ПОЛИ ТИЧ КА УПО ТРЕ БА ТАБЛО И ДА У СРБИ ЈИ

Transcription

1 УДК /.16(497.11) :070(497.11) Иле а на Милић, мастер* 1 Факул тет поли тич ких нау ка Б е о г р а д ПОЛИ ТИЧ КА УПО ТРЕ БА ТАБЛО И ДА У СРБИ ЈИ С а ж е т а к : Текст раз ма тра нега тив не после ди це про ис те кле из одсу ства еле мен тар них зах те ва ква ли тет ног новинарствa нови нар - с к е е т и ч н о с т и, н е п р и с т р а с н о с т и, о б ј е к т и в н о с т и и ф е р и з в е ш т а в а њ а у Срби ји, која про ла зи кроз бол не про це се соци јал них и еко ном ских про ме на. Табло и ди, који данас кре и ра ју део медиј ског про сто ра супер и ор но теже ћи да изри чу судо ве о медиј ским лич но сти ма, врше зло у по тре бу. Као узор ци за истра жи ва ње, засно ва но на кван ти та тив но-ква ли та тив ној ана ли зи садр жа ја и ана ли зи фор ме (обли ка нови нар ског изра жа ва ња), послу жи ли су тек сто ви обја вље ни у два днев на листа-табло и да у пери о ду од 1. новембра до 28. фебру а ра годи не. У табло и ди ма је обја вље но укуп но 59 тек сто ва који су се екс пли цит но одно си ли на акту ел не поли ти ча ре у Срби ји, а они су се нашли и на 49 наслов них стра на у посма тра ном перио ду. Истра жи ва ни су ауто ри тек сто ва као и теме (садр жа ји) о који ма сe писа ло. На осно ву при ме ње не ана ли зе садр жа ја и ана ли зе фор ме закљу чу је се да табло и ди у Срби ји, сво јим непрофeсионалним, прoизвољним изве штава њем и гру бим крше њем Зако на о јав ном инфор ми са њу, осли ка ва ју сумор ну сва ко дне ви цу и цело куп ну струк ту ру акту ел ног срп ског дру штва. Кључ не речи: ТАБЛО ИД, ТАБЛО ИД НИ ЖУР НА ЛИ ЗАМ, ПОЛИ ТИ ЗА- ЦИ ЈА ТАБЛО И ДА, РЕТО РИЧ КА СЕН ЗИ ТИВ НОСТ. * Контакт: luzajicika@gmail.com

2 348 Иле а на Милић Увод Mедијски про стор послед њих деце ни ја 20. века и с почет ка 21. века, п о д у т и ц а ј е м м о д е р н е т е х н о ло г и ј е к о ј а и з к о р е н а м е њ а м н ог е с е гм е нт е д р у ш т в а, и з м е ђ у о с т а л и х и ж у р н а л и з а м, п о с т а ј е т е ж е м е рљ и в, с у оч е н с а п о т е ш к о ћ а м а д а с е о м е ђ е у т и ц а ј и н о в и н а р с к о г д е л ов ањ а у в р ем ен у и про сто ру. Људи, кроз могућ но сти које им пру жа савре ме на, модер на ц и в и л и з а ц и ј а, н е с м е т а н о и з н о с е с в о ј а р а з м и ш љ ањ а и з а п аж ањ а п у т е м дру штве них мре жа, па раз ме на инфор ма ци ја све више личи на дија лог и раз ви је ну кон вер за ци ју. Оби ље дога ђа ја и извештавање о њима прет - п о с т а в љ а р а з л и ч и т а т у м а ч е њ а и о б ј а ш њ е њ а, а л и ј е с в еп р ис у тн а ж е љ а д а с е о д г о в о р и н а з а х т е в е т р ж и ш т а п р е з а с и ћ е н о г и н ф о рм ац иј ам а. О в ак в а прак са често дово ди до кон фу зи је, која пред нови на ре поста вља нове, б р о ј н е з а х т е в е к о ј и с е, н а ж а ло с т, в е о м а у д а љ а в а ј у о д п р оф ес ион ал из м а и етич но сти кла сич ног нови нар ства. Рађа се нова кул ту ра писа ња у којој је видљи ва тен ден ци ја да се одго вор но нови нар ство у вели кој мери одво ји од стан дар да поу зда ног и про фе си о нал ног изве штавања. Правила ефика - сно сти и ефект но сти не бива ју бит ни је нару ше на, с тим што се гра ни ца и з м е ђ у е ф е к т н о с т и и ј е в т и н о г с е н з а ц и о н а л и з м а с к ор о п о т ир е. Т р ас а к о ј у з а ц р т а в а ј у и с т и н а и п о у з д а н о с т п р и п р у ж а њу и н ф о рм ац иј е м е њ а п р а в а ц, дозво ља ва ју ћи меан дре који су у кла сич ном новинарству били незами - сли ви и дово де ћи тако у пита ње ети ку нови нар ства. Људи данас живе у два све та: у све ту ствар но сти и у све ту меди ја. Медиј и с в ој о м с т р у кт у р о м у т и ч у н а д р у ш т в о, н а п с и х о е м о ц и о н а л н у д и м е н з и ј у и понашање поједин ца, како кон зу мен та инфор ма ци је, тако и самог нови на - ра. Милионски ауди то ри јум се данас инфор ми ше углав ном пре ко интер не - та који спа ја низ пози тив них одли ка свих рани јих меди ја, али кри је и опасност од некритич ког, несе лек то ва ног при је ма инфор ма ци ја који, у скла - д у с а п р оц е нт уа л н о в е л и к о м ф у н к ц и о н а л н о м н е п и с м е н о ш ћ у п о ј е д и н а ц а, представља моћ но оруж је у рука ма вла да ју ћих сло је ва дру штва, првен стве - но тзв. поли тич ке ели те. По пра ви лу, дру штво на почет ку није спо соб но да схвати све последи це новог начи на опште ња. Интер нет гене ра ци ју, засно - в ан у н а и н т е ра кт и в н о с т и б е з г р а н и ц а, и з н е д р и л а ј е г ло б а л и з а ц и ј а, а о н д а је, бри са њем раз ли ка изме ђу гло бал ног и локал ног, с обзи ром да све што је шокант но, атрак тив но или скан да ло зно одмах попри ма атри бут важног у с в е тс к и м р а зм ер а м а, д о в е л а д о к о х а б и т а ц и ј е г ло б а л н е ш и р и н е с а с у ж е н и м, п л ем е нс к и м п о г л е д и м а н а с в е т. По д у т и ц а ј е м м е д и ј а н а с е љ е н и п р о с т о р и наше пла не те поста ју свет ско село (Меклу ан) у коме се јав но и при ват но, уну тра шње и спо ља шње сје ди њу ју. Оства ру је се циљ лаког и брзог кому ници ра ња на пла не тар ном нивоу, спе ци фич но сти вре ме на и про сто ра се бриш у, р е т р ос п е кт и в н и п о г л е д и и р е м и н и с ц е н ц и ј е г у б е з н а ч а ј у п р о ц е с у о б л и -

3 Поли тич ка упо тре ба табло и да у Срби ји 349 ковања савреме ног дру штва. У новим окви ри ма меди ји пре ва зи ла зе уоб - личавање дискур са и почи њу да уоб ли ча ва ју спо ред не, често врло дискут аб и лн е в р е дн о с т и к о ј е, у с и с т е м у п о р е м е ћ е н и х к р и т е р и ј у м а и п о м е р е н и х к в ал ит ет а с а в р е м е н о г д р у ш т в а, п о с т а ј у о ч е к и в а н и и м п е р а т и в п о н а ш а њ а. Сти ца ње вешти на које под ра зу ме ва кла сич но нови нар ство, оно мајстор ство које је било печат пре по зна ва ња доброг и поу зда ног нови на ра, данас је мар ги на ли зо ва но. У неким жан ро ви ма новин ски члан ци има ју слич но сти са лите рар ном умет но шћу, ту су слич на стил ска изра жај на сред ства и кре а тив ни поступ ци у осми шља ва њу и уоб ли ча ва њу гра ђе, али се често пре не бре га ва чиње ни ца да нови нар ство мора бити нефикци о нал но и изме ште но из про сто ра маште и пои гра ва ња са исти ном, дистан ци ра но од хипер бо ли са ња, пре ци зно у иска зу, посто ја но у изно ше њу чиње ни ца. Беле три сти ка и жур на ли сти ка се мора ју јасно раз два ја ти, уз уоча ва ње свих пози тив них стра на истра жи вач ког, кри тич ког и тран спарент ног нови нар ства, али и нега тив ног ути ца ја попу ли стич ке, сен ти ментал не и мело драм ске лите ра ту ре која је на гра ни ци шун да. Добар нови нар, нови нар коме се веру је, мора бити кре а ти ван, висо ког о б р аз о в ањ а и ш и р о к и х п о г л е д а, п о с е б н о к в а л и ф и к ов а н з а и з в еш т ав ањ е и комен та ри сање јед не или две уже обла сти, еру ди та који познаје стране јези - ке и недво сми сле но вла да општом и ком пју тер ском писме но шћу, али мора има ти и одли ке висо ко морал не лич но сти спо соб не да кри тич ки мисли, да анали тич ки про це њу је и непот ку пљи во сле ди зацртану идеју. Такав нови - нар јесте раз ли чит од свих оних поје ди на ца који несме та но обја вљу ју разне садр жа је сво де ћи их на моно лог и низ неја сно ћа и нетач но сти, уз то и с а к а т а с т р оф а л н и м н е п о з н а в а њ е м п р а в и л а с т а н д а рд из ов ан о г к њ иж е вн о г јези ка и пра во пи са. Добар нови нар данас поста је рет кост, али она која се негу је и цени, која шти ти сво ја пра ва и пошту је публи ку којој се обра ћа. То су профе си онал ци од којих гра ђа ни, дез о ри јен ти сани у преобиљу инфор - мација, с правом зах те ва ју исти ни та и јасна тума чења, па чак и визионар - ску спо соб ност пред ви ђа ња оно га што сле ди. Одго ворно новинарство дана - ш њ е, е л е к т р о н с к е е р е п о д р а з у м е в а е ф и к а с н о г н о в ин ар а и с т р аж ив ач а к о ј и к р еат и в н о р а зм и ш љ а, л о г и ч к и п р о с у ђ у ј е и д о с л е д а н ј е у с в ој о ј е т и чн ос т и и н е п о т к у п љ ив о с т и п р е д б а х а т и м з а х т е в и м а а к т у е л н и х м о ћн ик а и з а в од љ и - вом моћи нов ца, одно сно висо ког тира жа по сва ку цену. Меди ји, као сред ства масов не кому ни ка ци је, наср тљи во зала зе у све сфе ре људ ске зајед ни це коју, оба ви ја ју ћи је број ним инфор ма ци ја ма и ства ра ју ћи илу зи ју да су све те вести вео ма зна чај не за све, дово де у неку врсту хип но тич ког, недо вољ но све сног ста ња. Меди ји данас има ју огро ман ути цај на фор ми ра ње зако на посту па ња и одлу чи ва ња у свим сфе ра ма дру штва, почев од поли ти ке и вла сти, пре ко кул ту ре и умет ности, до свих сег ме на та наших живо та, чак и у окви ру интим не зајед ни це

4 350 Иле а на Милић каква је поро ди ца. Када се у таквој ситу а ци ји исти на пре не бре га ва или све сно извр ће, поста вља се крај ње узне ми ру ју ће пита ње о суд би ни грађа на, кон зу ме на та нови нар ских исти на и лажи, који поста ју тао ци опасне мани пу ла ци је. Од постан ка нови нар ске про фе си је уте ме ље на су број на пра ви ла и пре по ру ке како да се у жур на ли зму инфор ма ци ја што јасни је и тач ни је пре не се, да се што исти ни ти је интер пре ти ра, да не под лег не било ком обли ку фал си фи ко ва ња. Непри стра сност је један од основ них постула та одго вор ног и доброг нови нар ства. Чиње ни ца да новин ска вест или репор та жа јесу потро шна роба која се масов но про из во ди, не би тре бало да ума њи зна чај прин ци па исти ни то сти у изве шта ва њу и избе га ва ња при стра сних комен та ра. Дана шње раз ви је но нара тив но нови нар ство, чији коре ни сежу у дале ку, тре ћу деце ни ју 19. века, нажа лост све теже раз ли ку је исти ни то и лажно, ствар но и изма шта но, те тако нови нар ске при че бива ју толи ко убе дљи ве да рађа ју опа сност од заме не чиње ни ца искон стру и са ном, лажном ствар но шћу чијој је машто ви тој раз и гра ности и бегу од сиви ла сва ко дне ви це тешко одо ле ти. Пред заво дљи во шћу сен за ци о на ли стич ких вести које нео до љи во при вла че кон зу мен те, профе си о нал на одго вор ност нови на ра мора да поста ви непре мо сти ву барије ру. Сва ки обу че ни нови нар уме дога ђај да пре тво ри у вест или начи ни од њега репор та жу, уме да га пре то чи у зани мљив текст, у ста њу је да тражи и нађе нај зна чај ни је еле мен те инфор ма ци је. Нису сви јед на ко вешти у истра жи вач ком поступ ку; изве сна и тре нут на лута ња су при хва тљи ва у току нови нар ског тра га ња за лич ним изра зом, али се тач ност пода та ка, без у слов но пошто ва ње исти не, ста вља ње инфор ма ци ја у одго ва ра ју ћи кон текст, про ве ра изне тих пода та ка, не сме ју зао би ћи, а нови нар мора у сва ком тре нут ку да пре у зме одго вор ност за напи са ну или саоп ште ну реч. Истра жи ва ње и ваља на интер пре та ци ја чине сми сао посто ја ња нови нарске про фе си је и у 21. веку. Зах те ви се шире пошто, уз добро инфор ми сање, еду ка ци ја и заба ва чине важан део нови нар ске делат но сти, али тре ба их поста ви ти баш наве де ним редом. Нема кори сне еду ка ци је без јасно изне тих чиње ни ца и поста вље них циље ва, а заба ва не би сме ла да доби је при мат у добром и пра во вре ме ном инфор ми са њу. Савре ме но нови нар ство је данас пре тво ре но у про фе си ју најам ни ка који раде за про фит моћ них дру штве них гру па. Нека да је про па ганд нооба ве штај на ком по нен та била само про кри ве ни сег мент нови нар ства, данас је она пре о вла да ла и поста ла сушти на меди ја, при ве за ка западног систе ма (Рељић, 2013: 19-20). Инфор ма ци је се шире неве ро ват ном брзи ном, али то није само спо ља намет ну та мани пу ла ци ја, данас готово да сти че мо ути сак да посто ји тота ли тар на кул ту ра која про из во ди покор ност (Чом ски, 2009: 53).

5 Поли тич ка упо тре ба табло и да у Срби ји 351 У тзв. пост но ви нар ству 21.века, које је облик вла да ју ће, попу лар не и мање зах тев не кул ту ре, дога ђа ји доби ја ју нове димен зи је или чак бива ју фал си фи ко ва ни и изми шље ни. Табло и ди за ци ја меди ја, која рачу на на инте ре со ва ња интри гант не и сла би је обра зо ва не попу ла ци је, све је распро стра ње ни ја. Тира жи се уве ћа ва ју, реј тинг расте, про фит се оства ру је, полу ге финан сиј ске моћи су покре ну те и воде ка несум њи вој мате ри јалној доби ти, а о после ди ца ма, које су неми нов не, раз ми шља ће се сутра. То зама гље но сутра, у скла ду са доми нант ном нео д го вор но шћу и инфантил но шћу која жму ри пред иза зо ви ма и бира лак ши пут, биће опте реће но тешким пита њи ма на које се одго во ри још теже нала зе, али то ће доћи тек сутра! Илу зи ја је можда у седам на е стом веку била комич на, али данас је тра гич на и поли тич ки зло у по тре бље на. Сигур но је да ће соци јал на пси хо ло ги ја, соци о ло ги ја и тео ри ја кул ту ре, па и еко но ми ја, има ти тежак зада так да дефи ни шу узро ке и пово де за спу шта ње систе ма вред но сти у дру штву на при зе ман ниво и да обја сне коли ко је огро ман ути цај нов ца и коли ко он може да буде погу бан по недо вољ но одго вор но и саве шћу нео п те ре ће но дру штво и поје дин це. 1. Табло ид но нови нар ство Та б л о и д н о н о в и н а р с т в о ј е в е ш т о у с в о ј и ло д е о с в а к о д н е в н о г, л а и ч к о г реч ни ка, а уоч љи ве су поте шко ће да се извр ши јасна дистинк ци ја изме ђу к в а л и т е т н о г, у г л е д н о г ж у р н а л и з м а и т а б ло и д а. У п е р и о д и м а п а д а т и р а ж а и у ква ли тет ној штам пи све чешће уоча ва мо табло ид не екс це се, док се табло ид на штам па у кри зним ситу а ци ја ма (теро ри сти чи ки напа ди, ратов и) п р и б л и ж а в а к в а л и т е т н о м н о в и н а р с т в у. И а к о у т р е ћ е м м и л е н и ј у м у вла да ју медиј ски хибри ди, табло ид има још увек пежо ра тив но зна че ње. Табло ид нај че шће нуди крај ње попу ли стич ки при ступ тема ма које доти че. С а д р ж а ј и к о ј и п у н е т а б ло и д е т е ж е к а и з в е с н о ј е к с к л у з и в н о с т и и ј е в т и н и м е ф е к т и м а, д о к ј е о б р а д а о д а б р а н е т е м а т и к е к р а ј њ е с е н з а ц и о н а л и с т и ч к а и често пате тич на. По пита њу фор ме табло и ди има ју мањи, прак тич ни ји ф о р м а т, к о ј и п о д р а з у м е в а б о љу п р е г л е д н о с т, о л а к ш а в а ч и т а њ е и у о ч љ и в ј е н а к и о с ц и м а з а п р о д а ј у ш т а м п е. Та б ло и д н о н о в и н а р с т в о п р е т е н ц и о з н о наме ће поре ђе ње са углед ном, озбиљ ном и мање попу лар ном штам пом. Чиње ни ца је да се често јавља ју тира жни листо ви и часо пи си у који ма с е п р е п л и ћ у е л е м е н т и к в а л и т е т н о г и т а б ло и д н о г н о в и н а р с т в а. Та б ло и д и у г л е д н о н о в и н а р с т в о п р о г л а ш а в а ј у т е ш к и м и н е п о п у л а р н и м. Н а с у п р о т томе, ква ли тет не новин ске публи ка ци је изјед на ча ва ју табло и де са нај ни - жим ниво ом жур на ли сти ке. Табло и ди су и међу соб ни кон ку рен ти, па сле - де ћи мото да циљ не бира сред ство, они опту жу ју јед ни дру ге, стал на су

6 352 Иле а на Милић мета под сме ха јед ни дру ги ма, теже да озна че неке сво је, тобо же раз ли чите медиј ске ори јен та ци је и у непре ста ним су вер бал ним раз ра чу на ва њи - ма, а често и у дуго трај ним и обе сми шље ним суд ским про це си ма. Дистинк ци ја изме ђу тзв. озбиљ не, углед не штам пе и табло и да огле да се у раз ли чи том при сту пу инфор ма ци ја ма. Од пра ви ла да се од одго ворног нови нар ства оче ку је да одго во ри на три основ на зах те ва: акту ел новажно-зани мљи во, табло и ди одсту па ју тако што њихов уре ђи вач ки приступ почи ва само на тре ћој одред ни ци коју тежи да укра си три лин гом: шок-сен за ци ја-дивље ње. Накло ност чита лач ке публи ке дово ди до великих тира жа, а у осно ви опстан ка табло и да лежи финан сиј ска моћ. Посто је чети ри могу ћа одго во ра на акту ел но пита ње који су раз ло зи за лош ква ли тет медиј ских садр жа ја и непо што ва ње прав них и про феси о нал них нор ми у Срби ји: 1. тренд комер ци ја ли за ци је меди ја који је узро ко ван еко ном ском кри зом и вла да ју ћом логи ком тржи шта; 2. низак дру штве ни стан дард и лош егзи стен ци јал ни поло жај новина ра; 3. табло и ди за ци ја коју нови на ри често раци о на ли зу ју као повла ђива ње ниском уку су публи ке, наста лом услед дегра ди ра них друштве них вред но сти; 4. низак ниво зна ња и ком пе тент но сти нови на ра који се могу објасни ти про до ром нешко ло ва них нови на ра у редак ци је и, доне кле, дис кон ти ну и те том у пре но ше њу сте че них зна ња и иску ста ва стари јих коле га мла ђим и мање иску сним нови на ри ма. Табло и ди у Срби ји (Курир, Инфор мер, Ало, Свет, Ск а н д а л...), за раз лику од запад њач ких пан да на, фасци ни ра ни су поли ти ком и њеном моћи да усме ра ва кре та ња у дру штву и њима упра вља у вели кој мери. Поли тича ри, њихо ви исту пи у јав но сти, њихо ви при ват ни живо ти, непре су шна су тема табло и да. Поли ти за ци ја срп ских, пре све га днев них табло и да, разу мљи ва је када се има ју на уму спе ци фич но сти усло ва под који ма су ти листо ви наста ја ли. Рато ви, бом бар до ва ње, рас пад држа ве, учи ни ли су да поли тич ка сце на поста не атрак тив ни ја и дале ко тира жни ја од естрадне. Мето ди се сво де на јед но стра ност кори шће ње јед ног, углав ном неиме но ва ног изво ра и на опсер ва ци ју. Тек сто ви попри ма ју хибрид не фор ме и тешко их је свр ста ти у пре по зна тљи ве обли ке нови нар ског изра жа ва ња. Фото гра фи је поли ти ча ра, ухва ће них у ком про ми ту ју ћим ситу а ци јама, при вла че пажњу и пома жу бољој про да ји листа. Поред еви дент ног непро фе си о на ли зма и одсу ства етич ких прин ци па, све оп шти пад ква лите та уоч љив је и на нивоу писме но сти, сти ла и јези ка којим се табло и ди обра ћа ју сво јим чита о ци ма.

7 Поли тич ка упо тре ба табло и да у Срби ји Истра жи ва ње: поли тич ка упо тре ба табло и да у Срби ји 2.1. Обра зло же ње темe Истра жи ва ње има за циљ да ука же на посто ја ње поли тич ке (зло) упо тре бе табло и да који данас пре суд но ути чу на ства ра ње моде ла по коме би о поли ти ча ру, јав ној лич но сти, тре ба ло гово ри ти (инфо теј мент, табло и ди за ци ја садр жа ја, естра ди за ци ја поли ти ке, селе бри ти за ци ја...), са циљем да се кре и ра ју нега тив на мишље ња чита ла ца, а без чвр стих дока за који ма би се пот кре пи ле тврд ње табло и да Метод Посту пак који ће се кори сти ти за ана ли зу тек сто ва састо ји се из кванти та тив не и ква ли та тив не ана ли зе садр жа ја и ана ли зе фор ме. Тек сто ви иза бра ни мето дом слу чај ног ода би ра биће под врг ну ти кван ти та тив ноква ли та тив ној ана ли зи садр жа ја и ана ли зи фор ме у пери о ду од до годи не. Ана ли за садр жа ја је метод истра жи ва ња медиј ског материјала, раз - ли чи тих доку ме на та, слов них, звуч них, сли ков них записа и других обли - ка усме ног или писме ног опште ња међу људи ма. Ана ли за фор ме под разу ме ва про у ча ва ње тек ста укљу че ног у истра жи вање методом истражи - ва ња нови нар ских жан ро ва који ће помо ћи да се утвр ди разно вр сност т е к с т о в а, п р о с т о р к о ј и о б у х в а т а ј у, з а и н т е р е с о в ан о с т м е д иј а з а т е м у... Обли ци нови нар ског изра жа ва ња који ће бити кори шће ни у раду су факто граф ски (вест, изве штај, интер вју пита ње -одго вор) и аналитички (чла - н а к, к о м е н т а р, п р о ф и л, к р и т и к а). Не о п х о д н о ј е н а г л ас ит и д а ж а нр ов и нису ста тич ни и зау век дати обли ци нови нар ског изражавања. Услед про - м е н а к о ј е с е д е ш а в а ј у у м е д и ј и м а д о л а з и д о с т в а р ањ а х и б р и дн и х ж а нр ов а к о ј и и м а ј у е л е м е н т е ф а к т о г р а ф с к и х и а н а л и т и ч к и х о б л ик а и з р аж ав ањ а. У табло и ди ма су тек сто ви често хибрид не фор ме које је тешко свр ста ти у о д р е ђ е н е, п р е п о з н а т љ и в е о б л и к е н о в и н а р с к о г и з р аж ав ањ а. ( То д ор ов и ћ, 2006). Једи ни ца ана ли зе јесте текст под којим се под ра зу ме ва видљи ва цели на у штам пи у фор ми нови нар ских жан ро ва или хибрид них фор ми н о в и н а р с к о г и з р а ж а в а њ а. У и с т р а ж и в а њ е с у, к а о у з о р а к з а к в а н т и т а т и в н у а н ал из у с а д рж а ј а, укљу че не наслов не стра не и тек сто ви у који ма се спо ми њу лиде ри разл и ч и т и х (с у п р о т с т а в љ е н и х) п о л и т и ч к и х с т р а н а к а, м и н ис т р и у В л ад и, т ј. лич но сти које су у том тре нут ку бит не у поли тич ком живо ту Срби је. Као узо рак за ква ли та тив ну ана ли зу садр жа ја и ана ли зу форме, методом слу-

8 354 Иле а на Милић чај ног ода би ра, послу жи ли су одре ђе ни тек сто ви објављени у 2 различи - та днев на табло и да у пери о ду од до годи не, у који ма с е с п о м и њу л и д е р и п о л и т и ч к и х с т р а н а к а, њ и х о в и п р ив а тн и ж и в от и и л и њихо ви поступ ци у нега тив ном кон тек сту и пежо ра тив ном сми слу Пред мет и циљ рада Рад насто ји да, при ме ном ана ли зе садр жа ја и ана ли зе фор ме тек стова из табло и да, уста но ви да ли су и у коли кој мери спо ми ња ни лиде ри поли тич ких стра на ка, да ли се зади ра ло у њихо ве при ват не живо те и да ли су табло и ди на тај начин уру ша ва ли углед поли ти ча ра, као и шта све чини садр жи ну тих тек сто ва. У окви ру ових циље ва важно је утвр ди ти с л е д е ћ е: - уку пан број наслов них стра на и уку пан број тек сто ва у који ма су с п о м и њ а н и п о л и т и ч а р и, а л и с а ј а с н о м т е нд е нц иј о м д а с е њ и х ов и к в а л и т е т н о о б а в љ е н и з а д ац и н а ф у н кц иј ам а к о ј е т р ен у тн о о б ав љ ај у ста ве у дру ги план. Табло и ди зади ру у њихо ву при ват ност, оспо рава ју (без реле вант них дока за) њихов ква ли тет рада и исти чу тврд ње о њихо вом коруп тив ном дело ва њу, тако ђе без реле вант них дока за. - Ком жан ру при па да ју тек сто ви издво је ни методом случај ног ода - б и р а? - Ко су ауто ри тек сто ва и да ли су тек сто ви пот пи са ни или су обја вљени без пот пи са? - Каква је садр жи на већи не тек сто ва и које теме углав ном обра ђу ју? 2.4. Пола зне прет по став ке истра жи ва ња Хипотеза 1: Поли ти ча ри, њихов ква ли тет рада, имо вин ско ста ње и при ва - тан живот се у табло ид ној штам пи у Срби ји спо ми њу у нега тивном кон тек сту. Хипотеза 2: Употре бом рето рич ке сен зи тив но сти табло и ди насто је да обли - ку ју мишље ње чита ла ца о поли ти ча ри ма у Срби ји. Х и п от ез а 3: Табло и ди су спрем ни да, (без обзи ра на (не)исти ни тост тврд њи или на (не)могућ ност да те тврд ње пот кре пи реле вант ним доказ им а) о п т у ж у ј у п о л и т и ч а р е з а р а з л и ч и т а к о р у п т и в н а д е ло в а њ а и т и м е п р е у з и м а ј у у л о г у т у ж и о ц а. Хи п о т е з а 4: Ау т о р и т е к с т о в а с у у г л а в н о м н е п о т п и с а н и.

9 Поли тич ка упо тре ба табло и да у Срби ји Гра фич ки при ка зи доби је них пода та ка Гра фи кон 1: Ана ли за укуп ног бро ја тек сто ва у два днев на табло ид на листа Гра фи кон 2: Ана ли за укуп ног бро ја наслов них стра на у два днев на табло ид на листа Гра фи кон 3: Ана ли за бро ја пот пи са них тек сто ва

10 356 Иле а на Милић 4. Ана ли тич ка интер пре та ци ја доби је них резул та та 4.1. Наслов не стра не Ана ли зом доби је них пода та ка кон ста то ва но је да су политича ри истак - ну ти на укуп но 49 наслов них стра на табло и да у посма тра ном пери о ду. У новем бру су били на 10 наслов них стра на, у децем бру на 13, у јану а ру на 17 наслов них стра на, а у фебру а ру на укуп но 9. Фото гра фи ја одре ђе ног поли ти ча ра о коме се пише, уоч љи ва је на сва кој наслов ној стра ни која му је посве ће на, а наслов ни бло ко ви (пот пу ни или непот пу ни) су толи ко сенз а ц и о н а л и с т и ч к и д а п р о с е ч н и ч и т а л а ц о д м а х п о ж ел и д а к у п и т а б л ои д. У н а с ло в н и м б ло к о в и м а, к о ј и с у к р а ј њ е н е п р и м е р е н и и с е нз ац ион ал ис т и ч- к и, с п о м и њу с е м е д и ј с к и с к а н д а л и, р а с к р и н к а в ањ а м е д и јс к и х м а ф иј а, поли ти ча ри-лажо ви, раз ли чи те афе ре и екс клу зивне (доказима непотк р е п љ е н е) и н ф о р м а ц и ј е о н е д о з в о љ е н о м б о г а ћ ењу п о л ит ич ар а. Д е л ов и насло ва (речи попут хап се, б а н д и т и...) су обо је ни јар ким боја ма (црве на, жута...) тако да се и на овај начин делу је на пси ху кон зу ме на та који ма речи попут к о р у п ц и ј е, к р и м и н а л н и х р а д њ и и м а л в е рз ац ија, лажи и п р ев ар а д о д а т н о у п а д а ј у у о ч и. Уп о т р е б о м р е т о р и ч к е с е нз ит и вн ос т и т а б л оид и н а с т о ј е д а о б л и к у ј у м и ш љ е њ а ч и т а л а ц а. Те к к а д а п р оч ит ај у п о дн ас л ов е п и с а н е м а њ е у о ч љ и в и м, б е л и м с ло в и м а, к о н з у м е нт им а п о с т ај е д о н ек л е јасно да истра ге нису покре ну те и да је већи на наве де ног у бом ба стичном насло ву под зна ком пита ња. У наслов ним бло ко ви ма доми ни ра ју рето рич ка пита ња на која се не дају гото во ника кви одго во ри. Сам наслов тре ба да делу је на чита о ца тако да у њему иза зо ве бунт и него до ва ње због п о н а ш а њ а п о л и т и ч а р а. У е р и о п ш т е б е с п а р и ц е и с и т уац иј е г д е о б ич а н човек живи на иви ци егзи стен ци је, чак се и сарад ни ци поли тич ких лидер а р а з м е ћ у с в о ј и м б о г а т с т в о м! Та б ло и д и, н е р е т к о, п о с т ај у п р он и цљ ив и детек ти ви, успе шни ји од свих оба ве штај них слу жби државе. Етикетира - ј у о т в о р е н о п о ј е д и н е п о л и т и ч а р е к а о п р о ф и т е р е и к р им ин а лц е к о ј и с у у спре зи. Исти ца ња речи попут е к с к л у з и в н о н а г о в еш т ав ај у п о с л ас т иц у коју само табло и ди нуде сво јим вер ним чита о ци ма, најтрулији богата - ши поста ју они који су на навод но сум њив начин дошли до сво га богатства, а при сут на су и директ на поре ђе ња поли тич ких лиде ра са зло чинци ма из нови је поли тич ке исто ри је чове чан ства. Наглашава се апсолути зам поли тич ких лиде ра у њихо вим стран ка ма, чиме они крше основ не п р и н ц и п е д е м о к р а т и ч н о с т и, а њ и х о в о а у т о к р а т с к о п о н аш ањ е и з л аз и и з о к в и р а с т р а н к е. По л и т и ч а р и с е о п т у ж у ј у д а с в о ј и м а у т ор ит ет о м у с п ев ај у да изма ме новац и од поје ди них јав них пред у зе ћа који после кори сте у мар ке тин шке свр хе и за сво ју медиј ску про мо ци ју.

11 Поли тич ка упо тре ба табло и да у Срби ји 357 Јасно је уоч љи ва тен ден ци ја срп ских табло и да да у први план ста ве опту жбе цита те, изја ве разних лич но сти, чиме нови на ри и уред ни штво себе вешто поста вља ју у дру ги план, шти те ћи се на тај начин од могу ћег покре та ња тужби про тив њих. Табло и ди се, под паро лом да делу ју у инте ре су обич ног, малог човек а, ч и т а о ц и м а о б р а ћ а ј у о с и р о м а ш е н и м, н е к њ и ж е в н и м ј е з и к о м, ч е с т о у п о т р е б љ а в а ј у ћ и ж а р г о н д а б и с е п о с т и г л а с в о ј е в р с н а и н т и м и з а ц и ј а с а ч и т а л а ч к о м п у б л и к о м. Н а ј н е о б р а з о в а н и ј и м и н а ј р а њ и в и ј и м с е г м е н т и м а ста нов ни штва циља но се обра ћа ју нови на ри који и сами спа да ју међу нео - бра зо ва ни део про фе си је. Чита о ци ма је већ на наслов ној стра ни без зазо ра пону ђе но псо вач ко нови нар ство у коме јаке речи заме њу ју аргу мен - те. Тек сто ви у табло и ду не нуде дока зе за опту жбе изне те на поје ди ним н а с л о в н и ц а м а Обја вље ни тек сто ви У табло и ди ма у овом пери о ду обја вље но је 59 тек сто ва који су се експли цит но одно си ли на поли ти ча ре у Срби ји. Посто ја ли су и тек сто ви у који ма име на лиде ра нису спо ми ња на, а који су се тица ли њихо вих сарад ни ка и при ја те ља. Тре ба иста ћи да, када бисмо детаљ но чита ли све тек сто ве у табло и ди ма у наве де ном пери о ду, могли бисмо сте ћи утисак да су, често, гото во чита ва изда ња посве ће на лиде ри ма поли тич ких стра на ка и њихо вим бли ским сарад ни ци ма. А н ал и з и р а ј у ћ и е л е м е н т е н а с ло в н и х б ло к о в а, м о ж ем о д а п р им ет им о посто ја ње над на сло ва и насло ва (срж теме), а уоча ва мо да поне где недоста је под на слов, који би наслов ни блок чинио пот пу ним. Када под на слов (теза) посто ји, слич на садр жи на под на сло ва и наслова представља одли - чан мамац за поче так тек ста. У насло ви ма се често поста вља ју пита ња (н п р. З а ш т о л а ж е ш ) и т у ј е в и д љ и в а п е р с о н а л и з а ц иј а и е м оц ион ал из ац иј а вести, док основ но пра ви ло за писа ње насло ва (мак си мум инфор ма ци ја у мини му му речи) често изо ста не. Испод насло ва се, у ана ли зи ра ном узор ку п р е л и д а (г л ав е в е с т и) п о ј а в љу ј у н е п р и м е р е н и к о м е нт ар и а у т ор а т е кс т а, ( не би тај при знао, пора шће ти нос, сеча гла ва, алал вера ), а аутор т е кс т а ј е н а јч е ш ћ е е к и п а т а б ло и д а. Г л а в н а н о в о с т, н а јв аж н иј а ч и њ ен и ц а у а н ал и з и р ан и м т е к с т о в и м а ч е с т о б и в а и з о с т а в љ е н а н а п о ч е тк у т е кс т а, к а о што то обич но чине нови на ри код моде ла одло же ног деј ства вести, како би се про из вољном комен та ру нови на ра дало на зна ча ју ( частио се некретни - ном, пуни ша ). Реч ник ули це је при су тан у вели ком бро ју ана ли зи ра них тек сто ва и то нам ука зу је на јасну дистинк ци ју изме ђу табло ид них и квал ит е т н и х м е д и ј а. По ј е д и н и т е к с т о в и б и т р е б а ло д а п р е дс т ав љ ај у к л ас и чн и

12 358 Иле а на Милић (о п ш т е и нф о рм ат и в н и) и з в е ш т а ј п р о д у ж е н у в е с т с а н п р. с е дн иц е Н а р о дн е скуп шти не. У изве шта ју би тре ба ло да се, поред гло бал не инфор ма ци је, раз ра ђу ју и оста ле чиње ни це које чине дога ђај, да се истак ну важне поједи но сти. Међу тим, у табло и ди ма је све у кон ден зо ва ном обли ку, а фор ма је ста тич на, само се пре но си шта је ко коме рекао. Све ово допри но си да тек сто ви више под се ћа ју на вести, а изве шта ји су у дру гом пла ну. Неки од тек сто ва попри ма ју обри се члан ка (интер пре та тив ног жан - ра), али за члан ке је карак те ри стич но да има ју мини мум три саго вор ни ка, што у ана ли зи ра ном узор ку није био слу чај. Нај ве ћем бро ју чла на ка, да би м о г л и д а с е у в р с т е у и н т е р п р е т а т и в н и ж а н р, н е д о с т а ј у р е л е в а н т н и и з в о р и инфор ма ци ја. Да би чла нак био објек ти ван и имао фер однос, нови нар м о р а б и т и о д г о в о р а н и п р и с т а л и ц а и н т е р п р е т а ц и ј и ч и њ е н и ц а з а к о ј е мисли да одго ва ра ју исти ни и чла нак мора у себи да има суко бље не аргум е н т е и т р и и з в о р а и н ф о р м а ц и ј а. В е ћ и н а с а г о в о р н и к а к о ј и п о т к р е п љу ј у т в р д њ е н о в и н а р а т а б ло и д а с у н е и м е н о в а н и, а к о н т р а п о з и ц и ј е у г л а в н о м нико не пред ста вља. Члан ци пока зу ју јасну наме ру редак ци ја листо ва да се дис тан ци ра ју и да нови на ри не буду они који директ но опту жу ју, мада не могу да одо ле а да, бар у антр фи ле и ма не иско ри сте при ли ку да спо мену да је баш њихо ва еки па прва (од свих нови на у Срби ји) откри ла гоми ле дока за, а чита о цу се пору чу је: све је исти на што гово ри мо, а то потвр ђу ју и наши саго вор ни ци. Сем тога, члан ци оби лу ју непри ме ре ним син таг ма - ма које се не могу наћи у ква ли тет ним новин ским тек сто ви ма гомила дока за, дока зи црно на бело, као сасвим слу чај но. Финал ни дело ви ч л ан а к а с е у г л а в н о м з а в р ш а в а ј у х и п о т е з о м о р а з в о ј у д о г а ђ а ј а, о д н о с н о п р ои з в о љ н и м п р о г н о з а м а и л и к а р а к т е р и с т и ч н и м к о м е н т а р и м а н о в и н а р а. Неки од тек сто ва има ју еле мен те комен та ра, ана ли тич ког интер пре та тив - ног жан ра аутор пра ти ситу а ци ју у раз во ју, зау зи ма ста во ве о њеном разр еш е њу и у п о з о р а в а н а п о с л е д и ц е. Н а в о д н и н е и м е н о в а н и и з в о р и т а б ло и д а из Аген ци је за бор бу про тив коруп ци је, који твр де да се рачу ни поје ди них поли ти ча ра уве ли ко чешља ју, слу же само да би тек сто ви доби ли на екс - клу зив но сти, јер се тиме импли ци ра да би неки од поли ти ча ра могли да б у д у к а ж њ е н и у к о л и к о с е у т в р д и д а н и с у п р и ј а в и л и с в о ј у и м о в и н у. М е ђ у- тим, нико у даљем тек сту не гово ри да су уоче не неке непра вил но сти. Евидент но је да нови на ри у сво јим комен та ри ма бра не став који није засно ван на чиње ни ца ма, већ на жељи да текст буде сен за ци о на ли стич ки, а његово тума че ње из лич ног, нови нар ског угла, нема за циљ да зашти ти опште инте ре се, већ само инте ре се поје ди на ца или гру па. Већи на тек сто ва ипак пред ста вља вест. У првим рече ни ца ма се одгова ра на пет основ них пита ња која одли ку ју вест КО/ШТА/ГДЕ/КАДА/ КАКО? али вести у табло и ди ма нерет ко зау зи ма ју и по две стра не на који ма су углав ном вео ма истак ну те фото гра фи је поли ти ча ра или њихо-

13 Поли тич ка упо тре ба табло и да у Срби ји 359 ве имо ви не, а гото во увек су при сут ни и гра фич ки истак ну ти антр филеи у кру го ви ма поред сли ке, који су свој стве ни табло и ди ма. БКГ 1 изјаве акте ра, исто риј ски БКГ, као и БКГ хро но ло ги је обја шња ва ју углав ном лид, а могу ће је у наве де ном узор ку про на ћи тек сто ве који тек у графич ки мање истак ну тим БКГ екс пли ка ци ја ма нуде раз ли чи то тума че ње од оног које дају истак ну ти ји антр фи леи. На тај начин, сва ки чита лац који не про чи та вест у цело сти може бити обма нут. Табло и ди у наве деном узор ку у насло ви ма наја вљу ју врло изве сна, ско ра хап ше ња десних руку истак ну тих поли ти ча ра. Када про чи та мо вести у цело сти, тек онда схва та мо да истра ге још нису ни поче ле, а камо ли да посто је опту жни це. Табло и ди хап се пре поди за ња опту жни ца, мада сво је тврд ње не могу пот кре пи ти реле вант ним дока зи ма. Гра фич ки истак ну ти антр фи леи, у који ма се нала зе изја ве тре нут них поли тич ких опо не на та окри вље ног, тре ба ло би да послу же као доказ нече га што се још није ни деси ло. Осим што ауто ри већи не тек сто ва нису пот пи са ни, тек сто ви не оправ да ва ју насло ве и не нуде реле вант не дока зе за изне те тврд ње. Закљу чак Узроке јачања таблоида тре ба тражи ти у поја ва ма изра зи те медиј ске комерц и ј ал из ац иј е у у с л ов им а к а д а с е д о м аћ и м е д и ј с к и п р о с т о р к о н с т а н т н о с м а њу ј е у с л е д д р ас т и чн о г п а д а е к он о мс к е м о ћ и с т а н о в н и ш т в а. Од с у с т в о н о в и н а р с к е н е п р ис т р ас н ос т и, е т и чн ос т и, о б ј е кт и вн ос т и и п о ш т е н о г и з в е ш т а в а њ а, д о в о д и д о о д с ус т в а е л ем е нт а рн о г з а хт ев а к в ал ит е т н о г н о в и н а р с т в а, а т о ј е и с т и н и т о с т оба ве шта ва ња. У дома ћем медиј ском про сто ру нема ника кве одго вор но сти за ј а вн о и з г ов ор ен у/н а п ис ан у р е ч, п а т а к о л а ж н е п о д л е ж е н и к а к в и м с а н к ц и ј а м а. Медиј ско зако но дав ство се тешко мења, а и кад се зако ни мења ју, суштин ске промене теку споро. Профит представља једи ну моти ва ци ју табло ид ног жур - нализма, стога ови конзументски магази ни при обра ди тема ти ке кори сте ме - т о д с е нз ац ион ал из м а : р е л ев а н тн и д о г ађ ај и б и в а ј у з а н е м а р е н и, а с к а н д а ло з н о и б и з а рн о п о с т ај е д о м ин а н тн о. С в е о в о с е о д р а ж а в а н а с т в а р а њ е ч и т а о ч е в е с л и к е с в ет а, у т ич е н а ф о рм ир ањ е ј а вн о г м њ ењ а и, к о н а ч н о, п о д с т и ч е в о а ј е р и з а м к о ј и стваран свет замењује виртуелном стварно шћу. Табло и ди су у при сној кому ни - ка ци ји на ти са чита о ци ма, дослед но негу ју шунд и квазиновинарствo, користе јаке речи као једи ну аргу мен та ци ју, а интри гу и про во ка ци ју нуде као н е с у мњ ив у и с т ин у. По д рж ав ањ е р е т р о г р а д н о г, м а ф и ј а ш к о г и к о р у п ц и о н а ш к о г ло б и ј а и ш о в ин ис т и чк и и с п а д и, к о ј е м е д и ј с к а п о д р ш к а н е д о з в о љ е н и м о б л и ц и м а п о н аш ањ а и с о ц и ј а л н о н е п о ж е љ н и м и с п а д и м а д о д а т н о п о д г р е ј а в а, у С р б и ј и 1 БКГ скраћеница у новинарском жаргону за енгл. реч background (позадина).

14 360 Иле а на Милић су све присутнији. Чврст став већи не инте лек ту а ла ца да су табло и ди мета - фо ра зла, уз оба ве зно спо ми ња ње нови на ра који тамо раде у кон тек сту конт ин уир ан о г т р ов а њ а ј а в н о г м њ е њ а у С р б и ј и, и п а к н е д о п р и н о с и п р о м е н и ути ска да су замер ке посла те на погре шну адре су. С и м п т о м а т и ч н о ј е д а у С р б и ј и у т а б ло и д н и к л а н а ц у п а д а ј у, п о п р а в и л у, п о л и т и ч а р и к о ј и г у б е в л а с т. М л а ђ а н Д и н к и ћ, л и д е р У Р С - а, с в о ј е в р е м е н о је при знао да је, као ано ним ни извор табло и да, на неки начин уче ство вао у руше њу вла де Зора на Жив ко ви ћа, да би, када је њего вим поли тич ким опонен ти ма то било потреб но, и сам постао мета медиј ског лин ча, и то више пута. Не може мо да се не запи та мо да ли су табло и ди у Срби ји ство ри ли ова кву поли тич ку ели ту или је, можда, поли тич ка ели та ство ри ла овакве табло и де? У кон тек сту ова квог про ми шља ња пита мо се у коли кој мери може мо да сао се ћа мо са они ма који поста ју жртве, у кон крет ном слу ча ју жртве поли тич ких неис то ми шље ни ка, ако има мо на уму да су, у поли тичким непо ште ним игра ма, сва сред ства у опци ји и да су сви и насил ни ци и жртве? До које мере нови на ре, при си ље не да се боре за голу егзи стен ци ју, тре ба осу ђи ва ти због огре ше ња о досто јан ство про фе си је? Морал но поср ну ће дру штва и општи пад вред но сти поста ју плод но тле за поја ву и раз вој табло ид ног нови нар ства. Дру штво осна же но демократ ским про ме на ма и еко ном ски оја ча ло, зацр та ће лак ше пут висо ко про фе си о нал ног и дубо ко етич ног при сту па нови нар ству, што ће аутомат ски озна чи ти пад попу лар но сти табло и да. Осве шће ни гра ђа ни више неће тако радо кон зу ми ра ти сен за ци о на ли стич ке, непро ве ре не, лажне и увре дљи ве садр жа је, из раз ло га што такав бег из обич ног, сва ки да шњег бив ство ва ња неће бити потре бан када оно поста не мање сумор но и када се про бу ди нада да ће у будућ но сти неста ја ти јеф ти не поли тич ке игре и да ће, гене рал но, бити мање поли ти ке у свим сфе ра ма наших живо та. Без фун да мен тал них и опсе жних про ме на у дру штву и кул ту ри, несумњи во је да ће ква ли тет но и одго вор но нови нар ство мора ти медиј ски простор да дели са табло и ди ма, често им пре пу шта ју ћи доми на ци ју. Инфор ми са њу, у инте ре су дру штва, тре ба омо гу ћи ти нај ве ћу могу ћу сло бо ду. Често се цити ра Албер Ками: Штам па, када је сло бод на, може бити добра или лоша; али изве сно је да без сло бо де може бити само лоша (Ками, 2004: 45-46). Тра га ње за исти ном је моза ич ко и плу ра ли стич ко. Нарав но, не тре ба дозво ли ти да се, под закло ном про кла мо ва не сло бо де, зађе у поље анар хи је.нови на ри су дужни да бра не сло бо ду инфор миса ња и сво ју неза ви сност, али не би тре ба ло ола ко да пре ла зе ни пре ко пре о ста ла два основ на наче ла нови нар ске дужно сти: (1) непре кид но трага ње за исти ном, уз бор бу мишље ња и суче ља ва ње раз ли чи тих ста во ва, и (2) пошто ва ње лич но сти о којој се гово ри, без обзи ра о коме је реч. На тај начин се руши гето дез ин фор ми са но сти који је у нас пола ри зо ван

15 Поли тич ка упо тре ба табло и да у Срби ји 361 на јед ној стра ни је део јав но сти који је, буду ћи сла бо осве шћен, сво јевољ но зако ра чио у огра ни че ни и стро го кон тро ли са ни про стор, али на дру гој стра ни посто ја но сто је они који, иако су повре ме но при мо ра ни на при ми ти ви зам, непо ко ле бљи во зах те ва ју оства ре ње пра ва на исти ни то и непри стра сно изве шта ва ње. Илу зор но је оче ки ва ти да ће жута штам па пот пу но неста ти, али ће огра ни ча ва ње њеног ути ца ја доне ти више чистог вазду ха у све у куп ном медиј ском про сто ру. Л и т е ра т у ра : [1] Atkin son, Joe (2003): Tabloid Jour na lism in Johnston D. H. (ed.) Encyclop e d i a of In t e r n a t i o n a l Me d i a a n d C o m m u n i c a t i o n ; USA: Aca de mic Press Inc; pp [2] Ками, Албер (2004): Морал и поли ти ка; Бео град: Ате на ум Инфор мат и к а. [3] Кор ни, Дани ел (1999): Ети ка инфор ми са ња; Бео град. Клио, Бео град. [4] Рељић, Сло бо дан(2013): Кри за меди ја и меди ји кри зе; Бео град: Службе ни гла сник. [5] Чом ски, Ноам (2009): Кон тро ла меди ја спек та ку лар на достиг ну ћа п р о п а г а н д е ; Нови Сад/Бео град: Беок њи га. [6] Тодо ро вић, Неда (2002): Интер пре та тив но и истра жи вач ко нови нарство; Бео град: Факул тет поли тич ких нау ка, Чиго ја штам па. [7] То д о р о в и ћ Не д а ( ): Т а б л о и д н и ж у р н а л и з а м, CM часо пис за упра вља ње кому ни ци ра њем, бр. 1; Бео град-нови Сад: Факул тет политич ких нау ка/про то кол.

16 UDC /.16(497.11) :070(497.11) 2013 Ile a na Milić, MA Faculty of Poli ti cal Sci en ces Bel g ra d e THE POLI TI CAL USE OF TABLO IDS IN SER BIA Su m m a r y : This paper discus ses the nega ti ve effects ari sing from the lack of basic demands of qua lity jour na lism, jour na lism ethics, impar ti a lity, objecti vity and fair repor ting in Ser bia that pas ses thro ugh the pain ful social and eco no mic chan ges in the democ ra ti sa tion pro cess. This text seeks to show how the tablo ids, super i orly see king to impo se jud gments abo ut media per so na li ti es, sha pe the media spa ce exer ting abu se. Sam ples for the rese arch, based on quanti ta ti ve and qua li ta ti ve con tent analysis and analysis of the form, are texts in two daily new spa per-tablo ids from 01 Novem ber2013 to 28 Febru ary artic les were publis hed, that were expli citly refer red to cur rent poli ti ci ans in Serbia, and they can also be found on 49 front pages during this period. We stu died the aut hors of the artic les as well as topics (con tents) which were writ ten abo ut. The con clu sion fol lows that the tablo ids in Ser bia, by the ir unpro fes si o nal, arbitrary repor ting and gross vio la tion of the Law on Public Infor ma tion, reflect the glo omy pre sent and the ove rall struc tu re of the cur rent Ser bian soci ety. Key words: T A B L OI D, T A B L OI D JO U R N A L IS M, P O L I T I C I Z A T IO N O F TABLOID, RHE TO RI CAL SEN SI TI VITY.