ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1
|
|
- Blake Short
- 6 years ago
- Views:
Transcription
1 Ори ги нал ни на уч ни рад :339.1 doi: /zrpfns Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b o s k o v k p a.e d u.r s Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д sla v i sa.v u k o v k p a.e d u.r s ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА ОР ГА Н И ЗО ВА НОГ К РИ М И Н А Л А Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1 Саж ет а к: К р им ин а лн е с т у кт ур е ш ир е с ф ер е у т иц аја н а с в а п ољ а друштве ног живо та и по ста ју опа сност по на ци о налну и међународну без - бед ност. Про фит ко ји ге не ри ше ор га ни зо ва ни кри ми нал на иле гал ном тр жишту и ње го ва ин фил тра ци ја у ле гал не еко ном ске то кове наруша ва интегритет фи нан сиј ски х ин ст и т уција. На тај начин основ не по став ке фи нан сиј ског си стема могу бити нарушене, а деловање др жав них ин сти ту ци ја, еко ном - с к и н а п ре д а к и н а ц и о н а л н а бе з бе д н о с т уг р о ж е н и. Са в ре м е н е к р и м и н а л н е ор га н и з а ц и је с у п р о ф и т н о ор и је н т и са не и т р ж и ш н о ус т р о је не, а м е т о д и де ло ва ња ко је ко ри сте ком би на ци ја су кри ми нал них и ме то да ра да са вре - ме них по слов них ор га ни за ци ја, што их чи ни по себ но опа сним по дру штво. Ве л и к а е ко н о м с к а м о ћ о р г ан из ов ан о г к р им и н а л а ко р и с т и с е з а с т и ц а њ е п о л и т ич ке м о ћ и, а он а се п о в ра т н о ко р и с т и з а о с т в а р и в а ње к р и м и н а л н и х циљева. Аутори у ра ду ука зу ју на до ми нант не обла сти и консеквенце инф и л т ра ц и је ор га н и з о в а н ог к р и м и н а л а у л е га л не е ко н ом с ке од н о се, ка о и н а 1 Pа д је н а с т а о у о к в и р у п р о је к т а Ра з в ој и н с т и т у ц и о н а л н и х к а п а ц и т е т а, с т а н д а р д а и про це ду ра за су прот ста вља ње те ро ри зму и ор га ни зо ва ном кри ми на лу у усло ви ма ме ђу народ них ин те гра ци ја, број , ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те и на у ке Ре пу блике Ср би је, а ре а лизу је Кри ми на ли стич ко по ли циј ска ака де ми ја у Београду и пројекта,,крим и н а л и т е т у С рбији и и н с т ру м е н т и д р ж а в н е р е а к ц и је ко ји ф и н а нс ир а К р им ин ал ис т и чко п о л и ц и ј с к а а к а д е м и ја у Б е о г р а д у. 129
2 Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр ) и мп л икац ије о в и х п р оц еса у ц иљу ш т о боље г ра зум ев ања њихов ог з н ач аја з а де ф и н и са ње м о де л а с у п р о с т а в ља ња ор га н и з о в а н ом к р и м и н а л у. Кључ не ре чи: ор га ни зо ва ни кри ми нал, ле гал но тр жи ште, ути цај, по - с л е д и ц е 1. УВОД Делов а њем ор г а н и зо в а ног к ри м и на ла у г р о ж а в а ју се људ ск а бе з бед но с т и вла да ви на пра ва. У пи та њу је је дан од нај о збиљ ни јих без бед но сних изазо ва, ри зи ка и прет њи мо дер ном чо ве чан ству, па је неопходно пронаћи аде - к в а т а н од г о вор на њ е г а. Ц и љ ор г а н и зо в а н и х к ри м и на л н и х г ру па је у ве ћ а њ е п р о ф и т а и с м а њ е њ е р и з ик а кор иш ћ ењ е м кор у пт и вн и х в ез а и п р ин уд е у о си г у р а в а њу е кс к л у з и в ног у т иц аја н а д а т ом т р ж и ш т у. 2 Д а би омо г у ћ и ле ин те гри са ње кри ми нал ног про фи та у ле гал не еко ном ске од но се ор га ни зо - в а не к ри м и на л не г ру пе т е же ко ри ш ће њу п ри в р ед но фи на н си ј ског с ек т о р а к а к о б и з а м аг л и л е г р а н и ц е и з м е ђ у л е г а л н и х и н е л е г а л н и х а к т и в н о с т и. Ис тра жи ва ње у Белгији показало је да 75 % кри ми нал них ор га ни за ци ја по - зна тих полицији, које делују у тој земљи, у својој активности користе легалне по слов не с т ру кт ур е. У 49,1 % сл учајев а т о су лег а лна п рив р една д руш т в а ко ја су осно ва ле криминалне организације које се баве легалним и нелегалн и м а к т и в н ос т им а. 3 Рез у лт ат и и с т о г и ст р аж ив ањ а п ок аз уј у д а о рг ан из о - в а н и к ри м и на л ко ри с т и ма њ е ри зи ч н и је на ч и не, по з ајм љ е не и з п ри в р едн о ф и н а н с и јс к о г с е к т о р а, д а б и с т е к а о и п о в е ћ а о к р им ин а лн и п р оф и т, л ег ал из ов а о с в ој е д ел ов ањ е и о с т в ар и о у т и ц а ј н а е к о н о м с к е и п о л и т и ч к е т о ко в е. Ве ли ке ко ли чи не не ле гал но сте че них сред ста ва ко је по се ду ју кри мин а л ц и и к р и м и н а л не о р г а н и з а ц и је п р ед с т а в љ а ју по т е н ц и ја л н у оп а сно с т, њи ме с е ко ру м п и р а ју д р ж а в н и о р г а н и, на ру ша в а и н т е г ри т е т фи на н си ј ск и х и нс т ит уц ија и омог ућ ав а у к ључ ив ањ е у лег а лне економске т оков е, а т име и кон т р о л и с а њ е си ви х и ц р н и х т р ж и ш т а. 4 Ко ри ш ће њ ем ле г а л н и х по с лов н и х с т ру к т у ра ор г а н и зо ва н и к ри м и на л п ри х ва т а п ра ви ла понашања у пословном св ет у и п рил аг ођ ав а св оју о рг ан из ац ију но ви м з а х т е ви м а, ш т о у к р ај њ е м мо же до ве с т и до т ог а да к рим ина лне орг а н и з а ц и је по с т а н у сл и ч не ле г а л н и м 2 Тhomas Schel ling, What is the bu si ness of or ga ni zed cri me?, J o u r n a l o f p u b l i c l a w, 1/1971, Pau l Pon s a e r s, W h at is so or ga n i z e d ab o ut f i n a n ci a l e c o no m ic c r i me? T he Bel g ia n ca se, Cri me, law & so cial chan ge, 3/2002, В и д. Д а рк о М ар и нк ов и ћ, С ив а е к он ом иј а и ц р н о т р ж и ш т е у С р б и ји. П а р а л е л н и свет око нас, Еко н о м с к и в и д и ц и, 3/2004,
3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 пос лов н и м ор г а н и з а ц и ја. 5 Та к ве но ве к ри м и на л не ор г а н и з а ц и је о си м ш т о ко ри с т е ме т о де ле г а л н и х по с лов н и х о р г а н и з а ц и ја з а д р ж а в а ју и п р е ђа ш њ е ме то де де ло ва ња (ко руп ци ја, на си ље, уце не и др.), а њи хо ве ам би ци је су вр шење ути ца ја на власт, па чак и об ли ко ва ње др жа ве и ре де фи ни са ње ње них функ ци ја за оства ре ње кри ми нал них ци ље ва. Упра во због то га су у овом ра ду п р ед ме т а на л и з е о б л и ц и и по с ле д и це и н фи л т р а ц и је о р г а н и з о в а ног к ри м и- на ла у ле гал не еко ном ске од но се и до ми нант не им пли ка ци је тог про це са. 2. РАЗ МЕ РЕ ИЛЕ ГАЛ НИХ ПРИ ХО ДА СТЕ ЧЕ НИХ ОР ГА Н И ЗО ВА Н И М К РИ М И Н А ЛОМ И МО Г У Ћ НО СТ ЊИ ХО ВОГ П Л А С И РА ЊА У Л Е ГА Л Н Е ЕКО НОМ С К Е ТО КО ВЕ Криминал ни профит је извор економске моћи организованог криминал а, он с е ко ри с т и з а с т и ца њ е по л и т и ч ке мо ћ и (ко ру п ц и јом, фи на н си р а њ ем по л и т и ч к и х с т р а на к а, о ба в љ а њ ем п р љ а ви х по с ло в а з а д р ж а ву и д ру г и м ме то да ма), ко ја се да ље ко ристи за остварива ње кри ми нал них ци ље ва. Гло - ба л не п р о це не п ри хо да с т е че н и х к ри м и на лом у г о д и н и и з но с е 3,6 % св е тског б рут о д ру ш т в е ног до хо т к а ( БД П ) и л и м и л и ја р д и до л а р а. С дру ге стра не, про це не из носа опра ног нов ца ука зу ју на из нос од 1600 ми лијар ди до ла ра или 2,7 % БДП а. 6 Од т р г о ви не љу д и ма у Ев р о п и г о д и ш њ е с е за ра ди из ме ђу се дам и 13 ми ли јар ди до ла ра, од че га око се дам ми ли јар ди по - т и че од п р ос т ит у ц и је ж р т а в а т р г о ви не љу д и ма. На гло ба лном н ивоу, з ара да од с ек с у а л не екс п ло а т а ц и је ж рт ав а т рг ови не људ им а је око 6 0 м ил ија рд и евра го ди шње, што је 400 % ви ше не го пре 10 го ди на и јед на ко тр го ви ни нар ко ти ци ма. Про це на је да се у Ср би ји око 1200 осо ба ода је про сти ту ци ји и да су при хо ди бли зу 40 ми ли о на евра го ди шње. 7 Та ко о р г а н и з о в а н и к рими нал по ста је не фор мал ни цен тар фи нан сиј ске мо ћи. Не ке м е ђу н а р од н е к р им ин а лн е о рг ан и з а ц и је и м а ј у к а п и т а л в е ћ и од н а ц и о н а л н и х б р у т о д о хо д а к а и л и бу џ е т а м н о г и х з е м а љ а. О р г а н и з о в а н и к ри м и на л сп р е ча в а т р а н зи ц и ју к а де мо к р а т и ји, ог р а н и ча в а л и ч на п р а в а и 5 П р е м а н е к и м и з в е ш т а ји м а, и т а л и ја н с к а м а ф и ја је п о с т а л а и т а л и ја н с к а б а н к а б р о ј је д а н, са сред стви ма ко ја пре ла зе вред ност од 65 ми ли јар ди до ла ра, док ви ше од п р ед у з е ћ а з а в и с и од њи хо в о г к р е д и т и р а њ а, ч и м е м а ф и ја о с т в а р у је о п с а д у н а д п р и в р е д о м ове зе мље и ути че на еко ном ске и по ли тич ке то ко ве. Ja m e s M a c ke n z ie, Ma fia now Italy s No.1 bank as cri sis bi tes, ht t p:// w w w.re u te rs.c o m /a r t ic le /2012/01/10/u s - italy - m af ia - i du ST R E YX , 15. но вем бар Un it e d Na ti ons Of fi ce on Drugs and Cri me, E s t im at i n g i ll ic i t f in a nc i a l f l o w s r es u lt i n g f r o m d r u g t r a f f i c k i n g a n d o t h e r t r a n s n a t i o n a l o r g a n i z e d c r i m e s, Vi en na, 2011, С а ш а М и ја л ко ви ћ, С е кс и н д у с т ри ја к а о ви д о р г а н и з о в а не к ри м ин а лне дел а тнос т и, Ор га ни зо ва ни кри ми на ли тет ста ње и ме ре за шти те, ок то бар 2005, По ли циј ска ака де - ми ја, Бе о град,
4 Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр ) сло бо де, оне мо гу ћу је еко но ми ју отво ре ног тр жи шта и ле гал не стра не ин ве - с т иц ије, ог ра н и ча в а сло б од не и з б о ре, сло б о д у ш т а м пе и п ре т и фи на н си ј ској б е з б ед но с т и з е ма љ а. Ук љу ч и в а њ ем не ле г а л но с т е че н и х п ри хо да у ле г а л не фи на н си ј ске т о ко в е о р г а н и з о в а н и к ри м и на л у г р о ж а в а еко ном ск и си с т ем и т р ж и ш н у кон к у р ен ц и ју и о с т в а ру је у т и цај на еко ном ске, по л и т и ч ке и д руш т в е н е т о ко в е н а н а ц и о н а лн о м и м еђу н ар одн о м п л ан у. П р оц ењује с е д а не ре ги стро ва ње при хо да ор га ни зо ва ног кри ми на ла ин фил три ра ног у ле галне еко ном ске од но се у САД на но си јав ним фон до ви ма гу би так од око шест ми ли јарди долара које други привредни субјекти и грађани морају да попуне до дат н и м опо р е зи в а њ ем. 8 Тран зи ци о не про це се у зе мља ма у раз во ју ор га ни зо ва ни кри ми нал че - с т о з ло у по т р е бљ а в а з а п р а њ е нов ца, у че ш ћем у п ри в а т и з а ц и ји д ру ш т в е ног к а п и т а л а, о сн и в а њ ем п р ед у з е ћ а ч и ја је о снов на де л ат но с т спољ но т р г о ви н- ски про мет и де ви зно по сло ва ње, кон ку ри са њем на тен де ри ма за јав не на - бав ке и про јек те ко ји се фи нан си ра ју из јав не по тро шње (по пут јав них ра - до в а и уоп ш т е в е л и к и х и н в е с т и ц и ја у и н ф р а с т ру к т у ру) и д ру г о. У п р о це с е при ва ти за ци је и зло у по тре бе сте чај них по сту па ка че сто су укљу че ни и ор - г а н и з о в а н и к ри м и на л и т ра н сна ц и о на л н и к ри м и на л у сп р е зи с по л и т и ч к и м фа к т о р ом. 9 Ис к у с т в а д р ж а в а ко је с у п р о ш ле т р а н зи ц и о не п р о це с е по к а з у- ју да је та сфе ра у ве ли кој ме ри оп те ре ће на кри ми нал ним рад ња ма ко је и м а ју з а ц и љ о б е зв р еђ ив ањ е к ап ит ал а, з ат и м њ ег ову н ет ачн у п р оц ен у и п р е т а к а њ е д ру ш т в е ног б о г ат с т в а у п ри в ат не ру ке. 10 Кору п ц и ја омо г у ћ а в а ус по с т а в љ а њ е и од р ж а в а њ е к рим ин а лн и х в ез а из ме ђу др жав них ор га на и кри ми нал них струк ту ра, чи ме се на сто је обезб е д и т и по л и т и ч ке од л у ке ко је по г о д у ју о р г а н и з о в а ном к ри м и на л у и и м у- н и т е т од к а ж њ а в а њ а. Та к в а ко ру п ц и ја п р ед с т а в љ а до бру и н в е с т и ц и ју т е с е сма т р а р е ж и ј ск и м т р о ш ком и с а с т а в н и м де лом к ри м и на л не с т р а т е г и је и т а к т и ке. 11 Ујед но њ о ме с е у ма њу ју спо с о б но с т и к ри ви ч но п р а в ног си с т е ма и с т в а р а не по в е р е њ е г р а ђа на у т ај си с т ем и д р ж а ву. 12 О р г а н и з о в а н и к ри м и- на л те ж и да сп речи доношење закона који омо г у ћа ва ју ње го во су зби ја ње, а ако 8 L a r r y Si e gel, C r i m i n o l o g y, Bel mont, 2009, Бра ни слав Си мо но вић, К р и м и н а л и с т и к а, Кра гу је вац, 2004, Го ра н Б о ш ко ви ћ, Ко ру п ц и ја у п ри в а т и з а ц и ји, Ко р у п ц и ја у ја в ној у п ра в и (ур. Ђор ђе Ђ о р ђ е в и ћ, Го р а н М и л о ш е в и ћ, Би љ а н а С и м е у н о в и ћ Па тић), Бе о град, 2011, В а л е н т и н а Ко р ж, К о р у п ц и јс ке в е з е о р г а н и з о в а н и х к р и м и н а л н и х г р у п а и о р г а н и - з а ц и ја к р и м и н а л и с т и ч к а а н а л и з а, Б е з б е д н о с т, 6/2002, И н с т и т у ц и је ко је с у е р о д и р а н е ко р у п ц и јо м, с л а б а с у п р е п р е к а и н т е р е с и м а р а з г р а - н а т и х к р и м и н а л н и х с т р у к т у р а, ј е р к о р у м п и р а н и е к с п о н е н т и в л а с т и н е м а ј у д о в о љ н о н и ау т о р и т е т а, а л и н и м о р а л а, д а с е е ф и к а с н о с у п р о т с т а в е к р и м и н а л ц и м а, ко ји ко р и с т е а к т у- е л н о с т а њ е з а н е з а ко н и т о б о г а ћ е њ е. Го р а н Б о ш ко в и ћ, С р е т е н Ју г о в и ћ, Ко р у п ц и ја у ја в н ој у п р а в и Ре п у б л и ке С р б и је с п е ц и ф и ч н о с т и и и н с т и т у ц и ја л н и м е х а н и з м и з а с п р е ч а в а њ е, С р п с к а п о л и т и ч к а м и с а о, 3/2015,
5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 он и по с т о је да с е не п ри ме њу ју до след но и е фи к а сно. Ко ру пц ијом д рж а вн и х и фи нан сиј ских струк ту ра олак ша ва се ула га ње опра ног нов ца у раз не по слов е и омо г у ћ а в а п р ед но с т у од но с у на ле г а л не по с лов не с у бјек т е (и з в о ђе њ е јав них ра до ва, при ва ти за ција предузећа, извозни и увозни по слови и слично). По тен ци ја ли за ула га ње кри ми нал них ор га ни за ци ја у ле гал но по сло - ва ње за ви се од ве л и ч и не к ри м и на л ног п ро фи т а. Ис т ра ж и ва ње у Ср би ји по - ка зу је да је ма те ри јал на ште та на осно ву при ја вље них кри вич них де ла у пе рио д у г о д и не би л а 86 м и л и ја р д и д и н ар а (1, 2 1,4 м ил ија р де евра). Ви ше од 80 % од те су ме при пи су је се еко ном ском кри ми на лу, док је са мо у го ди ни, за ра да од ње га би ла око 230 ми ли о на евра, а ште та нане т а д ру ш т ву у Ре п у бл и ц и Ср би ји и з на д 250 м и л и о на ев р а 13. По сма т р а ју ћ и те по дат ке, пи та ња ко ја при вла че па жњу су ко ли ка је ствар на ште та и обим укуп ног кри ми нал ног про фи та, ка ква је ње го ва кон цен тра ци ја и ди стри буци ја и уплив у ле гал не еко ном ске то ко ве? С об зи ром да је у Ср би ји по та даш њи м по д а ц и м а би ло до м а ћ и н с т в о, а г р е г ат н и г о д и ш њи де фи ц и т за до ма ћин ства про це њу је се на ми ли о на ди на ра (ви ше од 600 ми лиона евра), од но сно 3,3 % БДП за го ди ну 14. На ме ће се пи та ње ка ко се по сто је ћи де фи цит фи нан си ра и да ли је он рав но мер но рас по ре ђен или је кон цен три сан (ма ла гру па љу ди ко ја има ве ли ке не ле гал не при хо де)? Из во - ри фи на н си р а њ а мо г у би т и до зна ке и з и но с т р а н с т в а (в е л и к и б р ој љу д и и з Ср би је ко ји ра де у и но с т ра н с т ву), к ре д и т и ра ње, у ш т е ђе ви на, до би ц и, ра д на ц р но, си в а еко но м и ја, з ло упот р ебе у пор еском си с т е м у, к ри м и на л н и п р о фи т и дру го. Ако се ис тра жи ва њем на осно ву на ве де них па ра ме та ра утвр де по сто - ја њ е и концент ра ц и ја к ри м и на л ног п р о фи т а и сп р ем но с т з а њ е г о во ула г а њ е у ле гал но по сло ва ње, то мо же узро ко ва ти мно ге штет не по сле ди це. Напори који се улажу у сузбијање крими нал них ор га ни за ци ја на по је динач ном и и н т е р на ц и о на л ном п л а н у и ма ју ц и љ оне мо г у ћ а в а њ е ко ри ш ће њ а еко ном ске мо ћ и к ри м и на л н и х о р г а н и з а ц и ја з а и н фи л т р а ц и ју у по л и т и ч к и си с т ем фи на н си р а њ ем по л ит и чк и х с т ру кт у р а, а т и ме и с т и ца њ е по л и т и ч ке мо ћ и ко ја с е по в р ат но ко ри с т и з а по в е ћ а њ е еко ном ске мо ћ и к ри м и на л н и х ор г а н и з а ц и ја. 15 За т о т р е ба ра змот рит и ра зло г е з б ог ко ји х к ри м и на л не ор г а- н и з а ц и је, г ру пе и по је д и н ц и ко ји с е ба в е к ри м и на л ном де л ат но ш ћу ул а ж у у ле г а л но по с лов ањ е, је р т о може и мат и ра зл ич ит е пос лед и це. Ра зло зи мог у би ти о б е з б е ђе њ е з а бу д ућ но с т ( у с л учају по в ла че њ а, и з д р ж а в а њ а з а т в ор ске к а зне, см р т и и с л.), сма њ е њ е ри зи к а да д р ж а в н и ор г а н и од у зм у к ри м и на л н и 13 O rg an i s a t io n fo r s e c u r it y a n d c o o p e r a t io n i n Eu r o p e, Re port on mo n e y l a u n d e r i n g a n d pre di ca te cri me in Ser bia , Pa ris, 2006, Ibid. 15 Вид. O r g a n i z e d c r i m e: c u l t u r e, m a r k e t s a n d p o li c i e s (е d s. D i n a Si e ge l a n d, H a n s Ne le n), New York,
6 Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр ) про фит или да га при сво ји кон ку рент ска кри ми нал на гру па, по др шка крим и на л ној де лат но с т и и с т в арањ е д ир ек тног и зв ора к рим ина лног п р офит а. 16 К ри м и на л не о р г а н и з а ц и је с т а л но т р а г а ју з а но ви м цен т ри ма з а п р а њ е пр ља вог нов ца, а на ро чи то су ра њи ве зе мље у тран зи ци ји с не до вољ но из - г ра ђе н и м и н с т и т у ц и ја ма з а б ор бу п р о т и в ор г а н и зо в а ног к рим инала, којима с у не о п ход не и нв ес т иц ије д а би пок р ен у ле св о ју е ко но м и ју 17. У ту гру пу зе ма ља спа да и Ср би ја, па тре ба пред у зе ти низ ме ра и рад њи на пре вен тив ном и р еп р еси вном п ла н у к а ко би с е оне мо г у ћ и ло и н фи л т рир ањ е к рим ина лн и х о р г а н и з а ц и ја у ф и н а н с и ј с ке и н с т и т у ц и је и ко н т р о л и с а њ е п о л и т и ч к и х и еко ном ских то ко ва ин ве сти ци ја ма иза ко јих сто ји пр љав но вац ОБ Л А СТ И У П Л И ВА ОР ГА Н И ЗО ВА НОГ К РИ М И Н А Л А У Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е У Н а ц и о на л ној с т р а т е г и ји з а б о р бу п р о т и в о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а из го ди не про це њу је се да у Ср би ји де лу је ви ше ор га ни зо ва них крими нал них гру па ко је су ре ги о на ло по ве за не са та квим гру па ма у зе мља ма у окру же њу и ши ре, а нај ви ше са гру па ма из Цр не Го ре, Бо сне и Хе р це го ви не, Р у м у н и је, Ре п у бл и ке Хр в атске, Реп убл ике Македон ије, Реп убл ике Буг арске и Ре пу бли ке Ал ба ни је. Њи хов ути цај је ве о ма ште тан на при вред ни и економ ск и ра з вој Ср би је, а основ н и ме т од њи хо вог де ло вања је улаг ање вел ик и х су ма не ле гал но сте че ног новца у легалне токове, као и корумпирање припадни ка д р жав не ад ми ни ст ра ци је, ка ко би се до ш ло до за шти ће ни х ин фор ма ци ја и оства рио ути цај на ток и ис ход кри вич ног про го на. У ис тој Стра те ги ји се у ка зу је да је не мо г у ће п ре ц изно израч унат и мат ерија лно фина нсијск у ш т ет у ко ју Ср би ји на но си ор г а н из ов ан и к рим ина л, а л и је с а сви м си г у р но да је она ве ли ких раз ме ра. Ме ђу по јав ним об ли ци ма ор га ни зо ва ног кри ми на ла у Ср бији на во де се: т р го ви на нар ко т и ц и ма, из н у де, о т м и це, у цене, т рговина људ има, кријум ча ре ње љу ди, ко руп ци ја, пра ње нов ца, зло у по тре ба слу жбе ног по ло - ж а ја, ф а л с и ф и ко в а њ е н о в ц а и д р у г и х с р ед с т а в а п л аћ ањ а, п р ос т ит уц ија, т р г о ви на о ру ж јем и екс п ло зи в н и м ма т е ри ја ма, ме ђу н а р од но к ри ју м ча р е њ е 16 П р е м а и з в е ш т а ј у С а в е т а Е в р о п е, у п о т р е б а л е г а л н и х ко м е р ц и ја л н и х с т р у к т у р а од с т р а н е о р г а н и з о в а н и х к р и м и н а лн и х г р уп а може д а с л уж и у р а зл ич ит е с в рхе к а о п ок р ић е и л и з а ш т и т а з а њ и хо в е и л е г а л н е а к т и в н о с т и ; д а о б е з б е д и л о г ис т и чк у п од рш к у и о с т ал е ус л у г е к р и м и н а лн и м а кт и внос т им а ; д а о л а кш а п р а њ е нов ц а ; д а по с л у ж и к а о в е з а с а ја в н и м в л ас т им а и о с т ал и м л ег а лн и м с т р у кт ур ам а д р у ш т в а ; д а о м о г у ћ и у ч е с т в о в а њ е у ј а в н и м н а б а в к а м а ; д а с е п р о ш и р и а с о р т и м а н п о с л ов н и х и н т е р е с а ; д а с е ко н т р о л и ш е и л и м о н о п о - л и ш е т р ж и ш т е, и тд. C o u n c i l of Eu r o p e, O r g a n i z e d c r i m e s i t u a t i o n r e p o r t Fo cus on the thre at of cyber cri me, Stras bo urg, 2004, Mat thi as Bor gers, Johannes Mo ors, Tar ge ting the pro ce eds of cri me: bot tle necks in in tern a t i o n a l c o o p e r a t io n, Eu ro pean jo ur nal of cri me, cri mi nal law and c r i m i n a l j u s t i c e, 1/2007, 12.
7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 в о зи ла, к ри ју мчар ењ е а кц изне р об е и вис око т ех но ло ш к и к ри м и на л. Уо че не т е нде нц ије у к аз ују д а с е нов а ц с т ече н в ршењ е м п р е д и к а т н и х к риви ч н и х дел а у л а же у к у по ви н у непок р е тнос т и и л у кс узн и х доб ар а н а т ерит орији Ре пу бли ке Ср би је, да се тран сфе ри ше ван гра ни ца Ср би је на при ват не ра - чу не фи зич ких ли ца и ра чу не оф шор (off sho re) фир ми ко је се осни ва ју за ту на ме ну. За пра ње та квог нов ца ко ри сте се и спе ци ја ли зо ва на ли ца из обла сти фи нан си ја и са вре ме на сред ства ко му ни ка ци је. Део нов ца сте че ног на не ле га лан на чин у ино стран ству уно си се и у зе мљу, фи зич ки или пу тем бан кар ских тран сфе ра и ула же у не крет ни не, че му по го ду је не по сто ја ње или не за до во - љ а в а ју ћ а п ри ме на п р о п и с а о по р е к л у и мо ви не. Пр о це с п ри в а т и з а ц и је у в е - л и кој ме ри је омог ућавао улагање п рљавог новца у к у пови н у п ра в н и х л ица ко ја с е п ри в а т и з у ју. Про це њу је се да је на под руч ју Европ ске уни је (ЕУ) ак тив но 3600 ме ђуна родних организованих криминалних група које врше различите кри ми налне а к т и в но с т и, ме ђу ко ји ма су нај ви ше ра с п ро с т ра ње на и лег а лна т рг ови на дрогом (нај важнији типови дрога су кокаин и ка на бис) и пре ва ре (нај ва жнији ти по ви пре ва ра су пре ва ре у ве зи са ак ци за ма и ПДВ ом). Те две обла сти к ри м и на ла п р ед с т а в љ а ју више од половине сви х а к т и в но с т и ор г а н и зо в а н и х кри ми нал них гру па, а ви ше од 30 % гру па ак тив них у ЕУ су по ли кри ми налне, од но сно укљу че не су у ви ше од јед не кри ми нал не обла сти. 18 С о ц и ја л н и и еко ном ск и т р о ш ко ви од о р г а н и з о в а ног к ри м и н а л а у Вел икој Брит ан ији и з но с е нај ма њ е 24 м и л и ја р де фу н т и г о д и ш њ е, док с е т р о ш ко ви од п р е в а р а к а о о б л и к а о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а п р о це њу ју на нај ма њ е 8,9 м и л и ја р д и фун ти го ди шње, а тро шко ви од пре ва ра уоп ште на чак 50 ми ли јар ди фун ти г о д и ш њ е. 19 У т ој з е м љи је и ден т и фи ко в а но ско р о о р г а н и з о в а н и х к рими нал них гру па ко је се ба ве еко ном ским кри ми на лом, од ко јих су мно ге у к љу че не и у д ру г е о б л и ке т е ш ког и о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а. О р г а н и з о - ва ни кри ми нал ци вр ше пре ва ре у ве зи са оси гу ра њем и хи по те ка ма, као и пре ва ре про тив глобалног банкарског систе ма, учествују у криминалу про - т и в и нт ел е кт уа лне и мов ине, у к ључ ујућ и и с н а б де в а њ е ф а л с и ф и ко в а н и м ле кови ма и електрон ским уре ђа ји ма. У Стра те ги ји против тешког и организо ва ног кри ми на ла у Бри та ни ји из ра же но је уве ре ње да је ма ли број ор ган и зо ван и х к рим и на л н и х г ру па у к љу чен у з ло у по т ре бу т р ж иш т а у т ој зем љи. Пр е в а р е с е св е ви ше в р ше п у т ем с а в р е ме н и х и н ф о р ма ц и о но ко м у н и- ка ци о них мре жа (чак 40 % пре ва ра у Бри та ни ји у го ди ни из вр ше но је и с ко р и ш ћ а в а њ е м с л а б о с т и ус л у г а п у т е м т и х м р е ж а и с л а б о с т и л и ц а ко ја 18 Eur op e a n Po l i c e O f f i c e, S O C TA 2013 EU S e r i o u s a n d о r ga n i s e d c r i m e t h r e a t a s s e s s m e n t, The Ha gue, 2013, T h e St a t i o n e r y O f f i c e, H M G o v e r n m e n t: S e r i o u s a n d o r g a n i s e d c r i m e s t r a t e g y, Lon don, 2013,
8 Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр ) их ко ри сте), а је дан фи шинг (phis hing) имејл у ко јем по ши ља оц твр ди да је по у зда но ли це за пру жа ње фи нан сиј ских и дру гих по да та ка, мо же би ти ко - ри шћен за на пад на ве ли ки број љу ди, че сто од стра не кри ми на ла ца ко ји се н а л а з е у и но с т р а н с т ву и л и ко ри с т е с т р а н у I T и н ф р ас т ру кт уру 20. Пр ев ар е п р о т и в ја вног с ек т о ра ко ш т а ју Бри т а н и ју око 20 м и л и јард и фу нт и г од иш њ е од ко јих пред ња че оне про тив по ре ског си сте ма где је из нос ута је ног по ре за к а о по с ле д и ца о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а око пе т м и л и ја р д и фу н т и, док с у пре ва ре у ве зи са по ре зом на до да ту вред ност по ве за не са ду ва ном и ал ко холом по с т а ле ви ше со фи с т и ц и ра не, м ул т и на ц и о на л не и че с т о под ра зу ме ва ју ко ри ш ће њ е и н ф о р ма ц и о но ко м у н и к а ц и о н и х м р е ж а. 21 M ногобројн и м к ри м и на л н и м а к т и вно с т и ма а к у м у л и ра ју сe ве л и ке су ме г о т о в ог нов ца ко је с е ко ри с т е з а р а з ви ја њ е к ри м и на л н и х а к т и в но с т и, к а о и за по к ре т а ње ле г а л ног би зн и са. 22 Пре ма Про це н и п ре т ње од т е ш ког ор г а н и- зо ва ног кри ми на ла ко ју је об ја вио Евро пол го ди не пра ње нов ца је означе но као гло бал ни би знис ко ји је при су тан у сва кој зе мљи ко ја вр ши опе рац и је са ве л и к и м су ма ма нов ца. У п и т а њу је са мо с т а л но к риви чно дело које је бл и ско по ве за но са ос т а л и м фор ма ма т е ш ког и ор г а н и зо ва ног к ри м и на ла, а т а ко ђе по с т о је и п ро фе си о на л н и пе ра ч и нов ца ко ји вр ше усл у г е п ра ња нов ца за дру ге као сво ју основ ну де лат ност. У истом до ку мен ту ука зу је се да је обим пра ња нов ца те шко про це ни ти, да је он зна ча јан и упу ћу је на про це ну Канце ла ри је за дро ге и кри ми нал Ује ди ње них на ци ја по ко јој је су ма гло бал но опра ног нов ца из ме ђу два и пет про це на та гло бал ног БДП или из ме ђу 615 м и л и ја р д и и м и л и ја р д и е у р а г о д и ш њ е. 23 О р г а н и з о в а не к ри м и на л не г ру пе на с т а в љ а ју да ко ри с т е т р а д и ц и о на л- не ме то де пра ња нов ца као што је ко ри шће ње ком па ни ја шкољ ки и ра чу на у о фшо р ју р и сд и кц ијам а. З а п р ањ е нов ц а с в е в и ш е с е ко р и с т е и н т е р н е т, п ри пејд к а р т и це и е лек т р онск и нов а ц, а орг ан из ов ане к рим ина лне г рупе с у ве ште и у екс пло а та ци ји сла бо сти као што су пред у зе ћа за нов ча не услу ге (mo ney ser vi ce bu si nes ses), не фор мал ни си сте ми за тран сфер вред но сти и зе мље с а р е л а т и в но с л а би м г р а н и ч н и м кон т р о л а ма и р е г у л а т и в ом п р о т и в п р а њ а нов ц а. Пр о в ај де ри и ле г а л н и х фи н а н си ј ск и х ус л у г а појав љују с е у ф о рм и плат фо р ми и ба на ка за пла ћа ње без над зо ра. 24 Не фор ма л н и си с т е м и з а т ра н- сфер вред но сти, као што је ха ва ла (ha wa la), за сно ва н и су на глоба лној м ре ж и че с т о не р е г и с т р о в а н и х и не ф о р ма л н и х ба н к а р а ко ја о би ч но п ру ж а ус л у г е е т н и чк и м и л и ем иг ра н тск и м з аједн ицама и њихови м фи рмама. А г енц ија з а 20 Ibid., Ibid., Вид. Ми лан Шку лић, О р г а н и з о в а н и к р и м и н а л и т е т п о ја м и к р ив и чн оп р оц ес н и аспек ти, Бе о град, 2003, Eu r o p e a n Po l i c e O f f i c e, Ibid.
9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 т еш к и ор г а н и зо в а н и к ри м и на л у Ве л и кој Бри т а н и ји п р о це н и ла је да с е са мо кроз институције за новчане услуге и нефор мал не си сте ме тран сфе ра вредн о с т и г о д и ш њ е о п е р е п р е ко јед н е м и л и ја р д е фу н т и, д о к с е и л е г а л н и п р о - фит че сто пе ре кроз рад ње ко је ра де са ве ли ким ко ли чи на ма го то вог нов ца ко је в е о ма че с т о по с л у ју на п р о ме т н и м ло к а ц и ја ма, к а о ш т о с у п р о да в н и це бр зе хра не, ком па ни је ко је пру жа ју услу ге за шти те, так си фир ме и ау то пе - ри о н и це. 25 По себ н у па ж њу т ре ба обра ти ти на мо г ућ но сти сп ре ча ва ња у п ли ва ор ган изов аног к рим и на ла на ле г а л но т р ж и ш т е у о бла с т и ја в н и х наба вк и, ја вн и х л и ц и т а ц и ја, ја в н и х п ро да ја и из да ва ња ра зн и х вр с т а су б вен ц и ја и до зво ла од с т ра не д р жа в н и х ор г а на за ко ме р ц и ја л н у де лат нос т. И н д у с т риј ска т р ж и ш т а с а л и ц и т а ц и ја ма ко ји ма у п р а в љ а ју д р ж а в н и о р г а н и (н п р. од л а г а њ е о т па да, из град ња пу те ва, гра ђе ви нарство) често су високо конкурентна због ре лативно н и ског н и в оа спе ц и фи ч н и х ул а г а њ а, а к а р т е л спо р а з у м и с у не с т а би л н и з б ог т еш ког о тк рив ањ а и с а н кц ион ис ањ а од у с т а ја њ а. У т ој о бл а с т и у ло г а ор га ни зо ва ног кри ми на ла је да по ве ћа ња ста бил ност таквих спо разума прет - њом кажњавања фир ми ко је од у ста ју, као и да пру жи за шти ту ле гал ним фир - ма ма од ула ска но ви х т а к м и ча ра, је р н и је у и н т е ре су а к т у ел н и х фи р м и н и т и о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а да до зв о л и ул а з а к но ви х т а к м и ча р а, по ш т о би т о зна ч и ло сма њи в а њ е р ен т и ко је ови д ру г и де лом п ри св а ја ју. 26 О р г а н и з о в а не к ри м и н а л не а кт и внос т и н а лег а лн и м т рж иш т им а ш ир е с е и н а д ир е к тно ин ве сти ра ње и упра вља ње ле гал ним пред у зе ћи ма. При пад ни ци ма ор га низо ва ног кри ми на ла по тре бан је ле га лан при ход да би при кри ли свој пра ви поса о, а у снаб де ва њу и ле г а л н и х до ба ра и усл у г а по с т о ји по т ре ба за ме с т и ма за тр го ви ну та ко да се ко ри сте ма ле рад ње, ба ро ви и ре сто ра ни за по кри ће ак тив но сти по ве за них са пра њем нов ца или не за ко ни то кла ђе ње. На тај на - чин, кроз по слов ну ак тив ност под кон тро лом ор га ни зо ва ног кри ми на ла смању ју се ри зи ци по ве за ни са пра њем нов ца. 27 У ск ла д у са до п у ње н и м и измењен и м п ре по ру ка ма Гру пе за фи нан сиј ске ак ци је у ве зи с пра њем нов ца (Fi nan cial Ac tion Task For ce on Mo ney La un de ring) ко је с у усв о јене у ф еб руару г од ине, п рип р ем а Н ац и он а лне п р оцене ри зи к а од п рањ а нов ца и фи на н си ра њ а т е р о ри зма п р едс т ав љ а међунар од н и с т а н да рд, од но сно д р ж а в е с у по зв а не да и ден т и фи к у ју, п р о це не и р а з у ме ју ризике з а п рањ е нов ца и фи на н си ра њ е т е р о ри зма с а ко ји ма с е с у о ча в а ју. 28 У 25 T h e St a t i o n e r y O f f i c e, G i a n l u c a Fi o r e n t i n i, O r g a n i z e d c r i m e a n d i l l e g a l m a r ke t s, E n c y c l o p e d i a o f law and e c o n o m i c s, v o l u m e v. T h e e c o n o m i c s o f c r im e a n d lit ig at i o n (e d s. B o u d ew ijn B o u c k a e r t, G e rr it De Ge est), Chel ten ham, Ed ward El gar, 2000, Ibid. 28 Je le n a Pa n t e l ić, Na t i o n a l r i s k a s s e s s m e n t o f m o n e y l a u n d e r i n g i n t h e Re p u b li c o f S e r b i a, Bel gra de, 2013,
10 Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр ) скла ду са ти ме, вла де др жа ва тре ба да фор ми ра ју ор ган или ме ха ни зам ко ји ће ко ор д и н и рат и кораке у п роцењивању ризика. Ц и љ т ако сач ињене п роцене ри зи ка је сте да се до ђе до за кљу ча ка ко ји сек то ри и ак тив но сти у на ци о налном си с т е м у и м а ју по т е н ц и ја л но в и ш и р и з и к з а п р а њ е нов ц а, ко ји и м а ју ни жи ри зик, ка ко би вла сти мо гле аде кват но да од го во ре на њих. У Пр о це н и ри зи к а ко ја је с а ч и њ е на з а Ср би ју к а о ри зи ц и на в е де н и с у: 1) к ри ви ч на де ла и з бе г а в ање порез а, и лег а лна п р ои зводњ а и п р оме т опојн и х д р о г а, з ло у по т р е ба д у ж но с т и; 2) ви с ок у т и цај на р а њи в о с т си с т е ма: н и з а к б р ој п р е с у д а з а п р ањ е новц а и некоо рд и н и р а не а к ц и је в л а д и н и х т е л а ; 3) глав ни не до ста ци си сте ма: статистика ни је ин те гри са на или се не во ди, не - до ста так елек трон ског уно ше ња по да та ка и не до ста так умре жа ва ња ин фор мац и о н и х си с т е ма и ба з а по да т а к а в л а д и н и х т е л а ; 4) ви с о к а р а њи в о с т ба на к а у фи нан сиј ском сек то ру; и 5) у не фи нан сиј ском сек то ру као ра њи ва ак т и в ност озна че на је тр го ви на не крет ни на ма. 29 У зах те ви ма за до ста ву по да та ка ко је су дру ги др жав ни ор га ни упу тил и Уп р а ви з а сп р е ча в а њ е п р ањ а новца М ин ис т а рс т в а фина нсија Реп убл ике Ср би је то ком го ди не нај за сту пље ни ја су би ла кривична дела злоупотре - ба овла шће ња у при вре ди, зло у по тре ба од го вор ног ли ца, не до зво љен пре - ла з а к п р е ко д р ж а в не г ра н и це и к ри ју м ча р е њ е љу д и, т рг овина наркот иц има, те ро ри зам и фи нан си ра ње те ро ри зма, тр го ви на љу ди ма и раз не вр сте пре - в а ра. 30 Код нај ве ћег бро ја пред ме та сум ња се у еко ном ску оправ да ност транс а к ц и ја, од носно н акон а н ал из е с р едс т а в а по р а ч у н и м а н и је би ло мо г у ће у т вр д и т и из во ре с ред с та ва у нет и х у фина н сиј ск и си с тем. Нај че ш ће се ра д и ло о значајн и м г о т о ви н ск и м у п ла т а ма ко је с е н и су мо гле оп ра в да т и по с лов н и м а к т и внос т им а и д руг и м и зв орим а п риход а. А н ал из е с у мњиви х с л уч ајев а од но си ле су се и на ко руп тив не ак тив но сти ли ца ко ја су би ла на ру ко во дећим по зи ци ја ма у прав ним ли ци ма (ди рек тор, овла шће но ли це, осни вач) и м а н и п у л а ц и ју п ри л и ком с т и ц а њ а в л а сн и ш т в а у од р е ђ е н и м ком п а н и ја м а, за кљу чи ва ње фик тив них уго во ра или по моћ ли ци ма ко ја су по ве за на са лици ма из кри ми нал ног ми љеа. Ве ли ки број пред ме та је ана ли зи ран и због с у м њ е да с е п р е ко фи к т и в не п ри в р ед не а к т и в но с т и п р о ме т а р о ба, но в а ц п р е но си и з ме ђу по в е з а н и х п р а в н и х л и ца, а з а т и м с е г о т о ви н ск и по д и же с а ра чу на. По сто ји сум ња да је ствар ни вла сник оф шор ком па ни је и до ма ћег правног ли ца исто ли це и да се на овај на чин но вац из не ле гал них ак тив но сти вра ћа у зе мљу Ibid., Уп р а в а з а с п р е ч а в а њ е п р а њ а н ов ц а, Из в е ш т а ј о р а д у Уп р а в е з а с п р е ч а в а њ е п р а њ а нов ца за пе ри од го ди не, Бе о град, 2015, Ibid. 138
11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/ Н Е ГА Т И В Н Е КОН СЕ К ВЕН Ц Е П РО ДО РА ОР ГА Н И ЗО ВА НОГ К РИ М И Н А Л А У Л Е ГА Л Н Е ЕКО НОМ С К Е ТО КО ВЕ О р г а н и з о в а н и к ри м и на л не г а т и в но де л у је у сви м д ру ш т ви ма у ко ји ма по с т о ји, а по с е б но зна чај не еко ном ске и с о ц и ја л не конс е к в ен це може и ма т и у з е м љ а м а у т р а н зи ц и ји, је р у њим а не по с т о је а де к в а т не и н с т и т у ц и је з а њег ово сузбијање, њихов а т рж иш т а су чес т о ма ла и под ло ж на по р е ме ћ а ји ма ус лед к ри м и на л н и х а к т и в но с т и 32. Н а и ме, не г а т и в н и е ф ек т и и н фи л т р а ц и је ор г а н и зо ва ног к ри м и на ла у лег а лн у економ и ју нај че ш ће се ис по љ а ва ју к р оз: пове ћа ње сте пе на кри ми на ла (по себ но ко руп ци је); не поштену кон куренцију ле г а лн и м п рив р ед н и м су бјек т и ма; сма ње ње по р е ск и х п рихода; нарушен у ре пу та ци ју зе мље у ме ђу на род ним окви ри ма ; сла бље ње фи нан сиј ских инсти ту ци ја и њи хо вог кре ди би ли те та ; ком про ми то ва ње економи је и при ват - ног сек то ра; угро же не на по ре ве за не за при ва ти за ци ју и дру го. Де ло в а њ е о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а по в е ћ а в а ко ру п ц ију н а к љу чн и м ка пи ја ма си сте ма, као што су: фи нан сиј ске институцијe, за ко но дав ни орга ни, агенције за спро во ђе ње за ко на, над зор не ин сти ту ци је, по ли ци ја, туж ил а ш т в о и с уд о в и. И н ф и л т р а ц и ја о р г а н и з о в а н о г к р им ин ал а у л ег а лн е еко ном ске т о ко в е не г а т и в но у т и че на с т а би л но с т ба н к а р ског и д ру г и х с ект о р а е кон о мс ке а кт и вн ос т и (т рж иш т е х а рт и ја од в р ед н о с т и, о с и г у р а њ е, ин ве сти ци о ни по сло ви и др.) и мо же про у зро ко ва ти проблеме са ликвидно - ш ћу због по в ла че ња фи на н сиј ск и х с ред с т а ва услед п ре к ида кореспонден тн и х ба н к а р ск и х од но с а, од у зи ма њ а не ле г а л н и х с р ед с т а в а, г у би т ке код з ај мо в а и смањ ењ е в р едно с т и а к ц и ја фи на н си ј ск и х и н с т и т у ц ија. К л ијент и п р ес т ају д а по с л у ју с а и н с т и т у ц и јом ч и ја је р е п у т а ц и ја н а рушен а з б ог с у м њи и л и н а в о д а в е з а н и х з а у че ш ће у о р г а н и з о в а н и м к ри м и н а лн и м а кт и внос т им а. Та ко се на сред ства ко ја су пе ра чи нов ца ста ви ли на де по зит у бан ци, не мо же ра ч у на т и к а о на с т а би ла н и з вор фи на н си ра њ а. Ве л и к и и з но си оп ра ног нов ца че сто су под ло жни нео че ки ва ним по вла че њи ма из фи нан сиј ске инсти ту ци је пре ко елек трон ских тран сфе ра или дру гих тран сфе ра, што иза - зи ва про бле ме с ли квид но шћу ба на ка. 33 У случајевима умешаности легалних пословних структура у кримин а л не а к т и в но с т и мо же доћ и до пок р ет ањ а с уд ск и х по с т у п а к а, по с т о ја њ а не спро во ди вих уго во ра, из ри ца ња ка зни и при нуд них на пла та ко је узро куј у г у б и т ке, п о в е ћ а њ е т р ош ков а з а и нс т ит у ц и ј у и л и ч а к з а т в а р а њ е т а к в е и нс т и т у ц и је. Не до с т а т а к и нф о рм ац ија о конк р е тном к л ијент у, пос лов ању к л и јен т а и л и од но с у к л и јен т а и д ру г и х по з ајм љи в а ча, мо же да и з ло ж и фи- 32 Brent Ba r t le t t, Ne ga t i v e е f fe c t s o f м o n e y l a u n d e r i ng o n e c o n o m i c d ev elo pm e n t, New York City, 2002, Вид. Mic hael Le vi, Pe ter Re u ter, Money laundering, Cri me and ju sti ce, 1/2006,
12 Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр ) нан сиј ску ин сти ту ци ју ве ли ком ри зи ку. То је по себ но за бри ња ва ју ће у случајевима у ко ји ма по сто је по ве за ни су бјек ти с дру ге стране, повезани по - зајм љи ва чи, као и за јед нич ки из вор при хо да или сред ста ва за вра ћа ње кре - д и т а. Гу би ц и код з ај мо в а р е з ул т ат с у, на р а в но, и не сп р о в о д и ви х у г о в о р а и уго во ра скло пље них с фик тив ним ли ци ма или фир ма ма иза ко јих сто је к ри м и на л не о р г а н и з а ц и је. И ден т и фи к а ц и ја с т в а р н и х ко ри сн и к а р а ч у на од к љу ч не је в а ж но с т и з а ефи ка сност си стема су протстављања орга ни зо ва ном кри ми на лу у при вредно фи нан сијском пословању. Идентифи ка ци о не про це ду ре шти те од по - с лов н и х од но с а с фи к т и в н и м о с о ба ма и л и ко р по р а ц и ј ск и м с у бјек т и ма б е з до в ољ н и х с р ед с т а в а, к а о ш т о с у ко р по р а ц и је ко је по с т о је с а мо и ме ном и з а ко ји х с е н а л а з е к р и м и н а л ц и и к р и м и н а л не о р г а н и з ац и је. 34 По зна то је да о р г а н и з о в а н и к ри м и на л ко ри с т и ш кољ к а по с лов не с у бјек т е ко ји с е на и з - глед ба в е ле г а л н и м по с ло в а њ ем а ус т в а ри с у под кон т р о лом к ри м и на л а ца. Та кви по слов ни су бјек ти нај че шће се ко ри сте за ме шање незаконитих средс т а ва са ле г а л н и м с ред с т ви ма ка ко би се ма ск и ра л и п ри хо д и п ри ба в ље н и на не з а ко н и т на ч и н. При с т у п не ле г а л н и м с р ед с т ви ма ко је и ма ју т и по с лов н и су бјек т и омо г у ћа ва и м да су б вен ц и о н и ра ју сво је п ро из во де и усл у г е, ча к и по це на ма ни жим од тр жи шних. Услед то га, ле гал на пред у зе ћа те шко мо гу да бу ду кон ку рентна таквим пословним субјек ти ма, чи ји је је ди ни циљ да очува ју и за шти те не ле гал но сте че на сред ства, а не да про из во де са про фи том. Уко ли ко не ка зе мља има ре пу та ци ју уто чи шта за ор ганизовани криминал и пра ње нов ца са мо за се бе, мо же да до ве де до знат них не га тив них после ди ца по њен раз вој. 35 С т р а не фи на н си ј ске и н с т и т у ц и је мо г у да ог р а н и- че св о је т р а н с а к ц и је с а и нс т ит уц ијам а з ем аљ а које с у у т оч иш т а з а п р ањ е нов ца, мо гу да под врг ну те тран сак ци је до дат ном опре зу, што ће их учи нит и ск у п љи м и л и мо г у да п р е к и н у ко р е спон ден т не и л и з ај мо да в ач ке од но с е у пот пу но сти. Чак и ле гал на пред у зе ћа из тих зе ма ља мо гу да тр пе због сма ње не до с т у п но с т и све т ск и м т р ж и ш т и ма и л и до с т у п но с т и по ви шој це н и због до дат ног с т е пе на оп ре за у од но су на њи хо во в ла сн и ш т во, ор г а н и за ц и ју или си сте ме кон тро ле. Сва ка зе мља ко ја не пред у зи ма ме ре за су зби ја ње ор ган изованог к ри м и на ла те же ће п ри ву ћ и с т ра не и н ве с т и то ре и до би т и по д р ш к у стра них вла да. Због то га је Гру па за фи нан сиј ске ак ци је у ве зи с пра њем новца са чи ни ла ли сту не ко о перативних земаља и територија, које не испуњава ју ми ни мал не стан дар де и ко је су ри зич не за ула га ња ин ве сти то ра. 34 Ви д. С л ав иш а В у ко в и ћ, С а ш а М ија лков и ћ, Гор а н Б ош ков и ћ, П р ев е нц ија п р ањ а нов ца и фи нан си ра ња те ро ри зма основ не ме то де и мо гућ но сти, НБП Жур нал за кри мин а л и с т и к у и п р а в о, 2/2011, Ne stor C o u r a k i s, Fi n a n c i a l c r i m e t o d ay : G r e e c e a s a Eu r o p e a n c a s e s t u d y, E u r o p e a n jo ur nal on cri mi nal po licy and re se arch, 2/2001,
13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/ ЗА К ЉУ Ч А К О р г а н и з о в а н и к ри м и н а л у с а в р е ме н и м ус ло ви м а н ас т оји д а корис т и ле г а л не еко ном ске т о ко в е да би п ри к рио с оп с т в е н у к ри м и на л н у де л ат но с т, по ре кло и по сто ја ње не ле гал но сте че не имо ви не. Ве ли ке ко ли чи не кри минал ног про фи та у ру ка ма кри ми нал них струк ту ра пред ста вља ју по тен ција л н у опа сно с т з а ко ру м п и р а њ е у р а д у д р ж а в н и х о р г а на, на ру ша в а ју и н т е - г р и т е т ф ин а нс и јс к и х и нс т ит уц ија и о м ог у ћ а в а ј у у к љу ч и в а њ е у л е г а л н е економске т оков е. А к у м у л и ра на еко ном ск а моћ к ри м и на л н и х ор г а н и з а ц и ја за сно ва на на кри ми нал ном про фи ту ко ји је про шао про цес пра ња, ко ри сти се као моћ на по лу га за ши ре ње ути ца ја ко руп тив ним ак тив но сти ма у свим с ф е р ам а д руш т в е ног ж и в о т а и а н г а жо в а њ е у о с т в а р ив ању к р им ин а лн и х ц и љ е в а и н фи л т р а ц и јом у ле г а л не еко ном ске т о ко в е. О па сно с т од о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а н и је ог р а н и че на на по с ле д и це по је ди нач них кри ми нал них рад њи, већ знат но ви ше на мо гућ но сти да утиче н а до но шењ е д р ж а в н и х од л у к а у с ф е ри по л и т и ке и еко но м и је. Ве л и к и и н т е р е с о р г а н и з о в а ног к р и м и н а л а з а у т и ц ај н а д р ж аву и њ ен е фу н кц и је п р о ис т и че и з ч ињ ен ице да ће у з помоћ д рж аве нај ла к ше о б е з б е д и т и п р о фи т и и м у н и т е т од к ри ви ч ног г оњ ењ а. Е фик асн и мех ан изм и с у п р о тс т ав љ а њ а ор га ни зо ва ном криминалу утичу на смањење крими нала (посебно корупц и је), п о ја ч ан у с т аб и лн о с т ф ин а нс и јс к и х и нс т ит уц ија и т рж иш т а, и м ај у по зи т и в а н у т иц ај н а е ко ном ск и р а з в ој и р е п у т а ц и ју у св е тској з а једн иц и. Њи хов нео дво јив део је и борба против корупције, јер организовани кри минал нај лак ше бу ја у окру же њу под ло жном ко руп ци ји. К р е и р а њ е е фи к а сног си с т е ма с у п р о т с т а в љ а њ а о р г а н и з о в а ном к ри м и- на лу, ко руп ци ји и пра њу нов ца зах те ва ства ра ње за кон ских окви ра за приме ну ме ра од у зи ма ња при хо да сте че них кри ми на лом уз по што ва ње ме ђуна род них стан дар да за ту област. С дру ге стра не, не е фи ка сност си сте ма за суп ротстављање орган изованом к рим инал у, ко ру п ц и ји и п ра њу нов ца у јед ној земљи омогућава ју кри ми нал ци ма и кри ми нал ним ор га ни за ци ја ма да успе - ш но фу н кц ион и ш у, т ј. д а корис т е св оје нез а ко н и т е п ри хо де и ш и р е св о је к ри м и на л не а к т и в но с т и ко је у г р о ж а в а ју св е с ф е р е д ру ш т в е ног ж и в о т а. 141
14 Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр ) Go ran N. Boš ko vić, Ph.D., As so ci a te Pro fes sor Aca demy of Cri mi na li stic and Po li ce Stu di es Be l g ra d e go ra n.b o s k o v k p a.e d u.r s S la v i ša Lj.Vu k o v ić, Ph. D., A s so c i a te P ro fe s sor Aca demy of Cri mi na li stic and Po li ce Stu di es Be l g ra d e sla v i sa.v u k o v k p a.e d u.r s 142 Areas and Consequences of Organized Crime Influence on the Le gal Mar ket Abstract: Cri mi nal struc tu re spread sphe re of in flu en ce in all fi elds of so cial li fe a n d b e c o me a th re a t t o n a t i o n al a n d in te r n a t i o n al se c u r it y. Na me ly, c r i mi n al pro fits ge ne ra ted by or ga ni zed cri me in the cri mi nal mar ket and its in fil tra tion in to the le gal eco no mic flows re pre sent a po ten tial dan ger for cor rup ting in le gal eco no mic re la ti ons and un der mi ne the in te grity of fi nan cial in sti tu ti ons. In this way, in the end the ba sic fun da men tals of the fi nan cial system may be dis rup ted, and in dan ge ro us are the fun cti o ning of sta te in sti tu ti ons, eco no mic pro spe rity a n d n a t i o n al se c u r it y. Mo dern cri mi nal or ga ni za ti ons are pro fi t o ri en ted and mar ket ba sed and ope ra ting met hods that use are com bi na tion of cri mi nal and met hods of mo dern bu si ness or ga ni za ti ons, which ma kes them par ti cu larly dan ge ro us to so ci ety. The gre at eco no mic po wer of or ga ni zed cri me used to ac qu i re po li ti cal po wer, and it is in turn used to pur sue cri mi nal ob jec ti ves. Thus, the thre at of or ga ni zed cri me is not li mi ted to the ef fects of in di vi dual cri mi nal ac ti ons, but much mo re on the abi lity to in flu en ce the de ci sion ma king pro ces ses in the sphe re of po li tics and e c o n o mic s. The gre at in te rest of or ga ni zed cri me to in flu en ce on sta te and its fun cti ons stems from the fact that with the help of the sta te aut ho rity can pro vi de the ea si est way for pro vi ding cri mi nal pro fit and im mu nity from pro se cu tion. The aut hors in pa per po int to are as and do mi nant ne ga ti ve con se qu en ces of the in fil tra tion of or ga ni zed cri me in to le gi ti ma te eco no mic re la ti ons, as well as the im pli ca ti ons of the se pro ces ses in or der to gain a bet ter un der stan ding of the ir im por tan ce for de fi ning the mo del on fig hting of or ga ni zed cri me. Key words: or ga ni zed cri me, le gal mar ket, im pact, con se qu en ces Да тум при је ма ра да:
БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а
More informationОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ
More informationк ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б
More informationА К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a
More informationСР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.
АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа
More informationП РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ
Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и
More informationФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v
More informationИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А
Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T
More informationМЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ
Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra
More informationКОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs
More informationМЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.
ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.
More informationДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ
UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:
More informationГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић
ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008
More informationБУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка
18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by
More informationПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in
More informationЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n
More informationМEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка
More informationПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve
More informationНА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ
Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО
More informationН А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *
Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А
More informationД ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са
More informationМО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?
UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу
More informationПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs
More informationО СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА
П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли
More informationЈ ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u
More informationДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА
UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с
More informationЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:
Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у
More informationПрилог проучавању вијетнамске куће у низу
UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н
More informationПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o
More informationУ Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs
More informationКОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1
Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с
More informationО ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ
Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи
More informationРАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ
More informationА Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ
UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д
More informationКОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е
Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d
More informationПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А
Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА
More informationБОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град
Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо
More informationСВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА
UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ
More informationК РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)
Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n
More informationП РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА
И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про
More informationО ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,
More informationОри ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.
More informationСЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја
М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли
More informationНЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И
С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји
More informationЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *
Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми
More informationПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е
UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л
More informationТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1
Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА
More informationЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА
ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом
More informationОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва
ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра
More informationРАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА
UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,
More informationКУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА
Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ
More informationПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА
ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу
More informationSavremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")
From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute
More informationПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s
More informationВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР
More informationНУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a
More informationН Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ
Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e
More informationOД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А
С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би
More informationСТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА
More informationКО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s
More informationДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод
Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни
More informationФактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење
Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА
More informationМЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *
УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА
More informationДеци је место у породици
Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори
More informationЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И
Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d
More informationУЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А
Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з
More informationУЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ
УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО
More informationОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c
More informationБУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a
More informationЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ
Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог
More informationА ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А
Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла
More informationКОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @
More informationНАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST
Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА
More informationП РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )
Пре глед ни чла нак 343.221 doi:10.5937/zrpfns51-15493 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В
More informationПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад
More informationТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ
НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art
More informationРАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ
More informationС Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л
С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су
More informationУМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ
Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук
More informationДете у систему социјалне заштите
Дете у систему социјалне заштите Издавач Центар за права детета Скендер-бегова 20/12 11000 Београд тел. + 381 11 33 44 170 е-mail: office@cpd.org.rs web site: www.cpd.org.rs За издавача Милена Голић Ружић
More informationХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ
More informationКЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ
More informationЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И
UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски
More informationПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО За издавача Проф. др Љубомир Стајић декан Правног факултета у Новом Саду Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир
More informationИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА
More informationПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ
Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.
More informationМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
More informationАНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду
Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ
More informationКУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри
More informationПр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства
Пр ви део Се дам на че ла ду хов ног спо кој ства Увод Суочавање са страхом очи у очи Јед ног да на зе мљо трес је по тре сао зен храм. Тло је по че ло да се тре се, гра ђе ви на је по че ла да се ру ши,
More informationЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА
ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к
More informationИ Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ
М А РИ ЈА Л И П КОВ С К И И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ П ЕР Ф ОР М Е РА 1. Увод 258 На ш а к ул т у р а и с т о в р е м е н о т е ж и б е
More informationО ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1
Слађана Цукут (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци) Научни рад УДК 81 276.4(497.6 Дервента) О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 САЖЕТАК У овом раду прика за ни су ме ха ни зми на стан ка не ких
More informationНИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ
More informationЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе
ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра
More informationISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1
ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП
More informationНА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ
Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ
More informationСTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет, Ниш DOI 10.5937/kultura1339071J УДК 070.15(497.11) 2013 32.019.51:070(497.11) оригиналан научни рад СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ
More information