ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

Transcription

1 Тамара Д. Јовановић ISSN Универзитет у Новом Саду ISSN Филозофски факултет UDK Pekić оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1 С А Ж Е ТА К: Те кс т с е б а в и а н а л и з о м о н о г с е м а н т и ч ко г с л о ја Пе к и ћ е в е с о т и је Ка ко у п о ко ј и т и в а м п и р а ко ји р е п р е з е н т у је м и т о л о ш к у р а в а н, од н о с н о ф о к у с и р а с е н а м о т и в в а м п и р а у д е л у. Уоч е н а је в и ш е с т р у к а п о л е м и ч н о с т у с о т и ји, а п о с е б н а п а ж њ а п о с в е ћ е н а је д р а м а т и ч н о м ко н ф л и к т у ко ји с е од в и ја и з м е ђу Р у т ков с ко г и п о в а м п и р е н о г А д а м а Тр п - ко в и ћ а. К р о з н а з н а ч е н и с у ко б р е ф л е к т о в а н а је и и н т е р а к ц и ја Р у т ков с ко г и Шт ајн б р е хе р а. У на ве деним бинарним опозицијама уочен је субјекатско - објекат ски ме ха низам који за - п р а в о и у в о д и мот и в в а мп ир а, а р ез у лт ир а уд в ајањ е м јун ак а. А н а л ит и чк и р ез у лт ат и, о с и м ш т о д ет е р м и н иш у н а ч и н е т р а н с п о з и ц и је т р а д и ц и о н а л н е п р ед с т а в е о в а м п и р у, ф е н о м е н п е р с о н а л и з а ц и је м и т с ко г с в е т а у јед н о п о в е з у ј у с Пе к и ћ е в и м п о е т и ч к и м ко н ц е п т о м. К љу ч н е р е ч и: в а м п и р, ау т о п о л е м и к а, д в ој н и к, п е р с о н а л и з а ц и ја Нај ве ћи иза зов за ис тра жи ва ча Пекићеве про зе, по ред оп се жно сти ње - го вог опу са, предста вља по е тич ка ви ше слој ност де ла. Када говоримо о фено - ме ну ви ше слој но сти, за пра во ис ти че мо да је сва ка те мат ско -мо тив ска је ди ниц а у Пе к и ћ е в о м и м а г и н а т и в н о м с в е т у о б л о ж е н а р а з л ич и т и м с ем а нт и чк и м с ло је ви м а. С ход но т о ме, од р е ђ е н и мо т и в у Пе к и ће в ом с т в ар ал аш т ву мог уће је про ма тра ти из (ауто)по е тич ке, пси хо ло шке, со ци о ло шке, фи ло зоф ске, ан тро - по ло ш ке, м и т о ло ш ке, а л и и м но г и х д ру г и х кон т ем п ла т и вн и х ра вн и. Св ак и ви д ч ит ал ачког р ас лоја в а њ а под јед н а ко је зн а ч а ја н з а р а з у мев ањ е к ако одр еђ ене т е м а т ске -мо т и в ске је д и н и це т а ко и це ло к у п ног Пе к и ће в ог с т в а р а л а ш т в а. У и н и ц и ја лној т ач к и а н а л и з е не опходно је уоч ит и и Пек ићеву пот р ебу д а у св ој н а р а т и в н и мо де л и н ко по ри р а м и т о ло ш к а би ћ а, док би фи н а л н а т ач к а на шег ис тра живања мо гла да бу де функ ци ја та квог по е тич ког по ступ ка. Сходно н а шој и н и ц и ја л но - фи н а л ној н а ме ри, ко ја н а с к в а л и фи к у је з а ис т р а ж и в а ч а Пе к и ће в е п р о з е, 2 по т р е б но је конс т ат ов ат и д а н ијед а н с т в ар ал ач к и под ух в а т 1 Рад је писан у оквиру докторских студија, под менторством проф. др Љиљане Пешикан- Љуштановић. 2 Јер, Пе кић је пи сац ко ји је по чет ком већ пла ни рао фи на ле. Мо жда нај бо љи до каз то га јес т е њ ег ов а з би рк а п ри ч а Но в и Је р у с а л и м, ко ја п р ед с т а в љ а св о је в р с т а н т ем а тско -мот и вск и

2 136 Тамара Д. Јовановић у Пе ки ће вом де лу ни је остао уса мљен, на про тив, сва ки је про из вео идеј не чести це ко је су се рас пр ши ле по чи та вом опу су, да би се по том аку му ли ра ле у јед н у кон з и с т е н т н у по е т и к у. З ат о к ад а г ов оримо о ф о лк ло рном с лоју с от ије Ка ко у п о ко ји т и в а м п и р а, од но сно о вам пи ри сти ци, тре ба има ти на уму да то за си гур но ни је је ди ни пре у зет мо тив из на род не књи жев но сти, а по том са о - б р а жен с Пе к и ће в ом по е т и ком. Но, с о б зи р ом н а ком п лек сно с т Пе к и ће в ог де - ла, неопходно је да чи та лач ку па жњу кон цен три ше мо на предмет наше анализе, од но сно на пред ста ву вам пи ра у со ти ји Ка ко упо ко ји ти вам пи ра. У скла ду с на ве де ним фе но ме ном ви ше слој но сти, ово про зно оства ре - њ е мо г у ће је а н а л и зи р а т и и з не ко л и ко а спе к а т а. Ве ћ н а с н а с лов но п и т а њ е ов е со ти је упу ћу је на фол клор ни до мен де ла, а фор мал ни окви ри ове про зе на е в р оп ск у и н т е лек т у а л н у т р а д и ц и ју (Пре д г о в о р п р и ре ђ и в а ч а, у ко јем је аутор н а в е о би б л и о г р а ф с ке је д и н и це и н а с ло в и п и с а м а /по гл а в љ а). Д а к л е, мо же мо уоч и т и д в а с т о же р н а кон т и н у у м а Пе к и ће в ог де л а п ри с у с т в о а р хе т и по в а и е в о л у ц и ј у љу д с ко г п р о с в е ћ и в а њ а ко ји с у у с к л а д у с а с в о ји м о п о н е н т н и м п ри р о д а м а у по ле м и ч кој в е зи. По ле мич ност је кључ по мо ћу ко јег се отва ра ју мно го број на се ман тичка вра та ове со ти је. У на зна че ном кон тек сту, тре ба има ти на уму и епи сто ларну фор му овог де ла. Кон рад Рутковски (Konrad Rutkowski), професор средњо - в е ко в н е п о в е с т и у Х ај д е л б е р г у и н ек а д а ш њи г ес т ап ов а ц, п иш е п ис м а с в о м ш у р а к у Х и л м а ру Ва г не ру ( H i lm a r Wa gne r), п р о ф е с о ру ис т о ри је. Тр е б а ис т а ћ и да та пи сма у по ро дич ном кру гу оста ју без од го во ра, али и да сам по ши ља лац не же л и р е а к ц и ју св ог с а г о в о р н и ка: Не мам ни вре ме на ни во ље да о сво јим рат ним успо ме на ма би ло са ки ме рас пра вљам. Ти ме хо ћу ре ћи да су ми и твоји е в е н т у а л н и од г о в о р и, а п о г о т о в у с а в е т и, з а с а д с а с в и м и зл иш н и ( Пек и ћ 20 02: 30). П и см а ко ја не и з и ск у ју од г о в о р е по св о јој фу н к ц и ји по с т о в е ћу ју с е са соли ло кви јумом; у њи ма се до исти не не до ла зи за хва љу ју ћи ди ја ло ги зи рању већ пре и спи ти ва њу. Да се пак пре пи ска из ме ђу Хил ма ра и Рут ков ског оди гра ла, би ли би смо све до ци кон флик та два ега у јед ној интелектуалној парници, фу сно ти ра ња, од но сно оног што је Пе кић у овом де лу на сто јао да иро низу је и па ро ди зи ра. Та ко је Хил мар по стао са мо ми сти фи ка ци ја кључ не по ле - м ик е у д е л у. Је р, о в а ј п р ип ов ед ач -д оп ис н и к н еум и тн у д иј ал ош к у п а рн иц у во ди за пра во са со бом. Та к в а а у т о п о л е м и ка у св о је д р а м а т и ч не ко о р д и н а т е о б у х в а т а п и т а њ е криви це, а ујед но са тим и про блем гри же са ве сти. Наиме, унутрашњи конфликт ко ји у сво јој крај њој кон се квен ци до во ди до пси хич ке де ви ја ци је Рут - пре сек це ло куп ног пи шче вог опу са. О то ме је пи сао и Гој ко Бо жо вић: Ко ли ко се, на и ме, за Вр е м е ч у д а м о же р е ћ и д а з а с н и в а и н а ја в љу је п и ш ч е в и н т е р е с у к њи же в н о с т и, т о л и ко про за Но в о г Је р ус а л и м а с а ж и м а у с е би [ ] с в е и н т е н ц и је Пе к и ћ ев ог п р ипов ед ањ а ( Б ожо - вић 1997, 127).

3 ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА ков ског по т и че од њ е г о в е ис лед н и ч ке к а ри је р е у Ге с т а п у, п ри че м у је по с е б н у у ло г у и м а ло мен т о р с т в о гл а в ног ис лед н и к а Х ајн ри х а Шт ајн б р е хе р а ( He i n r ich Ste i n brec her). На зна че не п ро блем ске око сни це и ре ви зи ја успо ме на ин и ц и ра не су т у ри с т и ч ком по с е т ом Р у т ков ског г ра д у Д., у ко јем је 22 г о д и не ра н и је о ба в љ а о своју ислед н и ч к у фу н к ц и ју. Тра г и з а м п р о фе си о на л ног деј с т во в а њ а Р у т ков ског ис п р в а ле ж и у ч и њ е н и ц и њ е г о в ог не в о љ ног п ри с т у п а њ а Гес т ап у, а н ај пос ле к ул м и н и ра к роз ње г ов од нос са Шт ајнбрехером, у ко јем је Р у т ков ск и по с т а в љен у по зицију апсолутног објекта. Радња ових писа ма, ује ди њу ју ћи ре тро спек ције и ин тро спек ци је ју на ка, као кључ не тра гич не тач ке пот цр та ва же љу Рут ков - ског д а п р е в а зи ђ е св о ју у ч а у р е н у по зи ц и ју о бјек т а и до с е г не а т ри бу т е с у бјекта, при че му се сва ки та кав на пор за вр ша ва још ду бљим по ср ну ћем. Об је кат ска при ро да про та го ни сте (ко ја је при сут на и на рав ни пер фек та и на рав ни пре - зен та) ства ра по год но има ги на тив но тло за уво ђе ње вам пир ског мо ти ва. О на ч и н и ма конс т ит уис ањ а в а м п и рског мот ив а дет а љно је п ис ала А на Ра дин. Она је, ус по ста вља јући корелацију између вампира и душе, извела сле - де ћ и з а к љу ч а к: У мо де р ној с рпској п р ози оно с е т ипо ло ш к и р а спор еђу је н а фа тал не (де мон ске, зле) же не (ко је се, а то не тре ба из гу би ти из ви да, по пу ларно з о ву в а м п и р ), по с е си в не м ај ке, с ек с у а л но а г р е си в не м у ш к а р це и д в ој н и ке [подвукла Т. Ј.] (Ра дин 1996: 134). Мо же мо да при ме ти мо да је у свим ти по лош к и м в ар ијац ијам а м от ив а з ас т уп љ е н д р ам ат ич а н одн о с и зм еђу с убје кт а и објек т а, на д ре ђе ног и по т ч ињеног, јунака који ре п ре зен т у је по се си в н и фа к т ор и ју на ка-жр тве; зајед ни цу у ко јој је је дан члан не вољ но по стао део та кве пси хо ло - шке игре и у ко јој су бјект цр пи жи вот, на ра чун објек то вог од у ми ра ња. Упра во у та к вом механ изм у су бје кат ског и об је кат ског п ре по зна је мо и од нос Р у т ков ског и Штајн бре хе ра, ко ји је мо гу ће ти по ло шки оме ђи ти фе но ме ном двој ни ка. Ф е но ме н д в ој н и к а А н а Ра д и н је т е о р и ј с к и р а св е тл и л а : У кон т е к с т у в а м п и р ског н ас леђа, т ем а д в ојн ик а в ез ује с е з а д в а псих и чк а ф еноме н а. И л и је р еч о уд в о је ној, од но сно д у ше в но р а с по л у ће ној л и ч но с т и с а п р о бле мом и дент и т ет а, и л и с е у д в ојен ош ћ у д ем о нс т р ир а ко нф л и к т и зм еђ у и нс т и н к т и вн о г де л а л и ч но с т и ко ји је п ри си љ ен д а с е п р о т и в но св о ји м же љ а м а по ви н у је д руштве ним нор ма ма. У оба слу ча ја реч је о сво је вре ме ном ауто вам пи ри зму где је ж р т в а па си в н и, а в а м п и р а кт и вн и и з ас т р аш у ју ћ и а спек т ис т ог би ћ а ( Ра д и н 1996: 135, 136). Чи ни се да ка рак тер Рут ков ског у се би ин те гри ше ове две фракци је. С јед не стра не, Рут ков ски је про тив но сво јој во љи био део на ци стич ког п р о јек т а и по ви но в а о с е н а ц и с т и ч к и м но р м а м а ; а с д ру г е, Р у т ков ск и з а р а жен ш т ајн б р е хе р ов ск и м си н д р о мом не мо же ви ше д а р а з л у ч и е с ен ц и ју св ог и денти те та и иден ти те та ко ји му је на сил но убри зган у ка рак тер. О с и м т е о р и ј с к и х е кс п л и к а ц и ја ко је п р ед с т а в љ а ј у б а з у а н а л и т и ч к и х оп с е р в а ц и ја, А н а Ра д и н је по см а т р а л а в а м п и ри с т и к у т у м а че ћ и и по је д и н ач н а де ла. А на л и зи ра ју ћ и п ред с та ву ва м п и ра код с рп ск и х п ро за ис т а, она је посебном аналити чком т ре тма н у под вр гла епо ху 19. и 20. ве ка. Сход но сво јој ис т ра ж и вач кој

4 138 Тамара Д. Јовановић од г ов о рн ос т и, о н а је п о с в е т и л а н е о п ход н у п а ж њу и Пе к и ћ е в ој с о т и ји К а ко у п о ко ји т и в а м п и р а, убра ја ју ћи овај про зни фор мат у не ко ли ци ну де ла ко ја су ус пе л а мо т и в в а м п и р а д а до к р а ја и з в е д у и це ло ви т о т е м а т и з у ју ( Ра д и н 19 96: 132). К ад а је р е ч о кон с т и т у и с а њу в а м п и р с ког мо т и в а у Пе к и ћ е в ом р о м а н у, мо же мо пот пу но да бу де мо са гла сни са ње ним уви дом: У ск л а пању мо т и в а п и с а ц с е доб ри м делом д рж а о нар одног в ер ов а њ а: в р е ме и окол но с т и в а м п и р о в ог по ја в љи в а њ а, о б л и ц и ме т а мо р ф о з е, де мон ск и а т ри бу т и, т р а д и ц и о н а л н и р е к ви зи т и, в а м п и р ске р а д њ е, до њи св е т, в р с т а у т у- к а, а нт р опе јск а с р ед с т в а т и п и ч н и с у з а м и т ско - ф ол к ло р н у п р е д а ју. Ва м п и р с е у р о ма н у по ја в љу је по гла ви т о ноћу у а нт р опомор фном о бл ик у, у з леден и в ет а р и гроб ну је зу, па оста вља за стра шу ју ћи ути сак на сво ју жр тву. Уз се бе увек но си к и шо б р а н с о т и ј ск у с у с т и т у ц и ју в а м п и р ског по к р о в а, гло г о в ог ко ц а и вам пи ра са мог (Ра дин 1996: 160, 161). Ме ђу т и м, по р ед н а в е де н и х по д у д а р но с т и и з ме ђу м и т ске и Пе к и ће в е предста ве вампира, посебно треба нагласити да је крвожедни демонски изасланик ко ји походи Рутковског имао обличије Адама Трпковића, некадашњег ухапше ни ка (карактера који је представљао потенцијални начин за Конрадову освет - н и чк у офа нзиву п р от и в Шт ајнбр ехера), а д ија лек т и к у са мог Шт ајн бр е хе ра. Тај рас ко рак из ме ђу вам пи ро вог ру ха и вам пи ро вог ду ха на ро чи то је симп то ма тича н и још ви ше на с п ри бл и ж а в а т ра д и ц и ј ској п р ед с т а ви овог к р во жед ног би ћ а, јер вам пир је: мит ска не ман ; де мон, од но сно враг ко ји кад рђав чо вик умре, до ђе [ ] к ње му у греб, па [ ] згу ли од ње га ко жу па уђе у њу ; вам пир је де мон од но сно со то на, јер кад чо век умре со то на па кле на узме из гре ба ње го ву ко жу (Ра дин, 1996: 19). У на зна че ном кон тек сту, Адам Трп ко вић због сво је рђа во сти н и је з а в р е де о спо ме н и к (а ч и њ е н и ца да м у је спо ме н и к по д и г н у т до дат но ра з - д ра ж а в а Кон ра да), а л и је з а т о с а сви м оп ра в да но з а с л у ж ио да бу де и н с т ру мен т по ја в но с т и м и т ске не м а н и, с о т о не, од но сно Шт ајн б р е хе р а. С о т он ск у Шт ајн б р е хе р о ву п ри р о д у т р е б а т у м а ч и т и и у кон т ек с т у н ајс т а ри ји х ко смо г о н и ј ск и х м и т о в а: С ви ко смо г о н и ј ск и м и т о ви ч и ји с у т р а г о ви до спе л и до да на ш њи х да на св е до че да је по р е к ло де мо на ис т о в е т но с по р е к лом б о г а. Њи х р а ђ а ју ис т е си ле Х а о с а Б о ж а н ск и Пр а р о д и т е љи ( Ра д и н 19 96: 21). М и т с ко п р о м а т р а њ е с в е т а и ск ључ ује в р ед нос но и л и е т и чко р ас уђ ив ањ е, т е и з јед н а ч а в а ов е д в е опо з и т и в не с и л е. Н а з н а че н у е к в и в а л е н т но с т ц р п и мо и з д ем иј у р ш к е с н аг е о в и х с ил а. С ходн о н ав ед ен о м з ан им љ ив о ј е п ос м ат р ат и Штајн бре хе ро ве тво рач ке склоности: Ми правимо истине, поручниче Рутков - с к и! Не с а з н аје м о и х, н ег о п р ав им о! То је с т в а р а л ач к и, а н е и с т р а ж и в ач к и по сао. Ми смо умет ни ци, го спо ди не мој (Пе кић 2002: 45, 46). При че му је п р о ф е си о н а лц у к ак а в је Шт ајнб р ехе р в аж а н и а мбије н т у које м с т в ар а, п а је т а ко по л и ц и ј ск у с т а н и ц у у ко јој су б о ра ви л и Ит а л и ја н и п урит а нск и п реуред ио, од но сно за те че ни ха ос пре и на чио је у ред. Та кво уре ђи ва ње ха о са та ко ђе ко - и н ц и д и р а с п ри р о дом јед ног де м и ју р г а.

5 ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА Тврд њу о по е тич кој ви ше слој но сти де ла, од но сно о се ман тич кој по лива лент но сти, мо гу ће је до ка за ти и при ли ком ана ли зе ки шо бра на. На и ме, кишо б р а н п р ед с т а в љ а мо д и фи ко в а н гло г ов ко л а ц, т е г а мо же мо по см а т р а т и к а о де мон ск и с у п с т и т у ен т. У оп и с у к и шо б р а н а по с е б но с е ис т и че њ е г о в а д р ш к а, ко ја не подлеже н и к а к в ој п р о ме н и, и ц р на б о ја, ко ја и м л и ц и ра њ е г о ву с а т а н ск у п р и р о д у. 3 О с и м к а р а к т е р и с т и ч ног оп и с а, по с е б но је в а ж но к а ко г а ју н а ц и у р о м а н у д о ж и в љ а в а ј у. З а Шт ајн б р е хе р а А д а м ов к и ш о б р а н је о н о ш т о п р е т и њ е г о в ом у р е ђ е ном ло г и ч ком св е т у; з а Р у т ков ског а м р е л а и м а в а ж но с т бу н т а, или ти по тен ци јал ног спа се ња ње го ве ду ше: [ ] то ви ше ни је био оби чан муш к и к и шо б р а н, в е ћ т а ко ђ е м у ш к и, м а д а с а сви м не о би ч а н о т по р п р е м а н а си љу сви х ог р а н и че њ а ко ји м а је мо ја л и ч но с т и спо љ а и и з н у т р а би л а под в рг н у т а. К и шо б р а н је пос т а о не к а в р с т а и н т е лек т у а л ног о р т о пед ског по м а г а л а у мом тај ном ра ту про тив на ци зма (Пе кић 2002: 133). За Ада ма и ње го ву же ну кишо бр а н је у з р оч н и к сви х з а ла у њи хо в ом по р о д и ч ном ж и в о т у, си ла ко је он и не мо гу да се осло бо де. Тај угао про ма тра ња по себ но нам је за ни мљив, јер ко инц и д и р а с по г л е д ом а р х ај с ког чо в е к а н а с в е т. У т ом кон т е к с т у з а н и м љи в о је подсе ти ти се де фи ни ци је нат при род ног ко ју нам је сам Адам предочио: натр - пи род но је са мо по јам за оно што не раз у ме те (Пе кић 2002: 114). Ада мо ва же н а не мо же д а п р о н а ђ е к а у з а л и т е т и з ме ђу од р е ђ е н и х до г а ђ а ја у по р о д и ц и, т е оно з а ш т а не р а с по л а же о б ја ш њ е њ ем п ри п и с у је ви ш и м си л а м а, з а р а з л и к у од Шт ајн б р е хе р а, ко ји п р о н ал ази и л и б ољ е р ечено с т в ар а лог и ч ке конекц ије из ме ђу до га ђа ја и љу ди ко ји објек тив но ни су у ве зи. Да кле, оно што су за Штајнбре хе ра си ло ги зми, за Ада мо ву же ну су ђа вол ска по сла. Но, вра ти мо се зна че - њу к и шо б р а н а. З а ч и т а о ца па к к ишоб р а н је а нал ит и чк и р е к визи т, о си м ш т о ће њ е г о в а си м б о л и з а ц и ја о т к ри т и Пе к и ће в ви ше с лој н и св е т, по с л у ж и ће н а м и з а де м и с т и фи к а ц и ју в а м п и р а. Ва м п и р ск а п ри р о д а А д а м а Трп ко ви ћ а у т ек с т у је екс пли цит но да та, али је у со тиј ске окви ре уве ден још је дан вам пир, им плиц и т но п ри с у т а н. Н а и ме, си м пт омат ича н је нач и н у м ир ањ а Р у т ковског: Трбу х м у је био п р о бу р а же н м у ш к и м к ишоб р аном ко ји је, у ме с т о в о л а н а, д р ж а о у рук а ма ( Пе к и ћ 20 01: 424). Уко л и ко зна мо да је к и шо бра н з ап раво мод ификова н гло г ов ко л а ц, он д а з а с е м а н т и з а ц и ју по г и би је Р у т ков ског т р е б а кон с у л т о в а т и на родно предање: Вампире су настојали да уни ште за ба да њем ко ца ја си ко - вог (ист. слов.) или тр но вог (ју жно слов.) у те ло по кој ни ка или гроб (Тол стој, Ра ден ко вић 2001: 62). У до ди ру са та квим са зна њи ма за кљу чу је мо да се и сам Р у т ков ск и т р а н с ф о р м и с а о у в а м п и р а, т е д а је п р о т а г о н ис т ов е с о т и је з а п р а в о и м п л и ц и т н и в а м п и р, н а п р ви по глед не ви д љи в. Ва ж но с т р е с е м а н т и з а ц и је ч и- на уми ра ња Рут ков ског ни је про ма као ни Ани Ра дин: По стао је [Рут ковс ки] 3 Тре ба има ти на уму да је [ ] цр на бо ја при род но обе леж је хтон ског бо жан ства и де мо на и да про ис ти че из оп штег мит ског кла си фи ка ци о ног си сте ма у па ру цр но бе ло као тамно све тло, ноћ дан, до ле го ре, смрт жи вот, до њи свет гор њи свет (Ра дин 1996: 25).

6 140 Тамара Д. Јовановић ж р т в а в а м п ир а, и с т ов р ем ен о и в а мп и р л и ч н о ко ји с е м о ж е у п о ко ји т и с а м о гло г о ви м ко цем с у п с т и т у ц и о н и с а н и м у к и шо б р а н у ко ји м у с е з а рио у с т о м а к. Глог ов кола ц који је Р у тковск и сп р ем ио да у покоји в а мп ир а с опс т в ене с ав ес т и окре нуо се про тив ње га истог ча са ка да је у ми сли ма пре шао на стра ну зла (Ра дин 1996: 164). С ход но ч и т а л ач кој р а до зн а ло с т и, ко ју Пе к и ће в о пе р о дос ледно нег у је, намеће се п ит ање: Ч и ји је в а м п и р Р у т ков ск и. Х и л ма р ов?! Пек ићев?! Ч ит аочев?! И к а ко уоп ш т е т у м а ч и т и ч и њ е н и ц у д а с е Пе к и ће в а б о р б а с в а м п и ри м а фи н а - л и з о в а л а њ е г о ви м по в а м п и р е њ ем?! С в а к а ко д а Р у т ков ск и е л а б о р а ц и јом св ог жи вот ног и про фе си о нал ног ис ку ства има по тен ци ја ла да по ста не ка ко Хилм а р ов т ако и в а мп и р с в аког и с т ор ич ар а. А с а у в ид ом у Пек ић ев е з ат в о рс ке успо ме не, о че м у н ај б о љ е св е до ч и њ е г о в а р о м а н си р а н а би о г р а фи ја, 4 Го д и н е ко је с у п ојел и с кака вц и, мо же мо да твр ди мо да је Рут ков ски и Пе ки ћев вам пир, од но сно си м б о л и ч к а п р о јекц ија Пек ићев ог т а мнов ањ а. Томе у п рилог можемо п ри ло ж и т и и с е к в ен ц у и з Пе к и ће в ог р а з г о в о р а с Ра до с л а в ом Бр а т и ћем у ко јој ау т о р с о т и је ко мен т а ри ше св о ју п ри р е ђи в ач к у у ло г у у де л у: У јед ном ко н ачном, р а д и к а л ном и з в о ђ е њу т е ме, би ло би н у ж но њ е г о в ог в а м п и р а по в е з а т и с мо јим. Јер и ја га имам. Сви ми има мо сво је вам пи ре. Сма трам мо рал ном обаве зом да се с њим раз ра чу нам, с искре но шћу на ко ју сам при си лио Рут ков ског ( Пе к и ћ 2012: 41). Пе к и ће в о п ри зн а њ е р е з у л т и р а ло је ч и т аочев ом з ап ит анош ћу о в л а с т и т и м с е г е мен т и м а п р о ш ло с т и ко је в р е ме не мо же д а у по који. Тиме смо још јед ном н а т р а г у и де је д а Пе к и ћ с т в а р а ју ћ и фи к т и в не св е т о в е, з а п р а в о ко - д и р а в л а с т и т е и по к р е ће а м п л и т у д у ч и т а о че ви х (с а мо) з а п и т а но с т и. У спек т ру п и т а њ а ко ја в а с к р са в а ју п р ед ч и т а о цем, од по се бне в а ж но с т и з а в а м п и р ск и мо т и в је с т е и т у м а че њ е по в а м п и р е њ а Р у т ков ског. Н а и ме, у т ом мо мен т у ж и г о с а њ а /усм р ћ и в а њ а Р у т ков ског ц р н и м к и шо б р а ном, по с т а в љ а с е знак еквиваленције између њега и Штајнбре хе ра, чи ме је дра ма тич ност по ручн и ко в ог ж и в о т а до ж и в е л а к у л м и н а ц и ју. Је р, оно п р о т и в че г а с е б о рио и с а м је по стао, те до ла зи мо на иде ју да опо нен ти у не ком мо мен ту свог аго на по ста ју к а р а к т е р н и ек ви в а лен т и. 5 Та ко је м о т и в в а м п и р а у ов ом д ел у ус п еш н о т ем ат из ов а о п р ох уја л и живот поручни ка Кон ра да ко ји се сход но сво јој по сле дич ној при ро ди ма ни фе - сту је и на ра ван пре зен та. Вам пир ски мо тив од и грао је зна чај ну уло гу у сема нт изац ији дела, а у јед но је п ред с т а вио и зна ча ја н по е т и ч к и ре к ви зи т у з по моћ ко јег се Пе кић при бли жа ва фол кло ри сти ци и то не са мо на мо тив ском ни воу. Н а и ме, в а м п и р је о т е ло т в о р е њ е п р о ш ло с т и Р у т ков ског, њ е г о ви х успо ме н а, з а ко је и сам твр ди да су кр во жед ни рат ни ци без ли ца, у чи је на ме ре не мо же мо 4 Пе к и ћ је з б о г п о с е б н е а ф е к ц и је п р е м а в л а с т и т и м ус п о м е н а м а к њи г у Го д и н е ко је с у п о је - л и с к а к а в ц и на звао ро ман си ра ном би о гра фи јом, ви де ти: Пе кић 2010: О ка рак тер ним екви ва лен ти ма ви де ти: Јо ва но вић 2013:

7 ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА... про ни ћи и чи ји на пад не мо же мо за у ста ви ти (Пе кић, 2002: 29). У том по е тичком по ступ ку препо зна је мо Пе ки ће ву ин тен ци ју да сва ко ко ди ра ње иде је подр а з у ме в а и њ е но п р е т а к а њ е у к а р а к т е р, п ри че м у н а зн а че н а и де ја с т и че ау т о - р и т е т у п р а в о с в о јо м к а р а к т е р и з а ц и јо м. 6 Та ко је и д е ја о п р ох у јал о м ж ив от у ко ји по хо ди Рутковског била преточена у мотив вампира, од но сно експлицит - но у л и к А да ма Трп ко ви ћ а, а и м п л и ц и т но у к а ра к т е р п у ков н и к а Шт ајн бр е хе ра. Та кав по е тич ки по сту лат Пе ки ће ве про зе ко ин ци ди ра с фе но ме ном пер со на - ли за ци је митског света. Митској је логици, колико се да нас зна, глав ни инстру мент чу ло, а ма те ри јал за об ра ду чул но опа жа ње. За то се у ми ту ло гичк а а н а л и з а с п р ов од и п ом оћ у ко нк р е тн и х, оч иг л едн и х п р едс т а в а, с т е ч ен и х чул ним ис ку ством, ко је су, при том, спо соб не да стек ну свој ство зна ка и да с а ч у в а ју кон к р е т но с т ( Ра д и н 19 96: 16 ). Уп р а в о у т о ме оч и т а в а мо мо т и в а ц и ју а р х ај ског чо в ек а д а св е м и с т е ри о зне по ја в но с т и а н т р о по мо рфизир а к ако би и х на тај на чин учи нио са знај но доступнијим. У тој по ду дар но сти Пе ки ће вог имаг и н а т и в ног св е т а и т р а д и ц и о н а л не п р ед с т а в е о по ја в а м а ко је чо в е к а ок ру ж у ју пос т оји и и зв ес н а д и ск р еп а нц ија. Н аиме, д ок а рх ајс к и чо в е к пол аз и од с е б е ка ко би ту ма чио свет ко ји га окру жу је и ко ји му је не по зна ни ца, за Пе ки ће вог ју н а к а не по зн а н и ц а је њ е г ов у н у т р а ш њи св е т, а Пе к и ћ по с т у п ком пе р с о н а л и- з а ц и је и л и к а р а к т е р и з а ц и је и д еје 7 н ас т оји д а с в о г ј ун ак а с у оч и с њ ег ов и м н ај д у бљи м пси хо ло ш к и м с лојевим а. Так а в пое т и ч к и м а н и р би ће п ри с у т а н и у д ру г и м п и ш че ви м де л и м а, т е у т ом см и с л у мо же мо и з д в о ји т и з би р к у п ри ч а Но в и Је р у с а л и м. К а о р е п р е з ен т а т и в не у з о р ке н а зн а че ног у ви д а мо же мо у з е т и п ри че Оти сак ср ца на зи ду, 1649 и Сви рач из Злат них вре ме на, Ови нов о је ру с а л и м ск и н а р а т и ви а н а л и зи р а ју ћ и у н у т р а ш њ е кон ф л и к т е ју н а к а у в о де м и т о ло ш к а би ћ а. У п ри ч и ко ја т е м а т и з у је г о д и н у гл а в н и ју н а к с е с у о ч а - ва с ве шти ца ма, од но сно ве шци ма (чи ји де мон ски ре кви зит је ме тла). У овој п ри ч и Пе к и ћ кон с т а т у је: Ж и в о т у е уф е м и зм и м а ло по м а ж у, а ко с е п аж љивије ч и т а ру ко п ис, ви де ће с е д а ви д љи в е р е в о л у ц и је у њ е м у и м а м а ло; по св е ћен је не ви дљи вој, чи је је тра ја ње неупоредиво диже, при ро да не ја сни ја, ис ход не изве снији (Пе кић 2001а: 47 ). У на ра ти ву ко ји про бле ма ти зу је го ди ну та ко - ђе уоча ва мо ми то лошко би ће свирача Пана (са умет нич ким ре кви зи том фрулом). Упра во те исто ри ји не ви дљи ве ре во лу ци је, ко је се од и гра ва ју на по зор - н и ц и чо в е ко ви х и н т р о спек ц и ја, Пе к и ћ де т е р м и н и ше у з св е с рд н у по моћ м и т а. Та ко је с о т и ј ск и в а м п и р био од г о в о р н а п и ш че ву и н т ен ц и ју, екс п л и ц и р а н у у Пре д г о в о р у п р и ре ђ и в а ч а: Же л и с е с а мо у к а з а т и н а у н у т р а ш њи и н т е лек т у а л- ни и психолошки повод, који смо склони да зане ма ри мо кад по сма тра мо исто - ри ју на ули ци, ано ним ну исто ри ју без име на, ли ца и по ре кла (Пе кић 2001: 14) О ва жно сти тран спо но ва ња иде је у ка рак тер ви де ти: Јо ва но вић 2013: К ар а кт ер из ац ија и д еја је а н ал ит и чк и п р од у к т д о ко је г с м о д о ш л и а н а л и з о м Пе к и ћ е в е збир ке при ча Но в и Је р у с а л и м, ви де ти: Јо ва но вић 2013:

8 142 Тамара Д. Јовановић Ув ођ ењ е м в а мп и рског мот ив а у кон це п т с о т и је ко ја је п р ед ме т н а ше а н а л и з е, Пе к и ћ ће ож и в о т в о ри т и у н у т р а ш њу и с т о р и ј у, р а з р а ч у н а в а ју ћ и с е с а ис т о ријом к а о науком. Дајућ и п р ев ла с т и нт и м ној ис т о ри ји чо в е к а, он ће св а ког од нас су о чи ти с пи та њи ма: како наши унутра шњи све то ви ути чу на дру штве - но -исто риј ску по зор ни цу чији смо актери? Суочени с властитим одговорно - сти ма, мо же мо да за кљу чи мо да је пи са ти о Пе ки ће вом де лу ду жност ко ја на ства ра ње на го ни, а чин пре по зна ва ња за пра во пут ка (са мо)спо зна ји. Л И Т Е РА Т У РА Bo žo vić, Goj ko Duh hi ja zma i duh pri po ve da nja, Reč, br , Јер ков, Алек сан дар Све о Пе ки ћу: шта је ва жни је од све га. У: Пи ја но вић, П. ур. Јер ков А. ур. По е т и ка Б о р и с л а в а Пе к и ћ а п ре п л и т а ње ж а н р о в а. Бе о град: Слу жбе ни гла сник Јо ва но вић, Та ма ра Би ћа ва тре и по јам ме та фик ци о нал ног ју на ка у Пе киће вом Но вом Је ру са ли му. Ле то пис Ма ти це срп ске, књ. 491, св. 4: Pe kić, Bo ri slav G o d i n e k o je s u p o je li s k a k a v c i. K nji g a I. Be o g r a d: Slu ž b e n i g la s n i k. Pe kić, Bo ri slav K a k o u p o k o ji t i v a m p i ra. No vi Sad: So la ris. Pe kić, Bo ri slav. 2001а. No v i Je r u sa li m. No vi Sad: So la ris. Pe kić, Bo ri slav Z la t n o d o b a d i ja lo ga. Be o grad: Slu žbe ni gla snik. Ра дин, Ана Мо тив вам пи ра у ми ту и књи жев но сти. Б еог р а д: Пр осв ет а. Тол с т ој, С в е тл а н а, М. Ра денкови ћ, Љуби нко Словенска митологија ен - ц и к л о п е д и ј ски реч ник. Бе о град: Zep ter Bo ok World. Ta m a r a Jo v a n o v ić ТHE TRA DI TI O NAL RE PRE SEN TA TION OF A VAM PI RE IN PE KIĆ S SO TIE HOW TO QU I ET A VAM PI RE Su m m a r y Thro ugh the analysis of the tra di ti o nal re pre sen ta tion of a vam pi re in Pe kić s so tie How t o q u i e t a v a m p i r e we ca me to so me sig ni fi cant con clu si ons that will cer ta inly help to in ter pret Pe kić s po e tics. The so tie s vam pi re is a me tap ho ric pro jec tion of Rut kov ski s past. Rut kov ski s re luc tant par ti ci pa tion in a Na zi-mo ve ment and the men tor ship of Ste in brec her pro du ced his p s ych o lo g i c a l d e v i a t io n, i.e. a d u a l p e r s o n a l it y. Ru t kov s k i s i n t e r a c t io n w it h St e i n b r e c h e r i s p o r- trayed by me ans of su bjec ti ve-ob jec ti ve mec ha nism. As a dual per so na lity, the pro ta go nist has all the pre re qu i si tes to ma ke a vam pi re out of an un qu i et past. Analyti cal plun ge in to the mythi cal ma trix re sul ted in the ana lo gi es that shed the light on Pe kić s po e ti cal ac ti ons. In fact, the Ar chean man con fronts the world that is unk nown to him pre ci sely thro ugh its per so na li sa tion. Si mi larly, but with a sig ni fi cant dis tin ction, Pe kić con fronts his he ro with his in ner world fat ho mless to

9 ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА an or di nary man thro ugh per so na li sa tion of the past and its re sults. By shed ding the light on the d a r k l aye r s of h e r o s s u bc o ns c ious n e s s, Pek ić p oi nt s t o t h e i r sig n i fi c a n c e g i v i ng t h e m m o r e p o we r i n c o m p a r i s o n t o t h e e m pi r i c a l c i r c u m s t a n c e s. Ac c o r d i n g ly, Pe k ić d r aw s d i s t i n c t io n b e t we e n t h e e x t e r n a l a n d i n t e r n a l h i s t o r y o n o n e h a n d, a n d b e t we e n t h e v i si ble a n d i n v i si ble r e vo lu t i o n s o n the ot her, whe reby it is evi dent from Pe kić s work which ones of tho se be ar mo re im por tan ce for t h e d e ve lo p m e nt of t h e m a n k i n d. It i s p r e c i s ely t h e s e i n v i si ble a n d e m pi r i c a l ly i m p r o v a ble r e vo - lu ti ons that are co ded by a fol klo ric layer of Pe kić s works. In this way the aut hor of the so tie p r o ble m a t i s e d t h e h i s t o r i c a l d i s c o u rs e, t h e s yl log is t ic r eas o n i n g a n d t h e p o si t io n of t h e s c i e n t i s t s. The aut hor al so ge ne ro usly qu e sti ons his own position, by mur de ring Rut kov ski with a black um - brel la, that is, by mar king him as a vam pi re. The re fo re, we may see Pe kić s clash with his own past, his con fron ta tion with the pri son me mo ri es. Key words: v a m pi r e, a u t o - p o le m ic s, d o p p elg ä n ge r, p e r s o n a l i s a t io n