МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Size: px
Start display at page:

Download "МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ"

Transcription

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950) Живојин Бошков ( ) Рајко Николић ( ) Академик Славко Гавриловић ( ) Др Александар Магарашевић ( ) Др Младен Стојанов ( ) Др Милован Митровић ( ) Академик Часлав Оцић ( ) Др Рајко Буквић (2017 ) САВЕТ Председник Савета Академик Часлав Оцић (Београд) Чланови Савета Проф. др Рајко Буквић (Београд) Проф. др Масајуки Ивата (Токио, Јапан) Проф. др Александар Јокић (Портланд, САД) Проф. др Љубомирка Кркљуш (Нови Сад) Проф. др Питер Радан (Сиднеј, Аустралија) Проф. др Богољуб Шијаковић (Београд) 162 (2/2017) Уредништво Проф. др Бошко БОЈОВИЋ (Париз, Француска) Проф. др Милан БРДАР (Београд) Проф. др Рајко БУКВИЋ (Београд) Проф. др Костас ДУЗИНАС (Лондон, Велика Британија; Атина, Грчка) Проф. др Бранислав ЂУРЂЕВ (Нови Сад) Др Миша ЂУРКОВИЋ (Београд) Проф. др Владимир Јаковљевич ЗАХАРОВ (Нижњи Новгород, Русија) Проф. др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ (Београд) Проф. др Милош КОВИЋ (Београд) Академик Милица КОСТИЋ (Подгорица, Црна Гора) Проф. др Митко КОТОВЧЕВСКИ (Скопље, Македонија) Проф. др Милош МАРЈАНОВИЋ (Нови Сад) Проф. др Милован МИТРОВИЋ (Београд) Др Драго ЊЕГОВАН (Нови Сад) Др Александра ПАВИЋЕВИЋ (Београд) Проф. др Драган ПРОЛЕ (Нови Сад) Проф. др Миломир СТЕПИЋ (Београд) Проф. др ХУАНГ Пинг (Пекинг, Кина) Проф. др Срђан ШЉУКИЋ (Нови Сад) Секретар уредништва Владимир М. НИКОЛИЋ Главни и одговорни уредник Проф. др Рајко БУКВИЋ Copyright Матица српска, Нови Сад, 2017

3 ЗМСДН ISSN UDK 3 (05) ГОД. LXVIII БР. 162 (2/2017) СТР З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 162 (2/2017) НОВИ САД 2017

4 Илустрација на корици гравира Захарије Орфелина Човек пише за столом

5 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES Владислав Пузовић Vladislav Puzović ИЛАРИОН ЗЕРЕМСКИ И ILARION ZEREMSKI AND ИРИНЕЈ ЋИРИЋ НА МОСКОВСКОЈ IRINEJ ĆIRIĆ AT THE MOSCOW ДУХОВНОЈ АКАДЕМИЈИ: ECCLESIASTICAL ACADEMY: ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ФОРМИРАЊА A CONTRIBUTION TO THE HISTORY СРПСКЕ БОГОСЛОВСКЕ OF FORMATION OF SERBIAN ЕЛИТЕ У РУСИЈИ THEOLOGICAL ELITE IN RUSSIA Марина Матић Marina Matić ВЕЗЕ МАНАСТИРА САВИНЕ THE CONNECTIONS OF SAVINA С РУСИЈОМ У 18. ВЕКУ MONASTERY WITH RUSSIA IN И ЊИХОВ УТИЦАЈ THE XVIII CENTURY AND THEIR У БОКИ КОТОРСКОЈ INFLUENCE IN BOKA KOTORSKA Светозар Поштић Svetozar Poštić БАХТИН И ПРАВОСЛАВНА BAKHTIN AND THE ORTHODOX ХРИШЋАНСКА ТРАДИЦИЈА CHRISTIAN TRADITION Мирјана Радојичић Mirjana Radojičić МИЛЕ САВИЋ КАО ТУМАЧ MILE SAVIĆ AS AN INTERPRETER СКОРИЈЕ ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ OF THE RECENT SOUTH SLAVIC ПРОШЛОСТИ PAST Весна Пилиповић и Татјана Глушац Vesna Pilipović and Tatjana Glušac ЧИТАЛАЧКА ПИСМЕНОСТ READING LITERACY OF УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА SECONDARY SCHOOL STUDENTS САВРЕМЕНИ ЗАХТЕВИ И CURRENT REQUIREMENTS ДОСТИГНУЋА AND ACHIEVEMENTS (Пример трећег разреда (Example of the third grade новосадских средњих школа) of Novi Sad secondary schools)

6 Мирчета Вемић Mirčeta Vemić ДРОВЊАК А НЕ ДРОБЊАК DROVNJAK NOT DROBNJAK ВИДЉИВ ПРИМЕР AN OBVIOUS EXAMPLE OF ИСКРИВЉИВАЊА ТОПОНИМА СА DISTORTING TOPONYMS WITH СРПСКОМ ЈЕЗИЧКОМ ОСНОВОМ SERBIAN LINGUISTIC BASIS Снежана Р. Стојановић Snežana R. Stojanović НЕПОШТОВАЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ INTERNATIONAL TAX БИЛАТЕРАЛНИХ ПОРЕСКИХ TREATIES OVERRIDE УГОВОРА ОД СТРАНЕ ДРЖАВА Гордана В. Стојић Gordana V. Stojić ПРИРОДА И ЉУДСКО У NАTURE AND HUMAN IN ДОБА БИОТЕХНОЛОГИЈА THE AGE OF BIOTECHNOLOGIES ОСВРТИ / REVIEW ESSAYS Душан Достанић РУБИКОН, НЕМАЧКА ПРЕД ОДЛУКОМ (Karlheinz Weißmann, Rubikon, Deutschland vor der Entscheidung, Junge Freiheit Verlag, Berlin 2016, 267 стр.) Ивана Остојић МИТ О ГЛОБАЛИЗАЦИЈИ VS. ТЕЖЊА КА ИЗОЛАЦИОНИЗМУ (Globalizacija i izolacionizam, Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd 2017, 453 стр.) Мирослав Ивановић КЊИЖЕВНОСТ, ИДЕОЛОГИЈА И СЛОБОДА (Небојша Васовић, Европски давитељи из нашег сокака, Бернар, Стари Бановци; Београд 2016, 216 стр.) ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS Сања Жарковић О ЈЕДНОЈ ЧАСНОЈ ФИЛОЗОФСКОЈ И НАУЧНОЈ КАРИЈЕРИ (Svetozar Stojanović: ličnost i delo /priredila Mirjana Radojičić/, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd 2015, 274 стр.)

7 Рајко Буквић ЦИЉЕВИ, СРЕДСТВА И МОЋ КОРПОРАЦИЈА (Klaus Verner-Lobo i Hans Vajs, Crna knjiga korporacija: svet u kandžama velikih kompanija, Laguna, Beograd 2016, 385 str.) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE 409

8

9 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC (497.11)-726.2:929 Zeremski I. UDC (497.11)-726.2:929 Ćirić I. UDC (497.11)(470) ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ИЛА РИ ОН ЗЕ РЕМ СКИ И ИРИ НЕЈ ЋИ РИЋ Н А МО СКОВ СКОЈ Д У ХОВ НОЈ А К А Д Е М И Ј И: П РИ ЛОГ ИСТО РИ Ј И Ф ОР М И РА ЊА СРП СК Е БО ГО СЛОВ СК Е Е Л И Т Е У РУ СИ Ј И ВЛ А Д И СЛ А В П У ЗО ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у П р а в о с л а в н и б о г о с лов с к и ф а к у л т е т М и је Ко в а че в и ћ а 11б, Б е о г р а д, С р би ја v pu z o v bf s p c.bg. a c. r s СА ЖЕ ТАК: На осно ву ар хив ске гра ђе из мо сков ских ар хивских фондо ва ре кон стру и ше се ду ховно -научни контекст, историјски ток и богословск и зн а ч ај ш ко ло в а њ а д в о јице зн ач ај н и х с рпск и х а рх ијер еја и б ог ос лов а И ла ри о на Зе рем ског и Ири не ја Ћ и ри ћа, на Мо сков ској д у хов ној а ка де м и ји кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка. Њи хо во бо го слов ско фор ми ра ње у Сер гије вом По са ду, чи ји је ток срп ској на у ци до са да био углав ном не по знат, и м ало је од л у ч у ју ћу в а ж но с т з а њи хов по т о њи б о г о с ловско -н ау ч н и р а д. У ра ду су, кроз про свет ну и на уч ну де лат ност про фе со ра ко ји су им пред а в а л и, п р едс т а в љ е н и т о ко ви руске а к адемске б ог ос ловске м и с л и у в р еме њи хо вог шко ло ва ња. Ток њи хо вог шко ло ва ња пра ти се од упи са на Ака - де м и ју до с т и ц а њ а с т е пе н а к а н д и д а т а б о г о с ло в љ а, у з н а гл а с а к н а зн а ч а ју ко нач н и х ре зул т а т а у ви д у њи хо ви х ка н д и дат ск и х д и се р т а ц ија. Ист а к н ут о је да З е р ем ск и и Ћ ири ћ п р едс т ав љ ају нај б о љ е св е до ча н с т в о оп р а в да но с т и с рп ско - ру ске б о г о с лов ско - а к а дем ске с а р а д њ е, у по ме н у т ом пе ри о д у, ч и ји с у п о з и т и в н и п л о д о в и, у њи хо в о м с л у ч а ј у, б и л и н ај в и д љи в и ји н а п о љу с рп ске би бл и с т и ч ке, ц р к в е но и с т о ри ј ске и л и т у р г и ч ке н а у ке. КЉУЧ НЕ РЕЧИ: Иларион Зерем ски, Ири неј Ћи рић, Мо сков ска духов н а а к а де м и ја, с рп ско б о г о с ло в љ е, с рп ско - ру ске б о г о с лов ске в е з е Р у ске д у хов не а к а де м и је би ле с у гла в н и цен т ри ф ор м и ра њ а с рп ске б о г о с лов ске е л и т е у д ру г ој по ло ви н и 19. и по че т ком 20. в ек а. Више од 200 (две сто ти не) срп ских бо го сло ва сту ди ра ло је у овом пе ри о ду на духов н и м а к а де м и ја ма у К и је ву, С е р г и је в ом По с а д у, С а н к т Пе т е р бу р г у и

10 252 Ка за њу. 1 Ме ђу њи ма би л и су и Вла д и м и р Зе рем ск и, по т о њи еп и скоп г ор - њо кар ло вач к и И ла ри он ( ) и И ва н Ћ и ри ћ, по т о њи еп и скоп бач к и Ири неј ( ). Обо ји ца су сту ди ра ли на Мо сков ској ду хов ној акаде ми ји, кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка и обо ји ца су оста ви ла зна ча јан траг у исто ри ји Срп ске цр кве и срп ске бо го слов ске на у ке. Ила ри он Зе рем ски и Ири неј Ћи рић при па да ли су гру пи нај бо ље образ о в ан и х и нау ч но - б о г о с лов ск и нај а к т и в н и ји х с рп ск и х арх ијер еја у п рвој по ло ви н и 20. в е к а. Зе р ем ск и је био п р о фе с ор Св е т ог п и сма Но в ог з а в е т а у К а р ло в ач кој б о г о с ло ви ји ( ) и на Пра в о с ла в ном б о г о с лов ском фа кул те ту у Бе о гра ду ( ). Био је осни вач јед ног од нај бо љих српских бо го слов ских ча со пи са у пр вој по ло ви ни 20. ве ка, кар ло вач ког Бо гослов ског гла сни ка [Вуковић 1996: 196]. Об ја вио је низ ре фе рент них на уч них ра до ва из обла сти би бли сти ке [Таталовић 2008: 16 26] и срп ске цр кве не исто ри је [Вуковић 1996: ]. По ре чи ма јед ног од нај а у то ри та тив - н и ји х т у м а ч а с рп ске ц р к в ене п р ош лос т и, е п и ско п а ш у м а д и ј ског С а в е ( Ву ко ви ћа), у еп и ско п у И ла ри о н у Срп ска Ц р к ва је и ма ла јед но га од нај - о бра зован ији х јерараха без којег се н ије мо гао за м и сл и т и н и је дан ра д ка да се ради ло о доно ше њу за кон ских про пи са или ства ра њу цр кве них уста но - ва и ор га ни за ци ја [Вуковић 1996: ]. Ири неј Ћи рић је, по за вр шетк у Московске д у хов не а к а де м и је, с т е к а о с т е пен докт ор а филос офије у Бе чу. Био је про фе сор Све тог пи сма Ста рог за ве та с ар хе о ло ги јом и Је врејског је зи ка у Кар ло вач кој богословији. У ис тој шко ли пре да вао је и Ли тур - ги ку. При ли ком осни ва ња Пра во слав ног бо го слов ског фа кул те та у Бе о граду (1920) био је глав ни кан ди дат за ме сто про фе со ра на Ка те дри за Све то пи смо Ста рог за ве та, ко је ни је за у зео по што је усле дио из бор за ар х и је ре ја. Об ја вио је низ ре фе рент них на уч них ра до ва из области библистике [ Вуковић 1964: 9 20] и низ пре во да бо го слу жбе них тек сто ва [Убипариповић 2010: ]. О ње го вим бо го слов ско -фи ло ло шким способностима све - до ч и подат а к да је п ревод ио б ог ословске т екс т ове с јев рејског, лат и нског, г рч ког, фра н ц у ског, ру ског, не мач ког и ма ђа р ског је зи к а. О зна ча ју Иринеја Ћ и ри ћ а з а Српск у ц рк ву и њ ено б ог ос лов љ е, св едоче р еч и еп ископа Са ве (Ву ко ви ћа): Бо го сло ви су има ли у ње му учи те ља ко га би мо гла по - же ле ти сва ка шко ла, срп ска пра во слав на бо го слов ска књи жев ност ау то - ритативног интер пре та то ра ње них уче ња и бив ша Карловачка митропо - л и ја ч ла на на ко г а с е у сви м п и т а њи ма, к а ко св о г а у н у т ра ш њ ег ж и в о т а та ко и од но си ма спо ља, мо гла увек осла ња ти и ствар но се осла ња ла у сво јим нај те жим да ни ма [Вуковић 1996: 199]. На уч но -богословска, архи пастир ска и дру штве на де лат ност ове дво - ји це с рп ск и х арх ијереја, у одређеном с т епе н у, ис т ра же на је у до са да ш њој српској богословској и историографској литератури [Глумац 1955: 3; Вуко вић 1964: 9 20; Та та ло вић 2008: 16 26; Уби па ри по вић 2010: ; Пе т ко ви ћ 2015]. Ток њи хо в ог б о г о с лов ског ф о р м и р а њ а н а Мо сков ској 1 Ре ф е р е н т н и р а д о в и о ш ко л о в а њу с р п с к и х б о г о с л о в а у Р у с и ји, у д р у г ој п о л о в и н и 19. и по чет ком 20. ве ка: [Петров 1972: ; Са вић 2008: ; Пу тро и Пу тро 2011; Пузо вић 2012а: ; Пу зо вић 2012б: ; Пи ли по вић 2012а: 75 90; Пи ли по вић 2012б: ; Пу зо вић 2015: ].

11 253 д у хов ној а к а де м и ји, ме ђут и м, до с ада је о с т а о скор о по тп уно непознат с рп ској на у ч ној ја в но с т и. С д ру г е с т р а не, у п р а в о је пе ри од п р о в е ден у Се р г и је вом По са д у био од фу н да мен т а л ног зна ча ја за форм ирање т емеља њихове буд уће ц рк вене и нау чно - б ог ослов ске де лат но с т и, к а о и њи хо вог б о г о с лов ског е т о с а и по гле да на св е т. На о сно ву а р х и в ске г ра ђе до р е в о - л уц ио не Москов ске д у хов не а к а де м и је, ко ја с е ч у в а у Одељ ењу рукоп иса Ру ске др жав не би бли о те ке у Мо скви (От дел ру ко пи сей Рос сийско й го судар с т вен ной би бл и о те к и ОР РГ Б) и Цен т ра л ном д р жав ном ар х и ву г ра да Мо скве (Цен тральный го су дар ственный ар хив г. Москвы ЦГАМ), у овом ра ду би ће ре кон стру и сан духовно -науч ни кон текст и ток шко ло ва ња по - ме н у т е д в о ји це зна ме н и т и х с рп ск и х ар х и је р е ја, с по с е б н и м а к цен т ом на њи хо ви м к а н д и д а т ск и м д и с е р т а ц и ја м а, ко је с у п р едс т ав љ але поче тке њи хо в ог на у чног бав љ ењ а библ ис т и чк и м т е ма ма, ко ји ма с у, у нај в е ћој ме ри, по св е т и л и св о ју на у ч н у к а ри је ру. МО СКОВ СКА ДУ ХОВ НА АКА ДЕ МИ ЈА У ДО БА СТ У Д И РА ЊА ЗЕ РЕМ СКОГ И Ћ И РИ Ћ А Владимир Зеремски (у монаштву Иларион) припадао је 45. ге не рацији ре фор м и са не Мо сков ске д уховне а ка де м и је ( ) [ Ц ГА М, Ф. 229, Оп. 4, Д. 1402, Л. 8], а Иван Ћи рић (у мо на штву Ири неј) 56. ге не ра ци ји исте ака де ми је ( ) [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 4293, Л. 2-2об]. Иа ко и х је, к а о с т у ден т е у С е р г и је в ом По с а д у, ра з д в а ја о пе ри од в е ћ и од јед не де це н и је, мо же с е г о в о ри т и о је д и н с т в е ном д у хов но -на у ч ном кон т ек с т у у ко јем с у б о г о с лов ск и ф о р м и р а н и. З е р ем ск и и Ћ ири ћ с т уд ир ал и с у у з латном пери о д у ру ског а к а дем ског б о г о с ло в љ а. Д в овековно иск ус т в о руск и х д уховн и х а к адем ија доносило је, у п раво к рајем 19. и поче тком 20. в е к а, к ру п не п ло до в е на по љу б о г о с лов ске на у ке. О ви п ло до ви нај ја сн и- је с у с е огле да л и у к а п и т а л н и м на у ч н и м ра до ви ма п р о фе с о ра д у хов н и х а к а де м и ја, који су обух ват ал и све облас т и б ог ословске науке. Мог ућно с т ч и т а њ а по ме н у т и х на у ч н и х радов а на ори г и на л ном је зи к у би ла је ра з лог због ко јег су во де ћи за пад ни бо го сло ви учи ли ру ски је зик. Про фе со ри руск и х д у хов н и х а к а де м и ја с т а ја л и су и з а п ри к у п љ а њ а и сис т емат изов ањ а ог р ом ног ко р п у с а и з в о р н и х м а т е ри ја л а и з к љу ч н и х по љ а б о г о с лов ске на у ке: би бл и с т и ке, л и т у р г и ке, ц р к в е не ис т о ри је, па т ри с т и ке, к а нон ског пра ва и дру гих [детаљније: Су хо ва 2007; Бу ре га 2013; Кар пук 2013; Су хо ва 2014; Су хо ва 2016]. Њи хо ви сту ден ти, ме ђу њи ма и Ср би, има ли су при лик у да се, к роз њи хо ва п ре да ва ња, у по зна ју с гла в н и м т о ко ви ма са вре ме не бо го слов ске науке. Тако, на пример, у области библистике имали су прил и к у да с е у по зна ју не с а мо с до с т и г н у ћ и ма п ра в о с ла в не, в ећ и з а па д не би бл и с т и ч ке на у ке, о че м у св е до че к а н д и дат ске д и с е р т а ц и је Зе р ем ског и Ћ и ри ћа, о ко ји ма ће ка сн и је би т и ви ше ре ч и. Пред с т у ден т и ма се, из ме - ђу оста лог, на ла зи ло ог ром но бо гат ст во бо го слов ск и х из во ра, са к у п ље н и х и си с т е ма т и зо ва н и х у на у ч н и м ра до ви ма њи хо ви х п ро фе со ра и до с т у п н и х у ака де миј ским би бли о те ка ма. По себ но ва ља на по ме ну ти да се пред студент има, у помен ут о време, налазила ризн ица свет оот ачке м исл и, у вид у

12 254 п р ев ода значај ног де ла кор п у с а св е т о о т ач к и х де ла на руск и јези к. О в ај ко ло с а л н и п р е в о д и лач к и п р о је к ат, и да н-да на с не до с а њ а н и с а н з а м но г е на у ч но б о г о с лов ске з а јед н и це ( у т ом бр о ју и з а с рп ск у), по к р е н у т је још 4 0 -и х г о д и на 19. в е к а, у п ра в о ме ђу п р о фе с о ри ма al ma ma ter Зе р ем ског и Ћи ри ћа [Сухова 2014: 65]. Пре ла зе ћи с круп ног пла на руског ака дем ског бо го сло вља на ми кро - про стор ве зан за Мо сков ску ду хов ну ака де ми ју и кон кре тан пе ри од студи ра ња Зе рем ског и Ћи ри ћа, по треб но је, пре све га, ука за ти на то ко су би ли њи хо ви п ро фе со ри. Д ру гим ре чи ма, под чи јим на у ч ним ру ко вод ством с у с т а с а в а ла д в о ји ца бу д у ћ и х с рп ск и х а р х и је р е ја и ис т а к н у т и х на у ч н и х ра д н и к а? И ма ју ћ и на у м у ч и њ е н и ц у да с у о б о ји ца нај зна чај н и ји на у ч н и траг оста ви ли на по љу би бли сти ке, по ста вља се пи та ње под чи јим утица јем с у с е ра з ви ја ле њи хо в е би бл и с т и ч ке с т у д и је у С е р г и је в ом По с а д у. Лич ност ко ја се на ла зи ла у цен тру би бли стич ких студија Зеремског и Ћирића био је професор Митрофан Дмитри је вич Му ре тов ( Ми тро фан Дмит ри е ви ч Му р е т ов). Му р е т ов је спа да о у р ед нај к ру п н и ји х и ме на до р е в о - л у ц и о не ру с ке а к а де м с ке би б л и с т и ке. Ви ше од 30 г о д и н а п р е д а в а о је Све т о п и смо Но вог з а ве т а на Мо сков ској д у хов ној а к адем ији ( ). Да кле, пре да вао је и Вла ди ми ру Зе рем ском и Ива ну Ћи ри ћу. Уз то, био је и рецензен т ка н д и дат ске д и се р т а ц и је Зе рем ског [ОР РГ Б, Ф. 172, К. 251, Д. 7, Л. 1-4об]. Му ре тов је био ва жна ка ри ка мо сков ске би бли стич ке трад иц ије, која је сп а ја л а и де је е по хе мо сков ског м и т р опол ит а Ф ил ар ет а ( Д р о з до в а) ( ) с библ ис т и чк и м с т ру ја њи м а по че т ком 20. в е к а. Уч и т ељ Му ре т о ва био је ар х и ма н д ри т М и ха и ло (Лу зи н), т во ра ц јед ног од пр вих ру ских од го во ра на изазове западне рационалистичке библистичке ш ко ле. 2 Уп ра во ће су о чав ањ е с и з азовом т а ко зв а не не г а т и в не к ри т и ке Би бл и је, ко ја је до ла зи ла с п р о т е с т а н т ског За па да, од л у ч у ју ће од р е д и т и т ок на у ч не делат но с т и Му ре т о ва, а л и и би бл и с т и ч к и х с т уд ија Зеремског и Ћи ри ћа. Де ло ко је је обе ле жи ло на уч ну ка ри је ру Му ре то ва је сте сту дија Эрнс ъ Ре нанъ и е о Жизнь Ии су са : (Ха рак е ри с и ка, изложенiе и кри и ка) ( Мо ск в а 1892). Пу бл и ков а ње ове к њи г е д у г о је би ло з а бра ње но т оком епохе кон з е р в а т и в ног о б е р п р о к у р о ра ру ског Синода Конс т а нт ина Пе т р о ви ча По бје до но сце в а ( Кон с т а н т и н Пе т р о ви ч По б е до но сцев), је р је Му р е т ов, по р е ч и ма Ге ор г и ја Фло р ов ског ( Ге о р г и й Фло р ов ск и й) да би опо вр гао ла ж но у че ње, мо рао из не т и опо вр га ва но ла ж но у че ње ш т о се сма т ра ло не до бро на мер ним. Ау тор Пу те ва ру ског бо го сло вља, ина че вр ло с т р ог у оце на ма до ме т а до р е в о л у ц и о ног ру ског а к а дем ског б о г о с ло в љ а, помен у т о дело Мур ет ов а назв а о је сјајном к њи г ом [Фло р ов ск и 20 08: 434]. У цен тру на уч не па жње Му ре то ва на ла зио се апологетски циљ: одбра на цр квеног погледа на Библију од напада протестантске рационалис т и ч ке к ри т и ке. Му р е т ов је у п р о т е с т а н ској не г а т и в ној к ри т и ц и ви де о 2 А р х и м а н д р и т М и х а и л о (Лу з и н) је, с а м о г о д и н у д а н а п о с л е о б ја в љи в а њ а д е л а Е р н е - с т а Ре на на Жи в о т Ис у сов, ко је је у т ом мо мен т у п р ед с т а в љ а ло в р х у на ц т а ко зв а не не г а т и в не к р и т и ке С в е т о г п и с м а, о б ја в и о р а д О Еван елiяхъ и еван ельской ис орiи ( о о в о д у к н и и Ре на на Жи з н ь Ии с у с а ). О ы ъ о б з о р а и р а з б о р а акъ называ е мой о р и ц а ельной кри и ки Еван елiй и еван ельской ис орiи (1865).

13 255 опаснос т од свођења бог онада хн ут ог т ек с т а Би бл и је на оби ча н ис т о риј ск и т екс т, ко ји под ле же ис т о ри ј ско -к ри т и ч ком ви ви с е ц и ра њу, к а о и би ло ко ји д ру г и на ра т и в. Ре зул тат и так вог п рист упа, у време Муретова, за руске бо г о слов ске к ру г о ве де ло ва л и су за с т ра ш у ју ће. Из ме ђу ос та лог, о т во ре но је п и т а њ е ис т о ри ј ског Ис у с а, ко је је у екс т р ем н и м с л у ча је ви ма в о д и ло к а не г и ра њу ис т о ри ч но с т и л и ч но с т и Спа си т е љ а. А по ло г е т ск и к а ра к т е р ба вље ња би бли сти ком Му ре тов је пре нео и на сво је сту ден те, о че му све - до ч и и к а н д и дат ск а д и с е р т а ц и ја Вла д и м и ра Зе р ем ског [ОР РГБ, Ф. 172, К. 249, Д. 6]. С дру ге стра не, ре цен зент кан ди дат ске ди сер та ци је Ива на Ћирића био је Јев ге ниј Алек сан дро вич Во рон цов ( Евгений Александро - вич Во рон цов) [ОР РГБ, Ф. 172, К. 410, Д. 13, Л. 1-3об], про фе сор Све тог пи сма Ста рог за ве та и уче ник Му ре то ва. Осим Му ре то ва, Зе рем ски и Ћи рић слу ша ли су пре да ва ња ни за ис - т а к н у т и х п р о фе с о ра. Зе ремск и, који је с рпској ц рк веноис т ори јској науц и дао неколико из ван ред них при ло га [детаљније: Ву ко вић 1996: 196], у Сер - г и је вом По са д у и мао је п рил ик у да сл уша п редавања к ру пн и х и мена руске ака дем ске цр кве но и сто риј ске на у ке. Ње гов про фе сор био је Јев ге ниј Јев - си г њ е је ви ч Го л у би н ск и ( Евг ен и й Евси гнееви ч Гол уби нск и й), п р едав ач Ис т о ри је Р у ске ц р к ве и с т ро г и за с т у п н и к ис т о риј ско -к ри т и ч ког ме т о да у п р о у ча в а њу ц р к ве не ис т орије. Гол уби н ск и је, и з ме ђу о с т а лог, био по знат по то ме што је у сво јим на уч ним сту ди ја ма те мељ но деконструисао тради ци о нал не по став ке ра не ру ске исто ри је, због че га је до ла зио на удар руских цр кве них вла сти [Флоровски 2008: ]. Ње го ва де лат ност на по љу п ро у ча ва ња ру ске ц р к ве не ис т о ри је би ла је за снована на ис т ове тн и м ме то до ло ш к и м п ри н ц и п има на којима је би ла ба зи ра на де лат ност, на по љу п р о у ча в а њ а с рп ске ц р к в е не ис т о ри је, њ е г о в ог с а в р е ме н и к а, оца с рп ске к ри т и чке ис т ориог рафије, арх има нд ри т а И ла ри о на Р у вар ца. Го л у би н ск и је п ру ж ио до п ри но с и с рп ској ц р к в е но и с т о ри ј ској на у ц и, п и ш у ћ и п р ви си сте мат ски пре глед срп ске цр кве не исто ри је [Голубинский 1871]. По ред Го лу бин ског, Зеремски је слушао предава ња Алек се ја Пе тр о ви ча Ле бе дје - в а (А лек с е й Пе т р о ви ч Ле б е де в), п р о ф е с о р а О п ш т е ц рк в ене ис т орије и једног од најк ру пн ији х и мена руске а к адемске ц рк в еноис т ори јске науке. Ле б е д јев је и з а с е б е о с т а вио н и з к а п и т а л н и х с т у д и ја и з оп ш т е ц р к в е не ис т о ри је, у ко ји ма је о б у х в а т ио св е њ е не пе ри о де. Био је од л и ча н по знав а ла ц до с т и г н у ћ а з а па д не и т во ра ц с оп с т ве не ц р к веноис т ори јске ш коле. Њ ег ови у че н иц и п р едс т ав љ ал и су воде ћ а и ме на ру ске б о г о слов ске на у ке по че тком 20. век а: А нат ол и ј А лекс ејеви ч Спаск и (А нат ол и й А лекс ееви ч Спа с ск и й), Н иколај Н ик анор ови ч Гл у б о ков ск и ( Н и ко ла й Н и к а но р о ви ч Глу бо ков ский), Алек сан дар Па вло вич До бр о клон ски (Александр Павло - ви ч До бр о к лон ск и й) и д ру г и. Био је за ст у п н и к исте методолог ије бав љења цр кве ном исто ри јом, као и Го лу бин ски [Сухова 2016: ]. По ред Голу бин ског и Ле бе дје ва, Зе рем ском су цр кве но и сто риј ске пред ме те пре дава л и још Ва си л и је Оси по ви ч К ључевск и ( Ва си л и й Оси по ви ч К л ючев ск и й) и Н и колај Ф јодор ови ч К а пт ер ев ( Н ико ла й Фе до р о ви ч К а п т е р ев), т во р ц и к а п и т а лн и х с т уд иј а и з р ус к е ц рк в ен е и с т ор иј е, а л и и и с т ор иј е одн ос а Р у си је и хри ш ћа н ског Ис т о ка. Зе рем ск и је, да к ле, и мао п ри л и к у да сл у ша

14 256 пре да ва ња исто ри ча ра Цркве, који су припа да ли кри тич кој шко ли. Основн и по с т у ла т и ов е ш ко ле, з а сно в а н и на к ри т и ч ком п р о у ча в а њу а р х и в ске г рађе, вид љиви су и у по т о њи м ц р к ве но и с т о риј ск и м с т у д и ја ма Зе рем ског, које по ре ч има еп и ско па Са ве ( Ву ко ви ћа) и да на с и мају вел ик у вреднос т [Вуковић 1996: 196]. По ред на веде них про фе сора библи стике и црквене историје, Зеремском су пре дава ли, из ме ђу оста лих, је дан од уте мељивача московске ре - л и г и ј ско - фи ло с о ф ске ш ко ле Ви к т ор Д м и т ри је ви ч Ку д р ја в цев -П ла т о нов (Вик тор Дми три е вич Ку дрявцев-платонов), је дан од во де ћих ру ских стручња ка из цр кве но прав не области Николај А лександрович Заозерски (Николай Алек сандрович За о зер ский), чу ве ни сла ви ста и по знавалац јужнословенског д у хов ног на сле ђа Гри г о ри је А лек са н д ро ви ч Воск ресенск и ( Григ ори й Алек сан дро вич Вос кре сен ский), по зна ти исто ри чар ру ског ста ро о бред ничког ра с ко ла Н и ко лај И в а но ви ч С у б о т и н ( Н и ко ла й И в а но ви ч С у б б о т и н), фи ло соф Пет ар Симонови ч Каза њск и ( Пет р Симонови ч Каза нск и й), Јег ор Ва си љ е ви ч А м фи т е а т р ов ( Ег ор Ва си л ь еви ч А м фи т е а т р ов) и д ру г и. 3 Де о п р оф е с ор а који је п р е д ав а о З ер емском, п р ед ав а о је и Ћ ирићу. Ме ђу њи ма су би ли Му ре тов, Кљу чев ски, Кап те рев, Вос кре сен ски, За о - зер ск и. И ма ју ћ и на у м у значајан доп ринос Ири не ја Ћ и ри ћа ра з во ју срп ск и х л и т у р г и ч к и х ис т ра ж и в а њ а, од зна ча ја је по да т а к о њ е г о в ом п р о фе с о ру Цр кве не ар хе о ло ги је и литургике. Реч је о Александру Петровичу Голуб - цо ву (Алек сан др Пе тро вич Го луб цов), на след ни ку на ка те дри чу ве ног лит у р г ичара И вана Дан иловича Ма нсвјет ова ( И ва н Да н и ло ви ч Ма н све т ов). По речима савременог истраживача исто рије руског академског богосло - в љ а На т а л и је Ју р јев не С ухове, с Гол у бцовом на че л у, К а т е д ра з а ц р к ве н у ар хе о ло г и ју и л и т у р г и к у до би ла је но ву сна г у [С у хов а 2014: 99]. Ау т ор н и з а в а ж н и х л и т у р г и ч к и х с т уд ија ис т ори јско - археолош ког к ара кт ера, и т в о ра ц св о је в р сне л и т у р г и ч ке ш ко ле [С у хов а 2014: 99], Го л у б цов је св ом с рпском у чен ик у мо г а о да п ру ж и у ви д у за ма ша н ис т ори јско -археолош к и мат ерија л за л и т у р г и ч ка ис т ра ж и ва ња. По себ но ме с то међу п рофесорима И ва на Ћ и ри ћа за у зи ма па т ро лог И ван Ва си ље ви ч По пов (И ван Васи льеви ч По пов), по то њи м у че н и к за ве ру, у до ба бољ ше ви ч ког терора. Попов је био истин ски аске та па три стич ке на у ке, цео жи вот по све тио је ис тра жи ва њима, ч и ји су резулат биле кап ита лне ст уд ије о ис точ но хри ш ћан ск и м оц и ма, бла же ном Ав гу сти ну, као и ње го ве, и да нас ак ту ел не, лек ци је из па тро ло - г и је. О њ е г о в ој е ру д и ц и ји св е до че р е ч и њ е г о в ог у че н и к а, а р х и е п и ско па Ила ри о на (Тро иц ког) (Ила ри он Тро иц кий), упу ће не дру гим ру ским ар хије ре ји ма: Ако би смо, оци и бра ћо, сва на ша зна ња ује ди ни ли, она би би ла н иш та п ре ма зна њи ма И ва на Ва си ље ви ча [ Гол у бцов 1999: 72 73; Сухова 2016: ]. По р ед Је в г е н и ја А лек с а н д р о ви ч а Во р он цо в а, у че н и к а Му р е т о в а и п р о фе с о ра Св е т ог п и сма Ст а р ог з а в е т а, ко ји је био р е цен з ен т Ћ и ри ће в е 3 Сли ка о про фе сор ском ка дру Мо сков ске ду хов не ака де ми је, то ком сту ди ра ња Зе ремског, пред ста вље на је на осно ву по да та ка из ре дов них го ди шњих из ве шта ја о функ ци о нис а њу А к а де м и је, о б ја в љи в а н и х у а к адем и јском ч ас о п ис у Бо ословскiй вѣс никъ Мо сков ской д у х о в н о й а к а д е м i и.

15 257 к а н д и д а т ске д и с е р т а ц и је, њ е г о ви п р о ф е с о ри би л и с у, и змеђу о с т ал и х, з н а ч ај н и мос ков с к и ф и ло с о ф и А л е к с е ј И в а но в и ч В е д је н с к и (А л е к с е й И ва но ви ч Вве ден ск и й) и Па вел Ва си ље ви ч Ти хо м и ров ( Па вел Ва си л ьеви ч Ти хо м и р ов), ч у в е н и ис т орич а р, у чен и к Леб ед јев а и н ас т ав љ ач њ ег ов е тра ди ци је Ана то лиј Алексејевич Спаски, догматичари Александар Дмит ри је ви ч Б ељ ајев (А лекс а нд р Д м ит риеви ч Б е л яев) и С е рг еј С е рг ејеви ч Гла го љев (Сер гей Сер ге е вич Гла го лев) и дру ги. 4 У в р е ме с т у д и ра њ а Вла д и м и ра Зе р ем ског и И в а на Ћ и ри ћ а и д ру г и Срби су се ш ко ло ва л и на д у хов ној ака де м и ји у Сер г и јевом Посад у. У истој ге не ра ци ји са Зе рем ским студирао је Ата на си је По по вић [податак из По - по ви ће ве ди пло ме бр. 312, од 10. сеп тем бра го ди не: ЦГАМ, Ф. 229, О п. 4, Д , Л. 7 ], пот оњи п р оф ес о р Б еог р а дске б ог ос ловије. Неш т о мла ђи ко ле га Зе рем ског био је Че до миљ Ми тро вић, по то њи по зна ти српск и п ра в н и к, де к а н бе о г ра дског Пра вног фак улт ет а и рект ор Беог ра дског у н и ве р зи т е та. М и т ро ви ћ се у п и сао го д и не [подата к из М и т ро ви ће ве д и п ло ме (б е з бр о ја), од с еп т ем бра (б е з кон к р е т ног да т у ма) г о д и не: ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 2424, Л. 7об], ка да је Зе рем ски сту пао на че твр ту г о д и н у с т у д и ја. Ш кол ск и д ру г о ви И в а на Ћ и ри ћ а би л и с у не ш т о с т а ри је ко ле ге Вла дан Мак си мо вић (сту ди рао је ) [податак из Максимо - ви ће ве ди пло ме бр. 577, од 21. ју на го ди не: ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 2254, Л об], по то њи по зна ти срп ск и фи ло соф и п ро фе сор Кар ло вач ке бо г о сло ви је и Гри г о ри је Бо жо ви ћ (с т у д и рао је ) [подата к из Бо - жо ви ће ве ди пло ме бр. 633, од 11. ју на го ди не: ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 421, Л. 5-5об], по т о њи по зна т и с рп ск и к њи жев н и к, нац иона лн и ра дн и к у Старој Ср бији и политичар. Међу мла ђим Ћи ри ће вим ко ле га ма на студ и ја ма у Сер г и је вом По сад у, био је Љубом и р Раји ћ (ст уд ирао је ) [податак из Ра ји ће ве ди пло ме бр. 719, од 14. ју на го ди не: ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, 3397, Л. 9-9об ], по то њи епи скоп Вла ди мир му ка чев ско -пр јашов ски ( ) и ра шко-при зрен ски ( ). ИЛА РИ ОН ЗЕ РЕМ СКИ НА МО СКОВ СКОЈ Д У ХОВ НОЈ А К А Д Е М И Ј И У а р х и ви до р е в о л у ц и о не Мо сков ске д у хов не а к а де м и је с а ч у в а но је не ко л и ко д ра г о це н и х до к у ме на т а, ко ји св е до че о с т у д и ра њу Вла д и м и ра Зе р ем ског у С е р г и је в ом По с а д у. У Цен т ра л ном д р ж а в ном а р х и ву Гра да Мо скве са чу ван је ње гов сту дент ски до си је [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 1402], док с е у Оде љ е њу ру ко п и с а Р у ске д р ж а в не би бл и о т е ке у Мо ск ви на ла зи њ е г о в а к а н д и дат ск а д и с е р т а ц и ја [ОР РГ Б, Ф. 172, К. 249, Д. 6], р е цен зи ја п р о фе с о ра М ит р офана Д м ит ријевича Мур ет ов а на д исе рт ац ију [ОР РГ Б, Ф. 172, К. 251, Д. 7, Л. 1-4об], као и још не ко ли ко за ни мљи вих до ку ме на та. 4 Сл и к а о п р о фе со р ском к а д ру Московске д уховне а к адем ије, т оком с т у д и рањ а Ћ ирић а, п р ед с т а в љ е н а је н а о с н о в у п о д а т а к а и з р е д о в н и х г о д и ш њ и х и з в е ш т а ја о фу н к ц и о н и с а њу А к ад ем иј е, о бј ав љ ив ан и х у а к ад ем и јс к о м ч ас о п ис у Бо ословскiй вѣс никъ Мо сков ской д у х о в н о й а к а д е м i и.

16 258 Свја т јеј ш и ј п ра ви т е љ с т ву ју ш ч и ј синод Р уске ц рк ве у п ут ио је, п реко ми т ро по ли та мо сков ског Јо а ни к и ја (Руд ње ва) (Ио ан ни к ий Ру днев), од л у к у (бр. 1539, од 13. ма ја го ди не) Са ве ту Мо сков ске ду хов не ака де ми је, о прије му Влади мира Зеремског и Атанасија По по ви ћа на Ака де ми ју. Зе ремском и По по ви ћу од р е ђе на је с т и пен д и ја и з Фон да ч у в е ног с ло в е но фи ла Ива на Сер ге је ви ча Ак са ко ва (Иван Сер ге е вич Ак са ков), по што је прет ходно при ба вље на са гла сност ње го ве удо ви це [ОР РГБ, Ф. 172, К. 34, Д. 9, Л. 2-2об]. Зе рем ски се убра јао ме ђу нај бо ље срп ске сту ден те на ру ским ду ховним академијама. О то ме све до че ње го ве за вр шне оце не у пи са не у ди п ло м у (ди пло ма бр. 810, од 14. де цем бра 1890). Од лич ну оце ну (отлич ная) имао је из шест пред ме та. Од то га че ти ри су би ла исто риј ска (Исто ри ја Ру ске цр кве, Истори ја за па д н и х ис по ве да ња, Исто ри ја ру ског рас кола, Опш та г рађанска исто рија), а два фи ло ло ш ка п ред ме та (Ла т и н ск и 5 и Ен гле ски је зик) [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 1402, Л. 8]. У ње го вој ди пло ми не ма огра ни че ња ве за них за ду хов но -про свет ну службу у Русији, ина че че стих у ди пло ма ма ње го - ви х с у на р од н и к а. Ра з лог од с у с т в а т а к в е р е с т ри к т и в не од р ед б е ле ж а о је у ч и ње н и ц и да је Зе рем ск и по ло ж ио ис п и т и з јед ног од к ласи ч н и х језик а, о ба в е з е ко је с у м но г и њ е г о ви с у на р од н и ц и би л и о с ло б о ђе н и. Зе р емск и је у с рп ској б о г о слов ској на у ц и о с т а вио нај зна чај н и ји т ра г у д в е о б л а с т и: би б л и с т и ц и и ц р к в е ној и с т о р и ји. И нт ер е с п р ем а ов и м о бла с т и ма код њ е г а је с т в о р ен у п ра в о у С е р г и је в ом По с а д у. И з о бла с т и но во за вет не би бли сти ке на пи сао је кан ди дат ску ди сер та ци ју. Је дан ар - х и в ск и до к у мен т и з с т у ден т ског до си је а Зе р ем ског, ме ђу т и м, св е до ч и о то ме да је код ње га по сто ја ла иде ја да ди сер та ци ју пи ше на те му из српс ке ц р к в е не и с т о р и је. О н је н а поч е тк у ч ет в рт е г од ин е с т уд ија (1889) под не о мол бу С а в е т у Мо сков ске да п р е ђе у С а н к т пе т е р бу р ш к у д у хов н у ака де ми ју. Као раз лог на вео је да у престо нич кој ака де ми ји по сто ји по - се б на к а т е д ра з а ис т о ри ју сло вен ск и х ц р к а ва, и з п редмет а који је з а мене, као Ср би на, из у зет но ин те ре сан тан и ва жан [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 1402, Л. 5]. Реч је би ла о Ка те дри за исто ри ју пра во слав них сло вен ских ц р к а в а, о сно в а ној че т и ри г о д и не ра н и је (1885), на ч и јем с е че л у на ла зио по зна ти сла ви ста Иван Са вич Паљ мов (Иван Сав вич Пальмов) [Журналы засѣданiй Совѣта С.-Пе тер бург ской ду хов ной академiи 1886: ]. Рад и ло с е о је д и н с т ве ној к а т ед ри з а с ловен ск у ц р к ве н у ис т о ри ју на ру ск и м духовним академијама. Жеља Зеремског била је да, управо, из тог предме - та и под руководством Паљмова, пише кандидатски рад. Савет Санктпе - тер бур шке ду хов не ака де ми је од био је ову мол бу (од лу ка бр. 480, од 16. ок т о б р а 1889), н а в о де ћ и д а не пос т оји с ло б од но ме с т о з а п ри јем но в ог студен та, као и чињеницу да су рокови за пре ме шта је у тој ака дем ској го дини већ ис те кли [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 1402, Л. 6]. Ова кав сти цај окол нос т и у п у т ио је Зе рем ског ка п ро фе со ру Му ре то ву и д исе ртац ији из облас т и но во з а ве т не би бл и с т и ке, ш т о ће, испос т авиће се, бит и повољна околно с т за исто ри ју срп ске би бли сти ке. 5 В а ж н о је н а п о м е н у т и д а је З е р е мс к и с п ад а о м е ђу р е т ке С р б е н а р у с к и м д у хо в н и м ака де ми ја ма ко ји су има ли нај ви шу оце ну из кла сич ног је зи ка.

17 259 Вл а д и м и р З е р е м ск и н а п ис а о је к а н д и д а т ск у д и с е р т а ц и ју н а т е м у Обо зрѣнiе общихъ хро но ло ги че скихъ датъ еван гельской исторiи. Дис е рт а ц и ја је п р едс т ав љ ала о би мн у с т у д ију од 639 рукоп исн и х с т ран ица. Те ма, ко ју је од ре д ио Му ретов, била је у ск лад у с главн и м и нтересом руске ака дем ске би бли сти ке тогa вре ме на од го во ри ти на иза зов за пад не рац и о на л и с т и ч ке к ри т и ке. У кон к ре т ном сл у ча ју, Зе ремск и је т ребало да се, к р о з п ит ањ е х р онолог из ац ије јев а нђ е л ске ис т о ри је, у х в а т и у ко ш т а ц с п и т а њ ем и с т о р и ј с ког Ис у са. Био је то пр ви срп ски од го вор на по ме ну то п и т а њ е. П и ш у ћ и у ок ви ри ма ру ског д у хов но -на у ч ног кон тек с та то га вре ме на, З е р ем ск и је к а о гл а в н и ц и љ св о је д и с е р т а ц и је ис т а к а о а по ло г е т ск и. У уво ду дисертације навео је: Благодарећи томе (развоју негативне библијске кри ти ке на За па ду прим. В.П.) све што се ти че жи во та Го спо да, а по себ но је ва н ђел ске хро но ло г и је, и ма још ве ћ и зна чај за озби љ н у и по зитив ну на у ку и за ве ру ју ће уоп ште: зна чај апо ло гет ски. У овом ра ду ми ће мо с е че с т о до т и ца т и де лат но с т и не г а т и в не к ри т и ке у в е зи с а је в а н ђе л ском хро но ло ги јом [ОР РГБ, Ф. 172, К. 249, Д. 6, Л. 5об]. Зе рем ски је па жњу посветио сва ком ва жном де та љу је ван ђел ске исто ри је, ство рив ши ре спект а би л но на у ч но де ло. О т о ме нај б о љ е св е до ч и р е цен зи ја Му р е т о в а. О в ај ко ри феј ру ске а к а дем ске би бл и с т и ке д и с е р т а ц и ју је оце н ио, ш т о је би ла истин ска рет кост, нај ви шом мо гу ћом оце ном 5+ (пет плус) [ОР РГБ, Ф. 172, К. 251, Д. 7, Л. 4об]. По ње го вом ми шље њу ра ди ло се о из у зет ној д ис е рт ац ији, ко ја је, у од р е ђе н и м с ег мен т и ма, по ме р а ла г р а н и це ру ске а кадемске библ ис т ике. У т ом конт екс т у ист ака о је д ва момент а: Зеремск и је ар г умент ова но у к а з а о на г ре ш ке у до т а да ш њи м руск и м библ ис т и чк и м ис т ра ж и в а њи ма и, с д ру г е с т ра не, од ре ђе не а по ло г е тске арг умент е руске би бли сти ке пот кре пио је додатним но вим до ка зи ма. Сле де ће ре чи Муре то ва до вољ но ја сно ука зу ју на ква ли тет ди сер та ци је Вла ди ми ра Зе ремског: За откри ва ње гре ша ка у ра до ви ма ру ских на учника, руска богословск а на у к а т р е ба да бу де бла г о да р на ау т о ру, ко ји је ла ко мо г а о да з а о би ђе слич не ра до ве, као не са мо стал не [ОР РГБ, Ф. 172, К. 251, Д. 7, Л. 4]. Сва ком је ван ђел ском до га ђа ју ау тор је по све тио ду жну па жњу, ука зу ју ћи на ње - г ов зна чај у до ме н у п ра ви л не х р о но ло г и з а ц и је нај в а ж н и ји х ме ђу њи ма. Му р е т ов је у к а з а о да је ов а к а в т и п ра да и з и ск и в а о од л и ч но фи ло ло ш ко зна ње, ко је је Зе рем ск и до нео из ш ко ла у Хаб збу р ш кој мо нар х и ји. 6 По х вал ио је ње г о во од л и ч но по зна ва ње к ла си ч н и х је зи ка, ко је м у је омо г у ћ и ло де таљ но ис тра жи ва ње из во ра раз ли чи тог ти па. По ред кла сич них, Зе ремск и је одл и чно в ла да о и зна њ ем са в р е ме н и х је зи к а, ш т о м у је омо г у ћ и ло а на л и зу нај но ви ји х ис т ра ж и ва њ а на ви ше с т ра н и х језик а. Мурет ов је к а о по с е б н у в р ед но с т ра да ист ак а о па ж љиву а на л и з у и к ри т и к у с а в р е ме н и х ис т ра ж и ва ња, ка ко за па д но е вроп ск и х, та ко и ру ск и х. И на че, к ри т и ка сав ре ме не л и т е ра т у ре о од ређеном п ит ању би ла је ре т ко с т у к а н д и дат ск и м радови ма Ср ба, посебно у област и библи ст и ке, бу д у ћ и да је под ра зу ме ва ла 6 П р е с т у п а њ а н а Мо с к о в с к у д у хо в н у а к а д е м и ј у З е р е м с к и ј е з ав рш и о Но в о с а д с к у к л а с и ч н у г и м н а з и ј у и г о д и н у д ан а с л уш а о п р ав а н а Пе ш т а н с ко м у н и в е р з и т е т у [ В у ков и ћ 1996: 196].

18 260 по зна ва ње к ла си ч н и х је зи ка је зи ка из во ра, ш т о је у до с та сл у ча је ва, код срп ских сту дена та, пред ста вља ло про блем. Му ре тов је за кљу чио да је дисер та ци ја по за сно ва но сти и све стра но сти из у ча ва ња хро но ло шких одред н и ца, по ш и ри н и п р о учав ањ а л ит ерат у ре овог п и т а њ а и по па ж љи вој про ве ри мно го бр ој них најновијих хипоте за, пред ста вља ла из у зет но озбиљан до при нос на шој на у ци [ОР РГБ, Ф. 172, К. 251, Д. 7, Л. 4об]. На о сно ву по зи т и в не р е цен зи је к а н д и дат ске д и с е р т а ц и је и у к у п ног успе ха то ком сту ди ра ња два де сет пе то го ди шњи Вла ди мир Зе рем ски за вр - ш ио је Мо сков ск у д у хов н у а к а де м и ју са с т е пе ном к а нд идат а б ог ослов љ а [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 1402, Л. 8]. ИРИ НЕЈ ЋИ РИЋ НА МО СКОВ СКОЈ Д У ХОВ НОЈ А К А Д Е М И Ј И Ар х и в ск а г ра ђа в е з а на з а ш ко ло в а њ е Ири не ја Ћ и ри ћ а у С е р г и је в ом По с а д у с а ч у в а на је у до в ољ ној ме ри да с е т ок њ е г о в ог с т у д и ра њ а мо же р е конс т руисат и. У Цент ра лном д рж а вном ар х и ву Гра да Мо ск ве са ч у в а н је ње гов сту дент ски до си је [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 4293; Д. 4742], док се у Оде ље њу руко пи са Ру ске др жав не би бли о те ке у Мо скви на ла зи ре цензи ја, ко ју је на ње го ву кан ди дат ску ди сер та ци ју на пи сао про фе сор Јев - ге ниј Алек сан дро вич Во рон цов [ОР РГБ, Ф. 172, К. 410, Д. 13, Л. 1-3об]. Кључ ни не доста так у по ме ну тим ар хив ским фон до ви ма, а ујед но и зна чаја н г убит а к з а ис т о ри ју с рп ског б о г о с ло в љ а, п р ед с т а в љ а ч и њ е н и ца да с е у д и с е рт ац ионом ф онд у дор ев ол уц ионе Московске д уховне а к адем ије, ко ји с е ч ув а у мо сков ском Оде љ е њу ру ко п и са Р у ске д рж а вне библ иот еке не на ла зи Ћ и ри ће ва ка н д и дат ска д и се р та ц и ја. Је д и н и извор о њој, за сада, п р ед с т а в љ а де т а љ на р е цен зи ја п р о фе с о ра Во р он цо в а. По с ле з а в р ше не но в о с а д ске Срп ске в е л и ке п ра в о с ла в не г и м на зи је, И в а н Ћ ири ћ у п и с а о је Мо сков ск у д у хов н у а к а де м ију У њ ег ов ом с т у ден т ском до си јеу с а ч у в а на је п р е по ру к а еп и ско па бачког М ит р офана (Ше ви ћа) (од 18. ав гу ста 1902) [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 4742, Л. 1] и Ћири ће ва мол ба за у п ис у п ућена рект ору а кадем ије еп ископ у волокола мском Ар с е н и ју (Ст а д њи ц ком) (Ар с е н и й Ст а д н и ц к и й) (б е з да т у ма) [ Ц ГА М, Ф. 229, Оп. 4, Д. 4293, Л. 1]. Уп ис И в а на Ћ и ри ћ а на Мо сков ск у д у хов н у а к а де м и ју п р е т в о рио с е у спор уну тар ака де миј ског Са ве та. Рек тор ака де ми је, епи скоп во ло ко ламск и Ар с е н и је (Ст а д њи ц к и), под не о је, 15. ок т о бра и з в е ш т ај С а в е т у А ка де м и је, о п ри јем ном ис п и т у г ру пе с т ра на ца (Ср ба и Бу га ра), ме ђу ко - ји ма је био Ћи рић. При јем ни ис пит оба вљен је у пе ри о ду од 4. до 9. ок то бра Ко ри сте ћи олак ши це ко је је ру ски Си нод про писао за странце прил и ком п ри јем н и х ис п и т а, Ћ и ри ћ је п и сме не ра до в е на п и с а о на с рп ском је зи к у. Ње го ве ра до ве п ре гледао је п рофесор Р уског језика и к њижевност и, као и Цр квенословенског језика с палеогра фи јом Гри го ри је Алек сан дро - вич Вос кре сен ски [Журналы Совѣта Мо сков ской ду хов ной академiи 1904: 396]. Као стра нац, био је осло бо ђен усме ног ис пи та из јед ног од кла сичн и х је зи ка (од л у ка Си но да бр. 6245, од 14. а в г у с та 1902). Рек т ор Ар се н и је

19 261 и з в е с т ио је да је ов а г ру па с т ра на ца, и по р ед не до в ољ ног по зна в а њ а одре ђе н и х обла с т и бо г о слов ске на у ке, и па к ис п у н и ла фор ма л н и к ри т е ри ју м з а с т у па ње на А к а де м и ју (с р ед њ а оце на на п ри јем ном ис п и т у не н и ж а од 3- /т ри м и н ус/ ). У гла са њу п ри су т н и х ч ла но ва Са ве та Мо сков ске д у хов не а к а де м и је, ко је је ус ле д и ло, в е ћ и ном гла с о в а (9 п р е ма 4) од л у че но је да ов а г ру па с т ра на ца бу де п ри м љ е на на п р ву г о д и н у с т у д и ја. У п р ед ло г у мо сков ском ми тро по ли ту Вла ди ми ру (Бо го ја вљен ском) (Вла ди мир Бо - гоявлен ский) да по твр ди при јем по ме ну те гру пе стра на ца на пр ву го дин у А к а де м и је, п р е ц и зи ра но је да Ћ и ри ћ мо ра да по т п и ше и з ја ву да не ће тра жи ти сти пен ди ју ру ског Си но да [ Журналы Совѣта Мо сков ской духов ной академiи 1904: ]. Од л у ка о п ри је м у ове г рупе с т рана ца иза зва ла је ре а к ц и ју п ро фе со ра Све т ог п и сма Ст а р ог з а ве т а Ва си л и ја Н и к а но р о ви ча М иш ц ина ( Васил и й Н и к а но р о ви ч М ы ш ц ы н), ко ји је и з д во јио м и ш љ е њ е, ист ак а вш и у вер ењ е да по је д и н ц и и з ов е г ру пе н и с у сме л и да бу д у п ри м љ е н и на А к а де м и ју због не до пу сти во сла бог зна ња из обла сти би бли сти ке. Ме ђу ове по је динце у бр о ја о је И в а на Ћ и ри ћ а. 7 У ош т р о и н т о н и ра ном до п и с у, М и ш ц и н је ис та као да Ћ и ри ћ и Па в ло ви ћ н и су п ру ж и л и н и је да н за до во ља ва ју ћ и одго вор на при јем ном ис пи ту из Све тог пи сма. На вео је низ при ме ра, по њ е м у, не п ри х в а тљи в ог не зн а њ а и з о б л а с т и би б л ис т ике, испољ еног од с т ра не Ћ и ри ћ а т о ком по ла г а њ а п ри јем ног ис п и т а. М и ш ц и н је з а к љу ч ио да су ова к ви од г о во ри ње м у из гле да л и ко м и ч но, ча к и у вре д љи во, и да он сма т ра да би п ријем т ак ви х к а нд идат а на А к адем ију п редс т ав љ а о у вред у ње не ча сти [Журналы Совѣта Мо сков ской ду хов ной академiи 1904: ]. На ову и з ја ву п р о фе с о ра М и ш ц и на од г о в о рио је по с е б н и м до п и с ом рек тор епи скоп Ар се ни је (Стад њиц ки). У ње му је ис та као да је и он, као члан ис п и т не Ко м и си је, код Ћ и ри ћ а и П а в ло ви ћ а п ри ме т ио с ла б о по зна в а њ е Све тог пи сма. По ње го вом уверењу радило се о неспоразуму између про - фесора и канд идата, и мајућ и на у м у њихово лоше познавање руског језика. Он на во д и да су обо ји ца фор ма л но ис п у н и л и услов за у п ис на А ка де м и ју (сред ња оце на из свих пред ме та на при јем ном ис пи ту) и да би би ло не правед но не до зво ли ти им упис. С дру ге стра не, рек тор је из ра зио не сла га ње са с т а вом п р о фе с о ра М и ш ц и на, по ко јем би п ри јем Ћ и ри ћ а и Па в ло ви ћ а пред ста вљао увре ду за Мо сков ску ду хов ну ака де ми ју. Увре ду би, по миш љ е њу р ек т о ра, п р ед с т а в љ а ло њи хо в о не по зна в а њ е би бл и с т и ке т о ком, а на ро чи то на кра ју њи хо вог шко ло ва ња у Ака де ми ји. Он наводи да посто - ји од л у ка Синода у којој се инсистира на посебној пажњи према иност раним с т у ден т и ма на ру ск и м д у хов н и м а к а де м и ја ма, по с е б но т о ком п ри јем ног исп ит а и н а п рв ој г од ин и с т уд ија. Н а к р ају, С ав е т Московске д уховне ака де ми је остао је при сво јој пр во бит ној од лу ци о при је му Ива на Ћи рић а и Б о г о љу ба П а в ло ви ћ а на п р ву г о д и н у А к а де м и је [ Жу рна л ы С ов ѣт а Мо сков ской ду хов ной академiи 1904: 400]. Ова епи зо да све до чи о ре ал ним про бле ми ма с ко ји ма су се Ср би суоч ав а л и п рил и ком у п и с а н а ру ске д у хов не а к а де м ије. Ти п р облем и с у, 7 Пор ед Ћ ирић а, М иш ц и н је био нар оч ит о ош т ар п р е ма Б о г о љу бу Па в ло ви ћу, ко ји и па к ни је ус пео да за вр ши Мо сков ску ду хов ну ака де ми ју.

20 262 пр вен стве но, би ли ве за ни за недовољну припремљеност за упис на Акаде ми ју, као и сла бо по зна ва ње ру ског је зи ка. У по т п у ном кон т ра с т у с по ме н у т ом си т у а ц и јом п ри л и ком у п и с а на а к а де м и ју с т о је т ок и ко нач н и р е з ул т а т и Ћ и ри ће в ог с т у д и ра њ а. Већ на п р вој г о д и н и с т у д и ја Ћ и ри ћ је ус пе о да у х в а т и ко ра к са своји м руск и м ко ле га ма, о че му све до че сасвим солидне оце не на кра ју пр ве го ди не студи ра ња [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 2254, Л. 6 7]. На кра ју сту ди ја успех је био још бо љи, о че му све до че оце не из ди пло ме. Ћи рић је имао нај ви шу оце н у (отлич ная) из 12 п ред ме та, ш т о је п ред с та в ља ло ви ше од по ло ви не од у к у п ног бр о ја п р ед ме т а ко је је по ла г а о у С е р г и је в ом По с а д у ( у к у п но 22 пред ме та) [ЦГАМ, Ф. 229, Оп. 4, Д. 4293, Л. 2]. Кру ну успе шног Ћи ри ће вог сту ди ра ња на Мо сков ској духовној академ ији п р едс т ав љ ала је њ ег ов а к а нд идат ск а д и с е р т а ц и ја п и с а на на т е м у К н и г а При т че й С о ло мон а к а к ъ п а м я т н и к ъ д р е внеев р е йског о я зы к а и священ ной письмен но сти. Као што је већ ре че но, ова ди сер та ци ја ни је с а ч у в а на у кор п у с у к а н д и дат ск и х ра до в а с т у де на т а до р е в о л у ц и о не Мо - сков ске ду ховне ака де ми је, ко ји се чу ва ју у Оде ље њу ру ко пи са Ру ске др жавне би бл и о т е ке у Мо ск ви. Је д и н и и з в ор о њ ој п р ед с т а в љ а р е цен зи ја п р о - фе с о ра Јев г е н и ја А лек с а н д р о ви ча Во р он цо в а [ОР РГ Б, Ф. 172, К. 410, Д. 13, Л. 1-3об]. Н а о сно ву оп ш и р не р е цен зи је Во р он цо в а, ем и нен т ног мо сков ског би бл и с т е, п р о фе с о ра Би бл и јске археолог и је и је в реј ског је зи к а и у че н и к а М и т р оф ан а Д м и т ри је ви ч а Му р е т о в а, мо же с е з а к ључ ит и д а је Ћ ири ћ на пи сао из ван ред ну ди сертацију. Квалитетна обрада поменуте теме подра зу ме ва ла је од лич на би блиј ско -бо го слов ска, фи ло ло шка и књи жев но - -исто риј ска зна ња. Ћи рић је, већ као сту дент Мо сковске духовне академије, и мао такав н иво знања јеврејског језика да је могао потп уно самоста лно да п ри с т у п и и з у ча в а њу би бл и ј ског т ек с т а. По оце н и Во р он цо в а њ е г о в о знањ е јев р ејског је зи к а у ве л и ко је п р е в а зи ла зи ло уобичајен и н иво знањ а с т у де н а т а. Уп р ав о ов а ч ињ ен иц а у т иц ал а је н а не оби чно вис ок с т епен с а мо с т а л но с т и у и з ра д и д и с е р т а ц и је на т а ко з а х т ев н у т е м у. Во р он цов је под ву као да је Ћ и ри ћ де ла во де ћ и х за па д н и х хе бра и с та ко ри с т ио као по - моћ н у л и т е ра т у ру, 8 у пра вом сми слу те ре чи, а не као основ ни ма те ри јал по ко јем је са ста вљао ди сер та ци ју [ОР РГБ, Ф. 172, К. 410, Д. 13, Л. 1об]. Да к ле, у ме с т о и з у ча в а њ а з а па д не л и т е ра т у ре о п ред ме т у ш т о је био че с т сл у чај на ру ск и м д у хов н и м академ ијама у би бл и ст и ч к и м ис т ра ж и ва њи ма, Ћ и ри ћ је п ри с т у п ио д и р ек т ном п р о у ча в а њу би бл и ј ског т ек с т а. О т о ме с к а к вом па ж њ ом и на у ч ном а к рибијом је Ћ ири ћ п рис т уп ио ист раж ив ању т ек с т а Књи ге Пр и ча Со ло мо но в и х све до ч и и т врд њ а и з рецензије, по којој је ау т ор и з в р ш ио по р е ђе њ е т ек с т а Књи ге у ма с о р е т ској ( је в р еј ској) в е р - зи ји с г рч к и м п ре во дом (Сеп т у а г и н та), п ра ве ћ и та бе л у с ру бри ка ма у ко је је у не о св а п ри ме ће на од с т у па њ а у г рч ком п р е в о д у и з у ча в а ног де ла [ОР РГБ, Ф. 172, К. 410, Д. 13, Л. 2]. По оце ни Во рон цо ва Ћи рић је успе шно об ра дио све аспек те за да те те ме: књи жев ну фор му, са став и са др жај из- 8 Ћ и ри ћ је п ри л и ком и з ра де д и се рт ац ије ко рис т ио л и т е ра т у ру на че т и ри је зи к а: ру ском, ен гле ском, не мач ком и фран цу ском.

21 у ча в а ног де ла, к а о и св е не о п ход не фи ло ло ш ке е ле мен т е ис т ог (лек си к у, мор фо ло ги ју, син так су и стил ско-по ет ски аспект) [ОР РГБ, Ф. 172, К. 410, Д. 13, Л. 2об]. Ре цен зент је ди сер та ци ју оце нио нај ви шом оце ном 5 (пет) [ОР РГБ, Ф. 172, К. 410, Д. 13, Л. 3об]. На о сно ву по зи т и в не р е цен зи је к а н д и дат ске д и с е р т а ц и је и у к у п ног успе х а т о ком с т у д и р а њ а д в а де с е т д в о г о д и ш њи И в а н Ћ ири ћ з ав рш ио је Мо сков ск у д у хов н у а ка де м и ју са с т е пе ном ка н д и да та бо го сло в ља [ Ц ГА М, Ф. 229, Оп. 4, Д. 4293, Л. 2-2об]. Сли ку о успе шном сту ди ра њу у Сер гије в ом По с а д у з а о к ру ж у је св е до ча н с т в о њ е г о в ог м ла ђег ш кол ског д ру г а Љу бом ира Ра ји ћа, по т о њег Вла д и м и ра, еп и ско па м у ка чев ско -п р ја шов ског ( ) и ра шко-при зрен ског ( ). Ра јић све до чи о то ме да је И в а н Ћ и ри ћ, не по с р ед но по з а в р ше т к у Мо сков ске д уховне а к адем ије, фи г у ри ра о ка о озби ља н ка нд идат за п ро фе сор ско ме с т о на ње ној ка т е д ри Све тог пи сма Ста рог за ве та [Рајић 1928: 326]. ЗА К ЉУ Ч А К 263 Ис т ори ј ск и т ок и бо г о слов ск и, на у ч н и и к ул т у р н и зна чај фор м и ра ња срп ске бо го слов ске ели те на до ре во лу ци о ним ру ским ду хов ним ака де мија м а п р ед с т ав љ а неист р ажен у т ем у у с рпској н ауц и. С д руг е с т р ане, у са в ре ме ној с рп ској б о г о словско -нау чној ја в но с т и п ре о в ла да в а м и ш ље ње о б е с п лод но с т и с рп ско - руске б ог ос лов ско - а к а дем ске с а р а д њ е, у д ру г ој по ло ви ни 19. и по чет ком 20. ве ка, чи ја је глав на ком по нен та би ла ве за на за ш ко ло ва ње Ср ба на ру ск и м д у хов н и м а ка де м и ја ма. Преов ладава с та в о схо ла с т и ч но с т и до р е во л у ц и о ног ру ског а к а дем ског б ог ослов љ а, њ ег овој от рг ну то сти од све то о тач ког предања и за ви сно сти од за пад ног бо го сло вља, и са м и м т и м о бес ко ри сно с т и и, ча к, ш т е т но с т и ње г о вог у т и ца ја на ра з вој с рп ског бо г о сло в ља. Ова к ви с та во ви, ме ђу т и м, нај че ш ће не п ред с та в ља ју п лод са мо ста л ног ис т ра ж и ва ња то ко ва ру ског ака демског богослов ља, већ не кри тич ког пре у зи ма ња из ра зи то кри тич ких ста во ва о ру ском ака демском богосло вљу ис ка за них у Пу те ви ма ру ског бо го сло вља Ге ор ги ја Фло - ров ског. Из помен ут и х, нек рит и чк и п реу зе т и х, п ре м и са сле д и уо би ча је н и с т е ре о т и п н и с т а в у с рп ској бог ословској ја в но с т и о бо г о слов ско -на у ч ној пу сти њи код Ср ба у 19. и пр вој по ло ви ни 20. ве ка, углав ном као пло ду ру ск и х у т и ца ја. При ме ри И ла ри о на Зе р ем ског и Ири не ја Ћ и ри ћ а св е до че с у п р о т но. Њи хо во б о г о с лов ско фор м и ра њ е у Р у си ји и по т о њ а б о г о с лов ско -на у ч на, а р х и п а с т и р с к а и д р у ш т в е н а д е л а т н о с т с в е д о ч е о т о м е д а с р п с ко - р у с к а бо г о слов ско -а ка дем ска са ра д ња н и је би ла бе с п лод на. Њи ма у Се р г и је вом По с а д у н и с у п р е да в а л и око ш т а л и схо ла с т и ча ри, з а ча у р е н и у а к а дем ске схеме 18. ве ка, већ вр хун ски про фе со ри, отво ре ни за ди ја лог са са вре ме - н и м д ру ш т вом, у к љу ч у ју ћ и и су с ре т с нај но ви ји м до с т и г н у ћ и ма за па д ног б ог ос лов љ а. Њи хов на у ч н и оп ус био је и м по з а н т а н и п рит ом н ије био, као ш т о се оби ч но м и сл и, до м и на н т но за ви са н од ре зул та та за па д ног бо - го сло вља, већ се, по себ но кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка, све ви ше те мељио н а св е т о о т ач ком п р ед ању. П р оф ес о р и З е р е м ског и Ћ и р и ћ а би л и с у

22 264 истинске аскете науке, чија богословска ерудиција и данас може да предс т а в љ а п ри ме р ко ји на да х њу је м ла да б о г о с лов ск а по ко љ е њ а. И ла ри он З ер ем ск и и Ири неј Ћ ири ћ спа да ју ме ђу нај б о љ е п ри ме р е српско -ру ске богословско -академске сара д ње. Њи хо ва бо го слов ско -на у ч на де л а т но с т н а по љу би бл и с т и ке, ц р к в е не ис т о ри је, л и т у р г и ке и д ру г и х о бл а с т и б о г о с лов ске н а у ке, н ај б о љ е св е до ч и о т о ме д а ру ск и п и т ом ц и нису били фактор богословско-научне пустиње у Срба, већ управо супротно они су би ли фун да мент на ко јем је по че ла да се зи да згра да срп ског бо го сло вља у 20. ве ку. Зе рем ски и Ћи рић су сво јом про свет ном и на уч ном делат нош ћу зна чај но обо га т и л и с рп ско бо го сло в ље. Он и се мо г у сма т ра т и зачетницима српске академске библистике. Њи хо ве кан ди дат ске ди сер тац и је п и са не на Мо сков ској д у хов ној ака де м и ји п ред ста в ља ју п р ве озби љ не с рп ске на у ч не ра до в е, ра н г а д и с е р т а ц и је, на би бл и с т и ч ке т е ме. Њи хо в а просветно -науч на де лат ност у Кар ло вач кој бо го словији и на Православ - ном б ог ословском фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, ч и н и ла је т еме љ ра звоја с рпске ака дем ске би бли сти ке. Њи хо ва на уч на де лат ност на по љу цр кве не исто - ри је, ли тур ги ке и дру гих бо го слов ских обла сти све до чи о њи хо вој све страно ст и, а л и и осе ћа ју за ак т у ел на бо го слов ска п и та ња. Као п ри мер, мо жемо на ве ст и п ре во д и лач к у де лат ност Ири не ја Ћ и ри ћа, на пољу л ит у рг ике, ш то је т е м а ко ја је и д а н а с а кт уе лн а. Ц рк в ено и с т о ри ј ск и р а до ви И л а ри о н а Зе р ем ског и да на с п р ед с т а в љ а ју по у зда н у о сно ву з а да љ а ис т ра ж и в а њ а. Те ме љи т о с т, а к ри би ч но с т, и на к р ају к р а је в а, на у ч но по ш т е њ е, до не л и су из сво је ру ске al ma ma ter. Из Ру си је су по не ли још не што, ва жни је од на ве де ног. По не ли су пре дањ ски цр кве ни етос, ко ји је ис кљу чи вао се бич не карије ри стичке интересе, а подразумевао спремност за жртвено самоприно ше ње за до бро сво је цр кве и свог на ро да. Ова кав етос по све до чио је еп и скоп Иринеј Ћ и ри ћ сво ји м све ш т е но и спо вед н и ч к и м подвиг ом, најп ре т о ком ма ђа р ске ок у па ц и је у Д ру г ом св е т ском р а т у, а по т ом, још ви ше, т о ком п р ви х г о д и на б о г о б о р ног ко м у н и с т и ч ког р е ж има у Југ ос л авији. На тај на чин по но вио је ис по вед нич ки под виг сво јих про фе со ра на Мо - сков ској д у хов ној а к а де м и ји, на че л у с а И в а ном Ва си љ е ви чем По по в ом, ко ји с у с т ра да л и у б ољ ше ви ч к и м к а з а ма т и ма. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Не о бја в љ е н и и з в о ри О т д е л р у ко п и с е й Ро с с и й с ко й г ос уд арс т в е нно й б иб л иот ек и ( Мос к в а) (ОР РГ Б): Ф он д 172 Мо сков ская ду хов ная ака де мия, ар хив. Цен тральный го су дар ственный ар хив г. Москвы (ЦГАМ): Фонд 229 Мо сков ская духов ная ака де мия. О б ја в љ е н и и з в о ри Жур налы засѣданiй Совѣта С.-Пе тер бург ской ду хов ной академiи за 1884/1885 учебный годъ (1886). С. Пе тер бургъ: Типографiя Т. Еле он ска го. Жур налы Совѣта Мо сков ской ду хов ной академiи за 1902 годъ (1904). Богословскiй вѣстникъ Мо сков ской ду хов ной академiи, т. I, 1:

23 Л и т е р а т у р а 265 Бу р е г а, Вл а д им и р Ви к т о р о в и ч (2 013). Ки е в с к а я д у х о в н а я а к а д е м и я оч е р к и с т о р и и, Мо сква Ки ев Санкт Пе тер бург: Учебный ко ми тет Рус ской Пра во слав ной Цер кви Из да тельство бо го слов ской ли те ра туры Ак си он эстин Ду хов но -про све ти - тельски й центр Ан дре ев ско го благочиния г. Москвы Илiотропiон (эл. из да ние). Ву ко вић, Са ва (1964). Др Ири неј Ћи рић епи скоп но во сад ско-бач ки, Бо го с ло в ље, 1 2: Ву ко вић, Са ва (1996). Срп ски је рар си од де ве тог до два де се тог ве ка, Бе о град Подг о р и ц а К р а г у је в а ц: Е в р о Ун и р е кс К а ле н и ћ. Глу мац, Ду шан (1955). Епи скоп бач ки др Ири неј Ћи рић, Вес н и к с в еш т ен и чко г у д р у ж е њ а Ј у г о с л а в и је, 140: 3. Го л у б и н с к i й, Е в г е н и й Е в с и г н е е в и ч ъ (1871). Кра кiй очеркъ ис орiи ра во славныхъ цер квей бол ар ской, серб ской и румынской или Мол до-ва ла ской, Мо сква. Го л у б цов, С е р г и й А ле к с е е ви ч (19 9 9). Мо с ко в с ка я д у х о в н а я а кад ем и я в н ач ал е X X в ека. Пр о ф е с с у р а и с о р уд н и к и: о с н о в н ы е б и о р а ф и ч е с к и е с в е д е н и я, о м а е р и а л а м а р х и в о в, у б л и к а ц и й и о ф и ц и а л ьн ы х и з д а н и й, Мо сква: Мар тис. К а р п у к, Д м и т р и й А нд р еев и ч (2 013). С а н к - Пе е рб у р с к а я р ав ос л а вн а я д ух о вн а я а к а д е м и я в е х и и с о р и и, Мо сква Санкт Пе тер бург: Учебный ко ми тет Рус ской Пра во слав ной Цер кви Из да тельство бо го слов ской ли те ра туры Ак си он эстин Ду хов но -про све ти тельски й цен тр Ан дре ев ско го бла го чи ния г. Москвы Илiот - ропiон (эл. из да ние). Пет ко вић, Гор да на (2015). Ир и н е ј Ћи р и ћ е п и с коп б а ч к и ( ). Кат ал о г и зл ож б е, Но ви Сад: Му зеј гра да Но вог Са да. Пе т р ов, М и л а н (19 72). П и т ом ц и С р п с ког н а р од ног с а б о р а у С р е м с к и м К а р лов ц и м а н а К и јев ској д у хов ној а к а де м и ји у д ру г ој по ло ви н и X I X ве к а, Збо р н ик Ма т и це срп ске з а и с т о р и ј у, 5: П и л и по в и ћ, Ра д о в а н (2012 а). С р п с к и б о г о с ло в и н а ш ко ло в а њу у Р у с и ји у д ру г ој по ло - ви ни XIX ве ка пре ма оце ни ру ског цар ског ди пло ма те, Го д и ш њ а к з а д р у ш т в е н у и с т о р и ј у, 1: П и л и по в и ћ, Ра д о в а н (2012б ). С р п с к и б о г о с ло в и н а ш ко ло в а њу у Р у с и ји у д ру г ој по ло - ви ни XIX ве ка пре ма оце ни ру ског цар ског ди пло ма те, Го д и ш њ а к з а д р у ш т в е н у и с т о р и ј у, 2: Пу зо вић, Вла ди слав (2012а). Ср би на Ки јев ској ду хов ној ака де ми ји ( ), Срп с ке с т у д и је, 3: Пу з о в и ћ, В л а д и с л а в (2 012 б ). З а в р ш н и р а д о в и С р б а н а К и је вс кој д ухо вн ој а к ад ем ији ( ), Срп с ка т е о л о г и ја у X X в е к у и с т р а ж и в ач к и п р о бл е м и и р е з ул т а т и, 12: Пу зо вић, Вла ди слав (2015). Ки ев ская ду хов ная ака де мия и сербы: исто ри че ское на следие и бо го слов ские пер спек тивы, Труды КДА, 23: Пу тро, Олексiй Iванович и Ал ла Олексiïвна Пу тро (2011). С у ден и-iноземци Киïвськоï ду хов ноï академiï и семiнарiï (XIX оч. XX с.), Киïв: Мiнiстерство культу ри Украï ни, Нацiональна академiя керiвних кадрiв культу ри и ми стецтв. Ра ји ћ, Љу б о м и р (19 28). У з а ш т и т у ру с к и х д у хов н и х ш ко л а С е м и н а р и ја и А к а де м и ја, Ве сник Срп ске Цр кве, март: ; април: ; мај јун: С а в и ћ, М и р ја н а (20 0 8). Ш ко ло в а њ е с р п с к и х ђ а к а у Р у с и ји и м и т р о по л и т М и х а и ло, у : Жи вот и де ло ми т ро п о ли т а Михаила ( ), Збо р ник ра до ва, Бе о град: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти. Су хо ва, На талья Юрьев на (2007). Вер о рад на ук ду ховный. Сбо р ник с а ьей о ис о р и и в ы с е о д у х о в н о о о б р а з о в а н и я в Ро с с и и X I X н а ч а л а X X в е к а, Мо сква: П р а в о с л а в н ы й С в я т о -Ти хо нов с к и й г у м а н и т а р н ы й у н и в е р с и т е т. Су хо ва, На талья Юрьев на (2013). Рус ская бо о слов ская на у ка ( о док ор ским и ма ис е р с к и м д исе р ац и я м ), Моск в а: Прав ос ла вн ы й Свя т о -Тихонов ск и й г у м а н и т а р н ы й у н и в е р с и т е т.

24 266 Су хо ва, На талья Юрьев на (2014). Мо с ко в с к а я р а в о с л а в н а я д у х о в н а я а к а д е м и я: в е х и ис о р и и, Мо ск в а: Уче бн ы й ко м и т е т Р ус ской Пра во сла в ной Це р к ви И з да т е л ь с т во б о г о с л о в с ко й л и т е р а т у р ы А к с и о н э с т и н Д у хо в н о - п р о с в ет ит е л ь с к ий ц е нт р Ан дре ев ско го бла го чи ния г. Москвы Илiотропiон (эл. из да ние). Су хо ва, На талья Юрьев на (2016). Рус ское ака де ми че ское бо го сло вие до 1917 г.: проблемы и ли ца, Б о г о с л о в љ е, 1: Та та ло вић, Вла дан (2008). Ила ри он Зе рем ски као про фе сор Но вог За ве та на Бо го слов - с ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у, С р п с к а т е о л о г и ја у X X в е к у: и с т р а ж и в а ч к и п р о б л е ми и ре зул та ти, 3: Уб и п а р и п о в и ћ, С р б о љу б (2 010). Л и т у р г и ч к и д о п р и н о с е п и с коп а б ачко г д р И р ин еј а Ћ и р и ћ а с р п с кој т е о ло г и ји 20. в е к а, С р п с к а т е о л о г и ја у X X в е к у: и с т р а ж и в а ч к и п р о б л е м и и р е з ул т а т и, 5: Фл ор о вс к и, Гео р г и је ( ). П у т е в и р у с ко г б о г о с л о в љ а, пре вод М. Р. Ми ја тов, Но ви С а д: Х р и ш ћ а н с к а м и с а о Ун и в е р з и т е т с к а би б л и о т е к а п р а в о с л а в н и б о г о с ло в и Хи лан дар ски фонд За ду жби на Ни ко лај Ве ли ми ро вић и Ју стин По по вић. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R ILA RION ZE REM SKI AND IRI NEJ ĆI RIĆ AT THE MO SCOW EC CLE SI A STI CAL ACA DEMY: A CON TRI BU TION TO THE HI STORY OF FOR MA TION OF SER BIAN THE O LO GI CAL ELI TE IN RUS SIA by V L A DI SL AV PU Z O V IĆ Uni ver sity of Bel gra de, Fa culty of Ort ho dox The o logy Mi je Ko va če vi ća 11b, Bel gra de, Ser bia v pu z o v s p c.bg. a c. r s SU M M A RY: Ac c o r d i n g t o d oc um e nt s f r o m Mo s c ow a r ch i ve s, t h e r e l i g i o u s a n d s c i e n t i f ic c o n t ex t, h i s t o r i c a l c o u r s e a nd t he o lo g i c a l sig n i f i c a n c e of t he s t u d y i ng of t wo im por tant Ser bian bis hops and the o lo gi ans, Ila rion Ze rem ski and Iri nej Ći rić, at the Mo scow E c cle si a s t i c a l Ac a d e my i n t he l a t e 19 t h a nd e a rly 20 t h c e n t u r i e s h a ve b e e n r e s e a r che d. The pro cess of the ir the o lo gi cal edu ca tion in Ser gi ev Po sad, so far unk nown to Ser bian s c i e n c e, wa s of a d e c i si ve i m p o r t a n c e fo r t he i r t he o lo g i c a l a nd s c i e n t i f ic wo r k l a t t e r. I n this pa per, thro ugh the edu ca ti o nal and sci en ti fic ac ti vi ti es of the ir pro fes sors, are pre - sen ted the cur rents of Rus sian aca de mic the o lo gi cal tho ught at the ti me of the ir scho o ling. The ir scho o ling is fol lo wed from the ad mis sion to the Aca demy to the ac qu i si ti on of can di da te of the o logy de gree, with an emp ha sis on the im por tan ce of the fi nal re sults in t he for m of t he i r ca nd id at e d isse rt at ion s. It is poi nt ed out t hat Ze rem sk i a nd Ći r ić re pre se nt t he b e s t t e s t i mo ny t o t he ju s t i f i a bi l it y of t he o lo g i c a l a nd a c a d e m ic c o o p e r a t io n b e t we e n Ser bia and Rus sia in this pe riod. Pos si ti ve out co mes, in the ir ca se, we re the most vi si ble in the fi eld of Ser bian bi bli cal stu di es, chu rch hi story and li tur gi cal stu di es. K E Y WOR D S: I l ar io n Z er e ms k i, I r in e j Ćir i ć, Mo s c ow E c cl e s i a s t i c a l Ac a d e my, Ser bian the o logy, Ser bian-rus sian the o lo gi cal con nec ti ons

25 UDC (497.11)-523(497.16) UDC 94( Boka kotorska) ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ВЕ ЗЕ МА НА СТИ РА СА ВИ НЕ С РУ СИ ЈОМ У 18. ВЕ КУ И ЊИ ХОВ УТИ ЦАЈ У БО КИ КО ТОР СКОЈ МА РИ НА МА ТИЋ Б е о г р а д, С р би ја m a t ic m a r i n y a h o o.c o m СА Ж Е ТА К: Ве з е М а н а с т и р а С а ви н а ( Б о к а ко т о р ск а), с Р у си јом у 18. ве ку би ле су ин тен зив не и ду бо ке. Утки ва ле су у се би ви ђе ње и иде ју Ру си је као по кро ви те љи це пра во славних под туђинском вла шћу. Братство Манастира Са ви на и мало је важ н у улог у у д ру ш т ве но -по л и т и ч к и м до г а ђа ји ма на под ру ч ју Бо ке ко тор ске и Да л ма ц и је у 18. ве к у, чи ји је ин спи ра тор би ла Р у- си ја. Ти односи одражаваће свој у т ицај на ло ка л н у сре ди н у Бо ке к роз свест о о с ло б о ђ е њу од т у ђи н ске в л а с т и и м и г р а ц и је с т а нов н и ш т в а к а Р у си ји, а л и и к р оз п ра ће ње ве р ско -к ул т у р о ло ш к и х т о ко в а п у т ем ру ске л и т е ра т у ре и л и умет нич ких идеј них мо ти ва, ан га жо ва но при ме њи ва них у ло кал ној за јед ниц и. Ж и ж на т ач к а о б је д и њ е њ а по мен у т и х у т и ца ја био је Ма на с т и р С а ви на, ч и ја је Ве л и к а ц р к в а у знат ној ме ри и по д и г н у т а ру ск и м п ри ло ж н и ш т вом. * К ЉУ ЧН Е РЕЧ И : М ан ас т и р С а в ин а, Б ок а к от о рс к а, Р ус иј а, 18. в е к, п ри ло ж н и ш т в о, м и г р а ц и је, м ле т ач к а в л а с т Ма на с т и р Са ви на у Б о к и ко т ор ској об је д и њу је у се би т ри ц р к ве, д ве по св е ће не Б о г о р о д и ч и ном Ус пе њу и т р е ћу Св е т ом С а ви. Ц р к в е по т и ч у из раз ли чи тих пе ри о да. Сма тра се да су две ста ри је (Све тог Са ве и Ма ла Ус пен ска) уте ме ље не још у сред њем ве ку [Ђурић 1973: 8], док је Ве ли ка Ус пен ска ц р к ва са г ра ђе на из ме ђу и [Медакови ћ 1978]. Ма на ст и р Савина имао је ва жну уло гу и ве ли ки зна чај у очу ва њу срп ског пра во славног иден ти те та у Бо ки ко тор ској то ком 18. ве ка. У од су ству пра во слав не ц р к ве не ор га н и за ц и је и еп и скоп ског по гла вар с т ва на под ру ч ју Да л ма ц и је и Бо ке у 18. ве ку, и под стра ном вла шћу, мле тач ком, сто же ри за шти те инт е ре са п ра во сла в н и х Ср ба по с т а ју ма на с т и ри с њи хо ви м п ред у зи м љи ви м и по жр тво ва ним брат стви ма. Та кву уло гу имао је и Ма на стир Са ви на. * Ра д је р езул т ат ви ше г о д и ш њ ег ис т ра ж и в ач ког (т е р ен ског и ар х и в ског) п р оучав а њ а на под руч ју Бо ке ко тор ске (Хер цег Но вог). Син те ти зо ван је из док тор ске ди сер та ци је ко ја но си на с лов Ма на с т и р С а ви на у X V I I I в е к у, од бра њ е не 15. де цем бра 2015, на Оде љ е њу ис т о ри је Ф и л о з о ф с ко г ф а к у л т е т а Ун и в е р з и т е т а у Б е о г р а д у.

26 268 У да т и м окол но с т и ма, пот р еба нег о в а њ а ч в р с т и х и пе р ма нен т н и х од но са с Р у сијом била је од далекосеж ног значаја за српск и ж ива љ на ови м п р о с т о ри ма. Р у си ја је гле да на к а о по к р о ви т е љи ца и з а ш т и т н и ца п ра в о - слав них под ту ђин ском вла шћу на целом Бал ка ну. Сто га је и брат ство Ман а с т и р а С а в и н а, С и о н а п р а в о с л а в н и х у Б о к и ко т о р с кој, т а ко ђ е т е ж и л о да оства ри и не гу је стал не и зна чај не ве зе с Ру си јом. Те ве зе с ве ли ком п ра во сла в ном и м пе ри јом п руж але су над у п ра во сла в н и ма овог под ру ч ја у осло бо ђе ње од м ле т ач ке в ла с т и и л и бар за ш т и т у њихови х и нт ереса под ту ђин ском вла шћу, као и под стрек да ис тра ју под кон стант ним при ти сцима ка то лич ких пре ла та, штићеника Конгре га ци је за про па ган ду ве ре (Cong re ga tio de Pro pa gan da Fi de), да их при во ле на уни ју. Кроз те ве зе с Ру си јом и ве ром у ње но по кро ви тељ ство, под сти ца не су те жње за оп стан ком и очува њем иден ти те та пра во слав них у овој мул ти кул ту рал ној и мул ти кон фе - си о на л ној с ре д и н и и под т уђи нском в лаш ћу. Уп ра во је Ма на с т и р Са ви на, ка ко ће мо ви де ти, био жи жна тач ка те са рад ње и ве за с Ру си јом у 18. ве ку. О не с у о с т в а ри в а не у м но г и м а спек т и ма, ма да под с т а л н и м п ри т и сц и ма по с т о јећег в е р ско -по л и т и ч ког мо де л а и у в ек буд н и м оком S e re ni s si m e. И па к, ов а с а ра д њ а да ла је кон к р е т а н зна чај на еко ном ско -по л и т и ч к и м и т еолош ко -к улт уролош к и м п лановима у ло к а л ној п ра во сла в ној за јед н и ц и Бо ке ко тор ске, чи ја је су блим на тач ка до сег ну та из град њом, до брим де - лом ру ск и м п ри ло зи ма, Ве л и ке ц р к в е Ма на с т и ра С а ви на. ВЕ ЗЕ БО КЕ КО ТОР СКЕ С РУ СИ ЈОМ У 18. ВЕ КУ По зна то је да су ве зе срп ског мо на штва с Ру си јом све ви ше про ду бљива не то ком 17. а по себ но у 18. ве ку, ка да је би ло те шко на ћи не ки ма на стир ко ји н и је слао сво је мо на хе у Р усију. Поред по мо ћ и у нов ц у и бо г о сл у жбе - ној л и т е р а т у ри, ко ју је з а св оје манас т ир е о сир омашено монаш т в о под ст ра ном вла шћу оче к и ва ло, ови су сре ти има ли су и д ру га чи је свр хе. На и ме, мо на си с у до ла ском у Р у си ју до но си л и и св е же и н ф ор ма ц и је о по л и т и ч- к и м п ри л и ка ма с под ру ч ја под ок у па ц и јом од с т ра не д ру г и х и м пе ри ја, т е су ру ске струк ту ре вла сти та ко раз ви ја ле чи та ву оба ве штај ну мре жу о друг и м п ра во сла в н и м цен т ри ма. То је за Р у си ју би ло од по себ ног зна ча ја, је р је с е б е с в е ја с н и је с а г л е д а в а л а к а о н а с л ед н и ц у Ви з а н т и ј с ко г ц а р с т в а и з а ш т и т н и ц у це лог п ра в о с ла в љ а [ Ме да ко ви ћ : 88 89]. Ве зе Ру си је с Бо ком ко тор ском по себ но су ожи вље не за вре ме вла дави не Пе т ра I А лекс ејевича ( ), у знат ној ме ри по с р е до в а њ ем и у гле дом г р о фа С а в е Вла д и с ла ви ћ а на ру ском Д в о ру. 2 Иа ко су ру ске ве зе са с рпск и м п ра во слав н и м све ш тен с т вом не го ва не и знатно ран ије, 3 Р усија у то вре ме по чи ње да исту па на ме ђу на род ној сце ни као за штит ни ца ин тере са Ср ба и свег п равославног с тановн иш т ва Ба лкана [ Долгова и И ванова 2009: 65 66]. Ве ћи број Хер це го ва ца и Бо ке ља, у ру ским ис пра ва ма на- 2 В е з е Р у с и је с Б о ко м ко т о р с ко м т а д а ож и в љ е н е, т р а ј у, у р а з л и ч и т и м ко н т е к с т и м а и в и д о в и м а, д о д а н а ш њи х д а н а, к а д а с е п о н о в о од в и ја ј у м и г р а ц и је р у с ко г с т а н ов н и ш т в а к а Цр но го р ском при мор ју, по себ но Бо ки ко тор ској [Ра до ји чић 2008]. 3 У 18. ве ку ове ве зе су нео спор но по твр ђе не [Ди ми три је вић 1901].

27 зи в а н и х Словен има и л и п риморск и м Словен има, од т ада одлази на војн у слу жбу у Ру си ју [Ковачевић 1969: ]. У тој слу жби мно ги Ср би ус пел и су да до ђу и до ви с о к и х полож аја, к а о М и ло ра до ви ћ и, Вла д и с ла ви ћ и, Вој новић и, С т р а т и но ви ћ и (С т р а т и м и р о ви ћ и) и д ру г и [ Ра до ји ч и ћ : 65 68; На ки ће но вић 1910a: 199]. 4 И па к, везе с Р усијом од далекосеж н ијег значаја и у т и ца ја ра з ви ја ће се, п ре све г а, п ре ко п ра во сла в ног све ш т ен с т ва у Цр ној Го ри, Дал ма ци ји и Бо ки. Те ве зе до ве шће и до пр вог ма сов ни јег исељавања Срба с ових подручја у Русију, то ком ше зде се тих го ди на 18. ве ка. СА ВИ Н Ц И И РУ СИ ЈА 269 Пр ви до г а ђај у коjeм с у значајн у улог у одиг рале в ез е и змеђу руск и х иза сла ни ка и срп ског све штенства у Бо ки, кон цен три са ног око Ма на стира С а ви на, био је Ус т а на к ц р но г ор ск и х и хе р це г о в ачк и х п лемена п р от и в Тур ске из го ди не, под стак нут од стра не Ру си је ко ја је већ би ла у ра ту с Тур ском. У жи жи до га ђа ја би ли су пред став ни ци цр кве, пре свих це тињск и в ла д и к а Да н и ло, а л и и хе р це г о в ач к и еп и ско п и Ге ра си м и С а в а т и је Љу би бра т и ћ. Хе р це г о вач к и еп и скоп Са ва т и је оби т а ва о је у Хе рцег Новом од мле тач ког осва ја ња гра да од Ту ра ка (1687), са жи жном тач ком сво га дело в а њ а о ф орм љ е ном око Ма на с т и ра С а ви на. 5 И а ко н и с у на ђе н и до к а зи о С а в а т и је в ом не по с р ед ном у че ш ћу у Ус т а н к у и з 1711, 6 не ко л и ко до к у- ме на та ипак на го ве шта ва мо гућ ност ње го ве по сред не уло ге у тим до гађа ји ма. Је да н м ле т ач к и до к у мен т од 14. ју на на в о д и да је С а в а т и јев с е к р е т а р био о т к ри в ен у с а ра д њи с п у ков н и ком М и ло ра до ви ћем, в о ђом Устан ка по сла тим од стра не Пе тра Ве ли ког, и да је због то га укло њен [АСА НУ ЗЈТ бр. 8711/VI II-f/48]. 7 М и ло ра до ви ћ је в е р о в ат но оче к и в а о, у св о ји м по д у х в а т и м а п р о т и в Т у р а к а, з н а т н у по д р ш к у и с т а нов н и ш т в а Бо ке ко тор ске. Сто га је 18. ју ла упу тио про глас Но вља ни ма и Ри шњан и ма да се п ри к љу че бор би [Ста но је ви ћ 1955a: 66]. То пот врђује и познат о М и ло ра до ви ће во п и смо ( у ко л и ко н и је фа л си фи к ат) и з ар х и ве Ма на с т и ра 4 Сво јим преданим ра дом на унапређењу ру ске тр го вач ке и рат не мор на ри це од по ло - ви не 18. ве ка, по себ но се ис та кла углед на фа ми ли ја Вој но вић из Хер цег Но вог, до сти жу ћи нај ви ше вој не чи но ве ге не ра ла и ад ми ра ла [Мар ти но вић 2003: 67 ]. Ше сто ри ца бра ће Вој - но вић про ве ла су цео свој жи вот у ру ској слу жби, као и по ро ди ца Иве ли ћа из Ри сна и мно ге дру ге [Јо ва но вић 1948: 25 26]. 5 Ши ре о Са ва ти је вој де лат но сти под окри љем Мле тач ке ре пу бли ке [Ma tić 2016]. 6 По с т о је м и ш љ е њ а, не о б р а з ло же н а, д а је С а в а т и је од био би ло к а к ву с а р а д њу с ру ск и м а г е н т и м а и ц е т и њ с к и м е п и с ко п о м Д а н и л о м о ко п р и п р е м е ус т а нк а С рб а у Б ок и [ Шо рг и ћ 2011: ] H a c r e d u t o I l S e n a t o p r o n t o ch e n el l u s o d el l a b e n e m e r i t a a t t e n z i o n e d a voi c o n t r i b u i t a p e r t e n e r n el le s ol le v a z i o n i g i à i n s o r t e p e r o p e r a d i R i b el l i s u d it t i d el Tu r c o i n A l b a n i a i mu n e d a q ualu nq u e m o le s t o i nc id e nt e i l n os t r o c o nf in e e l i r ig ua rd i i mp o rt a nt i d el p u bbl ic o i nt er e ss e, siet e a n d a t o p r a t i c a n d o c o n t r o l a p e r s o n a d el S e g r e t a r io d el Ve s c o vo G r e c o S a v a t ie r e s o s o p p r e s s o p e r l a c a u s a a c c e n n a t e d a p e r t a i n t el l ige nz a c ol M ilor a d o v ich, c a p o p r i n c i p a le d i r i b el l i m e d e si m i. ( Се нат је сма трао да је вре ме да се пу тем Ва ше па жње до при не се да устан ци, ко је су већ по ди гли по бу ње ни по да ни ци Тур ске у Ал ба ни ји (мле тач кој), не иза зо ву би ло ка кве не же ље - не не ре де на на шим гра ни ца ма, као и за ва жне по те зе ко је сте у оп штем ин те ре су чи ни ли п р о т и в с е к р е т а р а г рч ко г е п и с ко п а С а в а т и ја, с в р г н у т о г и з н а в е д ен и х р а зл ог а и о т в ор ен о г д о г о в а р а њ а с а М и л о р а д о в и ћ е м, г л а в н и м в о ђ о м ус т а н и к а ).

28 270 Савина којим позива на борбу против Тура ка [ Novaković 1884: ; АМС Фасц и к ла са по ве љ а ма, и н в. бр П и смо ов а к вог са д р ж а ја и с пе ча т ом п у ков н и к а ру ске в ој ске в ер ов атно је т р е ба ло да под с т а к не и п ри до би је епи ско па Са ва ти ја, а пре ко ње га и ши ри део ста нов ништва Боке, да отво - ре ни је по др же уста нак. Са ва ти је, пак, под кон стант ном при смо тром мле - тач ких вла сти, ни је мо гао да учи ни мно го, али је по сред но ипак по мо гао М и ло ра до ви ћу. На и ме, у у к а зу ру ског Се на т а од 11. јуна пом ињ е с е да је Ми ло ра до вић лич но при знао да је у ве ли кој оску ди ци. С про ле ћа био је при нуђен да по зај ми 700 злат них ве не ци јан ских ду ка та од ми тро - по л и т а хе р це г о в ач ког С а в а т и ја [ На р оч н и ц к и й и Пе т р о ви ч 198 4: 65 66]. Са в а т и је је нов а ц сп ре ма о з а по т ре бе об но ве т ре би њског манас т ира, а л и, к а да је ви де о в е л и ко на д и ра њ е не п ри ја т е љ а и к р в о п р о л и ће, да о је но в а ц М и ло ра до ви ћу [ На р оч н и ц к и й и Пе т р о ви ч 198 4: 66]. На след ник епи ско па Са ва ти ја и ње гов не ћак, епи скоп Стефан Љуби бра тић, је још као млад дао до при нос у ра то ви ма на мле тач кој стра ни [Ја чов 1984: 30 32]. Ипак, не ко ли ко го ди на про вео је у мле тач ком за то чени штву (пу штен је 1715) у Ве ро ни [Пе тро вић 1998: 20] или Бре ши [Ја чов 1984: 26], ка ко не ки на во де, због ве за с Ру си јом [Ру ва рац 1905: 397]. На кон ду го го ди шњег при ти ска дал ма тин ских би ску па и Кон гре га ци је за про паганду вере (Congregatio de Propaganda Fide), ко ји ни су то ле ри са ли при суство п равославног епископа на подру чју Да л ма ци је и Бо ке, епи скоп Сте фан био је п ри н у ђен да на п у сти Бо к у и Ма на сти р Са ви н у с јесени Смат рају ћи да је мо жда тај од ла зак при вре мен, из гле да да је раз ма трао да на не ко вре ме оде у Ру си ју. О то ме све до чи пи смо вла ди ке Да ни ла гро фу Го лов кин у, од 22. но в ем бра Да н и ло у п и см у п р е по ру ч у је в ла д и к у Ст е фа на да му у Ру си ји пру же ду жну па жњу, јер је мно го стра дао [Пе тро вић 1998: 20]. Ипак, до то га из не ких раз ло га ни је до шло, епи скоп Сте фан од ла зи у Хаб збур шку монархију, где нешто касније постаје и епископ костајнички. Са ви н ск и ар х и ма н д ри т Ле он т и је Ра јо ви ћ (А в ра мо ви ћ) био је бл и з а к са ра д н и к еп и ско па Сте фа на Љу би бра т и ћа, а ње го ве везе с Р усијом биле су нео спор не. Та ко, из до ку мен та од 9. но вем бра са зна је мо да је Ле онт и је у т о вре ме б о ра вио у Р усији. По зван и ч н и м и з во ри ма, ње г ов б о ра ва к у Ру си ји имао је за циљ да из деј ству је по вра ћај по ме ну тих злат них м ле т ач к и х д у к а т а ко је с у в ла д и к а С а в а т и је и д ру г и св е ш т е н и ц и да л и на з а ја м М и ло ра до ви ћу и к апет ан у П ав л у Арк улеју, т оком Ус т а нк а 1711/12. [ Д и м и т ри је ви ћ 1922: 56]. 8 Ле он ти је се 30. ма ја с бра ти јом пред ставио ру ском Се на ту, при ка зав ши до ку мент о да том зај му од 700 злат них м ле тач к и х д у ка та, с М и ло ра до ви ће ви м пе ча том и по т п и сом На роч н и ц к и й и Пе тро вич 1984: 65 66]. Иа ко је Цар одо брио да се тих 700 ду ка та ис плати ар хи ман дри ту тре бињ ском Леонтију за њихову верну, усрдну и пожртвов а н у с л у ж бу и г у би т а к о т а ча с т в а и и мо ви не [ На р оч н и ц к и й и Пе т р о ви ч 1984: 65 66], дуг ни је био на ми рен. Ле он ти је је до био са мо ду ка та 8 Запажамо да се на ме ће ин те ре сант на по ду дар ност ње го вог од ла ска за Ру си ју и про те рив а њ а еп и ско па Ст е фа на Љу би бра т и ћ а од с т ра не м ле т ач ке в ла с т и. Да л и је Ле он т и је и ма о још не ку ми си ју при од ла ску за Ру си ји? Или је тај чин сâм по се би тре ба ло, по ред оста лог, да млетач кој вла ди, у том та ко ва жном тре нут ку, пре до чи да пра во слав ни има ју моћ ног за штит ни ка?

29 271 ко је је у з е о П а в ле Ар к у леј, док је М и ло ра до ви ћев д у г о с т а о не ис п ла ћен. О т о ме све до ч и п и смо г ро фа Го лов к и на у п у ће но це т и њ ском в ла д и ц и Дан и л у г о д и не [ На р очн и цк и й и Пет р ови ч 1984: 6 4]. Головк и н навод и: Ка да је Ва ше пре о све штен ство би ло на дво ру код Ње го вог цар ског ве личан ства (1716) о том ду гу ни је би ло го во ра, те та ко и тај но вац ни је мо гао би т и ис п ла ћен и з ца р ске ри зн и це. Ча к иа ко је т е з лат н и ке М и ло ра до ви ћ и у з е о, Ва шем п р е о св е ш т ен с т ву с у да т е и у ч и њ е не м но г е д ру г е на г ра де из цар ске ри зни це... [На рочницкий и Петрович 1984: 64]. Иако архимандрит Ле он ти је ни је у пот пу но сти ус пео да на ми ри ду го ва ња, ука зом Ко - ле г и ја и но с т ра н и х по с ло в а Св е т ог си но да од 27. а п ри ла да р о в а н је ве л и к и м бро јем к њи г а за т ре би њ ск и ма на с т и р [ На роч н и ц к и й и Пе т ро ви ч 1984: 65]. Бо ра ве ћи у Ру си ји, и сâм је ку по вао до ста књи га. О то ме сведо че број ни за пи си ко је је у њи ма бе ле жио. Зна мо по у зда но да је 18. ју ла к у п ио по зна т у ру ск у п ре ра д у Ба ро н и је ви х (Ca e sar Ba ro ni us) Ц р кве ни х ана ла (An n a le s Ec cle si a st i ci), ко ја је штам па на у Мо скви у два то ма. О в а к њи г а би ла је до с т а ч и т а на у п ра в о с ла в н и м ма на с т и ри ма т о ком 18. в ек а и у т ицала је на с рп ск у ба р ок н у и ко но г ра фи ју [ Медакови ћ 1978: 27]. Исте го ди не до нео је из Мо скве и је дан Маргарит Јована Златоустог штампан у Мо скви 1698, на ко јем се та ко ђе пот пи сао као ар хи ман дрит тре бињск и [ Ме да ко ви ћ 1978: 27]. 9 По све му су де ћи, Ле он ти је је и бо ра вио у Р у си ји. То по т в р ђу је п и смо це т и њ ског в ла д и ке Да н и ла од 20. ок т о бра упу ће но гро фу Го лов ки ну. Вла ди ка Да ни ло по но во, као уз гред, опо - м и ње и п и та г ро фа Го лов к и на: Хо ће мо л и п ри м и т цар ское жа ло ва н ие по го спо ди н у ар х иман д ри т у Леонт ију и хоће те ли м у на ми ри т оно 700 зла т иц, з а ш т о овомо не ма о т к у да у з јат н и к а пеј ке [ М ла де нови ћ 1996: ]? И з а п ис а р х и м а н д ри т а с ави нског Леонт ија од 14. јун а 1725, н а Мин еј у штам па ном у Мо скви (са да у Цр кви Све тих Сер ги ја и Вак ха у се лу По ди код Хер цег Но вог), го во ри да је те го ди не био у Ру си ји [Пе сто рић 2005: 289]. На Је в а н ђе љу ш т а мпаном у Љво ву у Р у си ји г о д и не (с а да у Цр кви Све тог Спа са на То плој) на ла зи мо за пис на чи њен 20. ма ја те исте У за пи су се по ми ње да је Је в а н ђе ље и з Р у си је до не о а р х и ма н д ри т тре бињ ски Ле он ти је Ни ко ла јев Авра мо вић [Пе сто рић 2005: ]. По - сто ји мо гућ ност да је Ру си ју по се тио и око го ди не. На та кав за кључ а к н ав од и н а с Леонт ије в з ап ис у к њизи Григ орија Н азија нског од 18. ју ла Ту ка же да је књи гу ку пио у Мо скви за је дан и по це кин и да је при ла же Ма на сти ру Са ви на [Ме да ко вић 1978: 27]. Исте 1729, 28. ју ла, пот пи сао се и у јед ном О к т о и х у ко ји је до нео из Ру си је и при ло жио Мана с т и ру Са ви на као г ре ш н и Леонт ије Н иколајев А врамови ћ, арх има нд ри т тре бињ ски [Ме да ко вић 1978: 27]. О ви м но г о б ројн и конт а кт и с Р уси јом би л и с у је д а н од н а в е де н и х раз ло га да се Ле он ти је не одо бри од стра не мле тач ких вла сти за епи скопа да лмат и нског. На и ме, п ра во сла в н и Да л ма ц и је и Б о ке су 23. сеп т ем бра 9 Треба и ма т и у ви д у да су са ви н ск и мо на си че с т о се бе на зи ва л и и т реби њск и м, к а о ш т о с у ч е с т о ко р и с т и л и, п о р ед с а в и н с ко г, и п е ч а т т р е б и њ с ко г М а н а с т и р а Тв р д о ш. Ра з л о г т о м е је што је са вин ско брат ство до брим де лом било са ста вље но од твр до шких мо на ха, ко ји су на кон раз ру ше ња Ма на сти ра Твр дош (1693) до шли у Ма на стир Са ви ну.

30 под не л и но ву мол бу С е на т у да и м с е по т в р д и з а еп и ско па с а ви н ск и и г ума н Ле онт ије А в рамови ћ. Сенат је био сп р е ма н да п ри х в а т и Ра јо ви ћ а за еп и ско па због та да ш ње ком п л и ко ва не по л и т и ч ке си т у а ц и је. По с т о ја ла је реа л на мо г ућност рата Р усије и Хабзбу рш ке монарх ије п рот и в Ту рске, у ко ји би ла ко мо гла да бу де уву че на и Мле тач ка ре пу бли ка. Стал но не задо вољ ство пра во слав них у Дал ма ци ји и Бо ки мо гло би у том правцу знатно да по гор ша ствар [Ра до нић 1950: 606] те су Мле ча ни би ли спрем ни да ува же пред ло ге пра во слав них [Ми лаш 1899: ]. Ипак, на ин тер венц и ју кар д и на ла Пе т ра, п рефект а Конг рег ац ије за п ропаг а нд у вере, овак во ре ше ње је од ба че но [Ја чов 1984: 66 68] а као је дан од глав них раз ло га на во ђе не су Ле он ти је ве ве зе с Ру си јом [Ми лаш 1899: 241]. ИСЕ ЉА ВА ЊЕ У РУ СИ Ј У И З Д А Л М А Т И Н СКО -БО К Е Љ СКОГ П РИ МОР ЈА ПО ЛО ВИ НОМ 18. ВЕ К А Од по ло ви не 18. ве ка, услед по ме ну тих дру штве но -политичких околно сти и не до пу шта ња млетачких власти за ус по ста вља ње Дал ма тин ско - - б оке љске е п ископ ије, п р ав ос л а вно св е ш т е нс т в о и м аће в ел ик и уде о у т а ла с у ис е љ а в а њ а п ра в о с ла в н и х с ов ог под ру ч ја. У т ом см и с л у зна чај но је би ло п у т о в а њ е ц р но г ор ског м и т р о по л и т а Ва си л и ја Пе т р о ви ћ а у ру ск у п р е с т о н и ц у и њ е г ов д в о г о д и ш њи б о ра в а к у Р у си ји [ Да ш и ћ 20 05: 79]. Ва нредн и п р овид у р је редовно обаве ш т а в а н од сво ји х до с т а в љ а ча да с е де ло в а њ е и у т и цај в ла д ике Васил ија, у в ези с п р ес ељ ав ањ ем у Р усију, ш и ри и ме ђу м ле т ач к и м по да н и ц и ма у Б о к и ко т ор ској [ Пе т р о ви ћ 1986: 87]. М ле т ач к а в ла с т п р о на ла зи ла је по у зда не љу де, ко ји ма је о б е ћ а в а ла бо га те на гра де ако код на ро да ком про ми ту ју вла ди ку Ва си ли ја и та ко по - колебају спремност за пре се ље ње из ових обла сти [Пет ровић 1986: 87]. Како с е з б ог м ле т ач ке по л и т и ке ис е љ а в а њ е и з Да л ма ц и је и Б о ке м но г о т е же ре а л изовало, и н иц ијат ива з а п ресељење Ц р но г о ра ца у Р у си ју ко ри ш ће на је з а под с т и ца ње и де л и м и ч но о с т в ари в а ње т о г а ц и љ а [ Ра с по по ви ћ 20 05: ]. Не ма л и у т и цај и мала је и лоша економска сит уац ија [ Nova k 1960: 468], а л и и све ве ће со ц и ја л но - еко ном ско ра сло ја ва ње са мог ста нов н и ш т ва [Јачов 1980: 98 99]. Пор ед т ог а, Венец ија је п р от ерив ањ ем да лмат и нског еп и ско па Си ме о на Кон ча р е ви ћ а ја сно по к а з а ла да не ма на ме ру да р е ш и пи та ње вер ске сло бо де сво јих пра во слав них по да ни ка. Сто га, Кон ча ре - ви ћев од ла зак у Ру си ју 1758, с из ве сним бро јем дал ма тин ских пра во слав - них по ро ди ца, био је ве ли ки под стрек за Ср бе Дал ма ци је и Бо ке. Овом се о бом, пре ма не ким ау то ри ма, тре ба ло је да се ко нач но ста не на пут пок у ша ји ма да се п ра во сла в н и Ср би у Да л ма ц и ји л и ше вере и нац иона лног име на [Ја чов 1986: 215]. По у зда но се зна да је у оп штој екс пан зи ји од ла ска православног станов н и ш т в а с ови х под ру ч ја у Р у си ју у з е ло уде ла и брат с т в о Ма на с т и ра Са ви на. Са вин ски ар хи ман дрит Нек та ри је Љу би бра тић ра дио је на пре се - ља ва њу не к и х но в ља н ск и х по ро д и ца у Р у си ју [АСА Н У ЗЈ Т 8711-X I I I /v-5]. М ле т ач ке в ла с т и с у о т о ме до би ја ле и з в е ш т а је од к а л у ђе ра То до ра Конс та н т и но ви ћа, па ро ха Ц р к ве Све т ог Спа са на То п лој ( Хе р цег Но ви), а ве -

31 273 ро ват но и учи те ља у шко ли при ис тој цр кви [Зло ко вић 1971: 35]. Про ви дур Ђу сто, у свом из ве шта ју Се на ту, на во ди да је по ме ну те по ро ди це Нек тарије за ве о обећ ањима о нап редовању, т и т у ла ма и бо г ат с т вом ко је и х т а мо че ка [АСА НУ ЗЈТ 8711-XI II/v-5]. 10 У ов а к в и м око л н о с т и м а, С р б и с у оч и г л ед н о с п а с в и д е л и у мо ћ н ој православној империји. Свакако и из соп стве них ин те ре са, Ру си ја при хват а т а к ву уло г у и д и р ек т но и н т е р в е н и ше код м ле т ач ке в ла де, в ећ т о ком и 1762, у ц и љу з а ш т и т е п ра в а п ра в о с ла в н и х х ри ш ћ а на Да л ма ц и је и Бо ке [Ми лаш 1899: , 429]. РУ СК А БО ГО СЛОВ СК А Л И Т Е РА Т У РА И М А Н А СТ И Р СА ВИ Н А Ве не ц и ји је на р о ч и т о сме т а ла т а в е з а п ра в о с ла в н и х с Р у си јом. Још од М и ло ра до ви ће в ог ус т а н к а 1711/12. и бр ој н и х кон т а к а т а п ра в о с ла в ног све ш т ен с т ва, М ле ча н и су с по до з ре њем гле да л и на у п л иве Р усије на ови м п ро с т о ри ма. То по до з ре ње по т п и ри ва л и су и ла т и н ск и би ск у п и у Да л мац ији. 11 Ве л и к а з а бри н у т о с т з а Ве не ц и ју до ла зи ла је, к ако смо већ видел и, и од ста л ног п ри сти за ња п ра во слав не вер ске ли те ра т у ре из Ру си је. На то ме је п ре да но ра дио, бо ра ве ћ и у Русији, и сâм Симеон Кончаревић. Само током по наређењу руске царице, упу ће не су у мле тач ко при мор је огромне пошиљке књига [Пе тро вић 2001: 52 65]. Ово је под стак ну то и не до статком ћи рил ских штам па ри ја у срп ској сре ди ни, те су ру ске књи ге за по требе Ср ба штам па не у Ки је ву, Мо скви, Је вју и дру где [Па вић 1986: 263]. Мана с т и р С а ви на, Си он п ра в о с ла в н и х Б о ке ко т ор ске, по с е до в а о је зна ча ја н број ру ских књи га ва жних за те о ло ги ју ба рок не епо хе, ко је су би ле у оп тица ју и у срп ском ду хов ном цен тру 18. ве ка, Кар ло вач кој ми тро по ли ји. По - р ед п о м е н у т и х к њи г а ко је је и з Р у с и је у М а н а с т и р д о н е о а р х и м а н д р и т Леонт ије, сави нска библ иот ека ч ува и Камен Вере (Ка мень веры) Ст ефана Ја в ор ског (Ст е фа н ь Я в ор ск і й) (ш т а м па на у К и је ву 1730), Треб ник (Ев хо ло иωн) Пе тра Мо ги ле (штам пан у Ки је ву 1646), Ве чер у д уше вн у (Вече ря д у е в н а я) Си ме о на По лоц ког (Си ме он По лоц к и й) (ш т а м па н у у Мо ск ви 1683) и мно штво дру гих те о ло шких и бо го слу жбе них књи га [Цр но гор - че ви ћ 19 01: 42 43]. Пу н с а нд у к с лов е нско -ц рк в ен и х к њиг а о с т авио је М а н а с т и ру С а ви н а и С а в а Вл а д и с л а ви ћ т е с т а мен т ом и з [С и н д и к 1980: 158]. Пра в о с ла в но мо на ш т в о Б о ке би ло је у с т а л н и м кон т а к т и ма с Ру си јом и го то во да ни је би ло ни јед не пра во слав не цр кве у ко јој се нису могле на ћ и не ке у т в а ри и з Р у си је, н и т и с т ар је ш и на б е з ру ске ме да љ е 10 A r ch i ma n d r i t a Ne c t a r ie, d i r i ge e gove rna il Conve nto della Beat a Ve rg ine d i Sa v i na nonchе d i ave r f a tt o p a ss a r e n el l a Mo s c o v i a a l c u n i f r a q u el l a ge n t e, s e d o t t i c o n p r o m e s s e av a n z a m e n t i, o n o r i e r ic h e z z e. ( А р х и м а н д р и т Не кт ар ије, у п р а в и т е љ М а н а с т и р а П р е с в е т е Б о г о р о д и ц е н а С а в и н и, п р е в е о је н е ко л и ц и н у љу д и у Р у с и ј у з а в е в ш и и х о б е ћ а њи м а о н а п р е д о в а њу, т и - ту ла ма и бо гат ству ). 11 Та ко к а т о л и чк и б ис к у п Вић е нт ије З м аје в и ћ, у с в о м и з в е ш т а ј у (Uf f i z i o) м л е т ач кој вла ди, Ру си ју ви ди као Ле де ну Ме две ди цу ко ја иза зи ва не згод ни ве тар и цр не обла ке, те ласк а в и м о б м а н а м а и с к у ш а в а н а р од н а г р ан иц ам а. С в ој с опс т в ен и и нт ер е с м ас к ир а с п ле тком крат ко трај не са ми ло сти [No vak 1956: 322].

32 274 [Ра до вић 1977: 309]. Мле тач ка вла да је, да би бар де ли мич но до ско чи ла по п ла ви ру ске п ра в о с ла в не л и т е ра т у р е, до не ла од л у к у о о сн и в а њу сло вен ске штампарије у Млецима, у којој је требало да се штампа цркве - но с ло в ен ск а л и т е ра т у ра [Ст а но је ви ћ 1955б: 93]. И по ред п ри т и ска, све ш т ен с т во ос та је ве р но ру ск и м ве за ма. У та к ви м окол но с т и ма оно п р е у зи ма уло г у ко ју с у да в но на п у с т и л и на р од н и с е р - да ри и х а ра м ба ше. И по с о ц и ја л но - еко ном ском по ло ж а ју нај ш и р е ма с е и све штен ство би ли су на при бли жном ни воу [Ја чов 1980: ]. С об зиром да су све ште ни ци има ли из ве сно обра зо ва ње и уви де у де ша ва ња, они с у би л и но си о ц и на р од н и х не м и ра и по к р е т а, ис е љ а в а њ а у Р у си ју, а л и и него вања богослов ско -к ул т у ро ло ш к и х ве за с ру ск и м царст вом све до пада Ре пу бли ке [Ја чов 1980: ]. Та ко су и са вин ски мо на си, ка ко смо пре до чи ли, зду шно по др жа ва ли и не го ва ли сво је од но се с Ру си јом. РУ СКИ ПРИ ЛО ЗИ И МА НА СТИР СА ВИ НА Од по ло ви не 18. в е к а г о т о в о сви на по ри с а ви н ског брат с т в а би л и с у усмере н и к а п ри к у п љ а њу с ред с т а ва за и з г ра д њу Ве л ике ц рк ве. И зг ра дњ а нове цркве била је од далекосежног значаја за одржање локалне православне за јед ни це, чи је су по тре бе одав но пре ра сле Ма лу са вин ску цр кву. Ве - л и к и удео у т о ме и ма ће п ри ло зи са к у п ље н и у Р у си ји. О т о ме нај ре ч и т и је го во ри по ду хват ко ји је је ро мо нах са вин ски Си ме он Мар ко вић Дра гу личић (сâм се че сто пот пи си вао и са Ник ши ћев ски, због по ре кла) пред у зео у дог о во ру с брат с т вом Ма на с т и ра Са ви на [ Ма т и ћ 2014: ]. Наиме, Си ме он Ма р ко ви ћ, ко ји је мо на ш к и по с т ри г п ри м ио у Ц р к ви Хри с т о в ог Вазнесења на То плој [На ки ће но вић 1910б: 131] а за тим се при кљу чио братс т ву Ма на с т и ра С а ви на, т р е ба ло је да о т п у т у је у Р у си ју, у по к у ша ју да п рик уп и с р едс т в а з а и зг ра дњу Вел ике са ви н ске ц р к ве. На т ај п у т к р е н уо је в е р о в а т но к р аје м и л и поче тком До к у ме н т и по х р а њ е н и у ру ским ар хи ва ма от кри ва ју, као уо ста лом и те ста мент Си ме о на Мар ко - ви ћ а, да је од ма х по до ла ск у у Р у си ју кон т а к т и ра о с би в ш и м да л ма т и н- ск и м еп и скопом Си ме о ном Кон ча ре ви ћем [ Д и м и т ријеви ћ 1922: ]. Си ме он Конча р е ви ћ, ко ји је у Р у си ји б о ра вио већ не ко л и ко г о д и на, п и ше из Мо скве Си но ду у Пе тро град, ју ла 1761, да је у Мо скви Си ме он Никш ићев ск и (ч ија су до к у мен т а у зе т а и о с т а в ље на у К ијевској г уб е рн и јској к а н целарији 13. ма ја ис т е 1761) с мол бе н и м п и смом пот врђен и м печат има да л ма т и н ск и х п равосла вн и х манас т ира. У мол бе ном п и см у је п ре до че но о оп ш т е на р од н и м не м ирима у Да лмац и ји з б ог т е ш к и х в е не ц и ја н ск и х п рог о на и у г њет авања, о чем у су п рис т игл и и нек и д руг и извеш т аји о т уд [ Д и м и т ри је ви ћ 1922: ]. Мол б е но п и смо п р е да т о је у И но с т ра ној ко ле г и ји, г р о фу М и х а и л у И ла ри о но ви ч у Во р он цо ву. И з њ е г а с е ви д и и да је Мар ко ви ћ, по ред за дат ка да са к у п ља м и ло с т и њу, и мао на ме ру и заду же ње да се за ло жи за ста тус сво јих су на род ни ка у Дал ма ци ји [Ди митри је вић 1922: ]. Уз лич ну мол бу Си но ду за до зво лу да са ку пља до бр о т в ор не п ри ло г е т о ком т ри г о д и не, Си ме он Ма р ко ви ћ на в о д и да је до ша о к ри јућ и се (ве р о ват но због по ме н у т ог п и сма) [ Д и м и т ри је ви ћ 1922:

33 ]. По ред т о г а, он а кт и вно п рип ре ма и од ла за к је ро мо на ха Је фре ма Ђа ковског из Кијева у Далмацију, како би под у ча вао та мо шње пра во - слав не и про по ве дао [Димитријевић 1922: ]. Пошто му је одобре - но да мо же да с а к у п љ а м и ло с т и њу, г о д и не к у п ио је у Пе т р о г ра д у Синодик, књи гу у ко јој је то ком свог ду го го ди шњег бо рав ка у Ру си ји уписи вао при ло жни ке [АМС Синод и к, инв. бр. 37]. Сâм Си ме он у сво јој опору ци, д у хов н и ц и, на в о д и да је до с т а в р е ме на п р о в е о у г ра д у Ст а р о д у бу, у до м у г р о фа Мој с е ја Вла д и с ла ви ћ а, а л и и код Си ме о на Кон ча р е ви ћ а у К ијеву [Пет ра но ви ћ 1882: 31 32]. Из ру ске до к у мен та ц и је та ко ђе са зна је мо да је Ник ши ћев ски, до бив ши све то ми ро и књи ге, из Ки је ва кре нуо у Бо ку ко тор ску 25. ју на [Ди ми три је вић 1922: ]. По зна то је да ни је ус пео да стиг не у свој ма на стир Са ви ну. На пов рат к у, б о ле с т а н и не мо ћ а н, з а у с т а вио с е у в ла ш ком Ма на с т и ру Св е т ог Д и м ит рија у Ка лдарашан у. Ту је 20. јан уара нап исао опорук у, у којој је по б р о ја о св е п ри ло г е и с а к у п љ е не д а р о в е [ Пе т р а но ви ћ 1882: 31 32]. По ред нов ца ко ји је са ку пио и по пи сао у Си но д и к у, Си ме он је по пи сао и в р ед не п р ед ме т е по х р а њ е не у с е да м с а н д у к а: п р е с т о не и ко не, ц р к в е не оде жде, са су де, књиге. Посебно помиње и једну панагију коју му је покло - нио лич но Си ме он Кон ча ре вић [Пе тра но вић 1882: 31 32]. И да на с у ри зн и ц и Ма на с т ира Сави на с т о је по хра ње не д ра г о це но с т и ко је је п ри ба вио Си ме он Ма р ко ви ћ у Р у си ји. Не ко л и ко п р ед ме т а но си и нат п и с е да с у п ри ло же н и њ е г о ви м т ру дом и по ж р т в о в а но ш ћу (с р е бр н и по зла ће ни ди скос са ску по це ном ча шом, зве зди цом и ло жи цом [Цр но гор - че ви ћ 19 01: 57], б о г а т а к а д иф на п ла ш т а н и ца... [ Ц р но г ор че ви ћ 19 01: 6 4]). Ипак, нај пот пунији увид у велико приложништво и непроцењиве доприно се за из град њу Ве ли ке са вин ске цр кве, при ку пље не током дванаестого - д и ш њег Си ме о но вог бо ра в ка у Р у си ји, до би ја мо из д ра г о це ног Си но ди ка. У увод ни ку Си но д и ка, на п и с а ном 14. мар т а 1762, Мар ко ви ћ и з ја в љу је да г а је к у п ио у С а н к т Пе т е р с бу р г у, п ри в е л и ком г о спо да ру и м пе ра т о ру и св е ру ском с а мо д рж ц у Пе т ру Те о до р о ви ч у и п ри благ очес т ив ој в ел икој г о спод ариц и и м пе р а т о р к и Ек а т а ри н и А лек с е је в ној и п ри бл аг ов е рном го спо да ру Це за ре ви чу и ве ли ком кне зу Па влу Пе тро ви чу (Сли ка 1). Ис пис а н је и ме н и ма ца р ск и х и в е л и кок не жев ск и х ру ск и х г о спо да ра и д ру г и х п ра в о с ла в н и х х ри ш ћ а на, до бр о на ме р н и х м и ло с т и ви х да р о да в а ца, ра д и в еч но г а по м и њ а њ а у Св е т о у спењ ском с а ви н ском манас т иру. С и меон у име брат ства Ма на сти ра Савина, при архимандриту Нектарију Љубибрат и ћу, ра д и по т р е б н и х де ла мо л и к а ко бра ћу св ог в р е ме на, т а ко и бу д у ћ и род, да по сту пе по уста ву апо стол ском и отач ком пре да њу, као и по сво јој нео д ло жној ду жно сти. Та ко ће тво ри ти се би нео ту ђи во пра во на по ми њањ е п ри ју т ар њи м и ве че рњи м с л уж бама, напос ле тк у и п ри Б ож а нс т веној л и т у р г и ји. За вр ша ва ју ћ и свој у вод н и к, Си ме он Н и кш ићевск и још једном подс т иче п рилож н ике: Тако д а и в аш а и ме н а бу д у н а п и с а н а у к њи зи жи вот них и не за бо ра вље них пред Го спо дом Бо гом за ве ко ве. Амин. Синодик, и данас похрањен у Библ иотец и Манаст ира Савина, исп исан је ру ком ђа ко на Н и ко ла ја Ст е фа но в а и у к ра шен с т ри де с е т т ри г ра фи ке мо ра л и за торско -д идакт и чке сад рж ине о п ут у д уше. Свака од бак рорезн и х

34 276 Сли ка 1. Си н о д и к М а н а с т и р а С а ви н а (1762) г р афи к а и з р ађ ен а је у т ип и чно б ар окном м ан иру 18. в ек а, с е виде н тн и м еле мен ти ма ру ске ико но гра фи је (из ве стан број ру ских светитеља, препо - зна тљи ви елементи руске црквене архитек ту ре...) и бо га тим, нај че шће фло - рал ним, мо ти ви ма око сре ди шње пред ста ве. Ис под пред ста ве, у уо квир е ном и у к ра ше ном по љу, на ла зи мо по у ч не з а п и с е о п и т а њи ма д у ше, о про ла зно сти те ле сног и зе маљ ског, о су је ти, о Ан ђе лу хра ни те љу (чу вару) д у ше, о веч н и м м у к а ма, о спас ењу... О в а к ви м с а д р ж а ји ма г ра фи ке су оч и т о и ма ле д ру ш т в е но а н г а жо в а н у уло г у. Св о ји м л и ков н и м и по у ч н и м са д р ж а ји ма ба к р о ре зи су т р ебал и да подс т а кн у у ве рн ик у, з ара д спас ењ а његове д уше, ми сли о д у хов ним ства ри ма, ко је у ок ви ру за јед ни це на зе м љи сп р о в о д и ц р к в а. Та ко с е под с т и ца ло на п ри ло ж н и ш т в о, п р е ко по т р е б но и Ма на с т и ру С а ви на. У скла ду с тим, већ на са мом по чет ку Си но д и ка на лазимо помене з а у м р ле из нај ви ш и х ру ск и х к ру го ва. 12 Ве л и к и број офи ц и ра из ру ске вој ске 12 Садржај Синодика с име ни ма при ло жни ка об ја вљи ван је до са да два пу та, али у не потпу ном ви ду [На ки ће но вић 1910a: ; Ме да ко вић 1978: 24 26]. Ком пле тан увид у са др жај Си но ди ка са сор тирањем приложника према статусу и професијама дат је у: [Матић 2015: 93 95].

35 дао је ле пе при ло ге за Ма на стир Са ви на [Ма тић 2015: 94]. Ме ђу да ро давци ма је би ло и Ср ба ко ји су у ру ској вој сци сте кли не ке чи но ве. До ста у глед н и х п ле м и ћ к и х ру ск и х по р о д и ца, а л и и не к и х с рпск и х, дав ало је при ло ге за здра вље и спа се ње ро да свог [Ма тић 2015: 94]. Та ко ђе, и ве ћи број све ште них ли ца же лео је да у Сино ди ку оста ви по мен сво јим при ло - ж н и ш т вом, на чел у са сам и м Симеоном Н и кш ићевск и м [ Ма т и ћ 2015: 94]. Зн ат а н б р ој т р г о в а ц а п ри ло ж ио је з а з д р а в љ е и сп а с ењ е, у п и с а вш и с е та ко у Си но дик за на век [Ма тић 2015: 94]. Иа ко је нај ве ћи број при ло жни ка при падао наве де ним дру штве ним сло је ви ма, по ми њу се и лека ри, канце - ла ри, сл у ж и т е љи, као и извес та н број бо ко ко тор ск и х п ри ло ж н и ка, ко ји су сво је п ри ло г е у п и си ва л и на кон ш т о је Си но дик с т и гао из Р у си је у Са ви н у [Ма тић 2015: 95]. Из на ве де ног пописа прилога у Сино ди ку са зна је мо да је са мо од прило ж н и к а и з Р у си је п ри к уп љ ено у новц у п р еко 80 0 рубаљ а. Не може с е утвр ди ти та чан из нос при ло га и да ро ва, због то га што код мно гих прило ж н и к а н и је у п иса н и зно с дара. Такође, м ног о дар ова добије но је у вид у дра го це них пред ме та, чи ја се нов ча на вред ност не мо же ис ка за ти. По ред Си ме о на Мар ко ви ћа, сма тра се да је је ро мо нах са вин ски, по - т оњи арх има нд ри т, И нокент ије Дабови ћ т акође боравио у Р усији и з весно вре ме, мо жда и у ви ше на вра та [По по вић 1910: ]. На рав но, ве ли ки бр ој док умена т а н и је на м још до с т у па н, т е смо си г у р но ус к ра ће н и з а још по да та ка о ру ским ве за ма с Ма на сти ром Са ви на. ОД РА ЗИ РУ СКО-ТУР СКОГ РА ТА ( ) Н А БО К Е Љ СКО П РИ МОР Ј Е 277 Ру ско-тур ски рат ( ), иа ко се ни је не по сред но пре лио на под ру ч је Хе р цег Но в ог, з а х в а т ио је не ке де ло в е Б о ке и био по т ен ц и ја л на прет ња за S e re ni s si m u. Рат на з би в а њ а с у с е в а зда р е флек т о в а ла на ов дашње при ли ке, на ро чи то ка да је уче сник би ла Ру си ја. Део Бо ке ља био је и д и рек т но ан га жо ван у помен утом рат у, мада је Реп убл ика била зван и чно не у т ра лна. То ме су до п ри не л и ру ск и ем и са ри у п у ћ ив ан и, пор ед о с т алог, у Тр с т, Да лма ц и ју, Б о к у и Ц р н у Го ру, да би, по т по могн ут и од појед инаца из ре до ва пра во слав ног све штен ства, про бу ди ли народну наду у ослобо - ђе ње [Га ври ло вић 1986: 143]. Ти руски аген ти вр бо ва ли су Бо ке ље на ро чит о з а св о ју рат н у мор на ри ц у, ра ч у на ју ћ и на њи хо в е по мор ско - б о ри лач ке спо соб но сти [Pe ri čić 1980: 193]. Је дан од њих, Ри шња нин Пе тар Ђа јо Бјеладиновић, био је у фло ти ге не ра ла Ор ло ва, с по себ ним задатаком да прик у п и ш т о в е ћ и бр ој Б о ке љ а з а п ри д ру ж и в а њ е ру ск и м по мор ск и м сна г а- ма [ М и ју ш кови ћ 1962: ]. Пр ема м лет ачк и м и зв орима, у Б ок и је т о ком би ло по бу ње н и к а у гла в ном и з т ри з а једн ице: Маине, Поб ори и Бра ји ћи (укуп но 41). Они су се ода зва ли по зи ву Шће па на Ма лог да се при кљу че ру ским сна га ма [АСА НУ ЗЈТ, 8711-XI II /s-42]. Мле тач ки про вид у р и з Ко т о ра у по зо ра в а о је и д у бр о в ач ке в ла с т и да оне мо г у ће и з б е гл и м по да н и ц и ма Бо ке да с т у пају у конта к т и л и да се у к рцавају на руске бродо - ве п ри с т и гле на д у бро вач ко под ру ч је [ М и т и ћ 1978: 41 42]. Ка ко са зна је мо

36 278 и з јед не де пе ше з а да р ског п р о ви д у ра, од 7. ју на 1769, не к и по да н и ц и с у из Бо ке бе жа ли и у То ска ну, да би се на о ру жа ли под за ста вом Мо скве, про тив Ду бров ни ка и Тур ске [АСА НУ ЗЈТ 8711-XXI /b-48]. 13 Но вља ни нису би ли ди рект но умешани у ратне сукобе, али је млетачка власт била веома подозрива и забрин ута, сма т ра ју ћ и да је ж и ва љ Хер цег Но в ог ск лон п р е ко ме р ном фа на т и зм у [АСА Н У ЗЈ Т 8711-X X I / b - 48]. 14 Је д а н н а о ру ж а н и м ле т ачк и б р од с т а лно је к а о конт р ол а к рс т арио д у ж спољ не оба ле Бо ке [Ми ју шко вић 1962: 157]. Вла сти су буд но мо три ле на св е п у тн ике, н ар оч ит о к ал уђ ер е, см ат р а ју ћ и д а од р ж а в а ју кон т а к т е с а с т ра н ц и ма ко ји до ла зе у Ц р н у Гору [АСА Н У ЗЈ Т 8711-X I I I / k- 47 b; X I I I /j-50, 51, 52]. Све ште ни ци су подвргавани строгом претресу при доласку из стран и х з е ма љ а, на р о ч и т о и з Ту р ске и Д у бр о в ач ке р е п у бл и ке [A H PU M A, f. 231, 9 0 (1)]. Мот р ено је и н а к ал уђ ер е М а н а с т и р а С а ви н а, т е је њи хо в о к р е т а њ е с т р о г о п р о в е р а в ано по н алог у т ад аш њ е г п р овид ур а А лвиз е а К в е ри н и ја (A l v i se Q u e r i n i) [АСА Н У ЗЈ Т 8711-X I I I /v-5]. И па к, у з м ног е невоље с т ановн иш т ва Да л ма ц и је и Б о ке, рат је до не о и не ке по вољ не про ме не за пра во слав не тог под руч ја. Ру си ја је Ку чук-кајнар џ иј ск и м м и ром (1774) до би ла п ра во да во д и ра ч у на о по ло жа ју п ра во - сла в н и х у О т о ма н ској и м пе рији, а т име је д уб око и нез аус т ав љиво з аш ла на Бал кан [Пе тро вић 1986: 103]. То је пред ста вља ло не при јат ност и пот ен ц и ја л н у п р е т њу з а M ле т ач к у р еп убл и к у, ко ја је од у век с т ра хо в а ла од ру ског про до ра у ње не ин те ре сне зо не. М А Н А СТ И Р СА ВИ Н А И У М ЕТ Н И Ч КО -К УЛ Т У РО ЛО Ш К Е ВЕ ЗЕ С РУ СИ ЈОМ Тај не за у ста вљи ви п ро дор ру ског у т и ца ја и на под ру ч ју Бо ке ко тор ске, о с т а вио је т ра г а и у л и ковној нарац ији сави нске Вел ике ц рк ве. 15 Пос е бн у 13 Si n d a llor a p e r ò avevo d e ss u nt o m ot i vo d i ve g l i a r s u l le d i r e z i o n i d i t u t t i: m a n o n m i s a r e i f i g u r a t o ch e f i n n el l a D o m i n a n t e ave s s e r o a r d i r e d i fo r m a r c r i m i n o si c o n c e r t i, s e i n ch i n a t e D u ca li d i V S non m i aves se ro re so cer to del la r is so lu zi o ne pre sa d a al cu n i d i t ras fe r i r si nel la To sca na per ar mar con Ban di e ra Mo sco vi ta con tro la Ra gu sea e l Ot to ma na. Co pia di con te nu to nel Dispac cio de No 30 di Il Prov ved. Esti ma tis si mo in Al ba nia, In Za ra 7 gi ug no ( Још од та да сам имао раз ло га да мо трим на њи хо во по сту па ње: али не бих ни по ми слио да ће се од ва жит и д а н а т е р и т о р и ји н а ш е д о м и н ац ије с к л ап ај у з л оч ин ачке д ог ов ор е, д а м е В аш и и зв еш т аји ни су уве ри ли у од лу ку ко ју су не ки од њих до не ли да се пре се ле у То ска ну ка ко би се на о руж а л и п од з а с т а в о м Мо с к в е п р о т и в Д у б р ов н и к а и Т у р с ке. Ко п и ја с а д р ж а ја д е п е ш е б р. 30 ви со ко по што ва ног про ви ду ра за Ал ба ни ју. У За дру, 7. ју на 1769) S a p e vo ch e i Te r r i t o r i a l i d i C a s t el No vo e r a n o t r o p p o s e n si bi l i a l f a n a t i s m o d el R i t o, b e n i s t r u t t i n el l a p r o fe s si o n e n a u t i c a e f a c i l i p e r c a u s e d i fe r e n t i a l a s c i a r si s e d u r r e s e n z a r i f le s s o d a l l a p r o p r i a p a s si o n e d el R i t o, b e n i s t r u t t i n el l a p r o fe s si o n e n a u t i c a e f a c i l i p e r c a u s e d i fe r e n t i a l a s c i a r si s e d u r r e s e n z a r i f le s s o d a l l a p r o p r i a p a s si o n e. ( Та ко ђ е с а м з н а о д а је ж и в а љ Хе р ц е г Но вог пре ко мер но склон вер ском фа на ти зму, као и да су ве шти мо ре плов ци, те да се из разли чи тих раз ло га ла ко мо гу по ве сти за соп стве ном стра шћу без мно го раз ми шља ња ). 15 З н а мо по у з д а но д а је по р о д и ц а С т р ат и м и р о в и ћ по к ло н и л а М а н а с т и ру С а в и н и че ти ри ру ске пре сто не ико не, ко је су по свој при ли ци ста ја ле на но вом ико но ста су Ве ли ке с а ви н ске ц р к в е, к а да је по с т а в љ ен ( ) [ Ме да ко ви ћ 1978: 57]. Пр ви х де це н и ја 19. в е к а ове ико не су пре ба че не на ико но стас Ма ле цр кве, јер су та да на ико но стас Ве ли ке цр кве с т а в љ е н е н о в е, т а ко ђ е р у с ке и ко н е, ко је с у н а и ко н о с т а с у и д а н а с. И ко н е п о р о д и ц е С т р а т и - ми ро вић са да кра се зи до ве Ве ли ке цр кве и ол та ра.

37 279 па жњу у том сми слу за у зи ма ју Бо го ро ди ца Са вин ска и пред ста ва Бо го ро - д и ч и ног По к р о в а с и ко но с т а с а Ве л и ке ц р к в е. По зна т о је да је Б о г о р о д и- чин култ у ба ро ку у ве ли кој ме ри био усме рен ка по што ва њу чу до твор них и ко на [Brajović 20 06: ; Тимот ијеви ћ 1997: 181]. Ширем ож ивљавању овог кул та, то ком 17. ве ка доприносе и копије чудотворица које су доноше - не и з ра зн и х к ра је в а. Ме ђу нај по п у ла р н и ји м с у би ле ко п и је Б о г о р о д и це Вла д и м и р ске, нај у глед н и је и ко не Мо сков ског ца р с т в а, њ е г ов p al la di u m [Ти мо ти је вић 2008: 57]. Та ко ми шље на, ова Чу до тво рица постаје популар - на и у м но ж а в а на ш и р ом п ра в о с ла в ног св е т а, је р је и Р у си ја ви ђе на к а о з а ш т и т н и ца п ра во сла в н и х под Осма н ск и м цар с т вом [ Ти мо т и је ви ћ 20 08: 57]. С тим у ве зи, мо же мо сле ди ти и по што ва ње Бо го ро ди це Са вин ске ко ја пра ти ико но графски тип Умиљенија Бо городице Владимирске, али и уло - г у з а ш т и т н и це ма на с т и ра. 16 Та ко ђе у ни зу Ве ли ких пра зни ка, на ико но ста су Ве ли ке цр кве, ви димо и пред ста ву Бо го ро д и ч иног Пок ров а, аут охт оне т еме руске у ме тнос т и [ Мат и ћ 2017]. И коног ра фск и т и п сави н ске п ред с т а ве По к р о в а, т а ко зв а н и б о ко в ой пе р е в од, 17 ре дак у срп ском ба рок ном сли кар ству, био је ве о ма за сту пљен у ру ској умет но сти 17. и 18. ве ка, те ла ко до сту пан као узор. Укол ико је арх има нд ри т И нокент ије Дабови ћ, к а о к љу чна л и чнос т у и дејном фор мирању ли ков ног про гра ма, бо ра вио у ви ше на вра та у Ру си ји [По по - вић 1910: 279], ла ко је мо гао да ви ди при ме ре овог рас про стра ње ног ти па По кр о ва и пре не се пред лошке при повратку у Савину. Свакако не може - мо ис к љу ч и т и н и д ру г е мо г ућ но с т и п р е но с а ов а к в ог п р ед ло ш к а, по п у т пу ту ју ћих сли ка ра мо ско ви те ра или рас про стра ње них по пу лар них ико - на ру ске па љ ех ске и ко не, које с у с е мо гле на ба ви т и ш и р ом Б а л к а н ског по л у о с т р в а [ Б о г оя в лен ск и й 1947: ]. С а ви н ц и н и с у с л у чај но у в р - с т и л и По к р ов у н и з Ве л и к и х п ра зн и к а. Иа ко т е ма н и је би ла не о би ч на з а ба р ок н у епо х у, на с а ви н ском и конос т ас у, у ок виру целовит ог л иковног про гра ма, Покров постаје директно израз Богородичине заштите савинск и х Ус пењ ск и х ц р ка ва, за јед но с Бо го ро д и цом Са ви н ском, од п ре до че н и х нас рт аја у непов ољн и м в е рско -пол ит и ч к и м окол но с т и ма. К а о ш т о је и Р у си ја ви ђе на к а о з а ш т и т н и ца св ег п ра в о с ла в љ а. ЕП И ЛОГ Св е на в е де но под с т и че на с на з а к љу ча к да је Ма на с т и р С а ви на био в а ж но у по ри ш т е п р а в о с л а в н и х Б о ке 18. в е к а, у ус ловим а под с т р аном мле тач ком вла шћу и не по сто ја ња срп ског епи ско па и цр кве не ор га ни зац и је на ови м п р о с т о ри ма. У т а к ви м окол но с т и ма С а ви н ц и с у т е ж и л и да не г у ју бл и ске в е з е и с п р а в о с л а в ном Р у си јом. Те в ез е у т емељио је још 16 Пре ма по зна том пре да њу, мле тач ки ка пе тан Ђер ман по ку шао је да то пов ском п а љб ом с б р о д а С а нт а Б а рб ар а р а зруш и М ан ас т и р. Бр а тс т в о је с аз в ало н ар од у М ан ас т и р где су се усрд но за јед нич ки мо ли ли пред Чу до тво ри цом Са вин ском. У то ку мо ли тве гром је уда рио у мле тач ку ла ђу и уни штио је, а Ма на стир је остао не так нут [Пе тра но вић 1856: 114]. 17 Ову фор му, та ко зва ни бо ко вой пе ре вод, не ки ау то ри до во де у ве зу са чу ве ном древ - ном ру ском ико ном Бо го ро ди це Бо го љуп ске [Mysli vec 1935/1936: 194].

38 280 хер це го вач ки епи скоп Са ва ти је кроз са рад њу с пу ков ни ком Ми ло ра до - вићем, а ње гови наследници у Савини ради ће све срд но да очу ва ју и про - д убе односе, за њи х та ко ва ж не, с п ра во слав ном им перијом. Везе с Р усијом, по р ед еко ном ске в а ж но с т и з а и зг ра дњу Вел ике с ави нске ц рк в е, п раћењ а т о ко ва та да ш ње ба рок не т е о ло г и је и к ул т у ре, и ма ле су м но г о сло је ви т и ји зна чај у ло кал ној за јед ни ци Бо ке ко тор ске. Ка ко је Ру си ја све ви ше до жив љ а в а н а к а о н о в а н а д а и п о к р о в и т е љи ц а п р а в о с л а в н и х п од т у ђ и н с ком вла шћу, она је би ла чест ин спи ра тор пра во слав них у Бо ки на бор бу за о с ло б о ђе њ е, а л и и на п р е с е љ е њ е под њ е но ок ри љ е. С а ви н ско брат с т в о, ка ко смо ви де ли, игра ло је ва жну уло гу у тим дру штве но-по ли тич ким дога ђа ји ма. Та ко ђе, л и ков на на ра ц и ја но во и зг ра ђе не Ве л и ке са ви н ске ц р к ве, ве ли ким де лом од ру ских прилога, обједи ње на ли ком Бо го ро ди це Са винске, на подобије руске Б ог ор од ице Влад им и р ске з а ш т и т н и це Мо сков ског ц а р с т в а и Гр а д а -ц рк в е Моск в е, у т к ив а у н ив е рз а лн у и деју Б ог ор од ице к а о св о је в р сног p al la di u m -a lo c u s sa n ct u s - a, ма на с т и ра-г ра да. Пр е до че на иде ја до дат но је по др жа на ау тох то но ру ском те мом Богородичиног Покро - ва, ко ја од сли ка ва мо ли тве на стре мље ња Са ви на ца, као и ло кал не пра во - слав не за јед ни це, да за шти те свој ма на стир у не по вољним верско -друштвен и м окол но с т и ма. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Не о бја в љ е н и и з в о ри AH PU MA (Ар хив Хер цег Но вог). По л и т и ч ко у п р а в н и м л е т а ч к и а р х и в ( ). АМС (Ар хив ма на сти ра Са ви на). Фа сци кла са по ве ља ма, инв. бр. 151; Синодик, инв. бр. 37. АСА Н У (А р х и в С р п с ке а к а де м и је н а у к а и у ме т но с т и). З а о с т а в ш т и н а Јо в а н а То м и ћ а, бр О б ја в љ е н и и з в о ри и л и т е р а т у р а Бо гоявлен ский, Сер гей К. (1947). Связи ме жду рус ски ми и сер ба ми в XVI I X VI II вв., Славянский сбор ник, Га ври ло вић, Слав ко (1986). Ве сти о Ру ско-тур ском ра ту и ње го ви од је ци ме ђу п р а в о с л а в н и м а н а Б а л к а н у и у Х а б з бу р ш кој мо н а р х и ји, у : Ј у г о с л о в е н с ке з е м љ е и Р у с и ја у X V I I I в е к у, ур. Ва са Чу бри ло вић. Бе о град: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, Да шић, Ми о мир (2005). Се о бе Цр но го ра ца у Ру си ју сре ди ном 18. ви је ка, у: Сеоб а Срб а у р у ско ца р с т во п олов ином 18. ве ка. Зб орн и к радов а с међунар одног нау чног ск упа у Но вом Са ду, 7 9. ма ја 2003, ур. Сре до је Ла лић, Но ви Сад: Срп ско-укра јин ско дру штво; Ар хив Вој во ди не; Му зеј гра да Но вог Са да, Д и м и т ри је ви ћ, С т е в а н М. (19 01). Однош аји пе ћк и х п ат ријар ах а с а Р усијом у X V I I в ек у, Глас СКА, LX. Ди ми три је вић, Сте ван М. (1922). Гра ђа за срп ску исто ри ју из ру ских ар хи ва и би бли о - т е к а, Спо ме ник СКА, LI II. До лг ов а, С в е тл ан а Р. и Е к а т е р и н а В. И в а но в а (20 0 9). Р у ско - с рп ске п р а в о с л а в не в е з е од XVI X VI II ве ка, у: Мос кв а Срб ија, Б е ог р а д Р у с и ја: д о к у м е н т а и м а т е р и ја л и, Друштвене и по ли тич ке ве зе XVI X VI II век (1), прир. Све тла на Дол го ва и др. Бео - град: Ар хив Ср би је; Мо сква: Глав ное ар хив ное упра вле ние го ро да Москвы,

39 281 Ђу рић, Во ји слав Ј. (1973). Ма на стир Са ви на, Б о к а, 5: Зло ко вић, Мак сим (1971). Мле тач ка упра ва у Хер цег-но вом, Б о к а, 3: Ја ч о в, М а р ко (198 0). Од с е љ а в а њ е С р б а и з Д а л м а ц и је г о д и н е, Ис т о р и ј с к и ч а с о п и с, 27: Јач о в, М а р ко (198 4). Вен ец ија и С рб и у Да лм ац иј и у X V II I в ек у, Б еог р а д: Ис т ор и јс к и и н с т и т у т. Ја чов, Мар ко (1986). Се о ба Ср ба из Дал ма ци је у Ру си ју го ди не, у: Ју го сло вен ске зе м ље и Ру си ја у XVIII ве ку, ур. Ва са Чубриловић. Београд: Српска академија на уке и умет - но сти, Јов а н о в и ћ, Јаг о ш (19 4 8). Дв је с т а п е д е с е т о г о д и ш њи ц а в е з а Б о ке с а Р ус ијо м, Цет ињ е: Обод. Ко ва че вић, Пре драг (1969). По мор ство Хер цег-но во га, Б о к а, 1: М а р т и но в и ћ, Д уш а н (20 03). А дм ир ал и и г енер а л и В ој но в и ћ и у ру ској в ој сц и, Б о ка, 23: М а т и ћ, М а р и н а (2014). С имеон М а рков и ћ Д р аг у л и ч и ћ, Ср п с к и б и о г р а ф с к и р е ч н и к, VI: Мар Миш, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Ма тић, Ма ри на (2015). Ма н а с т и р С а в и н а у X V I I I в е к у, Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т Ун и в е р - з и т е т а у Б е о г р а д у. Док т о р с к а д и с е р т а ц и ја. М а т и ћ, М а р и н а (2017 ). И ко н а Б о г о р о д и ч и ног По к р о в а и з м а н а с т и р а С а в и н а, З б о р н и к Ма ти це срп ске за ли ков не умет но сти, 45. Медакови ћ, Деја н (1978). Ман ас т и р Сав ин а Вел ика ц ркв а, р из н иц а, р укоп ис и, Б еог р а д: Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т. Медакови ћ, Деја н (20 06). Пут ешес т вија с рпск и х монаха и њихов значај з а наш у к улт уру, Да ни ца: срп ски на род ни илу стро ва ни ка лен дар за го ди ну 2007, 14: Ми ју шко вић, Слав ко (1962). Уче шће Бо ке ља у ру ској фло ти на Ме ди те ра ну за вре ме вели ког Ру ско-тур ског ра та ( ), Го д и ш њ а к По м о р с ко г м у з е ја у Ко т о р у X: М и л а ш, Н и ко д и м (189 9). Сп и с и о и с т о р и ји п р а в о с л а в н е ц р кв е у д а л м а т и н с ко - и с т р и ј ском вла ди чан ству од XV XIX ве ка, За дар: Ти по гра фи ја С. Ар та ле. М и т и ћ, И л и ја (19 78). И з бје гл и це и з Б о ке Ко т о р с ке н а под ру ч ју Д у б р о в ач ке Ре п у б л и ке то ком XVI II и по чет ком XIX сто ље ћа. Го д и ш њ а к По м о р с ко г м у з е ја у Ко т о р у, XXVI: Мла де но вић, Алек сан дар /прир./ (1996). Пи с ма в ла д и ка Да н и ло, в ла д и ка Са ва, Це т и ње: Обод. Н а к и ће но ви ћ, С а в о (1910 а). Р у ск и п ри ло зи з а и з г р а д њу м а н а с т и р а С а ви не, Хри шћан ски ве сник, 27/3: На к и ће но ви ћ, Са во (1910 б ). Не ко л и ко ч и т у ла у ма на с т и ру Са ви н и, Гла с н и к п ра в о с л ав не д а л м а т и н с ке ц р кв е, 8: Н а р оч н и ц к и й, А ле к с е й Ле он т ь е ви ч и Н и ко л а Пе т р о ви ч /п ри р. / (198 4). Пол и ич ес к и е и куль урные о но е ния Рос сии с ю о славянски ми землями в XVI II в. д о к у ме н ы, Мо с к в а : Н а у к а. Па вић, Ми ло рад (1986). Ру ско-срп ске књи жев не ве зе у до ба про све ти тељ ства, у Ју го с ло в е н с ке з е м љ е и Р у с и ја у X V I I I в е к у, ур. Ва са Чу бри ло вић. Бе о град: Срп ска ака деми ја на у ке и умет но сти, Пе с т о р и ћ, В е с е л и н ( ). Поп и с к њ иж н о г ф о нд а п р ав ос л а вн и х ц рк ав а с а п одр у чја оп ш т и не Хе р це г -Но в и, Б о к а, 25: Пе т р а но в и ћ, Ге р а си м (1856 ). М ан ас т и р С ав ин а, С р б с ко - д а л м а т и н с к и м а г а з и н з а л е т о и 1853: Пе тра но вић, Ге ра сим (1882). Би ље шке и по да ци за исто ри ју цр кве и епар хи је, Ше м а т и з а м п р а в о с л а в н е е п а р х и је Б о ко ко т о р с ке, Д у б р о в а ч ке и Сп и ч а н с ке з а г о д и н у 18 82: Пе тро вић, Рас ти слав В. (1986). Од но си из ме ђу Ру си је и Цр не Го ре у до ба вла ди ке Вас и л и ја Пе т р о в и ћ а и Ш ћ е п а н а М а лог ( ), у : Ј у г о с л о в е н с ке з е м љ е и Р у с и ја

40 282 у XVI II ве ку, у р. Вас а Чуб рилови ћ. Б еог р а д: С рп ск а а к а де м и ја н ау к a и у ме т но с т и, Пе т р о ви ћ, Ра с т и сла в В. (1998). Од но си Ру си је са Цр ном Го ром у XVI II ве ку: тра гом док у м е н а т а, Бе о град: Струч на књи га. Пе тро вић, Рас ти слав В. (2001). Пра во слав на Дал ма ци ја и Ру си ја, Бе о град: Струч на књи га. По по вић, То мо К. (1910). Ка лу ђер Јо сиф Тро по вић, учи тељ вла ди ке Ра да, Бо сан ска вила, 18 19, (1. сеп тем бар): Ра до вић, Ве ли мир (1977). При лог о ми гра ци о ном фак то ру у исто рији Боке, Бока, 9: Ра до ји ч и ћ, Д ра г а на (20 0 6). Из ме ђ у к ул т у ра и с т о ка и за п а да Се ве ро за п ад на Бо ка Ко т о р с к а, Бе о град: Ет но граф ски ин сти тут СА НУ. Ра до ји чић, Дра га на (2008). Ру си у Бо ки Ко тор ској, у: Сли ке културе некад и сад, ур. Драга на Ра до ји чић и Зо ри ца Ди вац. Бе о град: Ет но граф ски ин сти тут СА НУ, Ра до нић, Јо ван (1950). Рим ска ку ри ја и ју жно сло вен ске зе мље од XVI до XIX ве ка, Бе о - град: На уч на књи га. Ра с по по в и ћ, Ра д о с л а в (20 05 ). Вл а д и к а Ва с и л и је Пе т р о в и ћ и п р е с е љ а в а њ е Ц р но г о р а ц а у Ру си ју у дру гој по ло ви ни 18. ви је ка, у: Се о ба Ср ба у Ру ско цар ство по ло ви ном 18. в е к а, З б о р н и к р а д о в а с а ме ђу н а р од ног н а у ч ног с к у п а у Но в ом С а д у, 7 9. м а ја 2003, ур. Сре до је Ла лић, Но ви Сад: Срп ско-укра јин ско дру штво; Ар хив Вој во ди не; Му зеј гра да Но вог Са да, Р у в а р а ц, Д и м и т р и је (19 05 ). Ау т о б и о г р а ф и ја П а р т е н и ја П а в л ов ић а, С р пс к и С ио н, 14: Син дик, Ду шан (1980). Те ста мен ти Са ве Вла ди сла ви ћа, Ме ш о в и т а г р а ђ а, 8: С т а но је в и ћ, Гл и г о р (1955а). Ц р н а Го р а у д о б а в л а д и ке Да н и л а, Це т и њ е: Ис т о р и с к и и н - сти тут НР Цр не Го ре. Ст а но је ви ћ, Гл и г ор (1955б ). Не ш т о о Ср би ма у Да л ма ц и ји у д ру г ој по ло ви н и X V I I I вије к а, Ис т о р и с к и г л а с н и к, 1: Ти мо т и је ви ћ, М и р о с л а в (19 97 ). По ш т о в а њ е Б о г о р о д и це Брн ске код С рб а, С аопш т ењ а, 29: Ти мо т и је в и ћ, М и р о с л а в ( ). Б о г о р о д и ц а С м е д е р е в с к а, З б орн и к Мат иц е с р пс ке з а л и ко в н е ум е т н о с т и, 36: Цр но горчевић, Младен (1901). Манастир Савина у Боци Которској, Бе о град: Т. К. Наумо вић и друг. Шор г и ћ, Ма ри ја (2011). С ав ат ије Љубибрат и ћ, у: Срп с к и б и о гра ф с к и ре ч н и к, V: Кв Мао, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Bra jo vić, Sa ša (2006). U Bo go ro di či nom vr tu: Bo go ro di ca i Bo ka Ko tor ska ba rok na po bož n o s t z a p a d n o g h r i š ć a n s t v a, B e o g r a d : Fi lo z of s k i f a k u l t e t. Ma tić, Ma ri na (2016). Bis hop Sa va ti je Lju bi bra tić un der the Au spi ces of the Re pu blic of Ve ni ce ( ), Ис т р а ж и в а њ а, 27: Mysli vec, Jo sef (1935/1936). Dvě ikony Po kro va, B y z a n t i n o sl a v i c a, 6: No va k, G r g a (196 0). Po ljo p r i v r e d a Da lm acije u d r ugoj p o lo v i n i X V I I I st o lje ć a, S t a r i n e, JA Z U, L: N o v a k, M a j a ( ). P r i l o g p o z n av an j u r ad a i d j el o v a n j a V i c k a Z m a j e v i ć a Pe r a š t a n i n a, Ra do vi IJA ZU u Za dru, No va ko vić, Sto jan (1884). Trebiñe, Tvr doš i Sa vi na, S t a r i n e JA Z U, XVI, Pe r i č ić, Ši m e (198 0). D a l m a c i ja u o č i p a d a M le t a č k e Re p u b li k e, Z a g r e b: C e n t a r z a p o v i je s n e z n a n o s t i.

41 283 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R THE CON NEC TI ONS OF SA VI NA MO NA STERY WITH RUS SIA IN THE XVI II CEN TURY AND THE IR IN FLU EN CE IN BO KA KO TOR SKA by M A R I NA M A T IĆ Bel gra de, Serbia m a t ic m a r i n ya ho o.c om SUM MARY: The con nec ti ons of the Sa vi na Mo na stery in Bo ka Ko tor ska with Rus sia in the XVI II cen tury we re in ten si ve and de ep. They con ta i ned the con cept of Rus sia as t he p a t r o n of O r t ho d ox p e o ple u n d e r fo r e ig n d o m i n io n. I n s pi r e d by Ru s sia, t he Sa v i n a Mo na stery fra ter nity had an im por tant ro le in so cial and po li ti cal events in the area of Bo k a Ko tor sk a. T he se re la t i on s i n f lu en ced t he lo cal com mu n it y i n Bo k a Ko tor sk a t h ro ug h a gro wing awa re ness of the ne ces sity of li be ra tion from fo re ign do mi nion, mi gra ti ons of pe o ple to Rus sia, as well as thro ugh re li gi o us and cul tu ral no vel ti es bro ught by Rus sian li te ra tu re and ar ti stic de sign mo tifs, which we re used and ap plied in the lo cal com mu nity. T he c e n t r a l p o i nt of u n i f i c a t io n of a l l t he s e i n f lu e n c e s wa s t he Sa v i n a Mo n a s t e r y, whe r e the Gre at Church was ra i sed ma inly due to Rus sian do na ti ons. K EY WOR DS: Sa v i n a Mo n a st e r y, Bo k a Ko t or sk a, Ru s sia, X V I I I ce nt u r y, don at ion s, m i g r a t i o n s, Ve n e t ia n d o m i n io n

42

43 UDC Bahtin M. M. UDC 271.2: ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД БАХ ТИН И ПРА ВО СЛАВ НА Х РИ Ш Ћ А Н СК А Т РА Д И Ц И ЈА СВЕ ТО ЗА Р ПО Ш Т И Ћ Ун и в е р з и т е т у Ви љ н у с у Ин сти тут за стра не је зи ке Ун и в е р з и т е т с к а 5, Ви љ н ус, Л и т в а н и ја s ve t o z a r.p o s t u k i.v u.lt СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је мо ти ве из пра во слав не хри шћанске традиц и је у де л и м а по зн а т ог ру ског фи ло с о ф а М и х а и л а М и х ај ло ви ч а Б а х т и н а. У у в о д у с е н у д и н и з св е до ч а н с т а в а и з л и ч ног ж и в о т а ов ог м и с л и о ц а ко ја по т в р ђу ју њ ег о ву п ри в р же но с т х риш ћ а нс т ву и руском п ра в ос лав љу, а њ ен и з в о р с е по в е з у је с њ е г о ви м е тн и чк и м по р е к лом, д у хов ном с р е д и ном и к њи же в но - фи ло с о ф ском т р а д и ц и јом у ко јој с е и н т е лек т у а л но о б л и ко в а о. Н а кон п р ед с т ав љ ањ а некол ико опш т и х х ри ш ћ а н ск и м и де ја у Б а х т и но ви м ра до ви ма по ре ђе ња од но са из ме ђу ау то ра и ју на ка с од носом између твор - ца и чо ве ка, оте ло вље ња и ре чи (ло го са) рад се окре ће спе ци фич но прав о с л а в н и м и де ја м а у њ е г о в ом р а до ви м а. То с у: пе ри хо р е з а и л и у з а ја м но про жи ма ње две Хри сто ве при ро де, све тост те ла и апо фа тич ни при ступ бо - г о сло в љу, л у да к а о ју р о д и ви Хрис т а рад и, и саб орно с т к а о суш т ина Ц рк ве. Н а к р ају с е с р ед иш њ а Б а хт инов а и деја д ијалог из а м п р едс т ав љ а к а о сред ство на пу ту ка обо же њу, или те о зи, основ ном свој ству хри шћан ског д у хов ног ж и в о т а н а п р а в о с л а в ном Ис т о к у. КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: Бах тин, правосла вље, хри шћан ство, тра ди ци ја, дија ло г и з а м Ми ха ил Ми хај ло вич Бах тин (Ми ха ил Ми хайло вич Бах тин, * ) н и је био п ра во слав н и те о лог, н и т и п ра во слав н и м исл илац. Не може се чак ре ћи ни да је био хри шћан ски апо ло ге та, у кла сич ном сми слу ре чи. Он је се бе, пре све га, сма трао фи ло со фом. Ње го ве иде је, ме ђу тим, као и реч ник ко ји ко ри сти, не по сред но се на до ве зу ју на бо га то на сле ђе пра во - сла в не м исл и, и д у б о ко од и ш у не п р е к и н у т ом х ри ш ћ а нском т рад иц ијом. У ра з до бљу св ог с т в а ра ла ш т в а к а да је не ма рк си с т и ч ко т е о р е т и с а њ е в о - ди ло пра во у ло гор, и нај че шће у смрт, он је сво ју, у су шти ни хри шћан ску ми сао, ма ски рао дру гим пој мо ви ма и ар гу мен ти ма, па је због то га она и мо гла би т и т у ма че на на ра з не на ч и не. И па к, и з а ра зн и х т е ма и п ри с т у па

44 286 ко је је у св ом оп у с у ко ри с т ио к ри је с е и де о ло г и ја ко ја не од с т у па м но г о од дог мат ског бо го сло вља Све тих ота ца Цр кве, као што је дан од ње го вих за пад них критичара тврди: Показујући да су се ку ла р не фор ме у су штин и са мо т ра н сфор ма ц и је основ н и х фор м и хри ш ћа н ског ве ро ва ња, Ба х т и н јед ним уда р цем вр ши ар хаизацију секуларности и модернизацију духов - но сти [Pec hey 2001: 60]. У овом ра ду Бах ти нов жи вот и те о ло ги ја у ње гови м ра до ви ма п р во се сме ш т а у кон т екс т ње г о вог по р о д и ч ног и е т н и ч ког по ре кла и ду хов не при пад но сти. На кон пред ста вља ња не ко ли ко оп ште - хри ш ћан ск и х кон це па та у Ба х т и но ви м де л и ма, усред сре ђу је мо се на ру ск у по за ди ну и пра во слав ну бит ње го вог уче ња, на иде је пе ри хо ре зе, све то - с т и т е ла, ју р о д и во с т и и са б ор но с т и. На к ра ју се п редс т ав љ а д ијалог из а м, основ на иде ја Бахтинове мисли која је недво сми сле но осно ва на на хри шћанској ети ци, као пут ка обо же њу у пра во слав ној хри шћан ској тра ди ци ји. БА Х Т И НО ВА ПО БО Ж НО СТ И Т Е О ЛО Г И ЈА У ЊЕ ГО ВИ М РА ДО ВИ М А Бахтин је од ра стао у по бо жној ру ској пра во слав ној по ро ди ци. Ду ховно је фо р ми ран у до ре во лу ци о ној Ру си ји, где је Вла ди мир Со ло вјев тријум фо вао над Че р ни шев ским [Бердяев 1971: 221; Бе р ђа јев 1987]. Још као седмо г о д и ш њи де ча к у к у ћ и де д и ног бра т а, ко ји је био с т расн и пок лон и к Све т ог Јо ва на Крон ш т ат ског ( ), с рео је т ог нај у т и цај н и јег ру ског све ти те ља кра ја 19. и по чет ка 20. ве ка, ко ји је на ње га оста вио по тре сан ути сак [Бахтин 2002: 283]. Ин те лек ту ал но, Бах тин је ста сао у вре ме ну к а да с у з а си ће но с т р е а л и змом, ко ји је т ра ја о ч и т а ву д ру г у по ло ви н у 19. в е к а, и о с е ћ ај бл и зи не на до ла з е ћег п р е ви ра њ а и т раг ед ије, у ч ин ил и да с е г от ов о цела ру ск а и н т е л и г ен ц и ја ок р е не не кој в рс т и д уховне чеж њ е и прак се. Бах тин ни је био из у зе так. Ва дим Ко жи нов, ко ји га је до бро по знавао, опи су је га као пра во славног хришћанина који је био критичан у одно - су на со вје т ско не вер је, а л и не ка ко н и чан у не к и м фи лософск и м поглед има, а то су ск ло нос т и својс т вене м ног и м руск и м м исл иоц има који се ослањају на одређене теолошке појмове и схватања [Кожинов 1997: 145]. Иако ње - г о ва фи ло со фи ја н и је би ла у по т п у ној са гла сно с т и с у че њем п ра во сла в не цр кве, она се мо ра по сма тра ти у кон тек сту ви зан тиј ске кул тур не тра диц и је. На кон па да Кон с т а нт инопољ а 1453, Мо ск в а је п р о гла ше на Тр е ћ и м Р имом, св етло но сце м х ри ш ћ а н с т в а, и Р у си н и к ад а н ис у п р ес т ал и д а ве ру ју у ме си јан ску уло гу своје земље и свог народа. Бахтинова каракте - ри с т и ч на ру ск а по б о ж но с т на ц и о на л на је и р е л и г и о зна, т в р д и Ко ж и нов [Кожинов 1997: 147]. Бер ђа јев пи ше да је у Ру си ји на по чет ку 20. ве ка фи ло со фи ја, ко ја је до ж и в љ а в а л а п р о ц в ат, поп рим ил а р ел и г и о зн и к а р а к т е р, и ис по в е д а њ е в е р е би ло је у т е ме љ е но у фи ло с о фи ји. Ф и ло с о фи ја н и је по с т а ла не з а висна од т е о ло г и је и ц р к в е ног ау т о ри т е т а, би ла је по т п у но с ло б од на, а л и је би ла л и ч но з а ви сна од р е л и г и о зног ис к у с т в а. Ре л и г и о зна фи ло с о фи ја о б у х в а т а л а је св а д уховн а и к у лт у рн а п ит ањ а, п а ч а к и гл а вн а п ит ањ а д ру ш т ве ног ж и во та [Бе рд яев 1971: 157]. Ко ж и нов је с ре д и ш њу Ба х т и но ву

45 287 ин те лек ту ал ну те жњу опи сао на сле де ћи на чин: Осо бе ни иде ал пред став ља ло је ор га н ско спа ја ње си с т е ма т и ч но с т и, објек т и в но с т и, до след но с т и не мач ког фи ло соф ског ра зм иш љања и васељенске д убине руског д уховног ства ра ла штва [Кожинов 1997: 17]. К ри т и ч а ри с у н а р о ч и т о ск ло н и у по р е ђи в а њу Б а х т и н а с јед н и м од нај по зна ти јих бо го т ра ж и те ља, све стра ним Па ве лом Фло рен ским, ау то - ром у т и цај не и нео би ч не к њи ге Стуб и и твр ђа ва исти не, који је најбоље пре ста вљао син те зу ста рих пре о ку па ци ја је дин стве них за ру ску пра во - сла в н у т ра д и ц и ју и и де ја не мач ке фи ло со фи је и к ла си ч ног на сле ђа Грч ке и Ри ма [Clark and Hol qu ist 1982: 135]. Оба пи сца осла ња ју се на за па њују ћу еру ди ци ју. У члан ку о Бах ти ну и Фло рен ском, К. Г. Ису пов сме шта Бах ти на и Фло рен ског у исти тренд ру ске ре ли ги о зне ре не сан се ко ја спаја т ра д и ц и о на л не фи ло с о ф ске п р о бле ме с је зи ком е с т е т и ча ра, и оп и с у је Бах ти нов по глед на свет као естет ско хри шћан ство. Док Фло рен ски, по њ е г о в ом м и ш љ е њу, з а с т у па и де ју о спа с е њу д ру г ог по це н у св ог ж и в о т а као умет нич ко де ло, Бах тин ис ти че спа се ње се бе у дру гом, а жи вот као умет нич ко де ло [Исупов 1992: 161, 167], и сма тра да пра ва умет ност не по сто ји без оба зи ра ња на гроб, или, ка ко то све ти оци ка жу, без се ћа ња на смрт [Бахтин 2002: 184]. Ва д и м Ко ж и нов, ко ји је с не ко л и ко ко ле г а, ше зде с е т и х г о д и на п р о - ш лог в е к а Б а х т и на и з ву к а о и з а но н и м но с т и, с е ћ а с е у ч ит ељ еви х р еч и: С а мо р е л и г и ја од р е ђу је н и ч и м не о г ра н и че н у с ло б о д у м и с л и, је р чо в ек а п с о л у т но не мо же да по с т о ји б е з не к а к в е в е р е, и од с у с т в о в е р е у Б о г а не из бе жно се пре тва ра у идо ло по клон ство, то јест у веру у нешто намер - но ог ра н и че но в р е мен ск и м и п р о с т ор н и м ок ви ри ма ко ји не до зв о љ а в а ју ствар ну, пот пу ну сло бо ду ми сли [Кожинов 1992: 145]. Јед не но ћи Бах тин је го во рио о Бо гу и на стан ку све та, го во рио ми та ко да сам у хо тел отишао у до слов ном сми слу ре чи уз бу ђен и ни сам мо гао да за спим до ју тра, п ре би ва ју ћ и у до та да не до ж и в ље ном д у хов ном с та њу, сл и ч но оно ме ко је сам ка сни је на шао код [...] Ни ла Сор ског [Кожинов 1993: 145]. То ста ње је ви ђе ње не ство ре не све тло сти, или бо жан ско про све тље ње. Још од вре - ме на ка да је об ја вио пр ви рад у Не ве љу, где је про вео пр ве го ди не по сле револуци је и где су чланови Бахтиновог кру га вра шки про у ча ва ли тео - ло г и ју, Б а х т и н је о ба в љ а о д ијалог с Јев а нђељ ем, који је т раја о т оком це лог ње го вог жи во та [Турбин 1995: 236]. Бах тин је био ду бо ко ре ли ги о зан [...] чо век, за ко га су од ре ђе не руске п ра в о с ла в не т ра д и ц и је би ле од в р х у н ске в а ж но с т и п и ше Хол к вис т [Hol qu ist 1990: xi i]. У сво јим бе ле шка ма пред крај жи во та Бах тин је за пи сао: Реч к а о неш т о л и чно. Хрис т о с к а о Ис т и на. Њ е м у по с т а в љ а м п и т а ње [ Ba k ht i n 1986: 148]. Убр з о на кон О к т о ба р ске р е в о л у ц и је, п р е не г о ш т о је Ру си ја уто ну ла у ко шмар стра ха, про го на и смр ти, Бах тин је с при ја те љим а о р г а н и з о в а о фи ло с о ф ске в е че ри с ц и љ е м д а с е по но в о р а з мо т р е св е к а т е г о р и је мо д е р н е м и с л и у од н о с у н а т р а д и ц и ј у р у с ко г п р а в о с л а в љ а [цит. у: Clark 1982: 120]. У есе ју О про бле му осно ва ног ми ра, у ко ме гово ри о оно ме ш то сма т ра ис п рав ним за дат ком фи ло со фи је ре ли г и је, Бах тин а на л и зи ра по ло жај ца ри н и ка из по зна т е је ва н ђел ске п ри че као осо бе ко ја

46 288 на ла зи оп ра в да њ е не у с е би, к а о фа ри с еј, в ећ у о т е ло т в о р е ном Тр е ћем ли цу, и пред ла же до бро осно ван мир као не што што се по сти же ка да се на п у с т и с а мо у в е р е но с т и п р о ђе к р оз пе ри од не м и ра и по к а ја њ а, да би с е на кра ју сти гло до ста ња по ве ре ња у Бо га [Bak htin 2001: ]. Он ка же да објек тив ни иде а ли зам сма тра да је цар ство Бо жи је ван нас, а Тол стој, на при мер, твр ди да је у на ма, али ја ми слим да је цар ство Бо жи је ме ђу на ма и з ме ђу ме не и т е б е, и з ме ђу ме не и Б о г а, и з ме ђу ме не и п ри р о де: т а мо је Цар ство Бо жи је [Кожинов 1997: 145]. И нај зад, Бах тин упо ре ђу је апо те о- зу п л у ра л и тета Достојевског (и истовремено оч ување сопст вене л и чност и) с цр квом као оп ште њем не спо је них ду ша [Бахтин 1994: 26]. Са мо у Бо гу или у све ту мо гу ћа је за ме не ра дост, то јест са мо та мо где се ја оправ да но при оп шта вам би ћу кроз дру го га и за дру го га, где сам па си ван и при мам дар, све до чи Бах тин [Бахтин 2003б: 120]. Од ри ца ње од ов да шњег оправда њ а п р е ла зи у по т р е бу з а р е л и г и о зн и м оп ра в да њ ем, он је п у н по т р е б е за опро ште њем и ис ку пље њем као ап со лут но чи стим да ром (не пре ма зас л у г а ма), у в р ед но сно по тп уно онос т раној м илос т и и благ одат и [...] Моје пра во на љу бав ни при јем мо је спо ља шно сти: оно као дар си ла зи на ме не од д руг и х, к а о бла г о дат ко ја не мо же би т и у н у т ра ш ње о снована и сх ваћена [Бахтин 2003б: 125]. Из свих ових ци та та и све до че ња, ја сно је да је Бах тин са вр ше но разу мео су ш т ин у п ра во слав ног хри ш ћан ског у че ња, и теж ио је да је у к лоп и, ко л и ко је то мог уће, у запа дн у философск у м исао, и поново га, ослањајућ и се на тра ди ци ју ру ске хри шћан ске фи ло со фи је, сво јим ре чи ма де фи ни ше. БА Х Т И НО ВЕ ОП Ш Т Е Х РИ Ш Ћ А Н СК Е И Д Е Ј Е У Б а х т и но в ој е с т е т и ц и, ау т ор у ме т н и ч ког де ла ја сно у зи ма на с е б е уло г у т в о р ца св е т а, а њ е г ов ју на к уло г у Б ож јег с т в о р е њ а, чо в е к а. И па к, в аљ а п римет и т и д а н и в о ау т о р о в е св е мо ћ и по с т е пе но е в о л у и р а т о ком пи шчеве каријере; однос између творца и тва ри по ста је све ви ше ди ја ло - шки. У Ау то ру и ју на к у, тво рац мо ра за у зе ти по ло жај ван есте т ског објек та (био то чо век или ствар) да би је за вр шио ко ри сте ћи сво ју при ви ле го ва ну т ач к у гле д и ш т а, ко ју Б а х т и н на зи в а с у ви ша к ви зи је ( рус. избыток виде ния), ко је обје кат не мо же би ти све стан. У естет ској ак тив но сти, Бах тин је ви де о па ра ле л у б о ж а н ске м и ло с т и: Од но с т ра н сг р ед ијен тне е с т е тске фор ме пре ма ју на ку и ње го вом жи во ту, из ну тра узе том, је сте је дин стве - на в р с т а од но с а оно г а ко ји в о л и п р е ма в о љ е но ме [...], од но с не мо т и ви с а- не про це не пред ме та ( ка кав год да је, ја га во лим, а од мах за тим сле ди ак тив на иде а ли за ци ја, дар форме), однос при је ма оног ко ји утвр ђу је, прима, од нос да ра пре ма по тре би, g ra t i s п ра ш т а њ а з ло ч и на, бла г о да т и п р е - ма гре шни ку сви ти од но си (низ мо же би ти уве ћан) слич ни су естет ском од но су ау т о ра п р е ма ју на к у и л и фор ме п р е ма ју на к у и њ е г о вом ж и во т у [Бахтин 2003б: 80]. Бог се ја вља као нај ви ша ин стан ца [Бахтин 2003б: 179] (рус. выс ая ин с ан ция), нај ви ша ван ло ка ци ја [Бахтин 2003б: 166] (рус. выс а я вне на хо ди мос ь) и из вор но би ће ко је даје ес т е тск и см исао свим људ ским жи во ти ма. Тво рац је одво јен и тран сцен ден та лан у од но-

47 289 с у на св о ју к р е а ц и ју, и д у б о ко је у к љу чен у св о ју к р е а ц и ју. О н на с т а в љ а да п ри ме њу је ау т о ри т е т на т в а р а к т и в но у п ра в љ а ју ћ и на ш и м ви ђе њ ем: Ау тор [...] мо ра би ти схва ћен као [...] чи та о чев ау то ри та тив ни во дич, прису тан у сво ме ра ду [Бахтин 2003б: 180]. Ју нак ни је сло бо дан да од би је да игра сво ју уло гу, не због не ме ша ња у ау то ри тет ау то ра/дру гог, већ због са ме п ри ро де ју на ка, и де је д убоко у корењене у хриш ћа нско убеђење да се сло бо да на ла зи у вољ ном сл ужењу и по ко ра ва њу Б о г у и сво ме бл и ж ње м у [Co a tes 1998: 42, 52]. У к њизи о Дос т ојевском, аут ор у блаж ав а св ој аут орит е т, и њ е г о в а ак тив ност по ста је ан га жо ва ни ја, ди ја ло шка. Ње го ва уло га са да је огран и че на на ор ке с т ра ц и ју: Св е т До с т о јев ског је у ме т н и ч к и ор г а н и з о в а но по с т о ја њ е и у з а ја м но деј с т в о д у хов не ра зно в р сно с т и [ Б а хт и н 1994: 31]. Аут ор о в а уда љ е но с т, по Б а х т и н у, о б е з б е ђу је ис т и нск у о бјект и вно с т у пред ста вља њу ју на ка [Бахтин 1994: 63] и сло бо ду, ко ја је у пот пу ној сагла сно с т и с по сма т ра њ ем с ло б од не в о љ е код До с т о јев ског, у ис т о в р е ме и бла го слов и кле тва ко ја во ди у грех. У Бах ти но вим есе ји ма о ро ма ну на с т у па још је да н ев о л у т и в н и ко ра к у од но с у ау т о ра и ју на к а, на р о ч и т о у Ре ч и у ро м а н у. Ау тор ов де по чи ње да се кри је иза је зи ка, не го во ре ћи на да том је зи ку, већ кроз је зик, ко ји је по стао објек ти зо ван [Бахтин 2012]. Уг у шен на си л н и м јед но је зи ч јем, ау т ор од ла зи у и з г на н с т в о к а о Б а х т и н или као До сто јев ски, или пот пу но пре ста је да го во ри као Хри стос у Ве ликом и н кв и з ит ор у. На к рају своје к аријер е, Б а х т и н и з ра ж а в а и де ју и з ме ђу ау т о ра и ју на к а к а о па ра д и г м у од но са и з ме ђу т во р ца и њ е г о ве т во р е ви не к р оз п р еп уш т а њ е р е ч и ко ја је ја ча и ви ша од с оп с т вене, т ј. чов еков о по т - п у но по т ч и њ а ва ње сво ме ау т о ру и ње г о вој ре ч и. У бе ле ш к а ма и з 1970/71, он пи ше: По тра га за соп стве ном реч ју је у ства ри по тра га упра во не за својом већ за реч ју ко ја је ве ћа од на шег соп ства; то је те жња да се уда љи од соп стве не ре чи, без чи је по мо ћи ни је мо гу ће да се ка же би ло шта су штинско, Ја мо гу би ти сам лик, али не и при мар ни ау тор [Bak htin 1986: 354]. Б о р е ћ и с е п р о т и в а п с т ра к т н и х фи ло с о ф ск и х п ри с т у па ол и че н и х у мо но ло ги зму, мо тив оте ло вље ња је дан је од глав них пој мо ва у Бах ти новим де ли ма. У Ау т о р у и ј ун а к у Б а хт и н, п р а т е ћ и т р а д и ц и ју ма р бу р ш ке ш ко ле не о к а н т и ја н с т в а сп уш т а н а з ем љу К а нт а, гл а вног п р едс т а вн ик а а пс т ра к т н и х фи ло соф ск и х п ри с т у па е т и ц и, ус ред с ређујућ и се на с т варно, дож ив љено ис к у ст во, а не на т ран сцен ден та л не усло ве иск уст ва. Ба хт ина за н и ма ју су бје кат и обје кат не као а п с т ра к т не еп и с т е мо ло ш ке ка т е г о ри је, већ као оте ло вље на, кон крет на људ ска би ћа, сва ко са сво јим је дин стве - ним ме стом у све ту [Po o le 2001: 153]. До жи вљај се мо же ту ма чи ти као р е з ул т ат и де о ло г и је њ е г о ви х а к т е ра, а л и с у ш т и на до ж и в љ е ног нај ви ше је по с лед ица спец ифике ок ружењ а у којем је нас т а о. И деја ов ап лоћењ а за Ба х т и на у се би, п ре свег а, сад рж и со т е ри о ло ш к и см и са о, по ш т о је ча к и Бог мо рао да се ова пло ти да би по ми ло вао, стра дао и оп рос т ио, нек ако си шао с ап стракт не тач ке гле ди шта прав де [Бахтин 2003б: 113]. У К фил о со ф и ји п о с т у п ка он ко ри с т и т е р м и не ов а п ло ће њ е ( рус. во лощение) и и н к арнац ија ( рус. и нка рн иров ан ие) и зненађујуће чес т о и р ег уларно да би озна чио incorporatio апст рактног домена исти не у кон к ре тан до га ђај би ћа

48 290 одговор ног људ ског су бјек та. Тра ж и т и ст вар н и, ког н и т и в н и ак т-по ст у пак у сми сле ном са др жа ју ко ји је одво јен од ње га је сте исто што и по ди ћи само га се бе за ко су [Бахтин 2003а: 11]. Као из ми шље ни свет До сто јев ског, та ко и Бах ти нов си стем ни кад не ис пу шта из ви да нај ма ње де та ље из свако д невног ж ивота, са сви м нелагодност има, забунама и болом својст вен и м за hic et nunc (са да и ов де), али исто та ко са свом ра до шћу ко ју мо же да до не се са мо не по сред ност [Clark and Hol qu ist 1982: 348]. У есе ји ма о ром а н у, ис т ине, и л и по гле д и н а св е т, п р ед с т а в љ е не с у к а о о т е ло в љ е н и у је зи к у, а не ви ше т о л и ко у љу д и ма. У Б а х т и но в ој ра с п ра ви о у ме т н и ч кој к њи жев но с т и к а о т ек с т у, р еч по с т а је т е ло зна че њ а [C o a t e s 1997: 170]. У Хри с т у је реч по с та ла т е ло, и гла в на осо би на Ба х т и но вог кон цеп та је зи ка је с т е на гла са к на ма т е ри ја лна својс т в а р е ч и. О н т в р д и да су см и ш љ а њ ем ре ч и као да и х н и ка да н и ко н и је го во рио, л и н г ви ст и п ромен ил и д ијалош ка с ред с т ва у мо но ло ш ке зна ке, и уоп ш т е но зна че ње ре ч и на зи ва ла ж љи ви м: Код ра з у ме в а њ а р е ч и н и је в а ж а н њ ен д и р ек т н и п р ед ме т н и и и з ра ж ај н и сми сао то је ла жљи ви об лик ре чи већ је ва жно ствар но, увек ко ри стољу би в о ко ри ш ће њ е т ог и з ра з а од с т ра не г о в ор н и к а, ко је с е од р е ђу је њ е - г о ви м по ло жајем (п ро фе си јом, с т а ле жом, и сл.) и кон к ре т ном си т у а ц и јом [ Б а хт и н 2012: 4 01]. За Б а х т и на т е о ри ја не ма в р ед но с т и б е з ис по љ а в а њ а у жи во ту, баш као што не ма спа се ња без Бо жи јег оте ло вље ња. По ја м р е ч и у Б а х т и но в ој филос офији непос р едно је в ез а н з а и деју ова пло ће ња, јер је дру го ли це, Хри стос, син Бо жи ји, у исто вре ме и реч (ло гос) и Бо жи је ова пло ће ње. Бах ти нов тер мин реч (рус. сло во) об у х ва та је зи к, д ис к у р с, ча к и и зо лов а н иск а з, и з које он и звод и и деју пол ифон ије. У н и зу не до в р шен и х б ележ ак а и з 1970/71, које м ног о о тк рив ају о нач ин у њ е г о в ог р а зм иш љ ањ а, Б а хт и н јас но по в е з у је т е о р е т с к у и п р и ме њ е н у л и н г ви с т и к у с реч ју из Је ва н ђе ља по Јо ва н у: Ме та фи зи ка и фи ло со фи ја р е ч и. Д р ев но у че њ е о ло г о с у. Јо в а н. Го в ор, ра з г о в ор, ис к а з. Св е ц и фи ч на при ро да раз го во ра [Bak htin 1986: 147]. Бах тин се ве што пре ме шта с јед ног значе њ а ре чи на д ру г о, ус р ед с р е ђу ју ћ и с е ча с на де нот ац ију т е рм ина (по - себ на реч или ис каз), час на ње ну ко но та ци ју (реч као дру го ли це Све тог Трој с т ва) [ M iha i lo v ic 1998: 33]. Без кон т ек с т а и кон к ре тног исказа, Ба хт и н твр ди, реч је осу ђе на на се ман тич ко за ста ре ва ње: Реч жи ви ван се бе, у сво јој жи вој усме ре но сти на пред мет; ако се пот пу но уда љи мо од те усмере но с т и, у рукама ће на м ос тат и само обнажен и т ру п реч и, по којем ништа не ће мо мо ћ и да дознамо ни о д руштвеном положају, ни о ж ивотној судбини да тог све та [Бахтин 2012: 292]. У том слу ча ју, реч ће би ти по зо ба на од п т и ца, к а о у Хри с т о в ој п ри ч и о че т и ри с уд би не ба че ног с е ме на, ко ја с е од но си на спо соб ност чо ве ка да при ми Бож ју реч. Ако у овим хри шћан ским иде јама не ма ничег специфично православног, оне ипак по ка зу ју ути цај пра во слав ног уче ња, ако ни због че га дру гог, оно због је зи ка Ру ске пра вославне цркве ко ја у се би са др жи ве ко ви ма осве - ш т а в а н у ви з а н т и ј ск у и с ло в ен ск у т ра д и ц и ју Хри с т о в е на у ке. О к р е н и мо с е с а да п ра в о с ла в ном б о г о с ло в љу у Б а х т и но в ој фи ло с о фи ји, до к а з у ју ћ и ње но спе ци фич но ру ско по ре кло упо ре ђу ју ћи га са ла тин ским и про те - стант ским уче њем и тра ди ци јом.

49 БА Х Т И Н И П РА ВО СЛ А ВЉЕ Пе ри хо р е з а 291 Иде ја уза јам ног про жи мања или пе ри хо ре зе (грч. περιχώρησις), де фин и са на на Че т вр т ом в а се љен ском са б о ру у Ха л к и дон у 451. г од ине мож да је н ајв аж н ија с т еп ен иц а у р а сп р ав и о п ос т еп ен ом н ес т а нк у п ос р едн е ве зе из ме ђу чо ве ка и бо жан ског прин ци па. Ње го ва осно ва да две прир о де Хри с т а, људ ск а и б о ж а н ск а, мо г у по с т о ја т и и ме ђу с о б но де ло в а т и у јед ном те лу у исто вре ме су штин ска је за раз у ме ва ња Бо жи јег при су ства у љу дима. Од узајамног прожимања ове две су шти не, од ко јих сва ка не - раз дељ но и не сли ве но чува свој иденти тет, са сто ји се је дин ство две Хрис т о в е п ри р о де. Од ба ц и в а њ е ов е и де је в ра ћ а на с до Ари с т о т е ло в ог од бац и в а њ а п ла т он ског сх в а т а њ а од но с а и з ме ђу у н и в е р з а л ног и по с е б ног, с фо ку сом на уче ство ва ње јед ног у дру гом [Sher rard 1987: 44 49; Ross 1995: ]. По сле д и це т ог од ба ц и ва ња п ре суд но су доп ринеле ра зл ик ам а из ме ђу За пад ног и Ис точ ног хри шћан ства. Исто вре ме но, иде ја пе ри хо - резе је и једна од основ них прет по став ки Бах ти но ве те о ри је. Кроз уза - јам но про жи ма ње (рус. вза и мо ро ник но ве ние у Бах ти но вој лин гви стичкој т е о ри ји) ов е д в е с у ш т и не, где св а к а ч у в а не с л и в е но и не ра з д в ој но св ој и ден т и т е т, успос т ав љ а с е јед и нс т в о д в е Хри с т о в е п ри р о де. По ја м пе ри хо р е з е с е т а ко ђе од но си и на у з а ја м но п р о ж и ма њ е т ри Б ож ја л и ца, што, због пра во слав ног ту ма че ња раз ли ке из ме ђу Бо жи је су шти не и ње - го вих енер ги ја, као и ис хо ђе њу Све тог Ду ха са мо од оца, чи ни овај по јам ис к љу ч и в о п ра в о с ла в н и м. Че т вр т и ва се љен ск и са бор по знат је по т о ме ш т о је по т вр д ио не са мо јед ну су шти ну (грч. ὁμοούσιος, рус. е д и но с у щ ие) Оца и Си на, већ и две п ри р о де ( рус. ес е с ва) Хри ста, људ ску и бо жан ску, њи хов бли зак узајамни ути цај, чак њи хо ву не сли ве ну (рус. не сли ую), без промене, неодвоји ву (рус. н е р а зд е л ьн ую) међуз ависно с т. Људск а и б о ж а нск а Х ри с т ов а п ри р од а с јед и њ е не с у у ис т у о с о бу, је д и но р од ног си н а, р е ч Б о ж и ју. Руски превод овог концепта, в заимо ро н и к но ве н ие, сре ће се че сто у Бахти но вим ра до ви ма и као тер мин и као и де ја, по не кад у срод ним ре чи ма као ро ни ка ь (проницати, прожимати) и (вза и мо) ро ник но вен нос ь (/узаја м на / п р о же т о с т). 1 По Чар лсу Ло ку, Бах тин чак и сре ди шњу иде ју сво је фи ло со фи је ди ја ло ги зам назива аналог но хал ки дон ској иде ји ду о фи зити зма две при ро де оте ло тво ре ног Хри ста: дио (δύο) = два; ло гос (λόγος) = реч [Lock 2001: 110]. Без об зи ра да ли је та кон ста та ци ја тач на или не, чи ње ни ца је да је ве ли ки број кри ти ча ра при ме тио везу између халкидонске пе ри хо р е з е и Б а х т и но в е т е о ри је. 1 Ф р аз а н ес л и я н о и н ер а зд е л ьн о (н ес л ив ен о и н ер а зд в ојив о) н е п о с т о ји к а о и д и о м у ру ском је з и к у. П р е по з н а тљи в а је је д и но к а о п р о и з в од од л у ке в а с е љ е н ског с а б о р а, и з а у з и м а и з н е н а ђу ју ћ е в ис око м ес т о у рус кој ф илос оф ији и к њиже внос т и од поч е тк а д в ад ес ет ог в ек а до два де се тих го ди на (Со ло вјев, Бје лиј, Гу ми љов, Шклов ски, Ман дељ штам). Као што је го ре н а в е д е н о, Б а х т и н п о н а в љ а ф р а з у (и л и њ е н е в а р и ја н т е) н а н е ко л и ко к љу ч н и х м е с т а у с в о м де лу, од нај ра ни јих ра до ва до До с т о је в с ко г [M i h a i lo v ic 1997: 126].

50 292 У једном од Б а х т и но ви х п р ви х зна чај н и ји х ра до в а, Ав ор и е рой, аутор и јунак заједно пребивају у јединственој естетској вредности: Свак а кон к р е т на в р ед но с т у ме т н и ч ке це л и не см и ш љ е на је у д в а в р ед но сна кон т ек с т а: у кон т ек с т у ју на к а [...], и з а в р ш ном кон т ек с т у ау т о ра [...], и т и в р ед но сн и кон т ек с т и с е у з а ја м но п р о ж и ма ју, а л и кон т екс т ау т о ра т е ж и да об у хва ти бли ски кон текст ју на ка [Бахтин 2003б: 88]. Он об ја шња ва да по с т у па к мора с т ећ и одг оворно с т з а свој са д р ж ај и з а сво је по с т о ја њ е, п ри че м у с а д р ж ај мо р а би т и п ри к љу чен по с т о ја њу. С а мо на т ај на ч и н мо гла би би т и п р е в а зи ђе на ру ж на не с л и в е но с т и у з а ја м на не п р о же т о с т кул ту ре и жи во та [Бахтин 2003б: 83]. Не ко ли ко го ди на ка сни је, у ра ду у коjeм по све ћу је ве ли ки про стор овој иде ји, Бах тин по сма тра дис курс До с т о јев ског к а о од нос пара ч ији ч ла нови вр ше сна жа н и т е ме љ а н у т и цај је дан на дру гог, ко ри сте ћи тер мин реч с оба зи ра њем, освр та њем (рус. сло во с о лядкой) за та кав пре ло мље ни и дру штве но ути цај ни го вор. Дав ањ е це лог с е б е св а ко ме и сви ма б е з п р а в љ е њ а р а з л и ке и б е з з а д р ш ке (рус. бе з ра з де льно и бе з з а ве но) пред ста вља нај ве ће бла го; ту се за кон ме не с л и в а с а з а ко ном чо в еч но с т и, и т а опо зи ц и ја јед на д ру г у по т и р е у сво јој сли ве но сти [Бахтин 1994: ]. У Ре ч и о ро м а н у Бах тин пре но си исту иде ју на по ље је зи ка. Он пои стовећује конкретну реч с исказом и из ја вљу је да ни јед на реч не од го - ва ра свом објек ту на је дин ствен на чин, јер из ме ђу ре чи и пред ме та, ре чи и л и ч но с т и ко ја г о во ри, ле ж и е ла с т и ч на с р е д и на д руг и х, с т ран и х р еч и о том пред ме ту, на исту те му, у ко ју је те шко про ник ну ти. Упра вље на на св ој п р ед ме т, р еч ула зи у д и ја ло ш к и ус ко ме ша н у и на п р ег н у т у с р е д и н у стра них ре чи, про це на и ак це на та, упли ће се у њи хове сложене међусоб - не од но се, сли ва се с јед ни ма, од би ја се од дру гих, пре се ца се с тре ћи ма [ Ba k ht i n 1982a]. По М и х ајловићу, Б а хт и но в о ко ри ш ће њ е р е ч и уз а ја м н и од но си (рус. вза и мо о но е ния) у опи су умре же ња кон крет них ре чи по - д у да ра се с ме ђу соб н и м п ро ж и ма њем, и л и пе ри хо резом лог оса с ос т ал и м ли ци ма Све тог Трој ства. Ње го ва тврд ња да се реч сли ва с јед ни ма, а доби ја од дру гих под се ћа због лек си ке и због иде је ко ја сто ји иза тих ре чи на ус лов н и спој бл и з а нач ке п ри р о де Хри с т а-ло г о с а де фи н и с а не на С а б о ру у Х а л к и до н у. Ко нач но, п р е с е ца њ е р е ч и с т р е ћом г ру пом с т р а н и х р е ч и под с е ћ а М и х ај ло ви ћ а и на б о ж а н ск у не о г ра н и че но с т и в еч но с т у ко ји с е з а св а ко л и це Тр ој с т в а к а же да в о д и с у ж и в о т с он и м д ру г и м [ M i h a i lo v ic 1997: 23 24]. Бахтин че сто ана ли зи ра и су жи вот два еле мен та да те ре чи, де фи ниц и ју по зна т ог ш в ај цар ског л и нг вис т е Фе рд ина нда де С осира ( Fe rd i n a ndе de Sa u s s u r e): озна ч у ју ћег (le sig ni f i a nt) и озна че ног (le sig ni f ié ). Двој ност оно га ка ко не што из гле да и оно га шта у ства ри озна ча ва стал на је ин спир а ц и ја з а т е о р е т и ч а р е од с амог по че т к а р а с п р о с т р а њи в а њ а С о си р о в ог с т ру к т у ра л и зма, ко ја је нав ела нау чн ике и з разн и х о блас т и д руш т в ен и х на у ка, пос т с т ру к т у ра л и с т е, да се ус ред с ре де на је зи к као на нај зна чај н и ји и з ра з св е с т и. Це ла и де ја, ко ја не с у м њи в о на по м и њ е п ла т он ске ф ор ме и објек те, мо же се по сма тра ти као још јед на ма ни фе ста ци ја ви дљи вог и не - вид љи в ог св ет а. При н ц и п ра з л и ч и т о с т и, т о ш т о д рж и од в ојено д в а дела

51 Со си ро вог знака несливеним и неодвојивим у скоријим радовима про - гла ше но је за п ред ви д и во и не сво д и во на п ри н ц и п и дент ит ет а [ L ock 20 01: 104]. За Бах ти на, је зик је спо ља шњи ен ти тет ко ји сâм по сто ји у жи вом све ту. Ње го ва иде ја ван ло ка ци је (рус. в не н а хо д и м ос ь), у по чет ку ко ришће на за опис по ло жа ја ау то ра, об ја шња ва про из вољ ност ве зе из ме ђу означ у ју ћег и озна че ног, оч у ва ње не ч и је л и ч но с т и, и ха л к и дон ског не сл и ва ња две су шти не у јед но те ло. Те ло и апо фа тич ни при ступ 293 Јед на од оч и глед н и х и де ја ко ју к ри т и ча ри т е ш ко успе в а ју да сме с т е у Бах ти нов хри шћан ски по глед на свет је ма те ри ја лизам гротескног реал и зм а. М ног о ви ше од к а т о л и к а и п р о т е с т а н а т а, п р а в о с л а в ц и в е ру ју у све тост ма те ри је осли ка ну у по сто ја њу Хри сто вог те ла и кр ви у Ев ха рис т и ји, м а т е ри ја л но п р ед с т а в љ а њ е Х ри с т а, Б о г о р од ице и св ет ит ељ а н а ико на ма, и по што ва ња њи хо вих мо шти ју. Те ло има на ро чи ту уло гу у исихи стич кој мо ли тви. Чарлс Лок об ја шња ва за пад ну збу ње ност пред Бах тино вим упо ре ђи ва њем сли ка из сво је ве ре с они ма из би о ло ги је и со цио ло - г и је као п ри ме р гло ба л и зац ије п рот ес т а н т ск и х па ра д и г м и и не до у м и ца : Пра во сла вље н и ка д н и је п рош ло к роз реформац ију, н ит и к роз било какав кон фл и к т и з ме ђу в е р е и ра з у ма, т в р д и он. Св е т о т а ји н ск а т е о ло г и ја не на ла зи ни шта ре дук тив но у при ро ди, и сла ви ра зум као део тва ри, као чин и ла ц који по ве зу је б о ж а н ско и људ ско; у п ра во сла в љу, кон фл и к т и з ме ђу ве ре и ра зу ма мо же по сто ја ти са мо као уве зе на ствар [Lock 2002: 101]. Мо гло би се ре ћи да у свом ра ду Фор ме и вре ме хро но то па у ро ма ну Ба х т и н во д и п ра ви рат п ро т и в не га т и в ног од но са п ре ма те л у. За в ла да ју ћу и де о ло г и ју т е ле сн и ж и в о т мо г а о је да бу де с а мо ра з у зда н, г ру б, п р љ а в и с амоун иш т а в а ју ћ и. И з ме ђу р е ч и и т е ла по с т о ја о је не и з ме р н и п р о цеп. По Бах ти ну, Фран соа Ра бле же ли да вра ти те ле сно сти и реч и сми сао, [...] и за јед но са т и м да вра т и реч и и см исл у њи хо ву ре а л ност и ма те ри ја л ност [ Ba k ht i n 1982b: 171]. У ов ом лајт мо т и ву на ла зи мо и з ра з д у б о ке и си л не с т ра с т и чо ве к а који се бори да п рих ват и сво је бо ле сно т е ло у с ре д и н и где су ми ли о ни те ла уни ште ни као без вред ни у име иде о ло ги је ко ја је пот пуно из гу би ла до дир са ствар но шћу, твр ди Ко утс [Co a tes 1998: 134]. Оте ло - вље ње Хри ста да ло је спе ци јал ни зна чај те лу. Мо же се ре ћи да Исус предс т а в љ а с а в р ше но по м и р е њ е је з и к а и т е л а ; он је Ре ч ж ив от а коју п рв а Јов ано в а по с ла н и ца оп и су је к а о т о ш т о б е ше од по че т к а, ш т о смо ч у л и, ш т о смо ви де л и оч и ма св о ји ма, ш т о с а гле да смо и ру ке на ше оп и па ше [Свето Пи смо/но ви За вет 2008: 1 Јн. 1.1]. Те ло је не што опи пљи во и стварно; у зв иш ен е и д е је р а с п р о с т р а њ е н е з а с е би ч н е ц иљ ев е, с д руг е с т р ан е, мон стру о зне су тво ре ви не злих умо ва. Још јед на цр та Бах ти но вог ства ра ла штва ко ја је би ла пред мет из у чава ња к ри т и ча ра ко ји су до ка зи ва л и осо бе но п ра во сла в н у п ри ро д у ње г о ве м и сл и је с т е ње г ов а по фа т и ч н и п ри с т у п. А по фа т и ч н и п ри с т у п у ње г о ви м ра до ви ма, т ј. оп ис Б о г а у од ри ч н и м т е р м и н и ма (не ви д љи в, б е с ко на ча н, не до к уч и в), п рипада т рад иц ији ист очне м ис т ике. Недос т ат а к познав ањ а

52 294 те т ра д и ц и је и осла ња ње на ри м ско п ра во у до ме н у рел иг ије с т им ул исал и су те ологе на Западу да се развију у сагласно сти с ка та фа тич ним ( по тврдним ) при сту пом. По Рим ском за ко ну, сва ка тврд ња мо ра да бу де по зитив на, и да поч не ти ме шта слу чај је сте, а не шта ни је, а то укљу чу је и тврд ње у ве зи с Бо гом [Ma ran gu da kis 2001: 247]. Ако чо век не мо же да спо зна Бо га, као што Бах тин на го ве шта ва, он не мо же у пот пу но сти спозна т и н и с е б е, је р је с т в о р ен по Б ож јем о б л и ч ју. Не мо г ућ но с т по и с т о в е - ћ и в а њ а с у бјек т а и о бјек т а који п р е тход и познању Б ог а т акође иск ључ ује по т п у но по зна в а ње се бе. А пофат и чн и моменат код Ба хт ина сас т оји се од не мо г ућ но с т и по зна ва ња са мо га се бе ( ја-за- се бе) и, п ре ма т о ме, по т ре бе за дру гим ко ји по зна је и ви ди за ʼбо жан ство ко је по ста је чо векʼ, оте лот в о р ен д ру г и ко ји да ри в а благ одат, Хрис т о с, који је Б а хт инов а с ав ршена сли ка дру гог [Po o le 2001: 159]. И баш као што Еме р сон пи ше, апо фа тична т е о ло г и ја мо же и з гле да т и к а о да од би ја и не г и ра, а л и у с т в а ри т а к в о п раж њење дефи ни ци ја п ред ста вља у вод у нај по т врд ни ју п у но ћу [E mer son 2001: 179]. Бах тин ис ти че усмереност моли тве ка бу дућ но сти, ка соп стве - ном бо љит к у. Његова незавршеност п роналази смисао у бесм ртности д уше и у веч ном жи во ту. Лу да к а о ју р о д и ви Бах тин че сто ко ри сти лик лу де или бу да ле ко ји без стра ха од по следи ца го во ри исти ну, раз об ли ча ва ли це мер је и гор дост и под ри ва ау то ритет не за ко ни те вла сти. Мно ги кри ти ча ри при ме ти ли су ве зу, ко ју и Бахт и н ус по с т а в љ а на не ко л и ко ме с т а, и з ме ђу с р ед њ oв ековне на р од не л у де и по ја ве по зна те ис кљу чи во у православном хришћанству јуродства Христа ра ди. Овај под виг са сто ји се од глу мље ња лу ди ла или без у мља код љу д и с в е л и к и м д у хов н и м да р о ви ма да би с а к ри л и св о ју п р о з ор љи в о с т и из бе гли сла ву и част. За осно ву под ви га ју род ства сма тра се про по вед апо сто ла Па вла у Но вом за ве ту: Ми лу ди Хри ста ра ди, а ви му дри у Христу; ми сла би, а ви ја ки; ви слав ни, а ми пре зре ни. До ово га ча са под но си мо и глад и жеђ и го ло ти њу и уда р це, и по ту ца мо се. И тру ди мо се ра де ћи сво ји м ру ка ма. Ка д нас г рде, благосиљамо, ка д нас гоне, т рп имо. Ка д хуле на нас, мо ли мо; по ста смо сме тли ште све та, сви ма сме ће до да нас [Свето Пи смо/но ви За вет 2008: 1 Кор ]. По ш т о в ећ и н а љу д и в о д и иск ључ иву б ри г у о з е м а љ ском ж и в о т у, х риш ћ ан и, којима је гла вн и ц и љ да мол и т в ама и добри м дел има з асл уже ж и во т веч н и, де л у ју не хри ш ћа н и ма ка о л у да ц и. Он и се ру ко во де Бож јом, а не људ ском му дро шћу, ко ја га ји дру га чи је вред но сти, че сто пот пу но супрот не хри шћан ским ( што је у љу ди ви со ко, га дост је пред Бо гом [Свето Пи смо/но ви За вет 2008: Лк ]). Је дан од нај по зна ти јих ју ро ди вих у Ру си ји си гур но је Свeти Ва си ли је Бла же ни (Ва си лий Бла женный ), чи је мошти ле же у нај по зна ти јој мо сков ској цр кви на Цр ве ном тр гу, али они се у Ру си ји мо гу сре сти чак до да на шњих да на. У Хро но то пу Бах тин опи су је лу ду или бу да лу као уче сни ка у живо ту ко ји се на ла зи ван ње га (тј. у ко јем он не уче ству је емо тив но), и као

53 в еч ног у хо д у и од бле с а к ж и в о т а ко ји п ри в ат н у сфе ру ж и в о т а п р е о к р е ће у ја в н у. Лу да и будала з а Ба хт ина п р едс т а в љ а ју ме т а мор фо зу ца ра и б о г а ко ји се тран сфор ми ше у ро ба и у пре ступ ни ка, као Хри стос [Bak htin 1982b: 161]. Они ни су од овог све та и, пре ма то ме, по се ду ју на ро чи та пра ва и п ри ви ле г и је да де ма ск и ра ју л ицеме рје и п ри т вор нос т [ Ba k ht i n 1982b: 159]. Ка да би не чи је ду хов не и уметничке спо соб но сти же лео на ро чи то да ис - так не, Бах тин је го во рио да ни је био од ово га све та, а сво јим жи во том и де лом и се бе је на не ки на чин увр стио у ову гру пу лич но сти. У Рабле у лик л уде и л и бу да ле з а у зи ма јед но од с ре д и ш њи х ме с т а у кон цеп т у на р од ног сме ха и ли кар не ва ла. У сред њем ве ку л у да је бес п рав ни но си лац објек тив но ап стракт не лич но сти, пи ше Бах тин [Bak htin 1984: 93]. У по гла вљу о на родно-пра знич ним фор ма ма, он упоређује средњовековни чин пародијског крун и с а њ а и ра с к ру н и с а њ а к раљ а-л уде с новоз аве тном сценом п р оглашењ а Хри ста за к ра ља п ри ње го вом ула ск у у Је ру са лим, а за тим и ње го вим из руги ва њем и ба ти на њем од стра не Је вре ја и рим ских вој ни ка. Краљ је лу да. Цео на род га би ра, за тим га цео на род исме ва, ру га ју му се и ту ку га, ка да вре ме ње го вог цар ство ва ња про ђе, пи ше Бах тин [Bak htin 1984: ]. Упо р е ђу ју ћ и Б а х т и нов оч и ш ћу ју ћ и смех с м но г о в е ков ном п ра в о - слав ном т ра д и ц и јом Хри с та ра д и ју род с т вом, Ва д и м Ко ж и нов опо м и ње к ри т и ча р е ко ји же ле у т ом пој м у да ви де од с т у па њ е од п ра в о с ла в љ а да они, у том слу ча ју, од пра во слав не ве ре и тра ди ци је мо ра ју да одво је и цео са бор ру ских ју ро ди вих. Сти хи ја ве се ља, пи ше он, неодвојива је осо - би на, атри бут пра во сла вља у це ло сти, а не са мо по на ша ња ју ро ди вих [Ко - жинов 1997: 12]. Бо ча ров и Ми хај ло вић по твр ђу ју очи глед ну ве зу, док је з а па д н и к ри т и ча ри у гла в ном не п ри ме ћу ју и л и и г но ри ш у. На За па д у је, из ме ђу оста лог, и по ја ва ис ку пље ња ду ше пре ко очишћујућег страдалн и ш т в а под не с е ног б е з р оп т а њ а ско р о по т п у но с т ра на. Жр т в а Б о г у је д у х ск ру шен; с р це ск ру ше но и сме р но Б ог не ће п р е з р е т и, пе в а пс а л мо - по јац [Свето Пи смо/но ви За вет 2008: Пс. 50]. Бах тин се ни ка да ни је жа лио на тра гич ну суд би ну свог на ро да, се бе и сво је по ро ди це (мај ка и све три се стре умр ле су од гла ди за вре ме оп са де Ле њин гра да), и све не да ће је поднео са стр пље њем и осме хом на усна ма. С а б ор но с т 295 И де ја с а б орнос т и у т р ад иц ији Р уске п р а в о с ла в не ц р к в е и к ул т у р е са д р ж и ви ше слој но зна чење. Ту реч је ско ва о нај и с т а к н у т и ји сло ве но фи л 19. ве ка, А. С. Хо мја ков ( ), ко ји је у њој ви део про тив те жу ин диви д у а л и зм у За па да и и н т елект уа лн и м т е ж њ а ма т а ко зв а н и х з а па д њ а к а у Ру си ји, ко ји ма се у сво јим ра до ви ма же сто ко су прот ста вљао. На дру штве - ном ни воу, раз ли ка из ме ђу ин ди ви ду а ли зма ко ји вла да на За па ду и ко лект и ви зма п ри су т ног на Ис т о к у об ра ђе на је у ра зн и м с т у д и ја ма ко је се ба ве ме ђу к ул т у р ном ко м у н и к а ц и јом. На т р о у гл у ко ји м је ен гле ск и с о ц и о лог Р. Д. Лу ис пред ста вио Мо дел кул тур них ти по ва, на при мер, љу ди из запад ни х зе маља на ла зе се бли зу к рај ње тач ке ли не ар но -активне к рајности, што зна чи да су ори јен ти сани на испуњење задатка, организовани су пла-

54 296 не ри. С друге стране, Руси, заједно с многим сло вен ским и ис точ но е вропским кул ту ра ма, на ла зе се бли зу тач ке мул ти-ак тив ног ти па, и у жи во - ту су окре ну ти к љу ди ма, го вор љи ви су и спрем ни за са рад њу. То зна чи да с е Р у си (а с њи ма и Ср би) п р е ма з а јед н и ц и од но с е ко лек т и ви с т и ч к и, а л и с у, з а ра з л и к у од љу д и с Да ле ког ис т о к а, ко ји с у т а ко ђе ори јен т и с а н и на колект ивиза м, о т во ре н и ји и ск ло н и ји ве р ба л ном из ра жа ва њу [ L e w is 2010: 37]. По хоризонт а лн и м модел има к улт уре, који се засн ивају на сл и чном п ри н ц и п у по де ле ра з л и ч и т и х к ул т у ра у св е т у, к рај њи и н д и ви д у а л и с т и су сме ште ни на левој страни, а колективисти на десној. Представници култу ра с ле ве стра не ве ру ју у вла да ви ну над при ро дом, њи хов фи ло соф ски по глед је објек ти ван, кван ти та ти ван и свој ствен му је рас цеп из ме ђу ума и т е ла. Кул т у ре на де сној с т ра н и ве ру ју у хар мо н и ју с п ри ро дом и по т ч и- ње но с т њој, а њихов поглед је субјект ив а н, к в а л и т а т и в а н и свој с т ве но м у је је д и н с т во у ма и т е ла. Пе р цеп ц и ја на За па д у је ок рен ут а к а буд ућнос т и, основана на односу субјекат- објекат и међу соб ном так м и че њу, а на Ис то к у је ори јен т и с а на на п р о ш ло с т и с а да ш њ о с т, з а сно в а на на од но с у и з ме ђу два и ви ше су бје ка та, као и на спон та ној са рад њи [Hof ste de 2015: 9 12]. Пра во сла в но ра з у ме ва ње са бор но с т и по ве за но је с у бе ђе њем у Ц р к ву као те ло Христово, у којем сви чланови Цркве представљају ћелије у це - ли ни је дин стве ног, бо жан ског ор га ни зма во ђе ног Све тим Ду хом. На друш т ве ном н и воу, ова и де ја под ра зу ме ва до бро вољ н у међузависнос т сваког по је ди н ца и је ди н ст во це лог д руш т ва. Д руг и м реч има, она у к ључ ује љубав и ди ја лог ме ђу љу ди ма, и ди ја лог с Бо гом кроз мо ли тву и сла во сло вље. Бах ти нов ди ја ло ги зам, с об зи ром на им пе ра тив ме ђу соб не за ви сно - с т и и љу ба ви ме ђу људ ском з а јед н и цом, и з ра зи т и је п ри ме р с а б ор но с т и. Људ ск а ко м у н и к а ц и ја је по т ч и њ е на нај ви шем гла с у, п р в о св е ш т е н и к у и гла ви Цр кве. Бах ти но ва највиша слика [...] ди ја ло шке ве ре је, ка рак те - ри с т и ч но, р а з г о в о р са Хри стом, твр ди Еме р сон [E mer son 2001: 62]. У з а н им љив ом и не о би ч ном р а д у, Смрт Дру гог, К. Г. Ису пов твр ди да је Б а х т и нов д и ја лог у с у ш т и н и и з ра з љу ба ви к а о еро са. Сми сао у ко јем је св а к и до г а ђај у зв р аћене љубави у с т в ари испољ ав ањ е е р о тске љубави, з а у зи ма с р е д и ш њ е ме с т о у п ра в о с ла в ном сх в а т а њу м у че н и ш т в а (св е до - че њ а) и б о ж а н с т в а ко је след ује кеноз и, и л и п ра ж њ е њу с е б е, п р о це су ко ји под р а з у ме в а по т п у но ч иш ћењ е св ес т и к а о ус ло в а з а сп а с е њ е [ Ис у пов 1992: 106]. 2 То пра жње ње прет по ста вља пот пу но пре да ва ње Бо гу и бли жњем, као и без у слов ну жр тву за дру гог. Као што Све ти оци уче, са мо пот пу но на пу шта ње свих ово зе маљ ских по тре ба мо же да во ди до те о зе или обоже њ а у ов ом ж и в о т у. За па њу ју ћ а с л и ч но с т и з ме ђу Б а х т и но в е д и ја ло ш ке фи ло со фи је и све сти с јед не стра не, и пра во слав ног Трој ства с дру ге, мо жда 2 Ке но за (грч. κένωσις) или пра жње ње се бе опи са но у по сла ни ци апо сто ла Па вла Фи лип ља н и ма, и г ра ла је ве о ма ва ж н у уло г у у п ра во сла в ној д у хов но с т и. У Ау то ру и ју на к у, Хри стос у се би спа ја два чи на ке но тич ког са мо по ни шта ва ња: он са се бе свла чи сла ву да би се по ја вио у све ту као жр тва за гре хе, и од и гра ва Оче ву ке но тич ку уло гу сво јим снис хо ђе њем у чи ну По с та ња. Ба х т и н овај д ру г и до га ђај оп и су је као п ри ро д у ес те т ске а к т и в но с т и: То је спо ља ш ња по зи ц и ја ау т о ра у од но с у на ју на к а, њ е г о в о с а мо - бри с а њ е и з по љ а ју на ко в ог ж и в о т а, њ е г о в о чи шће ње це лог по ља жи во та за ње га и ње го во по сто ја ње, схва та ње и за вр ше так до га ђа ја ње - го вог жи во та од стра не ра зум но и етич ки не при стра сног по сма тра ча [Бахтин 2003: 16].

55 нигде није бо ље при ка за на не го у опи су ар хи е пи ско па Ка ли ста Ве ра: Обо - же ње ни је са мо ста лан, већ ʼд ру штвенʼ п ро цес [...] Љу ди, ство ре ни у об ли ч ју Тројс т ва, мог у сх ват ит и божа нск у сл и чнос т само а ко ж иве обича н ж иво т какав жи ве Бла го сло ве на Тро ји ца: као што три ли ца Бо га ʼоби та ва јуʼ у нашим бли жњи ма, не жи ве ћи са мо за се бе, већ у дру ги ма и за дру ге [...] Та ква је истин ска при ро да обо же њаˮ [Wa re 1997: 237]. Пра в о с ла в љ е с е у в ек од л и ко в а ло ви с о к и м с т е пе ном з а јед н и ш т в а у Хри сту или са бор но сти, а Бах тин је био истин ски про па га тор ове љу ба ви и цр кве ног је дин ства ме ђу љу ди ма. Да би уоп ште по сто ја ло ја, нео п ходно је да по сто ји и ти. Дво је су не рас ки ди ви део за јед ни це у Хри сту, а њи хо в о оп ш т е њ е Б а х т и н на зи в а д и ја ло г ом. Ди ја ло ги зам као пут ка обо же њу 297 Б а хт и н је у с о ц и о л и н г ви с т и ц и и т е о ри ји к њи жев но с т и нај по зна т и ји по есе ји ма о п ри ро д и људ ског ис ка за и к њи жев н и м жа н ро ви ма као из ра зу човеко вог по гледа на свет. Његово схватање језика као средства комуника ци је мно го је ши ре од пу ке струк тур не ана ли зе. Он узи ма у об зир друш т в е н и, ис т о ри ј ск и и л и ч н и кон т екс т је зи ч ког ис к а з а и л и д ис к у р с а. За Бах ти на, ис каз је оте ло вље ње иде је. Он ми сли да те о ре ти са ње пред ставља ње и де ја без њи хо вог оте ло вље ња у кон к ре т ним си т у а ци ја ма во ди ка о т уђи в а њу, ча к по л и т и ч кој хе г е мо но и ји, и т ра ж и конк р е тно испољ ав ање св а ке м и с л и у р е ч и и де л у. Св а ко и з ра ж а в а њ е Б а х т и н сма т ра с а мо в е з ом у ла н ц у з а ви сн и х од но с а ме ђу љу д и ма и ме ђу људ ск и м и б о ж а н ск и м наче ли ма. Он све по сма тра у кон тек сту већ ре че ног и оног што ће тек би ти ре че но, с на гла ском на не раз дво ји ву по ве за ност свих живих бића, засно - в а н у на љу ба ви. Зб ог св е г а т о г а нај р е п р е з ен т а т и в н и ји а спек т Б а х т и но в е ми сли по знат је под на зи вом ди ја ло ги зам. Оси м ме ђу с о б не з а ви сно с т и и п р о же т о с т и љу д и, од но с ја-д ру г и нала зи код Бах ти на свој нај ду бљи сми сао у Дру гом (са ве ли ким д ): Са мо у Бо гу или у све ту за ме не је мо гу ћа ра дост, то јест са мо та мо где се оправ да но сје ди њу јем са би ћем кроз дру го га и за дру го га, где сам паси ван и при мам дар [Бахтин 2003б: 120]. Бах тин у Хри сту про на ла зи и па ра д и г м у о т е ло в љ е њ а м и с л и у де л у и л и у р е ч и: Св а к а п р о це на је с т е з а у зи ма њ е и н д и ви д у а л ног полож аја у би ћу: ча к је и Б ог мо ра о да с е о т е - ло т вори да би по м и ло вао, ст ра дао и оп ро с т ио, да се спу сти са ап стракт ног гле ди шта прав де [Бахтин 2003б: 113]. Оно што Бах тин го во ри о свом ом и љ е ном ау т о ру, До с т о јев ском, мо же с е р е ћ и и з а њ е г ов л и ч н и од но с с бо жан ским: У сли ци иде ал ног чо ве ка или у сли ци Хри ста за ње га се на ла зи ра з ре ше ње и де о лош к и х пот раг а. Ова сл ик а и л и овај највиш и гла с мо ра да кру ни ше свет гла со ва, да га ор га ни зу је и пот чи ни [Бахтин 1994: 97 ]. Д и ја ло г и з а м к а о м а н и ф е с т а ц и ја љу б а ви ме ђу б л иж њим а мог у ћ је са мо а ко по с тоји непос редна веза између Бога и човека. Како је Бог љуба в, Он ту љу бав пре но си чо ве ку пре ко Све тог ду ха, тре ћег ли ца Све тог Тројства. То је осно ва на ко јем по чи ва мо гућ ност т е о зе, или обожења, достиза ња Цар ства Бо жи јег из је ван ђе ља на ко јем је ба зи ра на ве ра у Хри ста.

56 298 Да би смо по к а з а л и ра з лог з аш т о је ов а и де ја у п ра во сла в љу оч у в а на до да наш њег да на, док је у ри мо ка то л и ц и зм у п ра к т и чно и шчез ла, морамо обра ти ти пажњу на раз ли ке у дог ми две ју цр ка ва ко је су де фи ни са ле це - лок у п н у оријент ац ију и ц рк в ен у т рад иц и ју. О но ш т о с е до г о д и ло у 13. ве ку у Пра во слав ној цр кви пре суд но је ути ца ло на пра вац ко јим су се две гра не исте ре ли ги је да ље упутиле. Одлу чу ју ћу уло гу у опи су Бож је прир о де од и г ра о је св е т о г ор ск и мо на х и еп и скоп с о л у н ск и Св е т и Гри г о ри је Па ла ма, ко ји је, по угле ду на Све тог Ва си ли ја Ве ли ког, Све тог Ата на сија и С в е т ог М а к си м а Ис по в ед н и к а, к ри с т а л и с а о р а зл ик у и змеђу Б ожје су ш т и не, ко ја је б е сконачна и недок уч ив а, и Б ож ји х ене р г и ја, и з ра же н и х у њ е г о ви м и по с т а си ма, и л и л иц има, св ак и с од р е ђе ном уло г ом у ж и во т у јед ног х ри ш ћ а н и на: он је оч и ш ћен Си ном, п р о св е тљ ен Св е т и м д у хом, и ује ди њен у Оцу. Ство рен у Бож јем об лич ју, али по сле па да из ло жен утица ји ма па лих ду хо ва, чо ве ка чи ни, по ред ду ше и те ла, и тре ћи део ње гов е п ри р о де, не с т в о р е не и б о ж а н ске Б ож је с л и ке, д у х а, к р оз ко ју мо же да спозн а Б ог а. З ах в аљујућ и ов ап лоћењу, с т р ад ању и в а ск рс ењу, С и н је о т в о рио п у т з а чов еков о иск уп љ ењ е. Учес т в ов ањ ем у С в ет и м Тајн ам а цр кве, вер ник је у ста њу да при ми Бож је енер ги је, и још јед ном да спозна д у хов но на че ло св ог би ћ а по м ра че ног па дом. Чо в ек по с т а је Б ог у ис тој ме ри у ко јој Бог по ста је чо век, јер чо век је уз диг нут бо жан ским успоном исто као што се Бог, са вла дан сво јом љу ба вљу пре ма чо ве ку, спу шта без раз лике до по след њих крај но сти при ро де, пи ше Свети Максим [Maxi mus 1985: 91]. Ако се ду ша од рек не при ве за но сти за ни же ства ри и приљу би се у љу ба ви за оног ко ји је ви ше и ње му се пре да [...], од ње га при ма п р о св е тљ е њ е, у к ра с и по б ољ ша њ е, и ис п у њ а в а њ е г о в е с а в е т е и опо ме не од којих до бија истинити и вечни живот, објашњава Св. Григорије [Gre - gory Pa la mas 1988: 127]. Ла ти ни, с дру ге стра не, ни су мо гли да при хва те док три ну ко ја је у ма њи в а ла суш т и нско јед и нс т во Б ог а к р оз ист ицањ е њ ег ови х и пос т аси, и он и су све више почел и да наглашав ају јед но с т а в но с т и не ра з л и ко в а ње бо жан ске на ра ви. Овај по глед склон је да пред ста ви су шти ну Бож је приро де као чи сто он то ло шку ствар ност, као са мо Би ће [Sher rard 1959: 67 68]. До да ва ње f i li o que 3 си м во л у ве ре мо же се та ко ђе по сма т ра т и у све тл у оп и- са Су шти не и Би ћа као јед не исте ствар но сти. Ако је узрок и на че ло би ћа у Трој ству Су шти на, а Син је исти у сво јој су шти ни с Оцем, ло гич но је да Дух ис хо ди из Си на као и из Оца [Sher rard 1959: 71]. Ла тин ска те о ло ги ја поуздала с е у разу м к а о п римарно с р ед с т во п ри бл и ж а в а њ а Б о г у, п и ше Армстронг [Armstrong 1993: 234], а ис точ но хри шћан ство при хва ти ло је Бо га ко ји не мо же да се огра ни чи и схва ти ра зу мом, за то што Бог ко јег можемо разуме ти ви ше ни је не до ку чив [Ma ran gu da kis 2001: 245]. На За пад у, услед схо ла с т и ч ке ра ц и о на л и за ц и је, т е ж ња ка обо же њу се по ла ко а л и 3 Р и м о к а т о л и ч к и д о д а т а к С и м в о л у в е р е п р о г л а ш е н о м н а П р в о м в а с е љ е н с ко м с а б о р у у Н и ке ји 325. г од и не н а л а зи с е у з а г р а д и: [ Ве ру јем] и у Д у х а С в е т о г а, г о спо д а ж и в о т в о р ног, ко ји од Оца (и Си на) ис хо ди, ко ји се са Оцем и Си ном за јед но сла ви, ко ји је го во рио кроз п р о р о ке.

57 299 си г у р но г у би ла. Док су ла т и н ск и т е о ло зи Бо га као нај ви ше Би ће од во ји л и од човек а, ви з а н т и ј ск и т е о ло зи су ра з д в а ја њем Б ож је суш т ине и њег ови х ипо ста си, ко је су чо ве ку при сту пач не, чак од њих нео дво ји ве, чо ве ка прибли жи ле божанском начелу; штавише, учинили су га његовим најбитнији м де лом. Као по сле д и ца од вајања д веју т е о ло ш к и х с т ру ја, на За па д у Бог по сте пе но по ста је те о ре т ска апст ракц ија, а на Ис то к у Он је ова п ло ћен к роз љу бав и ди ја лог из ме ђу чо ве ка и Бо га и чо ве ка и ње го вог бли жњег. Б а х т и н п ризна је не мо г ућно с т чов ек а да позна св ог т в орца: Св а к и иск а з... и ма свог ау т о ра, ко г а ч у је мо у сва ком ис к а зу к а о њег овог аут ора. О с т в а р ном ау т о ру, ко ји по с т о ји в а н св о г а ис к а з а, не мо же мо а п с о л у т но ни шта зна ти [Бахтин 1994: 184]. Ова не мо гућ ност по зна ња, ме ђу тим, с а мо је не по зна в а њ е њ е г о в е с у ш т и не, по ш т о Б о г а зна мо п р е ко њ е г о в ог ис по љ а в а њ а у све т у, п р е ко ис к а з а, и л и ене р г и ја, конк р е тног ов ап лоћењ а не до ку чи вог Бо га у сва ко днев ном жи во ту у сва ком по је дин цу. Бах тин не - г у је од но с с Б о г ом, л и ч н и од но с с а л и ч н и м Б о г ом, з а к љу ч у је Еме р с он [Emer son 2001: 246]. Сва ка те о ри ја без кон крет ног исказа или манифе - ста ци је, пре ма то ме, за Бах ти на је рав на мо но ло ги зму свој стве ном раз - д в о је но с т и и з ме ђу с в е т а б е скон ачн и х т еор и јс к и х мог у ћнос т и и с в ет а конк ре тне ис т ори јске с т варнос т и која се ис по љ а ва к р оз д и ја ло ш к и од нос са дру гим. А са вр ше на сли ка дру гог за ње га је оте ло вље ни, жи во твор ни Други, Христос. У Христу Бахтин нала зи нај ви ши од свих гла со ва, до ступан су бјек ту пре ко Бож јих енергија; ми ви ди мо бо жан ско у дру гим љу дима и с њима у д и ја ло г у, ко ји је ори јен т и са н на од го вор, ре а к ц и ју. Од ва ја ње од Б о г а љу де во д и к а ем п ири јском п р оучав ању п рир оде, к а нат урал изм у. Ба х т и н се од ри че на т у ра л и зма у ко рис т ме т о до ло ш ког т еизма, к ако к аже Пе ш и, пош то п р ви п ри ст у п на т у ра л и зу је и л и објек т ифик ује људско биће, док се д ру г и п ре ма ње м у по на ша као п ре ма л и ч но с т и ко ја и ма по тен ц и ја л да се обо жи [Pec hey 2001: 155]. То лич но је оно што чо ве ка чи ни ду хов ним а не чи сто те ле сним би ћем. Пр е ма т о ме, з а ра з л и к у од мо де р не фи ло с о фи је, ко ју до п л у ра л и зма в о д и ра зно в р сно с т е т и ч к и х р е це па т а, Б а х т и н до п л у ра л и зма до ла зи п у- тем зби ра не за ви сних све сти. Што смо бли же исти ни, до из ра за ви ше до ла зи на ша осо бе ност, а чо век по ста је ствар но свој са мо ако се у пот пуно сти от кри је за дру гог, кроз дру гог, и по мо ћу дру гог [Бахтин 2004: 287]. Љу би бли жње га сво га као са мог се бе, го во ри Хри стос [Свето Пи смо/ Но ви За вет 2008: Мт 22, 39], а aпостол Па вле са ве ту је: Но си те бре ме на је да н д ру г ог, и т а ко ис п у н ит е з ав е т Хри с т ов [Свето Пи смо/но ви За вет 2008: Гал 6.2]. За Бах ти на другос т ни је ну жност, ни пут да се одр жи то леранц ија и м и р у свет у и деолош ког и рел иг иозног фанат изма, већ ист и нск и, ег зи с т ен ц и ја л н и и м пе ра т и в. Са мо по мо ћу д и ја ло г а с д руг и м, и с Д ру г и м, мо же мо ис п у н и т и св о ју д у ж но с т и о ба в е з у к а о људ ск и х би ћ а, и спо ји т и се с на шим тво р цем. Бах ти нов ди ја лог на тај на чин је не по сре дан из раз п ри су с т в а Све т ог д у х а у св а ком по је д и н ц у и је да н од најч и с т ији х и з ра з а п ра в о с ла в ног у че њ а.

58 300 ЗА К ЉУ Ч А К И а ко је мо ра о да с е ок р е не с о ц и о л и н г ви с т и ц и и к њи жев ној т е о ри ји због со вјет ског про го на, Бах тин, ко ји је по чео да чи та Кан та ка да је имао са мо 19 го ди на, увек је се бе сма трао фи ло со фом. Као лич ност он се, међу тим, ду хов но и ин те лектуално образовао у пред ре во лу ци о нар ном раз - д о б љу ц а р с ке Р у с и је (с 22 г о д и не и м а о је ја с но одр еђ ено филос о фс ко мишљење) када је исповедање вере код већине руских мислилаца поприми ло об ли ке за пад не фи ло соф ске тра ди ци је, али за др жа ло са др жај прав о с л а в не б о г о с лов ске м и с т и ке. В е ћ и н а де фи н и ц и ја ко је с у Б а х т и но в е ра до в е у ч и н и ле п р ед ме т ом и н т ен зи в ног п р о у ча в а њ а по т и че и з њ е г о в ог ра да на ме т а л и н г ви с т и ц и, а л и ра з л и к а и з ме ђу њ е г о ви х ра н и х ра до в а, у ко јој је бо г о сло в ље би ло ис та к н у т и је, и ње г о ви х ка сн и ји х ра до ва о је зи к у углав ном се са сто ји у мо ди фи ко ва ној тер ми но ло ги ји. Шта ви ше, на че ло ко је с то ји у те ме љу ње го ве м исл и ос та је д и ја ло г и зам, кон цеп т ко ји је, ка ко Бах тин сâм ка же, осно ван на хри шћан ском мо ра лу [Бахтин 2003а: 23]. У св е тл у но ви х т у ма че њ а Б а х т и но ви х ра до в а, д и ја ло г и з а м, о си м од но с а с дру гим бли жњим, на ла зи још ду бљи сми сао у од но су с Дру гим, с бо жанск и м на че лом. По р ед оп ш т и ји х х ри ш ћ а н ск и х мо т и в а ко је с у з а п а дн и к рит ич ари од мах пре по зна ли, по сто ји још један слој који се може протумачити пре - ко Б а х т и но в е п ри в р же но с т и т ра д и ц и ји ис т оч ног п ра в о с ла в љ а. О на је и у Р усији све више п роучавана како је рас т а о и у т и цај ц р к ве не д у хов но с т и. Те п ра в о с ла в не и де је р е з ул т ат с у к а ко њ е г о в ог к ул т у р ног на с ле ђа, т а ко и њ е г о в ог в е р ског оп р е дељ ењ а. Б а хт инов ск и д и ја ло г и з а м, п р е ма т о ме, мо же се посма трати и као другачији поглед на основни смисао православног х ри ш ћ а н с т в а, с а б о р но с т Х ри с т о в е ц р к в е н а з ем љи к р о з з аједн иц у Е в х а р и с т и је. Ко н ач но, ме њ а ју ћ и х р и ш ћ а н ск у т е рм инолог ију а л и не и ње ну су шти ну, Бах тин повезује традиционал на мо рал на убе ђе ња с мо дер - н и м е т и ч к и м и еп и с т е мо ло ш к и м и де ја ма, и т и ме ос та в ља т ра ја н пе чат на п ра в о с ла в н у фи ло с о ф ск у м и с а о. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Бах тин, Ми ха ил Ми хайло вич (2003а). К фи ло со фии по ступ ка. Со б ра н и е с о ч и н е н и й. Т.1: Ф и л о с о ф с к а я э с е и к а и х о д о в. Мо с к в а : И з д а т е л ь с т в о р ус с к и е с л о в а р и языки славянской культуры, Бах тин, Ми ха ил Ми хайло вич (2003б). Ав тор и ге рой в эсте ти че ской деятельно сти. Со бра ние со чи не ний. Т.1: Фи ло соф ская эс е и ка их о дов. Мо с к в а : И з д а - тельство рус ские сло ва ри языки славянской культуры, Бах тин, Ми ха ил Ми хайло вич (2002). Бе седы с Ду ва киным. Мо сква: Со гла сие. Б а х т и н, М и х а и л М и х а й л о в и ч (19 9 4). Пр о б л е м а в о р ч е с в а / о э и к и До с о е в с ко о. Ки ев: Next. Бердяев, Ни ко лай (1971). Рус ская идея: Основные ро блемы рус ской мысли XIX ве ка и на ча ла XX ве ка. Pa ris: YMCA Press. Бер ђа јев, Ни ко лај (1987 ). Ру ска иде ја, Про све та, Бе о град Пре вод: Ма ри ја и Бран и с л а в М а р ко в и ћ.

59 301 Б о ч ар ов, С е р г е й Ге о р г и е ви ч и Н и ко л а й И п по л и т о ви ч Н и ко л а е в / р ед. / (20 03). Соб р ан и е со ч и не н и й Т.1: Ф и л о со ф с ка я эс е ика 20 - и х од о в. Моск в а: И здат е л ь с т в о русск ие сло ва ри языки славянской культуры. Ис у пов, Кон с т а н т и н Гле б о ви ч (19 92). А л ьт е р н а т и в а э с т е т и че ской а н т р о по ло г и и: М. М. Бах тин и П. А. Фло рен ский. М. М. Бах ин: эс е и че ское на сле дие и со вре меннос ь, т. 1, ред. А. Ф. Ере ме ев и др. Са ранск: Из да тельство Мор дов ско го уни верси те та, Ко ж и нов, Ва д и м (19 93). Б а х т и н и ег о ч ит ат ел и: Ра зм ы ш ле н и я и о т ч а с т и в о с по м и н а н и я. Ди а л о. Ка р н а в а л. Х р о н о о. 2/3: Ко ж и нов, Ва д и м ( ). К р а т к ие св е де н и я о М и х а и ле М и х а й ло в и че Б а х т и не. Судьба Рос си ии: вче ра, се одня, зав ра. Мо сква: Во е ни здат. Све то Пи смо/но ви За вет (2008). Бе о град: Све ти ар хи је реј ски си нод СПЦ. Тур бин, Владимир Ни ко ла е вич (1995). Из нео пу бли ко ван но го о М. М. Бахтине (I). Фил о с о ф с к и е н а у к и 1: Armstrong, Ka ren (1993). A Hi story of God: the 4000 Qu est of Ju da ism, Chri sti a nity and Islam. New York: A. A. Knopf. Bak htin, Mik hail Mik ha i lo vich (2001). Ap pen dix: M. M. Bak htin s Lec tu res and Com ments of from the No te bo oks of L. V. Pum pi ansky. Ba k ht in a n d Re li g ion. Ed. Su san M. Felch and Paul J. Con ti no. Evan ston: Nor thwe stern UP: Bak htin, Mik hail Mik ha i lo vich (1982a). Di sco ur se in the No vel. T h e D i a lo g i c Im a g i n a t i o n. Au stin: Uni ver sity of Te xas, Bak htin, Mik hail Mik ha i lo vich (1982b). Forms of Ti me and the Chro no to pe in the No vel. The D i a lo g i c Im a g i n a t i o n. Au stin: Uni ver sity of Te xas, Bak htin, Mik hail Mik ha i lo vich (1986). From No tes Ma de in S p ee c h G e nr e s a n d O t h e r L a t e E s s a y s. Eds. Caryl Emer son and Mic hael Hol qu ist. Trans. Vern W. McGee. Au stin: Uni ver sity of Te xas, Bak htin, Mik hail Mik ha i lo vich (1984). Ra be la is and His World. Blo o ming ton: In di a na UP. Clark, Ka tri na and Mic hael Hol qu ist (1984). Mik hail Bak htin. Cam brid ge: Har vard UP. Co a tes, Ruth (1998). C h r i s t i a n i t y i n B a k h t i n. Cam brid ge: Cam brid ge UP. Emer son, Caryl (2001) Af ter word: Ple ni tu de as a Form of Ho pe. Bak ht in and Relig ion: A Feeling for Fa ith. Ed. Su san M. Felch and Paul J. Con ti no. Evan ston, IL: Nor thwe stern, Gre gory Pa la mas, Sa int (1988). The One Hun dred and Fifty Chap ters. Trans. Ro bert E. Sinke w icz. To r o n t o: Po n t i f i c a l I n s t i t u t e of Me d i a e va l St u d i e s. Hol qu ist, Mic hael (1990). Di a lo gism: Bak htin and His World. Lon don: Ro u tled ge. Le wis, Ric hard D. (2010). W h e n C u lt ure s C ollid e: L e a d i ng Ac r o s s C u l t u re s. Bo s t on: Nic ho la s Br e a ly I n t e r n a t i o n a l. Lock, Char les (2001). Bak htin and the Tro pes of Ort ho doxy. B a k h t i n a n d Relig i o n: A Feeli ng for Fa ith. Ed. Su san M. Felch and Paul J. Con ti no. Evan ston, IL: Nor thwe stern, Ma r a ng ud ak is, Ma nu s sos (20 01). T he Me d i e val Ro ot s of O u r E co lo g i cal Cr i sis. En vi ron me n tal E t h i c s 23: Ma xi mus the Con fes sor, Sa int (1985). Se lec ted Wri tings. Mah wah, NJ: Pa u list Press. M i h a i lo v ic, A le x a n d a r ( ). Cor po real Worlds: Mik hail Bak htin s The o logy of Di sco ur se. Evan ston, IL: Nor thwe stern UP. Pec hey, Gra ham (2001). Phi lo sophy and The o logy in Aest he tic Ac ti vity. Bakht in and Relig ion: A Fe e ling for Fa ith. Su san M. Felch and Paul J. Con ti no /ed./. Evan ston, IL: Nor thwe stern UP: Po o le, Ran dall A. (2001). The Apop ha tic Bak htin. B a kh t i n a n d Relig i o n: A Feeli ng fo r Fai t h. Ed. Su san M. Felch and Paul J. Con ti no. Evan ston, IL: Nor thwe stern UP, Ross, Sir Da vid (1995). Ari sto tle. New York: Ru tled ge. She r rard, Phi lip (1959). The Gre ek East and the La tin West. Ox ford, UK: Ox ford UP. Sh err a r d, Ph il i p (1987 ). The Ec lip se of Man and Na tu re: An En qu iry in to the Ori gins and C o n s e q u e n c e s o f Mo d e r n S c i e n c e. West Stoc kbrid ge, MA: Lin dis far ne Press. Wa re, Ti mothy (1997). The Ort ho dox Chu rch. New York: Pen guin.

60 302 Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Бах тин, Ми ха ил Ми хайло вич (2012), Сло во в ро ма не. Би бли о те ка Гу мер -ли те ра ту ро - ве де ние. Доступ но на: bli o tek _Buks /Li te rat /bah tin /slov_rom. php. При сту пље но: Hof ste de, Ge e rt (2011). Di men si o na li zing Cul tu res: The Hof ste de Mo del in Con text. Scho larworks. До ступ но на: ht t p://s chol a rwo r k s.g v s u.e d u /cg i /v ie wc o nt e nt.cgi? a rt icle =1014 & con text=orpc. При сту пље но: OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R BAK HTIN AND THE ORT HO DOX CHRI STIAN TRA DI TION by SV E TO Z A R P OŠ T IĆ Vi l n i u s Un i ve r sit y I n s t i t u t e of Fo r e ig n L a n g u a ge s 5 Un i ve r si t e t o, Vi l n i u s, Lit hu a n ia s ve t o z a r.p o s t u k i.v u.lt SUM MARY: This pa per ex plo res mo tifs from the Ort ho dox Chri stian tra di tion in t he wo r k s of t he f a mo u s Ru s sia n ph i lo s o p he r M i k h a i l M i k h a i lo v ich Ba k ht i n. T he i n t r o - duc tion of fers a se ri es of te sti mo ni es from the thin ker s per so nal li fe that con firm his a f f in it y t ow a r d C h r is t ian it y a n d Ru ssi a n O r th od ox y, a n d t h e s ourc e of t h i s a ff in it y i s l i n ke d t o h i s e t h n ic o r i g i n, s pi r i t u a l e n v i r o n me nt a nd t he l i t e r a r y- ph i lo s o p h ic t r a d i t io n in which he was in tel lec tu ally sha ped. Af ter pre sen ting a few uni ver sal Chri stian ide as in his works the com pa ri son of the re la ti on ship bet we en the aut hor and the he ro with t he r e l a t i o n sh ip b e t we e n t he Cr e a t o r a nd H i s hu m a n c r e a t io n, i n c a r n a t io n a nd t he wo r d (lo go s) this pa per po ints to the spe ci fi cally Ort ho dox ide as in his wri tings. Tho se are: p e r i c h o r e si s or the mu tual per me a tion of the two na tu res of Christ, the ho li ness of the body and the apop ha tic ap pro ach in the o logy, the buf foon as a fool for Christ s sa ke, and com mu na lity as the es sen ce of the exi sten ce of the Chu rch. Fi nally, Bak htin s cen tral idea, di a lo gism, is pre sen ted as a me ans used on the path to ward di vi ni za tion, or t h e o si s, the ba sic cha rac te ri stic of Chri stian spi ri tual li fe in the Ort ho dox East. KEYWORDS: Bak htin, Or to dox, Chri stian, tra di tion, di a lo gism

61 UDC 1:929 Savić M. UDC (497.1) ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД МИ ЛЕ СА ВИЋ КАО ТУ МАЧ СКО РИ ЈЕ Ј У Ж НО СЛО ВЕН СК Е П РО Ш ЛО СТ И M И РЈА Н А РА ДО Ј И Ч И Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју К р а љи це Н а т а л и је 45, Б е о г р а д, С р би ја m r a d o ji c ic 9@g m a i l.c o m СА Ж Е ТА К: Пр ед ме т р а да је и нт е р п р е т а ц и ја ско ри је ју ж но с ло в ен ске п р ош лос т и коју је у св оји м дел им а по н у д ио не д а в но п р е м и н у л и с рп ск и филозоф и д ру ш т ве н и т е о р е т и чар М и ле Са ви ћ. Ра т о ви з а екс ју г о сло вен ско тери торијално наслеђе, агресија НАТО пакта на СРЈ, пројекат евроатлант - ског и н т е г ри с а њ а С р би је не к и с у од н ај зн а ч ај н и ји х т е м а т ск и х punctumа т е и н т е р п р е т а ц и је. Ис ц р п н и м у в и д ом у С а в и ћ е в а с т а но в и ш т а о ов и м и с р од н и м и м фе но ме н и ма ско ри је по л и т и ч ке и с о ц и ја л не ис т о ри је р е г и о на, аут о рк а з а к ључ ује д а ће у в ел иком мо з а и к у зн а њ а о јед ном, т а ц и т ов ск и р е че но в р е ме н у б о г а т ом не с р е ћ а м а, коц к и ц а ко ју м у је п рилож ио ов ај, с н ау чне и ж и в о т не сце не п р е р а но си ш а в ш и с рп ск и и н т е ле к т у а л а ц, би т и, з а си г у р но, јед н а од н ај зн а ч ај н и ји х и н ај д р а г о це н и ји х. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: М и л е С а в и ћ, р а с п а д / р а з б и ја њ е СФР Југ ос л ав ије, З а п а д н и Б а л к а н, и н т е р п р е т а ц и ја Миле Са вић ( ) једно је од нај зна чај ни јих име на срп ске фило з о ф ске и д ру ш т в е но - т еори јске м ис л и с к р а ја 20. и п р в е д в е де це н и је 21. в е к а. Ау т ор је ви ше де с е т и на з а па же н и х т ек с т о в а о б ја в љ е н и х у нај у- глед н ији м х уман ис т и чко -нау чн и м период и чн и м п убл ик ац ијама у зем љи и ре ги о ну, и пет мо но гра фи ја, од ко јих га је јед на, Полит ика филозофског дис кур са: прак тич не им пли ка ци је пост мо дер не фи ло зо фи је, го дине п р о и з в е ла у ла у р е а т а нај п р е с т и ж н и је ов да ш њ е на г р а де з а е с т е т и к у, те о ри ју умет но сти и фи лозофију. У коа у то р ству са Вла ди ми ром Цвет ко - ви ћем и Не надом Цекићем, Савић је написао и, према кредибилним про - це на ма, је дан од нај ква ли тет ни јих сред њо школ ских уџбеника филозо - фи је на на ш и м п р о с т о ри ма, т е у р е д ио и л и ко у р е д ио не ко л и ко з б ор н и к а ра до ва с на уч них ску по ва на ко ји ма је и сâм уче ство вао. Успе шно се оку шао и у на у ч но -а д м и н и с т ра т и в н и м и нау чно -ме на џе р ск и м по сло ви ма, нај п ре

62 304 к а о д и р ек т о р у н и в е р зи т е т ског И н с т и т у т а з а фи ло з о фи ју и д ру ш т в е н у те о ри ју у Бе о гра ду у ко јем је био за по слен од до го ди не, по том као др жав ни се кре тар у та да шњем Ми ни стар ству на у ке и за шти те жив о т не с р е д и не и, нај з а д, к а о де к а н Уч и т е љ ског фа к ул т е т а у Б е о г ра д у на ко јем је до че као и крај свог жи вот ног ве ка. И н те лек т у а л но и п ро фе си о на л но са зре ва ње М и ле та Савића одвијало се у вре ме ну ко је су на ши рем дру штве ном и по ли тич ком пла ну обе леж и л и ра с па д /ра з би ја њ е не к а да ш њ е з а јед н и ч ке д р ж а в е Ју ж н и х Сло в е на, ви ше го д и ш њи ра то ви за г ра н и це на ње н и м ру ше ви нама нас тал и х д ржава, агре си ја НА ТО -пак та на Србију и Црну Гору... Претпостављајући их сво - ји м до та да ш њи м, д и сц и п л и на р но у зев са сви м д ру га ч и ји м ис т ра ж и вач к и м и н т е р е с о в а њи м а, з н а т а н б р ој т а д а ш њи х с р п ск и х д ру ш т в е но -н а у ч н и х де лат ни ка кре нуо је у ис тра жи ва ње тих дво де це ниј ских фе но ме на у чвр - с т ом у в е р е њу д а с у висином с оц ија лне цене која је п л аћен а з а њихов о ра з р е ша в а њ е и да ле ко с е ж но ш ћу р е пе р к у си ја по бу д ућ но с т р е г и о на ко ји су за хва ти ли, они сте кли ста тус иза зо ва на ко ји, на про сто, ни је би ло мог у ће, а н и мо ра л но до п у с т ив о, п р офесио на л но, ис т ра ж и в ач к и, па к ат к а д и дру штве но -ак ти ви стич ки не од го во ри ти. Не ис ко ристити, како би Све - т о зар Ст ојанови ћ ре ка о [Stoja nov ić 1997: 22], у ис т ра ж ивачевом пословном жи во ту не та ко че сту епи сте мо ло шку шан су да не са мо као про фе си о нално за ин те ре со ва ни по сма трач, већ и као не вољ ни уче сник и све док епо халн и х до га ђа ја оста ви по не к и п и са н и т ра г сво ји х у ви да, спо зна ја, ре флек си ја о њи хо в ој ау т ен т и ч ној к а к в о ћ и. 1 И Ми ле Са вић је, ре кло би се, у слич ном кљу чу де ши фро вао ко лек тивно - ег зи стен ц и ја л не на ло ге тог т ра г и ч ног вре ме на. Иа ко ње го ви х тек сто ва и к њи г а с а р е че ном т е ма т и ком, и л и ја в н и х на с т у па, од но сно р е а г о в а њ а од р е ђе н и м по в о д и ма у ко ји ма је о б зна њи в а о св о је с т а в о в е о по ме н у т и м фе но ме ни ма, број ча но ни је би ло пре ви ше, сва ка од тих би о би бли о граф - ских ре фе ренци је, можда и због тога, дра го це на за ис тра жи ва че тог пе рио да р е г и о на л не ис т о ри је је р је н у д и ла по не к и ори г и на ла н у ви д у њ е г ов тра гич ки ка рак тер, осве тља ва ла га из не ког дру га чијег или дотад истражи вач ки не до вољ но екс пло а ти са ног угла, ну ди ла нове, озбиљније и увер - љи ви је ар гу мен те за већ зна на ста но ви шта... Ме т од ск а по ла зи ш т а с ко ји х је С а ви ћ по ла зио у св о ја ис т ра ж и в а њ а ексју г о с ло в ен ског с л у ча ја о с ла њ а ла с у с е на оно Хе ра к л и т о в о [ He r a k l it 1981: 32] да су шти на, пра ва при ро да ства ри, во ли да се скри ва ис под насла г а по ја в ног, ма н и фе с т ног, и н ц и ден т а л ног и да је с т ог а т реба паж љиво тра жи ти с ону стра ну, ка да је реч о вре ме ну и про сто ру ко је има мо у ви ду у гл а в ном см и ш љ е но и ц и љ но п р о и з в о ђ е не, до г а ђ ајне неп р егледнос т и ко ја се н у д и ла по сма т ра че ви м оч и ма. С т и м ме т од ск и м д и кт умом на у м у Са вић је по лазио у сво ја го не та ња тог пе ри о да на ше новије историје оставив ши иза се бе не ко ли ко бри љант них тек сту ал них и књи шких про ду кат а з а ко ји ма ће, з а си г у р но, мо ра т и да по с ег не св а к и бу д у ћ и ис т ра ж и в ач х а о т и ч не з а па д но ба л к а н ске з а в р ш н и це м и н у лог в е к а. 1 О то ме ви де ти и: [Радојичић 2013: 5].

63 О К А РА К Т Е РУ ЕКСЈ У ГО СЛО ВЕН СК И Х РА ТО ВА, ЊИ ХО ВИ М У ЗРО Ц И М А И А К Т Е РИ М А 305 Пр е св е г а, С а ви ћ ис п р а в но де фи н и ше п ри р о д у нед а в н и х р а т о в а у ре ги о ну, од ре ђу ју ћи их као ра то ве за ју го сло вен ско територијално насле - ђ е ко ји с у к а о т а к ви би л и с а мо но в а, м а н и ф е с т н а ф а з а л а т е н т ног р а т а ко ји је, по њ е г о в ом м и ш љ е њу, к а ра к т е ри с а о по л и т и ч к и ж и в о т у д ру г ој Ју го сла ви ји од ње ног на стан ка. Ни је на овом ме сту реч о не ка квој екс тре - м ис т и ч кој и н т е р п р е т а т ор ској кон с т ру к ц и ји п р е ма ко јој м и р п р ед с т а в љ а ста ње при пре ма за рат, то јест пре ма ко јој је рат, за пра во, пер ма нент но друш т ве но с та ње. И ме но ва ње јед не д и мен зи је ју г о сло вен ске со ц и ја л и с т и ч ке епо хе рат ним ста њем Са вић оправ да ва на дру га чи ји на чин. У ју го сло венском сл у ча ју ратно стање, наиме, има осо бен сми сао и оно, по ја шња ва ау тор, ни је по сле ди ца не ке оп ште историјско - он то ло шке усло вље но сти пе р манентног ра та, не го, зна чај ним де лом, на мер ног при кривања да се специфична вр с т а ра т а на ексју г о сло вен ск и м п р о с т о ри ма кон т и н у и ра но од ви ја ла. 2 А раз ло ге за прелазак из те латентне у ма ни фест ну фа зу уну тар др жавног ра та, од но сно ра то ва у ко ји ма је со ци ја ли стич ка Ју го сла ви ја и сконча ла Са ви ћ п ре по зна је у ч ињен иц и п ре в ла с т и со ц и ја л но -и де о ло ш ког на д национално -др жа во твор ним прин ци пом ње ног уре ђења, то јест потискив а њу, ма р г и на л и з а ц и ји, па и по л и т и ч кој п р о ск ри п ц и ји ов ог д ру г ог ко ју је по л и т и ч к и по р е да к не к а да ш њ е д р ж а в е п ра к т и ко в а о од 50 -и х г о д и на 20. в е к а на о в а мо; по че т ком 9 0 -и х т о је до в е ло до њ е г о в ог екс п ло зи в ног о с ло ба ђа њ а на на ч и н ко ји је ц иљ евима њиме усмерав ан и х пол ит и чк и х п р о је к а т а да о п ра к т и ч н у п р едно с т на д с р ед с т ви ма и на ч и н и ма њи хо в е ре али за ци је. Ре чи ма са мог Са ви ћа: По што је из о ста ло дис кур зив но раз - ла га ње на ци о нал но -др жа во твор ног прин ци па, прак тич но на ме та ње импе р а т и в а и ц иљ а кон ачн ог реш ења н ац ион а лн и х п ит ањ а појавило с е у свом ру ди мен тар ном об ли ку, без осе ћа ња од го вор но сти пре ма прак тичној це н и ко ју з а т о т р е ба п ла т и т и. Та ко с у мо г у ћ и по л и т и ч к и п р о т и в н и- ц и фа кт и чк и би л и су п р о т с т а в ље н и к а о по л и т и ч к и неп ријат ељи, ч име су с т в ор ен и п ра к т и ч н и ус ло ви з а не по с р ед но по к р е т ањ е међунац иона лн и х ра то ва [Савић 1999: 59]. Уто ли ко би се, ако је ту ма че ње ка рак те ра ра та не ра з д во ји во од т и па ње г овог исхода, а п ре ма ау т о ро вом м и ш ље њу је с т е, ма нифестни, ору жа ни ра то ви ко ји су усле ди ли те шко могли окарактериса ти као гра ђан ски бу ду ћи да њи хов ис ход ни је био оп ста нак већ, под влачи он, раз град ња др жа ве на чи јим про сто ри ма су се од ви ја ли. 2 А ко и по в р ш но по гле да мо ја в н и д ис к у р зи в н и п р о с т ор не к а да ш њ е з а јед н и ч ке д р ж а в е п ри ме т и ће мо, у к а з у је С а ви ћ, да је и по р ед с ла в љ е њ а м и ра и по б е де п р о г р е си в н и х ис т о ри ј- с к и х с н а г а, т ај п р о с т о р п е р м а н е н т н о б и о и с п у њ е н ф и г у р а м а р а т а к а о ш т о с у : п о б ед н и ц и и п о р а же н е и с т о р и ј с ке с н а г е, у н у т р а ш њи и с п о љ н и н е п р и ја т е љи... По р ед т о г а п о с т о ја л а је пер ма нент на ми ли та ри за ци ја дру штва на што ука зу је удео вој ног бу џе та у струк ту ри нац и о н а л ног д о хо т к а, с о ц и ја л н и с т а т ус в ој ног к а д р а, си с т е м о б р а з ов ањ а који је н а скор о св и м н и в оим а у к ључ и в а о о б р а з о в а њ е з а о п ш т е н а р од н у од б р а н у и д р уш т в ен у с ам оз аш т ит у, с т в а р а њ е т е р и т о р и ја л н е од б р а н е н а п р о с т о р у ц е л е Ју г о с л а в и је, с т в а р а њ е о р у ж а н и х је д и - ни ца у пред у зе ћи ма... [Савић 1999: 56].

64 306 Та држав но -деструктивна унутрашњеполитичка динамика није, разу ме се, би ла без спољ них под сти ца ја. Они, ме ђу тим, као та кви ни су, уо ча ва Са ви ћ, н и ка к ва но ви на већ п ра ви ло у ис т о риј ском по с т о ја њу сва ке др жа ве, а по себ но оне из ре да, ка ко би Јо ван Цви јић ре као, на сред дру ма с а г р а ђ е н и х. С пољ н и подс т иц аји могл и с у д а пос т ан у делот в орн и с амо под усло вом да у у н у т ра шњем ста њу по сто је до вољ но ја ке тен ден ци је ко је у њи ма ви де са ве зн и ке сво јег ос т ва ре њ а, ис т и че, ис т раж ивачк и пош т ено, Ми ле Са вић. А у том по гле ду, уну тра шњи ре сур си очу ва ња дру ге Ју го слави је би ли су не до вољ ни, по чет ком 90-их го ди на 20. ве ка прак тич ки узев го то во са свим ис цр пље ни. На и ме, у тре нут ку ка да је вла да ју ћа ексју го сло - в енск а е л ит а г у би л а мо но пол по л и т и ч ке мо ћ и он а, см а т р а С а ви ћ, н и је мо гла да п рев а зи ђе с о ц и ја л но -и де о ло ш к а ог ра н и чењ а и пон уд и д руш т ву про је кат ко ји би био при влачнији од пар тикуларних национално -држав - н и х т ен ден ц и ја, ч и ме би би ла п ру же на но в а мо г ућ но с т да с е ра ц и о на л но раз ре ши пер ма нент ни ме ђу на ци о нал ни су коб у ко јем је фе де ра ци ја пре - би в а ла од св ог на с т а н к а. Да овом п ри л и ком о с т а ви мо по с т ра н и ау т о р ов из ванредно значајан увид да је на ексјуго сло вен ским про сто ри ма ет нички иден ти тет углав ном пред ста вљао тач ку пре се ца ња различитих, поглавит о не е т н и чк и х рел иг и јск и х, к улт ура л н и х, све т о на зор ск и х од ре ђе њ а, и д а с у с е м н о г е п о с т ј у г о с л о в е н с к е н а ц и ј е к а о т а к в е у с п о с т а в и л е, а к о уоп ш т е је су, у п ра во ра т о ви ма за ексју г о сло вен ско т е ри т о ри ја л но на сле ђе. Они су уто ли ко за њих би ли не са мо др жав но- већ и на ци о нал но-кон стит у т и вн и ч инови. А сукоб за п ра кт и чн у п ремоћ у и нт е рп рет ац ији њиховог ка ра кт ера који се од ви ја о у по ре до са ору жа н и м су кобима и ма о је, ево још јед ног ис п ра в ног и в е о ма в а ж ног з а па ж а њ а М и ле т а С а ви ћ а, п ра к т и ч н у свр ху да ле ги ти ми ше, прав но и мо рал но, уче шће у њи ма. О ПО СТ П Е ТО ОК ТО БА Р СКОЈ СР БИ Ј И, К РИ Т И Ч КОМ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц У И М И СИ Ј И ОБРА ЗО ВА ЊА У СРП СКОМ ДРУ ШТВУ Знат ни ји део Са ви ће вих уви да у овај пе ри од ре ги о нал не исто ри је одно си с е на њ е г о ву по с т пе т о ок т о ба р ск у, не ви ше рат н у, а л и не з б ог т о г а и ма њ е д и на м и ч н у и ма њ е зна чај н у с е к в ен ц у. Не по с р ед но на кон с а м и х пе т о ок т о ба р ск и х де ша в а њ а он ће оп р е зно, је р у т ом т р е н у т к у, ч и н и с е, већ ин ту и тив но пред о се ћа ју ћи ку да се, ка ко би ре као Све то зар Сто ја но - вић [Стојановић 2000: 3], срп ски део Ти то ни ка упу тио, из ре ћи да се српско дру штво на шло у јед ној па ра док сал ној си ту а ци ји у ко јој се ин тер ио - ри з а ц и ја д ру ш т ве н и х нор м и ра з ви је ног све т а и н т е р п ре т и ра по с ред с т вом нормативних модела (демократије, људских пра ва, тех но ло шког и еко номског раз во ја...) ко ји су у озбиљ ној кри зи и та мо ода кле их се на сто ји импор т о в а т и. У т ом кон т ек с т у де мо к рат ск а, к а о и д ру г е до м и на н т не на рац и је о т и м до г а ђа ји ма, св е ви ше, уо ча в а он, г у б е с т а н да рд но зна че њ е и у ме с т о де ск ри п т и в ног до би ја ју п ра к т и ч н и, мо би л и з ац и јск и см иса о. О не се и са ме по ја в љу ју као ч и н и ла ц п ро ме на ко ји сво ју у ве р љи вос т осна ж у је по сред ством на вод но не у трал не те о риј ске на ра ци је [Савић 2001: 19].

65 307 Оно ш то је по себ но за о к у п ља ло Са ви ће ву па ж њу у том пе ри о д у на ше не да в не п р о ш ло с т и је с т е, и па к, јед на не и м пор т о в а на и с а сви м о с о б е на, т ад аш њ а кон це п ц и ја и п р а к с а д р ж а в ног и н а ц и о н а л ног и н т е р е с а, и л и мо жда пре ан ти ин те ре са, за какве би се тешко могао наћи упоредив пример у но ви јој по ли тич кој исто ри ји све та. Све оно што се у дру гим су вер е н и м д р ж а в а ма у т ом см и с л у п р е т по с т а в љ а к а о не спор но и не у п и т но, сма т ра са мо ра зу м љи ви м и го то во са к ра л и зо ва н и м, у пос т пе то ок то бар ској Ср би ји је, др жао је Са вић, оспо ре но, де вал ви ра но, па чак и кри ми на лиз о в а но к а о мо г у ћ н и п р и нц и п и п р а кс а њ еног пол ит и чког д елов ањ а у међуна род ном пољу. Само у данаш њој Ср би ји, ре зи г н и ра но је у по зо ра вао, не о п ход но је под се ћ а т и да не ма н и чег, у по л и т и ч ком см и сл у п ри род н и јег и нор ма л н и јег од т о г а да јед на д р жа ва и з на д све г а д р ж и до свог д р жа в ног и на ци о нал ног ин те ре са и до сто јан ства. Са мо у да на шњој Ср би ји, укази в а о је он, н у ж но је под в ла ч и т и да је на ц и о на л н и и н т е р е с не с л у ч а ј но, да к ле, ц и љ но, п ла н ско, оно на ко јем с е п р е да но и с а мо п р е г ор но на с т о ји, од р ж а ње и на п ре до в а ње једне д рж а вне з аједн ице у м реж и међунар одн и х од но с а. И до с лов но: Тек с а мо св е с т о св о ји м по т р е ба ма, и н т е р е си ма, т е на ч и н има њи хо вог ос т ва ре ња у ме ђу на ро ном и гло ба лном контекс т у мог у је да н на р од до в е с т и до по у зда не ис т о ри ј ске ег зи с т ен ц и је. У не до с т ат к у та кве ре флек си је, она мо же би ти са мо слу чај на [Savić 1999: 40]. Уто ли ко Са ви ће вој оп ти ци ни је про ма као ни фе но мен функ ци о нали зо ва ног припадника локалних постпе то ок то бар ских по ли тич ких, еко - ном ск и х и и н и х псе у до е л и т а, т и х, по ма ло г ру би м а л и не и не а де к ват н и м ре ч и ма јед ног д ру г ог ов да ш њег ау т о ра ре че но, ко ри сни х иди о т а [Кљакић, 2011: 8] ко ји за рад лич ног пробитка приста ју на уло гу до бро вољ них ре пре - зе на та гло бал не им пе ри јал не мо ћи и ње них на сто ја ња на политичкој, еко - ном ској и св а кој д ру г ој де с у в е р е н и з а ц и ји и де с у бјек т и ви з а ц и ји Ср би је; д ру г и м р е ч и ма р е че но, њ е ном де фи н и с а њу к а о о бјек т -д ру ш т в о ко је ће и д у ћ и т а ко зв а н и м п у т ем б е з а л т е р на т и в е б е с по г о в ор но с л у ж и т и св а кој т у ђој и г о т о в о н и јед ној св о јој на ц и о на л ној и д р ж а в ној до бр о би т и. 3 Из овог про блем ског по ља је и фи гу ра тзв. ан га жо ва ног од но сно критич ког интелектуалца, којом се Миле Са вић ду го и сту ди о зно ис тра живач ки ба вио по след њих го ди на свог биолошког жи во та. Реч је о кри тич ко- -ин те лек т у а лној фиг ури која се ра звијала у ок ри љу јед не фор ме марк си зма, на ју жно сло вен ским про сто ри ма по зна те под оп штим име ном pra xis фило зо фи ја. Пре ма са мо ра зу ме ва њу ове г ру па ци је и к ру га око ње ни ко д ру ги о си м њи х н ије мог а о носит и ор еол к рит и чког и нт елект уа лца (т име н и пра вог интелек ту ал ца), ни ти је дру ги тип кри ти ке, осим радикалне крит и ке св е г а по с т о је ћег, оз би љ но п ри зна в а н [С а ви ћ : 19 0]. 4 Свој ство к ри т и ч к и с е и н т е лек т у а л ц у ов ог т и па п ри п и с у је у т ом см и с л у ш т о с е он као заступ ник од ре ђе ног прак тич но -нор ма тив ног ста но ви шта су п ротс т а в љ а д р у кч иј е м с т ан ов иш т у, а н е у с м ис л у к р ит ик е к ој а п оч ив а н а 3 Ви ше о то ме у: [Савић 2004: 22, et pas sim]. 4 До в о љ но је, с к р е ћ е п а ж њу ау т о р, по гл е д а т и к а т а лог с в е г а оно г а ш т о је би ло п р ед ме т кри ти ке, од др жа ве, на ци је, гра ђан ског дру штва, пре ко бур жо а ске кул ту ре, сло бод ног тр жиш т а, т е х н и ке, д о п а р л а м е н т а р н е д е м о к р а т и је, п р и в а т н е с в о ји н е... Cf. [Савић 2004: 196].

66 308 ме тод ској са мо ре флек си ји [Са ви ћ 20 03: 145, к у р зи в њег ов]. Уло га и н т е - лек т у а л ца овог ти па у д ру штве ној ст ру к т у ри од ре ђе на је, ра з ја шња ва ау тор, аван гард ном по зи ци јом ко ју је он сâм се би до де лио. Од при ли ке до прили ке она ме ња по јав не об ли ке (пар тиј ск и и де о лог, на родни т рибу н, коме сар, а г и т а т о р, д ру ш т в е но -по л и т и ч к и р а д н и к, с у д и ја ч а с т и, х у м а н и т а р н и а кт иви с т а...), а л и у в ек з а д р ж а в а јед но би т но од р еђ ењ е е л ит ис т и чк и п р е зи р п р е ма љу д и ма з а ч и је с е и н т е р е с е на в од но з а ла же [С а ви ћ : 199]. Ако има мо то у ви ду, по ста вља се пи та ње ко ме је кри тич ки ин телек ту алац одговоран ако није конкретним људима и конкретној друштве - ној ствар но сти [Савић 2004: 200]. Та са мо п ро гла ше на свест и са вест чо ве чан ст ва, ба ш т ин и к и п ромотер уни вер зал них вред но сти, не за ви сно од сли ке ко ју је сâм о се би ство рио, од 90 -и х г од ина 20. ве к а на о ва мо, сма т ра Са ви ћ, к рит и чком сим улац ијом фа к т и ч к и о ба в љ а р е п р о д у к ц и ју в ла да ју ћег з а па д ног д ис к у р с а у Ср би ји, де фи нитивно ти ме на пу шта ју ћи иде ју кри тич ког ангажмана у духу уто - п и ј ске св е с т и, к а ра к т е ри с т и ч н у з а хе р ој ск у фа з у њ е г о в ог ја в ног де ло - ва ња. Шта ви ше, он се да нас de fac to б о ри п р о т и в по с ле д и ца у т о п и ј ске све сти чи ји је глав ни п ро тагониста био у епох и југословенског социјализма. Ма да још на с т у па с к ри т и ч к и м pat ho som, он се и сâм de fac to опро стио од у т о п и ј ске к ри т и ке с т вар но с т и, оп ре де љу ју ћ и се за једн у од в ладајућ и х по литичких иде о ло ги ја ко је су, ко ли ко ју че, би ле предмет његове критике. Стога и ми слим да се ан га жо ва ни ин те лек ту а лац на Истоку преобразио у фу н к ц и о на л ног и н т елект уа лца у п р ко с т о ме ш т о и да ље си м у л и ра к р и т ич к и ма н и р и за м [Савић 2004: 10, кур зив његов]. Па и ви ше од то га, тај, ка ко би Ен д р ју Рос ( Ross) ре као п ро фе си о на л н и хуман иста [наведено п р е ма: Ja c oby 1999: 119] да на с у Ср би ји, к а т е г о ри ча н је С а ви ћ, до с лов но потка зу је локалну друштвену стварност до бро вољ но при хва ће ној структ у ри гло ба л не мо ћ и. 5 Та ко је од супе риор не фи г у р е не п ри с т ра сног су д и- је и св е до к а, ко ји с е ру ко в о д и у з ви ше ном в е б е р ов ском е т и ком у в е р е њ а, оста ло, за кљу чу је ау тор, са мо све до чан ство ко је га при ка зу је као са го - вор н и ка ра д и ка л н и х и фу ндамент ал ис т и ч к и х по л и т и ч к и х п ро је ка т а, и л и као оп слу жи те ља гло бал но вла да ју ћих по ли тич ких структура на локалним про сто ри ма на ко ји ма јав но де лу је [Савић 2004: 202]. З б ог св е г а п р е т ход ног, С а ви ћ з а с т у п а с т а но ви ш т е д а с а в р е ме ном к ри т и ч ком нор ма т и ви зм у т р е ба п р е т по с т а ви т и е п и с т е м о л о ш к у од го вор ност и н т е лек т у а л ца к а о не о п хо да н услов оч у в а њ а в ла с т и т ог по зи в а. 6 А што се ти че ње го вог по ли тич ког ан га жма на, он ће се ме ри ти кри те- 5 С а с т а н о в и ш т а к л а с и ч н е м о д е рн е н ац ион а лн е д рж ав е и п ојм а д ем ок р ат ије који је р о ђ е н у њ е н о м о к р и љу, н е п о с т оји, п о С ав ић ев о м м иш љ ењу, с уш т и нс к а р а зл ик а и зм еђ у не к а д аш њ е и деоло ш ке м а т ри це ко м у н и с т и ч ког и н т е р н а ц и о н а л изм а и м ат рице т акоз в аног л и бе ра л ног ко смо по л и т и зма у оба сл учаја у г р ожен и су демок рат ија и слоб ода појед и нца, као и са мо стал ност ме ђу на род но при зна тих др жа ва [Савић 2004: 197]. 6 Епи сте мо ло шку од го вор ност Са вић схва та као од го вор ност пре ма ко лек тив ном оп - стан ку. Као та ква она при па да по себ ној кла си љу ди ин те лек ту ал ци ма чи ји по зив, по свеће ност про бле ми ма спо зна је и ње ног од но са пре ма све ту, афир ми ше по себ ну нор му исти ну. О н а о б е ле ж а в а и о с о б е но под ру чје филоз о фског и н ау чног делов ањ а свест о с ложенос т и ег зи стен ци јал но - прак тич них пи та ња ко ја се не мо же раз ре ши ти ква зи - ин ту и тив ним осе - ћ а њ е м с а в е с т и. [Савић 2004: 263, кур зив његов].

67 ри ју м и ма р е а л не по л и т и ке, је р с а ма по л и т и к а по де фи н и ц и ји з а чо в е к а је сте са свим ре ал на ствар [Савић 2004: 10]. Уме с т о к ри т и ке св е г а по с т о је ћег, М и ле С а ви ћ п ле д и ра з а до с т о јанствену егзистенцију као вредносни, нормативни концепт који би тре - ба ло да усме ра в а п р о м и ш љ а њ а д ру ш т в е ног р е а л и т е т а, а л и и п ра к т и ч на на с т о јањ а на де фи н и с а њу мо да л и т е т а њ е г о в ог оп с т ајањ а и нап р едов ањ а у ме ђу на р од ном си с т е м у. К а о в р с т а н пе да г ог у ме о је да п р о це н и зна чај културе и образовања, слободног обра зо ва ња, на гла ша вао је, а не еду кац ије, 7 з а форм ирањ е м лад и х нараш т аја у т ом п ра в ц у, у ме с т о њи хо ве т р е - н у т но в ла да ју ће и н док т ри на ц и је у д у х у по л и т и ч ке ко р ек т но с т и. 8 Је р, под се ћ а он, у ч и т е љ ск и по зи в мо же би т и са в р ше но с ред с т во з а оства ре ње раз ли чи тих са вр ше них кон цеп ци ја иде ал но уре ђе ног друш т в а, р е д а и п о р е т к а у њ е м у. А н е к а ко н ц е п ц и ја, п р о је к а т и л и в и з и ја д ру ш т ва ко ја у на п ред ис к љу ч у је сва к и а л т е р на т и в н и и рива лск и концеп т, у поз орав а С ави ћ, и ма н уж но з а к рајњу пос лед иц у п риси лно намет ањ е. Та ко и по т п у на и н с т ру мен т а л и з а ц и ја о бра з о в а њ а и у ч и т е љ ског по зи в а л а ко мо же з а в р ш и т и у т о т а л и т а ри зм у. Ис т о ри ја не о ск у де в а у т а к ви м п ри ме ри м а. То ш т о в а ж и з а ис т орију, в а ж и и з а с а в р е ме н и т р е н у т а к [Савић 2013: 14]. Из ре че ног п ро из ла зи да је за с тање обра зо ва ња и у ч и т ељ ског по зи ва у Ср би ји пре суд но ва жно ста но ви ште кри тич ког па три о ти зма ко је, подв ла ч и С а ви ћ, у е ри оп ш т е гло ба л и зи ц и је з а х т е в а о бра з о в а њ е с ло б од н и х љу ди и др жа ва ко ји су у ста њу да бу ду од го вор ни пре све га пре ма се би, да са мо стал но уре де и упри сто је за јед ни цу у ко јој жи ве, а не са мо да слепо сп р о в о де д и ре к т и ве и а г ен де не до д и р љи ви х ко м и с и ја [Савић 2014а, ин тер нет до ку мент без пагинације]. Сход но томе, за кљу чу је ау тор, Србији је потребно све више добро образ ов ан и х у ч ит е љ а у ме с т о п ри у че н и х ед у к а т о р а, ис т и н ског о б р а з о в а њ а у ме с т о по вр ш не и а г ре си в не и н док т ри на ц и је, ш т о је не мо г у ће без ау т о - номно из грађене пројекције Србије у бу дућ но сти и ствар ног уче шћа учитељ ск и х фак ултета у изг ра дњи ист и нск и пот ребне концепц ије образовања пр вен стве но за по тре бе Ср би је [Савић 2013: 13]. О АГРЕ СИ ЈИ НА ТО-А НА СР БИ ЈУ, ЊЕ НИМ АТЛАНТ СКИМ И ЕВРО А ТЛ А Н Т СК И М И Н Т Е Г РА Ц И ЈА М А 309 По за ма шан део Са ви ће вих истражи ва ња ско ри је ре ги о нал не про шло - сти, те мат ски узев, ор га ни зо ван је око уло ге ко ју је у ње ном тра гич ком 7 Ци ник би мо гао при ме ти ти да ће обра зо ва ња би ти све ма ње што бу де ви ше еду кац и је; да ће би т и све мање п ро све ћенос т и а ко улог у у ч ит еља у по тп унос т и п реузм у наметљиви еду ка то ри [Савић 2014а, ин тер нет до ку мент без пагинације]. 8 Сна га те ин док три на ци је, сма трао је Са вић, ли ша ва нас пра ва да се не су о чи мо с пита њем: да ли мо дер ни еду ка то ри, као екс пер ти за мо рал, у ства ри ла ко мо гу по ста ти но ви и де о ло ш к и ко ме с а ри, а п р е о бл и ко в а њ е о бра з о в а њ а у ед у к а ц и ју спе ц и ја л на с л у ж ба з а ус по - ста вља ње но ве иде о ло ги је за ко ју је мо рал но са мо оно што је у скла ду са ње ним пре ми са ма г л о б а л н е у н и ф и к а ц и је? [С а в и ћ б, и н т е р н е т д о к у м е н т б е з п а г и н а ц и је]. Уп ор ед ит и и: [Савић 2010: 81 82].

68 310 п р о фи л и са њу и ма ла је д ина по с тх ла днорат овск а војна мег аорг ан из ац ија, т е сн а ж н и х по с т пе т о ок т об а рск и х пол и т и чк и х и н иц ијат ив а д а д рж ав а Ср би ја и формално постане њеним чланом. Ау тор нај пре ис прав но де фини ше ка рак тер агре си је НА ТО-а на СРЈ с кра ја 90-их као ме ђу на род но-пол и т и ч ког од г ово ра на з а вр ш н у, а ко је уоп ш т е т а к ва, ко сов ско -ме т о х и ј ск у е т а п у ексју г о с ло в ен ске к риз е. О н, наиме, у њ ој п р е по зна је по к у шај да с е ре то ри ч к и, по л и т и ч к и-п ро па ган д но, ре а фи р м и ше средњовековн и концеп т пра вед ног ра та и ре мо ра ли зу је ме ђу на род на по ли ти ка, а de fac to тра дици о нал ним сред стви ма вој не си ле де мон стри ра моћ и ре а ли зу ју пар ти кулар н и г е о с т ра т е ш к и и г е о по л и т и ч к и и н т е ре си к љу ч н и х д р жа в н и х а к т е ра а г ре си је. 9 С об зи ром на то да нас је НА ТО на пао про тив но ме ђу на род ном пра ву, без од лу ке Са ве та без бед но сти УН и, чак, без од лу ке би ло ког сопстве ног зва нич ног те ла, он је по ме ђу на род ном пра ву из вр шио рат ни зло - ч и н, зб ог чег а би т ребало да одг овара п ред једн и м међунар одн и м судом, де ци дан је Са вић [2009, ин тер нет до ку мент без пагинације]. А ин тер прета ци ја ху ма ни тар не ин тер вен ци је про тив СРЈ, од но сно Ср би је, као правед ног ра та има ла је за ци љ, сма т ра он, к ри ми на ли за ци ју п равед не од бра не др жа ве од агре сор ских САД и НА ТО-а. По р ед људ ск и х, по с е б но ц иви л н и х ж рт ав а, мат ерија лне, к улт у рне и ц и вил из ац и ј ске ш т е т е, не п ри ја т е љ ск и од но с Н А ТО - а, нас т ав љ а аут ор, по к а з ује с е и у ру ш е њу д р ж а в ног с у в е р е н и т е т а и т е р и т о р и ја л ног и н т е - г ри т е т а з е м љ е з а у зи ма њ ем Ко с о в а и Ме т о х и је. Ст о г а би од но си и з ме ђу НА ТО-а и Ср би је тре ба ло да се раз ви ја ју у скла ду с ти ме ка ко се ре шав а ју п ит ањ а ве з а на з а а г р е си ју, ус по с т а в љ а њ е д р ж а вног сувер ен ит ет а на це лој т е ри т о ри ји, и рат н у од ш т е т у, сма т ра о је Са ви ћ. Ко л и ко је г ра ђа н ске и и н т е лек т у а л не к у ра ж и би ло по т р е б но да с е и з р ек не јед но ов а к в о с т а- но ви ш т е мо же с е в а љ а но п р о це н и т и с а мо а ко с е и ма у ви д у по л и т и ч к и mo me n t u m у ко јем је и з р е чено, т р ен ут а к који је у у н ут раш њ епол ит и чком сми слу обе лежило снажно приближавање Ср би је агре сор ској вој ној алија н си и ја вно с т и г м а т и з о в а њ е св а ког гл а с а п р о т е с т а п р о т и в т а д а ш њ е г ре жи ма ко ји је ре че но при бли жа ва ње као та кво ини ци рао. Ев о још не ко л и ко С а ви ће ви х сме л и х и п р о в о к а т и в н и х оп с е р в а ц и ја о ре че ним иници ја ти ва ма. Зах тев да се Ср би ја ин те грише у Северноатлантски вој ни са вез не зна чи, де ци дан је он, ни шта дру го не го по зив да НА ТО з аузме и о с т ат а к с рп ске д р ж а в не т е ри т о ри је. Ти ме би Србија, коначно, с ам а оп р а вд ал а а г р есију и з , п риз н а л а њ о ме ис по с ло в а но о т це п љ е - њ е св о је ју ж не по к ра ји не и с а гла си ла с е с к ри м и на л и з а ц и јом с оп с т в е не од бра не. 9 Ср би ја, сма тра Са вић, ни је би ла ни по че му из у зе тан и јак слу чај по во дом ко га би се п ос т иг л а опш т а с аг л ас н о с т о н уж н ос т и х ум ан ит а р н е и н т е р в е н ц и је, н и т и б и л о ко је д р у г е в р с т е р а т а. Ге н о ц и д а н а д ко с м е т с к и м А л б а н ц и м а н и је б и л о, о б и м и и нт е нз ит е т к рш ењ а људ с к и х п р а в а б а р н ије б ио в ећ и н ег о у д р уг и м д ел о в и м а с в е т а у ко ји м а с е н и је и н т е р в е н и - с а ло, а на в од но е т н и ч ко ч и ш ће њ е А л ба на ца, под с е ћ а он, н и је по т в р д ио н и ОЕБС, з а ра з л и к у од ет нич ког чи шће ња Ср ба на Ко со ву и у Хр ват ској ко је је из ве де но под окри љем и ди рект ним у ч еш ћ е м СА Д и Н А Т О. А ко с е н и је и н т е р в е н и с а л о н и у г о р и м с л уч ајев им а, онд а мор а лн и раз ло зи не мо гу би ти оправ да ње за рат про тив Ср би је [Савић 2013, ин тер нет до ку мент без пагинације]. Упо ре ди ти и: [Савић 2009: ].

69 311 Пр о и н т е г ра ц и ј ск и м а р г у мен т ом Н А ТО -ло би с т а у Ср би ји, да она из раз ло га соп стве не без бед но сти не сме би ти остр во у НА ТО-у, ка же се, по Са ви ће вом ми шље њу, и ви ше не го што би се хте ло. На и ме, та кав суд поч ив а н а п р е т по с т а в ц и д а је оп а сно би т и ок ру же н Н АТО а л ија нс ом. За што би би ло опа сно, пи та се он, ако је НА ТО за и ста ху ма ни тар на ор гани за ци ја? На про тив, би ло би то до бро, јер би Ср би ја има ла си гу ран безбед но сн и п рс т ен око сво ји х г ра н и ца. Ме ђу т и м, и са м и п ри вр же н и ц и овом а р г уме нт у с у м њ а ју у х у м а н и т а р н у м и си ју П а к т а, т ако д а с е р ечен и ар гу мент сво ди, у ства ри, на сле де ће: тре ба се укљу чи ти у НА ТО да би с е п ри к ло н и л и и по ко ри л и си л и. То н и је н и ш т а д ру г о не г о и з ра з по дан и чког мент ал ит ет а који с е п рик рив а по мод н и м по л и т и ч к и м р еч н и ком [Исто, ин тер нет до ку мент без пагинације]. Н А ТО, с а гл а с а н је С а ви ћ, з аис т а поч ив а н а сил и и демонс т р ац ији си ле. Но ка да је та ко, он да се мо ра при хва ти ти и сле де ћи ко рак си ла те жи да се нео гра ни че но ши ри, тј. да по ко ра ва дру ге. То ва жи и за НА ТО. Ра т о ви ко је он в о д и, у по з о ра в а ау т ор, у нај ма њу ру к у н и с у н и ш т а ма њ е бру тал ни од би ло ко јих дру гих ра то ва, још ма ње су пра вед ни и ху мани тар ни. На про тив. То смо, под се ћа он, осе ти ли и на соп стве ној ко жи. А та ква гло бал на си ла, ко ја те жи да се по ста ви чак из над са мог СБ УН, и з а зи в а и гло ба л н и о т пор. Гло ба л н и, не п ра в ед н и и о св а јач к и ра т о ви не по в е ћ а в а ју, да к ле, н и ч и ју б е з б ед но с т в ећ у г р о ж а в а ју св а ч и ју. Уче ш ћем у ра то ви ма ко је НА ТО во ди ви ше стру ко би се по ве ћа ле и прет ње по безбедност Срби је, јер би она по ста ла мо гу ћа ме та свих про тив ни ка агре сивне по ли ти ке НА ТО-а. Ула ском у Н АТО Ср би ја не би сте к ла ви ше при ја те ља, не го би из гу би ла и оне ко је са да има, јер би се свр ста ла у про тив ни ке сво јих при ја те ља [Исто, ин тер нет до ку мент без пагинације]. Атла н т ск и м и нт ег рац ијама, смат ра ау т ор, Ср би ја не би у ве ћ а ла н и св о је де мо к рат ске по т ен ц и ја ле, н и т и по д и гла до с т и г н у т и н и в о с ло б о де своји х г рађана, нег о би се по тч ин ила не де мо к рат ском д и к т а т у а ме ри ч к и х глоба лн и х и нт ер ес а, и у спољнопол ит и ч ком и у у н у т ра ш њ е по л и т и ч ком по гле ду. Да је НА ТО-у ста ло до де мо кра ти је, под вла чи Са вић, он се не б и п р о т и в и о р е ф е р е н д у м у у з е м љ а м а н а к о ј е ж е л и д а с е п р ош ир и. Не мо же с е, на с т а в љ а ау т ор, на зв а т и де мо к ра т и јом и н с т а л и с а њ е ма ри о не т - ск и х в л а с т и и под с т и ц ањ е под ан и чког мен т а л и т е т а у з е м љ а м а ко је с у за узет е. Де мо к рат ск и по т ен ц и ја л и не г у ју се са мо по ш т о ва њем и од бра ном до сто јан ства др жа ве и на ро да, а НА ТО је про тив Ср би је во дио не прав е да н рат и не по с р ед но у че с т в о в а о у о т це п љ е њу де ла њ е не т е ри т о ри ју, п р о т и в но ме ђу на р од ном п ра ву п ри зна о не з а ви сно с т т ог де ла и још у в ек га др жи под сво јом кон тро лом [Савић, 2013, ин тер нет до ку мент без пагинације]. Са вић контра ар гу мен ту је и наводним економским разлозима за прис т у па њ е Ср би је оз ло гла ше ној а л и ја н си. Да је Н А ТО -у с т а ло до би ло к а- квог, а пре свих дру гих упра во еко ном ског на прет ка Ср би је, не би је, смат ра он, б е з о б зи р но је да на е с т д у г и х с ед м и ца б ом ба р до в а о и у н и ш т а в а о. Ула ском у њ е г а Ср би ја не би по с т а ла б о г а т и ја, в ећ си р о ма ш н и ја, је р би

70 312 св о је ч ла н с т в о мо ра ла да п ла ћ а и еко ном ск и и људ ск и м ж и в о т и ма. Је р, Н А ТО је, под с е ћ а С а ви ћ, в ој на ор г а н и з а ц и ја ко ја в о д и ра т о в е по св е т у, а ра то ви су ру ши лач ки и ко шта ју. Ве ли ким си ла ма ме ђу ње го вим чла ни цама он и, до д у ше, о б е з б е ђу ју п ри с т у п ене р г е т ск и м и си р о ви н ск и м р е с у р - си ма, но ва тр жи шта... Мо жда при ста ли це НА ТО -а ми сле да ће мо учлање њем и ми уче ство ва ти у де о би рат ног пле на и на тај на чин оства ри ти економ ск у корис т. Мало ко зд раве памет и може повер ов ат и да ће Србији то при па сти, ка те го ри чан је ау тор [Исто, ин тер нет до ку мент без пагинације]. Ка да би не ким чу дом би ло и то мо гућ но, био би то, сма тра он, крај ње не мо р а л а н а р г у мен т, је р подр аз умев а д а с е под п рим ам љив ом ф р аз ом еко номске ко ристи крије сасвим вулгаран мотив учешће у деоби рат - ног п ле на у з а у з е т и м з е м љ а ма. При т о ме, у по з о ра в а С а ви ћ, п ри в р же н и- ц и т ом а р г у м е н т у н е р а ч у н а ј у д а ћ е б а ш њи хо в е д р ж а в е у ч е с т в о в а т и у Н А ТО -ви м рат н и м опе рац ијама ; у т ој улози т р еба да с е нађу нек и д руг и, а они оче ку ју са мо бе не фи те. И н си ст и ра ње на то ме да ч лан ство Ср би је у Н А ТО-у не ма а л тер на т и ву ни је, сма тра Ми ле Са вић, ни шта дру го до још је дан об лик при ти ска да с е у на шој ја в но с т и п р о и з в е де о с е ћ а њ е б е з на ђа к а ко би с е ла к ше по т ч и- н и ла д и к т а т у Н А ТО - oви х и н т е р е с а и и н т е р е с а њ е г о ви х п р о па г а н д и с т а у зе мљи. Онај ко не ви ди ал тер на ти ве, де ци дан је Са вић, не би ни тре ба ло да се ба ви т а ко озби љ ном делатнош ћу к а о ш т о је по л и т и к а. М но г е зе м ље ни су чла ни це НА ТО-а ни ти ће ика да би ти, па ипак оп ста ју и на пре ду ју бр же и од са мих чла ни ца те али јан се. Ако ал тер на ти ва по сто ји чак и за з е м љ е и з ев р о а тла н т ског к ру г а, з а ш т о не би по с т о ја ла и з а Ср би ју, п и т а се ау тор. Ако у дру штву нема политичких алтернатива, последица је дикта т у ра, и још г о ре т о та л и та ри за м. Ме ђу т и м, у од но су на Н А ТО Ср би ја има ал тер на ти ву, и то бо љу од члан ства у ње му. То је ак тив на вој на не у трално с т, ко ја не ис к љу ч у је с а ра д њу с а сви м зна чај н и м б е з б ед но сн и м ч и н и- о ц има у свет у, у ск лад у са своји м д ржа вн и м и на ц и о на л н и м и н т е ре си ма [Исто, ин тер нет до ку мент без пагинације]. А ш т о се т и че ш и ре сх в а ћен и х, евр о а тла н т ск и х и н т е г ра ц и ја Ср би је, од но сно ње ног евен ту ал ног приступања за јед ни ци кон ти нен тал них др жава ко ја у овом тре нут ку ни са ма са со бом не зна шта ће, Са вић др жи да не би тре ба ло тро ши ти пре ви ше ре чи на опис оно га што је очи глед но: за Ср би ју је то обе ћа ње крај ње не из ве сног и ду гог пу та, и то уз по себ ну це н у ко јом н и је би л а у цењ ен а н иједн а д руг а д рж ав а. Та цен а је д а с е до бр о в ољ но од р ек не Ко с о в а, да с е и з н у т ра по л и т и ч к и и т е ри т о ри ја л но фрагмен ти зује, да са ма над со бом спро ве де на мет ну ти екс пе ри мент култ у р ног и д ухов ног п р е в а сп и т а њ а, да п ри х в а т и ко ло н и ја л н и еко ном ск и с т а т ус, р еч ју д а с е св е сно од р екне св ог по л и т и ч ког с у бјек т и ви т е т а и п ри с т а не на т о да бу де о бје к ат з а до в о љ а в а њ а и н т е р е с а у п ра в о з е ма љ а у чи је дру штво би тре ба ло да сту пи [Савић 2012]. При зи ва ју ћи у се ћа ње ре чи јед ног зна ме ни тог српског историчара [Екмечић 2010: 5], Савић ре - зи г н и ра но кон с та т у је да на ш за г о ва ра н и ула за к у Европ ск у у н и ју из гле да да је ка зна, а не оства ре ње пра ва на по ште не до го во ре.

71 313 * * * Ни је Ми ле Са вић имао илу зи ја да ће Ср би ја бр зо и ла ко иза ћи из економ ске, по л и т и ч ке, д р жа в не, на ц и о на л не, к ул т у р не и мо ра л не к ри зе. П и- та ње ње ног по врат ка се би, пи та ње са би ра ња свих ње них сна га, од фи зичк и х до и нт елект уа лн и х и д уховн и х, понав љ аће с е, д рж а о је он, још д уг о. Иде ја по ли тич ке и вој не не у трал но сти, по ру чу је аутор, позива на повратак се би, а л и не об ма њу је ола к и м обе ћа њем ла год ног и бо љег ж и во та без ал тер на ти ве. Уме сто тзв. евроатлантских ин те гра ци ја, по зи ва на уну трашњу ин те г рацију Србије и српског наро да. А то је по ли ти ка д у гог да ха ко ја ну ди по рођајне муке дуготрајног препорода који није лак, али је, закључу је Са вић, је ди ни по у здан пут соп стве ног ус пра вља ња [Савић 2012]. У М Е СТО ЗА К ЉУ Ч К А У ис т ра ж и вач ком го не та њу скорије ре г и о на л не, а од и х на о ва мо п р в ен с т в е но с р би ја н ске п р о ш ло с т и, с ма њ е и л и ви ше с а знај ног успе х а, опро ба ла су се у протеклих двадесетак го ди на број на ов да шња и ино - стра на на уч на пе ра. У вре ме ну ко је је пред на ма учи ни ће то, осно ва но је п р е т по с т а ви т и, и м но г а д ру г а, до в ољ но од в а ж на з а с у о ча в а њ е с јед н и м од нај к ру п н и ји х и з а з о в а у св ом п р о фе си о на л ном ж и в о т у, ма ко л и ко д у г да бу де. У не ки ма од њих за пад но-бал кан ски крај 20. и пр ва де це ни ја 21. в е к а н а ћ и ће, в е р о в ат но, а м би ц и о зн и јег, мо ж д а и п р од у кт и вн ијег, а по где кад у сво јим закључцима и одмеренијег, минуциозним диференцирањи ма ск ло н и јег т у ма ча не го ш то је по вре ме но би вао М и ле Са ви ћ. И по ред т о г а, у в е л и ком моз аик у зн ањ а о једном, т а ц и т ов ск и р е че но в р е ме н у б о г а т ом нес р ећ ама, коцк ица коју м у је п ри ло ж ио ов ај, са и н т е лек т у а л не и жи вот не сце не пре ра но си шав ши срп ски фи ло зоф и дру штве ни те о ре - т и ча р, би ће, з а си г у р но, јед на од нај зна чај н и ји х и нај д ра г о це н и ји х. ЗА Х ВА Л НО СТ Текст је ре зул тат ра да на про јек ту Ин сти ту та за фи ло зо фи ју и друштве н у те о ри ју, ко ји у ж и ва фи нан сиј ск у по д р шк у Ми ни стар ства п ро све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је (еви ден ци о ни број 43007). Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА 1. Де ла Ми ле та Са ви ћа а) Књи ге и члан ци: Са вић, Mиле (1999). Ва н р е д н о с т а њ е, Бе о град: Фи лип Ви шњић. Са ви ћ, М и ле (20 01). До г а ђај и на ра ц и ја: o п р о це њи в а њу к а ра к т е ра са в р е ме н и х до г а ђа ја. У: Су бо тић, Ми лан и Ива на Спа сић (ур.), Ре во лу ци ја и по ре дак: о ди на ми ци проме на у Ср би ји. Бе о град: Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Са вић, Ми ле (2003). Пу бли ци ста и јав ни ум, Ф и л о з о ф с к и г о д и ш њ а к, I, 1:

72 314 Са вић, Ми ле (2004). По ли ти ка фи ло зоф ског дис кур са: прак тич не им пли ка ци је постм о д е р н е ф и л о з о ф и је, Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства. С ави ћ, М и ле (20 0 9). Ет ик а х ум ан ит а рн и х и нт е рв е нц ија. Соц иол ош к и п р ег л е д, XLI II, 4: Са вић, Ми ле (2010). На с л е ђ е п р о с в е т и т е љ с т в а, Ба ња Лу ка: Арт Принт. Са ви ћ, М и ле (2013). По х ва ла не са вр ше но с т и у ч и т ељ ског по зи ва. У: Пет ар П ијанови ћ ( у р.) Уч и т е љ с к и ф а к ул т е т , Бе о град: Учи тељ ски фа кул тет, Sa vić, Mi le (2003). Tra di tion and Eco nomy of Fi ni te ness. У: Са вић, Ми ле (ур.), Ин т е г р а ц и ја и т р а д и ц и ја / In t e g r a t i o n a a n d Tr a d i t i o n, Б е о г р а д: И н с т и т у т з а фи ло з о фи ју и д ру ш т в е н у т е о р и ју, б ) Е ле к т р он ск и и з в о ри С а в и ћ, М и л е (2 013). Ху м а н и т а р н а и н т е рв е н ц ија а н ат ом ија једн е о бм ан е. Дос т у пн о н а : ht t p: //w w w.n s p m.r s /s a v r e m en i -s ve t /hum a n i t a r n a -i n t e r ve n c i ja -%E 2%8 0 %93 -a n a - to mi ja-jed ne-ob ma ne.html?alp ha bet=l. При сту пље но: Са вић, Ми ле (2009). Ре фе рен дум пре свр ше ног чи на. До ступ но на: sr bi ja-i-n a t o/r e fe r e n du m-pr e -sv r senog-ci n a.ht m l?a lp h a b et =l. При сту пље но: Са ви ћ, М и ле (2012). И злаг ање на п ромоц ији к њиг е Војислава Кош т ун ице Заш т о Србија, а не Европ ска уни ја. Дос т у пно н а : ht t p s://w w w.yout ub e.c om /wa t ch? v = _ g A lq _ t Cg f 0. При сту пље но: Са ви ћ, М и ле (2014а). Ју би лар на па т е т и к а бр ој к и и д у а л н и си с т ем о бра зо в а њ а. До с т у п но н а : ht t p:// w w w. slo b o d a njo va no v ic. o r g /2013/12 /03/m - s a v ic -ju bi l a r n a - p a t e t i k a - b r oj k i-i- -du al ni-si stem-obra zo va nja/. При сту пље но: Са вић, Ми ле (2014б). Дај те обра зо ва ње, до ста је еду ка ци је. До ступ но на: slo b o d a njo v a n ov ic.o r g / 2 013/11/ 2 8 / m il e - s a v ic - d aj t e - o b r a z o v a nje - d o s t a -je - e d u k a c i je /. При сту пље но: О с т а л а ко ри ш ће н а л и т е р а т у р а Ек ме ч и ћ, М и ло ра д (2010). Ев р о па н и је чо ко ла да, већ вој н и блок, Вече рње нов ос т и, Heraкlit (1981). F r a g m e n t i, B e o g r a d : G r a fo s. Ja coby, Rus sell (1999). The End of Uto pia: Po li tics and Cul tu re in an Age of Apathy, New York: Ba sic Bo oks. К љ а к и ћ, Љу б о м и р (2 011). К р и з а. Ко р и с н и и д и о т и и ко л а п с С р б и је, Б е о г р а д: Пе ч а т и Ф он д С ло б о д а н Јо в а но в и ћ. Радојич и ћ, М и рјана (2013). Инт ерес и и мора л у ме ђ у на род ној п о л и т и ц и: с л у чај рас п а да / р а з б и ја њ а СФР Ј у г о с л а в и је, Бе о град: Про све та. St o jan o v ic, Sve t oz a r ( ). T h e Fa ll o f Yu g os l av i a. W h y C o mm un i s m Fail e d, New York: А m h e r s t P r o m e t h e u s B o ok s. Сто ја но вић, Све то зар (2000). На срп ском де лу Ти то ни ка, Бе о град: Фи лип Ви шњић.

73 315 MI LE SA VIĆ AS AN IN TER PRE TER OF THE RE CENT SO UTH SLA VIC PAST by M I R JA NA R A D O J I Č IĆ Un i ve r sit y of B el g r a d e In sti tu te for Phi lo sophy and So cial The ory Kra lji ce Na ta li je 45, Bel gra de, Ser bia m r a d o ji c ic9@g m a i l.c om R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R SUM MARY: The su bject of this pa per is the in ter pre ta tion of the re cent So uth Sla vic past gi ven in the works of Mi le Sa vić, a Ser bian phi lo sop her and so cial the o rist, who re cently pas sed away. The wars for ter ri to rial he ri ta ge of the for mer Yugo sla via, the ag gres sion of the NA TO al li an ce on the Fe de ral Re pu blic of Yugo sla via, the pro ject of Eu ro-atlan tic in te gra tion of Ser bia are just so me of the most sig ni fi cant the ma tic po ints of that in terp r e t a t io n. By p r o v i d i ng a n ex h a u s t i ve a n a ly si s of Sa v ić s a t t i t u d e s t o t he s e a nd k i n d r e d phe no me na of the re cent po li ti cal and so cial hi story of the re gion, the aut hor con clu des that, in a lar ge mo sa ic of know led ge of a ti me rich in mis for tu nes (Ta ci tus), the pi e ce at tri bu ted to it by this Ser bian phi lo sop her, who left the in tel lec tual and li fe sta ge too early, will be, by all me ans, among the most sig ni fi cant and pre ci o us ones. K E Y WOR D S: M i le S a v ić, d i si nt eg r at io n / b r e a k- u p of SF R Yu go sl a v i a, We s t e r n Ba l k a n s, i n t e r p r e t a t io n

74

75 UDC 028:373.5( Novi Sad) ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД Ч И ТА Л АЧ К А П И СМ Е НОСТ У Ч Е Н И К А СРЕД ЊИ Х ШКО ЛА СА ВРЕ МЕ НИ ЗАХ ТЕ ВИ И ДО СТИГ НУ ЋА (При мер тре ћег раз ре да но во сад ских сред њих шко ла) ВЕ СН А П И Л И ПО ВИ Ћ ve s n a _ pi l i p o v y a h o o.c o m ТА ТЈА Н А ГЛ У Ш А Ц t a t ja n a.g lu s a m a i l.c o m Ун и в е р з и т е т У Н И ОН Фа кул тет за прав не и по слов не сту ди је Др Ла зар Вр ка тић Од сек за ен гле ски је зик Бу ле вар осло бо ђе ња 76, Но ви Сад, Ср би ја СА ЖЕ ТАК: Чи та лач ка пи сме ност ко ја се са сто ји од про зне и до куме на та циј ске пи сме но сти представља интегрални део функционалне писме - но с т и, јед ног од к љу ч н и х ц и љ е в а и к ри т е ри ју м а успе ш но с т и с а в р е ме н и х образовних си сте ма ши ром све та. Не до во љан ни во функ ци онал не пи сме - но сти огра ни ча ва пер спек тиве поједин ца, али и раз вој и успе шно функц и о н и с а њ е це лог д ру ш т в а. О в ај р а д а н а л и зи р а п р о с е ч а н с т е пен п р о зне и док умен т а ц и јске п исменос т и у чен ик а т р е ћег ра з р е да с р ед њи х ш ко ла ( Бр ој уче ни ка=703) у Но вом Са ду ко ји се на ла зе при са мом кра ју свог сред њош ко лског о б р аз ов ањ а. Н ив о њихов е п исменос т и, с ам и м т и м, у к а з у је н а п р ед с т о је ће мо г ућ но с т и в е з а не з а д а љ е а к а дем ско о б р а з о в а њ е и л и успех на тр жи шту ра да. Ин стру мент при ме њен у овом ис тра жи ва њу био је упитн и к ко ји с е с а с т о ји од 20 од лом ак а и з р а з л и ч и т и х в р с т а т ек с т о в а, од ко ји х je 10 ис пи ти ва ло про зну, а 10 до ку мен та циј ску пи сме ност. Анализа резулта та об у хва та ла је од ре ђи ва ње про сеч них по стиг ну ћа у раз ли чи тим вр стам а ш ко л а, к а о и спе ц и фи ч не п р о бле ме уо че не у п р о це с у и р а њу т ек с т о в а и по т ен ц и ја л н а р е ше њ а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: фу н к ц и о н а лн а п ис м ен о с т, ч ит ал ачк а п ис м ен о с т, докумeнтацијска пи сме ност, про зна пи сме ност На кон ду гог пе ри о да, у коjeм је пред ста вља ла при ви ле ги ју од ре ђе - н и х с л о је в а д р у ш т в а, п и с м е н о с т је г о д и н е, п р и л и ко м о с н и в а њ а

76 318 орг ан и з а ц и је U N E SCO, ис т а к н у т а к а о јед но од о сновн и х људск и х п рав а [Wag ner 2011: 319]. Сре ди ном про шлог ве ка под пи сме но шћу се под ра зуме в а ло по зна в а њ е а л фа б е т а, од но сно спо с о б но с т ч и т а њ а и п и с а њ а на м ат е р њ е м јез и к у. Је д а н од о снов н и х ц и љ е в а о б р а з ов н и х си с т е м а т ог a до ба био је опи сме ња ва ње ста нов ни штва. То ком на ред них се дам де цени ја, по јам писмености се мењао и елемент арна спос обно с т де ко д и ра њ а а л фа бе т а по с т а ла је не до вољ на з а успе ш но фу н к ц и о н и с а њ е у св е ра з ви је н и јем д ру ш т ву. Бр з а ра з ме на и н ф ор ма ц и ја и с а в р е мен на ч и н ж и в о т а на ме т н у л и с у по т р е бу з а ра з в о јем н и з а но ви х в е ш т и на ко је не под р а з умев ају с амо п у ко де ко д и р а њ е т ек с т а, в ећ б р з о уо ча ва ње, раз у ме ва ње, по ве зи ва ње и ин тер пре ти рање информације. Раз - в ој т ех но ло г и је и но ви х о б л и к а по с ло в а њ а и ко м у н и к а ц и је ус ло ви л и с у р е ф ор ме ш кол ск и х си с т е ма ш и р ом св е т а к а ко би с е ис хо д и о бра з о в а њ а п ри ла го ди ли зах те ви ма т рж ишта рада. Ст ра те ги је обра зо ва ња у ра з ви је ном све ту да нас се ба зи ра ју на раз во ју кључ них ком пе тен ци ја ко је би би ле ме - ђународно упо ре ди ве и омо гу ћа ва ле успе шан на ста вак ака дем ског образ о в а њ а и успе ш но фу н к ц и о н и с а њ е у п р о фе си о на л ном и л и ч ном ж и в о т у [Rychen and Sal ga nik 2003: 43; EU 2007: 4]. Је дан од основ них ци ље ва мо де р ног о б р а з о в а њ а н и је више п рик уп љ ањ е с т ат и чк и х и нф о рмац ија, в ећ с т и цањ е в е ш т и на ко ји ма би с е и н ф ор ма ц и је мо гле п р о це с у и ра т и и в р ед но в а т и [Ki rsh et al. 2002: 16], па је је дан од кри те ри ју ма успе шно сти о б р а з ов н и х си с т е м а по с т а о у п р а в о с т е пе н фу н к ц и о н а л не п и сме но с т и с т а нов н и ш т в а. По и ма њ е п и сме но с т и да на с je знат но д ру г а ч и је и ш и р е не г о п р е 70 г о д и на. Ра з вој фу н к цо на лне п исменос т и, з а ра з л и к у од а л фа бе т ске, је с т е процес који се мо же до жи вот но уна пре ђи ва ти, па се по стиг ну ћа по је динца не и з ра ж а в а ју д и хо т ом н и м оп и си ма п и смен /не п и смен, в ећ на ск а л и која п р ед с т ав љ а одр еђ ен и н ив о компет е н ц и ја [O ECD 2000: x]. Ва жан с ег мен т ов ог о б л и к а п и сме но с т и је с т е ч и т а лач к а п и сме но с т. Овај ра д се, с т о г а, ба ви ис п и т и ва њем с т е пе на ч и т а лач ке п и сме но с т и средњошколаца у Ср би ји с ци љем да утвр ди у ко јој мери њихове читалачке ком пе тен ц и је од го ва ра ју за х те ви ма са вре ме ног доба и који су п роблем и у с а в ла да в а њу т и х ком пе т ен ц и ја још п ри с у т н и. ПО ЈАМ И ЗНА ЧАЈ ЧИ ТА ЛАЧ КЕ ПИ СМЕ НО СТИ Ф у н кц ио н а лн а п ис м ен о с т, к ако је д еф ин иш е OE C D, п р едс т ав љ а способ нос т ра з у ме ва њ а и п ри ме не п и са н и х и н фор мац ија у свакод невн и м а к т и в но с т и ма, код к у ће, на по с л у и у д ру ш т ву, ра д и по с т и з а њ а ц и љ е в а, ра з ви ја њ а зна њ а и по т ен ц и ја ла [O ECD : x]. Пр е ма де фи н и ц и ји ко ју даје UNE SCO [1978: 18], осо ба је функ ци о нал но пи сме на ако се мо же укључи ти у све ак тив но сти у ко ји ма је по треб на пи сме ност за ефикасно функц и о н и са њ е у ок ру же њу и з а јед н и ц и и а ко сво ји м спо с о б но с т и ма ч и т а њ а, пи са ња и ра чу на ња мо же до при не ти лич ном на прет ку и на прет ку друштве не за јед ни це у ко јој жи ви. Функ ци о нал на пи сме ност са сто ји се пр венс т в е но од ра ч у н ске и ч и т а лач ке п и сме но с т и, а л и је р е а л но оче к и в а т и да

77 319 с е кон цеп т фу н к ц и о на л не п и сме но с т и и к љу ч н и х ком пе т ен ц и ја ме њ а и про ши ру је у скла ду с про ме на ма у дру штву. Већ са да се у PI SA те сто вима ис п и т у је и на у ч на п и сме но с т 15 - ог о д и ш њи х у че н и к а, а не к и ау т о ри ви де и н ф ор ма т и ч к у и л и ме д и ј ск у п и сме но с т т а ко ђе к а о е ле мен т е фу н к- ц и о на л не п и сме но с т и по је д и н ца. И а ко с у д руг и о бл иц и п исменос т и нес у мњив о в аж н и з а успеш но функ ци о ни са ње у лич ном и про фе си о нал ном жи во ту, чи та лач ка пи сме - ност има кључ ну уло гу, јер пред ста вља основ сва ког дру гог об ли ка пи смено с т и и неоп хода н п редуслов у п роцесу даљег образовања [Pavlović-Ba bić i Ba u cal 2011; Rychen and Sal ga nik 2001; 2003; Sal ga nik et al. 1999; Tri er 2001]. У п р е по ру к а ма Ев р оп ског па р ла мен т а ко је с е од но с е на п р о це с це ло ж и- в о т ног у че њ а, к а о п р в а од не о п ход н и х ком пе т ен ц и ја ис т а к н у т а је ко м у- ни ка ци ја на ма тер њем је зи ку, а из ме ђу оста лог спо соб ност раз ли ко - в а њ а и у по т р е б е ра з л и ч ит и х т ипов а т екс т ов а, спос о бно с т п р оналажењ а, п рик у п љ ањ а и п р о це су и ра њ а и н фор ма ц и је [ЕU 2007: 4]. Спо соб ност да се про чи та и раз у ме упут ство или текст је основ ни услов за успех у свим школ ским пред ме тим [E urop e a n Comm is sion 20 01: 17] и не о п хо да н ус лов за успех у основ ној и сред њој шко ли или на тер ци јар ном ни воу обра зо ва ња [K irsh et al. 2002: 16]. Неразумевање п рочи та ног, с д ру ге ст ра не, п ред ста вља хен д и кеп не с а мо у да љ ем о б р а з о в а њу, в ећ и у п р а кт и чн и м о бл ас т и ма жи во та од ра сле осо бе у мо дер ном све ту, као што су бри га о соп стве ном з д р ав љу, р а зумев ањ е т е хн и чк и х у п у т с т а в а, п р а ви л н а и н т е р п р е т а ц и ја уго во ра с бан ком или успе шна ко му ни ка ци ја с административним инс т и т у ц и ја ма си с т е ма. Ис т ра ж и в а њ а по к а з у ју да н и ж и с т е пен ч и т а лач ке п и сме но с т и не г а т и в но у т и че на и з б ор по с ла, мо г ућ но с т њ е г о в ог п р о нала же њ а и з а д р ж а в а њ а и л и ви си н у п ри хо да, на с о ц и ја л н у и н т е г ра ц и ју и к ва л и те т ж и во та по је д и н ца, а л и и на д ру ш т ве но - еко ном ск и на п ре дак це ле за јед ни це, па чак и сто пу кри ми на ла [O ECD 1997]. Ч и т а лач к а п и сме но с т, у с а в р е ме н и м ис т ра ж и в а њи ма, под ра з у ме в а п р о зн у и до к у мен т а ц и ј ск у п и сме но с т [O ECD 2000: x]. Про зна пи сме ност се де фи ни ше као спо соб ност раз у ме ва ња и про - на ла же њ а и н ф ор ма ц и ја у кон т и н у и ра ном п р о зном т екс т у, на п риме р у но ви нск и м ч л а нц им а, б р ош ур ам а и л и к њи г а м а. О в ај т и п п и сме но с т и омо г у ћу је ч и т а њ е с ло же н и х т ек с т о в а, спо с о б но с т ра з у ме в а њ а ком п лексн и х пој мо ва, и де ја и с т и ло ва, као и п ре по зна ва ње и м п л и ц и т н и х зна че ња и на ме не т ек с т а. Пр о зна п и сме но с т с е, и з ме ђу о с т а лог, сма т ра о снов н и м п р ед у с ло в ом успе ш ног у че њ а. До к у мен та ц иј ска п и сме нос т п ред с та в ља ск у п зна ња и ве ш т и на ко је су неопходне да би се лоц ирале и нформац ије у ра зл ич ит и м изворима који п редста вља ју неконт ин уиран и т и п текста: фор м у ла ри ма, ре до ви ма во ж ње, т а бе ла ма, г ра фи ч к и м п ри к а зи ма, г е о г ра ф ск и м к ар т а ма, и л и у п у т с т ви ма. Ч и т а лач к а п и сме но с т у Ср би ји По д а ц и о с т е пе н у ч и т а л ачке п исме но с т и у н а шој с р е д и н и у гл а в ном п ро ис ти ч у из PI SA ис т ра ж и ва ња. У ор га ни за ци ји OECD -a да нас се у све т у

78 320 спро во де два ти па ис тра жи ва ња функ ци о нал не пи сме но сти: тест за од расле ис пи та ни ке, у до би пре ко 16 го ди на IALS 1 и тест за уче ни ке ко ји су ста ри 15 го ди на PI SA 2. Оба те ста ис пи т у ју до к у мен та циј ск у, п ро зн у и рачун ску пи сме ност, а PI SA тест и на уч ну пи сме ност. У Ср би ји је до са да п ри ме њи в а н с а мо PI SA т е с т, па по с т о је по у зда н и по к а з а т е љи ч и т а лач ке писмености са мо за уче ни ке ко ји су за вр ши ли сво је основ но обра зо ва ње. Ср би ја је у PI SA ис т ра ж и ва њу у че с т во ва ла у че т и ри ц ик л уса 20 03, 2006, и го ди не, док го ди не, на жа лост, ни је. Ре зул та ти наш и х у че н и к а у п р ва д ва ц ик л уса бил и су ис т и н ск и за бри њ а ва ју ћ и. Са 412 по е на го ди не, Ср би ја је би ла нај ни же пла си ра на у Евро пи, а с 401 по е ном го ди не, на ши уче ни ци су за о ста ја ли за про секом OECD члани ца у то ли кој ме ри да би им би ле по треб не две до три до дат не школ ске го ди не да би до сти гли исти ни во [Ba u cal i Pa vlo vić-ba bić 2009: 24]. У нар ед ном ц и к л у с у, 20 09, по с т и г н у т је на п р е да к у сфе ри ч и т а лач ке п и сме - но с т и к ада су на ш и у че н и ц и ос т ва ри л и 4 42 по е на [ Ba u cal i Pa vlo v ić -Ba bić 2011: 39 40], али ни у том ци клу су 33% уче ни ка ни је до сти гло ни во 2 на PI SA ска ли, од но сно еле мен тар ни ни во чи та лач ке пи сме но сти, што практич но зна чи да сва ки тре ћи уче ник ни је био у ста њу да раз у ме ком плек снији текст [Pavlović-Ba bić and Ba u cal 2011: 67]. У че твр том ци клу су те стира ња, го ди не, уче ни ци из Ср би је оства ри ли су 446 по е на, али је 33% у че н и ка и та да би ло ис под н и воа 2 на PI SA ска л и, а п ро сеч но по с т и г н у ће је би ло за око 50 по е на ма ње не го у OECD зе мља ма, што од го ва ра ефекти ма јед не це ле школ ске го ди не [Pavlović-Ba bić i Ba u cal 2013: 72]. На ве де ни по да ци по ка зу ју да чи та лач ка пи сме ност уче ни ка ко ји за почи њу се к у н дарни ниво образовања у Србији није довољно ра звијена, што зна ч и да ве л ик и број у чен ика може очек и ва т и те ш ко ће у да љем у че њу, а ка сни је и у д ру гим обла сти ма ж и во та, ка ко п ро фе си она лног, тако и личног. Циљ овог ис тра жи ва ња је, сто га, био да се про ве ри ка кве су чи талач ке ком пе т ен ц и је у че н ика с редњи х ш кола, ч ија се ч ит алачка п исменос т не п р о в е ра в а оп с е ж н и м ис т ра ж и в а њи ма ко ја с е в р ше у св е т у. Бу д у ћ и да је о снов н и ц и љ ис т ра ж и в а њ а био ма п и ра њ е п р о бле ма, а не у т в р ђи в а њ е ре ал ног ста ња, из мно го објек тив них раз ло га, ре зул та ти овог ис тра жив а њ а мо г у у к аз ат и на пот еш коће на које ће наић и он и у чен иц и који неће на ста ви ти обра зо ва ње, већ ће же ле ти да се укљу че на тр жи ште ра да, као и које проблеме у свом даљем школовању могу очекивати они који наме - ра в а ју да с т у д и ра ју. М Е ТО ДО ЛО Г И ЈА ИС Т РА Ж И ВА ЊА Ис т ра ж и в а њ е на ко јем с е т е ме љи ов ај ра д и з в е де но је т о ком ма р т а и а п ри ла у ок ви ру п р о јек т а Ра з вој фу н к ц и о на л не п и сме но с т и (бр / одо бр е ног од По к ра ји н ског с е к р е т а ри ја т а з а на у к у и т ех но ло ш к и ра з в ој). 1 IALS In ter na ti o nal Adult Li te racy Sur vey 2 PI SA Pro gram me for In ter na ti o nal Stu dent As ses sment

79 321 Ис т р а ж ив ањ е је о б у х в а т ило сви х 16 но в о с а д ск и х с р ед њи х ш ко л а, од но сно пет гим на зи ја (број уче ни ка = 290), три умет нич ке шко ле (број уче ни ка = 63) и осам сред њих струч них шко ла (број уче ни ка = 350). Учес т в ов ало је у к у п но 703 ис п и т а н и к а, п р о с еч не с т а р о с т и 17 г о д и на, ко ји су на су мич но иза бра ни та ко што су у сва кој шко ли укљу че на по два цела оде ље њ а т ре ћег ра з ре да. О в ај у з ра с т ис п и т а н и к а и з а бра н је с на ме р ом да се уста но ви ко ли ко уче ни ци ко ји се на ла зе пред сâм крај се кун дар ног н и в оа о бра з о в а њ а (не к и ма од њи х је т о и по с лед њ а г о д и на ш ко ло в а њ а) и ма ју ра з ви је не ч и т а лач ке ком пе т ен ц и је. З а по т р е б е ов ог ис т р а ж ив ањ а с ач ињ ен је у п и тн и к [Savkov ić 2015: ] ко ји је, о си м п и т а њ а усме р е н и х на оп ш т е податке о у чесн иц има (пол, ста рост, оп шти успех и ни во обра зо ва ња ро ди те ља), са др жа вао дваде с е т п ит ањ а с ви шеч ла н и м и з б о р ом усме р е н и х на п р о в е ру ч и т а лач ке п исменос т и. Де с е т п и т а њ а би ло је на ме њ е но ис п и т ив ању п р озне, а дес е т ис п и т и в а њу до к у ме н т а ц и ј ске п и сме но с т и. П и т а њ а с у би л а р а з л и ч и т е т е ж и не и и з р азнов рсн и х и зв ор а. Упо т р е б љ е н и с у к р а т к и од лом ц и и з но ви н ск и х, на у ч н и х и л и п ро зн и х т ек с т о ва, ја в ног кон к у р са, оба ве ш т е ња, у п у т ства за у по т ре бу ле ка, као и ре до ви во ж ње и ли та бе ле са ста ти сти ч к им по да ц и ма. Св а к и з а да т а к је п р ед с т а в љ а о кон т и н у и ра н и л и ис п р е к и да н текст у ко јем је би ло нео п ход но уо ча ва ње, раз у ме ва ње, по ве зи ва ње инф ор ма ц и ја и л и њи хо в а и н т е р п р е т а ц и ја да би с е т екс т ис п ра в но ра з у ме о и т ач но од г о в о ри ло на п и т а њ е. С а мо је да н од по н у ђе н и х од г о в о ра био је т а ча н. Ц и љ ис т раж ивањ а био је у т врђивање с т епена ч ит алачке п исменос т и п р о с еч ног у че н и к а т р е ћег ра з р е да с р ед њ е ш ко ле, а по ла зна х и по т е з а, с об зи ром на ре зул т а т е PI SA ис т ра ж и ва ња, би ла је да ч ит алачка п исменос т и з а б р а не г ене р а ц и је у че н и к а још у в ек н и је до в ољно р а звијен а. И з ов е хи по те зе про ис те као је и до дат ни циљ ис тра жи ва ња ма пи ра ње про бле - ма ко ји с у у ра з в о ју ч и т а лач к и х ком пе т ен ц и ја на ш и х у че н и к а п ри с у т н и и пред сâм крај се кун дар ног ни воа обра зо ва ња. А на л и з а р е з ул т а т а о б у х в а т а ла је с т а н да рд не ме т о де де ск ри п т и в не ста ти сти ке, ко ре ла тив не тех ни ке, Т-тест за за ви сне узо р ке и ана ли зу вари јан се, а по да ци су об ра ђе ни по мо ћу SPSS 15 п р о г ра ма. Кон к р е т н а ис т р а ж и в ач к а п ит ањ а н а која с е пок уш ало одг о в орит и су сле де ћа: 1) Ко л и ко ј е п р о с е ч н о п о с т и г н у ћ е у ч е н и к а т р е ћ е г р а зр е д а с р ед њ е ш ко ле? 2) И м а л и зн а ч ај н и х р а з л и к а у п р о с еч н и м по с т и г н ућ им а у чен ик а ра з л и ч и т и х ш ко ла? 3) И ма л и зна чај не ра з л и ке у с т е пе н у п р о зне и л и до к у мен т а ц и ј ске п и сме но с т и ис п и т а н и к а? 4) Има ли ути ца ја школ ски успех ис пи та ни ка на ни во њи хо ве чи талач ке п и сме но с т и? 5) Ко је ч и т а лач ке ком пе т ен ц и је су нај с ла би је ра з ви јене код у чен ик а ов ог у з ра с т а?

80 322 РЕ ЗУЛ ТА Т И И Д И СК У СИ Ј Е А на л и з а ре зул т а т а би ла је усме ре на на по с т и г н у ћ а у че н и к а на т е с т у и л и од р е ђе н и м де ло ви ма т е с т а, а л и и на у т в р ђи в а њ е на ко ји м п и т а њи ма у т е с т у је нај ма њи бр ој у че н и к а успе ш но од г о в о рио к а ко би с е у т в р д и ле по т е ш ко ће с ко ји ма с е у че н и ц и с у о ча в а ју. По с т и г н у ћ а у че н и к а По с т и г н у ћ а на т е с т у ч и т а лач ке п и сме но с т и п р ед с т а в љ е на с у а ри т - ме т и ч к и м с ре д и на ма т ач н и х одг овора, а по да ц и у Та бе л и 1 п ри ка зу ју т ри с ег мен т а з а це ло к у па н у з о ра к а ри т ме т и ч к у с р е д и н у на це лом т е с т у и на он и м де ло ви ма т е с т а ко ји с е од но с е на п р о зн у и л и до к у мен т а ц и ј ск у п и сме но с т. Та бе л а 1. Де скрип тив не ме ре по стиг ну ћа у чи та лач кој пи сме но сти Ч и т а л ач к а п и с м е н о с т Про зна п и с м е н о с т До к у м е н т а ц и ј с к а п и с м е н о с т Број у з о р а к а Ми ни мум М а к с и м у м А ритм. с р е д и н а Станд. д е в и ја ц и ја 703 0,00 90,00 44, , ,00 90,00 44, , ,00 100,00 44, ,63374 К а о ш т о с е мо же з а па зи т и, нема значајн ије ра зл ике у пос т и гн ућ има у о бла с т и до к у мен т а ц и ј ске и л и п р о зне п и сме но с т и (ш т о је по т в р ђе но и при ме ном Т-те ста за за ви сне узо р ке). У свим сег мен ти ма, про сеч но по - стиг ну ће из но си око 44%, што прак тич но зна чи да су уче ни ци, у про сек у, н а ис п р ав а н н а ч и н р а з у ме л и м а њ е од по ло ви не од аб р ан и х к р атк и х тек сто ва. Овај по да так је при лич но обес хра бру јућ кад се узме у об зир да с е ра д и о у че н и ц и ма 3. ра з р е да с р ед њ е ш ко ле ч и је би ч и т а лач ке ком пе - тен ци је тре ба ло да су знат но раз ви је ни је. Не ки од њих већ уско ро ће се на ћ и на т р ж и ш т у ра да и з аврш ит и п р оце с фор ма л ног обра зо ва њ а, а не к и на с т а ви т и св о је о бра з о в а њ е на т е р ц и ја р ном н и в оу. Већ је напомен ут о да ни во чи та лачке пи сме но сти знат но ути че на по стигнућа на вишим нив о и м а о б р аз ов ањ а, а л и ист р аж ив ањ а пок аз ују д а р а звијене ч ит ал ачке ком пе тен ци је по зи тив но ути чу и на мо гућ ност за по шља ва ња или за држ а в а њ а по с ла по је д и н ц и с н и ж и м н и в о ом фу н к ц и о на л не п и сме но с т и те же про на ла зе и лак ше гу бе по сао [O ECD 2001: 36 37]. У Та б е л и 2 п ри к а з а не с у а ри т ме т и ч ке с р е д и не т ач н и х од г о в о ра з а сва ку шко лу ко ја је уче ство ва ла у ис тра жи ва њу.

81 323 Та бе л а 2. Арит ме тич ка сре ди на тач них од го во ра (по шко ла ма) Ш ко л а Ги м н а з и ја Јо ван Јо ва но вић Змај К а р л о в ач к а г и м н а з и ја Сред ња шко ла С в е т о з а р М и л е т и ћ Му з и ч к а ш ко л а Ис и д о р Б а ји ћ Ги м н а з и ја С в е т о з а р М а р ко в и ћ Ги м н а з и ја Ис и д о р а С е к у л и ћ Ги м н а з и ја Л а з а Ко с т и ћ Те х н и ч к а ш ко л а Ми ле ва Ма рић Ајн штајн Е л е к т р о т е х н и ч к а ш ко л а М и х ај л о Пу п и н Шко ла за ди зајн Б о г д а н Шу п у т Те х н и ч к а ш ко л а П а в л е С а в и ћ Ме ди цин ска шко ла 7. април Број у з о р а к а Aрит. с р е д и н а (ч и т а - лачка) Станд. дев. Aрит. с р е д и н а (д о к у м е н - т а ц и ј с к а) Станд. дев. Aрит. Станд. с р е д и н а дев. (про зна) 59 56,44 14,174 60,67 19,815 52,20 13, ,41 12,757 56,19 17,360 50,63 12, ,57 15,123 55,96 19,166 47,19 17, ,76 14,879 51,53 21,852 50,00 13, ,83 15,105 49,82 21,276 47,86 15, ,76 14,738 47,24 20,925 50,29 15, ,93 11,965 43,95 16,203 47,90 13, ,84 13,765 46,56 14,725 43,12 16, ,01 17,787 39,44 22,936 42,59 17, ,33 16,466 33,70 20,028 42,96 17, ,41 11,773 34,82 15,028 40,00 15, ,12 14,016 35,53 18,510 38,72 16,761 Б а л е т с к а ш ко л а 10 37,00 10,593 37,00 10,593 37,00 14,944 С р ед њ а м а ш и н с к а ш ко л а 38 36,97 13,179 37,10 19,017 36,84 13,775 По љ о п р и в р ед н а ш ко л а с до мом уче ни ка С а о б р а ћ ај н а ш ко л а Пин ки 36 36,80 18,211 35,83 23,222 37,78 19, ,15 18,215 28,59 20,128 27,72 20,179 УКУП НО ,45 16,854 44,80 21,633 44,09 17,362 Ра спон ари т ме т и ч к и х с ред ина, п рема подац има иск аз ан и м у Табел и 2, п ри л и ч но је и зражен од најслабије п ла си ра не ш ко ле ч и ји су у че н и ц и о с т в а ри л и око 28% т ач н и х од г о в о ра до п р в о п ла си ра не у ко јој с е б е ле ж и

82 324 56% тач них од го во ра у укуп ној чи та лач кој пи сме но сти. Уче ни ци но во - с а дс к и х г и мн аз ија о с т в ар ил и с у б ољ е р е з у л т а т е од у ч е н и к а с р ед њи х струч них шко ла и уче ни ка умет нич ких шко ла, с тим што у гру пи уметн и ч к и х и с т ру ч н и х ш ко ла по с т о је и з у зе ц и ко ји с е ист ич у своји м добри м ре зул та ти ма ко ји су у ран гу ре зул та та уче ни ка гим на зи ја 3. С о б зир ом на уочене ра зл ике, п римењ ена је а нал из а в арија нс е којом је по твр ђе но да по сто је значајне статистич ке раз ли ке у чи та лач ким компе т ен ц и ја ма и з ме ђу у че н и к а ра з л и ч и т и х ш ко ла, к а ко на т е с т у у це л и н и (F (15,687) = 13,523; p = 0,000) та ко и на оним де ло ви ма те ста ко ји се од но се н а д ок ум е нт а ц и ј с к у ( F (15,687) = 11,470; p = 0,000) и про зну пи сме ност (F (15,687) = 8,568; p = 0,000). А н а л из ом в а ри ја н с е је п р о в е р е но и д а л и с у с т а т ис т и чк и зн ач ајне ра з л и ке ко је с е уо ча в а ју и з ме ђу ра з л и ч и т и х т и по в а ш ко ла. Ш ко ле с у, з а по т р е б е ов е а н а л и з е, по де љ е не у че т и ри к а т е г о ри је с р ед њ е с т ру ч не шко ле, умет нич ке шко ле и гимназије. У по себ ној ка те го ри ји би ла је Кар - ловач ка гимназија, као филолошка гимнази ја с не што дру га чи јим про грамом од осталих гим на зи ја. Уста но ви ло се да по сто је ста ти стич ки зна чајне ра з л и ке у успе х у у че н ик а К арлов ачке г и м на зи је и о с т а л и х г и м на зи ја, с јед не стра не, и уче ни ка сред њих струч них шко ла и умет нич ких шко ла, с д ру ге ст ра не, од но сно да су у че н и ц и сви х г и м на зи ја по ст и гл и знат но бо љи успех у сви м к а т е г о ри ја ма у у к у пној ч ит алачкој п исменос т и ( F (3,699) = 28,966; p = 0,000), у до к у мен та циј ској пи сме но сти (F (3,699) = 20,645; p = 0,000) и у про зној пи сме но сти (F (3,699) = 22,511; p = 0,000). Мо же се прет по ста ви ти да ни воу чи та лач ке пи сме но сти код уче ника г и м на зи ја, у з од ре ђе не спе ц и фи ч но с т и п ла на и п ро г ра ма, до п ри но си и бо ља се лек ц и ја у че н и ка п ри у п и су с об зи ром на у т вр ђе н у ко ре ла ц и ју изме ђу опш т ег успе ха и н и воа ч и т а лач к и х ком пе т ен ц ија (r = 0, 302; p< 0,05). Учен иц и г и мн азија, у з т о, у гл а вном ви ше ч и т а ју, а в р е ме п р о в е де но у чи та њу је је дан од фак то ра ко ји до при но се да љем по ди за њу ни воа чи талач ке пи сме но сти [Ki rsh et al. 2002: 128]. Ипак, мо же се за кљу чи ти да ни ч и т а лач ка п и сме нос т у че н ика новоса дск и х г и мназија н ије на очек иваном ни воу, док је код уче ни ка сред њих струч них шко ла и умет нич ких шко ла т ај н и в о ис т и н ск и з а бри њ а в а ју ћ и. Уо че н и п р о бле м и Уп р ко с ч и њ е н и ц и да, с ем код по је д и н и х ш ко ла, не ма с т а т и с т и ч к и зна чај них раз ли ка у по стиг ну ћи ма у про зној и до ку мен та циј ској пи сме - но с т и, а на л и з а успе ш но с т и на по је д и нач н и м п и т а њи ма у т е с т у по к а з у је да су ве ће по те шко ће ипак би ле при сут не код ре ша ва ња не ко ли ко за дата ка из обла сти про зне пи сме но сти. 3 У пита њу су Сред ња шко ла Све то зар Ми ле тић (еко ном ска) и Музичка школа Исидор Ба јић.

83 325 Та бе л а 3. Про це нат уче ни ка ко ји су тач но од го во ри ли на пи та ња у те сту П ит а њ е Про зна / До к у м е н - т а ц и ј с к а Сред ња вред ност про цен та тач них од г о в о р а (г и м н а з и је) Сред ња вред ност про цен та тач них од г о в о ра (с р ед њ е с т р у ч н е ш ко л е) Сред ња вред ност про цен та тач них од г о в о р а ( у м е т - нич ке шко ле) Сред ња вред ност про цен та тач них од г о в о ра ( у к у па н у з о р а к) 1. П 84% 65% 79% 75% 2. Д 57% 39% 67% 49% 3. П 28% 15% 16% 20% 4. Д 43% 36% 38% 39% 5. Д 72% 48% 54% 58% 6. П 73% 61% 70% 67% 7. Д 30% 22% 22% 25% 8. Д 65% 49% 55% 56% 9. П 39% 39% 51% 40% 10. Д 57% 43% 41% 49% 11. Д 48% 37% 30% 42% 12. П 18% 14% 13% 15% 13. П 9% 11% 22% 12% 14. Д 24% 21% 22% 23% 15. П 13% 8% 14% 11% 16. П 82% 66% 83% 74% 17. Д 85% 74% 67% 78% 18. П 71% 47% 37% 56% 19. Д 37% 24% 19% 29% 20. П 82% 65% 65% 72% Ма да је број пи та ња у ко ји ма се уо ча ва ју про бле ми ве ћи, ову ана лизу ће мо огра ни чи ти са мо на оне при ме ре ко ји су иза зва ли нај ви ше по те - ш ко ћ а и у ко ји ма је т а ча н од г о в ор да ло ма њ е од чет в рт ине у чесн ик а у ис т ра ж и в а њу. У исп ит и в а њу п р о зне п и сме но с т и, код у че н и к а сви х ш ко ла, б е ле ж и се нај ве ћи број по гре шних од го во ра на пи та ња број 3, 12, 13 и 15. Да би ис п ра в но од г о в о ри л и на п и т а њ е бр ој 3, у че н иц и су морал и да и з в е д у з а к љу ча к о уло зи р ел иг ије у не о л и б е р а л ном по р е т к у на о сно ву ра з у ме в а њ а с ло же н и је р е че н и це но ви н ског ч ла н к а у ко јем и н ф ор ма ц и ја н и је екс п л и ц и т но да та (к љу ч н и део: У нео л и бе ра л ном по ре т к у, ко ји нај - и зда ш н и је на г ра ђу је са мо ж и вос т и по х ле п у, ре л и г и ја н у д и не са мо п ре ко по т р е ба н мо ра л н и ком па с, нег о и а дек в атн у з амен у з а р ед који пол иц ија не же ли или ни је у ста њу да одр жа ва и прав ду ко је одав но не ма у ко румп ир ан и м с удовим а ) Н а у к у пном у з орк у, исп р ав а н з ак ључ а к је и зв ело са мо 20% уче ни ка. У п ит ању бр ој 12, з а да т а к у че н и к а је т а ко ђе био и з в о ђе њ е з а к љу ч к а на осно ву ра з у ме ва ња к ра ћег па су са, овог п у та о на у ч н и м и п рак т и ч н и м

84 326 ра з ло зи ма з а у пот р ебу т ен иск и х лопт ица ж ут е б оје ( К љу чн и де о т екс т а: Да на шње те ни ске лоп ти це су жу то -зе ле не бо је, али некада су биле друга чи је. Пре то га, оне су би ле бе ле или цр не, у за ви сно сти од под ло ге на ко јој се игра ло. Оп тич ка жу та се ко ри сти јер је до ка за но да је она дру га нај у оч љи ви ја бо ја лоп т и це, без об зи ра на вр с т у под ло г е и усло ве у ко ји ма се и г ра. Ка да би се те н и ске лоп т и це п ра ви ле п ре ма нау чн и м ч ињен ицама, ови ре к ви зи т и би л и би на ранџас те боје. Ме ђу т и м, од то га се од у с та ло за то ш т о се не би до бр о ви де ле на т е ле ви зи ј ск и м ек ра н има 4 ). За да так је успешно ре ши ло са мо 15% уче ни ка укуп ног узо р ка, јер као ни у прет ход ном п ри ме ру, и н ф о р м а ц и ја у т ек с т у н и је екс п л и ц и т но д а т а и ф о р м у л и с а н а и ден т и ч но к а о по н у ђе н и од г о в о ри. У п и т а њу бр ој 13, т р е ба ло је ра з у ме т и зна че њ е ме т а ф о ри ч ког и з раза то ли ко оштри мо се чи во да смо га оту пе ли у кра ћем па су су ко ји гов о ри о с ен з а ц и о на л и зм у и п р о в о к а ц и ја ма у с а в р е ме ном на ч и н у ж и в о т а ( У да на ш ње вре ме х и пе р -и н фор ма т и в но с т и за т р па н и смо п ро во ка т и в н и м с а д р ж а ји ма и с ен з а ц и о на л и змом до т е ме р е да смо по с т а л и ра в но д у ш н и пре ма њи ма. Раз вио се је дан обрнуто про пор ци о нал ни од нос што је про - во ка ц и је више, одговора на њу је све мање. Тол ико ош т римо сеч иво да смо г а о т у пе л и ). Ис п ра ва н од г о вор на ово п и т а ње да ло је са мо 12% у че н и к а, ма да је кон текст до вољ но илу стра ти ван чак и ако сâм из раз уче ни ци ма н и је по знат. У пи та њу број 15, за да так уче ни ка је био да у кра ћем од лом ку на рат и в ног тек ста од ре де ко ја је к љу ч на и н фор ма ц и ја место ра дње, у чесн иц и или за да так ко ји по вор ка има. (Кључ ни део: То га но вем бар ског да на стигла је на ле ву оба л у ре ке д у гач ка по вор ка на т о ва ре н и х ко ња и за у с та ви ла се да ту ко на чи. Ја њи ча р ски ага, са ору жа ном прат њом, вра ћао се за Ца риград, по што је по се ли ма ис точ не Бо сне по ку пио од ре ђен број хри шћанске де це з а а џам и- огла н ). Задат а к је успе ш но ре ш и ло са мо 11% у че н и к а, што је за и ста за бри ња ва ју ће, јер по ка зу је да ни у нај бо љим шко ла ма, учени ци ни су у ста њу да пра вил но ин тер пре ти ра ју про зни текст ко ји, у овом слу ча ју, чак не оби лу је скри ве ним зна че њи ма или стил ским фи гу ра ма. С д ру г е с т ра не, у че н и ц и с у знат но успе ш н и је р е ш и л и не ке з а дат ке у ко ји ма се т акође очек ује ра зумевање мет афори чког и зраза (н п р. п ит ање број 20 на ко је је тач но од го во ри ло 72% уче ни ка) или раз у ме ва ње ин форма ц и је ко ја н и је екс п л и ц и т но да т а (п и т а њ е бр ој 6 т ач но је од г о в о ри ло 67% уче ни ка). По што су од лом ци у ова два при ме ра узе ти из но вин ских ч ла на к а ( у п р вом сл у ча ју, т екс т је о пол и т иц и: Можемо да се заваравамо ко л и ко хо ће мо, а л и о т в а ра њ а по гла в љ а у п р е г о в о ри ма с а ЕУ не ће би т и уко ли ко се успе шно не ре анимира брисел ски дијалог Београда и Приштине. Тро је но вих актера пробили су лед после не про спа ва не но ћ и по сти гав ши до г о в ор о фу н к ц и о н и с а њу п ра в о с у ђа на с е в е ру по к ра ји не, а л и с а н т е с у и да ље ту., а у дру гом о по зо ри шту: Ме ђу тим, ако се по зо ри ште, као 4 На укуп ном узо р ку, са мо 15% уче ни ка је иза бра ло та чан (ц) од сле де ћих по ну ђе них од г о в о р а : а) н а у к а п р е д о ч а в а д а је о п т и ч к а ж у т а н ај у оч љи в и ја б о ја т е н и с ке л о п т и ц е; б ) оста ли те ни ски ре кви зи ти су на ран џа сте бо је; ц) оп тич ка жу та се нај бо ље ви ди на те ле - ви зиј ским екра ни ма; д) ни је дан од по ну ђе них од го во ра; е) не знам.

85 327 ме сто стал не ак тив но сти, бо ри са мо за свој пу ки оп ста нак, он да сто ји у мес т у, ат рофи ра, г у би сна г у за но м и на л но, а не су ш т и н ско од р жа ње. Не ма мог ућнос т и н и з а п рави ра дн и з ама х, н и з а у ме тн и чк и р езулт ат. Д руг и м ре ч и ма, по зо ри ш т е у м и ре ус п ра в но, а л и не у м и т но.), мо же се з а к љу ч и т и да се ве ћи про бле ми ја вља ју при ли ком чи та ња про зних или на уч них текс т о ва, ш т о сва ка ко о т е жа ва по д и за ње н и воа оп ш т е к ул т у ре ис п и та н и ка и њи хо ве шан се за да ље обра зо ва ње, али и по ка зу је да су уче ни ци у ста њу да при ме не по треб не ког ни тив не ве шти не, али на су же ном спек тру чи талач к и х ма т е ри ја ла и т е ма. У домен у док умент ац и јске п исменос т и, најн иж и резулт ат пос т и г н у т је на пи та њу број 14 на ко је је ис прав но од го во ри ло са мо 23% уче ни ка. У ов ом з а д а тк у, т р еб ало је р а зумет и у п у т с т в о з а у по т р е бу л е к а п р о т и в а ле р г и је (Cla r i t i ne) и сход но т о ме, за к љу ч и т и ко ја је по т реб на д нев на до за ле ка. Ко ри шћен је ори ги нал ни текст ко ји се мо же про на ћи у сва ком па ко - в а њу ле к а, а ис п ра в но ра з у ме в а њ е с е з а сн и в а ло на е л и м и н и с а њу и р е ле - в а н т н и х и н ф ор ма ц и ја, и уо ча в а њу би т не ко ја је ис к а з а на к р оз од р е ђе не ус ло в е. Код о с т а л и х п и т а њ а и з до к у мен т а ц и ј ске п и сме но с т и не б е ле ж и с е п р о це нат успе ш но с т и н и ж и од 25%, а л и н и на р о ч и т о ви с о к и п р о цен т и т ач н и х од г о в о ра. Ин те ре сант но је, ме ђу тим, да су у овом де лу те ста, уче ни ци би ли успеш н и ји у р е шав ању п ит ањ а која су, по м иш љ ењу ист раж ив ача, била т еж а. На п риме р, у з а дат к у бр ој 8 т р е ба ло је а на л и зи ра т и с т а т и с т и ч ке по дат ке и з д в е т а б е ле, у по р е д и т и и х и и з в е с т и ко на ча н з а к љу ча к, а 56% у че н и к а је т о у ч и н и ло т ач но иа ко је п и т а њ е з а х т е в а ло с ло же н и ју о б ра д у и н ф ор - ма ци ја не го пи та ње број 14. На ме ће се, сто га, ути сак да се уче сни ци овог ис т ра ж и в а њ а б о љ е сна лаз е у виз уе лн и м, нег о у т екс т уа лн и м п рик азима и н ф ор ма ц и ја. С о б зи р ом на ч и њ е н и ц у да фу н к ц и о на л на п и сме но с т под ра з у ме в а о ба в љ а њ е р а з л и ч и т и х ма н и п у ла т и в н и х р а д њи с и н ф ор ма ц и ја ма, ја сно је да се она т е ме љи на спо соб но с т и к ри т и ч ког м и ш ље ња. Уко л и ко се п и- т а њ а ко ја с у п р ед с т а в љ а ла п р о блем на т е с т у а на л и зи ра ју с а спек т а к ритич ког ми шље ња [Blo om et al. 1956], мо же се за па зи ти да уче ни ци по не - к а д и ма ју п р о бле ма и у р е ша в а њу р е ла т и в но ла к и х з а да т а к а на д ру г ом од укуп но шест ни воа Так со но ми је [Glušac i sar. 2015], по себ но уко ли ко се од но се на про зни или на уч ни текст. У не ким од на ве де них пи та ња од уче ни ка се оче ки ва ло раз у ме ва ње, што пре ма Блу мо вој так со но ми ји предста вља дру ги ни во кри тич ког ми шље ња [Blo om et al. 1956], односно активи ра ње ког ни тив них про це са ни жег ре да, док је у не ки ма би ла нео п ходна п ри ме на ви шег н и в оа ког н и т и в н и х в е ш т и на, од но сно а на л и з а, ко ја п р ед с т а в љ а че т в р т и н и в о Б л у мо в е т а к с о но м и је. И а ко с е ме т о до ло г и ја ов ог ис т ра ж и в а њ а ра з л и к у је од ме т о до ло г и је ис т р а ж и в а њ а ко је сп р о в о д и OEC D, и н т е р е с а н т но је н ајс л абије р ешен а пи та ња раз мо три ти и према скали читалачких компетенција која се приме њу је у I A LS ис т ра ж и в а њи ма с ис п и т а н и ц и ма с т а ри ји м од 16 г о д и на. Пре ма овој ска л и, н и во (1) п ред с т а в ља вр ло сла бе ком пе т ен ц и је, с ко ји ма,

86 328 ис пи та ник на п ри мер, не зна да од ре ди по т реб н у ко ли чи н у ле ка на осно ву нап исаног у п у тс т в а [OECD : x i], н иво (2) подразумев а спос о бнос т и да се раз у ме ве о ма ја сан и јед но ста ван текст ко ји не зах те ва при ме ну комп лек сн и х ког н и т и в н и х ве ш т и на, н и во (3) п ред с та в ља нео п хо да н м и н и м у м за успе ш но фу н к ц и о н и са ње у са вре ме ном све т у и да љи на с та ва к обра зо - ва ња, а под ра зу ме ва спо соб ност ин те гра ци је не ко ли ко из во ра ин фор маци ја и при ме ну ком плек сни јих ве шти на, док ни вои (4) и (5) об у хва та ју приме н у в е ш т и на п р о це с у и ра њ а и н ф ор ма ц и ја ви шег р е да [O ECD : x i]. А на л и зи ра на п и т а њ а на ко ји ма с у с е з а па зи л и нај в е ћ и п р о бле м и, п р е ма овој ка т е г о ри за ц и ји, не п ри па да ју ви ш и м н и во и ма ч и т а лач ке п и сме но с т и, ш т о п ра к т и ч но зна ч и да већ ина у чен ик а у ови м п и т а њи ма н и је по к а з а ла н и не о п хо да н м и н и м у м ч и т а лач к и х ком пе т ен ц и ја. На о сно ву а на л и з е п и т а њ а на ко ји ма је по с т и г н у т нај с ла би ји успех, мо же с е з а к љу ч и т и да у чен иц и 3. ра зр еда с р ед њ е ш ко ле и ма ју озби љ н и х п р о блема у ра зумев ању и а нал изи п р озн и х и на у ч н и х т ек с т о в а. Те ш ко ће у про це су и ра њу се на ро чито запажају уколико информације нису експлицит но да те, уко ли ко је текст сло је вит и са др жи скри ве на зна че ња и стилске фи г у ре, а ко су и н фор ма ц и је ис ка за не к роз од ре ђе не усло ве и л и у з н из д ру г и х и р е ле в а н т н и х и н ф ор ма ц и ја, т е је по т р е б но и з в р ш и т и а на л и з у и п ро це н у ва ж но ст и. Про блем и су бил и запажен ији и у кол ико је текст д уж и или ин фор маци ја да та на ви зу ел но не у па дљив на чин (у фусноти, на пример), што је ве ро ват но по сле ди ца пре за сту пље но сти крат ких и јед но ставн и х ф ор м и у св а ко д нев ном ч и т а њу и п и с а њу с а в р е ме н и х т и неј џе ра ко је су за сно ва не на мо дер ној технологији и захтевају само ограничену пажњу. У св а ком с л у ча ју, н и в о ком пе т ен ц и ја ко ји је з а па жен у ов ом ис т раж и в а њу је, у п р о с е к у, нед ов ољ а н з а у че н и ке ко ји с е б л и же к р а ју св ог с р ед њ о ш ко л с ког о б р а з о в а њ а и у п у ћу је н а п о т е н ц ија лн е п р об л ем е н а тер ци јар ном ни воу обра зо ва ња, тр жи шту ра да, у про фе си о нал ном усав р ша в а њу, а л и и у св а ко д нев ном ж и в о т у у ко јем т р е ба в р ш и т и п р о це не ин фор ма ци ја у број ним си ту а ци ја ма као што су усло ви по ди за ња кре дит а код ба на к а, по л и т и ч ке к а м па њ е и л и ме р е з а оч у в а њ е зд ра в љ а и ж и- в о т не с р е д и не. ЗА К ЉУ Ч Ц И И П Е Д А ГО Ш К Е И М П Л И К А Ц И Ј Е Ре зул та ти овог истра жива ња по казу ју да чи та лач ка пи сме ност про - сеч ног у че н и ка т ре ћег ра з ре да с ред ње ш ко ле у Но вом Са д у н и је до вољ но ра з ви је на, ш т о у к а зу је на од ре ђе не п р о бле ме у на шем ш колском сис т ем у. Уз ро ц и лошег с т ања т емељно су а нал изиран и након извршен и х PISA ис т ра ж и ва ња ка да су да те бројне п репору ке за н из си с тем ск и х и по себ н и х ме ра усме р е н и х на у на п р е ђе њ е к в а л и т е т а о бра з ов ног си с т е ма и по д и з а- ње ни воа функ ци о нал не пи сме но сти [Ba u cal i Pa vlo vić-ba bić 2009; 2010, 2012]. Мно ге пред ло же не ме ре су већ ре а ли зо ва не или је њи хо ва ре а ли заци ја у то ку, али број ни про бле ми су још увек при сут ни [Pilipović i sar. 2015], а ов де би смо ис та кли оне ко ји про ис ти чу из са мог на став ног про це са.

87 329 Наш обра зов ни си стем је, и по ред ни за про ме на и те жњи за уна пређе њ ем к в а л и т е т а, у п ра к си и да љ е ори јен т и с а н на ра з ви ја њ е зна њ а ко ја се на ла зе на ни воу ре про дук ци је као што је то оце ње но и у из ве шта ју пре де сет го ди на [O ECD 2007: 9]. Од уче ни ка се не тра же озбиљ ни ја ин те лект у а л на а н г а жо в а њ а од п у ког р е п р о д у ко в а њ а ч и њ е н и ца и не с т в а ра ју с е усло ви да се раз ви ју ин те лек ту ал ни ка па ци те ти ко ји ма уче ни ци рас по лаж у. Дом ина нт а н о браз а ц а кт и внос т и у ок виру нас т а вног п р оцеса сас т оји се од п редавања, а слабије су зас т уп љен и ак т и в но у че ње, у че ње за сно ва но на ис тра жи ва њу и про јект но уче ње [Pavlović-Ba bić i Ba u cal 2010: 256]. Чит а лач ке ком пе т ен ц и је с е не ра звијају у ок ви ру сви х на с т а в н и х п р ед ме т а, ш т о би би ло не о п ход но, а ча к н и на ча с о ви ма ма т е р њ ег је зи к а у на шој ш ко л и н и с у а де к в ат но по д р ж а не ра з л и ч и т е в р с т е ч и т а њ а ра з у ме в а њ е ра з л и ч и т и х т и по в а т ек с т ов а, ра зумев ањ е ра з л и ч и т и х т и по в а на ло г а и л и ра з у ме в а њ е по да т а к а ко ји с у р е п р е з ен т о в а н и на ра з л и ч и т е на ч и не. Н ав еден и п р о б ле м и у п у ћу ју н а не о п ход но с т п р о мене п рис т уп а у са мом на став ном про це су у ко јем се мо же учи ни ти пу но, а ов де ће мо се концен т ри сат и на некол ико к љу чн и х п р омене које с е мог у и зв рш ит и б е з в е л и к и х ула г а њ а и си с т ем ск и х р е ше њ а. У п р в ом р е д у, не о п ход но је и н- си с т и ра њ е на фу н к ц и о на л ном, а не р е п р о д у к т и в ном зна њу, у ск ла д у с а са вре ме ним обра зов ним препорукама везаним за развој кључних компе - т ен ц ија. Ф у н кц иона лна знањ а н ису п р о и з вод т ра д и ц и о на л не на с т а ве, па у н а с т а в ном п р оцес у и нт ензи вн ије т р е б а р а д и т и н а р а з в о ју к ри т и ч ког м и ш љ е њ а и п ри ме н и с а в р е ме н и ји х ме т о да ч и т а њ а. У мо де р ном кон цеп т у це ло ж и в о т ног о бра з о в а њ а, цен т ра л н и ф о к ус н ије н а с а д р ж а ј у, в е ћ н а с а м о м п р о ц е с у у ч е њ а. Уч е н и ц и п р в е н с т в е н о тре ба да на у че ка ко да приступе матери ја лу ко ји тре ба на у чи ти или про - чи тати, уместо да буду пасивни примаоци информација које треба ре - п р о д у ко в а т и. К ри т и ч ко м и ш љ е њ е п р ед с т а в љ а не од в ојиву компонент у фу н к ц и о на л не п и сме но с т и ко ја, у са вре ме ном по и ма њу, под ра зу ме ва ч и- та ву ска лу ког ни тив них опе ра ци ја ко је се гра ди ра но раз ви ја ју и при ме њују у п ро це су и ра њу по да та ка. По с т о ји ви ше т ех н и ка ко ји ма се код у че н и ка м о ж е г р ад ит и к р ит и чк о м иш љ ењ е, а л и ј е д н а од в р л о е ф е к т н и х и л а к о п ри ме њи ви х је по с т а в љ ањ е п ит ањ а [Glušac i Pi li po vić 2016]. При л и ком по ста вља ња пи та ња ко ји ма се про ве ра ва раз у ме ва ње, под сти че на ана лиз у, си н т е з у и л и в р ед но в а њ е, мо г у с е уо ч и т и по т е ш ко ће у п р о це с у и ра њу и н ф ор ма ц и ја, а по с т е пе но и успе ш но р е ша в а т и. Д ру г а п р о ме на ко ја мо же зна т о до п ри не т и у на п р е ђе њу ч и т а лач к и х компе т е н ц и ја т и че с е ме т о д а и о б л и к а н а с т а в е п римењ ен и х у р а зв оју в е ш т и не ч и т а њ а. Ф р он т а л н а н а с т а в а у б р ој н и м одељ ењим а к ак в а је у на ш и м ш ко ла ма да је вр ло слабо ефект а, је р нај ве ћ и број у че н и ка у т а к вом об ли ку на ста ве не успе ак тив но да се укљу чи, а на став ник не ма аде кват а н у ви д у п р о бле ме ко ји с у п ри с у т н и код по је д и н и х у че н и к а. Тех н и к а ко ла б о ра т и в ног с т ра т е г и јског ч ит ањ а, пок аз ала је одл и чне р ез улт ат е у ра з в о ју ч и т а лач к и х ком пет енц ија на ма т е р њ ем и с т ра ном је зи к у, а л и и у кон тек сту дру гих на став них пред ме та, па чак и у ра ду с уче ни ци ма с поте шко ћа ма у у че њу [Bre mer et al. 2002]. Ко ла бо ра тив но ст ра те гиј ско чи та ње

88 330 је усме р е но н а р а зв ој ч ит ал ачк и х компе т ен ц и ја у ок ви ру г ру пе у ко јој у чен иц и с ар ађују и з аједн и чк и, у и нт е ра кц ији, дол аз е до р а зумев ањ а тек ста или вр ше ана ли зу, док на став ник над гле да рад гру па, по ма же у разу ме в а њу и п ри ме н и с т ра т е г и ја и ко о пе ра т и в н и х т ех н и к а [ To pa lov 2015]. При меном овог об л и ка на ста ве, ра з ви ја ју се код у че н ика ст ратег ије ч итања ко је укљу чу ју ини ци јал ни пре глед тек ста, над гле да ње раз у ме ва ња, су мира ње де ло ва тек ста и за вр шну ева лу а ци ју [To pa lov 2016]. Н а к р а ј у, б и т н о је н а п о м е н у т и и д а је, у з п р о м е н е п р и с т у п а с а мој н а с т а в и, је д а н од о с н ов н и х п р ед у с л о в а ус п е ш н и је г р а з в о ја ч и т а л ач к и х ко м п е т е н ц и ја у ч е н и к а а д е к в а т а н од а б и р т е к с т о в а р а зл ич ит е ф о рм е и с а д р ж и не ко ји ће би т и ра в но п ра в но з а с т у п љ е н и. ЗА Х ВА Л Н И Ц А Ра д је на с т а о у ок виру п р ојек т а Ра з в ој фу н к ц и о на л не п и сме но с т и (бр / ) одобреног од с т ра не По к ра ји н ског се к ре та ри ја та за на у ку и тех но ло шки раз вој. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ба у цал, Алек сан дар и Дра ги ца Па вло вић-ба бић (2009). Ква ли тет и пра вед ност обра зов а ња у Ср б и ји: о браз о вне ш а нсе с ир о м аш н и х. Ан ал из а п одат ака PIS A и Б е о г р а д: М и н и с т а р с т в о п р о с в е т е Ре п у б л и ке С р б и је. И н с т и т у т з а п с и хо л о г и ј у, Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у. Ba u c a l, A le k s a n d a r i D r a g i c a Pa vlo v ić - Ba bić (2011). Na u či me da mi slim, na u či me da učim: PI S A [ P r o g r a m m e fo r In t e r n a t i o n a l S t u d e n t A s s e s s m e n t] u S r b i ji: p r v i r e z u l t a t i. Be o g r a d: I n st i t ut z a psi ho lo g i ju Fi lo z of skog fa k u l t e t a u Be o g r a du, Ce n t a r z a pr i me nje nu p si h o lo g i ju. Ba u cal, Alek san d a r (2012). Ključ ne k ompetencije mladih u Sr bi ji u PI SA ogle da lu. Beo grad: I ns t it u t z a p si h o lo g i j u, Fi lo z of s k i f a k u l t e t, Ti m z a s o c i ja l n o u k lj uč iv anje i s m anjenje si r o m a š t va V l a d e Re pu bl i ke Sr bi je. Blo om, Be nja min S.; Max Dis set te En gel hart, Ed ward J. Furst, Wal ker J. Hill, Da vid R. Krat hwohl (1956). Ta x on o m y of E d u c a t i o n al O bje ct ive s, Ha n d b o o k I: T h e C og n i t i ve D o m a i n. New York: Da vid McKay Co Inc. Bre mer, Christine D.; Sha ron Va ughn; Ann T. Clap per and Kim Ae-Hwa (2002). C ol l a b o r a t i ve S t r a t e g i c Re a d i ng (C S R): Im p r o v i ng S e c o n d a r y S t u d e n t s Re ad i ng C o mp r eh e nsi o n S k ill s. Re s e a r c h t o P r a c t i c e B r i e f ( Vol. 1). M i nn eap ol i s, M N: Un ive rsit y of M i nn es ot a, Na ti o nal Cen ter on Se con dary Edu ca tion and Tran si tion. EU (2007). Ke y C o m p e t e n c i e s fo r Li fe lo n g L e a r n i n g. Br u s s el s: E U D i r e c t o r a t e G e n e r a l fo r E d u c a t io n a n d C u l t u r e. Lu xe m b o u r g: O f f i c e fo r O f f i c i a l P u bl i c a t i o n s of t h e Eu r o p e a n C o m mu n i t i e s. Eu r o p e a n C o m m i s sio n (20 01). Eu ro pean re port on the qu a lity of school edu ca tion: Six te en qu a lity in di cators. Lu xem bo urg: Office for Official Publications of the European Com - mu n i t i e s Glu šac, Ta tja na; Ve sna Pi li po vić i Du šan ka Po po vić (2015). Ste pen do ku men ta cij ske pi smen o s t i u č e n i k a t r e ć eg r a z r e d a s r e d nji h š ko l a : p r a k t ič n e i p e d a go ške i mpl ik ac ije. U N. Sav ko vić (ur.), P ro z n a i d o k u me n t a c ij s k a pi sme n o st u č e ni k a t re ćeg ra z re d a n o vo sa d s k ih s r e dn ji h š k o l a. No vi Sad: Fa kul tet za prav ne i po slov ne stu di je dr La zar Vr ka tić,

89 331 Glu šac, Ta tja na i Ve sna Pi li po vić (2016). De ve lo ping Cri ti cal Thin king in Te ac hing EFL thro ugh Asking Qu e sti ons. In: Iva na Ži van če vić-se ke ruš (ed.): En gli sh S t u d ie s Tod a y: P ros p e c t s a n d Pe r s p e c t i v e s. No vi Sad: Uni ver sity of No vi Sad, Fa culty of Phi lo sophy, K i r s h, I r v i n ; Joh n d e Jo ng, D o m i n i q u e L a fo n t a i n e, Joy Mc Q u e e n, Ju l i e t t e Me n d e lo v it s a n d Chri stian Mon se ur (2002). Re a d i n g fo r C h a n ge: Pe r fo r m a n c e a n d E n ga ge m e n t a c r o s s C o u n t r i e s. Pa ris: OECD Pu bli ca ti ons. OECD and Sta ti stics Ca na da (STAT CAN) (1997). Li te racy Skills for the Know led ge So ci ety: Furt her Re sults from the In ter na ti o nal Adult Li te racy Study. Pa ris and Ot ta wa: OECD. OECD (2000). Litera c y in th e inform at ion age. Fin al rep or t of th e Inte rn at ion al Ad ult Litera c y S u r v e y. Pa ris: OECD. OECD (2001). Know led ge and skills for li fe: first re sults from PI SA2000. Pa ris: OECD. Pa vlo vić-ba bić, Dra gi ca i Alek sandar Baucal (2010). Čitalačka pismenost kao mera kvaliteta obrazo va nja: pro ce na na osno vu PI SA 2009 po da ta ka. Psi ho loš ka is tra ži va nja XI II 2: Pa vlo vić-ba bić, Dra gi ca and Alek san dar Ba u cal (2011). The big im pro ve ment in PI SA 2009 r e a d i ng a c h i e ve m e nt s i n S e r bi a : i m p r o ve m e nt of t h e q u a l it y of e d u c a t io n o r s o m e t h i ng el s e? C EPS Jo u r n a l, 1(3): Pa vlo v ić - B a bić, D r a g i c a i A le k s a nd a r B auc a l (2 013). Ins p ir iš i m e, p od rž i m e, PIS A 2012 u S r b i ji: p r v i r e z u l t a t i. B e o g r a d : I n s t i t ut z a p si ho lo g i ju Fi lo z of skog fak u lt e t a u B eog r ad u, C e n t a r z a p r i m e nje nu p si h o lo g i ju. Pi li po vić, Ve sna ; Ta tja na Glu šac i Na ta ša Ni nić (2015 ). Do ku men ta cij ska pi sme nost kao segm e n t č i t a l a č ke pi s m e n o s t i u č e n i k a s r e d nji h š ko l a u No vo m S a d u. U: Na d a S av ko v ić (ur.): P r oz n a i d o k u m e n t a c i j s k a p i s m e n o s t u č e n i k a I I I r a z r e d a n o v o s a d s k i h s r e d n ji h š k o l a: m a p i r a n je p r o b le m a. No vi Sad: Fa kul tet za prav ne i po slov ne stu di je Dr La zar Vr k a t ić, Rychen, Do mi ni que Si mo ne and La u ra Hersh Sal ga nik (2003). A ho li stic mo del of com peten ce. In: D. S. Rychen and L. H. Sal ga nik (Eds.): Ke y C o m p e t e n c i e s fo r A S u c c e s s f u l Li fe and a Well-Fun cti o ning So ci ety. Cam brid ge: Ho gre fe & Hu ber Pu blis hers, Rychen, Do mi ni que Si mo ne and La u ra Hersh Sal ga nik (2001). De fi ning and se lec ting key c o m p e t e n c i e s. Se at tle: Ho gre fe & Hu ber. Sal ga nik, La u ra Hersh; Do mi ni que Si mo ne Rychen, Urs Mo ser and John W. Kon stant (1999). Pro jects on com pe ten ci es in the OECD con text analysis of the o re ti cal and con cep tual fo u n d a t i o n s. Neuchâtel: OECD. Sav ko vić, Na da (2015). P r o z n a i d o k u m e n t a c ij s k a p i s m e n o s t u č e n i k a I I I r a z re d a n o v o s a d s k ih s r e d n ji h š k o l a Ma p i r a n je p r o b le m a. No vi Sad: Fa kul tet za prav ne i po slov ne stu di je Dr La zar Vr ka tić. To pa lov, Ja go d a (2015). Me t a kog n i ci ja i kog n i t iv ne st r a t e g i je u r a z u me va nju t ek st a u u n i ve r- z i t e t skoj n as t av i e n g le skog je z i k a (d okt orsk a d i s e r t a ci ja). No v i Sa d : Fi lo z of sk i fa k u l t e t Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Tri er, Uri Pe ter (2001). 12 C o u n t r i e s c o n t r i b u t i ng t o D e S e C o a s u mm a r y r ep o rt. Neuchâtel, Sw it z e r l a n d : Sw i s s Fe d e r a l St a t i s t i c a l O f f i c e. U N E SCO (19 78). Re v i s e d Re c o m m e n d a t io n c o n c e r n i ng t h e I n t e r n a t i o n a l St a n d a r d i z a t io n of E d u c a t i o n a l St a t i s t ic s. Re s o l u t i o n s, Pa ris: UNE SCO, 1: UNE SCO (2006). Li te racy for li fe. Edu ca tion for all. Pa ris: UNE SCO Pu blis hing. Wa g ne r, D a n iel А. (2011). W h at h a pp ene d t o l it er a c y? H i s t o r i c a l a nd c o n c e p t u a l p e r s p e c t i ve s of li te racy in UNE SCO. In ter na tional Journal of Educational Development, 31: Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ OE C D ( ). PI SA , P r o g r a m m e đ u n a r o d n og i s pi t i va nja p o s t ig nu ć a u č e n i k a. Sr bi ja r e z u l t a t i. До с т у пн о н а : ht t p: // pis a. r s /old /i m age s /s t or ie s / p d f / PISA % 2 0 PRV I% 2 0 IZ VE STAJ.pd f. При сту пље но:

90 332 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R RE A DING LI TE RACY OF SE CON DARY SCHOOL STU DENTS C U R R E N T R E QU I R E M E N T S A N D AC H I E V E M E N T S (Exam ple of the third gra de of No vi Sad se con dary scho ols) by V E S NA PI LI P O V IĆ ve s n a _ pi l i p o v ya ho o.c om TA TJA NA GLU ŠAC t a t ja n a.g lu s a m a i l.c om Union Uni ver sity, Fa culty of Law and Bu si ness Stu di es Dr La zar Vr ka tić De part ment of En glish Bu le var oslo bo đe nja 76, No vi Sad, Ser bia S U M M A RY: Re a d i n g l i t e r a c y, c o n si s t i n g of p r o s e a n d d o c u m e n t l i t e r a c y, i s a n in te gral part of fun cti o nal li te racy that has be co me one of the key go als and suc cess crit e r ia of c o n t e m p o r a r y e d u c a t i o n a l s y s t e m s a r o u nd t he wo rld. L o we r le vel of f u n c t i o n a l li te racy li mits not only the op por tu ni ti es of an in di vi dual, but al so the de ve lop ment and suc cessful fun cti o ning of the who le so ci ety. This pa per analyzes the ave ra ge de gree of pro se and do cu ment li te racy of the third gra de se con dary school stu dents (N=703) in No vi Sad who are ne a ring the end of the ir se con dary edu ca tion. The ir li te racy ra te is t he r efor e l ikely t o d e t e r m i ne t he i r for t hc o m i ng ch a n c e s r e l a t e d t o a c ad em ic e d uc at io n or suc cess in the la bor mar ket. The in stru ment em ployed in this re se arch was a qu e sti on nai re con si sting of 20 ex tracts from a va ri ety of texts, 10 of which we re re la ted to pro se and 10 to do cu ment li te racy. The analysis of the re sults fo cu sed on ave ra ge ac hi e ve ments in dif fe rent types of scho ols as well as on spe ci fic pro blems ob ser ved in text pro ces sing and p o t e n t ia l s o lu t i o n s. T he f i n d i ng s i n d i c a t e t h a t t he le vel of r e a d i ng l i t e r a c y of a n ave r a ge third gra de stu dent is re la ti vely low, which might lead to the ir li mi ted pro fes si o nal oppor tu ni ti es in the fu tu re. The analysis of the re sults al so shows that stu dents ha ve se ri o us d i f f i c u l t i e s i n p r o c e s si ng p r o s e a nd s c i e n t i f ic t ex t s, p a r t i c u l a rly i f t he i n fo r m a t io n i s not dis played ex pli citly. Skills that we re fo und to be in suf fi ci ently de ve lo ped in vol ve com - p a r i ng, i n t e g r a t i ng o r s y nt he si z i ng i n fo r m a t io n. KEYWORDS: fun cti o nal li te racy, re a ding li te racy, do cu ment li te racy, pro se literacy

91 UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД Д РОВ ЊА К А НЕ Д РОБ ЊА К ВИ Д ЉИ В П РИ М ЕР ИС К РИ ВЉИ ВА ЊА ТО ПО Н И М А СА СРП СКОМ ЈЕ ЗИЧ КОМ ОСНО ВОМ М И Р Ч Е ТА ВЕ М И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић, СА НУ Ђу ре Јак ши ћа 9, Бе о град, Ср би ја mve m e u n e t. r s СА Ж Е ТА К: У р а д у с е, н а јед ном и з р а зи т ом п ри ме ру ис к ри в љ а в а њ а име на јед ног познатог географског пре де ла ДРОВ ЊАК на Дур ми то ру (Стар а Хе рц ег ов ин а д ан а с Ц рн а Гор а) у Д РОБЊ А К, р а зм ат р а д уг от р ајн и п р о ц е с м е њ а њ а т о п о н и м а с а с р пс ко м је з и ч ко м о с н о в о м, п од з а п а д н и м, л а т и н ск и м, к а т о л и ч к и м, к у л т у р н и м у т и ц а јем, а по с е б но у по с лед њи х 10 0 г о д и н а с а ус по с т а в љ а њ ем с рп ско х р в а т ске је зи ч ке з а јед н и це. Ов де је с т а ро сло вен ско (с рп ско) г е о г ра ф ско и ме Дров њак, ко је по т и че од ре чи др во (д р ѣв о), у з ет о к а о г рчк и вит ац из а м и п р омењ е но у б е т а ц из а м Дроб њак. За ме ње на је фо не ма в (ви т а) ф о не мом б (бе та). Исто као у слу ча ју име на Ви зан ти ја у Би зан ти ја, Ва ви лон у Ба би лон, (Ара ви ја) Ара - виј ско мо ре у (Ара би ја) Aрабијско мо ре итд. У ра ду су на ве де ни и дру ги п ри ме ри п р о це с а ис к ри в љи в а њ а т о по н и м а п р о ме не ном ф о не м а њ у н (Ту ши ња у Ту ши на, Пет њи ца у Пет ни ца) или љ у л (Пље вља у Пле вља) и тд. Н и с у по ш т о в а не н и ја сне п р а в о п и сне но р ме з а јед н и ч ког с т а н д а рдног је з и к а ко је с у з а х т е в а л е п и с а њ а т о п о н и м а у о н а к в о м о б л и к у к а к а в је у у по т р е би у ло к а л ном г о в о ру. Рад мо же да по слу жи као под сти цај за слич на ис тра жи ва ња на те рито ри ја ма где са да жи ве или где су ве ћин ски жи ве ли Ср би, ка ко би се та кви кон крет ни ис кри вље ни то по ни ми мо гли вра ти ти у из вор ни об лик, у по - ступ ку но ве стан дар ди за ци је ге о граф ских име на ко ју во ди др жав на Ко - м и си ја з а с т а н д а р д и з а ц и ју г е о г р а ф ск и х и ме н а С р би је. КЉУЧНЕ РЕЧИ: географска име на, то по ни ми, ло кал ни го вор, Дров - њ а к, Д р о б њ а к, ви т а ц и з а м, б е т а ц и з а м Ге о г ра ф ско и ме (т о по н и м) Дров њак или Д ров ња ц и ко је се од но си на те ри торију познатог историјског п лемена Д ровњаци, ж ивело је, а и данас се мо же ч ут и, у г о во ру с т а нов н и ш т ва на Д у р м и т о ру ( у Ст арој Хе рцег овин и, да на ш њој Ц р ној Го ри), док се ода вно у сл у жбе ној у по т ре би, у к њи жев ној и н а у ч н ој л ит ер ат ур и, к а о и р е чн иц им а, кор ис т и и м е Д р о бњ а к и л и

92 334 Д р о б њ а ц и. Ра з л и к а је ви д љи в а у јед ном с ло ву в или б, што ме ња е т и мо ло г и ју и зна че њ е ов ог т о по н и ма. По св о јој с у ш т и н и ра д и с е о г е о - граф ском име ну пр вог ре да, хо ро ни му (име ну за пре део, про стор ну цели ну), од но сно ма кро хо ро ни му, јер се од но си на ве ћи про стор па је са мим т и м и од ш и рег д ру ш т ве ног зна ча ја. У на у ч ној л и т е ра т у ри, п ре ко 10 0 г о - ди на раз ма тра но је пи та ње на стан ка и зна че ња овог то по ни ма, али се распра ва вр те ла са мо око име на са сло вом б, Дроб њак, јер је пред ност да та ње го вом по ми њању у историјским извори ма, нај ви ше у пи са ним до кумен т и ма и з Д у бр о в ач ког и Ко т ор ског а р х и в а, на ко је с у с е ис т ра ж и в а ч и п ри ма р но о с ла њ а л и. И ме на Д р о б њ а к и Д р о б њ а ц и с т о је у Ву ко в ом, Да ни чи ће вом као и свим са вре ме ним реч ни ци ма срп ског је зи ка. По је ди ни ау то ри, а нај пре Остојић [1996], разматрали су и искривље - на име на Дром њак, Дро ми њак и Дро мја ци и сл., ко ја су та ко ђе пре у зе та из не к и х ис т о риј ск и х из во ра. Ме ђу т и м, за н и м љи во је да н и је да н ау т ор до са да ни је по шао у раз ма тра њу или бар по ме нуо име овог пре де ла из на род ног г о во ра Дров њак или Д ров ња ци, иа ко je ве ћи на њих по ре клом из тог кра ја, и ту реч мо ра ли су чу ти при ли ком при ку пља ња гра ђе на те ре ну, јер је она у на родном говору до сада сач уван једини об лик име на. По ред то га, ово име мо же да се про на ђе у књи жев но сти, као нпр. у не ким на род ним пе сма ма за бе ле же ним из ово га кра ја. Али је зич ка пра во пи сна нор ма, ко ја је по сто - јала и још у век важ и у с та ндардном језик у, а која п редвиђа п исање обл ика ка ка в је у у по т ре би у на ро д у ове обла с т и, н и је ис по ш т о ва на у сл у ча ју п и- са ња овог то по ни ма, а да је сте овај про блем не би до са да остао отво рен. Ге о г ра ф ско и ме Дров њак нас т ало је од с т а ро сло вен ске ре ч и дрѣво (др во) а не од ре чи дроб (сто мак) ка ко је про ту ма чен је дан од ис кри вљен и х о б л и к а ов ог т о по н и ма ( Д р о б њ а к), н и т и од г е о ло ш ког зна че њ а р е ч и дроб њак (си вац, вр ста круп ног пе шча ра), као ни и од грч ке ре чи дромос (друм или пут) по ве за но с об ли ком име на Дром њак о че му се расп рављало више од једног века. То је лако до ка за ти, јер се ра ди о ш у мо ви том пре де лу, пре де лу бо га том др ве том, што је био је дан од тра же них усло ва за в р е ме на с е љ а в а њ а Ст а ри х Сло ве на на ову т е ри т о ри ју. С ама р еч дров њак је у је зич ком твор бе ном сми слу на ста ла исто као реч т рав ња к, ш љив ња к или ко п р и в ња к. До ис к ри в љи ва њ а овог т о по н и ма до ш ло је зб ог с т а р ог и д у г о т рај ног ла тин ског кул тур ног ути ца ја на из го вор и пи са ње ове ре чи, ко је је остало за бе ле же но у с т ра н и м ис т ори јск и м и з ворима, а одатле п ренет о у наш у к њи жев н у и на у ч н у л и т е ра т у ру и с а в р е ме н у с л у ж б е н у у по т р е бу је зи к а ч и ме је и з в ор но и ме по т и сн у т о и г о т о в о не с т а ло. О в о је ви д љи в п ри ме р ис к ри в љи в а њ а т о по н и ма у т ом к ра ју и ок ру же њу к а о и на ш ирем, с т ар ом и са да шњем срп ском го вор ном под руч ју. П РЕТ ХОД Н А ИС Т РА Ж И ВА ЊА У дома ћој геог рафској и е т но г рафској л итерат ури за овај п редео може с е и з д во ји т и не ко л и ко т е мат ск и ве з а н и х мо но г ра фија, које ча к у наслову са др же на ве де ни то по ним, а то су: Све то зар То мић (1902): Дробњак: антро

93 335 п о ге о гра ф с ка и с п и т и в а ња; А н д ри ја Лу бу ри ћ (1930): Дроб ња ци пле ме у Хер це го ви ни. По ре кло, прошлост и ет нич ка уло га у на шем на ро ду; Ђорђи је М. Осто јић (1996): Дроб њак, на род ни жи вот и оби ча ји; Сто јан Кара џић и Вук Ши ба лић (1997): Дроб њак, по ро ди це у Дроб ња ку и њи хо во по ри је кло; Ђор ђи је М. Осто јић (2000): Дроб њак, пле мен ски жи вот и тради ци ја; и Ђор ђи је М. Осто јић (2003): То по ни ми ја Д роб ња ка; и сл. У ве ћи ни њи х је а на л и зи ра н на с т а на к ов ог т о по н и ма и св а к и од ау т о ра о бра т ио је пажњу на ту ма че ња прет ход них, у из ве сној ме ри их поправљао, допуњавао или кри ти ко вао, али ни је дан до кра ја ни је ус пео да ра све тли про блем ко ји је и да ље остао не ре шен. Н ај в е ћ и у т иц ај н а т ум ачењ е н ас т а н к а и ме н а Дров њак (Дроб њак) имао је на ве де ни рад С. То ми ћа [1902] ко ји је ура дио Пре ма ʼУпу стви ма за про у ча ва ње се ла у срп ским зе мља ма од Др. Ј. Цви ји ћа... Он ни је пос е бно з а б е ле ж ио к а ко је с т а нов н и ш т во и з г о в а ра ло и ме свог п ле ме на и л и пле мен ске територије, него је одмах изнео да у народу постоји једна прича ка ко је пле ме до би ло име из ко је се ви ди да је по дро бу по ги ну лог па ше, ко ји је з а ко па н у п ле ме н у, оно... до би ло и ме ʼД р обњ а кʼ. Међут и м, од мах је на гла сио да се ово на род но пре да ње не сла же са исто риј ским и з в о ри ма и по зв а о с е на Кон с т а н т и на Ји р е че к а 1 [1923] ко ји је пре треса ју ћ и по д у бр о в ач кој ар х иви, наша о у к а нцеларск и м к њиг ама и з г од ине до м но г о у г о в о ра с по но си о ц и ма, нај ви ше Д р о б њ а ц и ма, ко ји с у н а ко њи м а в о зи л и с т о к у д у б р о в ач к у п у т е м Д уб р овн и к Брсков о у Ср би ју. Он је за кљу чио да је име ко је се на ла зи у из во ри ма ста ри је од вре ме на за ко је га на род но пре да ње ве зу је, и до дао вр ло ве ро ват ну прет - по с т а в к у да је на р од мо ж да не ко п р е да њ е и з ра н и ји х в р е ме на п р е не о у тур ско до ба, као што то има оби чај че шће да чи ни. По ис т ој ме т о до ло г и ји и на с т а в љ а ч и ис т ра ж и в а њ а о на с т а н к у и ме - на Дров њак (Дроб њак) н ајвише с у о б р ат ил и п аж њу н а п риче, лег енде, н а р од н а п р ед ањ а, о п л ем е нс ком п рв ак у који је р а збуч ио д р о б в ођ и не п ри ја т е љ ске в ој ске. У т ом п ра в ц у, в е о ма де т а љ н у а на л и з у и з ло ж ио је А н д ри ја Лу бу ри ћ 2 [1930] ис т и ч у ћ и да по с т о је ви ше т а к ви х п р е да њ а а он је и з д в о јио д в а к а ра к т е ри с т и ч на: јед но, ко је је т и п и ч но з а т у р ско в р е ме а дру го пре њи хо ве вла да ви не: А да на шње име су до би ли по то ме што је њи хов в ој в о д а Л а п а ц Ко с ов ч и ћ р а з бу ч ио д р о б си н у к ри ч ког в ој в о де 1 У Ис т о р и ја Ср ба, књ. 3, стр 56 Ји ре чек по ми ње Дров њак (Дроб њак) у кон тек сту поти ски ва ња ста ро се де о ца, пле ме на Кри ча, у пре де лу Је зе ра на об рон ци ма Дур ми то ра, на сле - де ћ и на ч и н: С по мо ћу г ра д и в а д у бр о в ач ког а р х и в а у с т а њу смо да кон т р о л и ше мо по ме н у т у п ри ч у. M icie n Clapcich, V la chu s de D robg na ch оба ве зао се, 12. авг. 1390, у Ду бр ов ни ку Ја ко ву Г у нд ул и ћу и П р и б и л у М и р ко в и ћу с п а т а р у pro uno equo, qui f u it f ur at u s in Jes er a П р иб ил у и ње го ву дру гу (so ci u s) Па влу, те је по ло жио 12 пер пе ра. 21. авг под не се на је ту жба да је не ки Влах Drob gnach у к ра о не ком Д у бр ов ча н и н у in Je se reg h три шкоп ца (ca st r a t os); 19. авг за бе ле же но је, опет, ка ко су Дроб ња ци a Jese r a укра ли не ку сви ту (pa n n i) 7. Д р о б њ а ц и су, да кле, се де ли већ у Је зе ри ма. (7 Div. Rag Li b e r l a m e n t a t i o nu m de fo r i s L a m e n t a de fo r i s 1454 лист 48. Ду бро вач ки ар хив). 2 Лу бу рић је сво ју књи гу Д р о б њ а ц и п л е м е у Хе р ц е г о в и н и по све тио сво ме учи те љу и до бро тво ру, ве ли ком на уч ни ку, Д-ру Јо ва ну Цви ји ћу, по ре клом Дробњаку, за побожну успо - ме ну, ко ји му је на ја вио али ни је ус пео да пре гле да књи гу по што би јој прет ход но до дао мно ге нео бја вље не по дат ке и сво ја лич на ис пи ти ва ња о Дроб ња ку јер га је смрт претекла.

94 336 Ка ло ке код Че сме у Бу ко вич кој Го ри, ка да је овај ишао у та зби ну у Дробњ а к зб ог че г а су и х окол на п ле ме на и з по ру г е п р озв ал и Д р о бњ ац има. Н а т ај н а ч и н Лу бу ри ћ је пот в рд ио Том и ћ е ву п р е т по с т а в к у д а по с т о ји ста ри је пре да ње ко је је ка сни је мо гло да се пре не се у тур ско до ба. Ме ђу тим, и Лу бу рић [1930] је слич но као То мић, ово дру го пре да ње по ве зао са јед н и м ис то риј ск и м из во ром, до к у мен том из Ко торског ар х и ва (Div. Canc. II fol 64) у ко јем се на ла зи ка ко на во ди нај ста ри ји по мен имена Дроб њак. У том до ку мен ту сто ји: да су се 3 де цем бра 1285 го ди не оба ве за ли пла тити десет перпера Јовану Пи че не гу Вла си: Бра ти ња Дроб - њак, Бра ни слав Ње го ми ров и син му До бро сав, Ра до мир брат по пов, Бо - ри во је Ви да ко ви ћ, М и ро сла в Гле ђа н и н, Вла до П и пе р и Ра до м и р Ви да ко - вић. На тај на чин он је по ка зао мо гућ ност да се до га ђај из овог пре да ња де сио мно го ра ни је, чак пре не го што је име Дров њак (Дроб њак) по ме н у то у до ку мен ту из овог ар хи ва, а то је опет око 100 го ди на пре у од но су на по ми ња ње Дров ња ка у до ку мен ти ма из Ду бро вач ког ар хи ва ко је је про - на шао Ји ре чек. При том је Лу бу рић [1930] све стан да сво јим на ла зом ни је по си г у р но доказао да име п лемена потиче од на род ног п ре да ња, већ је са мо т ач н и је по мерио с т ар осн у г р ан иц у пом ињ ањ а и мен а, је р с е одм а х и з а то га ја сно огра дио и лич ним ста вом: А у ме ни по зна тим из во ри ма ова те ри то ри ја се на зи ва Дроб ња ком пр ви пут 1500 год. и то у из ве шта ју Мари на Са ну ди ја. Та мо се ка же, да пре део Дроб њак, ко ји је ра ни је био у Херце го вој д р жави, бро ји к у ћа и да је ње гов вој во да си н Радосина Ју нца. По ред на ве де ног Лу бу ри ћ [1930] је из нео и по да та к да у на ш и м по к ра јина ма по с т о ји ви ше ме с т а с и ме ном Д роб њ а к и на ве о т а к ва че т и ри ме с т а, ко ја се на ла зе у Ра ђе ви н и (Запа дна Србија), у Опш т ин и Ђенера л Ја нкови ћ ( Ко со во и Ме т о х и ја), код Бо са н ске Кру пе ( Бо са н ска Кра ји на) и у Зу п ц и ма ( Хе р це г о ви на). Сма т ра да су исељен иц и и з овог п ле ме на по не л и са со бом и ње го во име ко је су да ва ли ме сти ма но вих на се о би на, као и да су мно ге по ро ди це про ме ни ле сво је пре зи ме у пре зи ме Дроб њак, Дроб ња ко вић и сл. И Ђор ђи је Осто јић [1996], по сле ви ше од по ла ве ка, по но во је раз мат р а о по р е к ло ов ог т о по н и м а, н а в о де ћ и св е ш т о је п р е т ход но о т о ме н а п и с а но, а по с е б но То м и ћ а и Лу бу ри ћ а. У н а с т о ја њу д а дâ св о је но в о т у ма че њ е, з а к љу ч ио је: по ри је к ло и ме на мо ра с е т ра ж и т и п ри зи в а ју ћ и ети мо ло ги ју те ри је чи. Али као и прет ход ни ци, он је узео у об зир са мо об лик име на Д роб њак ко је је записано у помен ут им историјск им изворима, и дода о м у нек а сл и ч на, по зв а в ш и с е на Ји р е че к а, да пос т оје з ап иси гд је се ко ри сте и ис кри вље на име на као што су Дром њак, Дро ми њак, Дро мјаци и сл. Али и та ис кри вље на име на Осто јић је та ко ђе узео из пи са них из во ра, а да ни јед но од свих на ве де них име на ни је унео с те ре на, из окруже ња, ко је је об ра ђи вао. По ред то га ни је обра тио па жњу на име Дров њак из на род ног го во ра, н и т и на ра з л и к у у сло ви ма в и б, иа ко је та мо ро ђен и ду го слу жбо вао у том кра ју. Ме ђу тим, Осто јић [1996] је из зна че ња свих тих ис кри вље них име на из нео став да је ро ђе но ту ма че ње да су по је дини на зи ви по ста ли од грч ких ри је чи, што се до во ди у ве зу са име ном Дробњак, и та ко се ту ма чи да је име ʼдром њакʼ из ве де но од грч ке ре чи ʼдро мосʼ, ко ја озна ча ва пут ко ји се у на шем рјеч ни ку че сто упо тре бља ва као друм

95 337 ʼши рок друмʼ, ʼсто ји на дру муʼ, ʼпо ди гао ку ћу на дру муʼ и сл. а да упра во кроз пле ме Дроб њак во ди пут ко ји је на сле ђен од ста рог рим ског пу та... Д р о бњ а к означав а п р ос т ор око д рума (п ут а), и л и Д р о бњ ац и људ и који жи ве око пу та. На тај на чин он је на пра вио от клон у од но су на ту ма че ња То ми ћа и Лу бу ри ћ а и и з ра зио су м њу да су с т а нов н и ц и овог п ле ме на по п р о су т ом д робу на зва н и ʼд роб ња ц иʼ, ʼд ром ња ц иʼ а вре ме ном су и зва н и ч но на зва л и п ле ме Д р о б њ а к, је р т а лег енда је, к ако к а же, не до с т ој на д р о б њ ач ком ју на ш т ву, ко је је и на че ис т о ри ј ск и ш и р е по зна т о 3 и о св е до че но. По р ед на ве де не хи по те зе о дру му као ко ре ну ре чи и као ге о граф ској од ред ници овог то по ни ма, Осто јић [1996] је из нео још јед ну хи по те зу, за ко ју је узео ге о лош ко значење реч и дроб њак из Реч ни ка СА Н У, а ко ја озна ча ва јед н у вр ст у к речњака (камена), к ру пног пешчара, који је лако лом љив и д роби се у ра зним при ли ка ма. С об зи ром да та кав те рен, ко ји се дро би за хва та ве ћи део ове те ри то ри је, он сма тра да ни је ис кљу че но да се мо гло и тим пу тем до ћи до на зи ва Дроб њак као и да ова прет по став ка ни је ни шта ма ње ло гич на од оне да је грч ка ри јеч ʼдро мосʼ о ко јој је већ би ло ри је чи. Ко нач но Осто јић ово пи та ње оста вља и да ље отво ре но јер је по ка зао да је име мо гло да на ста не на ви ше на чи на али пра во по ри је кло још ни је утврђе но као и да ни је утвр ђе но ни то да ли је име те ри то ри је из ве де но из име на његовог ста нов ни штва или је ста нов ни штво до било име по простору. Ау т о ри још јед не о би м не моног ра фи је на т е м у ис п и т и в а њ а по р е к ла ста нов ни штва овог пле ме на, Ка ра џић и Ши ба лић [1997] та ко ђе су рас - пра вља ли о на стан ку или зна че њу ње го вог име на. Они су из не ли прет - ходна т умаче њ а, где с у по с е б но по х в а л и л и 4 књи гу Ђ. Осто ји ћа, и на сли чан на чин, им пер со нал но, као и Осто јић [1997] из не ли и свој став да: има и ми шље ња да по јам и име Дроб њак по ти че од грч ке ре чи ʼдро мосʼ ко ја зна чи пут, чи ме су се сло жи ли са Осто ји ће вом прет по став ком. И ме п ле ме на и т о по н и м Дроб њак (са б) на ла зи се и у свим реч ни цима с рп ског је зи к а: Срп с ком рје ч н и к у Ву к а Ст е фа но ви ћ а К а ра џ и ћ а ; Рјечн и к у и з к њи ж е в н и х с т а р и н а с рп с к и х од Ђу р е Да н и ч и ћ а ; з а т и м Ре ч н и к у СА Н У к а о и д ру г и м с а в р е ме н и м р еч н и ц и ма ко ји с у по т е к л и и з Ву ко в ог р еч н и к а. Н и ко од п р е т ход н и х ау т о ра, у св о ји м ра до ви ма, т у ч и њ е н и ц у н и је на в о д ио н и т и је ко мент арис а о р еч н и ке к а о и з в о р е, нај в е р о в ат н и је због то га што се тај об лик (са б) и пре њих био зна чај но про ши рио ван лок а лног г ов орног подру чја. Такође је по зна т о и да је Ву к Ст е фа но ви ћ Ка ра џић са по но сом ис ти цао сво је по ре кло из овог пле ме на, али он ни када, ни је би о у по стој би ни сво јих пре да ка, у Дров ња ку (та да у Ста рој Херце го ви ни), што је и сâм за бе ле жио, те ни ка да ни је мо гао да чу је из вор ну реч ње го вог име на 5. 3 У Срп с ком рје ч н и к у Ву к а Ст е фа но ви ћ а К а ра џ и ћ а с т о ји: Д р о б њ а ц и су б е з у м н и ју на ц и. 4 Ис т а к л и с у д а је њ е г о в а к њи г а п р в и п р и м је р о з би љ ног и с т р а ж ив ачког р ад а с т емом о Д р о б њ а к у... н е з а о б и л а з н о ш т и в о з а с в а ко г ко с е у н а у ч н о м и и с т р а ж и в ач ко м р а д у б а в и пи та њи ма Дроб ња ка, ње го вих љу ди, исто ри је, жи во та и оби ча ја. 5 От ка ко сам по чео ку пи ти на ше народности, једнако сам жељео да обиђем ове југо - и с т оч н е к р а је в е н а р о д а н а ш е г а, и Б о с н у и Хе р ц е г о в и н у, а л и с е д о д а н а с н и к а ко н е д а д е, и по свој при ли ци ћу ову же љу од ни је ти са со бом на они сви јет [Караџић 1849].

96 338 ТО ПО Н И М Д РОВ ЊА К ИЛИ Д РОВ ЊА Ц И У Н А РОД НОМ ГО ВО РУ А л и на Д у р м и т о ру и њ е г овом бл ижем ок ру же њу у на р од ном г о во ру још у в ек н и с у и з г у бљ е на г е о г ра ф ск а и ме на Дров њак и Д ров ња ц и 6 (са в). Ау тор овог ра да их је чуо још као де те у род ном кра ју од сво јих ро ди те ља и ме шта на, а по не кад их и са да чу је од ста ри јих љу ди 7. Ме ђу т и м, па радок с а л но, с а ш ко ло в а њ ем и ис е љ а в а њ ем с т а нов н и ш т в а и з ов ог к ра ја ов а име на као и све из ве де ни це из њих, по ла ко не ста ју и из го во ра. Кроз опште, све ши ре обра зо ва ње, по себ но у 20. ве ку, по сте пе но су при хва ће на д ру г а ч и ја, наоко с л и чна, и мена Дроб њак и Д р о б ња ц и (са б), јер су као т а к в а у ш л а у с т а нд а рдн и (к њиже вн и и н ау чн и) с рпскох рв а тск и јез и к, ко ји је био слу жбе ни је зик прет ход них и са да шњих ју го сло вен ских др жава на Бал ка ну. Иа ко је у Пра в о п и с у с рп с ко х р в а т с ког к њи ж е в ног је з и ка [1960] уста но вље но пра ви ло пи са ња то по ни ма у она квом об ли ку ка кав је у у по т р е би у на р о д у до т и ч ног к ра ја и з че г а п р о и з ла зи да је ло к а л н и г о вор од п ре суд ног зна ча ја за п исање г ео г ра ф ск и х и ме на, ова п ра во п и сна нор ма н и је по ш то ва на у сл учају и мена Дров њак и Д ров ња ци (са в), из гле да нај ви ше под у т и ца јем на у ч ног ау т о ри т е т а Св е т о з а ра То м и ћ а и А н д ри је Лу бу р и ћ а к а о Ц в и ји ћ е в и х с л ед б е н и к а. О н и с у ов а и мен а нек р ит и чк и п р е у з е л и и з до к у ме на т а Д у бр о в ач ког и Ко т ор ског а р х и в а, а да п ри т омe о б л и ке к а к ви по с т о је у у по т р е би у на р о д у н и с у н и ра з ма т ра л и, иа ко с у би ли на том те ре ну и у при ли ци да их чу ју. Ка ко то са да кон тро верз но из гле да мо же да се ви ди на при ме ру об јав љи ва ња јед не на род не песме 8 из дур ми тор ског кра ја у два бро ја Гласника Ет но гра ф с ког м у зе ја из Бе о гра да, чи ји је уред ник та да био др Бо ри во је М. Дроб ња ко вић. На и ме, у књ. 11 и 12, Но ви ца Ша у лић [1936; 1937] об јавио је две вер зи је јед не еп ске пе сме: Смрт Сма и ла ге Чен ги ћа, са сво јим ма њи м п ри к ази ма, у зе т е од д ва ло к а л на к а зи ва ча 9. У пр вој вер зи ји пе сме, са поднасловом На род на пе сма са те ре на по ги би је Смаилагине, из Дроб - њ а к а, која и ма 999 с т и хо в а, т о по н и м Дров њак (са в), е тнон и м Д ровњац и (са в) и при свој ни при дев дров њач к и по ми ње се 48 пу та, а у дру гој пе сми с 476 сти ха по ми ње се 43 пу та 10, упра во она ко ка ко се у то вре ме го во ри ло у на р о д у ов о г а к ра ја. Кон т р о в е р з а с е с а с т о ји у т о ме да с у у ча с о п и си ма, 6 Оба ова име на се упо тре бља ва ју и као то по ни ми и као ет но ни ми. 7 Не ки од тих љу ди су: Дра го љуб В. Ву ко вић из До брих Се ла, Јо ван. Р. Шу шић из До ње Бу ко ви це, Ж и в о р а д А. Це р о ви ћ и з Ту ш и њ е, То до р К а с а л и ц а и з Ком а рн ице, Д р аг о Бул ат ови ћ из Ти ма ра итд. 8 Та квих и слич них еп ских пе са ма још се мо же про на ћи, ка ко у ли те ра ту ри та ко и усмен о м к аз и в а њу, к ако у о н о в р е м е т а ко и д а н а с. М н о г и п о је д и н ач н и с т и хо в и и з т и х п е с а м а д а н а с с л о в е и к а о с в о је в р с н е с е н т е н ц и је, у з р е ч и ц е, у н е п о с р ед н ој ко м у н и к а ц и ји љу д и, к а о нпр.: Ни је Дров њак зга зи ло ври је ме, Дров ња ци су уста нич ко пле ме. 9 К а з и в а ч и п е с а м а б и л и с у : М и р ко С р д а н о в и ћ а и з Ко с о р и ћ а ; и Ра д о в а н О б р а д о в и ћ и з Јун ча До ла, ко ју је чуо од оца Ша ба на (пра во име Гли го ри је) а ко ји је пре ми нуо го ди не. 10 Као нпр. А ага се ше ће у Дров ња ку, И зу лу ме чи ни по Дров ња ку,... или Е се во ма бо јим од Дров ња ка, Дров ња ци су зен ђи ли ју на ци,... или

97 ч и ји се у редн и к п ре зи ва о Д роб ња ко ви ћ (са б), и з ворно објав љене песме до не т е с т е р е на и з Д ро б ња ка (са б) у ч и ји м с т и хо ви ма с т оје с амо о бл иц и и ме на Д ров ња к и Д ров ња ц и (са в) а не Дроб њак и Д ро б ња ц и (са б). По датак ко ји та мо сто ји, да је дру ги ка зи вач на ве де ну пе сму чуо од свог оца, ко ји је умро го ди не, зна чи да је син, да би за пам тио пе сму, мо гао има ти нај ма ње го ди на, што по ка зу је да је и Све то зар То мић [1902] у т о вре ме био на т е ре н у Ша у л и ће ви х к а зи ва ча и мо ра о ч у т и т а к ве пе сме и д ру га ка зи ва ња у ко ји ма с т о је и ме на Дров њак и Д ров ња ци, а та ко ђе, касни је и Ан дри ја Лу бу рић. Из ист ра ж и ва ња п ре т ход н и ка си г у р но се мо же у т вр д и т и са мо да ова име на да ти ра ју из вре ме на на се ља ва ње Сло ве на у ове кра је ве, па ако ко - нач но п ро ме н и мо п ри ст у п и пођемо од ло ка л ног го во ра, он да по ста је ја сно да је то по ним (хо ро ним) Дров њак или Дров ња ци на стао од ста ро сло венске ре чи дрѣво (др во). Ка ко се ова реч са ста рим во ка лом ѣ (јат) чи та и као дро во он да су се у то по ним Дров њак могл а л и нг вис т и чк и с л ит и још т ри ф ор ма ц и ј ск а фа к т о ра к а о по с ле д и ца је зи ч к и х на ви к а на р од ног го во ра ме сног ста нов ни штва: дровь + ьнь + јак = Дров њак (дровь као хипо ко ри стик Бож ји др вак, дрв це). Овај то по ним (хо ро ним) има оп ште значе ње п ре део под д р ве том, зем љиш те об ра сло д р ве ћем и л и ш у мо ви т и пре део. Слич но су гра ђе не и ре чи трав њак са зна че њем зе мљи ште об расло тра вом или ста ра реч шљив њак за шљи вик, ко прив њак за место где ра сту ко при ве и мно го их има итд. По ред то по ни ма (хо ро ни ма) Дров њак, на овој те ри то ри ји по сто ји и низ дру гих ме ста с биљ ним имен и м а и т о н ај ви ше ден д р о н и м а. Та ко н п р. по с т о је н ај м а њ е д в а ме с т а с и ме ном гвозд (се ло из ме ђу Шав ни ка и Ник ши ћа и је дан врх м из над се ла Мље тич ка), а то је пре ма Ре чн ик у САН У, ста ра сло вен ска реч са значењем вел ика, г ус т а, с т ара ш ума, п раш у ма. По ред овог т о по н и ма гвозд, по сто ји и ве ћи број ден дро ни ма се ла и за се о ка [Остојић 2003; 2010] чи је зна чењ е не би т р е ба ло по с е б но о б ја ш њ а в а т и, а т о с у: Ма ла Ц р на Го ра, Под г о ра, На д г о ра, Ће ра н и ћ а Го ра, Је л и на Го ра (г о ра), Шума нов а ц, О мар, Скоч ки Омар, Ома ри ћи, Че ча ри, Под че чар је (шу ма), Папратница, Папрати шта (па прат), Ко враг (ко ров), Ча је ти на (чај), Бор је, Бо ро вац, Бо рак, Бо ро ва гла ва (бор), Кр ња Је ла (је ла), Клек (кле ка), Г. и Д. Бу ко ви ца (бу ква), Д убров ско (д у б хра с т), Ја вор је, Ја во ра к, Ја во ро ва ча ( јавор), Јасен ( ја сен), Јас ико в а ц, Ја с и ке ( ја с и к а), Це р (це р), Гр а б о в и ц а (г р а б ), Л и по в а Ра в а н (л и па), О ра ша ц (ора х), Ја бу к а, Ја бу ко в а ц ( ја бу к а), З у к в а (д и в љ а ја бу к а), Кру ше ви це (к ру ш ка), Теп ца (теп ка д и в ља к ру ш ка), Ш љиванско (ш љива), С м а и л а г а, ц а р е в к а п и л и ја, Али чу јеш, па абе ра не маш, Ал ти, аго, ни ко не ка жу је, Ђе се бу тум Дров њак од мет нуо, Сва ца ре ва ра ја по Дров ња ку, На ца ра су пу шку обр ну ли,... или Че та ми се по диг ну ла ма ла Од не во ље и тур ског дан ка, Са кра ји не од се ла Дров ња ка,... итд. 339

98 340 Мал и нско (мал и на), ва ро ш и ца Шав н и к (ша ви ца вр бов п ру т) и тд. Сл и ч н и ден дро ни ми по сто је за ре љеф и во де ово га кра ја. Исто та ко, ши ре ге о граф ски је по зна то да је пре део Дров њак био и о с т а о по к ри вен д р ве т ом т ј. д рвећем разн и х в рс т а и з аједн ица, највише шум ских за јед ни ца, што се мо же ви де ти на са вре меним аеро - и сателит - ским сним ци ма као и на ра зним ге о граф ским, то по граф ским и те мат ским (по себ но ве г ет ац ијск и м) карт ама. Објав љен је и ве ћ и број би о г е о г раф ск и х на уч них, струч них и по пу лар них ра до ва ко ји об ра ђу ју то зна чај но шумско б о г ат с т во. Шумовит о с т овог п редела св а к а ко у т и че на ње г ов и з глед 11 због че га је и до био та кво име, али је увек имао и ве ли ки еко ном ски значај за до ма ће ста нов ни штво. По ред во де и па шња ка, др во је као за клон, ма те ри јал за град њу, огрев и др. био је дан од нај ва жни јих усло ва за на сељ а в а њ е с т а ри х с ло в ен ск и х (с рп ск и х) п ле ме на на т у т е ри т о ри ју, ра з ло г а за о т и ма ње око ње са с та ро се де о ц и ма (п ле ме ном Кри ч и), као и за њи хо ву бор бу ка сни је и с тур ским вла сти ма. По зна то је да су Тур ци у по хо ду на Д р ов њ а к у а в г у с т у г о д и не спа л и л и све ш у ме на Језерима до И вице, к а ко би у н и ш т и л и зна ча ја н з ак лон побуњен и х Д р овњ ак а и економск и и х осла би ли, а те шу ме се ни до да нас ни су об но ви ле. Из прет ход них на ла за ло гич ки про из ла зи да је пр во настало географ - ско име пре де ла (Дров њак) по ко јем је ста нов ни штво до би ло име (Дровња ци). То се сла же с на во ди ма прет ход них ау то ра о ви ше слој ном на се љав а њу ов е т е ри т о ри је, по с е б но Лу бу ри ћ а [1930] ко ји по м и њ е п ле ме Ку т и а за тим и п ле ме Но вља ни ко ји су се ор га ни зо ва но на се ли ли у Д ров њак, као г ру па ра зн и х по ро д и ца ( ро до ва) по ве за н и х оп ш т ом п ле мен ском ор га н и- з а ц и јом с в ој в о дом и к не же ви ма на че л у, а л и он и н и с у з а д р ж а л и св о је пле мен ско име већ су га про ме ни ли и узе ли но во, упра во од пре де ла у ко ји су до шли, и на зва ли су се бе Д ров ња ци ма. Је ди но је, по пле ме ну Ку ти, на це лој те ри то ри ји Дров ња ка остао jедан то по ним Кут ња Њи ва, а од племе на Но в љ а на и з вор но н иједа н, о си м по Ра до си н у Ју н ц у, по ме н у т ом оц у д р ов њ ач ког вој во де, о с т а о је т о по н и м Ју н ча До. Лу бу рић (1930) је у сво јој мо но гра фи ји, све усе ље не по ро ди це у Дров њак свр стао у три гру пе: Новља не, Усе ље ни ке и Уско ке. Само је најмлађа насељеничка група задржала сво је име и да нас у окви ру Дров ња ка по сто ји ужи то по ним Уско ци. К а ра џ и ћ и Ш и ба л и ћ [1997] с у у ок ви ру п ле мен ске т е ри т о ри је и з д в о ји л и че т и ри у же п р о с т ор но г ра ви т а ц и о не це л и не: Дроб њак, Је зе ра, Уско ци и Шаран ци у ко ји ма, ка ко су на ве ли, ста ну ју да на шња брат ства, и то: стар и н ц и, н о в љ а н и, ус е љ е н и ц и и ус ко ц и а по с е б но с у и з д в о и л и и з у м р л е и и се ље не п о род и це и з Д ро б ња ка. О ч и глед но је да с е овде, с т арија нас т ала и ме на, Дров њак и Је зе ра ко ри с т е као п ре де о на и ме на (хо ро н и м и), а м ла ђа и ме на Ус ко ц и и Ша ра н ц и и као хо ро ни ми и као ет но ни ми. Ту ма че њ а по с т а н к а и ме на (т о пон и ма) Дроб њак (са б) од ре чи дроб (сто мак) ко ја су по ве за на са на род ним пре да њем о ју на ку ко ји уби ја ти ра- 11 О с т о ји ћ [1996] на с ле де ћ и на ч и н оп и с у је је да н де о т а мо ш њ ег к ра јо л и к а: Д р о б њ ач к а Је з е р а, и ст очн о од п а д и н а Д у р м и т о р а, с у з е л е н а о а з а с а п р о с т р а нс т в им а с м рч ев и х, јел ов и х и борових шу ма, пра вих и вит ких ста ба ла. Са др жа ји ве ге та ци је Дурмитора и Језера обога - ћу ју алп ску па но ра му, ка кав из гле да Дур ми тор са па ди на ма.

99 341 н и н а (о с в ајач а) р а сп ор и вш и њ ег ов с т ом а к, в е ћ с у п р е тходн и аут ор и с ра з ло г ом до ве л и у су м њу, с ч и ме с е мо же мо с ло ж и т и. То ме т р е ба до да т и и нај ва ж н и ју ч ињен иц у да је на ш ирем с рп ском г о вор ном под ру ч ју оп ш т е позна то пре дање, везано за Милоша Обилића који је на такав начин усмртио тур ског ца ра Му ра та у Бо ју на Ко со ву, па је тај обра зац мо гао да се припи ше и ју на ци ма у дру гим ло кал ним сре ди на ма за вре ме тур ске вла да вине. Дру го је пи та ње да ли је то пре да ње о Ми ло шу Оби ли ћу, ко је је опев а но у на р од н и м еп ск и м пе сма ма, ис т о т а ко мо гло би т и п р е у з е т о и з још с т а ри ји х в р е ме на. А ко п ри х в а т и мо да је т о по н и м Дров њак на с т а о к а о т в ор б е н и и з ра з (про дукт) вид не сен за ци је пре де ла бо га тих др ве том (с при до да тим ре лиг и ј ск и м зна че њ ем к а о да р од Б о г а), он да з а па ж а њ е Лу бу ри ћ а да по с т о ји у на ш и м по к ра ји на ма ви ше ме с т а с а и ме ном Дров њак, вр ло је мо гу ће да су т а и ме на на с т а ла у сл и ч н и м п ре де л и ма и не за висно једно од д руг ог. А та по зна та че ти ри ме ста ко је је он на вео су упра во у шу мо ви тим преде ли ма, што се мо же про ве ри ти на сним ци ма и кар та ма. Та ко се по истом прин ци пу, на срп ском го вор ном под руч ју, на ви ше ме ста мо же на ћи и то - по ним Сла ти на за ме с т о са не п лод н и м зе м љи ш т и ма, а ко је и ма су п ро т но зна че њ е од т о по н и ма Дров њак. К а да је у п и т а њу п р е зи ме Д р овњ а к (не Д р о бњ а к и л и Д р о бњ а кови ћ), за ни мљи во је да оно по сто ји на сло вен ском ис то ку, у Укра ји ни бли зу гран и це с Пољском. Тамо је рођен сл икар на и ва ц, Н и к и фор Еп и фа н Д ров ња к (Ни ки фор Епіфаній Дровняк) ( ) ко ји је по стао сла ван оста вивш и св е т у око а к в а р е ла, в р ло ви с о ке у ме т н и ч ке в р ед но с т и. Пр е ко п резимена које је до нас дош ло п утем у ме т н и ч ке сла ве овог сл и ка ра, мо же с е з а к ључ ит и да је њ е г о в о п р е зи ме к а о т а к в о не з а висно нас т ало у језик у не ког д ру г ог с ло в ен ског на р о да. А ко с е и па к ра д и о не кој мо г у ћој с е о би с т а нов н и ка у п ро ш ло с т и, из хе р це г о вач ког Д ров ња ка на словенск и ист ок, т о п ре зи ме се т а мо и са ч у ва ло, је р н ије би ло из ло же но д ру г и м к ул т у р н и м ути ца ји ма као што је то слу чај на сло вен ском ју гу. У ЗРО Ц И ИС К РИ ВЉИ ВА ЊА ТО ПО Н И М А ДРОВ ЊАК И ДРОВ ЊА ЦИ И СЛ. Основн и у з р оц и иск рив љив ањ а ови х т опон има леже: п р во, у нач ин у на ко ји су за пи са ни у по је ди ним исто риј ским до ку мен ти ма ; за тим у њихо в ом не к ри т и ч ком п р е но ше њу у на у ч н у и д ру г у л и т е ра т у ру; а у но ви је вре ме у не по што ва њу ва же ћих пра во пи сних нор ми на шег књи жев ног је - зи к а ко ји не д во см и сле но п редвиђају п ри мат ло к а л ног г о во ра п ри п и са њу т о по н и ма. И з в ор на и ме на (т о по н и м и) Дров њак и Д ров ња ц и за пи са ни су у до ку мен ти ма Ду бро вач ког и Ко тор ског ар хи ва у скла ду с је зич ком и култ у рном ори јен т а ц и јом за п и си ва ча, ис к ри в ље но ка о Дроб њак и Д роб ња ци. По том су их То мић и Лу бу рић ди рект но пре у зе ли из из во ра, и уне ли их у до ма ћу на уч ну ли те ра ту ру. Касније они ни су ис пра вље ни и по ред по сто - ја њ а п ра в о п и сне нор ме с т а н да рд ног је зи к а, ш т о је до в е ло да ови ис к рив љен и топон и м и го то во са сви м по т и сн у из вор не то по н и ме. За п и си ва ч и су

100 342 јед но с т а в но, у д у х у свог на ч и на и з г о во ра и п и са њ а с т ари х г рчк и х и мена, з а п и са л и и ов а с ло вен ск а (с рп ск а) и ме на. За ме н и л и су фо не м у в (ви т а) фо не мом б (бе та), и ви та ци зме про ме ни ли у бе та ци зме исто као у с л у ча ју п и с а њ а и ме на Ви з а н т и ја Би з а н т и ја, Ва ви лон Б а би лон, (Арави ја) Ара ви ј ско море 12 (Ара би ја) Ара биј ско мо ре итд., или пој ма сим вол сим бол. У ру ском је зи ку и да ље су у упо тре би име на не ких др жа ва, ко ја су у срп ском про ме ње на, као нпр. Ара ви ја Ара би ја, Ли ван Ли бан, Ли ви ја Ли би ја. То н и је би ла г ре ш к а већ си с т ем ско п ра ви ло у но ше њ а с т ран и х и мена у свој је зик и кул ту ру, што је тре ба ло има ти у ви ду, и обр ну то, при ли ком њи хо вог пре у зи ма ња из архивске грађе. Међутим, наведена разлика уоче - на је и згледа т ек поче тком чет врт е децен ије 20. век а, м ног о после и зласк а То м и ћ е в е мо но г р а ф и је, од но с но и с т о в р е м е но с и з л а с ком Лу бу р и ћ е в е мо но г р а фи је, а о б е с у п и с а не б е т а ц и зм и ма. С у ш т и н а п р о бле ма, п р е ма М. Три вун цу [1930], од но си се на раз ли ку из го во ра грч ких сло ва η и β (ита и ви та пре ма но ви јем, ета и бе та пре ма ста ри јем грч ком из го во ру)... у ве зи с на шим књи жев ним је зи ком, у ве зи с ре чи ма ко је су по ста ле сас т а в н и, не ра з д в ој н и де о нашег језик а. О в а ра зл ик а понајп р е је вез ана з а и з г о в ор и п и с а њ е р е л и г и ј ск и х и ме на и пој мо в а, где с у и т а ц и зм и и ви т а- ци зми ка рак те ри стич ни за источ њач ки грчковизантијски културни утицај а е т а ц и зм и и б е т а ц и зм и з а з а па д н и, ла т и н ск и, к а т о л и ч к и к ул т у р н и ути цај на сло вен ске је зи ке. При све му то ме тре ба има ти у ви ду, ка ко је ис та као Три ву нац [1930], да су ита ци зми и ви та ци зми по ста ли... у грчком из го во ру пра ви ло мно го пре но што су на ши прет ци до шли у до дир са Ви зан ти јом, а њи хов по че так па да још у ве ко ве пре Хри ста..., та ко да ни су тво ре ви на мо дер них Гр ка ка ко се по не где при ка зу је. А ко по с т а ви мо п и т а њ е з а ш т о ов а р а з л и к а н и је окон ч а н а у но ви је в р е ме по ја в ом з в а н и ч ног п р а в о п и с а к њи же в ног је зи к а у коjeм је ја сно но р м и р а но п и с а њ е т о по н и м а п р е м а и з г о в о ру ло к а лног с т ановн иш т в а, не го је ушла у стан дард ни је зик, то се мо же об ја сни ти са мо не при ме њива њем или јед но стра ном применом тог фор мал но ускла ђе ног срп ско хр ватског пра во пи са у прак си. Зарад очувања двојне језичке (српскохрватске х р в а тскос рпске) з аједн ице у з аједн и чкој д р ж а ви, н а с рп ском г о в о р ном под ручју, констант но је де ло вао не про ме ње ни за пад ни, ла тин ски, ка то лички ути цај ко ји по инер ци ји и да нас има деј ство на срп ски је зик. На овом п ри ме ру ви д љи в је у т и цај и на ис к ри в љи в а њ е т о по н и ма а з а о бр н у т о не по с т о је п ри ме ри. Та ко на т е ри т о ри ји Д р ов њ а к а и у ок ру же њу по с т о је и д руг и т опон им и ко ји су би л и и л и се на ла зе у п р о це су иск рив љив ањ а к а о нпр. за ме ном сло ва њ у ла тин ско н ој ко ни ми: Ту ши ња Ту ши на, Пет - њи ца Пет ни ца, Пу ши ња Пу ши на или за ме ном љ у ла тин ско л код ој ко нима Пље вља Пле вља, и сл. На ве де ни ути цај је уоч љив и на ши рем с рп ском г о в о р ном под ру ч ју. Н а не к и м т е ри т о ри јам а, иск рив љив ањ е м (п р о ме ном) т о по н и м и ма са с рпском јези ч ком о сно вом не с т а л и су и Ср би, 12 У сед мом и осмом сти ху Ње го ше вог Го р с ко г в и је н ц а с т о ји: Фран цу ско га да не би бри је га, ара виј ско мо ре мо ре све по то пи!

101 к а о н п р. у Д а лм а ц и ји у д ол ин и р ек е Цет ињ е с ад а Цет ин е, и л и у г р ад у Сп љ е т у 13 са да Спли ту, за ме ном сло ва њ и љ у ла тин ско н и л. У том сми слу мо же се по ста ви ти пи та ње, да ли ће убу ду ће под истим утица јем град Це ти ње (у Цр ној Го ри) би ти пре и ме но ван у Це ти не или Треби њ е ( у Хе р це г о ви н и) у Тр е би не, и л и ја д ра н ско о с т р в о М љ е т бл и з у Д у- бр овн и к а на о бал и бит и з амењ ен лат и н ск и м и ме ном Ме ле да и сл. М но г о т е ж и с л у чај је с м и к р о т о по н и м и ма 14. ЗА К ЉУ Ч А К 343 Дров њак а не Дроб њак. Овај ви д љи ви п ри мер ис к ри вљивања (мењања) т о по н и ма с а с рп ском је зи ч ком о сно в ом, ко ји је на с т а о под д у г о т рај н и м з апа д н и м, л ат и нск и м, к ат ол и чк и м, к ул т у р н и м у т и ца јем, к а о и с л и ч н и п ри ме ри д ру г и х т о по н и ма ко ји с у на в е де н и у ов ом ра д у, т р е ба п р в о, да ск р е н у па ж њу на у ч ној, к њижевној и д руш т в еној ја внос т и на т р ајањ е и по следице тог процеса. Друго, да послужи као под сти цај за слич на ис траж и в а њ а на т е ри т о ри ја ма где с а да ж и в е и где с у в е ћ и н ск и ж и в е л и Ср би. Тр е ће да по к аже и ра з ја сн и у з р оке иск ри в љи в а њ а кон к р е т н и х т о по н и ма ка ко би се мо гли вра ти ти у из вор ни об лик, у по ступ ку но ве стан дар дизаци је ге о граф ских име на ко ју во ди Ко ми си ја за стандардизацију географ - ск и х и ме на Ср би је у ск л ад у с а с т а нда рд има О рг ан из ац ије у јед ињ ен и х на ц и ја Гру пе екс пе ра т а Ујед ињен и х на ц и ја за г е о г ра ф ск а и ме на ( Un i t ed Na t i ons G ro up of Exper t s on Geog raph ical Names U NGEGN ), а који полазе од из вор них име на из ло кал ног го во ра. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ји ре чек, Кон стан тин (1923). Исто ри ја Ср ба (прев. Ра до њић, Ј.). Београд: Издавачка књижни ца Ге це Ко на. књ. 3. К а р а џ и ћ, Ву к С т е ф а но в и ћ (18 49). Ков че жић за исто ри ју, је зик и оби ча је Ср ба сва три з а ко н а. Беч: У штам па ри ји јер мен ског ма на сти ра. Ка ра џић, Сто јан и Вук Ши ба лић (1997). Дроб њак, по ро ди це у Дроб ња ку и њи хо во по рије к л о. Бе о град: ИШ Струч на књи га. Лу бу ри ћ, А н д ри ја (1930). Д ро бњац и п леме у Хе рцегов ин и. Порек ло, п рош лос т и е тн ичка уло га у на шем на ро ду. Бе о град. Ње гош, Пе тар II Пе тро вић (1847/2003). Го р с к и в и је н а ц. Б е о г р а д: Гр а м а т и к. Осто јић, Ђор ђи је М. (1996). Д р о б њ а к, н а р о д н и ж и в о т и о б и ч а ји. Пље вља Бе о град: Ч и г о ја ш т а м п а. 13 Нај ста ри ја штам па на не гла гољ ска хр ват ска књи га пре ма Т. Ма ретићу (1885) је: Лекц ион ар и ј Бе р н а р д и н а Сп ље ћ а н и н а из го ди не, из ко је се ви ди да се тај град на Ја дран ском мо ру од 15. до 20. ве ка очи глед но звао Спљет а не Сплит. То по ним Спљет упи сан је у Срп с к и рјеч ник Ву к а Ст е фа но ви ћ а К а ра џ и ћ а к а о и Рје ч н и к и з к њи ж е в н и х с т а р и н а с рп с к и х Ђу ре Дан и ч и ћ а. На ла зи с е на к а р т а ма Јо в а на Ц ви ји ћ а, Јев т а Де д и је ра и м но г и м д ру г и м, на п р е ла з у из 19. у 20. век. 14 Та ко нпр. у Сла во ни ји, код По драв ске Сла ти не, ау тор овог ра да је при ли ком те ренске об но ве то по граф ских ка ра та (1978), утвр дио да су про ме ње ни на зи ви се ла Вра ње шев ци у Вра не шев ци, и Но ви Сењ ко вац у Но ви Сен ко вац ( њ у н ), у ко ји ма су та да жи ве ли Ср би и из вор но го во ри ли име на сво јих се ла.

102 344 Осто јић, Ђор ђи је М. (2000). Д р о б њ а к, п л е м е н с к и ж и в о т и т р а д и ц и ја. Б е о г р а д: Ч и г о ја ш т а м п а. Осто јић, Ђор ђи је М. (2003). То п о н и м и ја Д р о б њ а к а. Бе о град: Дра га нић. Осто јић, Ђор ђи је М. (2010). По р и је к л о н а з и в а д р о б њ а ч к и х с е л а и з а с е л а к а. Шав ник: С к у п ш т и н а оп ш т и не. Прав оп и с с рп с кох р в а т с ког к њи ж е в н ог је з и ка (1960). Но ви Сад За греб: Ма ти ца Срп ска и Ма ти ца Хр ват ска. Реч ник СА НУ ( ). Реч ник срп ско хр ват ског књи жев ног и народног језика. Београд: СА НУ, Ин сти тут за срп ски је зик, књ То м и ћ, С в е т о з а р (19 0 2). Д р о бњ а к, а нт р оп ог еог р а ф с к а и с п и т и в а њ а. Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, СЕЗб, књ. 4. Тр и ву н а ц, М и лош (1930). Ви т а и л и б е т а? Ит а ц и з а м и л и е т а ц и з а м? С р п с к и к њи ж е в н и гла сник XXIX: Ш а у л и ћ, Но в и ц а (1936 ). С м р т С м а и л а г е Че н г и ћ а. Гл а с н и к е т н о г р а ф с ко г м у з е ја у Б е о гра ду. Б е о г р а д: Шт а м п а д р ж а вне ш т а мп ари је К р а љ е ви не Ју г о с л а ви је. X I: Ш а у л и ћ, Но в и ц а (1937 ). С м р т С м а и л а г е Че н г и ћ а. Гл а с н и к е т н о г р а ф с ко г м у з е ја у Б е о гра д у. Бе о град: Штам па др жав не штампарије Краљевине Југославије. XII: Ma re tić, To ma /ur./ (1885). Le k ci o na r ij Be r nar di na S plje ća ni na po prvom i zdanju od god Z a g r e b: Ju go slo ve n s k a a k a d e m i ja z n a n o s t i i u mje t n o s t i. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R DROV NJA K NOT DROB NJA K AN OB VI O US EXAM PLE OF DIS TOR TING TO PONYMS WITH SER BIAN LIN GU I STIC BA SIS by M I R Č E TA V E M IĆ A s s o c i a t e of G e o g r a p h i c a l I n s t i t u t e Jo va n C v i jić, SA SA Đu re Jak ši ća 9, Bel gra de, Ser bia mve m e u n e t. r s SUM MARY: The pa per pre sents a dis tinct exam ple of how the na me of a well-known ge o g r ap h i cal a rea i n t he D u r m i tor Mo u n t ai n (Old Her ze go v i na, tod ay Monteneg ro) beca me dis tor ted from Drov njak to Drob njak, to il lu stra te and di scuss an en du ring pro cess of al te ring to ponyms with Ser bian lin gu i stic ba sis, un der We stern, La tin, and Ro man Cat ho lic cul tu ral in flu en ces, par ti cu larly in the last 100 years along with the esta blis hment of Ser bo-cro a tian lin gu i stic com mu nity. He re, the Old Church Sla vo nic (Ser bian) ge o grap hi cal na me Drov njak, which co mes from the word tree (дрѣво), is con si de red as a Gre ek vi ta cism and chan ged to be ta cism Drob njak. Pho ne me v (vi ta) is re pla ced by pho ne me b (be ta), the sa me as it is in the ca se of na mes: Byzan ti um (Vi zan ti ja, Serb.), Babylon (Va vi lon, Serb.), Ara bia and Ara bian Sea (Ara vi ja, Ara vij sko mo re, Serb.), etc. The pa per al so pre sents ot her examples of the pro cess of dis tor tion of to ponyms whe re the pho ne me nj (pro no un ced /ɲ/) chan ges to n (pro no un ced /n / ) (as in Tu ši nja -Tu ši na, Pet nji ca -Pet ni ca) and lj (pro no - un ced /ʎ/) to l (pro no un ced /l/) (as in Plje vlja-ple vlja), etc. Cle ar ort ho grap hic norms of com mon stan dard lan gu a ge that re qu i red wri ting to ponyms in the form used in the lo cal di a lect we re not re spec ted.

103 345 This pa per can be an in cen ti ve for si mi lar re se ar ches in ter ri to ri es whe re Serbs predo mi nantly li ve or used to li ve, so that such dis tor ted to ponyms co uld be re sto red to the ir ori gi nal forms, as part of the pro cess of new stan dar di za tion of ge o grap hi cal na mes led by the Com mis sion for the Stan dar di za tion of Ge o grap hi cal Na mes of the Re pu blic of Ser bia. K E Y WOR DS: ge o g r a p h i c a l n a me s, t o p o ny m s, lo c a l d i a le c t, D r ov nja k, D r ob nja k, v i t a c i s m, b e t a c i s m

104

105 UDC 347.7:339 UDC 347.7: ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД Н Е ПО Ш ТО ВА ЊЕ М Е ЂУ Н А РОД Н И Х БИ Л А Т Е РА Л Н И Х ПО РЕ СК И Х У ГО ВО РА ОД СТРА НЕ ДР ЖА ВА СН Е Ж А Н А Р. СТО ЈА НО ВИ Ћ Уни вер зи тет УНИ ОН Ни ко ла Те сла, По слов ни и прав ни фа кул тет К не з М и х а и ло в а 33, Б е о г р а д, С р би ја s n e z a n a s t o ja n o v ic27@g m a i l.c o m САЖ ЕТА К : Међун ар одн и п р а в н и п о р е д а к п о ч и в а н а с а г л а с н о с т и в о љ а д р ж а в а и п ри н ц и п у p a c t a s u n t se r v a n d a з б ог че г а не по ш т о в а њ е у г о - вором пре у зетих обавеза представља посебан проблем. Када држава -уго - в о р н и ц а у н и л а т е р а л н и м ме р а м а де р о г и р а од р ед б е ме ђу н а р од ног у г о в о р а мо г у ће је п ри ме н и т и је д и но ме р е п р ед ви ђ е не Б еч ком кон в ен ц и јом о у г о - в о р ном п р а ву: р а с к и д у г о в о р а и л и с у спен зи ју, а код де р о г и р а њ а по р е ск и х у г о в о ра мо же с е п ри ме н и т и и по с т у па к у з а ја м ног спо р а з у ме в а њ а. Д р ж а в е мо г у п ри с т у п и т и и по нов н и м п р е г о в о ри м а р а д и з а к љу че њ а п р о т о ко л а у з по сто је ћи по ре ски уго вор или ра ди за кљу че ња но вог уго во ра, што се углав - ном и з б е г а в а з б ог д у г о т р ај но с т и п р о це с а. У р а д у с е по см а т р а де р ог и р а њ e по р е ск и х у г о в о р а у д р ж а в а м а с мо н и с т и ч к и м и д у а л и с т и ч к и м си с т е мом и у ок ви ри ма Европ ске у н и је, ш то до во д и до за к љу ч ка о не по с то ја њу ч и с т и х р е ш е њ а, з б о г ч е г а с е п р ед л а же г л о б а л н и п р и с т у п р е ш а в а њу п р о б л е м а. Пр о н а л а же њ е гло б а л ног р е ше њ а з а п р о блем не по ш т о в а њ а по р е ск и х у г о - во ра има ло би зна ча јан (по зитиван) ути цај на еко ном ску ак тив ност и привред ни раст по је ди нач них др жа ва, али и на гло бал ну еко но ми ју. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ме ђу н а р од но п р а в о, н а ц и о н а л н и з а ко н и, мо н и з а м, д у а л и з а м, по р е ск и у г о в о ри, де р о г и р а њ е у г о в о р а И а ко с е по р е ск и у г о в о ри з а к љу ч у ју с о снов ном св р хом о т к ла њ а њ а ме ђу на р од ног д в о с т ру ког опо р е зи в а њ а, к а о п р е п р е ке ра з ме н и до ба ра и услу га и кре та њу ка пи та ла и љу ди, че сто се де ша ва да се уго вор не по штује [ОЕCD 2014] 1. Не по ш т о ва ње је мо г у ће и од с т ра не по ре ск и х об ве зн и ка на ко је би уго вор тре ба ло да се при ме ни, али и од стра не са мих др жа ва у го вор н и х парт не ра. У сл у ча ју не по ш то ва ња у го во ра од ст ране пореск и х 1 OECD (2014). In c o m e a n d C a p i t a l M o d e l C o v e n t i o n a n d C o m m e n t a r y (C o m m e n t a r y o n Ar tic le 1, Pa ra graph 7)

106 348 о б в е зн и к а, д р ж а в е п р ед у зи ма ју у н и ла т е ра л не и /и л и ме ђу на р од не ме р е. И па к, р е а к ц и је по је д и нач н и х д р ж а в а з а ви с е од ус т а в но п ра в ног си с т е ма и п ри с т у па ко ји сва к а од д ржава п римењу је на од нос и з ме ђу на ц и о на л ног и ме ђу на род ног пра ва, тј. да ли су у пи та њу др жа ве с мо ни стич ким или д у а л и с т и ч к и м си с т е мом (да л и с е не по ш т о в а њ е ме ђу на р од но п р е у з е т и х о ба в е з а сма т ра не ле г и т и м н и м и л и до п у ш т е н и м). Не по ш т о в а њ е у г о в о ра од с т р а не д р ж а в а т е же је с а н к ц и о н и с а т и у од но с у н а не по ш т о в а њ е од с т ра не по р еск и х о бв езн ик а, је р пор еск и у г о в ор п р ед с т а в љ а с а гла сно с т во ља, а у ме ђу на род ном п ра ву са н к ц и је за не ис п у ња ва ње оба ве за на ко је је д рж ав а п ри с т а л а н и с у к а о у н а ц и о н а л ном п р а ву где пос т оје ус т а в и за ко ни и где др жа ва сто ји из над по је ди на ца и прав них ли ца. Иа ко се на по р е ске у г о в о р е, к а о и на св е д ру г е ме ђу д р ж а в не спо ра з у ме, п ри ме њу је Б еч к а кон в ен ц и ја о у г о в ор ном п ра ву, че с т о ме р е њ о ме п р ед ви ђе не н и с у до вољ но ефи ка сне за ре ша ва ње п ро бле ма не по ш то вања пореск и х у говора. Си т у а ц и ју до дат но ком п л и к у је окол нос т да је у ок ви ри ма Евр оп ске у н и је ( ЕУ ) де р о г и ра њ е ме ђу на р од н и х у г о в о ра ЕУ нор ма ма ле г и т и м но. ПО ЈА М Н Е ПО Ш ТО ВА ЊА ПО РЕ СК И Х У ГО ВО РА Међу на род ни уго во ри (кон вен ци је) пред ста вља ју међународне спо - разуме које д р ж а ве з а к љу ч у ју у п и са ној фор м и у ск ла д у с ме ђу на р од н и м пра вом, не за ви сно од то га да ли су са др жа ни у јед ном до ку мен ту или два, од но сно ви ше по в е з а н и х до к у ме на т а, и не з а ви сно од њи хо в ог на зи в а и п ред ме т а у ре ђи ва њ а [ Беч к а конвенц ија 1969] 2. У скла ду с ови ме, по ре ски у г овори п редс т ав љ ају међуд ржа вне споразуме зак ључене и змеђу д ве и л и ви ше су ве рен и х д ржава с п римарн и м ц иљем сп ре ча ва ња и /и л и от к ла ња ња ме ђу на р од ног д в о с т ру ког опо р е зи в а њ а до хо т к а и к а п и т а ла, а л и и ра д и сп речав ањ а д вос т руког не опорезив ањ а и и з бе г а в а њ а п ла ћ а њ а по ре з а. Да би с е о т к ло н и ло д в о с т ру ко (не) опо р е зи в а њ е, по р е ск и м у г о в о ри ма п р едви ђа ју се ме ха ни зми ко ји ма се оно спре ча ва, од но сно ако до ње га не ми новно мо ра до ћ и п р ед ви ђа ју с е ме т о де з а њ е г о в о о т к ла њ а њ е и л и у бла ж а- ва ње. Иа ко се о не по ш т о ва њу по ре ск и х у г о во ра нај чеш ће г овори и мајућ и у вид у не пош т ов ање од с т ране он и х на које би у г оворне одр едбе т р ебало да с е п ри ме не (пор еск и о бвезн иц и), т р еба и ма т и у ви д у да и са ме д р ж а ве у г о ворн и пар т не ри че с т о не по ш т у ју до г о во р е не ус ло ве. Не по ш т о в а њ е у г о в о ра од с т ра не д р ж а в а п р о и з в о д и знат но в е ће по с ле д и це у од но с у на не по што ва ње од стра не пореских обвезника, при чему посебно треба имати у ви ду ди пло мат ске и еко ном ске би ла те рал не од но се. Н Е ПО Ш ТО ВА ЊЕ ПО РЕ СК И Х У ГО ВО РА ОД СТ РА Н Е ПО РЕ СК И Х ОБ ВЕ ЗН И К А По ре ск и об ве зн и ц и, ко ри ш ће њем ра з л и к а у по ре ском за ко но да в с т ву д р жа ва, на ра з л и ч и те на ч и не по к у ша ва ју да сво ју по реск у обавезу избегн у 2 Чл. 2, ст. 1 Беч ке кон вен ци је о уго вор ном пра ву (Vi en na Con ven tion on the Law of Tr e a t i e s) (1969).

107 и л и све д у на м и н и ма л н у, односно да лег а лно и зб егн у п лаћ ањ е пор ез а. У ов ом с л у ча ју, ра д и с е о з ло у по т р е ба ма од с т ра не л ица на која с е пор еск и у г о вор п ри ме њу је. Ме ђу т и м, у да на ш њ ем све т у све оп ш т е гло ба л и з а ц и је све ви ше су п ри су т не си т уац ије када се пог однос т и п редвиђене пореск и м у г о в о р ом ис ко ри ш ћ а в а ју од с т ра не л и ца на ко ја с е кон к р е т н и у г о в ор не п ри ме њу је, и то на на чин да се по вољ ни ји по ре ск и ре ж им на њи х по сред но п ри ме н и (ен г. tre aty shop ping) [ Va n We eg hel 1998: 119]. Др жа ве се про тив ова к ви х з ло у по т ре ба бо ре п ред у зи ма њем у н и ла т е ра л н и х и ме ђу на род н и х ме ра. Ме ра ко јој с е у с а в р е ме ном св е т у п ри да је св е в е ћ и зна чај је с т е по - бољ ша ње ме ђу д р жа в не сара дње на п лан у ра змене и нформац ија у по реске свр хе. У том сми слу, го ди не ау то мат ска раз ме на ин фор ма ци ја усвоје на је као гло ба л н и с та н дард: ка да д р жа ве до ђу у по сед и н фор ма ц и је ко ја мо же би т и од з н а ч а ја з а опор ез ив ањ е у д руг ој д рж ави, ау т ом а т ск и т у и н фор ма ц и ју п р о с ле ђу ју по р е ској у п ра ви т е (д ру г е) д р ж а ве [ОЕCD 2016: 3 4]. Ра з ме на и н ф ор ма ц и ја, к а о у з а ја м на о ба в е з а д р ж а в а, п р ед ви ђа с е и ме ђу д р жа в н и м по ре ск и м у го во ри ма, не за ви сно од то га ко ји мо дел д р жа ве сле де у сво ји м п ре г о во ри ма и за к љу ч и ва њу у г о во ра (мо дел О р га н и за ц и је за еко ном ску са рад њу и раз вој /енг. Organizat ion for Econo mic Development and Co o pe ra tion, OECD/, модел Уједиње них на ци ја /УН /, мо дел Сје ди ње - них Аме рич ких Др жа ва /САД/, итд.). Ме ре ко је јед на д р жа ва једнос т рано п ред у зи ма ( у н и ла т е ра л не ме ре), нај че шће, об у хва та ју уно ше ње у на ци о нал но за ко но дав ство оп ште од редб е о сп р е ча в а њу з ло у по т р е ба и /и л и по с е б н и х од р ед би ко је с е од но с е на сп р е ча в а њ е спе ц и фи ч н и х ви до в а по р е ск и х з ло у по т р е ба. Д р ж а в е у св о је по ре ске за ко не уно се од ред бе ко је се од но се на: кон тро ли са не стра не кор - по ра ц и је; т ра н сфе р не це не, т ј. у т вр ђи ва ње п ра ве це не т ра н са к ц и је из ме ђу по ве за н и х л и ца и сп ре ча вање з лоупот реба у пот ребом т ра н сфе рн и х це на; утвр ђи ва ње од го ва ра ју ћег од но са из ме ђу соп стве ног и по зајм ље ног ка пита ла ком па н и је, и тд. Усва ја њем ова к ви х нор м и, д р жа ве че сто до ла зе у сит у ац ију к рше њ а од ред би п ре т ход но з а к љу че н и х ме ђу на р од н и х по ре ск и х у г о в ор а, ш т о м оже и м ат и з н ач ајн е п ос л ед иц е п о њи хов м еђун ар одн и у глед и, на ро ч и т о а ко су у п и та њу ма ње и не ра з ви је не д р жа ве, на у ма њив а њ е по же љ но с т и з а ула г а њ е у њи хо в е п ри в р е де. К а о к рај њ а по с ле д и ца на сту пи ло би опа да ње при вред не ак тив но сти, а ти ме и економског ра ста. Н Е ПО Ш ТО ВА ЊЕ ПО РЕ СК И Х У ГО ВО РА ОД СТРА НЕ ДР ЖА ВА 349 У п ра к си, не по ш т о в а њ е и л и де р о г и ра њ е по р е ск и х у г о в о ра (ен г. tax t re a t y ove r r i d e) под ра з у ме в а усв а ја њ е до ма ће нор ме ко ја је у оч и глед ној су прот но сти с од ред ба ма по ре ског уго во ра [De Kock 2014: 21]. Ова си туац и ја ра з л и ч и то се т ре т и ра од с т ра не т е о ре т и ча ра по ре ског п ра ва, а л и и од с т ра не сам и х д р ж а в а. Угла в ном, ра з л и ко в а ње се ч и н и с обзи р ом на т о да л и д р ж а в а п ри л и ком и м п ле мен т и ра њ а ме ђу на р од н и х у г о в о ра у св ој нац и о на л н и п ра в н и си с т ем ко ри с т и си с т ем мо н и зма и л и д у а л и зма. Пр е ма мо н и с т и ч ком п р и с т у п у, м е ђу н а р од н о и у н у т р а ш њ е п р а в о д е о с у и с т ог

108 350 прав ног си сте ма, због че га се ме ђу на род ни уго во ри не по сред но при ме њују у у н у т ра ш њ ем п ра в ном по р е т к у, б е з по т р е б е п р ед у зи ма њ а п р е т ход не (за ко но дав не) ак тив но сти д р жа ве. За ра з ли к у од мо нистичког, д уалистичк и п ри с т у п међуна р од но и у н у т ра ш њ е п ра в о по сма т ра к а о д в а ра з л и ч и т а си с т е ма п ра в а: док ме ђу на р од но п ра в о р е г у л и ше од но с е и з ме ђу с у в е р е - них су бје ка та (др жа ва), до тле уну тра шње пра во ре гу ли ше пи та ња ре ле вантна з а јед н у (кон к ре т н у) д ржаву. У ск лад у с ова к ви м с т а вом, ме ђу на р од н и уго во ри при ме њу ју се тек на кон што др жа ва пре ду зме од ре ђе не ак тив но - сти ра ди њи хо вог ин кор по ри ра ња у уну тра шње пра во: из вр ши ра ти фик а ц и ју у г о в о ра и л и од р ед б е у г о в о ра у не с е у до ма ће з а ко не. По в е з а но с т и м, де р о г и ра њ е ме ђу на р од н и х у г о в о ра с т в а р је ус т а в ног си с т е ма јед не др жа ве, тј. окол но сти да ли је уста вом из ри чи то пред ви ђе на оба ве за пош т о в а њ а ме ђу на р од но п ре у зе т и х оба ве з а и л и не. Мо гло би се з а к љу ч и т и да се у првом случају дерогирање међуна род них уго во ра сма тра не до пуш т е н и м, док је у д ру г ом с л у ча ју усв а ја њ е на ц и о на л не но р ме с у п р о т не нор м и ме ђу на р од ног у г о в о ра ма њ е -ви ше п ри х в а тљи в о [ El l i f fe 2016: 66; D e P i e t ro 2015: 74]. Де р о г и ра њ е с е мо же в р ш и т и и до но ше њ ем с уд ск и х п р е с у да ко ји ма с е по н и ш т а в а е фе к ат ко ји би ме ђу на р од на нор ма т р е ба ло да п р о и з в е де у у н у т ра ш њем п ра в ном по ре т к у. У т ом см и сл у, од зна ча ја је к ла си фи ка ц и ја ко ју је из вр ши ла OECD у сво јој сту ди ји о не по што ва њу по ре ских уго во - ра [O ECD Co un cil 1989: 3]. Пре ма овој сту ди ји, до де ро ги ра ња мо же до ћи у т ри си т у а ц и је: 1) к а да с уд до не с е од л у к у ко јом кон к р е т н у од р ед бу по - реског уговора ту ма чи су прот но на ме ри ко ју су државе изразиле приликом пот пи си ва ња уго во ра, 2) када, након за кљу че ња уго во ра, др жа ва про - ме н и де фи н и ц и ју т е р м и на ко ри ш ће ног у с а мом у г о в о ру, п ри че м у с е не во ди ра чу на о то ме да ли је про ме на у скла ду с кон тек стом са мог уго во ра, и 3) ка да, но во у сво је но до ма ће за ко но да в с т во, н и је уск ла ђе но с од ред ба ма по р е ског у г о в о ра, б е з с а зна њ а и л и на ме р е на д ле ж н и х ор г а на да и з в р ше де р о г и ра њ е. На в е де но у к а з у је да код од р е ђи в а њ а да л и је у кон к р е т ном с л у ча ју и з в р ше но де р о г и ра њ е ме ђу на р од н и х нор м и, т р е ба в о д и т и ра ч у- на о т у ма че њу у г о в о ра, п ри че м у с е по с е б но и ма ју у ви д у од р ед б е Б еч ке кон вен ц и је о у г о вор ном п раву које с е однос е на т умачење међунар одн и х у г о в о ра уоп ш т е, ш т о зна ч и и ме ђу на р од н и х по р е ск и х у г о в о ра. Реч је о при ме ни правила pac ta sunt ser van da, одно сно по што ва њу уго во ра и њихо вом из вр ша ва њу у до бр ој ве ри, пред ви ђе ног чла ном 26 Беч ке кон вен ци је; за тим чла ном 27 ове конвенције, пре ма коjeм уну тра шње пра во не мо же п ред с т ав љ ат и п ра в но ва л и д но оп ра в да ње з а не ис п уњ авање међунар одно п ре у зе т и х оба ве за, као и ч ла ном 31, ко ји м се од д р жа ва за х т е ва да т у ма че у г о в о р е у ск ла д у с њи хо ви м п р ед ме т ом и св р хом. Од по с е б ног зна ча ја је и ч ла н 6 0 који м с е п р едвиђа да к ршењ е би тн и х одр едби међунар одног у г о в ора може п р едс т ав љ ат и пов од з а ра ск и д у г ов ора, односно з а њ ег ову по т п у н у и л и де л и м и ч н у с у спен зи ју. Оси м Бе ч ке кон ве н ц и је о уго вор ном п р а в у, код д р ж а в а ко је у з а к љу ч и в а њу св о ји х ме ђун ар одн и х пор еск и х у г о во ра сле де OECD и л и У Н Мо дел кон вен ц и ју о опо ре зи ва њу до хо т ка и ка п и та ла, п ри л и ком у т вр ђи ва ња да л и је у кон к ре т ном сл у ча ју из вр ше но

109 351 де р о г и ра њ е по р е ског у г о во ра, по с е ба н зна чај и ма од р ед ба ч ла на 3, с т а в а 2 ових кон вен ци ја, у скла ду с ко јом кон текст уго во ра има пред ност над ту ма че њем из ве де ним из националног права. У складу с тим, циљ тумаче ња је ко ор д и н и са на п ри ме на у г о во ра у обе д р жа ве -у г о вор н и це, ка ко би се и з бе гло д во с т ру ко опо ре зи в а ње и л и д во с т ру ко не о по ре зи в а ње [O ECD Co u n ci l 1989: 7]. Уп ра во, међунар одн и спо ра зу м з а к љу чен и з ме ђу д р ж а в а од р е ђује о би м до ко г а на ц и о на л но з а ко но да в с т в о може да с е и змен и, а д а т о не п р едс т ав љ а дер ог ир ањ е пор е ског у г о в о р а [ D e P i e t r o 2015: 75]. О виме с е, у с т в ари, омог ућује д руг ач и је т у ма че њ е ч ла но в а 27 и 31 Бе ч ке ко н в е н ц и је, т ј. у кол ико и змеђу д рж ав а -у г о в о р н и ц а по с т о ји с а гл а сно с т вр ше ња из мена на ц и о на л н и х нор м и ко ји ма се би т н и је не у т и че на од ред бе п р е тходно з ак љученог билат ера лног пор еског у г овора, нак на дне и змене з а ко но да в с т в а не ће с е сма т ра т и де р о г и ра њ ем у г о во ра, не з а ви сно од т о г а да ли се ра ди о мо ни стич ком или ду а ли стич ком си сте му. С дру ге стра не, а ко та к ва са гла снос т не пос тоји, а нак на дн и м изменама закона у т иче се на кон текст уго во ра, сма траће се да посто ји де ро ги ра ње, и то ка ко у ду а листич ком, та ко и у мо ни стич ком си сте му. Иа ко, по сма т ра но из у гла јед не д р жа ве, м но г и т е о ре т и ча ри сма т ра ју да до де р о г и ра њ а по р е ск и х у г овора дола зи ис к љу ч и во код д р ж а в а ко је у од но су ме ђу на род ног и уну тра шњег пра ва при ме њу ју ду а ли стич ки сис т ем, п ра к са у к а зу је да до де р о г и ра њ а мо же до ћ и у о ба си с т е ма. Ра з л и к а је у то ме што се у мо ни зму усва ја ње на ци о нал не норме супротне претходно за кљу че ном ме ђу на родном уговору сма тра не ле ги тим ним, што је по след ица с тава да ме ђу на род но п ра во и ма п ри мат на д у н у т ра ш њи м. Ме ђу т и м, у д у а ли зм у се усва ја ње ка сни је на ци о на л не нор ме су п рот не нор ми ко јом је прет ход но за кљу че ни ме ђународни уговор ин кор по ри ран у уну тра шње право не сма тра кр ше њем ме ђу на род но пре у зе тих оба ве за [De Pi e tro 2015: 74]. И ма ју ћ и у ви д у да је о снов на св р х а з а к љу ч и в а њ а по р е ск и х у г о в о ра сп р е ча в а њ е д в о с т ру ког опо р е зи в а њ а, а л и и д ру г и х о б л и к а з ло у по т р е ба (н п р. д вост ру ког нео по ре зи ва ња), то д р жа ве -у го вор н ице н ису у обавези да п ри зна ју по г од но с т и п р ед ви ђе не по р е ск и м у г о в о р ом у сит уац ији к ада је очи глед но да се ра ди о зло у по тре би, тј. да је кон крет ни аран жман са чињ ен ис к љу ч и в о ра д и п ри ме не по в ољ н и јег по р е ског т р е т ма на у т в р ђе ног уго во ром [O ECD 2014; Na rayan аnd Ma la 2014]. Ме ђу тим, као што је предви ђе но чла ном 27 Беч ке кон вен ци је о уго вор ном пра ву, усвајање националних ме ра (про тив зло у по тре ба) не мо же пред ста вља ти оправ да ње за де ро - г и ра ње од ред би п ре т ход но за к љу че ног ме ђу на род ног (по ре ског) у г о во ра. Угла в ном, сма т ра се да у кол ико је не опходно п редузи мање ова к ви х мера, по треб но је да по сто ји са гла сност обе уго вор не стра не. Ни усва ја ње из - мена пореск и х закона, којима се мења де фи н и ц и ја т е р м и на у по т ре бље ног у прет ход но за кљу че ном по ре ском уго во ру, не ће пред ста вља ти де ро ги рање у г о во ра у ме ри у ко јој се та де фи н и ц и ја ко ри с т и у свр хе п ри ме не у г о - во ра и без из ла же ња из ње го вог кон тек ста [O ECD 2014; De Pi e tro 2015: 79]. Не за ви сно од т о г а да л и је реч о не по ш т о ва њу од ред би ме ђу на род ног у г о в о ра а к т ом з а ко но да в ца и л и с уд ском од л у ком, да би с е сма т ра ло да је и з в р ше но де р о г и ра њ е, по т р е б но је да по с т о ји н а ме ра да се то учи ни и

110 352 да се ра ди о к р ше њу б и т н и х (м а т е р и ја л н и х) од ре д б и угов ора, што зна чи он и х ко је с у од с у ш т и н ског зна ча ја з а о с т в а ри в а њ е п р ед ме т а и л и св р хе угово ра. Је ди но у том слу ча ју, у скла ду с Беч ком конвенц ијом о уговорном п ра в у, мог уће је п ред у зи ма ње од ре ђе н и х (ме ђу на род но до п у ш т е н и х) ме ра од с т ра не оне д р ж а в е -у г о в ор н и це ко ја ис п у њ а в а св о је у г о в ор не о ба в е з е. Кр ше њем бит них од ред би уговора нарочи то се сматра усвајање тзв. ретросп е к т и в н и х и з ме н а а к т у е л н и х з а ко н а ко ји ма с е, и з ме ђу о с т а лог, у р е ђу је и мат е ри ја која је ре г у л и са на по ре ск и м у г о во ром [ Dk ha r a nd Aga r wal 2015: 8 9]. Реч је о изменама које се п римењују на бу д у ће по сле д и це опо ре зи вог до га ђа ја ко ји се де сио пре њи хо вог усва ја ња, при че му се не пред ви ђа прел а зно р е шењ е з а по с т о је ћу си т у а ц и ју [ Попови ћ и И л и ћ Попов 2015: 8]. Посм ат р ано и з у гл а међун ар одн и х пор еск и х у г ов ор а, р ет р оспе кт и вне из ме не у ч и ње не у на ц и о на лном п раву д ржаве -у говорн ице која п римењује д уал ис т и чк и п рис т у п, а без п ре тходно по с т и г н у т е са гла сно с т и са д ру г ом у г о в ор ном с т ра ном, п р ед с т а в љ а ју де р о г и ра њ е од р ед би у г о в о ра. Та ко ђе, и ма ју ћ и у ви д у да с е по р е ск и м у г о в о ри ма в р ш и ра с по де ла по р е ске на д- ле ж но с т и и з међу д рж ав а-у г ов орн ица, од но сно ог р а н и ча в а њ е по р е ск и х пра ва др жа ва утвр ђе них на ци о нал ним за ко ни ма, то би свака измена (про - ш и ри в а њ е) по р е ске на д ле ж но с т и ко јом с е д и р ек т но у т и че на ра с по де л у над лежности пред ви ђе ну по ре ским уго во ром пред стављала његово деро - г и ра њ е. И з на в е де ног би с е мо гло з а к љу ч и т и да св а к а и з ме на на ц и о на л- н и х з а ко на ко ја п р о и з в о д и е фек т е по од но с е и з ме ђу д р ж а в а-по т п и сн и ца по р е ског у г овора п р едс т ав љ а к ршењ е и дер ог ирањ е у г оворн и х одр едби, ако је из ме на учи ње на уни ла те рал но и без прет ход но по стиг ну те са гласно сти с дру гом уго вор ном стра ном [Dе Pi e tro 2015: 80]. МО НИ СТИЧ КО ИЛИ ДУ А ЛИ СТИЧ КО РЕ ШЕ ЊЕ ИЛИ...? Не з а в и с н о од т о г а д а л и је о с н ов н и с т а в д р ж а в е у п о г л е д у од н о с а из ме ђу ме ђуна родног и у н ут раш њег п рава мо н и с т и ч к и и л и д у а л и с т и ч к и, од но с и з ме ђу ме ђу на р одн и х пор еск и х у г ов ор а и у н ут р аш њ ег пор еског п ра ва је спе ц и фи ча н и на д и ла зи ову с т ри к т н у по де л у. Та ко се и у д р жа вам а мо н и з м а мо г у п р о н а ћ и е ле ме н т и д у а л и з м а, к а о ш т о с е и у д рж ав ам а с д у а л и с т и ч ком кон ц е п ц и јом мо г у п р о н а ћ и е л е м е н т и м о н и з м а. О в о је по с ле д и ца по м и њ а ног с т а в а ко ји с у з а у з е л и OECD и У Н у ко мен т а ри ма сво јих мо дел кон вен ци ја, ко је др жа ве углав ном сле де у закључивању била т е ра л н и х по р е ск и х у г о в о ра. МО Н И СТ И Ч К Е Д Р Ж А ВЕ Ме ђу др жа ва ма у ко ји ма се нор ма ма ме ђу на род них уго во ра да је правна снаг а к а о и нац иона лн и м з акон има, ис т и ч у се СА Д. Ме ђу т и м, и по ред т о г а ш т о ов а д р ж а в а з а с т у па мо н и с т и ч к у кон цеп ц и ју, она че с т о до ла зи у си т у а ц и ју к ршењ a св о ји х ме ђу на р од но п р е у з е т и х о ба в е з а, на р о ч и т о у обла сти по ре ских уго во ра. Ово је по себ но за ни мљи во јер САД у пре го во - ри ма и за кљу чи ва њу по ре ских уго во ра ин си сти ра ју на ко ри шће њу соп-

111 353 с т в е ног мо де ла, а не не ког од мо де ла ме ђу на р од н и х ор г а н и з а ц и ја. Св о је по на ша ње у гла в ном оп ра в да ва ју по зи ва њем на п ра ви ло ка сн и ји у п ра ву, п р е ма ко ме с е усв а ја њ ем к а сн и јег з а ко на по н и ш т а в а е фе к ат п р е т ход ног с ко јим је у ко ли зи ји (le x p o ste r i or d e ro ga t le ge pr i o r i), oдносно ка сни ја нор ма ја ча п ра в на сна г а. Ра з ло г е з а че с т о де р о г и ра њ е ме ђу на р од н и х у г ово ра т р е ба т ра ж и т и у а ме ри ч ком ус т а ву, п р е ма коjeм су ме ђу на р од н и у г о в о ри и до ма ћ и з а ко н и јед на ке п ра в не сна г е, т а ко да к а сн и је усв о је на нор ма мо же по ни шти ти прет ход ну ка да су у су прот но сти [Han 2011: 45]. Уста вом САД про пи са на је и к л а у з у л а с у п ре м а ц и је, пре ма ко јој су устав и ме ђу н а р од н и у г о в о ри н ајвише п р ав о д рж ав а (the Su pre me Law of the Land) 3, а л и с а м с т а т ус ме ђу на р од н и х у г о в о ра у а ме ри ч ком п ра в ном систе му при лич но је не ја сан. Иа ко су они јед на ке прав не сна ге као и за ко ни, у с л у ча ју да до ђе до ко л и зије у г овора с а с авезн и м (федера л н и м) з ако ном или уста вом, пред ност се да је на ци о нал ној нор ми; ме ђу тим, у слу ча ју ко - л и зи је у го во ра са законом неке од д ржава (федера лн и х јед ин ица), п редност с е да је у г о в ор ној нор м и. Си т у а ц и ју до дат но ком п л и к у је и флек си би л на при ме на ове кла у зу ле од стра не Кон гре са, ко ји има овла шће ње да у случа ју да до ђе до с у ко ба и з ме ђу нор ме по р е ског у г о в о ра и нор ме с а д р ж а не у За ко ни ку о по ре зи ма на до хо дак САД (In ter nal Re ve nue Co de), мо же одус т а т и од п ри ме не п ра ви ла к а сн и ји у п ра ву и п р ед но с т да т и у г о во ри ма. [Ku 2005: 334, ; Fe mia и Ak sa kal 2010: 343]. Усв а јањ е з аконск и х и змен а којим а с е д и р ек т но у т и че н а п ри ме н у р е ж и ма п р ед ви ђе ног п р е т ход но з а к љу че н и м по р е ск и м у г о в о ри ма, СА Д углав ном оправдавају околношћу да се ради о мерама усмереним на спре - ча в а њ е з ло у по т р е ба и ис ко ри ш ћ а в а њ е у г о в ор н и х б е не фи ц и ја од с т ра не л и ца ко ји ма оне н и с у не по с р ед но до с т у п не и по зи в а ју с е на ч ла н 22 св о - јих пореских уговора којим се предвиђа ју огра ни че ња у ко ри шће њу уго - в ор н и х б е не фи ц и ја (ен г. Limitat ion s on Benef it s, LOB). Ипак, ово не ути че на осу ду и оштру кри ти ку упу ће ну од стра не дру гих др жа ва и ме ђу народ не за јед ни це. Ве ро ват но је то и раз лог због че га су САД у свој по следњи мо дел кон вен ци је о по ре зу на до хо дак (из го ди не) уне ле но ви ч ла н 28 о нак на дн и м и зменама у з аконо да в с т ву (ен г. S u b se qu e nt Сh a nge s in Law). О ви м ч ла ном п р ед ви ђа ју с е ме р е ко је д р ж а в е у г о в ор н и це мо г у п ред у зе т и у сл у ча ју да, на кон ш то је по ре ск и у го вор зак ључен, у поре ском за ко но дав ству јед не др жа ве уго вор ни це на сту пе зна чај ни је про ме не (најч е ш ћ е, з н а ч ај но у м а њ е њ е по р е с ке с т о п е): у ко л и ко д рж ав е н е мог у д а о т к ло не п р о блем до г о во р ом (н п р. з а к љу ч и в а њем п р о т окола у з пос т ојећ и уго вор или применом поступка узајамног спо ра зу ме ва ња), др жа ва ко ја по - ш т у је од ред бе у г о во ра и у ко јој на к на д не из ме не за ко на не у т и ч у на п риме н у у г о во ра, мо же п ре с та т и с п ри ме ном од ре ђе н и х у г о вор н и х од ред би, о че му оба ве шта ва дру гу уго вор ну стра ну [ Модел кон вен ци ја САД 2016]. С пе ц и фи ч а н п риме р дер ог ир ањ а пос т ојећ и х а мери чк и х пор еск и х у гово ра п ред ставља Закон о опорезивању сред ста ва ко је аме ри ч к и г ра ђа н и д р же на сво ји м ра ч у н и ма у и но с т ра н с т ву (Fo re ig n Ac co unt Ta x Com pli an ce 3 К л а у з у л а с у п р е м а ц и је с а д р ж а н а је у ч л а н у VI Уста ва САД.

112 354 Act, FAT CA), чи је је усва ја ње го ди не пра ће но кри ти ком ве ћи не аме - ри ч к и х г ра ђа на и св е т ске ја в но с т и. Угла в ном, к ри т и ке с у би ле усме р е не н а п р о ш и рив а њ е а ме ри ч ке по р е ске ју рис д и к ц и је в а н т ерит орије СА Д, док се ма ње па жње обра ћа ло на чи ње ни цу да се ра ди о за ко ну ко јим се дер ог ирају ран и је з а к љу че н и по ре ск и у г о во ри. О ви м з а ко ном од с т ра н и х фи на н си ј ск и х и н с т и т у ц и ја з а х т е в а с е до с т а в љ а њ е по да т а к а о нов ча н и м с р ед с т в и м а ко ја п р е л а з е одр еђ ен и и зно с, а ко ја а ме р и ч к и д р ж а в љ а н и д рже на рач ун и ма у ови м и н с т и т у ц и ја ма и о ен т и т ет има у којима је п рису т но одређено у че шће аме рич ког ка пи та ла [Cal ve ti 2013: 184]. Да би ст ра не финансијске ин сти ту ци је до ста ви ле по дат ке, по треб но је да САД с конкретном д р жа вом п рет ход но зак ључи посебан ме ђу д р жав ни спо ра зу м. У сл у ча ју не до ста вља ња по треб них по да та ка, пред ви ђе но је да се сва ки од лив ка пита ла из др жа ва, где се фи нан сиј ске ин сти ту ци је на ла зе, према САД опо ре - зу је по ре зом по од бит ку по сто пи од 30% (што је су прот но ве ћи ни амери чк и х по р еск и х у г о в о ра). На ов ај на ч и н, спо р н и м з а ко ном не ме њ а ју с е по с т о је ћ и усло ви са д р ж а н и у по р е ск и м у г о во ри ма, већ и м с е додаје нови услов у ви ду по ве ћа ња сто пе по ре за по од бит ку као санк ци је за не по што - ва ње ме ђу др жав ног спо разума ( у случају да се споразум поштује до пове - ћа ња сто пе не ће до ћ и). Ка рак те ри сти ч но је да СА Д по ме н у те ме ђу д р жав не спо ра зу ме не тре ти ра ју као но ве уго во ре, већ као ту ма че ње по сто је ћих по - ре ск и х у го во ра, и то по себ но има ју ћ и у ви д у ч лан о ра з ме ни ин фор ма ци ја (ч л а н 26 по р е с к и х у г о в о р а СА Д ), ч и ме у с т в а р и по к у ш а в а ју д а и з б е г н у при зна ње да се ра ди о де ро ги ра њу [Chri sti ans 2013; Chri sti ans 2014]. Ре ше њ е с л и ч но а ме ри ч ком з а с т у п љ е но је у Ју ж ној Ко р е ји, у ко јој је уста вом пропи сано да међудржавни угово ри ко ји су за кљу че ни и об ја вље - ни у скла ду с уста вом и општеприхваћеним правилима међународног прав а и ма ју ис т о деј с т в о к а о и до ма ћ и з а ко н и. До дат но о б ја ш њ е њ е до но си до п у њу ју ћ а одр едба ус т ав а п р ем а којој з акон и и међун ар одн и у г ов ори про из во де прав на деј ства са мо ако ни су у су прот но сти с уста вом, као и да, к а да су у г о в о ри у ко л и зи ји с до ма ћ и м з а ко н и ма, п р ед но с т у п ри ме н и од ре ђу је се пре ма пра ви лу ка сни ји у пра ву [Han 2011: 45]. За раз ли ку од САД и Ју жне Ко ре је, у Фран цу ској, у ко јој је та ко ђе за сту пљен монистички приступ, дерогира ње од ред би ме ђу на род них уго - вора националним законима изричито је забрањено. Уставом је пропис а но да не по с т о ји х и је ра р х и ја и з ме ђу ме ђу на р од н и х у г о в о ра [ R a i n ge a rd : 3], а л и т акође и да с е међунар одн и у г ов ори мор ају пош т ов ат и. У овој д р ж а ви усв а ја њ е на ц и о на л н и х нор м и ко је су у кол изији с п р е тходно за кљу че ним по ре ским уго во ром пред ста вља кр ше ње ме ђу на род но пре - у зе т и х о ба ве з а, и к а о т а к во н ије доп уш т е но: ме ђу на р од н и у г о во ри и ма ју пред ност над на ци о нал ним нор ма ма [Han 2011: 44; Pi sto ne 2002: 5]. Д У А Л И СТ И Ч К Е Д Р Ж А ВЕ Ме ђу в а не в р оп ск и м д р ж а в а ма с д у а л и с т и ч ком кон цеп ц и јом од но с а и з ме ђу ме ђунар одног и у н ут раш њ ег п ра в а, по с е б но с е ис т и че И н д и ја. У овој др жа ви уста вом је из вр ше но раз гра ни че ње над ле жно сти за за кљу-

113 355 ч и в а њ е ме ђу на р од н и х у г о в о ра и њи хо в ог и м п ле мен т и ра њ а у на ц и о на л- н и п ра вн и си с т ем. Пр в а на д ле ж но с т до де љ е на је и зв рш ној в лас т и, док је дру га у ру ка ма законодавне власти (пар ла мен та). Иа ко, ге не рал но гле дано, у г о в о ри и ма ју п р ед но с т на д на ц и о на л н и м п ра в ом, у с л у ча ју с у ко ба и з ме ђу до ма ћег з а ко на и пор еског у г овора, и зрази у пот р ебљ ен и у з акон у са м и по се би мо г у се п ри ме н и т и и на т у ма че ње у г о во ра. Од ред бе у г о во ра п ри ме њи ва ће се од ст ране домаћ и х судо ва са мо ако у од но су на кон к ре т но пи та ње не ма на ци о нал ног за кон ског ре ше ња или као до пу на овом ре ше - њу, а л и у з ус лов д а н ис у у међус о бној ко л и зи ји. Ре ш а в а њ е кон ф л и к т а по се б но комп л и к у је од ред ба За ко на о по ре зу на до хо да к ко јом је у ве де но п ра ви ло о п ри ме н и по в ољ н и јег р е ж и ма п р е ма коjeм, у с л у ча ју с у ко ба из ме ђу уго вора и националног пореског за ко на, др жав ни ор ган при ме - њује р ешењ е које је пов о љн ије з а пор ес ког о бв ез н ик а 4. Ова кав став у в е л и кој ме ри до п ри но си да с е п р ед и н д и ј ск и м с у до ви ма че с т о р е ша в а ју спо ро ви у ве зи с кр ше њем ме ђу на род них по ре ских уго во ра, што по твр ђује и бо га та суд ска прак са у овој обла сти [De sai et Set hi 2015; San ghvi 2010]. Додат но, у И нд ији с е пор еск и з акон и че с т о ме њ а ју усв а ја њ ем и з ме на с р е т р о спек т и в н и м деј с т в ом, о че м у је ов а д р ж а в а з ауз ел а пос еба н с т а в. Ком ит е т ус т а но в љ ен од с т р а не М и н и с т а р с т в а фин а нсија И нд ије пред ло жио је да по ре ски за ко ни има ју ре тро спек тивну примену у изузетним или нај ре ђим од рет ких слу ча је ва. Раз ло зи за што би тре ба ло усвоји т и и з ме не по р е ск и х з а ко на с р е т р о спек т и в н и м деј с т в ом св р с т а н и с у у т ри г ру пе: 1) ис п ра в љ а њ е оч и глед н и х г р е ша к а (а но ма л и ја) у з а ко н и ма, 2) по т р еба да с е и зв рш и р а зјаш њ ав ањ е р а зл ич ит и х т ехн и чк и х п ит ањ а (по себно у обла с т и по ре ског по с т у п ка) и 3) по т ре ба да се заш т ит и пореска осно ви ца од ви со ко ри зич них об ли ка по ре ског пла ни ра ња чи ја је основ - на св р х а и з б ег ав ањ е п лаћ ањ а пор ез а, п ри че м у с е не в р ш и п р о ш и ри в а њ е по р е ске о сно ви це. И по р ед ов а к в ог ра з ја ш њ а в а њ а у И н д и ји с е, к а о ш т о је по ме н у т о, че с т о усв а ја ју и з ме не з а ко на с р е т р о спек т и в ном п ри ме ном, које са др же решења очигледно супротна решењима из претходно закљученог пор еског у г ов ора. У т оме с е пос е бно ист ич у и змене и з помен ут е дру ге гру пе, и то пре све га она раз ја шње ња ко ји ма се оне мо гу ћа ва да пог од но с т и п р ед ви ђе не по р еск и м у г о в о р ом и з ме ђу И н д и је и д ру г е д р ж а в е ис ко ри с т и л и це ко је је р е зи ден т т р е ће д р ж а в е, од но сно на ко је с е у г о в ор не по с р ед но не п ри ме њу је. То је и ра з лог з а ш т о је М и н и с т а р с т в о фи на н- си ја ове д р ж а ве з а у зе ло с т а в да се т а к ве и з ме не не сма т ра ју де р о г и ра њем по ре ских уго во ра [Dkhar et Agra val 2015: 21 24]. Мо гло би се за кљу чи ти да овак ва п ракса и нд ијског законодавца и ма не га т и ван у т и цај на у го вор не па р т не р е, по с е б но к а да компан ије и д ру г и в л а сн и ц и в е л и ког к а п и т а л а до но с е од л у к у о и н ве с т и ра њу у ову д р ж а ву. И па к, т о н ије сл учај: буд ућ и да је И нд ија д р жа ва с ве л и к и м бро јем с т а нов н и ка и ве л и ком г е о г ра ф ском по в р ш и ном, у ко јој је по љ о п ри в р е да по с е б но ра з ви је на, а с т а нов н и ш т в о 4 У п и т а њу је ре ше ње ко је се нај че ш ће с ре ће у ме ђу на род ном по ре ском п ра ву. За н и м љи в је п р и м е р Хо л а н д и је у ко јој с е, у с л у ч а ј у с у ко б а у г о в о р н е и н а ц и о н а л н е н о р м е, п р и м е њу је уго вор на, чак и ка да то зна чи неповољније решење за пореског обвезника [Pistone 2002: 20].

114 356 с и р о м а ш но, в е л и к и и н в е с т и т о р и и по р ед по м е н у т е н е г а т и в н е п р а к с е ула ж у ка п и та л и ра з ви ја ју сво је по сло ва ње на те ри то ри ји И н д и је ( јеф т и на ра д на сна г а, в е л и ко т р ж и ш т е и п ри л и ч но не у р е ђе н и а д м и н и с т ра т и в н и си стем има ју ве ћи ути цај на ин ве сти то ре од не по што ва ња усло ва утвр - ђе н и х по р е ск и м у г о в о ри ма). И код европ ских др жа ва ко је при ме њу ју ду а ли стич ки при ступ устави ма п р едвиђено је пош т ов ањ е међунар од но п р е у з е т и х о ба в е з а, ш т о у обла сти по ре ског пра ва зна чи да у слу ча ју ко ли зи је на ци о нал не и ме ђу народ не норме, п реднос т и ма она у т врђена по ре ск и м у г о во ром. Спе ц и фи ча н је при мер Ита ли је у ко јој је устав ним из ме на ма из го ди не уве де но правило према ко јем ме ђу на род но пре у зе те оба ве зе представљају ограниче ња за ко но да в ној ре г у ла т иви цент ра лне и ре г и о на л н и х в ла с т и. У ск ла д у с тим Устав ни суд ове др жа ве за у зео је из ри чит став да де ро ги ра ње међу на р од н и х у г о в о ра н и је до п у ш т е но, од но сно да до ма ћ и з а кон ко ји м с е у г о вор и н корпорира у нац иона лн и п ра вн и си с т ем не мо же би т и и з ме њен до но ше њем на кнад ног за ко на ко ји је исте прав не снаге у оквиру хијерар - х и је на ц и о на л н и х п ра в н и х нор м и. У с л у ча ју да с е и па к и з в р ш и де р о г и- ра ње, ус т а в н и суд је у обавези да т ака в пос т упа к п рогласи нелег ит и мн и м, а спо р ни за кон не у став ним. Ме ђу тим, За ко ном о по ре зу на до хо дак предви ђе но је пра ви ло при ме не по вољ ни јег ре жи ма за по ре ског об ве зни ка, па тако а ко је п римена нац иона лне норме за пореског обвезн ика повољн ија од но р ме у т в рђ ене пор еск и м у г ов ор ом, до м а ћ а но р м а и м а п р ед но с т н а д ме ђу на род ном [De Pi e tro 2015: 88 89]. У Не мач кој је Основ н и м з а ко ном ( ус т а в ом) п р ед ви ђе но да у г о в о ри о из бе га ва њу дво стру ког опорезивања стичу снагу закона након одобрава ња пу тем по себ не за кон ске про це ду ре. Ме ђу тим, уго во ри не ма ју предност над на ци о нал ним нор ма ма, чак и ка да им се додели статус федералног за ко на. Ово зна ч и да на кон ш т о по ре ск и у г о вор бу де и н кор по ри ра н у на ци о нал ни прав ни си стем, он у хи је рар хи ји за кон ских ака та има сна гу као и оста ле за кон ске нор ме. Мо гло би се за кљу чи ти да је кр ше ње по ре ских уго во ра усва ја њем на кнад них за кон ских ре ше ња у скла ду са уста вом, неза ви сно од међу на род но при хва ће ног прин ци па pac ta sunt ser van da. Наве - дено ми шљење, заступљено међу бројним те о ре ти ча ри ма не мач ког по ре ског п ра в а, з а сн и в а с е на ч и њ е н и ц и да и н кор по ри ра њ ем у г о в ор н и х нор м и у н а ц и он а лно п р ав о у г ов ори не с т ич у п р а вн у сн аг у ус т а вног з акон а. 5 С дру ге стра не, у ту ма че њу од ред би по ре ских уго во ра не мач ки су до ви ко - ри с т е п ри с т у п п р е ма ко јем ме ђу на р од не у г о во р е т р е ба т у ма ч и т и т а ко да бу ду што ви ше у скла ду са уста вом, а сâм устав тре ба ту ма чи ти у скла ду с ме ђу на род ним пра вом [De Kock 2015: 13 15]. Чи ни се да је та кав (по ма ло збу њу ју ћ и) п ри ст у п до п ри нео да се че сто п ред не мач к и м су до ви ма ре ша ва о по р е ск и м п и т а њи ма и де р о г и ра њу по р е ск и х у г о в о ра. 5 И п а к, п о з н а т и н е м ач к и п р о ф е с о р п о р е с ко г п р а в а К л а ус Ф о г е л ( Kla us Vo gel) био је из ри чи то кри ти чан пре ма де ро ги ра њу по ре ских уго во ра и за сту пао став да уго во ри де ро гира ју на ци о нал ни за кон ко ји је на сна зи у вре ме њи хо вог им пле мен ти ра ња [Dkhar et Agar wal 2015: 15 16].

115 СЛУ ЧАЈ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ 357 Од нос из ме ђу пра ва ЕУ и ме ђу на род ног пра ва од по себ ног је зна чаја у ра з ма т ра њу п роблема непош т овања ме ђу на род н и х по ре ск и х у г о во ра. По сма т ра но са с та но ви ш та по ре ског п ра ва, иа ко је по ре ско п ра во ЕУ наста ло под ути ца јем ме ђу на род ног по ре ског пра ва, о че му све до чи и по - сто ја ње слич них прин ци па, кон це па та и из ра за, ипак се ра ди о два раз - л и ч и т а си с т е ма, ш т о по се бно пот в рђују њихов а п римена и т умачење, где ве ли ки зна чај има ту ма че ње од стра не Су да прав де ЕУ. С об зи ром на то да у ЕУ нај ви ше прав не из во ре пред ста вља ју оснивач ки уго во ри, то се и сâм од нос из ме ђу пра ва ЕУ и ме ђу на род ног пра ва по сма т ра у св е тл у нор м и ови х у г о в о ра. Уг о в о р ом о фу н к ц и о н и с а њу ЕУ (УФЕУ) у чла ну п р ед ви ђе но је да на п ра в а и о ба в е з е ко ји п р о и з и лаз е и з ме ђу на р од н и х спо ра з у ма з а к љу че н и х п р е ја н у а ра г о д и не, 7 а ко ји с у з а к љу ч е н и и з м е ђу јед н е и л и в и ш е д р ж а в а - ч л а н и ц а и јед н е и л и в и ш е т р е ћ и х д р ж а в а п р е н е г о ш т о с у д р ж а в е п р и с т у п и л е Е У, од р ед б е УФЕУ не ће и ма т и у т и ца ја. И па к, у ко л и ко од р ед б е ови х спо ра з у ма н и с у ускла ђе не с оснивачким уговорима, др жаве -чланице су у обавези да пре - д у зм у од г о в а ра ју ће ме р е и з а у зм у з а јед н и ч к и с т а в. Ра д и с е о т о ме да с у д р жа ве -ч ла н и це, п ри ст у па њем ЕУ, п ри ст у п и ле по себ ном п рав ном си сте м у и п ри х в а т и ле оба ве зу ње г о вог по ш т о в а њ а. Пра в н и си с т ем ЕУ з а сн и в а с е на су пре ма цији ЕУ права над националним правом, што долази до израж а ја и у ра с по де л и на д ле ж но с т и и з ме ђу ЕУ и д р ж а в а-ч ла н и ца. К а да с у у п и т а њу не по с ред н и по рези, који су п ред ме т ре г у л и са њ а ме ђу на р од н и м по р е ск и м у г о в о ри м а, н а длеж но с т је п р еп уш т ен а д рж ав ам а -ч л ан иц ам а ЕУ. И па к, у по је д и н и м о бла с т и ма, а по зи в а њ ем на о т к ла њ а њ е п р е п р е к а нео ме та ном функ ци о ни са њу уну тра шњег тр жи шта, ЕУ је усво ји ла дир ек т и в е ко је с у д р ж а в е д у ж не да по ш т у ју и св о је з а ко но да в с т в о уск ла де с њи ма. Реч је о д и р ек т и в а ма о од но с у ма т и ч н и х и з а ви сн и х ком па н и ја, с т а т у сн и м п р о ме на ма ком па н и ја и опо р е зи в а њу к а ма т а и ау т ор ск и х нак на да, ш т о с у п и т а њ а ко ја с е р е г у л и ш у и по р е ск и м у г о в о ри ма. И ма ју ћ и у ви ду да че сто им пле мен ти ра њем ди рек ти ва у сво је на ци о нал но за ко но - да вс т во д ржаве -ч лан ице усвајају одредбе су п р о т не од ред ба ма п ре т ход но з ак љу че н и х по р е ск и х у г о в о ра, по с т а в љ а с е п и т а њ е ме ђу на р од не п ра в не си г у р но с т и, по с е б но к а да с е и ма ју у ви д у у г о в о ри з а к љу че н и с т р е ћ и м д р ж а в а ма. И а ко је ус т а ви ма нај в е ћег бр о ја д р ж а в а-ч ла н и ца п р ед ви ђе на оба ве за по ш т о ва ња ме ђу народно п реузет и х обавеза, с т упањем у ч ла нс т во ЕУ п ри х в а т а с е о ба в е з а по ш т о в а њ а ЕУ нор м и и ч и њ е н и це да ЕУ п ра в о има при мат над ме ђу на род ним пра вом. Уко ли ко су ЕУ пра во и ме ђу на родн и у г о вор у су п р о т но с т и, а по је д и на д р ж а в а-ч ла н и ца у мес т о да п римен и ЕУ нор м у, од л у ч и да ис по ш т у је св о ју ме ђу на р од но п р е у з е т у о ба в е з у и 6 Члан 351 УФЕУ је, у ства ри, не ка да шњи члан 307 Уго во ра о Европ ској за јед ни ци (УЕЗ). 7 По т п и с и в а њ е м д в а у г о в о р а у Р и м у, г о д и н е, с т в о р е н е с у Е в р о п с к а з а јед н и ц а з а атом ску енер ги ју (Еу ро а том) и Европ ска еко ном ска за јед ни ца (ЕЕЗ), од ко јих је с прет ход но ф о р м и р ан о м (1956 ) Е в р о п с ко м з а јед н и ц о м з а у г а љ и ч е л и к ( Е ЗУ Ч ) у н ар едн и м г од ин ам а ство ре на Европ ска за јед ни ца, а за тим и Европ ска уни ја [C o le s 2005].

116 358 при ме ни нор му из уго во ра, на ћи ће се у си ту а ци ји да бу де ту же на и да о њ е ном по с т у п к у од л у ч у је С уд п ра в де ЕУ. Та ко је ов ај с уд, по зи в а ју ћ и с е на сво ју уло гу чу ва ра и за штит ни ка основ них пра ва и сло бо да утвр ђе - н и х о сн и в ач к и м у г о в о ри ма, св о јом п ра к с ом ле г и т и м и з о в а о де р о г и ра њ е од ред би по ре ских уго во ра (и ме ђу на род но пре у зе тих оба ве за) у окви рима ЕУ [De Pi e tro 2015: 92 97]. По ста вља се пи та ње ка ко ту ма чи ти нор ме ме ђу на род них уго во ра и ка ко по сту пи ти у си ту а ци ји ка да тре ба опо ре зо - ва ти до хо дак или ка пи тал ако је об ве зник ли це на ко је се при ме њу је пор е ск и у г овор з а к љу чен и з ме ђу д р ж а ве -ч ла н и це ЕУ и д р ж а ве -неч ла н и це. Уко ли ко пр во по ме ну та одлучи да примени норму уговора која је у колизи ји с ЕУ пра вом, као што је на ве де но, из ла же се ри зи ку да бу де ту же на и да јој се су ди пред Су дом прав де ЕУ; уко ли ко од лу чи да по сту пи пре ма ЕУ п ра ву и з ла же с е ри зи к у да у г о в ор бу де ра с к и н у т и л и с у спен до в а н од с т ра не д ру г е у г о вор не с т ране. Оч иглед но је да ре ше ње п ро бле ма т ре ба тра жи ти и про на ћи на гло бал ном ни воу: по треб но је ускла ди ти ЕУ ре ше - ња с они ма уграђеним у модел конвенције о избегавању двоструког опо - ре зи в ањ а, а т о зна ч и уск ла д и т и с т а во ве и ре ше њ а ЕУ и OECD-a, од но сно У Н. Укол ико би се т ака в дог овор и л и комп ром исно с редње решење могло по сти ћи, то би зна чи ло по сти за ње гло бал не еко ном ске и прав не си гур но - сти ком па ни је и по је дин ци ко ји ула жу и /или оства ру ју при хо де и по - с е д у ју и мо ви н у у јед ној од д р ж а в а ко ја је по т п и сн и ца по р е ског у г о в о ра, и ма л и би сиг у рно с т да ће на њихову п ра вн у и економск у сит уац ију у век би т и п ри ме њ ен р е ж и м у т в р ђен по р е ск и м у г о в о р ом. О в о би ау т о мат ск и зна ч ило и под и з а њ е п ри в р ед не а к т и в но с т и и гло ба лн и економск и р а с т ка ко у по је д и нач н и м д р жа ва ма, та ко и на оп ш т ем, гло ба л ном п ла н у. Ка да се и ма у ви д у ЕУ, гло ба л н и дог овор и, евен т у а л но у но ше ње од г о в а ра ју ће од ред бе у УФЕУ, п у т ем који х би д рж аве -ч ла н и це ЕУ и ма ле ве ћу сло б о д у ( у однос у н а Е У з а ко но д а в с т в о), а л и и о б а в е з у ( у од но с у н а у г о в о р не парт не ре) да по шту ју оба ве зе пре у зе те ме ђу на род ним по ре ским уго во - ри ма, зна чи ли би бо љи так ка ко за кон крет не ЕУ др жа ве, та ко и за са мо Ун ут р аш њ е т рж иш т е. Пош т ов ањ е у г ов о р а о б е з б е д и ло би в е ћ и п ри л и в к а п и т а ла у по је д и нач не д р ж а в е, а и ма ју ћ и у ви д у да је с ло б о да к р е т а њ а ка пи та ла јед на од основ них уго вор них сло бо да у ЕУ, то би се тај ка пи тал мо гао сло бодно кре та ти уну тар ЕУ и пре ла зи ти на ци о нал не гра ни це. Уопш т е, по ш т о в а њ е у г о в о ра о б е з б е д и ло би си г у р но с т и н в е с т и т о ри ма и по - је ди нач ним вла сни ци ма ка пи та ла, а ти ме и при вред ни раст, што је сте у скла ду с глав ним ци љем ко ме ЕУ те жи да ње но (уну тра шње) тр жи ште по с т а не ме ђу нај кон к у р ен т н и ји м т р ж и ш т и ма на гло ба л ном п ла н у. М Е РЕ П РО Т И В Н Е ПО Ш ТО ВА ЊА ПО РЕ СК И Х УГО ВО РА ОД СТРА НЕ ДР ЖА ВА Има ју ћи у ви ду да не по што ва ње по ре ских уго во ра пред ста вља нару ша в а њ е ме ђу на р од ног п ра в ног по р е т к а и с т в а ра њ е не си г у р но с т и код д р жа ва ко је сво је у го вор не оба ве зе ис п у ња ва ју, нео п ход но је п ред у зи ма ње од г о в а ра ју ћ и х ме ра к а ко би с е ов а не же љ е на по ја в а п р ед у п р е д и ла и /и л и

117 359 от кло ни ла. Као што је по ме ну то, у скла ду са чла ном 60 Беч ке кон вен ције о уго вор ном пра ву, у с л у ча ју к а да јед на у г о в ор на с т ра на не ис п у њ а в а оба ве зе ко је је у г о во ром п реузела, д руг а с т ра на мо же ре а г о ва т и ра с к и дом у г о во ра и л и ње г о вом по т п уном, односно дел им и чном суспензијом. Поред овога, још је тежа осуда међународне јавности и нарушавање међународног у гледа конк р е тне д рж ав е: у кол ико мак а р с амо једном нек а д рж ав а одл уч и да једнос т рано усвоји меру којом де р о г и ра од р ед бу и з п р е т ход но за к љу че ног по ре ског у г о вора (бе з п ре тход ног оба ве ш т а ва њ а и по с т и за њ а сагласно сти с дру гом уго вор ном стра ном), не са мо дру га др жа ва-уго вор - н ица, не го и ос та ле д р жа ве, убу д у ће ће би т и знат но оп ре зн и је у до но ше њу од лу ке о за кљу чи ва њу би ло ка квог ме ђу др жав ног аран жма на с њом. Најп ри х в а тљи ви је р е ше њ е је да с е д р ж а в е с у зд р же од усв а ја њ а ме ра ко ји ма се де ро г и ра ју по ре ск и у г о во ри, као и да на ц и о на л н и су до ви у г о вор не одред бе ту ма че у скла ду са сми слом ко ји су обе уго вор не стра не има ле у виду при ли ком пре го во ра и за кљу чи ва ња уго во ра. Ипак, уко ли ко је усваја њ е з а кон ске но р ме с у п р о тне у г ов о рној неи зб еж но, н ајп рих в атљивија р е ше њ а (к а ко би с е сп р е ч ио ра с к и д у г о в о ра и л и њ е г о в а с у спен зи ја) с у: 1) з а к љу ч и в а њ е п р о т о ко ла у з в ећ пос т о је ћ и у г о в ор (ч и ме, у с т в а ри, т ај уго вор по но во сту па на сна гу), 2) за кљу чи ва ње но вог уго во ра (што др жаве у гла в ном из бе га ва ју због д у г о т рај но с т и по с т у п ка п ре г о ва ра ња), а л и и 3) п ри ме на по с т у п к а у з а ја м ног спо ра з у ме в а њ а ко ји је у гла в ном п р ед виђен ч ла ном 25 ме ђу д р жав н и х пореск и х у говора. Овде се поставља п итање, а шта ако уго вор не нор ме де ро ги ра др жа ва по пут САД ка ко да се та да по на ша ју ње ни уго вор ни парт не ри? Ме ђу раз ви је ним државама САД предста вља ју нај ве ћег ин ве ститора. Највеће светске мултинационалне комп а н и је до л а з е и з ов е д р ж а в е и, нај че ш ће, ул а ж у к а п и т а л у не р а з ви је не др жа ве и др жа ве у раз во ју. Као еко ном ски не раз ви је не и у ко ји ма је живот ни стан дард че сто ис под про се ка, ка да се ове др жа ве на ђу у по зи ци ји да им уго вор ни парт нер бу ду САД и да баш оне не по шту ју оба ве зе ко је су п р е у з е ле п р е т ход но по т п и с а н и м по р е ск и м у г о в о р ом, кон к р е т не д р ж а в е у гла в ном н и ш т а не п р ед у зи ма ју. Ра з лог т о ме је с т е з а ви сно с т од с т ра ног к а п и т а ла, је р у п ра в о он омо г у ћу је к а к а в - т а к а в еко ном ск и ра с т и ра з в ој по ме н у т и х д р ж а в а. На ве де но ука зу је на по тре бу за раз ми шља њем и пред узи ма њем гло - ба л ног р е ше њ а, ев ен т у а л но на усв а ја њ е од г о в а ра ју ћег м ул т и ла т е ра л ног ин стру мен та или уно ше ње од го ва ра ју ћих из ме на у по сто је ћу Беч ку конкв е н ц иј у, којом би с е з а не по ш т о в а њ е у г о в о р н и х о ба в е з а у в е ле с т р о же санк ци је од по ме ну тих, нпр. не моћ ност да ком па ни је из (осу ђе не) др жаве по слу ју на тр жи шту дру ге др жа ве и да ка пи тал из пр ве др жа ве ко ји се већ на ла зи у д ру г ој д р жа ви бу де бло к и ра н, од но сно да ком па н и је из п р ве држа ве буду про те ра не с тр жи шта дру ге. Ова ква или друга санкција сличне в р с т е мо гла би и ма т и в е о ма б ол не еко ном ске по с ле д и це по д р ж а ву ко ја не по ш т у је у г о в ор не о ба в е з е, по с е б но а ко би д ру г а у г о в ор на с т ра на би ла не к а од д р ж а в а-ч ла н и ца ЕУ, к а да би с а к ц и о н и с а њ е мо гло зна ч и т и и не мог ућно с т п ри с т у па у н у т ра ш њем т р ж и ш т у ко је обух ват а 28 д ржава. К р ај њ а п о с л е д и ц а б и л а б и у м а њи в а њ е бу џ е т с к и х п р и хо д а о с т в а р е н и х

118 360 на пла том по ре за на гло бални доходак који оства ру ју ком па ни је -ин ве стит о ри и з с а н к ц и о н и с а не д р ж а в е, од но сно опа да њ е њ е ног бру т о до хо т к а и при вред ног ра ста. Слич но се де ша ва и ка да од ред бе уго во ра не по шту је не ка од д р жа ва у ра з во ју, ко ја због свог п ро с т ра н с т ва, бро ја с та нов н и ка и б о г ат с т в а п ри р од н и м ре су р си ма п ред с т а в љ а ве о ма ат ра к т и в но т р ж и ш т е за и н ве с т и т о ре. Ти п и ча н п ри ме р п ред с та в ља по ме н у та И н д и ја, у ко јој се за ко но да вац че сто оглушује о уговорне од ред бе и усва ја на ци о нал не нор - ме које представљају очигледно кршење претходно договорених услова. ЗА К ЉУ Ч А К Не по ш т о ва ње ме ђу на род н и х (по ре ск и х) у г о во ра фе но мен је ко ји м се ме ђу народна п ра в на си г у р нос т озби љ но на ру ша ва, а т име и конс т ру кц ија ме ђу на р од ног п ра в а з а сно в а на на с а гла сно с т и в о љ а д р ж а в а и п ри н ц и п у pac ta sunt ser van da. СА Д п р ед с т а в љ а ју п ри ме р д р ж а в е ко јој с е нај ви ше за ме ра због де ро ги ра ња уго вор них од ред би усва ја њем накнадних законских нор ми, због че га се че сто по кре ћу суд ски спо ро ви. Др жа ве ко је су с е на ш ле у си т у а ц и ји да СА Д не ис по ш т у ју оно ш т о је до г о в о р е но по р е - ск и м у г о в о р ом и м а ју н а р а с по л а г а њу не ко л и ко мо г ућ но с т и: д а у г о в о р р а с к и н у и л и д а с у с п е н д у ј у њ е г о в у п р и м е н у у ц е л и н и и л и д е л и м и ч н о (ш т о с у ме р е п р ед ви ђе не Бе ч ком кон ве н ц и јом о уго в ор ном п ра в у) или да ћут ке на ста ве да при ме њу ју уго вор, од но сно да и са ме од лу че да не пош т у ју у г о в о р. Ме ђу т и м, и м ајућ и у в ид у е ко ном ск и и по л и т и ч к и у т и ц ај и сна гу САД, др жа ве ко је су ње ни уго вор ни парт не ри углав ном се од луч у ју на у п у ћ и в а њ е п р о т е с т не но т е д и п ло мат ск и м п у т ем, а а ко је мо г у ће п ри с т у па ју п ри ме н и по с т у п к а у з а ја м ног спо ра з у ме в а њ а (к а да у гла в ном п ри х в а т а ју а ме ри ч ко р е ше њ е, по с е б но а ко с е р а д и о економск и знатно с ла би ји м д р ж а в а ма). По с е ба н с л у чај п р ед с т а в љ а ЕУ у ко јој је де р о г и ра њ е по р е ск и х у г о - во ра ле ги ти ми зо ва но. То по твр ђу је не са мо члан 351 УФЕУ, не го и прак са Су да прав де ЕУ ко ји је, по зи ва ју ћи се на сво ју уло гу чу ва ра и за штитн и ка основ н и х п ра ва и сло бо да у т вр ђе н и х осн и вач к и м у г о во ри ма, че с т и м ре ша ва њем о не ус кла ђе но сти за ко но дав ства др жа ва-чла ни ца с ЕУ прав ом, ле г и т и м и з о в а о де р о г и ра њ е од р ед би по р е ск и х у г о в о ра у ок ви ри ма ЕУ. С об зи ром на то да ова кво по сту па ње ства ра не си гур ност код ли ца на ко је с е п ри ме њу је по р е ск и у г о в ор ч и је с у од р ед б е у ко л и зи ји с а ЕУ нор - мама, не опход но је уск ла д и т и с т а в о ве и р е ше њ а ЕУ и OECD-a, али и ЕУ и УН ( јер се мо де ли ових међународних ор га ни за ци ја углав ном при ме њују у з а к љу ч и в а њу по р е ск и х у г о в о ра). П и т а њ е је по с е б но а к т у е л но да на с к ада и ЕУ и OECD и н т ен зи в но ра де на усва ја њу ре шењ а о мерама п р от и в по ре ских злоу потреба и избегавања плаћа ња по ре за. Док се с јед не стране OECD з ал аже д а р ешењ а буд у глоба л но п ри ме њ е н а, с д ру г е с т р а не ЕУ с е з а ла же з а пос еба н п рис т у п. Не опход но је по с т и ћ и до г о вор не са мо у по глед у мер а ко је д р ж а в е т р е б а д а п р ед у з и м а ју п р от и в пор ес к и х з ло - у по т р е ба и и з б е г а в а њ а п ла ћ а њ а по р е з а, не г о и у по гле д у ме ра ко ји ма с е сп р е ча в а де р о г и ра њ е по р е ск и х у г о в о ра. Гло ба л н и п ри с т у п зна ч ио би и

119 361 бо љи так ка ко за при вре де појединачних држава, тако и за светску привре - ду. Ово је од по себ ног зна ча ја и за Ре пу бли ку Ср би ју, ко ја иа ко ни је члани ца OECD - a (ч и ји мо де л с ле д и у з а к љу ч и в а њу по р е ск и х у г о в о ра), и па к је у то ку про це са пре го ва ра ња за члан ство у ЕУ. Ма да се до са да Ср би ја ни је на шла у по зи ци ји да националним нормама дерогира одредбе прет - ход но з а к љу че н и х по р е ск и х у г о в о ра 8, уко ли ко се ста во ви ЕУ и остат ка ме ђу н а р од не з а јед н и це не ус агл ас е, и С рбија с е може н аћ и у в ел иком п р об ле м у к ад а једног а д ан а пос т ане де о з аједн ице е в р опск и х д рж ав а. Ср би ја, као ма ла д р жа ва ко ја се још у век на ла зи у фа зи т ра н зи ц и је на с т о - ји да при ву че што ви ше стра ног ка пи та ла. Због то га је за њу од по себ ног зна ча ја да о ба в е з е ко је је п р е у з е ла по р е ск и м у г о в о р ом и ис по ш т у је, је р то ства ра си гур ност код стра них ин ве сти то ра и њи хо ву спрем ност да свој к а п и т а л п л асир ају н а с рпско т рж иш т е. У т ом по гле д у С р би ја, и а ко с е на ла зи на тра си зна чај них путева у Евро пи и ре ла тив но је бо га та при родн и м р е с у р с и м а, н е м о ж е с е п о н а ш а т и к а о в е л и к е д рж ав е ч иј е к рш ењ е у г ов о р н и х одр едби нем а в ел ик и у т иц ај н а и н в е с т и т о р е ко ји до л а з е и з др жа ва-уго вор них парт не ра. Ср би ја да нас на сна зи има укуп но 58 по ре - ск и х у г о в о ра [ М и н ис т а р с т в о фи на н си ја Ре п у бл и ке Ср би је 2017], ш т о је у з по р е ске и д ру г е по г од но с т и п р ед ви ђе не на ц и о на л н и м з а ко н и ма ч и н и по себ но атрак тив ном де сти на ци јом за ула га ње. До ла зак ка пи та ла и ин ве - с т ит ора и з д р жа ва с ко ји ма су по т п и са н и по ре ск и у г овори, знач и и њихов по в ољн ији пор еск и т р е тм а н у однос у н а он ај п р ед ви ђ ен н а ц и о н а л н и м за ко н и ма, а ш то се ви ше ка п и та ла ула же по ве ћа ва се п ривредна акт и вност и еко ном ска си ту а ци ја у др жа ви-до ма ћи ну, тј. Ср би ји, што у крај њој лин и ји зна ч и по в е ћ а њ е ж и в о т ног с т а н да р да и до бр о би т з а ч и т а ву д р ж а ву и дру штво. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА По по ви ћ, Деја н и Го р д а н а И л и ћ По пов (2015). Ре т р о а к т и в но с т з акон а у пор еском п р аву, Ана ли Прав ног фа кул те та у Бе о гра ду. 1: Устав Ре пу бли ке Ср би је (2006). Слу жбе ни гла сник Републике Србије, 98/06. C a l ve t i, Lu z i u s U. (2013). Au t o m a t ic I n fo r m a t io n E x ch a n ge ve r s u s t h e Wit h h ol d i ng Ta x Re - g i m e Glo b a l i z a t io n a n d I n c r e a s i n g S over eig n t y C o n f l ic t s i n I n t e r n a t i o n a l Ta x a t i o n, World Tax Jo ur nal, Ju ne: Co les, Jo an na (2005). Law of the Eu ro pean Union, Lon don: Old Ba i ley Press, Hal born Col le ge. De Kock, Кathrin (2015). Tre aty Over ri de in Ger man Do me stic Law In Li ne with the Cons t i t u t i o n?, Lund Uni ver sity, School of Eco no mics and Ma na ge ment: De part ment of Bu si ne ss Law, H A R N60 Ma st e r T he sis, Ma st e r s P ro g r a m i n Eu ro pea n a nd I n t e r na t i o nal Tax Law 2014/2015. De Pi e tro, Car la (2015). Tax Tre aty Over ri de and the Need for Co or di na tion bet we en Le gal Systems: Sa fe gu ar ding the Ef fec ti ve ness of In ter na ti o nal Law, World Tax Jo ur nal, Fe bru ary: Чла ном 16 Уста ва Ре пу бли ке Ср би је про пи са но је да оп ште при хва ће на пра ви ла ме - ђу на род ног п ра ва и по т вр ђе н и ме ђу на род н и у г о во ри п ред с т а в љ а ју са с т а в н и де о п ра в ног по - р е т к а Ре п у бл и ке. Да би с е у г о во ри и п римењив ал и, не о п ход но је да бу д у у ск ла д у са Ус т а вом. Устав Ре пу бли ке Ср би је (2006) [Службени гла сник РС, 98/06].

120 362 Dkhar, Ba dap bi ang T. and Tanya Agar wal (2015). Ta x Tr e a t y O v e r r i d e: A C o m p r e h e n s i v e Analysis with Spe cial Re fe ren ce to In dia, Na ti o nal Law Uni ver sity, Jod hpur, In dia. El lif fe, Cra ig (2016). The Les ser of Two Evils: Do u ble Tax Tre aty Over ri de or Tre aty Abu se?, Bri tish Tax Re vi ew, 1: Fe mia, Roc co V. and Layla J. Ak sa kal (2010) The Use of Tax Tre aty Sta tus in Le gi sla tion and the Im pact on U.S. Tax Tre aty Po licy. Tax Analysts, April 26: Han, Sung-Soo (2011). The Har mo ni za tion of Tax Тreaties and Do me stic Law, Brig ham Young Un i v e r s i t y In t e r n a t i o n a l L a w & Ma n a ge m e n t Re v i e w, 29: Ku, Ju lian G. (2005). Tre a ti es as Laws: A De fen se of Last-in-Ti me Ru le for Tre a ti es and Fe de ral St a t u t e s. In d i a n a L a w Jo u r n a l, 2: OECD (2014). In co me and Ca pi tal Mo del Co ven tion and Com men tary. Pa ris, OECD. OECD Co un cil (1989). Tax Tre aty Over ri de. Pa ris. OECD. OECD Glo bal Fo rum on Tran spa rency and Ex chan ge of In for ma tion for Tax Рur po ses (2016). Au t o m a t i c E x c h a n ge o f Fi n a n c i a l Ac c o u n t In fo r m a t i o n. Pa ris. OECD. Pi st o ne, Pa squ a le (2002). T he Im pa ct of Comm unit y La w on Ta x Tre a t i e s: Is s u e s a n d S o lu t i on s. Lon don: Klu wer Law In ter na ti o nal. Va n We eg h el, Stef (1998). The Im pro per Use of Tax Tre a ti es with Par ti cu lar Re fe ren ce to the Net her lands and the Uni ted Sta tes. Lon don. Klu wer Law In ter na ti o nal. И Н Т Е Р Н ЕТ И З ВО РИ Бечкa конвенцијa о уго вор ном пра ву (Vi en na Con ven tion on the Law of Tre a ti es) (1969). До с т у п н о н а : ht t p: // le g a l.u n.o r g /i l c / t e x t s /i n s t r u m e nt s /e n g l i s h /c o n ve n t i o n s /1_1_ pdf. При сту пље но: М и н и с т а р с т в о фи н а н с и ја Ре п у б л и ке С р би је (2017 ). Уг о в о р и о и з б е г а в а њу д в о с т ру ког о п о р е з и в а њ а Ре п у б л и ке С р б и је. До с т у п н о н а : ht t p: // m f i n.gov. r s / p a g e s / i s s u e.p h p? id=7063. При сту пље но: Мо де л кон в ен ц и јa СА Д о по р е з у на дохода к ( Un it e d St at e s Model I nc ome Ta x C onve nt ion), До с т у п н о н а : ht t p s: // w w w.t r e as u r y.gov / r e s o u r c e - c e n t e r / t a x - p o l ic y/ t r e a t i e s / D o cu ments/tre aty-us%20mo del-2016.pd f. При сту пље но Chri sti ans, Al li son (2013). Why FAT CA is a Tax Tre aty Over ri de? До ступ но на: le x i s n e x i s.c o m / le g a l n e w s r o om /t a x-l a w/ b/f a t c a c e n t r a l /a r ch i ve /2013/01/21/wh y-f a t c a -i s - - a - t a x- t r e a t y- ove r r i d e. a s px?re d i r e c t e d = t r u e. П р и с т у п љ е но: C h r i st i a n s, A l l i son (2014). Ta x Co o p e r a t ion, Pa st, P re se nt & Fu t u re, I FC Re v i e w 2014: До с т у п но на: ht t p://w w w.ifc re v i ew.com /rest r ic t ed.a spx?a r t ic leid=7479 #. При с т у п ље но: De sai, Pria and Set hi, De van shi (2015). Tax Tre aty Over ri des A Glo bal Per spec ti ve, Fe br u a r y 14, До ступ но на : http: // cto pus.com /aca de mi ke /tax -tre aty-over ri des -a - -glo bal-per spec ti ve/. При сту пље но: Na rayan, Adith V. аnd Ma la, B. (2014). Ta x Tre at y O ve r r i de: A D e ta i le d S t u d y. C he n n ai, I n d ia. Su b ba r aya A iya r, Pa d m a n a b h a n a nd R a m a m a n i, Advo c a t e s, M z la p o r e M a r ch. До ступ но на: pr law.co m /tax blog /tax _tre aty _over ri de -A _de ta i led _ study. pdf. При сту пље но: R a i ngea r d, E mm anu el (20 0 9). T h e Re l a t i o n s h i p b e t we e n EC L a w a n d Int e rn at ion a l Ta x L a w Ne w Pe r s p e c t i ve s. D o c t o r a l t he si s s u m m a r y. Un i ve r sit y Pa r i s I. So r b o n n e. До с т у п но н а : ht t p: //e c.e u r o p a.e u /t a x a t i o n _c u s t o m s /r e s o u r c e s /d o c u m e nt s /t a x a t i o n /ge n _i n fo /c o n - fe r e n c e s /r a i n ge a r d _ s u m m a r y.p d f. П р и с т у п љ е но: Ras hmin Cha nu lal San ghvi C.A. (2010), Tre aty Over ri de, pa p e r pre se n t e d at Con fe re n ce on In te r na t i o nal Ta xa t i on Re ce nt De ve lop me nt s, Ja nu a r y, 2010, Mu mbai, Дос т у пно на: ht t p://w w w.r a sh m i nsa ng hv i.com /down loa d s /t a xa t i on /i n t e r n a t i o n al-t a xa t i on / Tre at y _ Ove r ri de-pa per_by_ras hmin.pdf. При сту пље но

121 363 I N T E R NA T I O NA L TA X T R E A T I ES OV E R R I DE by R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R S N E Ž A NA R. STO JA NO V IĆ Union Ni ko la Te sla Uni ver sity, Fa culty of Bu si ness and Law Knez Mi hai lo va 33, Bel gra de, Ser bia s n e z a n a s t o ja no v ic27@g m a i l.c om SUM MARY: In ter na ti o nal or der is ba sed on the con sent of sta tes and the prin ci ple p a c t a s u n t se r v a nd a, thus ma king the tre aty over ri de a se ri o us pro blem. When one party u n i la t e r a l ly ove r r u le s t r e at y p r o v i sion (s), ot he r p a r t y m ay u n de rt ake meas ur e s p r es c r ib e d in the Vi en na Con ven tion on the Law of Tre a ti es: ter mi na tion or su spen sion. It is al so p o s si ble t o a p ply mu t u a l a g r e e me nt p r o c e d u r e. Us u a l ly, s t a t e s avoid e n t e r i ng i n t o r e - n e - go t i a t io n of t he t r e a t i e s b e c a u s e it i s t i me - c o n s u m i ng. T he a ut ho r d i f fe r e n t i a t e s b e t we e n tre aty over ri de in mo nist and du a list sta tes, and wit hin the Eu ro pean Union, then ma kes c o nclusio n a b o u t t h e a b s e n c e of p u r e s o lu t i o n s a n d p r o p o s e s g lo b a l a c t io n fo r s ol v i n g t r e a t y ove r r i d i n g p r o ble m, wh ich c o u ld h a ve f u r t h e r i m p a c t o n e c o n o m ic a c t i v it y a n d we alth on na ti o nal and glo bal le vel. KEYWORDS: in ter na ti o nal law, na ti o nal laws, mo nism, du a lism, tax tre a ti es, tre - a t i e s ove r r i d e

122

123 UDC 602: ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРИ РО ДА И ЉУД СКО У ДО БА БИ О Т ЕХ НО ЛО Г И ЈА ГОР ДА НА В. СТО ЈИЋ Ун и в е р з и т е т у Н и ш у, Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т Ћи ри ла и Ме то ди ја 2, Ниш, Ср би ја go r d a n a. s t o f i l f a k. n i. a c. r s САЖ ЕТА К: Брз ра зв ој био т ех нолог и јe пос ледњи х децен ија пок р ен уо је р а с п р а в е о по с ле д и ц а м а г е не т ск и х мо д и фи к а ц и ја ж и ви х о р г а н и з а м а и би о т ехнолош ког побољшања човека. Савремене д ист оп ије к роз у ме тн и чк у фор му пру жа ју убе дљи ву и раз ра ђе ну сли ку по сле ди ца при ме не би о технолог ија по п ри р о д у, чо в е к а и д ру ш т в о. Пр ед ме т р а д а је п р облем г р а н ице п р и р од н о /н еп р и р од н о, љу дс ко /ж ив от и њс ко у с в ет у р аш ир ен е п р и м ен е би от ехно ло г и ја. Ц и љ ра да је да с е, на о сно ву а на л и з е д ист оп и ј ског р ома на М а р г а р е т е Ат вуд Ан т и л о п а и Ко с а ц, по к а же а р г у ме н т а ц и ја з а и п р о т и в г ене тског и н же њ е ри н г а и по б ољ ша њ а чо в е к а. О снов на п р е т по с т а в к а р а да је да се кроз од нос глав них ју на ка пре ма по сле ди ца ма при ме не би о тех но - л о г и је и з р а ж а в а н е мо ћ х у м а н и с т и ч ког (би о кон з е р в а т и в ног) г л ед иш т а у од но су на би о лошки редукционизам и инст румента лни, прагматич ни прист уп жи во ту и чове ку. Ова прет поставка се про ве ра ва кроз ана ли зу од но са прир од но -не п ри р од но, људ ско -ж и во т и њ ско, по с т х у ма н и љу д и и би в ш и чо век. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: би о тех но ло ги ја, дис то пи ја, при ро да, људ ско, жи во - т и њ ско Брз раз вој биотехнологијe по след њих де це ни ја по кре нуо је рас пра ве о по сле д и ца ма ге не т ск и х мо д и фи ка ц и ја ж и ви х ор га н изама. Коме рц ија лна упо тре ба ге нет ски мо ди фикованих орга ни за ма у по љо при вре ди по др жав а на је к а о с р ед с т в о з а по в е ћ а њ е п р о и з в од њ е х ра не, сма њ е њ е п р о бле ма гла ди у све ту и про фи та бил но сти по љо при вред не про из вод ње, а оспо рава на ка ко из еко ло шких (на ру ша ва ња еко си сте ма), ме ди цин ских (не же - љ е н и х по с ле д и ца по људ ско зд ра в љ е) и еко ном ск и х ра з ло г а (мо но по ла и по с лов не по л и т и ке нај зна чај н и ји х ко р по ра ц и ја). Су прот ста вље на гле ди шта по себ но су из ра же на кад је реч о мо гућно сти ма би о тех но ло шког побољшања чо ве ка. За ступ ни ци тран сху ма низма ис т и ч у по б ољ ша њ е к а о да љи ко р а к у ев о л у ц и ји који м с е р ешав ају

124 366 п робле ми с којима се човек суочава (болести, опадање фу нкција у старости) ис ти чу ћи да се већ са да ко ри сте раз ли чи та сред ства којима се побољшав а људ ск а п ри р о да (од в а к ц и на до пејс меј ке ра) и да је ра з в ој т ех но ло г и је и ре ве рзибила н п роцес, да ча к и а ко жел имо, не мо же мо да г а ог ра н и ч и мо. Би о кон з е р в ат и вно глед иш т е п р от иви с е поб ољшању чов ек а з асн ив ајућ и т о на ра зно в р сн и м ра з ло зима од р ел иг и јск и х (да човек п р еузима улог у Бо га мешајући се у бо жан ско ства ра ње све та) до по ли тич ких и ху ма ни стичк и х (да ће т о до ве с т и до но ви х об л и к а не јед на ко с т и, п р ои звес т и мора лн у оба ве зу побољшања, да се мења људска природа). Најзад, средишња струја по к у ша в а да п ру ж и гле д и ш т е ко је у зи ма у о б зи р по с ле д и це п ри ме не ра з л и ч и т и х т ех но ло г и ја и сход но т о ме мо г ућ но с т и д ру ш т в е ног усме рава ња и кон тро ле по бољ ша ња чо ве ка. Ви ше у: [Мitrović 2012]. Књи жев на фор ма мно го убе дљи ви је од те о риј ских рас пра ва успе ва да до ча ра по сле д и це ра з во ја д ру ш т в а т и ме ш т о п ри к а зу је св а ко д нев н и жи вот уклопљен у це ло ви ту сли ку дру штва. По ред тога, она је, како истиче Ку мар (Ku mar), и ме тод ана ли зе јер пру жа пот пу но раз ви је ну и раз рађе н у с л ик у свет а ч ије с е с т в арањ е очек ује п рименом одр еђен и х начела. Нити јед на тео ри ја то та ли та ри зма, ни ти јед но свје сно упо зо ре ње на знанс т ве н у охо лос т и л и т ех но ло ш к у у г ро зу, н и је се у т и сн у ло у ма ш т у д ва де - се т ог с т о ље ћа по п у т 1984 или Вр лог но вог сви је та. Јед на ко као и у т о п и ја, ан т и у то п и ја т реба к њижевн у маш т у за обзна њи ва ње сво је по ру ке [Ku mar 2001: 76 77]. Д ист о п и ја по ла зи од по с т о је ћ и х т ен ден ц и ја у д ру ш т ву на с т о је ћ и да по ка же њи хо ве к рај ње по сле д и це. Из бор т ен ден ц и ја је одређен аут оровом оце ном шта је оно што је важно или потенцијално угрожавајуће у посто - је ћем ра з в о ју д ру ш т в а. То т а л и т а ри з а м и не кон т р о л и с а на п ри ме на на у ке и т ех но ло г и је нај че ш ће су т еме д ист оп ија, а л и се т оком 20. век а т еж иш т е ме ња ло: док су класичне дистопије биле усредсређене на угрожавање сло - бо де и по т и ск и ва ње и н д и ви д у а л но с т и од с т ра не д р жа ве, д ис т о п и је д ру г е по ло ви не 20. ве ка у пр ви план ис ти чу по сле ди це раз во ја на у ке и тех но - ло г и је и не о г ра н и че ног к а п и т а л и зма в о ђе ног п р о фи т ом. Д ис т о п и ј ск и р о ма н Ма р г а р е т Ат вуд ( Ma r ga r et At wo o d) Ан т и л о п а и Ко сац [A tvud 2004] при казује последице трен до ва ко ји већ да нас угро - жа ва ју, и л и би, у ко л и ко се ра звој одвија на одређен и нач и н, у буд ућнос т и мо гл и да у г р о з е чо в е к а, д ру ш т в о и п ри р о д у: к л и мат ске п р о ме не, моћ и зло у по тре ба на у ке, ко мо ди фи ка ци ја и по тро шач ко дру штво, моћ ко р по - ра ци ја, раст дру штве них не јед на ко сти и уни ште ње чо ве чан ства. Кук наво д и м и т о ве ко ји су са д ржан и у р оман у: м и т о Ф ра н кен ш т ај н у (с т ва ра њу ва н материце), Про ме те ју, за бра ње ном зна њу и тех н иц и ва н конт роле, м и т о по с ледњ ем чо в е к у к а о је д и ном п р е ж и в е лом и м и т о а по к а л и п си к а о про чи шће њу све та иза ко га сле ди но ви по че так [Co o ke 2006: 105]. У с р ед иш т у р омана су по с лед ице п ри ме не би о т ех но ло г и ја ко је во де у н и ш т е њу чо в е ча н с т в а и у г р о ж а в а њу еко ло ш ке ра в но т е же. Пр о ме њ е на кли ма као по сле ди ца гло бал ног за га ђе ња до во ди до по пла ва, ши ре ња пусти ња, уни шта ва ња усе ва, по ди за ња ни воа мо ра, опа сног сун че вог зра че - њ а. У р оман у је п ри к а з а но по т р о шач ко д ру ш т во оп ш т е ко мо д и фи к а ц и је

125 367 ру ко во ђе но би о тех но кор порацијским ком плек сом ко ји мо ди фи ку је по сто - је ће и с т в а ра но в е о б л и ке ж и в о т а ра д и о с т в а ри в а њ а ш т о в е ћег п р о фи т а. Пол, сек су ал на ори јен та ци ја, ви си на, бо ја ко же и очи ју, све иде по по - руџ би ни, све се мо же на пра ви ти и по пра ви ти (...) Ов де се на ша ро ба претва ра у зла то [A tvud 2004: 309]. Комоди фи ка ци ја је под стак ну та све прис у т н и м ма р ке т и н г ом ко ји подс т и чe и л у зи ју не о г ра н и че ног по б ољ ша њ а. На да и страх, жуд ња и од врат ност то су би ла ње го ва сред ства за рад... [A tvud 2004: 269]. 1 Би о т ех но ло ш ке кор по ра ц и је и ма ју не с а мо еко ном ск у већ и по ли тич ку моћ, пре у зи ма ју ћи мо но пол над сред стви ма при ну де. Основа про фи та је су би о тех но ло шка ис тра жи ва ња из че га произи лази и с оц ија лна с т рат ифик ац ија и п р ос т орна с ег р ег ац ија д руш т в а. 2 Људ и с у по де љ е н и у д в е к а т е г о ри је љу д и бр о је в а, на у ч на е л и т а ко ја ра д и з а би о тех кор по ра ц и је и ж и ви у п рос торно из д во је н и м Ком п лек си ма, и љу д и речи, пуки потрошачи који живе у Пле бе ја ма, не ка да шњим ве ли ким градо ви ма. Ком плек си су опре мље ни сред стви ма ко ја омогућавају релатив - но у г о да н ж и во т, и зо ло ва н и од за г а ђе ња, к ри м и на ла, т е ро ри зма, бо ле с т и, п р е н а с е љ е но с т и и не си г у рнос т и које ц а ру ју у П ле б е ја м а. Од в о је н и с у зи до ви ма и ч у ва н и Кор по л иц ијом је р је и зва н зид ина Комп лекса сувише хар две ра, су ви ше софт ве ра, су ви ше не при ја тељ ских об ли ка жи во та, сувише св акојаког ору жја. И с увише з ави с т и, фа на т и зма и д в о л и ч но с т и по ре чи ма Џимијевог оца, генографа, за кога су Комплекси налик средњо - в е ков н и м д в ор ц и ма, з а к ра љ е в е и в ој в о де, и з ко ји х с е мо же си па т и в р е о ка тран на не при ја те ља [A tvud 2004: 40]. За Џи ми је ву мај ку, бив шу на учни цу, у Ком плек си ма је све ве штач ко, све је за бав ни парк, а ста ри на чин жи во та се не мо же вра ти ти. По с ле д и це ра з в о ја и н ф ор ма ц и о н и х т ех но ло г и ја с у у д ру г ом п ла н у а л и, з а јед но с а би о т ех но ло г и јом и ма р ке т и н ш к и м с ло г а н и ма, до п у њу ју сли ку пост мо дер ног дру штва си му ла кру ма. Хра на је би о тех но ло шка симу ла ци ја хра не ( је ли ово пра ви пу тер ), а ку ће и на ме штај су ре про дукц и ја. Гла в н и ју на ц и, Ко са ц и Џ и м и (ко ји ка сн и је по с та је Сне ж н и) п ро во де в р е ме и г ра ју ћ и ви де о и г р е и с у р фу ју ћ и и н т е р не т ом. Гра н и ца ви р т у е л не р е а л но с т и и с т в а р но с т и је по р о зна Џ и м и гле да по г у бљ е њ е св о је мај ке у ри ја л и т и п р о г ра м у, ви де о и г ри ца И з у м и ра т он по с т а је м р е ж а еко т е р о - ри с та, А н т и ло па из пор но г раф ског фи л ма и и н те р не т ве с т и ула зи у ж и во т Џ им ија и Косца. Врх уна ц у рушав ањ а с т в а рног у сим ул ак ру м, г убит а к г р а н и ц е и з м е ђу в и р т у е л н о г и с т в а р н о г, о с т в а р у је с е т и м е ш т о људ с к а вр ста пре ла зи у Из у ми ра тон, уни ште на од стра не Ко сца. 3 1 Ку к и с т и ч е д а је т о д р у ш т в о ко је од л и к у је м о ћ к а п и т а л и с т и ч к и х ко р п ор а ц ија н а д њи хо в и м п о т р о ш а ч и м а и н а у ч н и к а н а д п р и р о д о м. П р и к а з у ј у ћ и с в е т т а ко о ш т р о с в е д е н н а б р е н д о в е, с л о г а н е и т е х н о н а у ч н е п а н а ц е је, Ат в у д о в а п р и к а з у је ʼм а с к а р а д уʼ с а в р е м е н о г за пад ног дру штва, у ко ме су брен до ви по ста ли моћ не озна ке иден ти те та и у ко ме фар ма цеут ске ком па ни је ства ра ју бо ле сти и ле ко ве у исто вре ме [Co o ke 2006: 117]. 2 О ана ли зи дру штве не струк ту ре и дру штве не по кре тљи во сти у ге нет ски и ки бер - н е т с к и м о д и ф и ко в а н о м д р у ш т в у (н а п р и м е р у т р и н а у ч н о ф а н т а с т и ч н е п р и ч е, м е ђу ко ји м а је и ро ман А н т и л о п а и Ко с а ц) ви де ти: [Mitrović 2012а]. 3 О п р и м е н и Б о д р и ја р о в е т е о р и је с и м у л а к р у м а и с и м у л а ц и је н а р о м а н е А н т и л о п а и Ко сац и Го д и н а п о т о п а Мар га рет Атвуд оп шир ни је у: [L a b u d o v a 2 010].

126 368 А по к ал и п с а на с т а је к а о р е з ул т ат де ло в а њ а јед ног нау чн ик а ( Косца) ко ји би о т е р о ри змом у н и ш т а в а људ ск у по п у ла ц и ју и з а ме њу је је г ру пом, ге нет ским инжењерингом створених, трансгених нових људи ослобо - ђ е н и х сви х људ ск и х не с а в р ше но с т и. Ко н ач н и р е з у лт а т не ог р ан иченог ра з во ја би о т ех но ло г и је је с т е да се ч и т а в све т п ре т ворио у једа н ог р ома н не кон т р о л и с а н и екс пе ри мен т (...) а док т ри на о не же љ е н и м по с ле д и ца ма у пу ном је за ма ху [A tvud 2004: 246]. Мно штво је мон стру ма у књи зи [Da vis 2008: 238]: Ко сац је лу ди на уч ник, Ко шчи ћи су не што из ме ђу чо ве ка и жи во ти ње, Сне жни је по - сле а пок ал и псе де х у ма н и зо в а н; м но ш т во је ж и во т и њск и х обл ик а који су р е з ул т ат г е не т ског и н же њ е ри н г а и х и бри д и з а ц и је, к а о и мон с т ру о зн и х ч и но в а у п ле б е ја ма (деч ја п р о с т и т у ц и ја, т р г о ви на љу д и ма). Ку у р о ма н у та ко ђе ис ти че тан ку гра ни цу из ме ђу чо ве ка и мон стру ма [Ku 2006]. ПО ЗИ Т И ВИ СТ И Ч КО VS Х У М А Н И СТ И Ч КО: ЉУ ДИ БРО ЈЕ ВА И ЉУ ДИ РЕ ЧИ Пред мет ра да је су ди хо то ми је при род но/не при род но и људ ско/жив о т и њ ско у р о ма н у Ан т ил оп а и Коса ц. Кроз сво је глав не ли ко ве Ко сца и Сне жног Атву до ва из ла же раз ли чи те ар гу мен те за или против по - б ољ ша њ а чо ве к а и г е не т ског и нжењери н г а. О н и су п ред с т а в н и ц и по де ле к а ра к т е ри с т и ч не з а д ру ш т во Ко са ц је на у ч н и к, ви соко вреднова н човек бр о је в а, е ле г а н т а н у м, део ели те, а Сне жни је чо век ре чи ко ји не ма вел и к у в р ед но с т у д ру ш т ву у ко ме с е п р о фи т з а сн и в а на би о т ех но ло ш к и м ис т р а ж и в а њи ма. Ко с а ц и зр аж ав а п рир одо на у ч но, т ех н и ч ко м и ш љ е њ е, п ра г ма т и ч н и п рис т у п р ешав ању п р облема. И к ада жел и да п р омен и све т (ма да је ње го ве мо ти ве могуће различито тумачити) и када изражава про - т и в љ ењ е дег р ад ац ији п рир оде, недос т а је м у е мп ат ија, а с р едс т в о које п ри ме њу је за ре ша ва ње п ро бле ма је у н и ш те ње ч и та ве људ ске по п у ла ц и је, укљу чу ју ћи и са мог се бе. За Ко сца свет се мо же бес ко нач но при ла го ђа вати и уре ђи ва ти; свет је са грађен од дискрет них еле ме на та ко ји су ме ђу соб - но по ве за ни узро ком и по сле ди цом [Co o ke 2006: 119]. Ко шчев ин стру мента лни п ри ст у п заснива се на насиљу над п риродом у име науке и п рофита [Di Mar co 2005: 182], а етич ко про су ђи ва ње за ме ње но је биолошким редукц и о н и змом ко ји у с р е д и ш т е с т а в љ а п ри ла г о ђе но с т ок ру же њу. Сне жни (Џи ми) је не при ла го ђен, осред њи ђак, до бар с ре чи ма али лош с бр о је ви ма, не у р о т ип и чн и бе з г е на з а г е н и ја л но с т [A t v ud : 190, 211], под ре ђен у тој ко му ни ка ци ји с Ко сцем. Он осе ћа да не што ни је у ре ду у то ме шта Ко сац и ње му слич ни ства ра ју, чо век и при ро да су за ње га вред нос т, 4 а л и су ње г о ва ар г у мен та ц и ја и де ло ва ње не у бе д љи ви. Тај под ре ђе ни поло жај ху ма ни стич ког у од но су на при родонаучно и техничко нај бо ље је осли кан кроз при чу о Мар ти Гре јам за пу ште ној шко ли 4 Џи ми је ва љу бав пре ма при ро ди и жи во ту про вла чи се кроз чи тав ро ман, чак и по сле а п о к а л и п с е: д ок п о с м а т р а н е с т в а рн о з ел ен у г ус ен иц у о с е ћ а и з н е н а д а н, н е о бја ш њи в н а л е т н е ж н о с т и и ус х и ћ е њ а. Је д и н с т в ен а је, п ом иш љ а. Н и к а д в и ш е н е ћ е п о с т а ја т и и с т а о в а к в а гу се ни ца. Ни кад ви ше не ће по сто ја ти ова кав тре ну так, ова кав сти цај прилика [Atvud 2004: 53].

127 ок ру же ној п ле б е ја ма ко ју по х а ђа ју с т у ден т и ко ји не мо г у да с е у п и ш у на не к и на у ч н и фа к ул т е т. Не к а д ч у в е н и ко леџ у ме т но с т и и д ру ш т в е н и х на у к а под с е ћ а на не к а да ш њ е и з у ча в а њ е ла т и н ског а к т и в но с т и п ри јат - не са ме по се би, али без ика кве су штин ске ва жно сти. За то се сту ден ти о бучав ају и з в еш т ина које с е мог у у нов ч и т и, а би в ш и мо т о Ars lon ga vi ta b re v i s до пу њен је ре че ни цом На ши сту ден ти уче се по слу иа ко су могућ но сти до би ја ња по сла с њи хо вом ди пло мом вр ло су мор не. На су прот њ е м у је Во т с он-кри к, цен т а р би о т ех но ло ш к и х ис т ра ж и в а њ а, у р е ђен, оп р е м љ ен нај са в р е ме н и јом и најск уп љ ом оп р е мом, с ја к и м о б е з б е ђе њ ем и ге ни јал ним сту ден ти ма ко ји ства ра ју про из во де за тр жи ште. Ху ма ни стичко и т е х н и ч ко, п р о ш ло и с а д а ш њ е /бу д у ћ е с у п р о с т о рно и д руш т в ено по тп уно сег рег иран и: Шт а једа н т ака в се ља к и ма да по се ћу је п лем с т во? [A tvud 2004: 215]. Ову су прот ност из ра жа ва и ди ја лог из ме ђу Џи ми ја и Ко сца о умет - но сти. Док пр ви ис ти че да иза нестале цивилизације остаје уметност, имаг и на т ивне ст ру к т у ре ко ји ма се де фи ни ше људ ско зна чење, Кош чев одговор је и з јед н а ч а в а њ е по з н а ч а ју у м е т н и ч к и х д е л а и д ру г и х м а т е р и ја л н и х оста та ка људ ског по сто ја ња и сво ђе ње у ме т но сти на ње н у би о ло шк у свр ху, бор бу за би о лошку предност приликом парења, заљубљености на хормо - нал но узро ко ва но ста ње из ме ње не све сти, а сек са на ве о ма не за до во љав а ју ће ре ше ње п р о бле ма ме ђу г е не ра ц и ј ског г е не т ског т ра нсфера [At v ud 2004: 210]. По с е т а Во т с он-кри к у по к а з у је о с е ћ а њ е к ри ви це и не ла г од но с т и п ри с у т но код Џ и м и ја з б ог о с е ћ а ја н и же в р ед но с т и. Је да н од а р г у ме на т а у рас пра ва ма о тран сху ма ни зму је сте да би се на тај на чин ство ри ла друштве на оба ве за да се бу де бо љи, леп ши, па мет ни ји ко ја би се као нор ма на ме та ла сви ма у д ру ш т ву, у к љу ч у ју ћ и и оне ко ји не же ле из не ког ра з ло - га да се по бољ ша ју. Иа ко ју на ц и ро ма на н и су ге не т ск и по бољ ша н и, нор ма оба ве зно сти је ус по ста вље на на осно ву уло ге на у ке и тех но ло ги је у друштву. Упра во Џи ми по ка зу је ту вр сту кри ви це за то што у све ту у коjeм по сто ји по де ла на љу де бро је ва и не у ро ти пич не, он спа да у ову дру гу гру пу. Основ на прет по став ка ра да је да се кроз од нос Ко сца и Сне жног пре ма по сле ди ца ма при ме не би о тех но ло ги је из ра жа ва не моћ ху ма ни стичког (биоконзе рв ат и вног) глед иш т а у односу на биолош к и ред у кц ион из а м и ин стру мен тал ни, праг ма тич ни при ступ жи во ту и чо ве ку. Ова прет по - став ка се по ка зу је на ана ли зи два про бле ма: пи та ња шта је при род но и г ра н и це чо в ек ж и в о т и њ а. П РИ РО Д А ( Н И )Ј Е П РИ РОД Н А 369 О б и л а з е ћ и ко м п л е к с у к оj e м с у и з л о ж е н е р а з н е т р а н с г е н е и д р у г е ге нетским инжењерингом створене врсте, Џими осећа нелагодност не - што ни је у ре ду, али шта то ни је у ре ду он не мо же ја сно да ар ти ку ли ше. Ко шчев од го вор на пи та ње да ли су пра ви или ла жни леп ти ри (тј. де ло при ро де или људ ске ру ке) је сте: ако леп ти ри ле те, па ре се, по ла жу ја ја из ко ји х и з л а з е г у с е н и це, он д а с у с т в а р н и, п р а в и. Џ и м и је в о од у с т а ја њ е од

128 370 рас пра ве шта је ствар но, шта је при род но ( Ни је же лео да се с Ко сцем у п у ш та у ра с п ра ву шта је пра во [A tvud 2004: 217]), из ра жа ва не моћ ко ју да нас ис ка зује ху ма ни стич ка ми сао пред по зи ти ви стичким и инструмент а л н и м п ри с т у пом. Х и бри да ц и ја, м у т а ц и ја и си м у ла ц и ја с у п ри ма р не, нај зна чај н и је к а ра к т е ри с т и ке, а ов а ло г и к а к а о н и т п р о ж и ма к ул т у ру и на у ку на свим ни во и ма [Co o ke 2006: 109]. У сцени с лептиром, Атву дова истиче још јед ну ка рак те ри сти ку прир о до на у ч ног и т ех н и ч ког м иш љ ењ а: к а д с е једном з ав рш и, с â м п р оце с ви ше ни је ва жан, ни је ва жно ка ко је не што на ста ло. По за вр шет ку про - це с а, Ко с а ц од ба ц у је ис т о ри ју и по р е к ло. О н св о д и ч и т а в о ис к у с т в о на оно ш т о је ч и с т о ем п и ри ј ско и ш т о се мо же к ва н т и фико ват и [ Dav is 20 08: 241]. 5 Ко ш че ва у з ре ч и ца ( Тала с буд ућнос т и ) пот врђује т о одсус т во ис т о - ри ј ске и до м и на ц и ју п р о а к т и в не фу т у ри с т и ч ке ори јен т а ц и је. При ме р са ко ко к у гла ма 6 (орга нска п латформа, у већано бело месо п и- ле та, из ко је су от кло ње ни сви су ви шни ор га ни и нер вни си стем) на во ди н а п и т а њ е: а ко с е п р от ивимо г ене тск и мод ификов ан и м о рг ан из м им а, ко ју п ри р о д у бра н и мо, кол ико је п рир одна п ри р о да ко ју бра н и мо? Од но с дру штва пре ма при ро ди мо же се пред ста ви ти као низ историјских секвенц и При р о да п р е ма При р о д и, Кул т у ра п р е ма При р о д и, Кул т у ра п р е ма Кул т у ри [Ca st el l s : 501]. При р о да ко ја да на с ок ру ж у је чо в е к а в е ћ и м де лом је мо д и фи ко в а на њ е г о ви м де ло в а њ ем. Да л и с е да на с п р о т и ви мо сред стви ма, али не и ци ље ви ма? Или је пак реч о пре ла ску са фи тур гиј ског на де м и ју р ш ко де ло в а њ е на ор г а н и зме ж и ви х би ћ а [ Fi n k 198 4: ]. На с у п р о т а р г у мен т и ма на у ке и еко но м и је, ш т а мо же мо да п р ед ло ж и мо као ал тер на ти ву: пи ле из ин ку ба то ра шта је у то ме да се ство ри што ви ше ме с а з а ш т о к ра ће в р е ме у в е ш т ач ком ок ру же њу под с т и ца њ е т ен ден ц и је ко ју је у ње м у уса д и ла п ри ро да; по че м у је т о п и ле п ри род н и је од ко ко к у- гле? За т о је да на с т е ш ко ја сно де фи н и са т и ар г у мен т е п р о т и в ко ји мо г у да из д р же ло г и ч к у п ро ве ру. За ш т о осе ћа да је не ка г ра н и ца п ре ко ра че на, не ка ме ра превр ше на? Шта је тач но пре ви ше, шта је тач но предалеко? [Atv ud 2004: 223]. Ко ко к у гла не до ж и в љ а в а б ол, па с у т и ме о т к ло њ е н и п ри г о в о ри б о - ра ца з а п ра в а ж и в о т и њ а. Ма р г а р е т Ат вуд т и ме и р о н и ч но по к а з у је да с е а р г у мен т х у ма но с т и мо же п р е о к р е н у т и у св о ју не г а ц и ју. Осе ћај од врат но сти ко ји Џи ми осе ћа кад гле да ко ко ку гле та ко ђе зад рж ав а з а с еб е. У св ет у у коjeм дом ин ир а позит ивис т и чко м иш љ ењ е, тр жи шна ефи ка сност и рен та бил ност про из вод ње, осе ћа ње као што је мо - р а л н а од в р а т но с т је и р е лев а н тно, неиск а зи в о. 7 Слич но је и са естет ским 5 О в ај од н о с п р е м а и с т о р и ји м о же с е в и д е т и и и з с т а т у с а х у м а н и с т и ч к и х и д р у ш т в е - н и х д и сц и п л и н а п ри к а з а н р а н и је н а п римеру М а р т е Гр е ја м к а о и и з Џ и м и је в ог у з а л уд ног по ку шаја да спа си књи ге и ожи ви ста ре ре чи. 6 Ро ман Ан ти ло па и Ко сац ка рак те ри ше спе ци фи чан је зик упо тре ба мно штва техн и ч к и х и з р а з а и л а т и н с к и х н а з и в а и с т в а р а њ е в е л и ко г б р о ја н о в и х р е ч и ко је од с т у п а ј у од уо би ч а јен и х лекси ч к и х п р а ви л а. О спе ц и фи ч но с т и м а т в о р б е р е ч и у р ом ан у к а о и о њихов ом пре во ду на срп ски је зик оп шир ни је у: [Jovanović 2007]. 7 Но во ве ков ни раз вој до вео је до по сте пе не по бе де де кар тов ске ло ги ке ума над (паск а лов ском) ло г иком с рц а п а је т ај с рч ан и, о с ећ ајн и де о људ ског би ћ а по с т а о д ру г о зн а ч а ја н,

129 п р о це на ма Џ и м и т р е ба да з а м и с л и ко ко к у гл у к а о мор ск у с а су, а не к а о о г р о м н у б р а д а в и ц у, а т о ш т о Кош ч ић и ј ед у с о пс т в ен и и зм е т т р еб а д а по сма т ра са мо к а о с ред с т во з а ма ксима лно искориш ћење ра сполож иви х хран љи вих ма те ри ја [A tvud 2004: 175]. Је дан од при ста ли ца тран сху ман и зма, Н и ко ла с Еј гар ( Nic ho las Aga r) ис т и че да сва ка од врат нос т бу д у ћ и да је п ро из вољ на, од но сно и ра ц и о на л на, не у к ла па се у објек т и в но на у ч но ми шље ње [A gar, нав. пр. Мitrović 2012: 44]. Тра н сг е не в р с т е и ж и в о т и њ е с и з ме њ е н и м г е не т ск и м ма т е ри ја лом с т в а ра ју с е с ц и љ ем да у з ма к си ма ла н п р о фи т з а до в о љ е људ ске по т р е б е п ро из ве де не/под с так н у те снаж н и м рек ламн и м кампањама. Неог ран ичена моћ над при ро дом у осно ви је ло ги ке да се но во ство ре не вр сте мо гу конт ро л и са т и. Ме ђу т и м, Ат вуд у ка зу је на п ро бле ме ко ји на с та ју у п ра во за т о ш т о по т п у н а кон т р о л а н и је мо г у ћ а. Н а ру ш а в а њ е еколош ке р а внот еже по себ но до ла зи до из ра жа ја у по ста по ка лип тич ном свету у којем се осло - бо ђе не т ран сгене врс те неконт рол исано м но же и у г ро жа ва ју д ру ге об л и ке ж и в о т а. ФЛ У И Д Н Е Г РА Н И Ц Е ЉУД СКОГ: И З М Е ЂУ СА ВР Ш Е НОГ И Ч У ДО ВИ Ш НОГ 371 Пи та ње шта је при род но у пу ном сми слу до ла зи до из ра жа ја кад је р еч о чо в е к у и ма ју ћ и у ви д у је д и н с т в е но с т чо в е к а и а н т р о по цен т ри з а м к а о до м и на н т н и по глед на све т к р оз г о т о во це л у људ ск у ис т о ри ју. Ат вуд у ро ма н у п ро бле ма ти зу је ово пи та ње на не ко ли ко ни воа ко ји ће у на став к у ра да би т и а на л и зи ра н и: ж и в о т и њ ско/људ ско, по с т х у ма н и љу д и, би в ш и чо век. Жи в о т и њ с ко/људ с ко: св ињон и. По се бан об лик тран сге них вр ста наста је ком би но ва њем људ ских и жи во тињ ских ге на. Сви њо ни су про јек то - ва н и да би се у т е л у сви ње у з га ја л и људ ск и ор га н и ко ји се ла ко п ре са ђу ју и мо г у с е п ри ла г о д и т и по мо ћу ће л и ја и н д и ви д у а л н и х људ ск и х да в а ла ца ш т о је м но г о је ф т и н и је не г о да се ра д и р е зе р вн и х де ло в а к ло н и ра ч и т а в чо век [A tvud 2004: 35]. У сви њо ни ма се ка сни је уз га ја нео кор текс чо ве ка з а кс е но т ра н сп ла н т а ц и ју. П и т а њ е ко је мо же да с е по с т а ви је с т е: ко л и ко људ ског с е мо же п ридо да т и ж и в от ињи, а да она о с т ане ж и в от ињ а, односно кол ико људског с е мо же до д а т и ж и в о т и њи, а д а он а ви ше н и је ж ив от ињ а? Генет ик а је по ка за ла да су ге нет ске раз ли ке из ме ђу чо ве ка и жи во ти ње мно го ма ње не г о ш т о би с е по м и с л и ло ч и ме је, у з Да р ви но ву т е о ри ју ев о л у ц и је, в ећ на и з в е с т а н на ч и н по љу љ а на је д и н с т в е но с т чо в е к а. Мо г ућ но с т ра з ме не ор г а на и з ме ђу сви њ о на и чо в е к а не г и ра је д и н с т в е но с т људ ског т е ла да ли чо век по ста је ма ње чо век, а по ста је и де лом сви ња [Ku 2006: 113]. Не до во ди се у пи та ње са мо људ ско те ло већ и оно што се сма тра спе ци фичном одл иком чо ве к а и н т е л и г ен ц и ја. Ис т ра ж и в а њ а на ра в но по к а зу ју да и ж и в о т и њ е мо г у да у че, не ке и да р е ша в а ју п р о бле ме, и сви њ е спа да ју по ти снут. А од ума се ла ко, са ње го вом праг ма тич но шћу, мо гло да за пад не у без у мље, што би ср це сво јом ло ги ком, да ни је би ло по ти сну то, те шко до пу шта ло [Милосављевић 2008: 352].

130 372 ме ђу и н т е л и г ен т н и је ж и в о т и њ е, а л и а ко с е људ ск и не о кор т екс т у з г а ја у сви њ а ма, он да с е г ра н и ца и з ме ђу чо в е к а и ж и в о т и њ е у бла ж а в а љу д и са свињ ским тки вом у главама и мислеће свиње. После апокалипсе осло - бо ђе ни и по ди вља ли ин те ли гент ни сви њо ни угро жа ва ју по след њег чо - ве ка да има ју пр сте, вла да ли би све том [A tvud 2004: 287]. Уз г а ја њ е сви њ о н а до в о д и до још јед ног п р о б ле м а к а н и б а л и зм а. Уп р ко с т в рд њ а ма да с е свињ он и не корис т е з а људ ск у ис х ра н у ( н и јед на о с о ба не би је ла ж и в о т и њу ч и је с у ће л и је ма к а р де л и м и ч но ис т о в е т не с њ е н и м ), не с т а ш и ца ме с а ус лед к л и мат ск и х п р о ме на и б е з о б зи р на т р к а ко рпор ац ија з а п р о фи т ом ч и не с у м њу п ри л и ч но оп р а вданом. Џ им и не же ли да је де сви њон ско ме со јер је сви њо не до жи вља вао као би ћа прилич но на лик се би [A tvud 2004: 36]. Ако је ду сви њо не и не зна ју ћи то, је ду ли љу ди са ми се бе, да ли је то ка ни ба ли зам? Ла нац ис хра не се по сле апок а л и п с е п р е о к р е ће п а сви њ о н и по см а т р а ју С не ж ног к а о пот енц ија лно уку сни оброк. 8 По с т љу д и: Кош ч ић и. Да би био пред мет при род них на у ка, чо век мо ра да бу де све ден на ор га ни зам и осло бо ђен све га што не мо же да бу де п р ед ме т ег з а к т ног ис т ра ж и в а њ а. 9 Ако су емо ци је, сно ви и ве ро ва ња после д ица хем и јског ба ла н са, не у р он ск и х а к т и в но с т и, он да су по б ољ ша њ а п и т а њ а т ех но ло ш к и х мо г ућ но с т и и ме р е с е ко ри сно ш ћу. О в а к а в на ч и н раз ми шља ња из ра жа ва Ко сац: чо век је јед на од рет ких врста ко ја не огран и ча в а св о је ра з м но ж а в а њ е к а д с е с у о ч и с а не с т а ш и цом х ра не. Ре ше њ е за тај п ро блем је сте ог ра ничавање раста становништва (пил ула Екст радост) и ства ра ње но ве, по бољ ша не вр сте чо ве ка. Ге не т ск и м м а н и п у л а ц и јам а с т в ар а с е в рс т а по тп уно п рил аг ођ ен а око ли ни. Ко шчи ћи се хра не биљ ка ма ко јих има у из о би љу; пот пу на ис ко - ришћеност хра не оства ру је се це ко тро фи ма, обе ле жавају територију мири с ом и з св ог у ри на ко ји од би ја г ра бљи ви це; п р е д у у ц и љу з а ле ч и в а њ а по вре да ; убр за но ра сту и са зре ва ју јер ни јед на вр ста не тро ши на по диза ње де це 16 го ди на и уми ру с 30 го ди на без бо ле сти и ста ро сти. Бе смртн и с у је р не ма ју св е с т о см р т и. Њи хо в а не де фи н и с а на п ри р о да ће т о ком чи та вог ро ма на би ти из ра же на и к роз њи хо во ра з ли чито именовање деца, љу д и и же не, Де ца Ко ш че в а, Ко ш ч и ћ и, екс по на т и. Ко ш ч и ћ и и Сне ж н и, ма да из пот п уно д ру ги х ра з ло га, по ста вља ју иза зов г ра ни це то га шта зна чи би ти чо век. Ко с а ц с т в а ра с а в р ше н у ра с у, Ко ш ч и ће, т а ко ш т о оно ш т о с е т ра д и- ц и о на л но сма т ра ло људ ск и м по сма т ра као сла бос т и т ех н и ч к и п ро блем. Он ка же да смо као вр ста не са вр ше но мо но га ми, за то је нај бо ље да све бу де и ци клич но и не из бе жно, као код оста лих си са ра: све сти секс на репро дук ци ју и ге нет ски про гра ми ра ти као пе ри о дич но хор мон ско спа рив а њ е. По б о љш ањ е и де д аљ е од р еп р од у к ц и је и с е к с у а л но с т и. По т р е б но 8 Иде ја ка ни ба ли зма је да ље раз ви је на у дру гом де лу три ло ги је [Аtvud 2013]. 9 Кад је те ло пр ви пут сáмо по шло у аван ту ру? пи та се Сне жни; на кон што је од баци ло ста ре са пут ни ке ум и ду шу (...), а од ре кав ши се ду ше и ума, од ре кло се и кул ту ре: м у з и ке, с л и к а р с т в а, п о е з и је, п о з о р и ш т а. С в е је т о с у б л и м а ц и ја ; н и ш т а о с и м с у б л и м а ц и је, са ста но ви шта те ла. За што не по гле да ти исти ни у очи? [A tvud 2004: 100].

131 373 је п р о м е н и т и с в е оно ш т о н ау чн и к с м а т р а и з в о р ом п р о б л е м а у људ с кој п ри р о д и, св е ш т о је к р о з ис т орију с т в а р а ло с у ко б е р а си з а м, р е л и г и ја, у ме т но с т. О в о с е р е ша в а би о т ех но ло г и јом и с о ц и ја л и з а ц и јом. Ре л и г и ја с е у к и да де ло в а њ ем на од р е ђе не не р вне цен т р е ( Б ог је ск у п не у р о на ), а ра си зам се ре ша ва укла ња њем спо соб но сти опа жа ња бо је ко же. Те ри то - ри јал ност, сво ји на, хи је рар хи ја сле де ћи из во ри су ко ба та ко ђе су ге - не т ск и м и н же њ е ри н г ом у к и н у т и: ком би на ц и ја људск и х и ж ивот и њск и х г е н а омог ућ ил а је д а Кош ч ић и буд у по т п у но п ри л а г о ђ е н и с р е д и н и п а з а т о не ће и ма т и под с т и цај да с т в а ра ју ору ђа, с т и ч у својин у, подјармљују јед н и д ру ге; а ко су по т п у но оп ре м ље н и би о ло ш к и м с ред с т ви ма оп с та н ка, не ма, ка ко би Тојн би ре као, иза зо ва ко ји би зах те вао на пор за од го вор као и з в ор ц и ви л и з а ц и је. Д ру г о с р едс т во ко је Ко са ц корис т и је с т е њи хо в а и з о ла ц и ја од љу д и. С и мб ол и чко оп ш т е њ е (о си м р е д у ко в а ног је з и к а), у ме т но с т, р е л и г и ја, ап стракт ни пој мо ви тре ба да бу ду за њих не до ступ ни ( Чим поч ну да се ба ве у ме т но ш ћу, у не во љи смо ). Би ло ка кав об лик сим бо ли ч ког ми ш ље ња до вео би до то га да поч ну да из ми шља ју идо ле, са хра не, гроб не да ро ве, онај свет, грех, пи смо, кра ље ве, роп ство, рат [A tvud 2004: 382]. Изо ло ва ни су од кон так та с дру гим љу ди ма и по за ми сли свог твор ца из ло же ни су с т ро г о кон т ро л и са ној со ц и ја л и за ц и ји у Ку по л и као вр с т и ве ш тач ког ра ја у ко јем су ови но ви Ада ми и Еве др жа ни у при нуд ном ста њу не ви но сти [Snyder 2011: 475]. Ко шчи ћи су осло бо ђе ни људ ског, али се оно вра ћа на раз ли чи те нач и не. Пр во, не са вр ше но ш ћу г е не т ског и н же ње ри н га (не мо же се у к и н у т и цен тар у мо згу за сно ве); дру го, пот пу на при ла го ђе ност при ро ди не ре шава све про бле ме они се при ја тељ ски од но се пре ма дру гим би ћи ма, али за то не мо гу да уви де опа сност од гра бљи ва ца. Још ва жни је, не са вр ше - но људско в р а ћ а с е п р е ко С не ж ног ч и ји с у мо т и ви р а з л и ч и т и: о св е т а Ко сц у и, м ного зна чај н и је, ње го ва не мо г ућ нос т да у ко м у н и ка ц и ји с њи ма ис кљу чи све људ ско. Да би остао ло ги чан и до сле дан у сво јој при чи, мо ра да уно си све ви ше сим бо личког и културног у односу с Кошчићима. Ко - м у н и к а ц и ја С не ж ног с а Ко ш ч и ћ и м а у п р а в о по к а з ује д а с е оно ш т о је људско би олош ко, соц ија лно (мот иви д руш т венос т и, норме, колект иви, хи је рар хи је, брак, сродство), културно (симболи, језик, религија, временска оријентација, морал, идентитет) стално враћају. Атвуд иронично по - казује да сâ м Коса ц, у п ркос својој г ен ија лнос т и и т ехн и чком савршенс т ву, под ри в а с оп с т ве н и п р о је к ат и т о на д в а нач ина: дајућ и Кош ч ић има јези к и оста вља ју ћи Сне жног да о њи ма бри не (Сне жног ко јем су увек бо ље ишле ре чи не го бро је ви, Сне жног ко ји је сту ди рао је зик и умет ност). Свако њ е г о в о о бра ћ а њ е Ко ш ч и ћ и ма до но си но в а к ул т у р на зна че њ а. Ж и в о т у г руп и, јези к, и з аз ови п рир оде, не оче к и в а н и до г а ђ а ји (д у г о од с у с т в о Сне ж ног) под с т и ч у ев о л у ц и ју Ко ш ч и ћ а у п ра в ц у ко ји је Ко с а ц же ле о да из бег не (из два ја ње во ђе, раз ви ја ње од но са пре ма све том). По бољ ша ње људ ске при ро де од ви ја се кроз ње но враћа ње на анимални ни во по бољ ша ња су уки да ње ти пич но људ ских осо би на и до дав а њ е а да п т а би л н и х о с о би на ж и в о т и њ ск и х в р с т а. П а ра док с а л но, Ко с а ц

132 374 у пот р ебљ ав а п ри р о д у н а не п ри р о д а н н а ч и н з а с т в ар ањ е неп рир одн и х би ћ а по тп уно п рилаг ођен и х п рир од и. За м и с л и не ко п ри ла г о ђе њ е, би ло к а к во п ри лаг о ђе ње, и на ћ и ћеш не к у ж и во т и њу ко ја се т о г а до се т и ла п ре те бе [A tvud 2004: 180]. 10 А ко д ис т о п и ја по к а з у је до к рај њи х по с ле д и ца до в е де не ра з в ој не т ен ден ц и је, Ко ш ч и ћ и у пе ча тљи в о о с л и к а в а ју к рај њи ре зул тат по бољ ша ња чо ве ка саврше но при ла го ђе но ок ру же њу, осло бо ђе но људ ск и х с ла б о с т и, ле по, ра с пе в а но, оп т и м и с т и ч но би ће. За з а с т а р е ле љу де, за ро бље не у сво јим ка те го ри ја ма чо ве ка, ре ли гије, уметности, исто - ри је, о с т а је п и т а њ е: је с у л и сви њ о н и и Ко ш ч и ћ и ж и в о т и њ е, х у ма но и д и или чу до ви шта [Ku 2006: 111]? Бивше људ ско: Снеж ни. Снеж н и је по след њи чо век, п ре ж и ве л и у д ва сми сла: он је је ди ни ко ји је пре жи вео уни ште ње чо ве чан ства, али је у исто в р е ме и је д и н и п р ед с т а в н и к људ ског к а о в р с т е коју т р е б а д а з аме не би о г е не т ск и с т в о р е н и по с т љу д и [C o o ke : 10 6]. Ро ман по ка зу је да се не мо же оста ти чо век чак ни ако се са чу ва биоло шка ана то ми ја и фи зи о ло ги ја. Усло ви по ста по ка лип тич ног жи во та сво - де ж и в о т Сне ж ног на п у ко би о ло ш ко п р е ж и в љ а в а њ е. Гу бљ е њ е о с о би на људ ског од ви ја се на не ко ли ко ни во. У све тл у м ла ди х са вр ше ни х Ко ш чи ћа, Сне жни под се ћа на Ди вља ко ву мај ку из Вр лог но вог све та. Па ра док сално, у од но су на њих ко ји је су/ни су љу ди, он по ста је (због усло ва жи во та и т ра у ме ко ју п ре ж и в ља ва) не људ ск и, де ху ма н и зо ва н, г н у са н, мон с т ру м ко ји и з гле да с т ра ш но, не в о д и ра ч у на о х и г и је н и, о бла че њу. О п ш и р н и је о Сне жном као дру гом у: [Ku 2006]. И он сâм се бе та ко до жи вља ва: Он је ху ма но ид, он је хо мо нид, он је де фект, он је гро зан; по стао би ле ген да да је пре о стао ико ко би ле ген де пре но сио [A tvud 2004: 328]. А м би ва лен т н и с та т ус чо ве ка /не чо ве ка из ра жа ва се у његовом избору и ме на з а с е б е. Не к а да ш њи Џ и м и по с т а је Сне ж н и. И з б ор је и з ра з п р ко с а п ре ма Ко сц у (за бра њен је из бор м и т о ло ш к и х ж и во т и ња и ж и во т и ња ч и је по сто ја ње ни је до ка за но), као и ње го вог до жи вља ја соп стве не мон струо зно с т и. Сне ж н и чо век по с т о ји и не по с т о ји, т ре пе ри на ру бо ви ма ме - ћа ве, мај му но ли ки чо век или чо ве ко ли ки мај мун, ми сте ри о зан, не у хва тљив [A tvud 2004: 20]. У исто вре ме, скра тив ши име на Сне жни, (р)еч чо век са чу вао је за се бе, као ка кву та јан стве ну пот ко шу љу [A tvud 2004: 20]. Ре че н и це н а по че т к у р о м ан а : Ч ас овн и к м у пок аз ује св оје п р азно л ице: н улт и сат. Пр о с т р е л и ла г а је у ж а с ом т а спо зна ја да зв а н и ч но в ре ме не по сто ји. Ни ко ниг де не зна ко ли ко је са ти [A tvud 2004: 15], ука зу ју на т ре ћу д и мен зи ју у г ро женос т и људског код Снеж ног: сат који је п рес т а о да ра д и г о в о ри о у к и да њу т ех н и ке. Ме х а н и ч ко в р е ме ко је ко ор д и н и ра и си н х р он изује а к т и в но с т и ве ћег бр о ја љу д и, не по т ре бно је у свет у у којем не ма ор га ни зо ва не ак тив но сти, у ко ме вла да ју при род ни рит мо ви (сунчеве жег е, ноћне опа сно с т и). За ра з л и к у од Ро би н зона Крус оа, Снеж н и је 10 Атву до ва на во ди и дру ге мо гућ но сти по бољ ша ња чо ве ка би ра ње ге нет ски усклађе н и х пар т не ра, на ру ч и ва ње беба одређен и х к ара кт е ри с т и к а и з к а т а ло г а, ле че ње на след н и х б о л е с т и, п р о м е н е ф и з и ч к и х о с о б и н а и ус п о р а в а њ е с т а р о с т и ; о н а п о м и њ е к л о н и р а њ е ко је је ску по, а и још ни су ре ше ни сви про бле ми: ту је тре ба ло до те ра ти још не ке ша во ве [A tvud 2004: 35 36].

133 375 од у стао од тех ни ке он не ма скла ди ште ору ђа, не гра ди скло ни ште, од у- стаје чак и од оде ла, не бе ле жи да не... Људ ско је функција материјализо - в а не ме мо ри је, је зи к а и т ех н и ч ке и н ф ра с т ру к т у р е, к а ко ис т и че Ку к ; с а њи хо ви м не с т а н ком, с т а т ус људског је у г р о жен [C o o ke : 123, 124]. На с т а на к и не с т а на к чо ве к а, је зи к а и т ех н и ке су ис т о в р е ме н и. А ко ору ђа н ису по т р е бна Кош ч ић има је р су п рила г о ђе н и око л и н и, а н и су по т р е б на ни сви њо ни ма јер су опре мље ни за оп ста нак, да ли то зна чи да (е)пи тет ho mo fa ber, ʼчо век ко ји про из во ди ору ђаʼ, по ста је за ста рео јер је ма ло оруђа до ступ но чак и Сне жном [Ku 2006: 114]? Зна ња ко ја је са ку пљао то ком ж и в о т а и з г у би л а с у зн а че њ е, а зн а њ а ко ја н и је п рик уп љ а о (о јес т иви м би љ к а м а и бу ба м а и с л и ч но) м у не до с т а ју. Ер у д ит а. Б е зн адеж н а р еч. Шта су све те ства ри ко је је не кад на вод но знао, и ку да су не ста ле? [A tvud 2004: 164]. И најз а д, пос ледњи а спек т г уби тк а људ ског је д ру ш т в е но. Ко ш ч и ћ и не мо г у да з амене пот р ебу з а д руг и м људ има. На к рају р омана јав љ ају с е на зна ке да има још пре жи ве лих љу ди. Ше па од др вета до дрвета, неухватљи в, б е о, н а по л а л е г е н д а р а н. У по т р а з и з а с оп с т в еном в рс т ом [At v u d 2004: 392]. Иа ко м у је ж и во т кон цен т ри са н на би о ло ш ко п ре ж и в ља ва ње, иа ко је са мо оста так не ста лог све та у пу сто ши без љу ди, људ ско се у ње му ис поља ва кроз је зик, се ћа ња и бри гу о Ко шчи ћи ма. Он бри не о Ко шчи ћи ма јер је то обе ћао Ан ти ло пи, али и за то што не ма ни ког дру гог ко би бри нуо о њи ма ко ји не ма ју пој ма ни о че му. Ње го во се људ ско нај ви ше огле да у је зи ку кроз при ча ње причa Ко шчи ћи ма и кроз чу ва ње ста рих ре чи, ре м и н и сцен ц и ја на у н и ш т е н у к ул т у ру. То је под се ћање на оно ш т о је био, чо век, а л и и по к у шај да с е сач ув а нес т ала к улт ура. Јези к је њ ег ов а копча с људ ском вр стом, али у исто време и његова дехуманизација. Његов го - в о р Кош ч ић им а је р ед уков а н, сир ом аш а н је р с у он и п р о г р а м и р а н и з а та кав го вор. Нај зна чај ни ја функ ци ја је зи ка, ко му ни ка ци ја с дру гим љу дима, уки ну та је, јер не ма дру гог чо ве ка с ко јим би раз ме њи вао ре чи. Немо г ућ но с т да с е с е т и зна че њ а не к и х р е ч и, да з а в р ш и р е че н и ц у, да ко м у- н иц ира са Ко ш ч и ћ и ма, по к а зу је к а ко м у т ај д ра г о це н и а спек т људ ског з а ко ји с е г р че ви т о д р ж и, к л и зи к р оз п р с т е. Ре че н и це ко је од је к у ју у њ е г о - вој гла ви, за ко је не мо же да се се ти ко му их је не кад го во рио, где их је п р о ч и т а о, и по с е б но с ло г а н и и п ра ви ла и з п ри ру ч н и к а с а мо по мо ћ и, б е - с м и с л ен е и з конт е кс т а и звуч ен е ф р аз е ( н и рв ан а з а буд ал е ) с ам о с у си м у ла к ру м и г о в о ра. Сви њ о н и и Ко ш ч и ћ и ко ји и ма ју људ ске г е не, п ри мо ра в а ју Сне ж ног да по но во раз мо три шта зна чи би ти чо век у све ту тран сге них вр ста [Ku 2006: 109]. Ге нет ски, ана том ски и фи зи о ло шки Сне жни је чо век, али истовре ме но се по ка зу је да, и л и биолог ија н и је до вољ на да чо век ос т а не чо век, и л и, у в е ш т ач ком св е т у ко ји је њ е г о в а т в о р е ви на, чо в е к у п р е т и з а с т а р е - лост у од носу на своје лепе, способне творевине лишен културног омо - т а ча чо век је ат а ви з а м. То опе т ре ла т и ви зу је п р о блем поб ољшањ а човек а м о ж д а је б о љ е п о б о љ ш а т и с е н е г о б и т и е в о л у ц и о н о п р е в а з и ђ е н, ш т о је још јед на од т е з а т ра н сх у ма н и с т а, а ш т о и з ра ж а в а је да н од Ко ш че ви х

134 376 ма гне т а на ф ри ж и де ру: О с т а т и чо в ек зна ч и п р о би т и г р а н и ц у [A t v u d 2004: 322]. Пре апо ка лип се љу ди се де ле на љу де бро је ва и љу де ре чи (су пер и ор не и обич не), а после апо ка лип се на би о тех но ло ги ја ма по бољ ша на и не по бољша на би ћ а. Та ко з а м и ш љ е на, по де ла на (људ ско) ја / (не -људ ск и) д ру г и за п ра во је п ре о к ре н у та: ге не т и чар Ко сац и ње го ви су пе р људ ск и Ко ш ч и ћ и с а да и ма ју п ри о ри т е т к а о фа в о ри з о в а н и људ ск и с у бјек т и на ов ој с т ра н и вел иког ʼјаʼ; би о т ех но ло ш к и не по б ољ ша н Сне ж н и, ча к иако је ʼљудск ијиʼ у т р ад иц ион а лном (о рг а нском) см ис л у, с а д а по с т а је ʼд ру г иʼ [ Ku : 112]. На исти на чин се ме ња и хи је ра хи ја чо век жи во ти ње. Ге нет ски супе р и о р н и, п ри р о д и п ри л а г о ђ е н и т р а н сг е н и о р г а н и зм и з а у зи м а ју ви ше по зи ц и је на ле с т ви ц и ж и ви х би ћ а у од но су на ра њив ог руж ног Снеж ног. Шт а ви ше, ка ко ис т и че Ку и ро н и ч но, он је ч у до ви ш т е зат о ш т о је г ене тск и и не р т а н, од но сно з б ог т ог а ш т о м у недо с т а је г е не т ск а по к р е тљи в о с т на г о р е ; он па да на х и је ра х и ји ж и ви х би ћ а з а т о ш т о мор ф о ло ш к и о с т а је чо век, али по свом ста ту су и са мо по и ма њу кли зи од људ ског пре ко жи вотињ ског до чу до ви шног [Ku 2006: 118]. (НЕ)МОЋ КУЛ ТУ РЕ И ЈЕ ДИН СТВЕ НОСТ ЖИ ВО ТА Ро ма ном Ан ти ло па и Ко сац Мар га рет Атвуд је из гра ди ла сли ку буд ућно с т и у којој с у до и зраж аја дош ле к рај њ е по с ле д и це јед ног т р ен да раз во ја ко ји по сто ји од на стан ка мо дер ног дру штва спој на у ке, тех но ло - гије и капитали зма по др жан иде о ло ги јом про гре са. Сва ка дис то пи ја комби н у је у се би еле мен т е у т о п и је и д ис т о п и је на у ка ко ја ре ша ва п ро бле ме чо в е ко в ог по с т о ја њ а, т ех н и к а ко ја омо г у ћ а в а чо в е к у б о љи ж и в о т и п р о - и зводњ а која с л у ж и з а до во љ а в а њу чо ве ко ви х по т р е ба до во де на к ра ју до уни ште ња људ ске вр сте. Да ли Атву до ва ба лан си ра не га тив не и по зи тив не по сле ди це би о техно ло г и ја? Н и з ж и ви х о б л и к а с т в о р е н и х би о т ех но ло г и јом с у ко ри сн и з а чо ве ка, по себ но ка д је реч о решавању п ро бле ма ис хра не; Ко ш ч и ћ и у п р кос све м у бу де си м па т и је; Сне ж н и у њи хо ве не под но ш љи ве осо би не у бра ја на и в н и оп т и м и з а м, о т в о р е н у љу ба зно с т, см и р е но с т и ог ра н и че н и р ечник [A tvud 2004: 169]. Осим то га, уни ште ње чо ве чан ства и Ко шчи ћи су не же љ е на, не п ла н и р а на по с лед и ца де лов ањ а једног нау чн ик а. Тиме с е им пли цит но мо же су ге ри са ти да ни је про блем у раз во ју на у ке и тех но - ло г и је и делов ању корпорац ија већ у њихо вој кон т р о л и. 11 С дру ге стра не, де г р ад ац ија ж и в о т не с р е д и не, т р а н сг е не ж и в о т и њ ске в р с т е, а н и м а л н а п ри р о да Ко ш ч и ћ а и у н и ш т е њ е чо в е ча н с т в а сна ж но по т к р е п љу ју т ех но - пе си м и с т и ч н и с т а в. Не ко ли ко ар гу ме на та се мо же на ве сти про тив сво ђе ња проблема приме не тех но ло ги је на ње ну кон тро лу. Тех ни ка се не мо же одво ји ти од упо - 11 Са ма Атву до ва та ко ђе го во ри у сво јим тек сто ви ма и на сај ту по све ће ном књи зи да тех но ло ги ја ни је опа сна по се би, да је са мо ору ђе, а да је ми упо тре бља ва мо на од ре ђе ни начин; Ни је би о тех но ло ги ја оно што је опа сно... То су људ ски стра хо ви и же ље [Аtvud, нав пр. Co o ke 2006: 107].

135 377 тре бе, чо век ко ји ства ра ору ђа ни је одво јен од ору ђа [Ku 2006; Co o ke 2006]. А ко с у с т р ахо ви, и н т е р е си, с т р а с т и и же љ е и ма нен тн и чов ек у, к ако с е мо же сп ре ч и т и з ло у по т реба науке и т ехнолог ије (посе бно у свет у у којем с е с т ра хо ви и же љ е с т а л но и з но в а под с т и ч у и п р о и з в о де да би с е по в е - ћа ла по тра жња, а ти ме и про фит)? Пот пу на кон тро ла на свет ском ни воу си стем ко ји у сва ком тре нут ку на сва ком ме сту мо же да кон тро ли ше др жа ве, корпорације, терористичке гру пе и по хлеп не по је дин це ни је мо - г у ћ а. Д ру г о, по с т о је од р еђене к ара кт е рис т ике науке и т ехнолог ије које усло ж ња ва ју п ро бле ме конт роле: мог ућ но с т и п ри ме не и по сле д и це но ви х т ех но ло г и ја н ис у одм а х вид љив е. З а р а зл ик у од н ук леа рног о ру жја н а пример, биотех но ло ги ја ком би ну је очи глед не до бре стране с једва примет ним штетним последицама све у јед ном ле по уви је ном па ке ту [Fuku ja ma 2003: 17, 207]. Тех но ло шки раз вој је ире вер зи билан једном открив е но не мо же с е в ра т и т и на з а д, не мо же би т и не о т к ри в е но. Ау т о ри ко ји се ба ве по бољ ша њем чо ве ка (би ло да су за или про тив) че сто ис ти чу да ће ра з вој би о тех но ло ги ја би ти та ко брз да по је дин ци и д ру штва не ће сти ћ и да се п ри п ре ме да од го во ре на то. Тран сху ма ни сти сма т ра ју да је то у п ра во раз лог да се љу ди по бољ ша ју да би мо гли да оста ну уко рак с на пред ном т ех но ло г и јом. Ко ја мо г ућ но с т ог ра н и че њ а, усме ра в а њ а и кон т р о ле на у ке и т ех но - ло г и је ос та је? Кул т у ра, си с т ем вред но с т и д ру ш т ва и е т и ка на у ч н и ка ко ји за тим мо гу да се пре то че у за кон ске и дру ге про пи се. Ко ли ко оне мо гу да бу ду де ло твор не? Од го вор на то пи та ње ле жи у мотивима научно -техноло ш ког р а зв оја п р офи т, моћ и с азнањ е. Ат вудов а у к аз ује у р оман у на ове мо ти ве. Нај сна жнији мотив је стицање профита великих корпорац и ја и кон т р о ла с т а нов н и ш т в а. Д ру г а г ру па мо т и в а с у и н хе р ен т и на у ц и с азнањ е, р ешав ањ е п р облема, одг овор на и з аз ове п рир оде, и г ра [At v ud 2004: 63]. При мер Ко сца ука зу је и на дру ге мо гу ће мо ти ве на уч ног ствара њ а л у д и на у ч н и к ко ји ма н и фе с т у је моћ с т в а ра њ а и у н и ш т а в а њ а и ч и је де ло в ањ е не ог р ан ичав а мор а л н и емпат ија и л и екоут оп ис т а који, же ле ћ и да п ре ва зи ђе х и је рар х и ју чо век д ру га ж и ва би ћа у н и ш та ва чо ве - чан ство и та ко пре ла зи у еко те ро ри зам. Где на ћ и к ул т у ру и в р ед нос т и које ће с е одуп р ет и неконт р ол исаном п р о до ру би о т ехнолог ија? Нов ов ековн и м и т о науц и и т ехнолог ији св е о је п ри р о д у ( у к љу ч у ју ћ и и чо в е ко ву) на р е с у р с и о бјек т ма н и п у ла ц и је. 12 Кон т о б ја ш њ а в а п р е ла з а к на по зи т и в н у фа з у ра з в о ја људ ске и н т е л и г енц и је т и ме ш т о чо в ек од у с т а је од в е л и к и х п и т а њ а ч и је је ис т ра ж и в а њ е а п с о л у т но не до к у ч и в о и б е см и с ле но з а на с ш т а је с у ш т и на и св р х а св ет а, п рви и по с лед њи у з р о ц и, у н у т р а ш њ а п ри р од а бић а [ Kont 1962]. Ти ме од у ста је од пи та ња шта је ствар ност, при ро да, жи вот, шта је чо век. С ра шчарав а њ ем св е т а на у к а с е о с ло б о д и ла п р е ђа ш њи х и л у зи ја да је пут истин ском би ћу, истин ској умет но сти, истин ској при ро ди, истинском бо жан ству, истин ској сре ћи [We ber 1986: 264]. Ако жи вот ни је оно ш т о и з а з и в а н а ш е ч у ђ е њ е и л и д ив љ ењ е, к а о ч у д о п р и р о д е, б о ж а н с к а 12 ʼНе ве ру јем ни у При ро ду, ре че Ко сац. ʼБар не с ве ли ким П. [A tvud 2004: 223].

136 378 тво ре ви на или про сто је дин стве на ком плек сна по ја ва, он да се мо же све - сти на хе миј ске про це се. Реч је са мо о про те и ни ма, знаш то! Не ма ни чег све тог у ће ли ја ма и тки ви ма... [A tvud 2004: 69]. Ако не ма по себ не суш т и не ж и в о т а, г ра н и ц у п р о ме не, с т в а ра њ а /у н и ш т е њ а по с т а в љ а с т е пен ра з в о ја на у ке и т ех но ло г и је и п р о це на ко ри с т и з а чо в е к а и /и л и и н т е р е с ко рпо р а ц и је. Б о д ри ја р ис т и че д а с ег мен т у н и је по т р е б но и м а г и н а р но по сре до ва ње да би се ре про ду ко вао: ако се ин фор ма ци ја о це ли ни нала зи у сва кој ће ли ји (ДНК) и мо же се из ње ре про ду ко ва ти, он да је то к рај по с е б но с т и ко ја с е на зи в а т е ло ч и ја с е т ај на с а с т о ји у п ра в о у т о ме да је је д и н с т ве на не де љи в а кон фи г у ра ц и ја ко ја не мо же би т и и з де љ е на на зби р не ће ли је [Bo dri jar 1991: ]. А не ма н и чег је д и н с т в е ног н и св е т ог н и у чо в е к у. 13 Као што жи вот ни је остао чу до при ро де или Бож ја тво ре ви на, већ је све ден на раз ме ну ма т е ри је и ене р г и је, т а ко и човек, а ко нема све с т и о по с е б но с т и чо ве ко ве при ро де, оста је са мо би о ло шки ор га ни зам. При ро ди је, било да су у пит а њу љу д и и л и не, ʼод у з е т а с у ш т и на, од у з е т о јој је не ш т о од њ е не не до - дир љи ве ср жи, од оно га што Хај де гер на зи ва ʼзе мља [Žižek 2007: 104]. А р г у ме н т е н а о сно ву људ ске п ри р о де т е ш ко је а рт ик ул ис ат и, мог у с е са мо на бра ја т и о с о би не и спос обнос т и ко је т а ко ме ђу с об но од во је не г у бе ону за во дљи вост ху ма ног а мно ге од њих, из дво је не из це ли не, по каз у ју с е к а о д исфу н кц иона лне. О в ај п р облем је ви д љи в у Ф у к у ја м и ном по к у ша ју да у п ра в о на а р г у мен т у људ ске п ри р о де (т а ко зв а н и фа к т ор Х с у ш т и н ск и људ ск и к в а л и т е т ко ји је в р е да н и з в е сног м и н и ма л ног н и- в оа по ш т о в а њ а ) бра н и би о кон з е р в а т и в но с т а но ви ш т е [ Fu k u ja m a 20 03: 172]. Ако између доминантног редукцио ни зма при род них на у ка и концепт а људске п ри р о де по с т о ји не п ре мо с т и в а п ре п рек а, к ако успос т авит и д и ја лог и з ме ђу не п р е в о д и в ог х у ма н и с т и ч ког и п ри р о до на у ч ног? МО ЖДА ГРА НИ ЦЕ И НИ СУ ВА ЖНЕ? Им пли цит на прет по став ка овог текста је сте да је по сто ја ње су штинске ра з л и ке из ме ђу п ри родног и неп риродног и између човека и ж ивот иње вред ност по себи коју треба бранити. То је једно биоконзервативно схвата ње од бра не при род ног као мо рал не ка те го ри је [Мitrović 2012: 57]. Ме ђут и м, ово с та но ви ш те се мо же до ве с т и у п и та ње, не са мо у см и сл у те ш ко ћа у де фи ни са њу људ ске природе већ и у смислу оправданости антропоцент ри зма, так со но м и ја, х и је рар х и је, кон ст ру и са ња д руг и х и ст раха од њи х, к а о и чо в е ко в ог с т ра х а од с оп с т в е н и х т в о р е ви на. Кр оз ч и т а ву ис т о ри ју људ ског р о да по с т о ја о је по с е ба н од но с п р е ма и н т е л и г ен т ном Д ру г ом ( Б о г у, демон и м а, с т р а нц им а, в а нз ем а љ ц и м а, а н д р о и д и м а, к и б о р зи м а) ко ја с у од л и ко в а ла а м би в а лен т на о с е ћ а њ а с т ра х а и на да њ а, с т ра хо по - 13 Ако прихва ти мо исто риј ску по де лу дру штва на тра ди ци о нал но, мо дер но и пост мо - д е р н о / к а с н и м о д е р н и т е т, м о ж ем о п р им ет ит и д а од р е ђ и в а њ е љу д с ко г у т р а д и ц и о н а л н о м дру штву да је ре ли ги ја, у мо дер ном ту уло гу пред у зи ма по ли ти ка за сно ва на на на у ци, рац и о н а л н о с т и и п л у р а л и з м у, а у п о с т м о д е р н о м д р у ш т в у б и о т е х н о л о г и ја з а с н о в а н а н а с п о ј у на у ке, тех но ло ги је и еко но ми је [Ni ko d e m 2008: 211].

137 379 ш т о в а њ а и м р ж ње, љу ба ви и п ре зи ра [ Ni ko de m 20 08: 209]. Ла т у р ( La t o u r) г о в о ри о Ве л и кој по де л и н а људско и не људ ско к а о јед ној од п р а к си мо дер но сти ко ја је до ве ла до раз два ја ња љу ди и жи во ти ња, љу ди и ствари, љу ди и ма ши на, дру штва и при ро де [Spasić 2007: 47], а До на Ха ра веј о т ри к љу ч на с ло ма г ра н и ца: чо в ек ж и в о т и њ а, чо в ек ма ш и на и фи зи ч- ки не фи зич ки свет [Har ra way 1985]. По след њих де це ни ја при су ству је мо раз ли чи тим об ли ци ма ре ла тиви з а ц и је не к а да ч в р с т о ус по с т а в љ е н и х и ден т и т е т а ( р од н и х, ра сн и х) па је т а ко мо г у ће д а с е ов а, чо в е ко в ом ру ком в о ђ е н а у б р з а н а е в о л у ц и ја з а в р ш и м но ш т в ом т ра н сг е н и х о б л и к а ж и в о т а (к а о и ра з л и ч и т и х ком бина ц и ја по с т о јањ а човек рач унар) у свет у у којем н икоме неће бит и важ но да и х ра зв рс т ав а, дефин ише и в редн ује на ск ал и људско нељудско. С т ог с т а но ви ш т а, н а ш а д а н а ш њ а р а зм ат р ањ а однос а п рир одно/неп рир одно, људ ско/не људ ско би ла би по сма тра на на исти на чин као што ми да нас а нал и зи рамо како су п рвоби тн и народ и ка о неп риродно, п рљаво и опасно до жи вљавали оно што се ни је укла па ло у њи хо ве чвр сто де фи ни са не култ у р не к а т е г о ри је, оно ш т о је на ру ша в а ло њи хо ву оп ш т у схе м у у н и в е р - зу ма [Da glas 1993: 80]. Најз а д, на је да н па ра док са ла н и и р о н и ча н на ч и н, р о ма н Ан т и ло п а и Косац мо же да се чи та и као по бе да при ро де: биљ ке и жи во ти ње ко је осваја ју ур ба не пре де ле и уни шта ва ју тра го ве ве штач ких гра ђе ви на и предме т а, успос т ав љ ање ра внот еже у екоси с т е м у ме ђу в р с т а ма б е з чо ве ко вог ме ша ња, осло ба ђа ње љу ди од све га кул тур ног и дру штве ног и ци ви лиза циј ског и њихово опремање природним сред стви ма за оп ста нак, по стана к но в е в р с т е ко ја је о с ло б о ђе на с т ра с т и, и н т е р е с а и с у ко ба (о с т в а р е њ е у т о п и је?) и нај з а д, у н и ш т е њ е в р с т е ко ја је у п ра в о св о јом ц и ви л и з а ц и јом и кул ту ром угро зи ла при ро ду и кли му и учи ни ла го то во не под но шљивим жи вот на зе мљи и се би и дру гим вр ста ма. ЗА Х ВА Л Н И Ц А Рад је при пре мљен у окви ру про јек та ИИИ ко ји фи нан си ра Мин и с т а р с т в о п р о св е т е, на у ке и т ех но ло ш ког ра з в о ја Ре п у бл и ке Ср би је. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА М и ло с а в љ е ви ћ, Љу би н ко (20 0 8). По д/с т и ц а ње с л о бо д е. Но в о в е ко в н а м и с а о о д р у ш т в у. Ниш: Фи ло зоф ски фа кул тет. Atvud, Mar ga ret (2004). An ti lo pa i Ko sac. B e o g r a d : L a g u n a ( p r e v. G o r a n K a p e t a n o v ić). Atvud, Mar ga ret (2013). G o d i n a p o t o p a. B e o g r a d : L a g u n a. Bo dri jar, Žan (1991). S i m u l a k r u m i i s i m u l a c i ja. No vi Sad: Sve to vi. Ca stells, Ma nuel (2000). Us pon umre že nog druš tva. Za greb: Gol den mar ke ting. Co o ke, Grayson (2006). Teh nic and the Hu man at Ze ro-ho ur: Mar ga ret At wo od s Oryx and C r a k e. S t u d i e s i n C a n a d i a n Li t e r a t u r e, XXXI, 2: Da glas, Me ri (1993). Či sto i opa sno. B e o g r a d : Pl a t o.

138 380 Da vis, Rоger (2008). A Whi te Ilu sion of a Man : Snow man, Sur vi val and Spe cu la tion in M a r g a r e t At wo o d s Oryx and Cra ke. In: Ho sting the Mon ster, H. L. Ba um gart ner and R. Da vis (eds.). Am ster dam: Ro do pi, D i M a r c o, D a n e t t e (20 05 ). Pa r a d i s e L o s t, Pa r a d i s e Re g a i n e d : Ho m o Fa b e r a n d t h e M a k i ng of a New Be gin ning in Oryx and Cra ke. Pa p e r s o n L a n g u a g e a n d Li t e r a t u r e, XLI, 2: Fink, Eu gen (1984). O s n ov n i fe n o m e n i lj u d s k o g p o s t o ja n ja. B e o g r a d : No l it. Fu k u ja m a, Fr e n si s (20 03). Na š a p o s t h u m a n a b u d u ć n o s t: Po sle d i c e b i o t e h n o lo š k e r e v o l u c i je. Po d go r i c a : C I D. Jo va no vić, Vla di mir Ž. (2007). Oryx and Cra ke: A Le xi co to pia Tran sla ted. In: Ima ges of Can ad a: I nt e ri o r s a n d E xt er io r s, J. No va ko vić and R. Vuk če vić (eds.). Niš Bel gra de: Fa culty of Phi lo sophy of Niš Yugo slav As so ci a tion for Ca na dian Stu di es, Kont, Ogist (1962). Kurs po zi tiv ne fi lo zo fi je: dva uvod na pre da va nja. B e o g r a d : Ku l t u r a. Ku, Chung-Hao (2006). On Mon ster and Man: Tran sge nics and Tran sgres sion in Mar ga ret At wo od s Oryx and Cra ke. Con centric: Literary and Cul tu re Stu di es, XXXII, 1: Ku mar, Kris han (2001). Uto pi ja i antiutopija u dvadese tom sto lje ću. D i s k re pan ci ja, II, 4: L a bu d o va, K a t a r i n a (2010). Po we r, Pa i n a n d M a n i pu l a t io n i n M a r g a r e t At wo o d s Oryx and C r a k e and The Year of the Flood. Br no Stu di es in En glish, XXXVI, 1: McQu i re Scot (2006). Tec hno logy. The ory, Cul tu re & So ci ety, XXI II, 2 3: M i t ro v ić, Ve se l i n (2012). Is k o rak bi o e t i k e: no ve bi o teh no lo g i je i dr u š t ve ni a spe k t i ʼpo bolj ša nja z d r a v i h. B e o g r a d : Či go ja š t a m p a I n s t i t u t z a s o c i o lo g i ju Fi lo z of s kog f a k u l t e t a u B e o - gra du. M i t ro v ić, Ve se l i n (2012a). ʼPo bolj š a nje, so ci o lo g i ja i n a uč n a fa n t a st i k a. U: Ho r i zont bi o e t i k e: m o r a l u d o b a t e h n i č k e r e p r o d u k c i je ž i v o t a (prir. R. Dre zgić, Ž. Ra din ko vić i P. Kr stić). Be o grad: In sti tut za fi lo zo fi ju i druš tve nu te o ri ju, Ni ko dem, Kru no slav (2008). Ljud sko ko nač na gra ni ca. Bi o teh no lo gi ja (ra)stva ra nja i do la - z a k p o sle lju d s kog. Fi lo z o f s k a i s t r a ž i v a n ja, XXVI II, 1: Snyder, Kat he ri ne V. (2011). Ti me to go : The Post-apo calyptic and the Post-tra u ma tic in Marg a r e t At wo o d s Oryx and Cra ke. Stu di es in the No vel, XLI II, 4: Spa sić, Iva na (2007 ). Bru no La tur, ak te ri-mre že i kri ti ka kri tič ke so ci o lo gi je. Fi lo zo fi ja i društvo, 2: We ber, Max (1986). Zna nost kao po ziv. U: Me t o d o lo g i ja d r u š t v e n i h n a u k a. Za greb: Glo bus, Ži ž ek, Sla voj (20 07 ). Daj m i mo ju ʼFi l ips Me n t al ja k nuʼ. Fi lo z of p o z d r a vlja mo g uć nost bi o ge - ne tske i n t e r ve n cije. U: Te hn os k e pt ic iz a m: m ala č it a nk a te hn o d elir ijum a ( p r i r. V lad im i r Ko picl). No vi Sad: Orp he us, Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ H a r a way, D o n n a (1985 ). A C y b o r g Ma n i fe s t o: S c i e n c e, Te c h n o lo g y, a n d S o c i a li s t - Fe m i n i s m in the La te Twen ti eth Cen tury. Д о с т у п н о н а : chi ve.or g/we b/ / t a n fo r d.e d u /d e p t / H PS/ H a r a w ay/c y b o r g M a n i fe s t o. ht m l. При сту пље но:

139 381 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R NАTURE AND HU MAN IN THE AGE OF BI O TEC HNO LO GI ES by GOR DA NA V. STO JIĆ Uni ver sity of Niš, Fa culty of Phi lo sophy Ći ri la i Me to di ja 2, Niš, Ser bia go r d a n a. s t o i l f a k. n i. a c. r s SU M M A RY: T he r a pid de ve lopme nt of biot e ch nolog y i n rece nt decade s h a s broug ht abo ut the de ba te over the consequences of genetic modif ication of living organisms. Opposing v i e ws a r e p a r t i c u l a rly p r o no u n c e d whe n it c o me s t o t he p o s si bi l i t i e s of bi o t e c h no lo g i c a l hu m a n e n h a n c em e nt. M a rg ar e t Atwoo d s d y s t o pi a n n o vel Oryx and Cra ke shows the fi nal out co me of a de ve lop ment trend that has exi sted sin ce the emer gen ce of mo dern so ci ety a com bi na tion of sci en ce, tec hno logy and ca pi ta lism sup por ted by the ide o logy of p r o g r e s s. T he p a p e r d e a l s w it h t he p r o ble m of b o u n d a r i e s b e t we e n n a t u r a l / u n n a t u r a l, hu man/ani mal in the fu tu re world which tur ned in to one vast un con trol led ex pe ri ment by the ap pli ca tion of bi o tec hno lo gi es. Ba sed on the analysis of the At wo od`s no vel, the pa per aims to pre sent ar gu ments for and aga inst ge ne tic en gi ne e ring and hu man en han ce ment. Two pro blems are analyzed: what is na tu ral and what is hu man uni qu e ness. The pro blem of the hu man in the no vel is shown on se ve ral le vels: ani mal and hu man hybrids, the post hu man pe o ple and for mer hu man. At wo od shows that the ar gu ments in de fen se of n a t u r e a r e p o we r le s s a g a i n s t t he lo g ic of p r o f it a nd d e e p - r o o t e d hu m a n d o m i n a t io n ove r na tu re. When it co mes to man, the uni qu e ness of hu man na tu re is dis rup ted by re du cing the man to the ob ject of study of na tu ral sci en ces which ma kes so cial, cul tu ral and emo ti o nal cha rac te ri stics of man un ne ces sary and ob so le te. If the re is no idea of the uni qu e ness of li fe and of hu man na tu re, it is dif fi cult to an swer the qu e sti on how much is too much, how far is too far when we in ter fe re with na tu re, li fe and hu man. KEYWORDS: bi o tec hno logy, dysto pia, na tu re, hu man, ani mal

140

141 ОСВРТИ / REVIEWS ESSAYS UDC 32(430)(049.32) РУ БИ КОН, Н Е М АЧ К А П РЕД ОД Л У КОМ (Kar lhe inz Weißmann, Ru bi kon, De utschland vor der Entsche i dung, Jun ge Fre i he it Ver lag, Ber lin 2016, 267 стр.) Р у б ико н К а рл х ајнц а Вајсм ан а ког а Ноје ц и р и ш е ц а ј т у н г с м а т р а в о д е ћ о м ф иг ур о м не мач ког кон зе рва т и ви зма 1 без сум ње предста вља јед ну од нај за ни мљи ви јих и најин - тригантнијих књи га ко ја се по ја ви ла у оквиру десне м и с л и у пос ледњи х дес ет а к г од ин а. По свом д уховном ха би т у су Вајс ма н п ри па да о н ој ш ко л и н е м ач ко г ко н з е р в а т и в и з м а ч и је по р е к ло в о д и од Н и че а, р а ног Том ас а М ан а, пре ко Ар тур Ме лер ван ден Бру ка, Кар ла Шмита, Ернста Јин ге ра и Освал да Шпен гле - ра, до Ар нол да Ге ле на и Ар ми на Мо ле ра. Припад ност овој шко ли ми шље ња осе ћа се кроз ч и т а в у к њ иг у. Н а и м е, к а д а б и т е м у к њ и г е т р е б а л о с а же т и у н е ко л и ко р е ч и, о н д а је т о 1 Вајс ман је ау тор пре ко два де сет књи га, ред о в а н к о л у м н и с т а н е д е љ н и к а Јун ге фрај хајт (Ju n ge Freiheit) и са ра д н и к ви ше кон зе р в а т и в н и х (и н е с ам о ко нз е р в а т и в н и х) ч а с о п и с а. кри за др жа ве на За па ду и струк тур ни про - б л е м и о т в о р е н о г д р у ш т в а о л и ч е н и у д и с - функ ци о нал но сти Европ ске уни је, про бле - м и м а м у л т и к у л т у р а л н о г д р у ш т в а, с т а р е њу ста нов ни штва, пре те ћем де мо граф ском ко - л а п с у, п р е з а д у же н о с т и, р а с т у ћ ој ко р у п ц и ји и ја ча њу ор га ни зо ва ног кри ми на ла, те по куша ју ф о р м у ла ц и је од г о в о р а на ов е п р о бле ме, од но сно по т ра га за а л те р на т и ва ма вла да ју ћ им н а р а ц и ј а м а. П р и т о м е је В ај с м а н у ја с н о д а се без др жа ве, од но сно у тре нут ку ка да она з ап а д а у к р из у, н е м о ж е о ч е к и в а т и н и ш т а до бро, већ је д и но па д у хоб сов ско п ре д р жав но ста ње ра та свих про тив свих. У том сми слу, ау тор не по ку ша ва да по ну ди не ка кву оп шту т е о ри ју кон з е р в а т и ви зм а, не г о ви ше н а с т о ји да пру жи мо гу ће од го во ре на ак ту ел на пи тањ а. И м а ј у ћ и у в и д у т р а д и ц и ј у и з ко је ау т о р п о т и ч е, и њ е г ов од г о в о р д о л а з и и з н е м ач ке, на ци о нал не, пру ске и про те стант ске пер - с п е к т и в е. В ајс м а н к њи г у з а п о ч и њ е п од с е ћ а њ е м н а 31. де цем бар го ди не, ве че по сле ко га у Не мач кој ви ше ни шта ни је исто. Реч је, нар а в н о, о н а п а д и м а и м и г р а н а т а н а ж е н е н а ули ца ма Кел на у Но во го ди шњој но ћи и оче - вид ној неспособности државе да реагује. Ко - р и с т е ћ и и з в е ш т а је в о д е ћ и х м е д и ја и и з ја в е в е ћ и н е п ол ит ич ар а аут о р у п ућује н а р а с ц е п ко ји п о с т о ји и з м е ђу ја в н о г м њ е њ а, од н о с н о оних ста во ва ко је фо р си ра ју ели те, и ре ал но - сти. Реч је о ду бо кој ра зли ци из ме ђу оно га ш т о с јед н е с т р а н е г о в о р е м е д и ји и п о л и т и - ч а р и, а с д р у г е с т р а н е в е ћ и н а н е м ач ко г с т а - нов ни штва. Ме ђу тим, Вајс ман не оста је на ов ој кон с т а т а ц и ји, н и т и с е њ е г ов ц и љ св о д и на ис т и ца ње п роцепа и недоследно с т и у н у тар де мо к рат ског пол ит и чког п роцеса. На п ро т и в,

142 384 њ е г о в о п о л а з и ш т е је з н а т н о д уб љ е. П р ем а Вајс ма ну реч је са мо о симп то му мно го озбиљн и је по ја в е. Та ко он б е з д в о у м љ е њ а т в р д и д а је Не мач ка, од но сно ч и т а ва да наш њ а Европа, з а п а л а у д е к а д е н ц и ј у. П р и т о м е с е д е к а д е н - ц и ја св о д и н а н а п у ш т а њ е о бје кт а однос но на ра ди кал ни скеп ти ци зам, с јед не, и ра дик а л н и с у бје к т и ви з а м, с д ру г е с т р а не, ш т о з а по с ле д и ц у и м а не спо с о б но с т д а с е п рих в ат е б и л о к а к в е в р ед н о с т и, д а с е з а с н у ј у од л у ке, т е н а п о с л е т к у в о д и п о в л а ч е њу и з з а јед н и ц е (29). Реч ју, де ка ден ци ја је од у ста ја ње од по - л ит и чког и з а нем арив ањ е зн ач аја конф л и кт а и мо ћи. У том сми слу, ау тор се бе не ви ди са мо као заго во р ника ове или оне политичке опције, не го у пр вом ре ду као бор ца про тив де каден ци је у би ло ко јем по јав ном об ли ку. Са мо по се би се раз у ме да се на кон ова ко озбиљне ди јаг нозе ну жно по ста вља ју два битна пи та ња. Пр во, ка ко су се Не мач ка (и Европа) уоп ште на шле у та квом ста њу, и дру го, мо же ли се по том пи та њу не што учи ни ти? Да ли је реч о не ка квом усу ду, де лу гво здених за ко на по ве сти, не че му про тив че га се не мо же ни шта учи ни ти, осим да се, као на Ти т а н ик у, п от он е у з м уз ик у? Аут о р који је књи гу по све тио они ма ко ји се чвр сто др же уве ре ња да Не мач ка тре ба да бу де спа ше - на, нарав но, не прихвата фатализам као мо - гућ ност. По вест за ње га ни је ни не по ве за ни с л ед п о је д и н ач н и х д о г а ђ а ја, а л и н и н ек ак в о н у ж но понав љ ањ е у в ек ис т и х ко ра к а и з ко г а с е н е мо же и с ко р а ч и т и. Д а к л е, н ем а р а злог а ни за без на де жни пе си ми зам, ни ти за пре те - ра ни оп ти ми зам. На про тив, да би се не ка ко п р о н а ш а о и з л а з и з ов о г с т а њ а д ек ад е нц ије по т реб но је п ре тходно и мат и јасн у п редс т аву ка ко се у ње га до спе ло. Да би од го во рио на ово пи та ње, Вајс ман се окре ће исто ри ји (од исто ри ча ра се дру го и не мо же оче ки ва ти), пок у ш а в а ј у ћ и д а од р е д и м е с т о н а ш е г в р е м е н а у то ку по ве сти. Пре ма ауторовом ми шље њу, жи ви мо у врем е у б р з а н и х и с т о р и ј с к и х п р о ц е с а. Н а и м е, на кон окон ча ња Хлад ног ра та, чо век ни је и с ко р а ч и о и з и с т о р и је. Н а п р о т и в, и с т о р и ја с е у б р з а л а. Ра т о в и, м и г р а ц и је и р е в о л у ц и је су по ста ле сва ко дне ви ца и оно што је ју че и з г л е д а л о к а о с а м о р а з у м љи в о, в е ћ д а н а с с е по сма тра ис под ока, да би су тра би ло пред мет подсмех а. Вајсма н пос ледњи х д в адес е т и пе т го ди на сма тра фа зом ве ли ке трансформаци је и то тран сфор ма ци је ко ја не са мо да је ра зо ри ла ста ри свет Хлад ног ра та, не го је тако ђе аме ри ч к и све т п ре ве ла у по ста ме ри ч к и (59 60). Реч ју, про јект но вог свет ског по ретка је про пао. У том сми слу, ау тор на во ди прор о ч а нске р еч и М а р г а р е т Та че р (а л и и д ру г и х кон зер ва ти ва ца) ко ја је још го ди не ка - за ла да та ко не што ни ти по сто ји, ни ти ће икад а по с т о ја т и. С т а њ е с в е т а у ко је м д о м и н и р а с а м о јед н а с и л а јед н о с т а в н о н и је н о р м а л н о, ни ти је по жељ но. Ни је реч са мо о круп ним про ме на ма на пла ну ме ђу на род них од но са, не го и зна чај - ним ло мо ви ма на уну тра шњем пла ну. Та ко ау тор пре ци зно ука зу је на рас ту ће ли ни је по - де ла у за пад ним зе мља ма. Реч је о ве р ти калн и м п од е л а м а и з м е ђу д о м а ћ и н а и д ош љ ак а, иден ти те ра ца и оних ко ји су оп сед ну ти раз - ли чи то сти ма, ре ли ги о зних и се ку ла р них, мусли ма на и не му сли ма на, од но сно о хо ри зонт а л н и м по де ла ма и з ме ђу е л и т е и на р о да, ко је с у с в е уоч љи в и је н а кон б е р з а н с ког с ло м а и з го ди не. За Вајс ма на не ма сум ње да се Евро па на ла зи у пред ре во лу ци о нар ном пе рио ду, а најозбиљнији кандидат за улогу рево - л у ц и о н а р н о г с у бје к т а је о н о с т а н ов н и ш т в о н е е в р о п с ко г п о р е к л а, ко је је в е ћ п р о м е н и л о ет нич ку сли ку Евро пе. Реч је о ста ром шпенгле ров ском мо т и ву са ве за из ме ђу у н ут ра ш ње и с п о љ н е р е в о л у ц и је. Ка да го во ри о спољној револуци ји Вајс - ман твр ди да се пред на шим очи ма, би ли ми т о г а св есн и и л и не, од ви ја но в а с еоба нар ода. Чак и ме ђу они ма ко ји су све сни да је тај процес у то ку, ма ло је оних ко ји схва та ју озбиљн о с т с и т у а ц и ј е. Н а п р и м е р у Р и м а В а ј с м а н п о к а з у је ко је с в е к а т а с т р о ф а л н е п о с л е д и ц е са со бом до но си се о ба на ро да. Нај ва жни ја пара ле ла с Ри мом је, ме ђу тим, она ко ја се ти че са мих Ри мља на. На и ме, као и ми да нас и Римља ни су пред сво ју про паст би ли си гур ни да ће свет веч но оста ти та кав ка кав је. Ако су с а моз адо в о љ с т в о и л аком ис лено с т, од но сно од би ја ње да се ви ди ствар ност до шли гла ве Ри мља ни ма, за што се то не би де си ло и да нашњим Евро пља ни ма? Ни је ли оно чи ме се одл и к у ј е од н о с в е л и к о г б р о ј а Е в р о п љ а н а пре ма мигрантима управо безгра нич на сент и м е н т а л н о с т и х р о н и ч а н н е д о с т а т а к ч а к и п р о с т е же љ е да с е р а з м и ш љ а по л и т и ч к и? Не огле да ли се то на пад но са о се ћа ње и у то ме да се из бе гли ца ма на зи ва ју сви, па чак и они ко ји не бе же од ра та? За п ра во, сен т и мен та л н и од нос пре ма ми гран ти ма је још је дан до каз те зе о европ ској де ка ден ци ји. Ипак, по треб - но је има ти на уму да до се ља ва ње ве ли ког

143 385 бро ја стра на ца у Евро пу ни је не што што је по че ло тек го д и не. Та ко ау тор убе д љи во п о к а з у је д а је о т в а р а њ е г р а н и ц а п о ч е л о в е ћ на кон Дру гог свет ског ра та у вре ме де ко ло - ни за ци је, те да су се по ли тич ке ели те још та да оглу ши ле на број на упо зо рења. Штавише, исти про це си се мо гу пра ти ти ка ко у бивш и м к о л о н и ј а л н и м д р ж а в а м а ( Б р ит ан иј а, Ф р а н ц у ск а) т а ко и у он и м а ко је н и к а д а н и с у кон т р о л и с а ле в е л и к а, п р е ко мо р ск а, ц а р с т в а ( Не м ач к а, Ш в ед с к а). Ме ђу тим, шта ће се де си ти ако Евро па заи ста по ста не цр на? Пре ма Вајс ма ну у том случ а ј у н е д о л а з и с а м о д о ј ед н о с т а вн е з ам ен е но си ла ца к улт ур е, не г о с е до дат но у в е ћ а в а ју већ по зна ти про бле ми мул ти кул ту рал ног друштва. Та да до ла зи до оп штег ра та ра зних група, ра са, класа и на ци ја од но сно до ра ди калног и л и и л и (96), при че му се по но во мо же по зва ти на рим ски при мер. Као што је по знат о и з и с т ор иј е, п ер иод н ако н с еоб е н ар од а ни је био пе ри од на прет ка и ми рољубиве коегз ис т е н ц и је. К а ко с е он д а мо же оче к и в а т и д а би с а д а мо гло бит и д руг ач ије? А ко иск ус т в о ка же да из све га то га не мо же до ћи ни шта до бро, ода кле он да сав онај оп ти ми зам ве зан з а о т в а р а њ е п р е м а р а з л и ч и т о с т и м а? Шт а је т о ш т о Ев р оп љ ане н а в о д и д а с л а в е о б р н у т и им пе ри ја ли зам и соп стве ну про паст? Вајс ман указу је да по ред сла бо сти, сен - т и м е н т а л н о с т и и с л е п и л а д е л у је јо ш јед н а, моћ ни ја си ла ко ја об ја шња ва за што еста блишмент чи ни то што чи ни, то је же ља за нес т а ја њ ем, на ра в но не к а о по је д и н ца, не г о к а о де ла ко лек ти ва (97). Реч је о не че му што ни је н и спе ц и фи ч но не мач ко, н и т и п р е ви ше но в о. По зн а т је ф е но мен је в р е ј ске с а мо м р ж њ е, к а о и оно што је код Ср ба Мило Лом пар на звао ду хом самопори цања. Увек је, дакле, било наро да код ко јих се ја вљао осе ћај ма ње вред ности и иден ти фи ка ци је с агре со ром. Ипак, оно што је спе ци фич ност код да на шњих Европљана је да за то не ма објек тив них раз ло га, у смислу да Евро па ни је ни по бе ђе на, ни оку пи ра на да би се мо гло го во ри ти о та квој вр сти комп л е кс а н иж е в р ед н о с т и. Н а п р о т и в, Е в р о п а у ж и в а у ви с о ком ж и в о т ном с т а нд а рд у, м иру и п о л и т и ч кој с т а б и л н о с т и. Ко р е н т е ж њ е з а са мо у ни ште њем Вајс ман про на ла зи у пер вер - т ира ној т ра д и ц ији ко ја је од Евр о пе с т во ри ла то што је сте, а то је те жња за објек тив но шћу и п р ет е р а н о м п р ав едн ош ћ у. Од ат л е д ол аз е по н и з но с т, м а њ а к по но с а и од л у чнос т и. Ре ч је о кључ ном ме сту, на ко ме се ја сно уо ча ва Вајс ма нов дуг Шми ту (иа ко га не по ми ње). На и ме, ова нео д луч ност и сла бост фор ме и з в о д и с е з а п р а в о и з з а п а д ног л и б е р а л и з м а. Као и код Шми та и код Вајс ма на ли бе рал је онај ко ји ни је спо со бан да до не се од лу ку и ко ји су о чен с и з б о р ом и з ме ђу Ису са и Ва ра ве је ди но уме да фор ми ра ис тра жну ко ми си ју. Код Вајс ма на (као и код Шми та и Кор те са), л и б е р а л је он ај ко ји в еч но д и ск у т у је. Уп р а в о је у то ме ње гов про блем, јер се ти ме иг но рише чи ње ни ца да људ ски по ре дак тре ба фунда мен те о којима се не може дискутовати (Ме - лер ван ден Брук). При то ме, ау тор сма тра да с е н е м о же г о в о р и т и о јед н о м л и б е р а л и з м у, не г о о њег ови х пе т ра з л и ч и т и х ве р зи ја. У т ом сми слу, ње му је ма ње ста ло до кри ти ке клас и ч н ог л и б е р а л и з м а и њ е г о в и х п р и н ц и п а, а ви ше до пи та ња ве за них за ли бе ра ли зам вер - з и је Ме ђу т и м, б е з о б з и р а н а р а з л и ч и т е в е р з и је, т р и е л е м е н т а ко ја с е с в у гд е ја в љ а ј у су, према Вајсману : рационализам, ин ди ви - ду а ли зам и уни вер за ли зам. Иду ћи за Ме ле - ром ван ден Бру ком, мо же се ре ћи да су ове т ри тач ке ра з лог за ш то у л и бе ра л изм у народ и п р о п а д а ј у. У св о јој к ри т и ц и л и б е р а л и з м а и њ е г о ви х основ них по став ки Вајс ман не пре тен ду је на о ри г и н а л но с т, не г о м а њ е и л и ви ше по н а в љ а с т а н д а рд н а м е с т а и з ко н з е р в а т и в н е з а л и хе к ри т и ке л и б е ра л и зма. За п ра в о, њ е г ов ц и љ и н и је об рач у н с л иберал измом ка о т ак ви м, ка о н и де т а љ но о б ја ш њ а в а њ е р а з в о ја л и б е р а л не м и с л и. Ч и т а в а п ри ча је п ри п р е ма з а о бр ач у н с по след њом му та ци јом у ко јој је не ста ла с в а с ке п с а у п о г л е д у и з в о д љи в о с т и с т в а р и. С а з а п р е п а ш ћ уј ућ о м с ам ор аз ум љ ив ош ћ у ње го ви но си о ци да нас не са мо да ко ри сте сва сред ства мо ћи ко ја им до ђу под ру ку, не го и си сте мат ски по ти ску ју дру ге по зи ци је и за - с т у п а ј у п р о г р а м е д р у ш т в е н о г од г о ја, ко је у к р ај њ е м и м а ј у ко л е к т и в и с т и ч к и к а р а к т е р и раз ли ке у ми шље њи ма по рав на ва ју до не пре - по зна тљи во с т и (109). Та по с лед њ а м у т а ц и ја је л и б е р а л и з а м и з б а в љ е њ а ко ји с е з а с в ој т ри ју мф мо же за х ва л и т и вој ном, еко ном ском и иде о ло шком ути ца ју САД. Реч је да кле о оно ме што се нај че шће под ра зу ме ва под реч ју а м е р и к а н и з а ц и ја. А м е р и к а је с в о ју с уд би н у ве за ла за ли бе ра ли за ци ју све та, од но сно ње - го во по пра вља ње по мо ћу со ци јал ног ин же - њ е ри н г а. Ме ђу т и м, т ај п р о це с је п р е в а зи ша о окви ре Аме ри ке. Ни је, да кле, ви ше реч о америч ким но си о ци ма, не го о оном сло ју ко ји је Хан тинг тон озна чио као мр тве ду ше, а ко ји

144 386 се још на зи ва и љу ди из Да во са или златни кар тел па ра лел ном дру штву саставље - ном пре све га од при вред не ели те, ко је ви ше ни је ве за но ни за јед ну на ци ју, др жа ву или т р а д и ц и ј у и н е п р и з н а ј е н и к а в е в ез е о с и м оних уну тар соп стве ног кру га. Овај слој посма тра свет као је дин ство у којем ва же са мо њи хо ви т р а н сна ц и о на л н и и н т е р еси. Н а ов ом ме сту се по но во осе ћа Вајс ма нов дуг Шми ту, је р с е ц и љ ов е и н т е р н а ц и о н а л н е л и б е р а л н е е л и т е в и д и у ф а к т и ч ко м у к и д а њу п о л и т и ке и ства ра њу свет ског по рет ка. То је слој ко ји на ц и о на л н у св е с т ви д и к а о не ш т о з ас т ар ело, опасно и ра си стичко, ко ји зах те ва за ме ну нац и о н а л ног с у в е р е н и т е т а и н д и ви д у а л н и м, т е на к ра ју к ра је ва ко ји у по р но ра д и на с т ва ра њу јед не све т ске д ржаве. Та ко је фа к т и ч к и до ш ло до спа ја њ а л и б е р а л не п ри в р е де и левича рске политике. Ко смополитизам је измирио ка - п и т а л ко ји не м а о т а џ би н у, ол и че н у св е т ској при вред ној ели ти и јед на ко обес ко ре ње не ле - в и ч а р с ке и н т е л е к т у а л ц е. П л од т е љу б а в и је то та ли тарна идеологија која почива на антир а с и з м у, м у л т и к у л т у р а л и з м у и м ор а лн о м ре ла ти ви зму (чија је крајња консеквенца уве - ре ње да ствар ност не по сто ји, не го да је из мишље на и кон стру и са на од стра не оних ко ји по ку ша ва ју да је об у хва те), а ко ја се још нази ва и по ли тич ка ко рект ност. Та по литичка коректност је, према Вајсману, цен трал ни еле мент да на шњег ли бе ра лизма. Она је сву где при сут на и ниг де не на и- ла зи на о т пор. Ук рат ко, п р е ма Вајс ма н у, ц и љ ове и деолог ије је сламање нац ије, нац иона лне д р ж а в е и т р а д и ц и је, ш т а в и ш е с л а м а њ е с в а - ке иде је нор мал но сти. У том сми слу, ау тор по себ ну па жњу по кла ња стра те гији редефин и с а њ а појмов а. Н а и ме, н а је зи к у по л и т и ч ке ко рект но сти то ле ран ци ја не озна ча ва тр пе - љи вост, не го зах тев за ре спек том и по што вањем. Та ко ре ла ти ви зам ни је ре зул тат из не - в е р е н и х оч е к и в а њ а, н е г о и д е о л о ш к и о к в и р ко ји ује ди њу је две прет по став ке ли бе ра ли - зм а с јед не с т р ане к р ајњи и нд ивид уал из а м оли чен у праву на самоодређење, с егалита - ри змом оли че ним у ве ри у јед на кост свих љу ди, с дру ге стра не (164). Та да, да кле, све к у л т у р е и с в е п р а к с е м о р а ј у б ит и ј е дн ак о вред но ва не, те не по сто ји онај ко ји мо же тврди ти да је не што бо ље или го ре, ма ње и л и ви ше мо р а л но. С в е је п р о с т о р а зл ич ит о. Н а р а в но, п р о па г а н да по ко јој св а к и ж и в о т н и стил тре ба при хва ти ти, оду ше вље ње плура л и змом и пос тмоде рном у којој anything g o e s је још је дан од до ка за ко ји по др жа ва ју те зу о оп штој де ка ден ци ји. Шта ви ше, Вајс ман је уве рен да иза чи тавог про гра ма по ли тич ке ко рект но сти не сто - ји з а п р а в о и з в о р н а в е р а у п л у р а л и з а м, н е г о у п р а в о о б р н у т о ж е љ а з а у к и д а њ е м с в и х раз ли ка и оп штим уни фор ми са њем, хи бри - д и з о в а њ е м и к р е о л и з о в а њ е м п л а не т е. Ре ч ју, и д е о л о г и ја јед н о г с в е т а б е з г р а н и ц а у које м не ста је све оно што раз два ја љу де, и јед не св е т ске р е п у б л и ке, т р е б а и је д а н је д и н с т в е н свет ски на род. Та ко ђе, за ре ла ти висте је култ ур а н еш т о с ас в и м с п ољ аш њ е и м а кол ико го во ри ли о њој, они је ни ка да не узи ма ју озбиљ но. Ка ко Вајс ман при ме ћу је, ре ла ти - в и з а м и н и ј е в о ђ е н м о р а л н и м и м п у л с и м а, не го естет ским, те он ни је у ста њу да спо зна д р у г а ч и ј е м и ш љ е њ е, ј е р г а у о с н о в и н о с и са мо нар ци стич ка же ља за ужи ва њем. Ре лати ви ста не зна ни шта чи ни по је дин ца, ни ти шта чи ни гру пу, а кул ту ра о ко јој то ли ко гово ри је за ње га са мо украс. Чак и кад сла ви раз ли чи тост, она му је стра на (168). Та ко Вајсман п ро т и в ле ви х л и бе ра ла п рак т и ч но ок ре ће њи хо во соп стве но оруж је. Њи хо ва то ле ран - ци ја је пра зна, ху ма ни зам ла жан, а раз ли читос т и к ул т у ра само п ригодне лози н ке. Њи хов а н т и р а с и з а м је с ам ом рж њ а, а р е л а т и в и з а м п о бу н а п р о т и в н о р м а л н о с т и. На пла ну др жав не по ли ти ке пи ше Вајс - м а н л и б е р а л и з а м о с т а в љ а к а т а с т р о ф а л н е п о с л е д и ц е, п р е с в е г а з а т о ш т о л и б е р а л и з а м не мо же да се по ми ри с по сто ја њем мо ћи и д р ж ав е. Л иб ер а л не р а зуме и н ије у с т а њу д а при хва ти зна чај др жа ве или чи ње ни цу да сила и а г ре си ја п редс т ав љ ају неи збриси в де о чо в еков е п рир оде. О н н и је у с т а њу д а с х в ат и исти ну да др жа ва у свим окол но сти ма мо ра би ти ор га ни за ци ја мо ћи те да јој је, ка ко је то го во рио Хер ман Хе лер, увек по треб на потпо р а мо ћ и, а т о ће р е ћ и сн а ж не и н с т и т у ц и је, као што су вој ска, упра ва, суд, шко ла... Да би и н с т и т у ц и је могле д а т р ају н и је д о в о љ но са мо да до бро оба вља ју свој по сао, оне мо ра ју има ти и из ве сну иде ју во ди љу ко ја им омог ућ а в а ко н т и н уит е т. С в е и нс т ит уц иј е кој е с у ус пе ле да с е оч у в а ју т о ком д у жег пе ри о да, као што су пру ски ге не рал штаб, ри мо ка то - л и чк а ц рк в а, е н г л е с к а м о н а р х и ј а и м а л е с у та кву иде ју, ко ја је њиховим носиоцима улива ла по се бан осе ћај по но са, од но сно ис пу њава ла их осе ћа јем да то што ра де ни је тек не ка а к т и в нос т не г о сл у жба ви шој с т ва ри. Са сви м л о г и ч н о л е в и ч а р и л и б е р а л (о н а к о к а к о г а

145 387 В ајс м а н с х в а т а) о р г а н с к и н е п од н о с е ов а ко кон ци пи ра не институције, зато што су пре - ви ше х ијерарх изо в а не, н у ж но под ра зу ме в а ју при ну ду, ни ка да ни су де мо крат ске, ли бе - р а л н е и о т в о р е н е. Д а б и с е и н с т и т у ц и је оч у в а л е п о т р е б а н је п о с е б а н и нс т и н к т, а В а ј с м а н с м а т р а д а г а д а н а ш њ и д он ос иоц и од л у к а н е п о с е д у ј у. Д а н а ш њ е д р у ш т в о и д е ка то ме да са вла да др жа ву и да је пре тво ри у свој плен. Реч је о крај њој по сле ди ци оног мент а л и т е т а к о ји р а д и к а л н о д о в о д и у п ит ањ е т р ој с т в о р е л и г и је, т р а д и ц и је и ау т о р и т е т а. Ко л и ко је с т а њ е о з би љ но по с т а ло је јасно т о ко м м иг р а н тс к е к р и з е г о д и н е к а д а се де фин ит и вно показало да европске д ржаве нису у стању да заштите своје границе, одно - сно да ни су у ста њу да шти те сво је гра ђа не и њи хо ву и мо ви н у. Са сви м у ш м и т ов ском д у ху Вајс ман на во ди да се тек у озбиљ ном случ а ј у п о к а з у је ч е м у с л у ж и д р ж а в а. Је д а н од т а к в и х с л у ч а је в а б и л а је ф и н а н с и ј с к а к р и з а у Грч кој, и с л а м и с т и ч к и н а п а д и п о Е в р о п и, као и ми грант ска кри за. У свим тим озбиљ ним с л у ча је ви ма по л и т и ч ко в ођ с т в о у ев р опск и м др жа ва ма ре а го ва ло је уз ми ца њем и из бе га - ва њем да се до не су би ло ка кве од лу ке. Не спо - соб ност и не спрем ност да се до не су од лу ке по сле ди ца је ду го го ди шње не га тивне селекц и је у ок в и ру п а р т и ја, ко ја с е з а т и м п р енел а и на др жа ву. Ау тор је све стан чи ње ни це да по овом пи та њу ње го ва зе мља не пред ста вља из у зе так. За пра во, сву да у Евро пи је по ли - тич ка кла са де гра ди ра на на ниво инструмен та у рукама привреде, лоби група и финанси ј ског ка п и т а ла. Та ко ђе, Вајс ма н показује да н е с п р е м н о с т д а с е б р а н е д р ж а в н е г р а н и ц е не зна чи да ће оне не ста ти. На про тив, уме сто с п о љ н и х п о д и ћ и ћ е с е у н у т р а ш њ е г р а н и ц е, ко је се већ ви де у че твр ти ма ве ликих градо - в а ко ј е с у п од ко н т р о л о м л о к а лн и х б а нд и. Реч је о че твр тима које су насељене имигранти ма ко ји на тери то ри ји ко ју схва та ју као сво - ј у у в о д е с в о ја п р а в и л а, с в о је в р ед н о с т и, т е са мим тим и сво ју упра ву (по себ не по ре зе, сво је су ди је ), чи ме се по но во до ла зи на тер е н м у л т и к у л т у р а л и з м а к а о у з р ок а к р из е д р ж а в е. Д р уг и м р е ч и м а, В ајс м а н о п о м и њ е да д р ж а в а г у би с у в е р е н и т е т и т о к ако спољ а, та ко и пре ма уну тра. Спо ља, јер ни је у ста њу да чу ва сво је гра ни це, а пре ма уну тра та ко што губи контро лу над де ло ви ма те ри то ри - је. О в о п р о п а д а њ е д р ж а в е, п р е м а В ајс м а н у, во ди ка но вом сред њем ве ку, при че му то ни је ро ман тизована сли ка сред њег ве ка, не го про - стор не си г у р но ст и, анар х и је и к л и јен те л и зма. Ре ч ј у, п р о п а с т д р ж а в е д и р е к т н о в о д и у г р а - ђан ски рат из ме ђу раз ли чи тих гру па. Јед ин и и зл а з и з ов е сит уац ије аут о р вид и у дос т а ш ир око сх в а ће ном н а ц и о н а л и зм у. З а њ е г а ј е н ац ион ал из а м с в ак и п р и с т у п к о ј и на ци ју схва та као од лу чу ју ћу по ли тич ку ве - л и ч и н у, ко ји с е с у п р о т с т а в љ а с в и м а ко ји је до во де у пи та ње и ко ји же ли да оси гу ра њен о п с т а н а к (2 01). Та к а в н а ц и о н а л из а м м ож е би т и и ле ви и де сн и, и л и б е ра ла н и кон зе р в а- т ива н, т рад иц ионала н једнако ка о и мо де ра н, г р а ђ а н с к и и п л еб е јс к и, п ов ез а н с р ел иг ијо м кол ико и лаиц ис т и ч к и, т р ж и ш но ори јен т и са н и л и п р о тек ц и о н ис т и чк и, сепарат и с т и ч к и и л и цен т ра л и с т и ч к и... Нац ионал из а м је с р ед с т в о против ап стракт ног уни вер за ли зма. Он је ко - л е к т и в н а с а м о од б р а н а. Н а ј ј е д н о с т а в н и ј е, н а ц и о н а л и з а м је р е а к ц и ј а б а з е и л и н а р о д а на антинационализам елита у држави и култ у ри ко је же ле д а де н а ц и о н а л и з у ју н а ц и ју. Они не же ле да се од рек ну свог ка рак те ра, ду ха и је зи ка... Украт ко, Вајс ман др жи да су на ц и је је д и н и си сте м и ко ји су у ста њу да обезбе де јав на до бра, те да је са свим при род но да се љу ди у кри зним вре ме ни ма окре ћу на ци - ји. С д ру г е с т р а не, је д и но на ц и ја п р ед с т а в љ а ок ви р у коjeм је мо г у ћ а де мо к р а т ија односно с о ц и ј а л н а д р ж а в а. З а ј е д н и ч к о д е л о в а њ е и с п р е м н о с т д а с е с о п с т в е н и ц и љ е в и п од р е д е ц и љ е в и м а з а јед н и ц е р а с т е у о н ој м е р и у ко - јој с е д р у г и п р и п а д н и ц и з а јед н и ц е о п а ж а ј у као слич ни и бли ски љу ди с ко ји ма се де ли и д е н т ит е т. Од а т л е с л е д и д а д и в е рз ит е т н е чи ни за јед ни цу бо га ти јом, не го си ро ма шнијом, од но сно да се ими гра ци јом сма њу је соц и ја л н и к а п и т а л с т а н ов н и ш т в а. Та ко на ци ја и уко ре ње ност по ста ју Вајс манов од го вор на кри зу. Уко ре ње ност је пр ва по тре ба људ ске ду ше и убра ја се у оне ко је се т е ш ко мог у дефи н и с а т и. О в а у ко р е њ е но с т у за јед ни цу, за пра во, тре ба да пре вла да ли бе - рални ра ци о на лизам, индивидуализам и универ за ли зам. Вајс ман ука зу је да је на ци ја претпо ли тич ка за јед ни ца и да се за сни ва на прет - по л и т и ч ком је д и н с т ву. И ден т и т е т н и је с т в а р п р ин уд е и л и с амои нт ер ес а ; он н е по ч и в а н а к а л к у л у с у н е г о н а з а јед н и ч к и м о с е ћ а ји м а, уве ре њи ма и ори јен та ци ја ма. Као и код Ранкеа, отаџ би на је с на ма и у на ма, она је као ва здух ко ји ди ше мо, прет хо ди свим уста ви - ма, по кре ће и ожи вља ва све фор ме. У том сми слу Вајс ман под вла чи да су сви кон фликт и у д а н а ш њ ем св е т у у о сно ви и ден т и т е т ск и

146 388 кон флик ти и да је по ли ти ка у 21. ве ку по лити ка иден ти те та, од но сно да се во ди на ли нији ми и не-ми. Оно што се ра чу на у да нашњем свету нису ни иде о ло ги је, ни ти еко - ном с к и и н т е р е с и. С удбин а, к р в, пор од иц а и ве ра је оно са чим се на ро ди иден ти фи ку ју, за шта се бо ре и уми ру (227). Из овог Вајс мано в ог с т а в а л а ко је и з в е с т и з а к љу ч а к д а он и ко ји не узи ма ју и ден т и те т ска пи та ња озби љ но н е м а ј у ч е м у д а с е н а д а ј у у бу д у ћ н о с т и. One World иде о ло ги ја ну жно про па да, а са со бом по вла чи и све оне ко ји ни су спрем ни да се су о че са ствар но шћу. Бор ба за на ци о нал ни иден ти тет исто вре - ме но је и бор ба за де мо кра ти ју. На и ме, нос и о ц и н а ц и о н а л н о г бу ђ е њ а н а л аз е с е м еђ у п а р т и ја м а и по к р е т и м а ко ји с е пе жо р а т и в но на зи ва ју де сним по пу ли сти ма или не ли - б е р а л н и м де мо к р а т а м а 2. Реч је о пар ти ја ма ко ј е о бј ед ињ ав ај у с р е дњу к л ас у, к ој а ч ин и кич му на ци је (228). Они су слој из ме ђу обес ко ре ње не ели те и оног до њег сло ја не - п р о д у к т и в н е д р ж а в н е к л и је н т ел е. В ај см а н по к а з у је да в е з а и з ме ђу на ц и је и де мо с а н и је слу чај на. Да би се де мо кра ти ја очувала и спасла њој је по тре бан кон кре тан об лик, а то мо же би ти са мо на ци ја. Нај јед но став ни је ре - че но, де мо к р а т и ја с е мо же оче к ив ат и с амо у о к в и р у хо м о г е н е н а ц и је. Вајс ма н к њи г у за вр ша ва к рат к и м освр т ом н а с ит у а ц и ј у у Не м а ч к о ј. И а к о т о н е к а ж е е к с п л и ц и т н о, о н н а м п ор уч уј е д а Нем ачк а мо ра ме ња ти сво ју по ли ти ку. Њој се у Евро пи не верује. Сва ка на ц и ја и ма п ри род но п ра во да сле ди сво је ин те ре се, па та ко и Не мач ка. То прак тич но зна чи да Не мач ка мо ра пре у- з е т и а к т и в н и ј у у л о г у у с п о љ н ој п о л и т и ц и и то не као промотер лево -либералне идеоло - г и је, не г о к а о д р ж а в а ко ја ш т и т и с еб е и св оје ин те ре се. Ук рат ко, ра ц и о на л н у ре а л по л и т и к у. У кон тек сту ми грант ске кри зе то зна чи заш т и т у г р а н и ц а, а н е л а м е н т и р а њ е о м о р а л у и људ ским пра ви ма. Да би илу стро вао сопс т в е н у п о з и ц и ј у ау т о р с е п о з и в а н а п р и м е р н е м ач ког у ч е ш ћ а у а г р е с и ји н а С рбију г о д и не. На и ме, т ада с е не мач ко в ој но у че ш ће п р а в д а ло по зи в а њ ем н а мо р а л, људ ск а п р а в а и бор бом ап со л у тног до бра п ро тив ап со л у т ног 2 Н а р а в н о, В ај см а н к а о о т в о р е н и п р о т и в н и к ли бе ра ли зма не сма тра та кво име но ва ње за про - бле ма тич но, при че му се по но во мо же пра ти ти по р е к ло ов е кон цеп ц и је св е до Ш м и т а и њ е г о в ог кон се квентног одва ја ња ли бе ра ли зма од де мо - к р а т и је. з л а, п р и ч е м у н и с у и з о с т а л а н и п о р е ђ е њ а с н ац и о н а л с о ц и ја л и з м о м. Ре ч је о т и п и ч н о м а р г у мен т а ц и о ном о бра сц у ко ји м с е п ра в да ју све од лу ке ко је не ма ју ни ка кве ве зе са ствар - ном по ли ти ком, не го с оним што је Ге лен наз и в а о х ип е рм ор а л. С ам о с е и д е о л о ш к о м з ас л еп љ ен ош ћ у и х р он и чн и м н ед ос т а тко м осе ћа ја за ствар ност мо же об ја сни ти да не - м а чк а в о ј с к а б о м б а р д у ј е С р б и ј у (и а к о б е з и к а к ви х до к а з а о по ч и њ е н и м м а с а к ри м а), д а би ше сна ест го ди на ка сни је од би ја ла да штити соп стве не гра ни це и соп стве но ста нов ништво од иле гал них ими гра на та. Д у б љ е п о с м а т р а н о, В а ј с м а н з а п р а в о н е т е ж и т ек п р омен и немачке спољне пол ит ике, ко ли ко ду бљој про ме ни не мач ке ори јен та ције. У крај њој ли ни ји, ау тор не ви ди се бе као п а р т и јског а г ит а т о р а и б о р ц а п р о т и в А н г е ле Ме р ке л, не г о к а о б о р ц а п р о т и в де к а де н ц и је. Ње му је ја сно да до про ме не спољ не по ли тике не мо же до ћи ако се Не мач ка не отрг не од прете ра ног по за пад ња че ња, без гра нич ног либ е р а л и з ов ањ а, и а ко н е п ос т ан е и с т оч н и ја, п руск ија, п ро те стан тск ија и слободно се може р е ћ и н ац ион а лн иј а и к о нз е рв ат и в н и ј а. Д о про ме не не мо же до ћи ако Нем ци на ста ве да на А ме ри к у гле да ју ка о на зе м љу по л у бо г о ва, од но сно ако се не рас ки не с на сле ђем прева спи та ва ња и оно га што је Шренк-Но цинг на зи вао ис пи ра ње ка рак те ра. При то ме одри ца ње од по ли тич ких илу зи ја ни је тек уз - г р ед но п ит ањ е не г о је, у кон т е к с т у у б р з а не ис т орије, егзис т ен ц и ја л но п и т ањ е. Конт ур е вре ме на ко је до ла зи се већ опа жа ју и са да се већ ја сно ви ди да ви ше не по сто ји про стор за удоб но повлачење из политике и препушта - ње стру ји у ко јој ства ри иду сво јим то ком. З а н о в о в р е м е п о т р е б н е с у н о в е п о з и ц и ј е, но во ми шље ње и но ви је зик, ка ко би се припре ми ло за до ла зе ће иза зо ве и ка ко би се наци ја при пре ми ла за њих. Ни је те шко на слути ти да ау тор че зне за но вом би змар ков ском по л и т и ком 3. Вајс ма нов за кљу чак је да ће 21. с т о л е ћ е п о н о в о о т в о р и т и н е м ач ко п и т а њ е. На рав но, на дру га чи ји на чин не го што се оно п о с т а в и л о у 19. од н о с н о 2 0. в е к у. О н о н и је п и т а њ е н ем ачко г у јед ињ ењ а, н и т и п и т а њ е т ер и т о р и ја, н е г о п и т а њ е н е м ач ко г п о л о ж а ја у си сте му др жа ва, пи та ње не мач ког са мо разу ме ва ња и у н у т ра ш њег је дин ст ва. Немачко пи та ње мо же би ти ре ше но са мо ако се с не- 3 У ра ни јим књи га ма Вајс ман је отво ре но по - к а з и в а о с в о ј е д и в љ е њ е п р е м а Б и з м а р к у и к а о д р ж а в н и к у и к а о ко н з е р в а т и в ц у.

147 389 мач ке стра не из бег ну две јед на ко де структ и в не оп а сно с т и, с амоп р ецењив ањ е, с једне, и с ам оп о т ц ењив ањ е, с д р уг е с т р ан е. У т о м с м и с л у, В ајс м а н о в с ав е т с ун ар одн иц им а је опрез и про ми шље ност. Ни ти бе жа ње од пол и т и ке и с ле по с р љ а њ е у к а т а с т р о фу, а л и н и би ло к а к в е р е в ол у ц и о на р не и на гле п р о ме не, не го ста ло же на, озбиљ на и па жљива реалпо - ли ти ка. За ве ли ке ства ри још ни је вре ме, али оно се бли жи и за ње га се тре ба при пре ми ти. Ипак, сти че се ути сак да је ау тор мно го ви ше имао на уму не го што је спре ман да к а же 4. О н п ри х в ат а с т ар о конз е рв ат и вно м и- ш љ ењ е д а у л иб ер ал из м у н ар од и и д рж ав е про па да ју. Да на шња де ка ден ци ја плод је либе ра ли зма, а је ди на ло гич на од бра на је по но - в о п р о бу ђе н и (кон з е р в а т и в н и) на ц и о на л и з а м ко ји с е г р ч е в и т о д р ж и н а ц и о н а л е д р ж а в е и оног кул тур ног кон тек ста из ко га је она наста ла. Тај на ци о на ли зам је, као што ви ди мо, с у ш т а с у п р о т н о с т л и б е р а л и з м у. П рв о, о н п р их в ат а пос т оја њ е не р а ц и о н а л н и х т е ме љ а з а ј е д н и ц е, д р у г о р а з у м е з н а ч е њ е к у л т у р е, тра ди ци је, ин сти ту ци ја и хи је рархије за по - је дин ца, те се уз др жа ва од иде је да око ло наме ћ е с оп с т в е н а у н ив е рз а лн а р ешењ а. А ко је ли бе рални плу ра ли зам ла жан, на ци о нал - конзерват и вн и је ст варан у тол ико ш то на све т гле да као на плу ри вер зум (Шмит) на ро да и држава. Чу ва ју ћи националну државу нацио - налконзервативи зам се по ка зу је ми ро љу би - ви ји м од л и бе ра л и зма, је р сп ре ча ва да Евро па пад не у ста ње оп штег гра ђан ског ра та. Чи та ју ћи ову књи гу мо ра се има ти на уму да Васјман не пи ше као објек тив ни по сма трач, н и т и у д о ко л и ц и р а з м и ш љ а о т о ме ш т а св е не ва ља у све ту. Он је Не мац и књи га је писа на из не мач ке пер спек ти ве, те му је пре с в ег а с т а л о д о н е м а ч к е д р ж а в е и н е м а ч к о г на ци о нал кон зер ва ти ви зма, нај по сле до не - м а ч к е р е а л п о л и т и к е 5. За то ње го ву књи гу т р е б а ч и т а т и к а о п о з и в с у н а р од н и ц и м а д а с е о с л о б о д е л и б е р а л н и х з а б л у д а и о к р е н у ствар ној по ли ти ци ви ђе ној из ви зу ре на ци - о н а л н о г к о н з е р в а т и в и з м а, т е д а с е од а т л е из вед у и одговарајуће п ракт и чне консек венце. Н и м а ло с л у ч ај но, з а мо т о к њи г е и з а б р а н а је ре че ни ца Шар ла Пе ги ја да је сен ти мен та лизам оруж је Са та не. Они ма ко ји у вре ме убрза не исто ри је ни су у ста њу да се ока ну мор а л и с а њ а и и де о ло ш к и х оп ш т и х ме с т а ђ а в о ћ е в р л о б р з о з а к у ц а т и н а в р а т а. В а ј с м а н н е же ли да то бу де Не мач ка. Др Ду шан До ста нић И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д 4 У том сми слу по себ но је упа дљи во да Вајсм а н г от о в о н и г д е н е с п ом ињ е Е в р о пс к у у н иј у, ода кле би се мо гло за кљу чи ти да је то за ње га з а в р ше на п ри ча. Та ко је Вајс ма но в о ћу т а њ е в р ло р е ч и т о, п о г о т о в о у ко н т е к с т у ч е с т и х з а х т е в а з а фе де ра ли за ци јом и чвр шћим ује дињењем Евро - пе, п ри че м у су бр ој н и ау т о ри о т во р ено т раж ил и да Немач ка пре у зме во де ћу уло гу у Евро пи, од но - сно да по ста не по ли тич ко сре ди ште у Европ - ској уни ји (Мин клер). Још упа дљи ви је је да Вајсм а н н е у з и м а у р а з м а т р а њ е М и н к л ер ов у к њ иг у из го ди не, ко ја се ба ви но вим за да ци ма Немач ке у Евро пи. 5 Ово ни је пр ви пут да се Вајс ман ба ви пи тањ е м п ол о ж а ј а Не м а ч к е и њ е н о м б уд у ћн ош ћ у. Та ко је још го ди не, за јед но с Рај на ром Цит е л м а ном и М и х аелом Гр о сх ајмом, био у р едн и к з б о р н и к а ко ји с е б а в и о н е м ач к и м в е з и в а њ е м з а За пад где је већ у на сло ву ста ја ло шан се и перспек т и ве за Не мач к у. Та ко ђе, зна ча ја н је и ње г ов прилог у чу ве ном зборнику Самосве сна на ци ја.

148 390 UDC (082)(049.32) UDC (082)(049.32) МИТ О ГЛО БА ЛИ ЗА ЦИ ЈИ VS. ТЕ ЖЊА К А И ЗО Л А Ц И О Н И ЗМ У (Glo b a li za ci ja i i zo la ci o ni za m, Cen tar za eko nom ska is tra ži va nja In sti tu ta druš tve nih na u ka, Be o grad 2017, 453 стр.) Цен тар за еко ном ска ис тра жи ва ња Ин стит у т а д ру ш т в е н и х н а у к а још од г о д и не, јед ном го ди шње ор га ни зу је мул ти ди сци плин а р н и н а у ч н и с к у п н а ј е д н у од а к т у е л н и х те ма тран зи ци о них про ме на и тим по во дом об јав љу је збо р н и к ра до ва. У ма ју го д и не из дат је 27. по ре ду збо р ник ра до ва Гл об ал и за ци ја и изо ла ци о ни зам и ор га ни зо ва на је научна расправа о овој теми. Претходни зборниц и р а до в а т а ко ђ е с у с е од но си л и н а а кт уе лне те ме и про бле ме ко ји ма се ре флек ту ју од но - си гло б а л и з а ц и је и к у л т у р е, с е о б а и р а зв оја, (а н т и) л и б е р а л и зм а и е ко но м и је, о б р а з о в а њ а и раз во ја, ста нов ни штва и раз во ја и сл. Овај ду го го ди шњи тра ди ци о нални науч - н и с к у п м у л т и д и с ц и п л и н а р н о г к ар а кт ер а о р г а н и з у ј е с е у с а р а д њ и с Ун и в е р з и т е т о м До њ а Го р и ц а ( УД Г ) и з Ц р н е Го р е и м е ђу н а - род ног је зна ча ја. Као и сва ке го ди не, по зи ву се одазвао велики број стручњака и истакнут и х н а у чн и х р а дн ик а и з о б л ас т и е коном ије, п р ав а, с о ц и о ло г ије, фи ло з о фи је, а н т р о по ло - г и је, ис т о ри је, к њи жев но с т и, к ул т у р е. О р г а- ни за то ри ску па се сва ке го ди не тру де да про - на ђу те м у ко ја ће би т и до вољ но и нтересан тна и ин три гант на ка ко би по бу ди ла ин те ре со - в а њ а и с т р а ж и в а ч а к а ко и з з е м љ е, т а ко и и з р е г и о н а. Ра з г о в о р и и д и с к у с и је н а н а у ч н о м ск у п у до п ри но се бо љем ра з у ме ва њу до га ђа ја код нас и у све ту и увек отво ре но ве те ме за и с т р а ж и в а њ а. Ово го ди шња те ма на уч ног ску па Гло ба - ли за ци ја и изо ла ци о ни зам пред ста вља ре акц и ју н а н ај но ви је до г а ђа је у св е т у. С в е че ш ће се су сре ће мо с пи та њем да ли на гли про дор по пу ли зма и изо ла ци о ни зма мо же пре вла дат и т о ко в е г ло б а л и з а ц и је ко ја је з н а т но в и ш е од е ко н о м и је. Б р з и р а з в ој и н ф о р м а ц и о н е и ко му ни ка ци о не тех но ло ги је кре и рао је мо - г у ћ н о с т и д а г л о б а л и з а ц и ј а з а х в а т и г о т о в о све сфе ре људ ске ак тив но сти, и то не са мо е ко н о м иј у в е ћ и п о л и т и к у, к у л т ур у, н аук у, обра зо ва ње, умет ност, спо рт и сл. У збор ни ку ра до ва Гло ба ли за ци ја и изол а ц и о н и з а м п а ж њ а с е п о с в е ћ у ј е с у к о б и м а глоба л и за ц и је и и зо ла ц и о н и зма ко ји су на гло изби л и у п р ви п ла н сви х де ша ва ња да на ш њег с в е т а. П р о ф. д р В е с е л и н В у к о т и ћ, н а у ч н и ру ко в о д и л а ц ск у п а т о с л и ко ви т о о б ја ш њ а в а пра ве ћи дистинкцију између мита о гло ба лиза ци ји, с јед не стра не и те жње ка изо ла ци о - н и з м у, с д р у г е с т р а н е. По с т а в љ а с е п и т а њ е да ли се тре ба за ла га ти за отво ре ност или за за тва ра ње? На су прот за ла га њу за мир на лази се про во ци ра ње су ко ба. Ја сно је да су ове д в е и д е је у ко л и з и ји, а л и н а м е ћ е с е п и т а њ е ко ја ће се иде ја по ка за ти као до ми нант на. Циљ на уч ног ску па био је да се раз ме не мишље ња о овом бит ном пи та њу и да се чу ју не ке но ве к р е а т и вне и деје које ће расветл ит и од н о с г л о б а л и з а ц и је и и з о л а ц и о н и з м а.

149 391 Мно ги ау то ри сма тра ју да тре нут но ак туе л н а п о л и т и ч к а з б ив ањ а с в е в иш е и ст ич у зах те ве ка за тва ра њу, ја ча њу на ци је, про мо - ви са њу на ц и о на л и зма и на ц и о на л н и х д р жа ва. Одлука Велике Британије да напусти Европску уни ју, из бор но вог аме рич ког пред сед ник а с р а д и к а л н о п о п у л и с т и ч к и м п р о г р а м о м, раст по пу лар но сти де сни чар ски ори јен ти са - них по литичара, све чешће истицање нацио - н а л н о г с у в е р е н ит ет а, п од из ањ е з ид ов а к а о од го вор на ми грант ску кри зу, све че шће прово ци ра ње су ко ба на Бал ка ну као и на гли успон по пу ли стич ких по кре та ши ром Евро пе наг о в е ш т а в а ју п р о д о р и з о л а ц и о н из м а, св е под из го во ром очу ва ња на ци о нал них ин те ре са. Ч и т а ј у ћ и з б о р н и к р а д о в а Гл о б а л и з а ц и ја и и з о л а ц и о н и з а м, м о же м о д о б и т и од г о в о р е на м но г о бр ој на п и т а њ а ко ја се односе на везу из ме ђу гло ба ли за ци је и бал ка ни за ци је (балка ни зам се ко ристи као ме та фо ра за цен трали за ци ју и за тва ра ње зе ма ља), с ко јим про ме - на ма се су о ча ва свет (да ли до ла зи до про ме на у сис тем има вред но с т и, и н с т и т у ц и ја ма, да л и с е мењ а н а ш а ц и ви л и з а ц и ја), ме ђу з а ви сно с т г л о б а л и з а ц и ј е, н е ј е д н а к о с т и и п о п у л и з м а, од но с гло б а л и з а ц и је и м у л т и к у л т у р а л и з м а, н а ко ји н а ч и н г л о б а л и з а ц и ја у т и ч е н а с у в е - р ен ит е т д рж ав а и њи хов и д е н т и т е т. Та ко ђ е, у по ме нутом збор ни ку ра до ва мо же се от крит и и н а к о ј и н а ч и н г л о б а л и з а ц и ј а у т и ч е н а д и г и т а л и з а ц и ј у б а нк а рс к и х у с л уг а, к ак в е про ме не доноси рад у глобализованом и ди - г ит ал из ов ан о м д р у ш т в у, к а к в и с у с т а в о в и г ра ђа на европ ск и х д р жа ва п ре ма ди мен зи ја ма глобализације, на који начин развој информац и о н и х тех но ло г и ја у т и че на по љо п ри вред н у п рои зводњу, к а к а в је у т и цај гло ба л и за ц и је на п ри в р ед н и ра з вој у данаш њем свет у, к ак в а је уло га кул ту ре и у ко јем прав цу се тран сформи шу дру штва, ана ли зи ра ју се и гло ба ли за - ц и ј с к и у т и ц а ј и м е ђ у н а р од н и х ф а кт ор а н а у в о ђ е њ е и фу н к ц и о н и с а њ е и н с т и т у ц и ја з а род ну рав но прав ност у Ср би ји. Ау то ри ра до ва ко ји се у збор ни ку ба ве и про блематиком тр го вин ског про тек ци о ни - зма, као и мо ти ви ма за при ме ну ове стра теш к е т р г о в и н с к е п о л и т и к е, и с т ич у н а к ој и на ч и н ра з в ој глоба л и з а ц и је у т и че на по ло ж ај на ци о нал них ма њи на, ко ји су све узро ци и кон се квен це примене политике изолационизма и про тек ци о ни зма, да ли са да шњи кон цепт о б р а з о в а њ а од г о в а р а по т р е б а м а с а в р е ме ног д руш т ва и са временог пословања, у којој мери ј е м е р к а нт ил из а м з а с т у п љ е н у е к о н о м с к о ј п о л ит и ц и в о д е ћ и х с в е тс к и х е к он ом иј а, н а ко ји н а ч и н гло ба л и з а ц и ја у т и че н а е фи к а сно функ ци о ни са ње бан кар ског си сте ма и ре ша - ва ње п и та ња не к ва л и те т н и х к ре д и та, да л и се и под ко јим усло ви ма за пад ни Бал кан мо же п р о м о в и с а т и к а о е к о н о м с к и п е р с п е к т и в а н део са вре ме не Евро пе, ка кав је ути цај фи нансиј ске гло ба ли за ци је на фи нан сиј ске ци клусе и тран сми си ју финансијске нестабилно - с т и и з м е ђу п р и в р е д а. У з б о р н и к у р а д о в а с е, и з м е ђ у о с т а л о г, а н а л и з и р а и н а к о ј и н а ч и н кон тро ла кретања капитала представља пре - п р е к у ме ђу на р одном и нвес т ирању, к ла си ч н и ли бе ра ли зам се посматра на раскр сни ци гло - бализма и изо лационизма, истичу се раз ли - чи та ту ма че ња од но са гло ба ли за ци је и по - бољ ша ња ква ли те та жи во та же на, да је се одго вор на пи та ње да ли људ ски ре сур си во де к а г л о б а л и з а ц и ји и л и к а и з о л а ц и о н и з м у и ана ли зи ра зна чај очу ва ња на ци о нал ног су ве - р е н и т е т а у е р и е ко н о м с ке г л о б а л и з а ц и је. У збор ни ку је 60 ау то ра (43 из зе мље и 17 из ино стран ства) у 46 ра до ва да ло свој до прин о с р а с в е т љ а в а њу б р о ј н и х к о н т р о в е р з и и иза зо ва од но са гло ба ли за ци је и изо ла ци о низм а. И ов ог од иш њи н ау чн и ск у п је н а с т а вио т р ад иц и ј у н а с т а нк а н ов и х и д еја и п ог л ед а, тра ди ци ју ко ри сних раз ме на иде ја и ин фор - ма ци ја, као и ат мос фе ру то ле рантног дијало - га и ува жа ва ња ми шље ња дру гог. Проф. др Ве се лин Ву ко тић у ра ду Гло бал и з а ц и ја и и з о л а ц и о н и з а м и д е о ло г и ја и л и исто ри ја бу дућ но сти по ста вља ва жно пи - т а њ е: Глобал из а ц и ја и (и л и) и з о ла ц и о н и з а м? А н ал из и одн ос а о в а д в а г л об а лн а п р оц ес а п р и л а з и с а с пе к т а д у би н с к и х и с т о р и ј с к и х и с а д а ш њи х м е г а п р о ц е с а ко ји с е д е ш а в а ј у у све ту. Ови про це си се пре све га од но се на по р а с т с т а нов н и ш т в а, с е о б е с т а нов н и ш т в а, п р о ц е с е п р о м е н е п о л и т и ч к е о р г а н и з а ц и ј е кроз процесе ре ги о на ли за ци је, интеркултур а л ног по в е з и в а њ а св е т а ( но в и п у т св и ле ) к а о и п р оц ес а е к он о мс к о г р а зв о ј а к о ји в е ћ ме ња ју г е о е ко ном ск у сл и к у све т а. Ра д по ла зи од по гле д а к р о з в р а т а пе р цеп ц и је, од но сно да се са сим бо ла и вер бал ног, с раз ли чи тих а п с т р а к т н и х к о м е н т а р а о г л о б а л и з а ц и ји и и з о л а ц и о н и з м у г л е д а ш т о н е п о с р ед н и је н а ствар ност, да се пре ђе на гле да ње све ту у очи, упра во на то ме се за сни ва и ми шље ње и по ру ке у овом ра ду. Ау тор ис ти че три дим е н з и ј е г л о б а л и з а ц и ј е к о ј е ј е, п о њ е г о в о м ми шље њу, те шко избећи. Свет поста је: 1) Гло - ба л на за јед ни ца на си ља (те ро ри зам, еко ло шко

150 392 на си ље, уни шта вање при ро де, кли мат ске про - м е н е), 2) Гл о б а л н а з а ј е д н и ц а к ооп ер ац иј е (е к о н о м и ј а, н а у к а, т е х н о л о г и ј а, у м е тн о с т, за ба ва, спо рт, међу на род но пра во), и 3) Гло - б а л н а з а јед н и ц а не в о љ е и п а т њ е (м иг р ац ије, с и р о м а ш т в о, р а т о в и, с у ко б к у л т у р а). П р о ф. др Ву ко тић ис тиче да глобализација пред - с т ав љ а н е м и н овн о б р ис ањ е г р ан иц а и зм еђу држава уз по ве ћање умрежености, што сма - њу је м о ћ п о је д и н и х д р ж а в а. Аутор, тако ђе, на сли ко вит на чин об ја - ш њ а в а в е з у гло б а л и з а ц и је и и з о л а ц и о н и з м а ко ри сте ћи се ме та фо ра ма ко је би тај однос најбо ље осли ка ле. Ис ти че да се тај од нос мо же пред ставити као страх од промена. Изолац ион из а м п оч ив а н а л о г и ц и је ж а : н а с в а к у про ме ну у окру же њу он се за тва ра и ис по љи бо дље спре ман за рат. А он да на и ђе ау то мобил, та ви ша си ла и на пра ви од је жа фле ку. Ау т ор по с т а в љ а н и з п ит ањ а која т реба да на с на ве ду на раз ми шља ње: Да ли можда посто - ји н е к а с и л а, у н и в е р з а л н а с и л а ко ја ћ е т а ко п о к л о п ит и и н аш е з а т в а р а њ е, с и л а к о ј а ћ е и з о л а ц и о н и з а м у ч и н и т и б е с м и с л е н и м? Д а ли је мо жда гло ба ли за ци ја упра во та уни вер - зал на си ла? Да ли данас глобализацији при - ла зи мо иде о ло шки, као из град њи но вог светског по рет ка или као сна зи про це са ко ји су з а п о ч е л и у д у б и н и д р у ш т в а, у д у б и н и о в е ц и в и л и з а ц и је и ко ји и з т е д у б и н е ш и р е т е к- т о н с к е п о р е м е ћ а ј е н а п о в р ш и н и? Д а л и с е м о ж е м о о с л о б о д и т и м и ш љ е њ а д а ј е н ов а ц јед ин а пол уг а г л об а л и з а ц и је, је д и н а мо н е т а гло б а л и з а ц и је? Д а л и с е гло б а л и з а ц и ја мо же све сти са мо на тај еко ном ски ре дук ци о низ а м? З а р д а н а с г л о б а л и з а ц и ј а н иј е з н а тн о ви ше од еко но ми је? Ау тор ис ти че да је за ступљен процес умрежавања различитих подручја дру штва: еко но мије, политике, књижевно - с т и, з а ба в е, на у ке, т ех но ло г и је, б е зб еднос т и, спо р та и да ни је дан аспект на шег ж и во та ви ше н и је и з о л о в а н. Ау т о р см а т р а д а а ко д ан а с к а о по јед ин а ц, к а о ком п а н и ја, к а о д р ж а в а н и с т е у м р е же н и, да не оп ста је те и ис ти че да је та ко би ло кроз ч и т ав у и с т ор иј у хо м о с а п и е н с а. Ис т и ч е д а љу ди скло ни изо ла ци о ни зму, за творени, скло - ни бал кан ском моде лу жи во та, те же дик та тури, ап со лу ти зму, мо но по лу. И тај су коб из ме - ђу г л о б а л и з а ц и је и и з о л а ц и о н и з м а м о же м о п р е в е с т и н а с у ко б п и р а м и д е и м р е же, х и је - рар хи је и мре же, али и де мо кра ти је и ап со лути зма. Ау тор не же ли да гло ба лизацију прик а з у је н и к а о п о з и т и в н у, н и к а о н е г а т и в н у, већ је схва та као не из бе жност и не схва та је као да на шњу мо дер ну по ја ву. Ни је у осно ви т о г а с а м о т е х н о л о г и ј а, в е ћ и м н о г и д р у г и х ф а к т о р и. Проф. др Љу бо мир Ма џар у ра ду Сјај и од сјај гло ба ли за ци је на гла ша ва да је гло ба - л и з а ц и ја и з у з е т н о ко м п л е к с а н и н а г л а ш е н о мно го о бра зан про цес, али да се у рас пра ва ма о домет им а и и м п л и к а ц и ја м а глоб ал из ац ије и с т и ч е и ја с н о а р т и к у л и ш е с а м о м а њи б р ој њ е н и х о с о б е но с т и. О в ај р а д с е ус р ед с р е ђу је на ре ђе раз ра ђи ва не ком по нен те гло ба ли за - ц и је. С т а нд а рдн и и г е не р а л но пе р ц и п и р а н и с а с т а в н и д е л о в и г л о б а л и з а ц и је, к а о ш т о је ш и р е њ е ме ђу на р од не т р г о ви не, и н ве с т и ц и ја и фи н а нс и јс к и х в ез а помен ут и с у т е к ус п у т, а ма ње ви дљи ве и сла би је са гле да не ком по - нен те гло ба ли за ци је тре ти ра ју се об у хват - н и је и де т а љ н и је. Ме ђу т и м ма њ е ис т и ца н и м с ас т а в н и м д е л о в и м а г л о б а л и з а ц и ј е а у т о р п о с е бн о и ст ич е р а з л и ч и т е ја в н е п о л и т и ке и ра зно вр сне ак ци је ко је пред у зи ма ју са вре - м е н е д р ж а в е. Ка ко проф. др Ма џар на во ди, дру га скуп и н а с и л н и ц а ко ја ме ђу с о б но п р и б л и ж а в а и зби ја раз ли чи те де ло ве све та је су да ле ко се - жни и кон ти ну и ра но рас ту ћи ха зар ди по гор - ша ва ња чо ве ко ве око ли не про у зро ко ва ни не - контролисаном и не ко ор ди ни ра ном екс пан зијом п р и в р ед н и х а к т и в н о с т и, м е ђу ко ји м а с у и та кве ко је су осо би то штет не по окру же ње. Бу д у ћ и д а п ри п а д а чо в е ч а н с т ву к а о це л и н и, у г р о же н о ч о в е ко в о о к р у же њ е и з и с к у је г л о - б а л н о ко о р д и н и р а н е п о л и т и ке и, к а о б о ко р о з би љ н и х х а з а р д а, ме ђу с о б но по в е з у је и св е в иш е п р и б л и ж ав а р а зл ич ит е д ел ов е с в ет а. Ау тор по себ но ис ти че чи ње ни цу да се гло - ба л и з а ц и ја у св о ји м к љу ч н и м ком по нен т а м а и о п р е д е љу ј у ћ и м м е х а н и з м и м а и с п о с т а в љ а као не у пра вљив про цес. Док с јед не стра не до но си спек т а к у л а р н а у н а п р е ђ е њ а св е т у к а о це ли ни, она као и мно ги дру ги све о бу хват ни п р оцеси св е т ског ф о рм ат а непов о љ но у т и че на је дан број дру штве них стра ту ма, ме ђу ко - јима су не ки ве о ма број ни. Зах те ви за су збиј а њ е м ш т е т н и х а с п е к а т а г л об ал из ац иј е сво де се на тра же ње да се не ке ком по нен те гло ба л и з а ц и је п р о с т о п р е к и н у. О т уд по т и ч у политич ке пре преке за глобализацију и прате ћи огра ни ча ва ју ћи фак то ри. У овом кон тексту ау тор раз ма тра све не по вољ ни ји еко номски и со ци јал ни по ло жај сред ње кла се у САД. Глобал и за ц и ја је неуп рав љива у см исл у да не п о с т о ји с к у п и н а т е л а о в л а ш ћ е н и х з а ја в н у

151 393 по л и т и к у ко ја би мо гл а д а је з а у с т а ви и л и д а пре о крене њен незадрживи ток. Но неки руб - ни, дру го сте пе ни аспек ти мо гу да бу ду по - п ра в љ е н и. Ау т ор смат ра да су неке пол ит ике у п р а в љ е не на з а ш т и т у до бр о би т и по је д и н и х делова становни штва не по сред но су пр от став љ е не и п р о т и в не с т а н д а рд н и м е ко ном ск и м про по зи ци ја ма кроз ко је се ар ти ку ли шу претп ос т а вк е з а е ф ик а с н о с т ; н о, н е к е с о ц и ј а л н е по ли ти ке на ду ги рок мо гу да убла же друштве на огра ни че ња на гло ба ли за цију и у крајњој ли ни ји чак да се ис по ље као еко ном ски п ре по ру чљиве. На к рају, аутор зак ључ ује да је гло ба л и за ц и ја до бра, а л и н и је до вољ но до бра. Оно до бра има да ле ко ве ћу те жи ну од оно га ни је до вољ но до бра. Раз лог је у то ме што у сво јим бит ним де тер ми нан та ма гло ба ли за ција н ије н и у п р а в љив а н и конт р ол аби лн а, а л и је у н е к и м с в о ји м п е р и ф е р н и м е л е м е н т и м а под ло жна из ве сним мо ди фи ка цијама. Те мо - ди фи ка ци је мо гу мно го да до при не су со ци - јал ној под но шљи во сти и по ли тич кој про ходн о с т и г л о б а л и з а ц и ј е, п а д а т а к о у к р а ј њ е м р е з у л т а т у п о в е ћ а ј у и з г л е д е њ е н о г к ол ик о - -то ли ко успе шног од ви ја ња. И обр ну то, про - пу шта ње да се на гра нич ним со ци јал ним подру чји м а п р о м и ш љ е но н а п р а в е по т р е б н и комп ром иси лако може да доведе до парал изе гло ба ли за ци о них про це са и до крај њег ре зулт а т а ко ји је у јед ном бр о ју в а ж н и х д и мен зи ја п р о с т о н е з а д о в о љ а в а ј у ћ и. И о в д е к а о и н а д о б р о м б р о ј у д р у г и х п од р у ч ја в а ж и фу н д а - м е н т а л н и и с к а з : б и т н и п о к р е т ач и е к он о м - с к и х к р е т а њ а л о ц и р а н и с у и з в а н е ко н о м и је као на у ке о при вре ди, а то ће ре ћи и ван са ме п р и в р е д е. Проф. др Рат ко Бо жо вић у ра ду Од анахро ни зма па лан ке до глобалне хомогенизације фраг мен ти и с т и ч е д а је н а ц и о н а л и з а м у на шој с р ед ин и не а де к в ат но о спо р а в а н, а л и и не зграп но бра њен. Сма тра да је бра њен и он да ка да је имао шо ви ни стич ку фор му и кад је при мио отров не со ко ве шо ви ни зма. Ау тор сма тра да не ма сми сла из гу би ти из ви да да је г л о б а л и з а м в е л и к а и д е ја м о д е р н о г с в е т а. Гло ба ли за ци ја се нај бо ље бра ни сво јим суштин ским на сто ја њем да по кри ва уни вер - зал не вред но сти људ ске за јед ни це и на сто јањ е м д а з а ш т и т и људ с к а п р а в а од т и р а н с к и х и а ут ок р а т с к и х с и с т е м а. Н а у н и в е р з а л н и м в р едн ос т им а п о ч и в а љу д с ко м н о г о љу д с т в о. То је р е ле в а н т н а а н т р о по ло ш к а и по л и т и ч к а исти на. Сло бо да, прав да, јед на кост (ра са, по - лова, вера), ми р на ме ћу и п ри ро д у вред но ва ња и в е р о в а њ а. У т о ме с е мо же п р е по з н а т и св а - ко људ ско би ће, а да се не угро зи ни раз ли ка ни раз ли чи тост. За то ау тор сма тра да не би т ребало да по сто ји не по ми р љи ва не са гла сност из међу ин ди ви дуалних, групних и на ци о налних вред но сти. Пар ти ку ла ри зам ко ји се по - зи ва на на ци ју, кла су и ра су не ма ра ван миш љ е њ а у к о м е с е б р а н и и н д и в и д у а л и т е т и т о т а л и т е т. Још је дан од ста во ва ко је за го ва ра проф. др Бо жо вић је сте и то да је гло ба ли за ци ја као про цес це ло ви тог али и кон фликт ног по вези ва ња све та, пре по зна та и по сво јим не га - тивним по сле дицама, као проблем ризич - ног дру штва у од но су на мно штво кул ту ра, в р е д н о с н и х с и с т е м а, д р у ш т в е н и х н о р м и и це л и не д ру ш т ве ног кон т ек с т а и ра зно род н и х окру же ња. Чи ни се да је нај го ре то што се гло ба ли за ци ја мо же оства ри ва ти као по ни - шта ва ње раз ли ка у кул ту ри као ко му ни ка - ц и ји међу људ и м а и с т а ву о и н д ивид уа лн и м и ко л е к т и в н и м в р ед н о с т и м а. Ау т о р и с т и ч е д а к р и т и ч а р и г л о б а л и з м а с м а т р а ју с по р н и м про це се си ло ви те и не у ме ре не хо мо ге ни за ције који во де до г у би т к а ра з л и ч и т о с т и д р ж а в а ко је су за хва ће не гло ба ли за ци јом. У јед но димен зи о н а л ној хо мо г е н и з а ц и ји до л а зи г о т о в о као за ко ни тост и као ну жност до гу бит ка ау т е н т и ч н о г и д е н т и т е т а, д о п о н и ш т а в а њ а уко ри је ње но сти. Хо мо ге ни за ци ја у ма сов - ној к ул т у ри до в од и до о б е зв р еђи в а њ а ви ш и х кул тур них стандар да а по себ но елит них вредн о с т и. Ау т о р з а к љу ч у је д а с е н и к а д а н и је в и ш е го во ри ло о гло ба ли за ци ји, али и то да ни ка - да н и је би ло н и т о л и ко не спо р а з у ма у њ е ном ра з у ме ва њу. Ис т и че да не ма п ра ви х од г о во ра та мо где вла да ин те ре сно ми шље ње, идео ло - шко сле пи ло, приземни политички прагматизам и несх ватање гло ба л ни х ци ви лизацијск и х, еко ном ских и фи нан сиј ских то ко ва. Ни су разја ш њ е н е н и м а к р о е ко н о м с ке т е н д е н ц и је н и н а с т о ја њ е д а д о ђ е д о п о в л а ч е њ а д р ж а в е и з е ко н о м с ке с ф е р е. Н а ш а д р ж а в а, к а ко ау т о р ис ти че, код ко је ни је до шло до су штин ског на п у ш т а њ а на ц и о на л и с т и ч к и х т е ж њи т е ш ко мо же да сле ди нео ли бе ра ли зам и ли бе ра ли - з а ц и ј у т р ж и ш т а, т е ш ко с е у к л а п а у с в е т с ке трен до ве. То се у ве ли кој ме ри, ма ње или ви ше, од но си и на оста ле бал кан ске др жа ве. Др Да ни ло Шу ко вић у ра ду Не јед на ко - с т и, г л о б а л и з а ц и ја и п о п у л и з а м р а з м а т р а ме ђу з а ви сно с т и глобал из ац ије, не јед на ко с т и и по пу ли зма. Однос глобализације и еко ном-

152 394 ских не јед на ко сти по сма тра ка ко на гло бал - ном ни воу та ко и по себ но за раз ви је не зе мље и за зе мље у раз во ју, због то га што ути цај г л о б а л и з а ц и је у о в е д в е г р уп е з ем аљ а н ије и д е н т и ч а н. Ау т о р с м а т р а д а г л об ал из ац ија у су ш т и н и зна ч и п ро д у бљи вање и у брзавање с в е т с к е м е ђ у з а в и с н о с т и у с в и м а с п е кт им а мо де р ног д ру ш т в е ног ж и в о т а, од к улт ур е до к р и м и н а л а, од ф и н а н с и ј а д о д ух о вн ос т и. З б о г т о г а а у т о р п о р у ч у је д а г л о б а л и з а ц и ја тре ба да бу де по сма тра на као ком плек сан и м ул т и д и мен зи о на ла н фе но мен који у к ључ ује раз ли чи те ни вое, то ко ве, тен зи је и кон фликт е, т а ко д а је по т р е бн а м улт ид исц ип л ин а рн а д ру ш т вена теорија да би се у х ва т и ла у ко ш тац с об ли ком, ди на ми ком, прав ци ма, про блем и м а и м о г у ћ н о с т и м а бу д у ћ н о с т и. Јед н а од н ај в е ћ и х ко н т р о в е р з и г л о б а л и з а ц и је је њ е н ути цај на си ро ма штво и еко ном ске не јед нако с т и. К ри т и ча ри гло ба л и з а ц и је у п рви п ла н ис ти чу да она допри но си де струк ци ји ло калних тра ди ци ја, пу сто ше њу ло калног окруже - ња и хо мо ге ни за ци ји кул ту ре и сва ко днев - ног ж и в о т а, к а о и п р о д у же т к у под р е ђ е но с т и си ро ма шних на ци ја и ре ги о на бо га тим, од - носно пов ећ ању си р о м а ш т в а и не јед н а ко с т и. Гл о б а л и с т и, н а р а в н о, н е п р и х в а т а ј у ов а к в е оце не и не сла жу се са ста но ви штем да глоба л и з а ц и ја по в ећ а в а сир омаш т в о, а с агласн и с у д а г л о б а л и з а ц и ја п о в е ћ а в а н е јед н а ко с т и и то са мо у не ким де ло ви ма све та, тј. у разв и је н и м з е м љ а м а. Др Шу ко вић сма тра да се ре фе рен дум у В е л икој Б р и т а н ији о н ап уш т ању Е в р о пс к е уни је ту ма чи до брим де лом као пре кор радн и к а ко ји к р и в е г л о б а л и з а ц и ј у з а с в е м а њ е п ла т е. Ш и ром Евро пе по п у л и с т и чк и пок рет и и м а ј у с в е в и ш е с л ед б е н и к а ш т о је з ап р ав о јед на вр ста од говора на експанзију глобализа ци је. Због то га је и бу дућ ност број них међу народних трговинских споразума доведе - на у пи та ње, иа ко је до ју че њи ма при да ван ве ли ки зна чај и од њих се оче ки вао ве ли ки п о д с т и ц а ј р а с т у с в е т с к е е к о н о м и ј е. Ау т о р ист иче д а је од пос е бног зн ач аја с аглед ав ањ е ути ца ја гло ба лизаци је на еко ном ске не јед нако сти у зе мља ма у раз во ју, где тре ба има ти у ви ду да ме ђу на род на тр го ви на не доприно с и с а мо р а ц и о н а л н и јој а ло к а ц и ји р е с у р с а већ и да ути че и на про ме не за ко на и раз вој и н с т и т у ц и ја, ш т о у п р а к си ч и н и р а зне в рс т е т р а нс а кц ија ( р об а, р ад а, ус л уг а и к ап ит ал а) лак шим и јеф ти ни јим. Ка да, по ред овога, имамо у ви ду чи ње ни цу да раст из во за, као и при лив ди рект них стра них ин ве сти ци ја по - вољ но ути чу на за по сле ност, па и на раст зар а д а је фт ине р а дне сн аг е, која је по п р ав ил у о бил а н ф а к т о р п р о и з в од њ е у ови м з е м љ а м а, т а д а је и по з и т и в а н у т и ц ај гло б а л и з а ц и је н а с м а њ е њ е н е јед н а ко с т и у з е м љ а м а у р а з в о ј у, с а с в и м р а з у м љи в. На кра ју, ау тор за кљу чу је да је ве ли ки пор а с т е ко н о м с к и х н е јед н а ко с т и ко ји с е д о г о - д ио по с лед њи х де це н и ја, и з а зв а о код в е ћ и не с т а нов н и ш т ва не само оз лојеђенос т због па да с т а н дарда, већ и несиг у рнос т и г у бље ње на де за бо љу бу дућ ност. По пу ли сти, по себ но у з е м љ а м а р а з в и је н о г З а п а д а, в е ш т о с у и с ко - р ис т и л и ову песим ис т и чк у а тмо сф еру, којој је до при не ла и ми грант ска кри за и раст тер о р и з м а, д а б и д е м о к р а т и ј у з а м е н и л и ау т о - р и т а р и з м о м а с л о б од н у т р ж и ш н у п р и в р е д у з а т в ор ен и м т ипом п рив р еде, ог ра н и ча в а њ ем ме ђу на род не тр говине и борбом про тив гло - б а л из ац иј е. С в е т о п од п а р о л о м б о рб е з а н а ц и о н а л н е и н т е р е с е. З а т о д а н а с с в е в е ћу по д р ш к у би ра ча и ма ју по п у л и с т и ч к и л и де ри као што су: До налд Трамп, Ма рин Ле Пен, Но р б е т Хо ф е р, Н ај џе л Фа р а ж, Ге р т Ви л де р с, Вик тор Ор бан и мно ги дру ги. Ако се де мократске сна ге не изборе с попули змом, у све - т у ћ е п р е о в л а д а т и з а т в о р е н и, а у т о р и т а р н и с и с т е м и ко ји м о г у б и т и т р а г и ч н и з а р а з в ој де мо к р а т и је и с ло б од н у кон к у р е н ц и ју. К а д а је еко но ми ја у пи та њу из ве сно је да без слоб од н е ко н к у р е н ц и је н е м а п р о г р е с а. Проф. др Че до мир Чу пић у ра ду Гло бал и з а ц и ја и б а л к а н и з а ц и ја с у ко б м о д е р н и - за ци је и тра ди ци о на ли зма ис ти че да је нес п о рн о д а ј е п р оц е с г л об ал из ац иј е н ас т а о ка да и пр ва људ ска ми сао, од но сно ка да су љу ди спо зна ли шта су и ка кав је њи хов смисао и уло га као жи вих ство ре ња на пла не ти. Д р уг и м р еч им а, г л о б а л и з а ц и ја је ч ов еков а те жња да осво ји све про сто ре и по ме ри вре ме св ог ог р а н и че ног ж ив от а. С глоб а л и з а ц и јом љу д и с у д о би л и п р о с т о р к а о у н и в е р з а л но с т у њи хо вим жи во ти ма, а вре мен ску уни вер - зал ност по ку ша ли су да пре ко сво јих иде ја и де ла оста ве за сва вре ме на. Ау тор ис ти че да оно што да нас чи ни гло ба ли за ци ју упит ном ни је глобализација као процес, већ гло ба лиза ци ја као сред ство, као ин стру мент или начин да не чи ји по је ди нач ни, груп ни, дру штвен и и д р ж а в н и и н т е р е с бу де п р ед с т а в љ ен к а о гло бал ни. Гло ба ли за ци ја као ин стру мен та - л и з а ц и ја п ра ви вел ике п р облеме с а в р е ме н и м људ и м а. О н а к а о и н с т р у м е н т а л и з а ц и ј а п о -

153 395 с т а је и де о ло г и ја. Гло ба л и з а м к а о и де о ло г и ја пра ви раз дор ме ђу љу ди ма, уво ди до ми наци ју, отва ра су ко бе до ра то ва. На овај на чин г л о б а л и з а ц и ја п о с т а је м о ћ н о о р у ђ е м о ћ н и х д р ж а в а д а с в о јо м и м п е р и ја л н о м п о л и т и ко м о св а ја ју чо в е ч а нс т в о и н амећу св оје пос е бне и н т е р е с е к а о о п ш т е и н т е р е с е ч о в е ч а н с т в а. Им пе ри је су увек те жи ле да свет осво је, прила го де га сво ји м по т ре ба ма и и н те ре си ма и да моћ но упра вља ју свима дру ги ма ко ји не припа да ју њи ма. То ни је ни шта дру го не го им пе - рија л на п рет ензи ја да се це ло чо ве ча н с т во, са свим сво јим раз ли ка ма и раз ли чи тим са др жајима живота, под ве де под са мо је дан уни формни на чин, а све у име то га да нај ра зви је ни ји и н ај м о ћ н и ји п р и г р а б е с в е р е с у р с е п л а н е т е ра ди соп стве них ин те ре са ко ји су незајажљиви и по хлеп ни. Проф. др Чу пић ис ти че да је јед на од ве ликих пре пре ка кад је реч и о гло ба ли за ци ји и о мо дер ни за ци ји на Бал ка ну ве зана за рели - г и је. Ба л ка н је био п рос т ор сукоба између д ве ве ли ке свет ске ре ли ги је хри шћан ства и ис - л а м а, а л и, т а ко ђ е, и с у ко б а д в е х р и ш ћ а н с ке кон фе си је ри мо ка то ли чан ства и пра во сла - вља. И ислам и хри шћан ство су на Бал ка ну има ли че сто ве ли ке ре зер ве према глобали - за ци ји јер им се чи ни ло да она ту пи оштри цу њи хо вих вер ских по у ка и по ру ка. И јед на и д ру г а р ел иг ија биле с у у међус о бном однос у и з у з е т н о и с к љу ч и в е. Та ко ђ е, и с к љу ч и в о с т је би ла к а ра к т е ри с т и ч на и за обе хри ш ћ а н ске кон фе си је на Бал ка ну. Гло ба ли за ци ја и мо - де р н и за ц и ја до ла зи ле су из европ ск и х зе ма ља ко је су се то ком исто ри је бр же раз ви ја ле. У њи м а је д о м и н и р а л о р и м о к а т о л и ч а н с т в о, а од ре фор ма ци је и протестантизам. То је учини ло да је хри шћан ска со ли дар ност у од но - су на ислам би ла ма ла или ни ка ква. Та ко ђе, ау тор ис ти че и три иде је на Бал ка ну то ком 19. и 20. век а ко је су с е иск рис т ал исале и б ориле за при мат и до ми на ци ју : на ци о нална, либе - ра л на и с о ц и ја лна. Нац иона лна и деја била је под стак ну та осло ба ђа њем од роп ства и те - ж њ о м д а с е ф о р м и р а с у в е р е н а н а ц и о н а л н а д р ж а в а к а о г а р а н т с л о б о д е, с а м о с т а л н о с т и и и д е н т и т е т а. Л и б е р а л н а и д е ја о с н а ж и л а је с л о б о д у којој с у т еж ил и б а лк а нс к и н ар од и док су би ли под Ото ман ском им пе ри јом. Та иде ја у раз ви је ном европ ском ру ху би ла је и з у з е т н о в а ж н а к а о б о р б а з а ус п о с т а в љ а њ е по ли тич ких сло бо да и ли бе рал ну ин сти ту цио н а л и з а ц и ј у п о р е т к а. С о ц и ја л н а и д е ја б и л а је сан и по ро бље них и си ро ма шних. Она је до жи вља ва на као јед на вр ста прав де, по себ - но с о ц и ја лне п р а вде, у околнос т има в ел ик и х н е п р а в д и ко је с у н а но с и л и р а з н и с и л н и ц и у ба л к а н ск и м з ем љ а ма. С о ц и ја л на и деја и ма у себи ема нц ипат орск у ене рг ију која је т ре ба ла д а љу д е о с л о б о д и с т е г а с и р о м а ш т в а и б е д е и п руж и и м кол и ко - т о л и ко људ ск ије однос е ж и в љ е њ а. Проф. др Мар ко Се ку ло вић у ра ду Глоб а л и з а ц и ја и с у в е р е н и т е т д о к а з у је т е з у д а глобализација ка ква је на де лу до во ди у пи тање и л и би т но ог ра н и ча ва су ве ре н и те т д р жа ва и њи хов иден ти тет. Ис ти че да је от пор та квој у н ип ол а рн ој н е ол иб ер а лн ој г л о б а л и з а ц и ји све ви дљи ви ји и да се пре по зна ју контуре наста јућег мултипо лар ног све та с новим поло - ви ма еко ном ске и по ли тич ке мо ћи: Пе кин гом, Мо сквом, Њу Дел хи јем. Бри сел ска би ро кра - ти ја као не де мо крат ски ус по ста вље на над наци о нал на струк ту ра про ду же на је ру ка ин - т е р е с а СА Д и д и р е к т н а с ме т њ а а ф и рм ац ији су ве ре н и т е т а и и ден т и т е т а европ ск и х на ро да и за то је, ка ко ау тор на во ди, и угро жен оп станак Европске уни је. Из лаз ни је у ан ти гло ба - ли зму, већ у ал тер гло ба ли зму. Ау тор до ка - з у је д а би концеп т Ев р опе с ув ер ен и х д рж ав а а фи р м и с а о ау т е н т и ч не е в р оп ске в р ед но с т и, с у в ер ен ит е т и и д е нт ит е т е в р опс к и х д рж ав а и б и о п р а в а а л т е рн ат ив а Е в р о пс к о ј у н ији. Ре а фи рмац ија на ц и о на л н и х с у в е р е н и т е т а не би, ка ко се че сто ми сли, во ди ла у изо ла цио - н и з а м, в е ћ би по спе ш и в а л а р а з у ђ е не о б л и ке с а р а д њ е и п р о ж и м а њ а р а з л и ч и т и х к у л т у р а и до при но си ла рав но прав но сти на ро да и по - в е ћ а њу љу д с к и х с л о б о д а. З а т о и С р б и ја н а свом пу ту у Европ ску уни ју не би тре ба ло да се жа ли на сво ју ху ду сре ћу, јер се Европ ска уни ја рас па ла у тре нут ку ка да је Ср би ја за куца ла на ње на вра та. Ау тор сма тра да је Ср бија, у ства ри, има ла сре ћу да не бу де у пе рифер ном кру гу зе ма ља Европ ске уни је, тј. на ме сту ко је би јој при па ло. На шла би се у мног о по в о љ н и јој по з и ц и ји у Ев р о п и с ув ер ен и х д р ж а в а. Проф. др Алек сан дра Пра шче вић у ра ду Да ли је гло бал на еко но ми ја у пост-кри зној ери се ку лар не стагнације на прагу новог мер - к а н т и л и з м а? раз ма тра у ко јој је ме ри меркант ил изам данас п ри су тан (и л и се на ја вљу је) у е к о н о м с к о ј п о л и т и ц и в о д е ћ и х с в е т с к и х еко но ми ја и да ли је то по сле ди ца сна жног у т и ц а ја гло б а л не е ко ном ске р е це си је ко ја с е н а с т а в и л а к р о з е р у с е к у л а р н е с т а г н а ц и је у г л о б а л н ој е ко н о м и ји. Ус л ед п о с л е д и ц а ко је

154 396 је последња рецеси ја има ла на гло бал на еко - ном ска кре та ња, а на ро чи то на високо индус т р иј ал и з о в а н е з ем љ е к ој е с у д ом ин а н тн о п ри ме њив але л иб е р а л а н п ри с т у п, н а ме т н у т је за к љу ча к да ви ше н и је мо г у ћа ко ег зи с т енци ја оба при сту па (мер кан ти ли стич ки и ли бе - рал ни), већ да би и дру ги тре ба ло да при ме не мер кан т и л и ст и ч ке ме ре, а у ц и љу по бољ ша ња пози ц и је на ц и о на лне економ ије и сопс т вен и х г р а ђ а н а у м е ђу н а р од н ој п о д е л и р а д а, а л и и до хот ка, бо гат ства и мо ћи. Пре расподела бо - гат ства и мо ћи на гло бал ном ни воу осла бил а је в и с о ко и н д у с т р и ја л и з о в а н е е ко н о м и је р а з в и је н е п о л и т и ч ке д е м о к р а т и је, а њи хо в е грађане осиромашила и умањила њихову пер - спек ти ву бу ду ћег бла го ста ња. Кри ви ца је де - ли мич но пре ба че на на еко но ми је ко је су прим е њи в а л е м е р к а н т и л и с т и ч ке м е р е у д у же м пе ри о д у. Та ко ђе, у ра д у се до ш ло до за к љу ч ка да би ре ше ње би ло и у њи хо вом пре ла ску на с л и ч н е м е р е. М е ђ у т и м, а у т о р к а с м а т р а д а т р е б а у о б з и р у з е т и и с н а г у п р оц ес а г л об а - л и з а ц и ј е у ч и ј ој ј е о с н о в и, и п а к, л иб ер а лн и при ступ и зах тев за сло бод ним то ко ви ма кап и т а ла и ро ба. Од п ро т а г о н и с т а овог п ро це са з а в и с и ћ е и ко л ико је з а п р а в о р е ч о с т в а р н ом п о в р а т к у м е р к а н т и л и с т и ч к о г с и с т е м а, и л и је са мо у пи та њу де кла ра тив на промена по - л и т и ке. Проф. др Пе тар Ђу кић у ра ду Еко ном ски н а ц ион а л и з а м и н с т и т у ц и о н а л н а и с т в а р н а г л о б а л и з а ц и ја с м а т р а д а м н о ш т в о и з а з о в а по тре са да на шњи свет. Је дан од њих је конт р о в е р з а о ко м е ђу н а р од н е и н т е г р а ц и је и л и дез и н т е г ра ц и је, после д и ца гло ба л и зма ве р сус пре те ћег изо ла ци о ни зма. И јед на и дру га ка - т е г о р и ја, к а о и п р о ц е с и ко је о н е о з н а ч а в а ј у, м а д а л о г и ч к и м е ђ у с о б н о с у п р о тс т ав љ ен е, исто времено су комплементарне, дугороч - н о - п р о т и в р е ч н е, и с т о р и ј с к и, т е х н о л о ш к и и кул тур но усло вље не. Гло ба ли зација има више стру ке узро ке и ко ре не у еко но ми ји, али п р е св ег а у т р аг ању з а пов ољн ији м ус ловима за жи вот. Не ма мно го на чи на да се она спре чи. И п а к, п о в р е м е н е а кц ије п р от е кц ион из м а и изо ла ц и о н и зма као да су нор ма л на послед ица про тив реч но сти из ме ђу ло кал них и глобал - них еко ном ских то ко ва, фор ми и кул ту ра. У окол но сти ма гло бал ног са жи ма ња и при дина мич ном ра сту свет ске еко но ми је, структур не про ме не су ви ше не го из ве сне и прих в а тљи в е б е з т е ж и х ме ђу н а р од н и х с у ко б а и ко н ф л и к а т а. Ме ђут и м, аут ор сма т ра да ра с по лож ив о с т п риродн и х ресу р са, по себ но енер ге на та, во де, о б р а д и в ог з е м љи ш т а п а и п р о с т ор а уопш т е, на ме ће стал на пре и спи ти ва ња ак ту ел не структ у ре, к а о и за т е че не ра с по де ле међу нац ијама р е г и о н им а, конт и не н т и м а... То мо же д а бу де огро ман иза зов за акције заштите сопстве - н и х и л и з а п о с е д а њ а т у ђ и х р е с у р с а у с в е т у но вих ди мен зи ја. Огро ман је про блем по пул а ц и о н е е кс п л о з и је и с т р а д а њ а љу д и ус л ед пре на се ље но сти од ре ђе ног про сто ра. Тран - сфер но вих тех но ло ги ја под по вољним усло - ви ма, као и и н т е ра кц ија и саж има ње к ул т у ра, п о д из ањ е к в ал ит ет а о б р аз ов ањ а, н ар оч ит о оног ко је се ти че одр жи вог раз во ја са мо су н ек е од м о г у ћ н ос т и п р ев е нц иј е о г р о мн и х ште та ко је мо гу на ста ти услед ши ре ња изо - л а ц и о н и з м а и п р е т е к ц и о н и з м а. Проф. др Зо ран Ђи ка но вић и проф. др Ма ја Дра кић Гр гур у за јед нич ком ра ду Гло ба лиз а ц и ја и д и г и т а л и з а ц и ја б а н к а р ск и х ус л у г а и с т и ч у д а с а в р е м е н и г л о б а л н и т р е н д о в и у з р а з в ој с а в р е м е н и х т е х н о л о г и ја и д и г и т а л и - за ц и ју по сло ва ња омо г у ћа ва ју и н вест иторима да флек си бил но по слу ју, тра же ћи оне сег менте глоба лног финансијског т рж иш та на ко ји ма им про писи омогућавају већу слободу посло - в а њ а. Д и г и т а л и з а ц и ја ме њ а це л у с т ру к т у ру ф ин а н с и ј с к о г с и с т е м а и п р а в а ц п р у ж а њ а фина нси ј ск и х усл у г а, у к љу ч у ју ћ и пословање б е р з и, б а н а к а, о с и г у р а в а ј у ћ и х д р у ш т а в а и дру гих ком па ни ја ко је по слу ју на финансијс к и м и н е ф и н а н с и ј с к и м т р ж и ш т и м а ш и р ом све та. У овом ра ду ау то ри ис тра жу ју раз у- м е в а њ е ко нц е пт а д иг ит а лн о г б а н к а р с т в а и фин а н с и ј с к и х ус л у г а и у т и ц ај п р и ме не ов ог концеп та на по сло ва ње фи нан сиј ских ин ститу ци ја, али и на ста бил ност фи нан сиј ског сис т е ма. Ра з вој са вре ме н и х т ех но ло г и ја до во д и д о р а с т а к о нк ур е нц иј е и д ај е п одс т иц а ј з а де ре гу ла ци ју и уки да ње оптерећу ју ћих про - пи са на п ре ви ше ре г у л и са н и м т р ж и ш т и ма. То о м о г у ћ а в а и н в е с т и т о р и м а д а л а к ш е н а л а з е сег мент е фина нси ј ског т р ж и ш т а на ко ји ма ће и м т р о ш ко ви би т и ма њи, а мо г ућно с т и зб ора о б л и к а и м о д а л и т е т а ф и н а н с и ј с к и х ус л у г а ве ћи. Та ко ђе, то мо ти ви ше бан ке да се при лаг о д е и р а з в и ј у н о в е о б л и ке п р у ж а њ а ус л у г а ка ко би оста ле кон ку рент не, што ме ња структ у ру фина нси јског т рж иш т а. На к ра ју ау т о ри остављају отворено питање како ће изгледа - ти струк ту ра фи нан сиј ског тр жи шта, чак и у бли ској бу дућ но сти, због ра пид но бр зе про мене тех но ло ги је ко ју је вр ло те шко пред ви ђа ти.

155 397 Проф. др Иван Ву ја чич и проф. др Је ли ца Пе тро вић Ву ја чић у за јед нич ком ра ду Изо - л а ц и о н из а м к а о и л у з и ја мо г у ће по с ле д и це н о в о г а м е р и ч ко г п р о т е к ц и о н и з м а и с т и ч у да је изолациони зам у да на шњем све ту пот - п у н и и з у з е т а к, д ок је ау т а р х и ч а н р а з в ој био мо гућ у ограниченом броју земаља укључују ћи и САД до де ка де 1970-их. Ау то ри анал и з и р а ј у п р и в р ед н у п о л и т и к у СА Д у д о б а пред сед ни ка Ре га на ко ја је за циљ има ла под и з а њ е кон к у р ен т но с т и а ме ри ч ке п рив р еде. Та да је во ђе на пол и т и ка де п ре си ја ц и је до ла ра, протекци о ни зма путем добровољног ограничавања извоза и уво ђе ње огра ни че них санкц и ја. Пе ри од т и х не мо же се безрезе рвно про гла си ти успе шним с аспек та за да тих циљ е в а. П р и в р ед н а п о л и т и к а ко ј у је з а с т у п а о у п р ед и з б о р ној к а м п а њи п р ед с едн и к Тр а м п у ве ли кој ме ри под се ћа на ко пи рање политике в о ђ е н е т о ко м Ре г а н о в е а д м и н и с т р а ц и је. У ра ду се по се бан ак це нат ста вља на не могућ ност об на вља ња та квих по ли ти ка про текци о ни зма и под вла че бит не про ме не у свет - ској п ри в р е д и под у т и ц а је м гло б ал из ац ије и успо на Ки не и чи не та кву по ли ти ку го то во не мо г у ћом због и з у зе т но ш т е т н и х послед ица до ко јих би до ве ле. Проф. др Ми ло рад Кат нић у ра ду Рад у гло ба ли зо ва ном и ди ги та ли зо ва ном д руштву и с т р аж ује н а ко ји н а ч и н гло б а л н и т р е н д о в и на тр жи шту ра да и убр за не тех нолошке про - ме не ме њ а ју п а р а д и г м у р а д а и р а д ног ме с т а. И с т и ч е д а с и г у р н а р а д н а м е с т а н ес т ај у. Исто као и си гур на зна ња. Ро бо ти и ве штачк а и н т е л и г ен ц и ја св е ви ше ис т и ск у ју љу де с р а д н и х ме с т а. О н и по с т а ју не с амо с р едс т в о за по ве ћа ње про дук тив но сти љу ди већ средство са мо по се би пот пу но за мењујући људске ру ке али и људ ске гла ве. Исто вре ме но, у гло ба л и зо ва ном и д и г и та л и зо ва ном свет у све је ви ше при ли ка да се у функ ци ју ста ве знањ е, и д е је, к р е а т и в н о с т и в л а с т и т а и м о в и н а. Ау т о р п р е п о р у ч ује д а у м ес т о о п о р е з и в а њ а р о б о т а р е г у ла т о ри т р е ба да сма њ е по р е ск и и ре г улатор ни те ре т који оптерећује људ ск и рад. Ти м е ћ е љу д и б и т и с л о б од н и ји д а р и з и к у ј у, кре и ра ју и ино ви ра ју. Та ко ће би ти и конку рент нији у од но су на ро бо те. Тре ба до зво - л и т и и р о б о т и м а и љу д и м а д а к р е и р а ј у и с т в а р а ју ш т о ви ше. С в е ћ и м н и в о ом у к у п ног бо гат ства мо жда се ство ре и усло ви за обезбе ђе ње га ран то ва ног до хот ка без ра да. Та ко ђе, аут о р д ол аз и д о з а к љу ч к а д а н ај б о љи н а ч и н ка ко владе могу да по мог ну сво јим грађаним а је д а и м н е о г р а н и ч а в а ј у к р е а т и в н о с т и п р ед у з им љив о с т, р и г и д н о м р е г ул ат ив о м и ви со ким по ре зи ма. По је дин ци ма тре ба до зво - л и т и д а р е а л и з у ју св о је и де је и и нв ес т ир ају, д а р а де и з а р а ђу ју. Од т а к в е по л и т и ке сви ћ е има ти ко ри сти. То је пут за срећ ни је и бо гати је и по је дин це и укуп но дру штво. По р ед п о м е н у т и х, ау т о р и р а д о в а у з б о р - ни ку Гл о ба л и з а ц и ја и и з о л а ц и о н из а м су и др Алек сан дар Бо шко вић, мр Бра ни сла ва Бу јишић, др Не вен Цве ти ћа нин, др Дар ко Ма ринко ви ћ, д р М и ла н Шо ји ћ, д р Ко с т а Јо си фи д ис, др Ср ђан Ву ка ди но вић, др Љу би ша Р. Ми тро - ви ћ, д р Д у ша н Мо ји ћ, д р Л и л и ја на Ч и ч ка ри ћ, д р З о р и ц а М р ш е в и ћ, д р Л и д и ј а М а џ а р, д р З о р а н П ав л ов и ћ, д р Б ој а н Тод ос иј ев и ћ, д р Пре драг Пе тро вић, др Пре драг Ча но вић, др Урош В. Шу ва ко вић, др Зо ран Лу то вац и многи дру ги. Мо же се кон ста то ва ти да је пред став љ е н и з б о р н и к р а д о в а в е о м а в а ж н о д е л о, ка ко за на уч ну, та ко и за струч ну јав ност. На то нас у п у ћу је ра зно л и кост и ак т у ел ност те ма к о ј е с у у њ ем у п р е з е н т и р а н е, с и с т е м а т с к о и с т р а ж и в а њ е и а н а л и з и р а њ е м н о г о б р ој н и х про бле ма, из ве де ни за кључ ци ко ји пред ста - в љ а ју зна ча ја н до п ри нос на у ц и, ка о и у че ш ће е м и н е н т н и х ау т о р а ко ји с у п о с т и г л и в а ж н е ре зул та те у сво јим обла сти ма на уч ног ин те - р е с о в а њ а. Ив а н а О с т о ји ћ, м а с т е р е ко н о м и с т а, и с т р а ж и в ач с а р а д н и к Ин сти тут дру штве них на у ка, Цен тар за е ко н о м с к а и с т р а ж и в а њ а Б е о г р а д

156 398 UDC (049.32) UDC Kiš D. (049.32) К ЊИ Ж ЕВ НОСТ, И Д Е О ЛО Г И ЈА И СЛО БО Д А ( Не б ој ша Ва с о ви ћ, Европ ски да ви те љи из на шег со ка ка, Бер нар, Ста ри Ба нов ци; Бе о град 2016, 217 стр.) К њи г а к њи же в н о г к р и т и ч а р а, п е с н и к а и есе ји сте, Не бој ше Ва со ви ћа, пред ста вља сво - је вр стан Postscript његовим двема п ре тходним к њи га ма по све ће н и м де л у и л и ч но ст и Да н и ла Ки ша. Већ је ње го ва пр ва књи га о Ки шу, Лажни цар Шће пан Киш [Васовић 2004], до жив ел а бу р н у р е ц е пц и ј у у с р п с кој к њи же в н ој сре ди ни. Књи гу су мно ги чи тали, препри - ч а в ал и и п р е по руч и в а л и д ру г и м а з а ч и т а њ е, а њен ти раж је био бр зо рас про дат. Раз лог је ле жао у то ме што је Ва со вић из нео свеж поглед на Ки шо во де ло ко ји је био у пот пу ном р а с ко р ак у с в л ад ајућ и м, ш ир око р аш ир ен и м ми шље њем о овом пи сцу. В е р ов а тно т ад а ау т о р н и је по д о з р е в а о н а к а к в у ћ е р е а к ц и ј у н а и ћ и к њи г а у с т р у ч н и м круговима. Уместо очекиване књижевне по - ле м и ке о к рит и чк и м с т ав овим а и а н ал из ам а из не тим у књи зи, усле дио је низ уоп ште них дисквалификација и замерки да је напао личност Д. Ки ша, па до озбиљ них оп ту жби да је књи га ати се мит ски пам флет. Јавно је тра же - но да се књи га за бра ни, до че га ни је до шло фор ма л но, а л и је с т е фа к т и ч к и. Већ г о д и на ма ни ко се не усу ђу је да је по но во об ја ви. Јед ном р е ч ј у, д ош л о је д о п р ем еш т ањ а п р о б л е м а и з књи жев не у иде о ло шку ра ван, чак с по ли тичк и м кон с е к в е н ц а м а. То ш т о ау т о р н и је и м а о грађанских про бле ма мо же да захвали чи - ње ни ци да већ ви ше од че тврт ве ка жи ви у К а н а д и. Од г о в о р ау т о р а н а ов а к в у р е а к ц и ј у б и л а је још јед на књи га, обим ни ја и те мат ски разг р а н а т и ја, п о с в е ћ е н а и с т ој п р о б л е м а т и ц и Зар опет о Ки шу? [Васовић 2013]. Овом другом књи гом Ва со вић је без сум ње по ка зао да је наш нај бо љи по зна ва лац де ла Да ни ла К и ша. О в о је р е д а к с л у ч ај д а н ај б о љ и п о з н а в а л а ц д е л а јед н о г п и с ц а н и је и њ е г ов о б о ж а в а л а ц. Оби ч но к ри т и чари бирају да п иш у к њижевн у кри ти ку пре ма сво јим афи ни те ти ма, би рају ћи ау то ра чи јем се де лу ди ве или им се он једно с т а в но е с т е т ск и до па да. Ре а к ц и ја на ову д р у г у к њ иг у о К и ш у, с р е т к и м и зуз ец им а, би ла је слич на не га тив на ре цеп ци ја, пре - ћут ки ва ње и мар ги на ли зо ва ње књи ге, идео - л о ш ке д и с к в а л и ф и к а ц и је. Ва с о ви ће в а к њиг а коју овде п рик а з у је мо, Европски да ви те љи..., по све ћена је разја - ш њ а в ању к ак о ч и с т о к њ и ж е в н и х а с п ек ат а Ки шо вог де ла ко ји се раз ма тра ју у прет ход - н и м к њи г а м а, т а ко и и д е о л о ш кој п о з а д и н и, ка ко у Ки шо вом књи жев ном де лу, та ко и у р еа к ц и ј и н а ш и х к и ш о л о г а н а В а с о в и ћ е в е к њи г е. К њи г а је н а п и с а н а у ф о р м и н и з а и н - тер вјуа где пи та ња по ста вља има ги нар ни но - ви нар. За пра во, то су пи та ња ко ја су се јав но и не јав но по ста вља ла о Ва со ви ће вим књи - га ма, а ко ја је сâм ау тор до пу нио, та ко да се мо же ре ћи да је ов де реч о сво је вр сном ау тои н т е р вју у. У сваком сл учају, овак ва фор ма м у је да ла мо гућ ност да текст учи ни ди на мичним и ин те ре сант ним. На тај на чин ау тор ј е и з б е г а о д а д о б и ј е м о к њ и г у к о ј а б и б и л а

157 399 су ви ше с т ру ч на, су ви ше су во парна и сувише до сад на. У то ме је пот пу но ус пео, па има мо јед н у од он и х к њи г а ко ја о б у з и м а ч и т а о ц а и не ис пу шта се из ру ку. В а с о в и ћ р а з ја ш њ а в а ш т а с у б и л е њ е г о в е ин тен ци је док је пи сао књи ге о Ки шу, а шта му је по гре шно или злонамерно приписива - н о од с т р а н е њ е г о в и х к р и т и ч а р а. П р ед м е т ових раз ма тра ња су Ки шов књи жев ни стил, њ е г о в а по е т и к а, одно с п р ем а Б о рхес у, мес т о иде о ло ги је у ње го вом де лу, про блем ори ги - н а л н о с т и њ е г о в е л и т е р а т у р е и м н о г и д р у г и аспек ти. У својим тумачењима Кишове лите - р а т у р е Ва с о ви ћ с е ба вио и л и ч но ш ћу ау т о р а, т е з н а ч а је м и д е о л о г и је и р е л и г и је з а њ е г о ву ли тературу. Ови личносно -идеолошки аспекти Ва со ви ће вог раз ма тра ња су на рочито доче - ка ни на нож од на ших ки шо ло га, али и бројн е К и ш о в е с л е п е п у б л и ке, ко ја н и је в и д е л а, и л и ни је има ла интелект уа лне снаге да сх ват и и раз у ме овај нео дво ји ви део у Ки шо вој ли тер а т у ри. И деолог и ја је и м а л а и з у з е т но в а ж н у уло гу у Ки шо вом ствара ла штву, а о зна ча ју л и ч н о с т и ау т о р а з а в л а с т и т о с т в а р а л а ш т в о ни је по треб но тро ши ти ре чи. У с в о ји м р а з м а т р а њи м а и а н а л и з а м а В а - со вић је озбиљ но узео у об зир ве ро ват но све ио ле зн а ч ај н и је т у м а че К и шо в ог де л а. Тр е б а р е ћ и д а је в е ћ и н а т у м а ч а, н а ш и х к и ш о л о г а, ви со ко це н и ла де ла ово г а п и сца и у з д и за ла г а у н ај в е ћ е в и с и н е н а ц и о н а л н е к њи же в н о с т и, али и свет ске, што је, нај бла же ре че но, прет е р и в а њ е. О в о ј е и д о к а з и в а о, и д о к а з а о (!) Ва со вић у ов де по ме ну те три књи ге. Осим ч и с т о а по ло г е т ск и х к њи г а н а ш и х к и шо ло г а, би ло је и кри тич ких књи га о ства ра ла штву ово га пи сца, а Ва со вић се и на њих по зи ва у свом тумачењу. Је дан од уз гред них ре зул та - т а В а с о в и ћ е в и х к њи г а је с т е р а з о б л и ч а в а њ е м и т а к ој и ј е в ез а н з а с в ој ев р ем ен о ч ув ен у полеми ку из ме ђу са мог Да ни ла Ки ша и про - фе со ра Дра га на Је ре ми ћа. Ова по ле ми ка је, к а о ш т о ј е ш и р о к о п о з н а т о, з а о к р у ж е н а п о јед ном књи гом са сва ке стра не Час ана том и ј е vis-à-vis Нар цис без ли ца. П ом ен ут и мит, ко ји је гла сио да је Киш су пер и ор но побе дио у тој по ле ми ци, и да нас се по на вља. Ме ђу тим, Васовић је показао да је Јеремиће - ва кри ти ка у мно гим аспек ти ма би ла ис прав - на. Исто је та ко бе сми слен мит о Ки шо вој и н т е л е к т у а л н ој с у п е р и о р н о с т и и у ч е н о с т и у од но су на Је ре ми ћа. Је ре мић је без ика кве сум ње био мно го обра зо ва ни ји од Ки ша. Је д а н од в а ж н и х и д е о л о ш к и х а с п е к а т а у Ки шо вој би о гра фи ји ти че се ње го вог то бо - ж њ е г д ис ид е нс т в а. С в е а п о л о г е т е К и ш а и његовог књи жев ног де ла ин си стирале су на - р о ч и т о н а ов о м а с п е к т у њ е г о в е б и о г р а ф и је. То б о же, К и ш је к а о с л о б о д о у м а н п и с а ц б и о п р о г а њ а н у Тит ов ој Југ ос л ав ији. В ас ов и ћ је по ка зао да то ни је био слу чај, да је Киш чак имао по вла шћен по ло жај у по ре ђе њу с мно - гим та да шњим пи сци ма и да му ни је ни дла ка па ла с гла ве у вре ме ну у ком су не ки књи жевн и ц и з а в р ш а в а л и ч а к и у з а т в о ру з б ог св о ји х п и с а н и х д е л а. Дру ги ва жан аспект ти че се Ки шо вог јевреј ства. Бу ду ћи да је Ва со вић раз ма трао је - вреј ски про блем у кон тек сту Ки шо вог књижев ног де ла, он је већ због сво је пр ве књи ге о К и ш у з а р а д ио е т и ке т у а н т и с е м и т е, т о је с т, про гла ше но је да је Ла жни цар... ан ти се мит - ска књи га. У овој оп ту жби пред ња чио је Филип Да вид, ма да ни је био је ди ни, те се наш ау т о р п о з а б а в и о р а з м а т р а њ е м ов е о п т у ж б е по др об но на по чет ку дру гог де ла сво је књи - ге. До ка зи вао је да је та оп ту жба пот пу но бесм и с ле на, у п р ко с м иш љ ењу Ф ил и па Да ви да, ве ли ког ин кви зи то ра на ше кул ту ре у по следњих че тврт ве ка. Не ма сум ње да је Киш и сво јим по ре клом и сво јим жи вот ним ста вом био ве зан за је врејство. Ме ђу тим, као што је по зна то, он је сахрањен по право слав ном об ре ду по сопстве - ној же љи. Бу ду ћи да је Ва со вић до вео у ве зу њ е г о в у је в р е ј с к у т е м а т и к у с а с п и р а ц и ј а м а његовог књи жевног успеха, нарочито на ме - ђу на родном пла ну, на ши ки шо ло зи ни су мо - гли да опро сте Ва со ви ћу ова кву ху лу. За пра во, када се сагледа це ли на К и шо вог ства ра ла штва и ње г о в а биог рафија, више је нег о оч игледно да је Киш као ин те ли ген тан чо век до бро знао шта се тра жи на књи жев ном тр жи шту Евро пе. Чи тав ком плекс про бле ма у ве зи с тим код В а с о в и ћ а је п о д р о б н о р а з м а т р а н, а њ е г о в и з а к љу ч ц и с у д а л е ко од п р о и з в о љ н о с т и и л и п р оп аг а н д е. К иш о в одн о с п р ем а јев р е јс кој те ма ти ци на ро чи то се до бро очи ту је у ње го - вој при чи К њи га к раљев а и буда л a [Kiš 1983] ко ја к а о д а је п и с а н а по н а ру џ би н и, по в р ш но и б е з п о з н а в а њ а т е м е п р и ч е з н а м е н и т и х Про то ко ла си он ских му дра ца. О ово ме је Васо вић по дроб но пи сао у сво јој дру гој књи зи, ела бо ри ра ју ћи те му Ки шо вог је вреј ства. Једном реч ју, он се бавио јеврејском проблематиком, за то што је она те ма Ки шо вог књи жев ног стваралаш т ва. Његово опширније ра змат рање

158 400 п р о б л е м а а н т и с е м и т и з м а д а н а с, и м а л о је з а циљ да раз ја сни став на ших ки шо ло га и да га си ту и ра у дух вре ме на мо жда се ни ка да у исто ри ји, чак ни под то та ли тар ним реж имима, н ије знало т ачно ш т а је по л и т и ч к и ко р ек т но, као што се то да нас зна у де мо крат ском све ту. По с т о ји је да н а спек т К и шо в ог к њи жев ног де ла ко ји ни је по ве зан с иде о ло ги јом, већ се т и ч е п и ш ч е в е п о е т и ке т о је т о б о ж њ е б о р - хе си јан ство Кишово. Ово ме је Ва со вић по све - т и о д о с т а с т р а н и ц а у п р е т ход н и м к њи г а м а, па се то га мо рао до та ћи и у овој. Сâм овај проблем да ли је Киш Бор хе сов след бе ник не би мо жда ни био ре ле ван тан, да сâм Киш ни је на то ме ин си сти рао, а по том и на ши кишо ло зи ко ји су га сле по сле ди ли у то ме. Вас о ви ћ је оч и т о до б а р по зн а в а л а ц Б о р хе с о в ог де ла, те је мо гао да се ла ко и ре ле вант но ра заб е р е и у ов ој п р о б л е м а т и ц и. К и ш о в е и з ја в е су биле про тив реч не, сaмог се бе је пред ста - вљао те као Бор хе со вог след бе ни ка, те као ре а ли ст у, на ро чи то у ве зи са сво јом у по т ре бом до ку ме на та као осно ве за књи жев ну гра ђу. Тре ба ре ћи да је ви ше од по ло ви не ове књи ге Ва со вић по све тио овим и још мно гим д р у г и м т е м а м а К и ш о в о г к њи же в н о г д е л а и ре цеп ц и ји Ва со ви ће ви х ра з ма т рања од ст ране на ш и х к и шо ло г а и д ру г е ч и т а лач ке п у бл и ке. Не ке од и деолош к и х т е ма ко је с е с у с р е ћу код Ки ша, као што је на при мер кри ти ка на цион а л и з м а, п о с т а ћ е и т е м е н а ш и х д о ц н и ј и х е в р о п с к и х д а в и т е љ а. Јед но по гла вље по све ће но је Ра до ми ру Констан ти но ви ћу, о ко јем је Ва со вић и ра ни је писао. Константиновић је сте као књи жев ну славу и ш иру познат ос т зах ва љјућ и својој к њизи Ф ил ос о ф и ја п ал а н ке [Konstantinović 1969]. Ова књи га, ко ја се по ја ви ла го ди не, лежа ла је де це ни ја ма по књи жа ра ма као мр тво - ро ђен че, да би се ин те рес за њу и ау то ра по јавио са сло мом Ју го сла ви је, кри зом и ра то ви ма ко ји с у н а с з ах в ат и л и и х г о д и н а 20. в е к а. Њ е н а п о п у л а р н о с т ј е н и к л а н а и д е о л о ш к о ј осно ви код оног де ла на ше ин те ли ген ци је ко ји су би ли к ри т ича ри срп ског на ци о на ли зма и бор ци за европ ске вред но сти. Упра во овим б о р ц и м а, е в р опс к и м д а в и т е љи м а, п р и п а д а о је и Кон стан ти но вић. Прем да је од 90-их, па на о ва мо, до ста писа но о Кон стан ти но ви ћу и ње го вом де лу, он ни ка да ни је при хва ћен у озбиљ ни јој ака демској с р ед ин и. Њ ег ови с ледб ен иц и с у л ис т ом ме ди о кри те ти наше културе, а Константино - ви ћа су уз ди гли у идо ла. Прем да је ње го во де ло обим но, те шко да је и ква ли тет но, јер у про тив ном, за што не би би ло при хва ће но? Њег о ве а по ло г е т е и след бе н и ц и су пок у шал и да с т в а р п р ик аж у к ако је у п ит ању н е с х в а ћ е н и гени је и от пор срп ске па ла нач ке, на ци о на - л и с т и ч ке с р е д ине која с е т об оже п р епозн ал а у Конс т а нт инов ић ев ом г л а вном д ел у. Тр еб а ре ћи да реч фи ло со фи ја у на сло ву овог де ла заво д и т о н и је филозофск а к њиг а већ ч удна м еш ав ин а ж ан р о в а с п с е у д о ф ил оз о фс к о м, пс е у до хе г е л и ја н ском т е р м и но ло г и јом. Сво ју п о п у л а р н о с т д у г у је и д е о л о ш ко м д и с к у р с у, у г л а в н о м о к р е н у т о м п р о т и в н а ц и о н а л и з м а и у з д и з а њу з а п а д н и х в р ед н о с т и. А о ка квом је евро пеј цу реч, нај бо ље се м о ж е с х в а т и т и у п р а в о ч и т а њ е м о в о г В а с о - ви ће вог есе ја, као и ра ни јег о истом ау то ру. Оси м Ва со ви ћа, ко л и ко м и је по зна т о, са мо је Слободан Ан то нић на пи сао озбиљ ни ји крит и ч к и п ри к а з Ф и л о со ф и је п а л а н ке [Антонић 2008]. Бу ду ћи да је Ва со вић и лич но по зна вао Конс т а н т и но ви ћ а (обо ји ца су ра д и л и у Ра д ио Б е о г р а д у д о Ва с о в и ћ е в ог од л а с к а у К ан ад у) мо г а о је не по с р ед но д а с а гле д а не с а мо де ло, в е ћ и л и ч но с т ау т о р о ву. Кон с т а н т и но ви ће ви след бе ни ци и апо ло ге те су га уз ди за ли до нивоа па ган ског бо жан ства, што ве ро ват но и прили чи од ре ђе ном мен та л ном ск ло п у: Ње го вим од л аском с е з ав р ш а в а јед н а епо х а в рх у нск и х к р и т е р и ј а у с т и л у и п и ш ч е в о м м о р а л у ( М. В л ај ч и ћ). А о ка квом је мо ра лу реч, мо же се та ко ђе ви де ти у овој књи зи у есе ју Од Ти та до Беке та и на траг где Ва со вић да је ге не зу ин те - лек т у а л ног ра з во ја Кон с та н т и но ви ће вог, ко ји је и м а о д уб ок у д ру ш т в е н у и и н т еле кт уа лн у у ко ре њенос т у т и т о и с т и ч ком ес та бл и ш мен т у и лич ним ве за ма с пар тиј ским функ ци о не - ри м а. С в ој ж и в о т Кон с т а н т и но ви ћ је п р о в е о у Б е о г р а д у и н и к а д а н и је к р о ч и о у Е в р о п у (оси м мо ж да ка о т у ри с т а). Це ло к у п но ње г о во евро пеј ство је сто га би ло ап страктно, изгра - ђ е н о н а в л а с т и т ој п а л а н ач кој п е р с п е к т и в и. Раз ми шља ју ћи о идеологији и ње ном утиц а ју н а к у л т у ру д ан а с, Вас ови ћ у к а з у је д а т у по стоји и одређена логика и дослед ност. Де - л о в а њ е и д е о л о г и је је м н о г о ш и р е н е г о с а м о у к ул т у ри. О на з а х в а т а и д р ж а ву и по л и т и к у, еко но ми ју и пра во, и го то во све сфе ре људ ског жи во та. Па ра докс ле жи у то ме да је већ одавно био на ја вљен крај иде о ло ги је, ка ко гла си и на слов по зна те књи ге Да ни је ла Бе ла. Ме ђут и м, с к р ахо м к ом ун ис т и чк е и д е о л о г и ј е н а ис т о к у Евро пе, ње но ме с т о је за у зео од ре ђе н и

159 401 ко м п л е кс и д е ја ко је с е с е р в и р а ј у с а З а п а д а п од р а з л и ч и т и м н а з и в и м а. О ц е њу ј у ћ и у ч и н ке ов е и д е о л о г и је у к у л - т у ри код на с, ау т ор на с у по зо ра в а на пог у бне по с ле д ице које он а п р ои зв од и. То с у г убит а к к р и т е р и ј у м а, о п ш т и х а о с, п о ј м о в н а з б р к а, три ви ја ли за ци ја и ко мер ци ја ли за ци ја кул туре итд. Као ре чит при мер ха о са ко ји је за влад а о и г у б и т к а с в и х к р и т е р и ј у м а, н а ш ау т о р наво ди да је универзитетски професор Т. Брајо вић у НИН-у об ја вио спи сак, и на пр во ме сто нај бо љи х п ре ве де ни х ро ма на, ста вио Ајз не ров стрип За ве ра. Ово сва ка ко не ма до ди ра са естети ком, али има с идеологијом, а интелигенција увек па жљи во ослу шку је то ко ве да би се на вре ме укр ца ла на брод ко ји тренутно пло ви. Тре ћи део ове књи ге по све ћен је кон кретн и м п роблем има и деолог ије који се сус рећу у да на шњој Евро пи с ње ним про јек том Европске уни је и на шој си ту а ци ји у да тим околн о с т и м а. Код н а с је ш и р о ко р а с п р о с т р а њ е н и д е о л о ш к и д и с к у р с о с р е ћ н о ј бу д у ћ н о с т и ко ја н а с ч е к а у н а ш е м оч е к и в а н о м бу д у ћ е м члан ству у ЕУ. На те ме љу ова квих иде о лошких идеја, наши европ ски да ви те љи си сте - м а т с к и п о дв рг а в а ј у к р и т и ц и н а ц и о н а л н у и д е ј у, н а ц и о н а л н у к у л т у р у, т р а д иц ион а лн и мора л и све ма н и фе с та ц и је ов да ш њег ж и во та ко је не одговарају њи хо вој иде о ло шкој предс т а ви. Ва с о ви ћ је н и з ом р а з м а т р ањ а пок аз а о к о л и к о ј е ш т е т н о о в о д е л о в а њ е п о бу д у ћ и ста тус на ци је, а по го то ву кул ту ре. О в а е в р о п с к а и д е о л о г и ја с е п р ед с т ав љ а к а о в р х у н а ц и ч и с т а е м а н а ц и ја с л о б о д е. Н а жа лост, упра во је сло бо да у овом но вом светском по ре т к у најуг р ожен ија. Св а д руш т в а су у не кој ме ри ре пре сив на, а на ма ко ји смо жив е л и с о ц и ј а л и с т и ч к у у т о п и ј у и зг л ед ал о ј е д а је д е м о к р а т и ја з а п а д н и х з е м а љ а и д е а л а н по ре да к, на р о ч и т о с гле д и ш т а и н д и ви д у а л не сло бо де. А к а к ви су п ра ви п ла но ви г о спо да ра из сен ке и ка ква суд би на че ка бу ду ћег чо ве ка, н а ја в љује н а м јед а н од и нс ајд ер а т е н ов е уто пи је, Жак Ата ли, о ко ме Ва со вић го во ри у по след њем есе ју сво је књи ге. И н т е р е с а н т н о је д а је код н а с п р е в е д е н о некол ико к њига овог аутора, а л и н ису наиш ле на ши ру по зор ност. А упра во Ата ли да је прил и ч н о с у м о р н у с л и к у бу д у ћ е г с в ет а која је језгрови то из раже на у на сло ву овог Ва со виће вог есе ја Ро бо ви-но ма ди и де ца-по трошач и. Ат ал и ис т упа ка о т обож њи фут урис т а ко ји п р ог но зи ра бу д ућ но с т, сма т ра ју ћ и да су п р о м е н е ко је д о л а з е н е м и н ов н е. О н н и к а д а н е х в а л и д и р е к т н о и п р е т е р а н о н ај ав љ ен е про ме не, али ла ко вер ни ко ји усва ја ју ову идеолог ију л а ко п а д а ју у р а з а пе т е м р е же. Шт о је још в а ж н и је, Ат ал и је д ир ек тн и з ав ер ен и к ко ји као да је си шао са стра ни ца о те о ри ји за ве ре, а ако би се не ко усу дио да то јав но ка же, од мах на и ла зи на ла ви ну осу да. Ва со вић је те ма ти ку иде о ло ги је и суд би - ну сло бо де у вр лом но вом све ту у тре ћем, з а рш ном де л у св о је к њи г е и з ло ж ио н а т а к а в н а ч и н д а њ е г о в и а р г у м е н т и и р а з м и ш љ а њ а до во де до па рок си зма ста во ве на ших европ - ских да ви те ља. Јер он је лу цид но по ка зао да на су прот ве ли ким оче ки ва њи ма, но ва идео - л о г и ја б а ш т и н и к а ко и д е је к р ај њ е д е с н и ц е, европских фа шиста, тако и иде је ко му ни - с т и ч ког т о т а л и т а р и з м а. Мо ж д а з а т о н и је н и чуд но да су мно ги при пад ни ци ти то и стич - ког еста бли шмен та пре ко но ћи пре шли у та бор бо ра ца за европ ске вред но сти и на шег п у т а у ЕУ ко ји нема а лт е рнат иву, пос т ајућ и на тај на чин европ ски да ви те љи из на шег со ка ка. Ње го ва раз ми шља ња су тим вред нија јер он има ис ку ство жи во та и ов де и на Запад у, за ра з л и к у од већ ине наш и х евро пе ја ца. На кра ју овог при ка за не ких те ма и иде ја ко је су срећемо у овој књи зи, мо же мо по ста - ви ти и пи та ње у че му је вред ност ове књи ге? Ова књи га до брим де лом пред ста вља, као ш т о смо на по ме н у л и, на с т а ва к д ве п ре т ход не В а с о в и ћ е в е к њ и г е о Д а н и л у К и ш у и т а к о чи ни јед ну три ло ги ју ко ја до но си нај ме ро - д а вн иј и с у д о К иш ов о м с т в ар ал аш т у к о д н а с. В а с о в и ћ ј е б е з с у м њ е к а н о н и з о в а н о г пи сца Ки ша де тро ни зо вао. По сле ових књига те шко да се мо же одр жа ти суд о Ки шу као в е л и ком к њи же в н и к у с р п с ке к њи же в но с т и. Ма ко ли ко на ши ки шо ло зи кри ти ко ва ли Ва - с о в и ћ а, н е м и н о в н о ј е д а с е з а б л у д а ј е д н о г в р е ме на у к ло н и. К ада ће до т ог а доћ и, т еш ко је ре ћи, јер смо све до ци не пре ста ног одр жава ња и под сти ца ња ми та о Ки шу. Али, ка да јед на ге не ра ци ја оних ко ји су на Ки шу прав и л и с в о је к њи ж е в н е и а к а д е м с ке к а р и је р е с и ђ е с а с ц е н е, н е м и н о в н о н е ћ е п р е ж и в е т и Кишово де ло. Премда историја није најсавр - ше ни ји су ди ја, у ду жим вре мен ским пе ри о - д и м а п р еж ив љ ав ају с амо н ајв еће в р ед но с т и, а по мод на де ла, ма на че му сте кла сво ју поп у ла р но с т, на и де о ло г и ји и л и мо д и, па да ју у з а б о р а в. По ред овог ме ро дав ног су да о Ки шо вом д е л у и н а ш и м к и ш о л о з и м а, д р у г а в р ед н о с т је су Васовићева детронизовања код нас обо -

160 402 г о т в о р е н и х и д е ја е в р о п е ј с т в а, к а о и н а ш и х е в р оп ск и х д а ви т е љ а ко ји и х п р о п а г и р а ју. Те и де је и њихови носиоц и не р аде н а доб р оби т ни на шег на ро да, ни на ше др жа ве, ни на ше к у л т у р е. З а д а т а к к њ иж е вн ик а јес т е д а п р е све га о кул ту ри ка же сво ју реч, а Ва со вић је овом књи гом из ре као из у зет но вред ну реч у од б р а н у н а ц и о н а л н е к у л т у р е. Л И Т Е РА Т У РА А н т о н и ћ, Сло б о д а н (20 08). Род но ме с т о и т ај н а Д ру г е С р би је, Но в а с рпс ка п ол ит ичка м ис а о, Доступно и на: ka zi/rodno-mesto-i-tajna-druge.ht ml?alphabet=i. Приступљено: Ва со вић, Не бој ша (2016). Европ ски да ви те љи из на шег со ка ка, Ста ри Ба нов ци Бе о град. Ва со вић, Не бој ша (2013). Зар опет о Ки шу? Бе о град: Кон рас. Ва с о ви ћ, Не б ој ша (20 0 4). Ла жни цар Шће пан Киш (По ле мич ки осврт на де ло и иде је Да ни ла Ки ш а), Бе о град: На род на књи га. Ajz ner, Vil (2009). Z a v e r a t a j n a p r ič a o P r ot ok ol im a s io ns k i h m ud r ac a, p r ev o d, B eog r a d : S a m i z d a t B9 2. Bell, Da niel (1960). T he En d of Ide olog y: O n the Exhaust ion of Polit ical Idea s in the Fift ie s, Gle ncoe: Free Press. Ei sner, Will (2005). The Plot. The Sec ret Story of The Pro to cols of the El der of Zion, New York: WW Nor ton & Com pany. Je re mić, Dra gan M. (1981). Nar cis bez li ca, Be o grad: No lit. Kiš, Da ni lo (1978). Č a s a n a t o m i je, Be o grad: No lit. Kiš, Da ni lo (1983). En ci k lo pe di ja m r t v ih, Z a g reb Be o g r a d: Glo bu s P ro sve t a, D je la Da n i la K i š a, knj. 10. Ko n s t a n t i n o v ić, R a d o m i r (19 69). Fi l o s o f i ja p a l a n k e, Be o grad: Tre ći pro gram, М и р о с л а в И в а н о в и ћ

161 ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS UDC 141.7:929 Stojanović S. (082)(049.32) О ЈЕД НОЈ ЧА СНОЈ ФИ ЛО ЗОФ СКОЈ И Н А У Ч НОЈ К А РИ Ј Е РИ (Sve to zar Sto ja no vić: lič nost i de lo [priredila Mir ja na Ra do ji čić], In sti tut za fi lo zo fi ju i druš tve nu te o ri ju Be o grad 2015, 274 стр.) Чак и да сам био склон да учи ним не ко с т а љ и н и с т и ч ко з л о, н а п р о с т о н и с а м б и о у та квом по ло жа ју. Сем то га, мај ка и отац су ме к а о д е т е в а с п и т а в а л и у д у х у м о р а л н о -х р и - ш ћ а нс к и х о бз и р а. Н и је т о б и л о н е ко д у б љ е ме та фи зич ко -ре ли ги о зно вас пи та ње, али је - с т е б и о х р и ш ћ а н с к и х у м а н и з а м. К а д д а н а с о то ме раз ми шљам уви ђам да су ме по родич ни ути цај и срећ ни сти цај исто риј ских окол но сти, па ако смем да до дам и мо ја бла га п ри р о д а, с а ч у в а л и од ч и њ е њ а з л а. Н а р а в но, не твр дим да ни кад у жи во ту ни сам учи нио н и ш т а ло ше, а л и т о си г у р но н и је би ло не ко зло због ко јег бих се озбиљ но сти део и ка јао. С в е т о з а р С т о ја н о в и ћ, Ау т о п о р т р е т : Од д и с и д е н т с ко г м а р к с и с т е д о р е в о л у ц и о н а р н о г д е м о к р а т е У н ашој с р е д и н и м ало је и нт еле к т уал ац а к о ј и м а с у о р и г и н а л н и д о п р и н о с н ау чн о ј обла сти ко јом се ба ве, рад на ети ка и про дукт и в нос т, обе з бе д и л и п ри зна ње и ва н г ра н и ца Ср би је и ре ги о на, још ма ње оних ко ји су би ли спремни да своја теоријска знања ставе у служ б у д рж ав е у т у рб ул е н тн и м п р ил ик ам а у ко ји ма с е нај че ш ће на ла зи ла, а нај ма њ е и х је ко ји су то чи ни ли без ика кве же ље за лич ном коришћу, као критички посматрачи заинте - р е с о в а н и с а м о з а и з н а л а ж е њ е р е ш е њ а ко ја би би ла на оп шту ко рист и по це ну, су је те л и ш е н о г, к о р и г о в а њ а п р е ђ а ш њ и х с т а в о в а ако не из др же про бу вре ме на. Ка да се је дан т а к а в и н т е л е к т у а л а ц и п о ја в и, н ај м а њ е ш т о се ду гу је је сте по ку шај да се та ко пло дан живот осве тли ма кар у глав ним цр та ма, што је и у ч и њ е н о, н ај п р е н а н а у ч н о м с к у п у п о с в е - ће ном жи во ту и де лу проф. Све то за ра Сто јано ви ћ а ( ), од р ж а ном у б е о г р а д ском Ин сти ту ту за филозофију и друштвену тео - ри ју на че т в р т у г о д и ш њи ц у њ е г о в е см р т и, а по том и збор ни ком ра до ва који је на стао углавном на основу излагања са помену тог ску па. Из ме ђу ко ри ца ове зна чај не и вред не пуб л и к а ц и је н а ш л о с е 14 а у т о р с к и х т е к с т о в а под ељ ен и х у т р и т ем а тс ке ц ел ин е: 1) у в о д н у ко ја с е б а в и к љу ч н и м т е м а м а у т е о р и ј с ко м опу су проф. Сто ја но ви ћа, 2) сре ди шњу по све - ће ну пу те ви ма ње го вог дру штве ног ан га жмана, и 3) за в р шн у ко ја се вра ћа на ње го ва ис ходи шта из фор ма тив ног пе ри о да све упот пуње но ау т о пор т рет ом п рофесора и п ри г од н и м при ло гом ње го вог ино стра ног ко ле ге, са радни ка и при ја те ља, зна ме ни тог нор ве шког со - ци о ло га Јо ха на Гал тун га. Ту је и, за ову прили ку адап ти ра на, обим на би бли о гра фи ја радо в а п р о ф. С т о ја но ви ћ а ко ју је св о је в р е ме но с а ч и н и о б и б л и о г р а ф До б р и л о А р а н и т о в и ћ.

162 404 Д о к ч ит а м о з б о р н и к, п р е д н а м а и з р а њ а п о р т р е т и н т е л е к т у а л ц а коje м, п о в о к а ц и ји, ни су би ле стра не чи сто фи ло зоф ске те ме, по - п у т о т у ђ е њ а (п р ед м е т ч л а н к а Ја г о ш а Ђу р е - т ић а), м ет ает ике, т е м а т и з о в а н е у р а д о в и м а Јо в а н а Б аб ић а, А л е кс а нд р а Доб р иј ев ић а и Во и на Ми лев ског, од но са ет но-кул тур ног и гра ђан ског кон цеп та на ци је на ко ји се у свом при ло гу освр ће Сло бо дан Ди вјак, те вероват - но ћ е с а мо у н и ш т е њ а чо в е ч а н с т в а о б р а ђ е ног у члан ку Алек сан дра Прња та. Мисаону и де - л а т н у п р и в р же н о с т С в е т о з а р а С т о ја н о в и ћ а п ри н ц и п у је д и н с т ва е т и ке и по л и т и ке, у свом р а д у у о в о м з б о рн и к у т е м а т и з у ј е Б о г о љу б Ш и ја ко ви ћ. Уз св е по б р о ја но, С т о ја но ви ћ је, з н а н о је, б и о и п р в о р а з р ед н и т у м ач т р а г и ч - н е с о ц и ја л н е и п ол и т и ч ке д о г а ђ ај н о с т и ко ја је п р а т ил а р а сп а д / р а зб ијањ е д р уг е п о р ед у д р ж а в не з аједн ице јуж нос лов енск и х н ар од а, о че му у свом при ло гу све до чи Мир ја на Радо ји чић, али и дру штве но ан га жо ва ни ин те - лек т у а ла ц у нај б ољ ем см и с л у т е р е ч и ко ји је, ре ци мо, ис трај но на сто јао на ства ра њу ау то - ном не сфере г рађан ског д ру ш т ва к роз чвр ш ћу с ар а дњу не в л а д ин и х о рг ан из ац ија (п р едме т прилога Зоранa Ивошевића), решавању дуг о т р ај н е ко с ов с ке к р и з е и и з г р а д њи С р б и је п о с л е Пе т о о к т о б а р с к и х п р о м е н а, н а ш т а с е у свом ра ду усредсређује Александар Никито вић, итд. Има ју ћи у ви ду број не ме не кроз ко је је Све то зар Сто ја но вић про ла зио на свом животн о м и и н т е л е к т у а л н о м п у т у (од д о г м а т с ко г, а по том и ревизион и с т и ч ког марк си с те, п ре ко кри ти чара марксизма, од но сно пост марк си - с т е и не м а рк си с т е, до с о ц и ја л (еко)демок р ат е ка ко је сâм де фи ни сао фи нал ну фа зу свог идејног раз во ја), ау тор јед ног од за кључних прил о г а З б о рн ик у Зо ран Кин ђић се пи та да ли је м е р е н о а п с о л у т н и м, с о к р а т ов с к и м м е р и - ли ма, он у се би по се до вао до вољ но чвр сто је згро прин ци па ко је би га по пут ком па са, без об зи ра на окол но сти, усме ра ва ло на оно што је ис прав но, уме сто да му тај пут по ка зу ју промен љи в а д ру ш т в е но -ис т о ри ј ск а з би в а њ а. На свој на чин, од но сно у свом при ло гу Збор ни к у, а о с в р ћу ћ и с е п р в е н с т в е н о н а С т о ја н о в и ћ е в м л а д а л ач к и п е р и од н о в и н а р с ко г, а п о т о м и с т у ден т ског а г и т п р о пов ског а н г а жо в а њ а, н а т о п ит а њ е по к у ш а в а д а од г о в о ри и М ари нко Ло л и ћ. Ипак, оно што се као јед на не сум њи ва нит ко н т и н у и т е т а п р о т е же к р о з ја в н о д е л о в а њ е овог углед ног прак си сов ца, а о че му пи шу Ми лош Кне же вић и Љу бо мир Кља кић као ко н т р и бу т о р и З б о р н и к а, је с т е ц е л о ж и в о т н а по све ће нос т т ра га њу за Ис т и ном, с т ва ра њу, и по це ну остра ки зма из на уч не за јед ни це (Сто - ја но вић је с још сед мо ро сво јих ко ле га сред и ном 80 -и х п р огна н с Ун ив е рзи т е т а) јед ног, по стоје ћим ау торитарним и дог мат ским по - ре ци ма ал тер на тивног поретка људ ске сло бо - д е, т е н е п р е с т а н о м п о м е р а њу г р а н и ц а в л а - с т и т о г и т у ђ е г м и ш љ е њ а к р о з т о л е р а н т а н и к о нс т р у к т и в а н д иј ал о г. Д ов о љн о, р ек л о б и се, да сво јом за о ставштином заду жи са вре ме - н и ке, а л и и г е не р а ц и је ко је до л а з е, н а ко ји м а је те жак за да так на ста вља ња из град ње по - л и т и ч ке к у л т у р е н а ов д а ш њи м п р о с т о ри м а, оне и она кве ка квој су Све то зар Сто ја но вић и ин те лек ту ал ци по пут ње га по ста ви ли драг о ц е н е т е м е љ е. Мр Са ња Жар ко вић П р а в н и ф а к у л т е т, Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у

163 405 UDC (100)(049.32) ЦИ ЉЕ ВИ, СРЕД СТВА И МОЋ КОР ПО РА ЦИ ЈА (Kla us Ver ner-lo bo i Hans Vajs, Cr na knji ga kor po ra ci ja: svet u kan dža ma ve li k ih k o m p a ni ja, La gu na, Be o grad 2016, 385 str.) У п р е в о д у Је л е н е М и ћ о в и ћ од н е д а в н о је и на срп ском је зи ку до сту пан свет ски бестс еле р д в о ји це ау с т ри ј ск и х но ви н а р а, К л а у с а В е р н е р -Ло б о а и Х а н с а В ај с а, ау т о р а ко ји с у већ сте кли име и ре но ме ве ћим бро јем ра до ва о м о ћ и и м а х и н а ц и ја м а м у л т и н а ц и о н а л н и х ком па н и ја. Већ по об ја вљи ва њу п р вог из да ња, го д и не, убр зо после сам ита Г8 у Ђенови, Ц р н а к њи г а ко р п о р а ц и ја (Das Schwar zbuch Mar ken fir men Die Mac hen schaf ten der Weltkon zer ne) до би ла је у медијима назив Библија к ри т ике глобал и з а ц и је и по с т а ла јед но од нај чи та ни јих пу бли ци стич ких дела о савре - ме ном кор по ра тив ном све ту, при то ме не са мо на не мачком, да кле изворном говорном подруч ју. Усле ди ло је но во из да ње (Das ne ue Schwar zbuch Mar ken fir men. Die Machenschaft en de r Welt kon ze r ne), а за тим под овим но вим на сло вом а к т у е л и зо ва на и з да њ а и Ве о ма бр зо к њи га је п ре ве де на на ве л и к и број је зи ка бу г ар ск и, к и не ск и, г рч к и, хо ла н д ск и, и т а л и ја нск и, јапа н ск и, ко р еј ск и, пољ ск и, румун ски, ру ски, швед ски, тур ски, ма ђар ски, шпан ски a ево са да, и на срп ски. Срп ски превод урађен је пре ма но вом, пот пу но пре ра ђе - ном из да њу из (Schwar zbuch Mar ken firmen. Die Welt im Griff der Kon zer ne). О ве ли ком ус п е х у к њи г е с в е д о ч и н е с а мо с в е н а в е д е но, него и чи ње ни ца да је она до спе ла на спи сак о б ав ез н е л е кт ир е у м н ог и м ш ко л а м а, к а ко с по но с ом ист ич у аут ори у п р едг о в о ру. А т о је и з у з е т н о в а ж н о, к а ко ц е л е г е н е р а ц и је н е б и подлегле ис пи ра њу мо зга за ко је кор по ра ције из два јају милијарде ради подсти ца ња бе со - м у ч не по т ро ш ње и п ре в ла с т и роб н и х мар к и, чи ме би иде о ло ги ја Шкр тост је су пер, сур о в а ко н к у р е н ц иј а и п ох л еп а з а п р о ф и т о м по ста ле дру штве но при хва тљи ве и по ти снул е с о л и д а р н о с т, у з ај а мн о п ош т о в а њ е и с а - о се ћа ње (стр. 12). Уп р а в о, у св е т у в е л и к и х ко р по р а ц и ја ов е п о т о њ е од л и ке н е в р ед н у ј у с е м н о г о, т у с е по пра ви лу при бе га ва нај го рим об ли ци ма изр абљи в а њ а р а д не снаг е, у з чес т о ко ри ш ће њ е деч јег ра да или др жа ња рад ни ка у роп ским усло ви ма, мно ге од тих кор по ра ци ја уче ствују у т рг овин и о ру жје м, у м учењу ж и в о т и њ а, у у н и ш т а в а њу ж и в о т не с р е д и не, до в о де ћ и у опа сност чи та ве еко но ми је по је ди них зе маља. Исто вре ме но, оне ула жу ми ли јар де у рек ла м и ра ње сво ји х п ро из во да, п ромоц ију свог име на и угле да, и у кам па ње ко је тре ба да пока жу и до ка жу њи хо ву кор по ра тив ну друш т в е н у од г о в орно с т. К ако аут ори под в ла че, и као што је ис так ну то у јед ној ре цен зи ји к њи г е у н е д е љ н и к у Шпигл, упра во је углед ком п а н ија њихо в о н ај о с е тљи в и је мес т о и т о ме сто ова књи га и на па да. То ком пе т н а е с т а к г о д и н а од по ја в е п р в ог из да ња књи ге мно ге ства ри су се про ме ни ле, понешто на бо ље ( упо шља ва ње деце у непо - с р е д н о м п р ои зв од н о м о к р у ж е њу п оз н ат и х ком па ни ја да нас се ипак ре ђе сре ће), али је и мно го то га оста ло исто или се чак по гор ша ло.

164 406 Због то га ау то ри и ис ти чу да за раз ли ку од вре ме на пр вог из да ња они ви ше не ве ру ју у тр жи шну моћ по тро ша ча, због че га за проме ну од но са ни је ви ше до вољ но са мо да се п ра вед но и еко лош к и све сно к у п у је и т р о ш и, већ су потребни политички ангажман, демо - крат ско уче шће, као и, на кра ју кра је ва, от пор п р о т и в с в е м о ћ и м у л т и н а ц и о н а л н и х ко м п а - ни ја и њихових по ли тич ких ва за ла у др жав - ним струк ту ра ма (стр. 13). Књи гу чи не две це ли не. У пр вој су у осам по гла вља при ка за ни свет ве ли ких кор по раци ја (ка кав је и на зив пр вог од њих), на чи ни и с ред с т ва њи хо вог по сло ва ња и ос т варивања ути ца ја и мо ћи, с по себ ним освр ти ма на поје ди не де лат но сти у ко ји ма је оно нај ка ракте ри стич ни је, као што су пре храм бе на ин дуст ри ја (ст р ), фармаколог ија (ст р ), енер ге ти ка (стр ), али и у дру гим де латно с т и ма (т екс т и лна и нд ус т рија, на ф тна и нд ус т р и ј а, п р ои зв одњ а и г р ач ак а), кој е с е ра з ма т ра ју у ок вирима д руг и х поглавља. Иако с у н е к е од и н ф о р м а ц и ј а (с л у ч а је в а) ко је с е ов де мо гу на ћи би ле по зна те, од но сно сво јев р е ме но п л а с и р а н е у (по је д и н и м) ме д и ји м а, али пре све га на дру штве ним мре жа ма, ипак ће ве ћи на њих за мно ге чи та о це пред ста вљат и и з не н а ђ е њ е. А н а р о ч и т о ће т о би т и с л у ч ај к а да се п р о ч и т а о по з а д и н и ко ја је до п ри не ла та кви ма де ша ва њи ма, као што је би ло ре цимо у с л у ч а је ви м а к ат ас т р оф а лн и х нес р ећ а у тек стил ним фа бри ка ма у Бан гла де шу, нафтној ка та стро фи у Мек сич ком за ли ву, екс плоат а ц и ји к а к а о а у О б а л и С л о н о в а ч е, у з г а ја њ е по мо ран џи у Бра зи лу итд. Вред ност к њи ге не п ред ста вља ју, међут и м, с а м о н а б р а ја њ а к а р а к т е р и с т и ч н и х, и ч ес т о екс трем них, слу ча је ва ма хи на ци ја, израбљив ањ а, п р е н е б р ег ав ањ а с иг у рн ос н и х м ер а и оба ве за, за не ма ри ва ња еко ло шких стан дар - да, га же ња етич ких прин ци па итд. Са ми по се би, та кви слу ча је ви има ју, на рав но, до ку мент ар н у вреднос т, и ос т а в љ а ју, са сви м си г у р но, вр ло су мо ран и ту жан ути сак, по ка зу ју ћи у исто вре ме гла му ро зан свет ве ликих корпо - р а ц и ј а у ј е д н о м с а с в и м н о в о м, д р у г а ч и ј е м све тлу, и изазивајући и бес и резигнацију истовре ме но. При то ме, све ово не ума њу је чи њени ца да по не ке од аспе ка та и на чи на оства рив а њ а и од р ж а в а њ а м о ћ и в е л и к и х комп ан ија ау т о р и и н и с у мог л и у по тп унос т и д а с аг л е - да ју, а што они са ми без ла жне скром но сти и при зна ју. Ми сли се, у пр вом ре ду, на из бе гава ње пла ћа ња по ре за, че му су ау то ри по све - т ил и п о с е б н о п о г л а в љ е ( П л а ћ а њ е п о р е з а не ка, хва ла!, стр ). У том по гла вљу се илу стру је да не са мо и н ач е у с п е ш н е к о мп ан иј е, к а о Ко к а - Ко л а, Фај зер, Ба јер и друге плаћају мини мал не, запра во симболич не по ре зе у зе мља ма с ви со - ким по ре ским сто па ма, као што су Не мач ка и Ау стри ја, већ и да у не ким слу ча је ви ма у тим истим зе мља ма обезбеђују себи по ре ски кре - дит (!), као ре ци мо Фај зер фар ма GmbH у Немач кој у го ди ни. Ме то ди ко ји ма се то по сти же, на рав но, раз ли чи ти су, по чев од ле - г а л н и х п р е б а ц ив ањ е д обит и у з ем љ е с н и- ск и м по ре ск и м сто па ма (Ир ск у, Хо лан д и ју, на при мер, као и на рав но Бер му де), пре ко раз вија ња и п ра к т и ко ва ња ко м и си о не п ро да је, ч и је с у п р ет е ч е б и л и п р ои зв ођ ач и е л е к т р о н с к и х у ре ђа ја, по п у т Ке но на, и где ко м исионар нема уче шће у добити већ добија премије, до ко - зметике би лан са, тј. ма ни пу ли са ња прак тично свим к њиговод стве ним став ка ма у билансу. У овом по след њем мно ге ком па ни је сте кле су ре но ме пра вих мај сто ра, као што је слу чај хо ла н дско - брит а н ске наф т не ком па н и је Шел, или у Ау стри ји Хи по Ал пе Адри ја бан ке. Многи од ових по сту па ка до те ме ре су стан дард изован и да су већ добил и своје називе у жар - го ну, као што је ду пли ир ски (do u ble irish). Њи ме с е озн а ч а в а мо де л у ш т е де н а по р е зи м а у ко ме кључну уло гу има ју две ир ске кће р ке - - фи р ме и јед на фи р ма с не из бе ж н и х Бе р м у да. С у ш т ин а је, к ако о б ја ш њ а в а ј у ау т о р и (с т р и да ље), у п ре ба ци ва њу за ра де од ли цен ци и и нт елек т у а л не св ојине т амо - а мо, п ри чем у се на кра ју тих по ре ских ла на ца увек на ла зи не ка фир ма с Бер му да, где се не пла ћа ни какав по рез на до бит или имо ви ну. У при ме ни овог метода веома се ис ти чу аме ричке компани је, с об зи ром да је сто па по ре за на до бит у САД још ве ћа не го у Не мач кој, и из но си 35%. Та ко Мај кро софт, пре ма ис пи ти ва њу јед не ко - м иси је аме ри ч ког Се на та из 2012, сво ју за ра д у усме ра ва на три ме ста: 1) Ир ску (за Евро пу, Афри ку и Сред њи ис ток), 2) Пор то ри ко (за Се ве р н у и Ју ж н у А ме ри к у), и 3) Си н г а п у р (за А зи ју), пос т иг а вш и да на т ај нач и н у период у и зб е гне п л аћ ањ е пор ез а у и знос у од 3,3 милијарде до ла ра за про да ју својих про - из во да у САД (стр. 122). И на рав но, ка да је Ирск а п р еуз ела п р едс едав ањ е С ав ет ом Е в р о п е, с в е д р ж а в н е и н с т и т у ц и је ко је с у у то ме уче ство ва ле, по тврд њи Вол стрит Џорна ла, до би ле су бес пла тан софт вер и дола ра под рш ке од Мајк р ософт а. Овај моде л,

165 407 ду пли ир ски, про ши рио је Гугл, још је дан г и г а н т и з с а в р е ме ног п ри в р ед ног с ект ора, з а још јед ну ва ри јан ту, у ко јој се из ме ђу пре лива ња у ир ске фир ме уба ци ла и јед на фир ма (по штан ско сан ду че, ка ко ка жу аутори) у Хо - л а н д и ји. П р о ш и р е н и м о д е л т а ко ђ е и м а с в ој на зив ду пли ир ски са хо ланд ским сен двичем (do u ble irish with a dutch sand wich). Сушти на свих тих мо де ла и њи хо вих ра зних ва ријан ти јед но став на је што ви ше ис ко рис т и т и п о р е с ке о л а к ш и ц е р а з н и х з е м а љ а. Ово по гла вље ау то ри за кљу чу ју па ра докса л н и м з а к љу ч ком Не мач к а је пореск а оаз а з а м ул т и на ц и о на л не ком па н и је, с напоменом да то исто ва жи и за Ау стри ју. За кљу чак је илу стро ван обим ном та бе лом ко јом је об у хваћ е но п е д е с е т м у л т и н а ц и о н а л н и х ком п а н и ја и њи хо вих најве ћих кћерки- фирми у Немач - кој, и ко ја по ка зу је њи хов про мет, до бит, као и пла ће ни по рез и фер по рез (стр ). Фер по рез об ра чу нат је на јед но ста ван начин: про мет не мач ких кће р ки-фир ми по мно - жен про цен ту ал ном стопом целе корпорације, и си гур но у из ве сном сми слу мо же би ти о с п о р е н, а л и с в а к а ко н е и к а о и л у с т р а ц и ја оно га што ау то ри ов де по ка зу ју и до ка зу ју. Сум а р но, ов а к а в п р о р а ч у н по к а з у је д а п е д е с е т кор по ра ц и ја, де та љ н и је оп и са не у овој к њи зи, не мач кој д р жа ви п ла ћа ју све г а јед н у ше с т и н у ствар ног из но са за по рез. Ау то ри се, ме ђу тим, н е з а д р ж а в а ј у с а м о н а о в о ј и л ус т р ат и вн о ј ко н с е к в е н ц и р а з м а т р а н о г п р о б л е м а, о н и с у се по тру ди ли и да да ју од го вор на пи та ње ко и ма кори с т и од т о г а ш т о ве л и ке кор по ра ц и је из бе га ва ју да пла те сра зме ран по рез, ука зују ћи да се пра ва моћ (да кле, и по ме ну та корис т) на ла зи у ру ка ма све г а не ко л ико х иљада љу ди. А у бу дућ но сти, ка ко они ука зу ју, упркос декларативном згра жа ва њу европ ске по - л ит ике на д с т ра т ег ијама избег авања п лаћања по ре за великих кор по ра ци ја, мо же се оче кива ти још ма ње по ре за за ове кор по ра ци је (стр. 142). У окви ру овог, пр вог де ла књи ге по себ ну п а ж њу з а с л у ж у ј е и п о г л а в љ е п од н а з и в о м Ме ђу на род но за ко но дав ство у служби кор - по ра ци ја (стр ). Уз ма ли осврт на теорет ску по за ди ну зах те ва за сло бодном трго - ви ном, ко ји не ма ве ли ких пре тен зи ја и у конт ек с т у це ле к њиг е и н ије од посе бног значаја, ау то ри ука зу ју на су шти ну, ко ја се, на фо ну це ле при че о ГАТТ-у и СТО, те ре ги о нал ним тр го вин ским зо на ма и би ла те ралним спораз у м и м а, п о к а з а л а к а о н ај б о љ е од с в е г а пот пи са но је око би ла те рал них спо разу ма о за шти ти инвестиција (БИТ), што предс т а в ља око сн и ц у гло ба л и за ц и је кор по ра ц и ја. Ре ч је о м е ђу д р ж а в н и м у г о в о р и м а у ко ји м а се ш т и т е п ра ва и но с т ра н и х и н ве с т и т о ра и т о у вр ло ши ро ком оби му. При то ме, за шти ћен и с у н е с а м о њи хо в а м а т е р и ја л н а и м о в и н а (п р о и з в од н и по г о н и и к а н це л а ри је, р е ц и мо), в е ћ и не м а т е ри ја л не в р ед но с т и, по п у т п р а в а ин те лек ту ал не сво ји не, а у не ким слу ча је вима чак и ви си на оче ки ва не до би ти. Али, не с а м о т о п ој м о в и к а о и н д и р е к т н а е кс п р о - п ри ја ц и ја, и л и не п р а в е д а н т р е т м а н, с а м и по се би прав но не ја сни и рас те гљи ви, до во - д е д о т о г а д а ко р п о р а ц и је п од н о с е с в е в и ш е т у ж б и п р о т и в д рж ав а. К о рп ор ац иј е с е у т е с в р хе м о г у о б р а т и т и т р и м а и н с т и т у ц и ја м а : по ред Ко ми си је Ује ди ње них на ција за међународ но тр го вин ско пра во (UN CI TRAL) и Међуна р одне п рив р едне комор е ( ICC) у П ариз у, ту је и суд Свет ске бан ке (IC SID, Ме ђу на родни цен тар за ре ша ва ње ин ве сти ци о них спо - ро ва), осно ван као мултилатерална конв е н ц и ј а у ц иљу р е ш а в а њ а и н в е с т и ц и о н и х спо ро ва, а ко ји се у кон тек сту ов де раз ма тран и х п р о б л е м а п о к а з у је к а о н ај в а ж н и ји. До к је до сре ди не 1990-их овом су ду под не то свег а 35 т у ж б и, у п о с л ед њ и х д в а д е с е т г о д и н а б р ој т у ж би по в е ћ а в а с е е кс по не нц ија лно: до по чет ка пред њим је под не то го то во 450 ту жби. И ка ко ис ти чу ау то ри, док је пра во корпо р а ц и ја д а д и р ек т но под но с е т у ж б е п р о т и в д р ж а в а и н и ц и рано в рло одр еђен и м ра з ло г ом (слу чај да у не кој не де мо крат ској др жа ви после про ме не вла сти до ђе до нео сно ва не екс - п р о п р и ј а ц и ј е с т р а н и х у л а г а њ а), т о к о м п о - с лед њи х де це н и ја с т в а ри с е к р е ћу у по т п у но д ру г ом сме ру п р о т и в н а ц и о н а л н и х з а ко н а за за ш т и т у ж и во т не с ре д и не, п рот и в одредби р а д н о г п р а в а и м е р а з а ш т и т е з д р а в љ а, п р о - т и в п р а в а п о т р о ш а ч а и з а ш т и т е п р и р од н и х р е с у р с а. Јед н о м р е ч ј у, п р о т и в д е м о к р а т с к и ле ги тим них од лу ка ко је пра те дру штве но ко - ри сне ци ље ве, али су као та кве пре пре ка поје д и н и м кор по ра ц и ја ма да ос т ва ре (ш т о ве ће, односно предви ђе не) про фи те. Примери ова - к в и х т у ж б и ко је н а в о д е ау т о р и у п е ч а т љи в и с у с а м и п о с е б и: т у ж б е а м е р и ч к е хе м и ј с к е ко р п о р а ц и је Ет и л п р о т и в К а н а д е (з б о г т о г а што је ка над ски парламент забра нио про да - ју г о ри в а ко ја с а д р же о т р ов не с о л и ма н г а на), аме рич ке ком па ни је Ме тал клед про тив Мекси к а (з а б р а њ е но по с т а в љ а њ е де по зи т а и з на д р е зе р во а ра п и ја ће во де), а ме ри ч ке ком па н и је

166 408 Ло ун пајн про тив Ка на де (про гла шен мора торијум на фракинг тех но ло ги ју екс пло а - т а ц и је г а с а), н а ф т н е ко м п а н и је О к с и д е н т а л п е т р о л е у м п р о т и в Е к в а д о р а, и т ал ија нс к и х ком п а н и ја Пје т р о Ф о р е с т и, Л а ур а д и К л ар и и др. про тив Ју жне Афри ке, хо ланд ског осигу ра ва ју ћег дру штва Еу ре ко против Пољ - ске, ш в ед ског ене р г е т ског г и г а н т а Ват енф а л п ро тив Не мач ке и тд. Не п ре стан пораст так ви х т уж б и н ав е о је н еке д рж ав е д а р а ск ин у у г о - в о р е о з аш т ит и и нв е с т и ц и ја (Ју ж н а Аф ри к а, Бо ли ви ја, Еква дор, Ве не цу е ла). С дру ге стране, иде ја о мул ти ла те рал ном спо ра зу му о инв е с т и ц и ја м а, ко ја је п р о п а л а п р ед к р ај 19 98, по ку ша ва се у по след ње вре ме им пле мен тира ти дру га чи јим пу тем, што је по себ но упо - зоравајуће с обзир ом да су сна г е з а г о вор н и к а пре пу шта ња свих мо ћи кор по ра ци ја ма данас знат но ја че не го пре два де се так го ди на. Д ру г и де о к њи г е ( По р т р е т и п р ед у з е ћ а, с т р ) д ок уме н т а ц и о ног је к а р а к т е р а и, бар на пр ви по глед, не то ли ко ин те ре сан - тан и и н фор ма т иван. У ње м у је п ред ста в ље но 50 в е л и к и х ко р п о р а ц и ја, у к љу ч у ј у ћ и д о б р о п о з н а т е м у л т и н а ц и о н а л н е к о мп ан иј е к а о што су Ади дас, Ба јер, Бе не тон, Икеа, Нај ки, С а м с у н г, То јо т а, Ун и ле в е р, Џе нер а л мот о р с, Шел, Не с тле, на ра в но и не из бе ж н и Мон са н то, али и но ве по пут Ама зо на, Епла, Феј сбу ка, Гу гла, ко ји су сво је ме сто у Цр ној књи зи нашли у но вом из да њу из Све ком па ни је п р ед с т а в љ е не с у по с т а н д а р д и з ов аној шем и: на зив и ло го ком па ни је, кри ла ти ца под ко јом фир ма по слу је (тј. под ко јом се ре кла ми ра), п ро извод и и робне марке, и нт е рне т с т ра н и ца, основ ни по да ци о фир ми (про мет, до бит, број з а п о с л е н и х, с е д и ш т е ф и р м е, и д о б и т п о з а - по сле ном). По да ци о фир ма ма да ти су пре ма ба зи по да т а к а О р бис. Сле д и нај з а н и м љи ви ји део опт ужбе п ро т и в фи р ме, као и п ре по ру ке ( Шта мо же те да учи ни те ), те до датне инфор - ма ц и је, нај че ш ће и н т е р не т с т р а н и це и л и па к до дат на ли те ра т ура, где се може п ро на ћ и ви ше и н ф о р м а ц и ја о ф и р м и и п р о б л е м а т и ц и ко ја се у овој књи зи раз ма тра. Овај део књи ге не мо же се чи та ти на исти на чин и с истом пажњом као пр ви. Ипак, ов де су си сте ма ти зова не ин фор ма ци је због ко јих се чи та лац уопште и упу шта у чи та ње књи ге, и у том сми слу и ова це ли на је исто то ли ко ин те ре сант на и зна чај на, као и пр ва. Цр на књи га кор по ра ци ја до жи ве ла је бројна при зна ња ши ром све та, и да нас је мно ги с м ат р а ј у ј е д н о м од н а ј с н а ж н и ј и х к р и т и к а корпо ра тив не гло ба ли за ци је све та и би блијом ан ти гло ба ли зма, упо ре ђу ју ћи је са чу ве - ном књи гом На о ми Клајн Но ло го!. С књи гом На о ми Клајн срп ски чи та о ци има ли су прили ку да се упо зна ју 2003, у из да њу Са ми зда - т а Б9 2, р е л а т и в н о б р з о н а ко н о б ја в љ и в а њ а ори ги на ла у Са да су, ето, у при ли ци да ч и т а ју и Ц р н у к њи г у, и д а зн а ч ај но у по т п у не сво ја са зна ња о са вре ме ном све ту и о уло зи в е л и к и х кор по р а ц и ја у т ом св е т у. А т а уло г а, к а ко су по ре цензији к њиг е у часо п и су Са л до д о к а з а л и В е р н е р -Л о б о и В а ј с, с а с т о ј и с е у т о м е д а м е ђу н а р од н и ко н ц е р н и г а з е п р е ко ле ше ва ка да је реч о ства ра њу про фи та. Др Рај ко Бу квић, н а у ч н и с а в е т н и к Ге о г р а ф с к и и н с т и т у т СА Н У, Б е о г р а д

167 АУ ТО РИ У ОВОМ БРО ЈУ AUT HORS IN THIS IS SUE МИР ЧЕ ТА ВЕ МИЋ (1955). На уч ни са рад ник у ГИ Јо ван Цви јић СА НУ у Б е о г р а д у. Док т о ри р а о ( С eм иолог и ја и с е м и о ме т ри ја к а р т о г р а фи је ) и с т е к а о зва ње док то ра ге о граф ских наука. Аутор је че ти ри мо но гра фи је и пре ко се дамде сет на уч них и струч них ра до ва и ка ра та на срп ском, ру ском и ен гле ском јези к у и з о бл а с т и к а р т о г р а фи је и г е о г р а фи је. Уж а с ф е р а н а у ч ног и н т е р е с о в а њ а: с е м и о т и к а к а р т о г р а фи је, т е м а т ск а к а р т о г р а фи ја и ис т о ри ј ск а г е о г р а фи ја. Ва ж н и ја де ла: Те о р и ја з н а ч е њ а у ка р т о г р а ф и ји, Бе о град 1998; Ка р т о в и зи ја, Бе о град 2005; Ет нич ка кар т а де ла Ст а ре Ср би је: Према п утоп ис у Милоша С. Ми лојевића год., Бе о град 2005; Ат лас Ста ре Ср би је: Европ ске кар те Ко с о в а и Ме т о х и је, Це ти ње ТА ТЈАН А ГЛ УШ А Ц (С о мб о р, ) В а нр едн и п р оф ес о р н а Од с ек у з а е н гл е с к и је з и к Ф а к у л т е т а з а п р а вне и по с лов не с т у д и је Д р Л а з а р Вр к а т и ћ Уни вер зи те та УНИ ОН у Но вом Са ду. Ди пло ми ра ла 1999, магистрирала ( Повратна информација као подсти цај при усва ја њу је зич ке ве шти не пи са ња у сред њо школ ској на ста ви ен гле - с ко г је з и к а ) и д о к т о р и р а л а ( Ме ђу с о б н о о б у ч а в ањ е кол ег а к а о о бл и к с т ру ч ног ус а в р ш а в а њ а п р о ф е с о р а ен гле ског је зи к а: т е о ри ј ск и, ме т о до ло ш к и и прак тич ни аспек ти ) на ФФ УНС. Тре нут но за по сле на на Од се ку за ен гле ски је зик ФППС Др Ла зар Вр ка тић УУН у Но вом Са ду. У зва ње ван ред ног проф е с о р а и з а б р а н а г о д и не. О бл а с т и ис т р а ж и в а њ а: п ри ме њ е н а л и н г ви с т и к а и ме т о д и к а на с т ав е енглеског језик а. О бјавила н и з радов а који с е бав е нас т ав ом ен гле ског је зи ка, уло гом и професионалним усавршавањем наставника, разво - јем кри тич ког ми шље ња и дво је зич ном на ста вом. Ва жни ја де ла: Ме ђу соб но об у ча ва ње ко ле га као об лик уса вр ша ва ња проф е с о р а е н г л е с ко г је з и ка, Но ви Сад 2016; Hand bo ok of Con tem po rary En glish 3 Gram mar, Но ви Сад МА РИ НА МА ТИЋ (Зе мун, 1972). Са мо стал ни на уч ни ис тра жи вач. Ди пло ми ра ла на Од се ку за исто ри ју умет но сти ФФ УБг где је за вр ш и ла и ма с т е р с т у д и је. Док тор ск у д и се р та ц и ју од бра н и ла је на ФФ У Бг ( М а н а с т и р С а ви н а у X V I I I в е к у ). Уж а н а у ч но -ис т р а ж и в ач к а о бл а с т ко јом с е б а ви о б у х в а т а ви з у а л н у у ме т но с т и к у л т у ру но в о г а в е к а. С а р а д њ а у с т ру ч ној пе ри о д и ц и: Ис т р а ж и в а њ а, Са оп ш т е њ а, Гл а с н и к Ет н ог р а фс ко г и н с т ит ут а СА Н У, Ис т о р и ј с к и ч а с о п и с, Ме ш о в и т а г р а ђ а, Ет н о а н т р о п о л о ш к и п р о бл е м и. ВЕ С Н А П И Л И ПО ВИ Ћ ( Но ви С а д, ). Ва н р ед н и п р о ф е с о р н а Од с е к у з а ен гле ск и је зи к Фа к у л т е т а з а п р а в не и по с лов не с т у д и је Д р Л а з а р Вр к а т и ћ Уни вер зи те та УНИ ОН у Но вом Са ду.

168 410 Д и п ло м и р а л а н а Ф Ф У НС, м а г и с т ри р а л а ( Пр о блем о б р а де и усв а ја њ а п а си в а код у че н и к а с р ед њи х ш ко л а ч и ји је м а т е р њи је зи к с рп ск и ) н а Ф и л Ф У Бг, и док т о ри р а л а н а Ф Ф У НС ( Лон г и т у д и н а л н а ком п а р а т и в н а ана ли за два ју ме то да об ра де пасивне конструк ци је у ен гле ском је зи ку ). Тре нут - но за по сле на на Од се ку за ен гле ски је зик ФППС Др Ла зар Вр ка тић УУН у Но вом Са ду. У зва ње ван ред ног про фе со ра иза бра на го ди не. Обла сти ис траж ивања: п римењена л и нг вис т ика и мет од ика нас т аве енглеског језика. Објавила низ ра до ва ко ји се ба ве на ставом енглеског јези ка, стра те ги ја ма уче ња, афек тив - ним фак то ри ма у на ста ви и усва ја њем гра ма ти ке ен гле ског је зи ка. Ва ж ни ја де ла: Об ра да и усва ја ње п а си ва, Бе о град 2010; The Ba sics of En glish L a n g u a ge Te a c h i ng, Но ви Сад СВЕ ТО ЗА Р ПО ШТ И Ћ ( Но ви Са д, 1970). Ва н ред н и п ро фе сор на И н с т и т у т у с т р а н и х је зи к а Ви л њу ског у н и в е р зи т е т а у Л и т в а н и ји. Д и п ло м и ра о ж у р на л и с т ик у на Ун иве рзит ет у Јуж не К ар ол ине (СА Д ), м а г и с т ри р а о с л а ви с т и к у н а Ун и в е р зи т е т у И л и но ис у Ч и к а г у, и док т о рирао ком па ра т ив н у к њи жев ност на Уни вер зи те т у Ју ж не Ка ро л и не. Ра дио као до цент за ен гле ску књи жев ност на ДУ у Но вом Па за ру ( ). Обла сти на учног ис траживања: теорија књижевности, руска кул ту ра, ре не сан са, хер ме не у ти ка. Важније књиге: Бахтин и хришћанство, Но ви Сад 2012; Апо ло ги ја зе маљског жи во та: Мон тењ и за о крет к се би, Но ви Сад ВЛАДИСЛАВ ПУЗОВИЋ (Београд, 1978). До цент на Пра во слав ном бо го - с лов ском ф а к у л т е т у Ун и в е р зи т е т а у Б е о г р а д у. Ди пло ми рао 2003, ма ги стри рао и док то ри рао ( Исто риј ско -канон ск и а спек т и од но с а к ар ло в ач ке у п ра ве Р у ске з а г ра н и ч не Ц р к ве и Мо сков ске па три јар ши је ) на ПБФ УБг. До цент на Гру пи за исто ри ју цр кве ПБФ УБг. Област нау чног и нт ересо ва ња: ис т о ри ја с рп ско -ру ск и х ц р к ве н и х од но са, ис т о ри ја ру ске цр кве не еми гра ци је у 20. ве ку, исто рија СПЦ, исто ри ја РПЦ, исто ри ја ме ђу право слав них цр кве них од но са и историја српске богословске мисли. Члан је Реда кц ије ча с о п иса Богос лов ље (од 2011). Уче шће на на уч ним про јек ти ма: Срп ска т еолог и ја у 20. в е к у: фу н д а ме н т а л не п р е т по с т а в ке т е олош к и х д исц ип л ин а у европ ском кон тек сту исто риј ска и са вре ме на пер спек ти ва ( ). Ва ж није к њи ге: Ц р кве не и п о ли т ич ке п ри ли ке у до ба Ве ликог раскола г о д и н е, Бе о град М И Р ЈА Н А РА ДО Ј И Ч И Ћ ( Н и к ш и ћ, 1962). Н а у ч н и с а р а д н и к у И н с т и т у т у з а фи ло з о фи ју и д ру ш т в е н у т е о ри ју Ун и в е р зи т е т а у Б е о г р а д у. Ди пло ми ра ла (Ка те дра за фи ло зо фи ју) и ма ги стри ра ла (Ка те дра за ин тер - д и сц и п л и нар не с т у д и је а н т р о по ло г и је) на Ф Ф У Бг, и докт орирала на ФП Н У Бг ( И н т е р е си и мо р а л у ме ђу н а р од ној по л и т и ц и: с л у ч ај р а с п а д а /р а з би ја њ а СФР Ју г о с л а ви је ). У ИФД Т У Бг з а по с ле н а од г о д и не. О бл а с т и ис т р а ж и- вач ких ин те ресовања: филозофија и социологија политике, међународна полит и к а, п ри ме њ е н а е т и к а, по л и т и ч к а а н т р о по ло г и ја, ко м у н и ко ло г и ја. Важније књи ге: Ин те ре си и мо рал у ме ђу на род ној по ли ти ци: слу чај расп а д а /р а зб ијањ а СФР Ј у г о с л а в и је, Бе о град 2013; Ис т о р и ја у к р и в ом о г л е д а л у: н е в л а д и н е о р г а н и з а ц и је у Ср б и ји и п о л и т и ка и н т е р п ре т и р а њ а с ко р и је ј у ж н о с л о в е н с ке п р о ш л о с т и, Бе о град 2009.

169 411 СНЕ ЖА НА Р. СТО ЈА НО ВИЋ (Кла до во, 1976 ). Ван ред ни професор на По - словном и правном факултету Универзитета Уни он Ни ко ла Те сла у Бе о гра ду. Д и п лом ир ал а 19 98, м аг ис т рир ал а ( З а јед н и ц а п ри хо д а у по р е ском си с т е м у Ре п у б л и ке С р би је ) и докт орир ал а ( Ф и ск а л н и ф е де р а л и з а м ком па ра т и в н и а спек т и са по себ н и м освр т ом на Ср би ју ) на ПФ У Бг. Го д и не н а б еч ком у н и в е р зи т е т у з а еко но м и ју и би зн ис од б р а н и л а и м а г и с т а р ск у т е з у Ун а п р е ђ е њ е т р а н сп а р е н т но с т и по с ло в а њ а м у л т и н а ц и о н а л н и х ком п а н и ја /с а по р е ског а спе к т а /. Ра д и л а у Е И у Б еог р а д у и М и н и с т а р с т ву фи н а н си ја ВР С ( ). Н акон т ог а з апочел а н ау чн у а з а т и м и у н и в е р зи т е т ск у к а ри је ру: ИУП, ПФ УКг ( ). Од је про фе сор на УУН Ни ко ла Те сла ППФ). На у ч на област ко јом се ба ви су по ре ско п ра во и јав не фи нансије, посебно европско по р е ско п р а в о, ме ђу н а р од но по р е ско п р а в о и опо р е зи в а њ е м у л т и н а ц и о н а л н и х ком п а н и ја, к а о и фи ск а л н и од но си и з ме ђу н и в о а в л а с т и и фи ск а л н а де цен т р а - ли за ци ја. Члан је МФА (Ро тер дам), СФД, УППС и УПС. Ва ж ни ји ра до ви: Ев роп ско п о ре ско п ра во, Бе о град 2016; Ме ђу на род но п о ре с ко п рав о, Бе о град 2016; Im pro ving the Tran spa rency of the Ope ra ti ons of MNEs, Беч 2014; Не п ра в ич н а п о ре с ка кон к у ре н ц и ја у Ев р оп с кој у н ији, К р аг ујев а ц 2010; Фи нан си ра ње Европске уније, Бе о град 2008; Фискални федерализам, Београд ГОР Д А Н А В. СТО Ј И Ћ ( Ч и бу ко вац, Кра ље во 1969). До цен т на Фи ло зоф ском ф а к у л т е т у Ун и в е р зи т е т а у Н и ш у. Ди пло ми ра ла на ФФ УНи ( Омла ди на и си ва еко но ми ја ), где је и м а г ис т рир ал а ( С о ц и ја л н а д ис т ри бу ц и ја не з а по с ленос т и н а т ерит орији г ра да Н и ша ) и док т о ри ра ла ( Те о ри ја и н фор ма ц и о ног д ру ш т ва и п ро ме не у с а в р е ме ној еко но м и ји и св е т у р а д а ). И з а б р а н а з а а си с т ен т а п ри п р а в н и к а н а Оде ље њу за со ци о ло ги ју ФФ УНи го ди не, а за аси стен та го ди не. Од го ди не је до цент на Де парт ма ну за со ци о ло ги ју ФФ УНи. Обла сти на уч ног интересовања: општа социологија, социјалне теорије, друштвени развој, социо - ло г и ја р а д а. Ва жни је књи ге: Про ме теј ска со ци о ло ги ја у ства ра ла штву Љу би ше Митро ви ћа, Ниш 2016 (ко а у тор). СК РА Ћ Е Н И Ц Е ВР С Вл а д а Ре п у б л и ке С р би је Г И Ге о г р а ф с к и и н с т и т у т Д У Д р ж а в н и у н и в е р з и т е т Е И Е ко ном с к и и н с т и т у т ИУП Ин сти тут за упо ред но пра во ИФДТ Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве - н у т е о р и ју МФА Ме ђу на род на фи скал на асо ци ја ци ја ПБФ Православ ни бо го слов ски фа кул тет ППФ По слов ни и прав ни фа кул тет ПФ П р а в н и ф а к у л т е т РПЦ Ру ска пра во слав на цр ква СА Д Сје д и њ е не А ме р и ч ке Д р ж а в е СА НУ Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти СПЦ Срп ска пра во слав на цр ква СФД Срп ско фи скал но дру штво У Бг Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у У К Г Ун и в е р з и т е т у К р а г у је в ц у УНи Ини вер зи тет у Ни шу УНС Уни вер зи тет у Но вом Са ду У П ПС Уд р у ж е њ е п р а в н и к а у п р и в р е д и С р би је У ПС Уд ру же њ а п р а в н и к а С р би је У У Ун и в е р з и т е т Ун и он У У Н Ун и в е р з и т е т У Н И ОН ФП Н Ф а к у л т е т по л и т и ч к и х н а у к а ФППС Фа кул тет за прав не и по слов не студ и је Ф Ф Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т

170

171 ВАС ПОЗИВА ДА СЕ П Р Е Т П Л А Т И Т Е Н А ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ Научни часопис из области друштвених и хуманистичких наука с непрекидним излажењем од године. Зборник Матице српске за друштвене науке излази квартално, 4 пута годишње. Годишња претплата (4 свеске) износи 900,00 динара (зa иностранство 30,00 ) за чланове Матице српске 450,00 динара (из иностранства 20,00 ) Цена појединачног примерка Зборника износи 250,00 динара (зa иностранство 10,00 ) Наручујем I I I I примерака Зборника МС за друштвене науке. Име и презиме, назив установе или предузећа Адреса: Телефон: Е-адреса: Уплата се може извршити у свакој банци или пошти на рачун Матице српске, број (Комерцијална банка), са назнаком за Зборник МСДН. Доставом ове наруџбенице и потврдом о уплати омогућићете да Зборник МС за друштвене науке редовно стиже на Вашу адресу. Информације можете добити позивом на бројеве телефона: (021) ; /лок. 117; или на адресу: МАТИЦА СРПСКА Зборник МС за друштвене науке Нови Сад, Матице српске 1 vnikolic@maticasrpska.org.rs односно zmsdn@maticasrpska.org.rs МАТИЦА СРПСКА Улица Матице српске, број Нови Сад, Србија Телефон: Телефакс MATICA SRPSKA HQ: 1 Matice Srpske street Novi Sad, Serbia Phone: Telefax:

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а

More information

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп

More information

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б

More information

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка 18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by

More information

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ

More information

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:

More information

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи

More information

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra

More information

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a

More information

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008

More information

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T

More information

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА * Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in

More information

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли

More information

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И * Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs

More information

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve

More information

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v

More information

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs

More information

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли

More information

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО

More information

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с

More information

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про

More information

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v

More information

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.

More information

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу

More information

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u

More information

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д

More information

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o

More information

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n

More information

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка

More information

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са

More information

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1 Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА

More information

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, Psihologija polnih razlika i sličnosti) From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute

More information

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н

More information

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом

More information

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А * Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А

More information

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с

More information

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра

More information

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ * Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s

More information

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји

More information

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка) Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n

More information

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо

More information

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.

More information

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и

More information

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА

More information

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ * Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a

More information

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА

More information

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b

More information

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог

More information

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d

More information

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би

More information

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ

More information

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs

More information

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла

More information

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s

More information

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ

More information

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У * Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми

More information

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА

More information

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art

More information

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни

More information

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л

More information

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з

More information

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ

More information

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра

More information

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,

More information

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e

More information

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук

More information

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА

More information

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ

More information

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c

More information

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ

More information

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

More information

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад

More information

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d

More information

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР

More information

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ

More information

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,

More information

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу

More information

Деци је место у породици

Деци је место у породици Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори

More information

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски

More information

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @

More information

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a

More information

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај

More information

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА

More information

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ

More information

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри

More information

О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1

О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 Слађана Цукут (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци) Научни рад УДК 81 276.4(497.6 Дервента) О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 САЖЕТАК У овом раду прика за ни су ме ха ни зми на стан ка не ких

More information

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

More information

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та УДК: 272-36:929 Норберт од Ксантена, свети 272-789.43 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 71 80. Све ти Нор берт и ред пре мон стра та Мирослав

More information

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.

More information

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT ) Пре глед ни чла нак 343.221 doi:10.5937/zrpfns51-15493 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В

More information

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к

More information

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Д А ВОР П А ВЛО ВИ Ћ НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Обожаваоци једног од најеминен тни ји х у мје т ни ка да на шњи це, Ни ка Кеј ва, вје ро ват но су упо зна ти са

More information

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП

More information

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су

More information

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону УДК: 271.2-248.44-277 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 165 172. Побожна фризура Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија,

More information

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ

More information

ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1

ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1 Т И ЈА Н А Т Р О П И Н ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1 Fan fic tion, фан фик ци ја, фа нов ска про за све су ово по тен ција л н и називи за фе но мен ко ји је, иа ко гло

More information

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2 ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2 NOVI SAD 2015 UDC 81 25 И з в о р н и н а у ч н и р а д М а ри н а К а т и ћ Је л и с а в е т а Ша ф р а њ П РЕ ВО

More information