ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *
|
|
- Allan Clark
- 6 years ago
- Views:
Transcription
1 Ори ги нал ни на уч ни рад :327.56(477) doi: /zrpfns Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me e u n e t.r s ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ * Са ж е т а к: Рад пра ти на ста нак и раз вој ОЕБС-а као највaжније сав р е м е н е бе з бе д н о с н е о р г ан из ац ије и з п е рс п е к т и в е и с т о р и ј с ко - п о л и т и ч ке д и н а м и ке и и нт е ре са ме ђ у н а род н и х а к т е ра. Из в ор но фор м и ра н а као фо р ум з а с м а ње ње т е н з и ја и з м е ђ у и де о л о ш к и кон фр он т и ра н ог Ис т о ка и За п а да, ОЕБС (и с п р в а К ЕБС) је е в о л у и и ра о у с т а л н у бе з бе д н о с н у орган из ац иј у с а д и в е рс иф и ков ан и м а кт и вн ос т им а и н а дл еж н о с т и м а. Ка ко о в а е в о л у ц и ја ип ак ни је ус п е ла да од го во ри и за зо в и ма в ре ме на, ја в и ле с у се п о т ре бе за даљи м ре фор ма ма ОЕБС- а. У ра ду се, за ти м, пра те пред ло зи ре фор ми си сте ма ОЕБС-а, ка ко од стра не ње них по је ди них не за до вољ них чла ни ца та ко и од стра не Па не ла фор ми ра ног на Ми ни стар ском са ве ту ОЕБС-а ко ји је одр жан де цем бра го ди не у Со фи ји, као и ру ски пред лог Уго во ра о европ ској без бед но сти као осно ве но вог, све о бу хват ног пре о бли ко ва ња европ ске без - бед но сти ми мо по сто је ћег си сте ма ОЕБС-а. У за вр шном де лу ра да се пос м а т ра у т и ц ај са в ре ме н и х п о л и т ич к и х к р и за на п ро с т о р у ч л а н и ц а ОЕБС- а на мо гу ћи пут ре фор ми са ња ове ре ги о нал не без бед но сне ор га ни за ци је. К љу ч н е р е ч и: ОЕ БС, Хе лс и нш к и з ав р ш н и а к т, р е ф о р м а Уг о в о р а о европ ској без бед но сти, кри за у Укра ји ни. ОЕБС (Ор гани за ци ја за европску безбед ност и са рад њу) је нај ве ћа свет - ска са вре ме на без бед но сна међув лад ина орган изац ија. Са 57 зе маља ч лан ица сме ште них на про сто ри ма Евро пе, Ази је и Аме ри ке ( од Ван ку ве ра до Влади во сто ка ), са 550 слу жбе ни ка у ње ном се ди шту у Бе чу и са још 2300 службе ни ка на те ре ну, да на шње де лат но сти ОЕБС-а ти чу се широке ле пезе пи тањ а од он и х в ез а н и х з а п р е в ен ц и ју кон фл и к а т а, п р е ко к ризног мена џмент а * Рад је на стао у окви ру про јек та ко га фи нан си ра Ми ни стар ство за про све ту и н а у к у Ре п у б л и ке С р б и је. 167
2 Др Алек сан дар M. Га јић, Предлози реформи ОЕБС-а у светлу савремених... (стр ) и по с т кон фл и к т не о б но в е, кон т р о ле на о ру ж а њ а, св е до п р о мо ц и је људ ск и х пра ва, сло бо де штам пе и над зо ра пар ла мен тар них из бор них про це са. Фор ми ра на то ком Хлад ног ра та као сво је вр сни фо рум ко ји је слу жио за сма ње ње т ен зи ја из ме ђу и де о ло ш к и кон фрон т и ра ног Ис т о ка и За па да, ОЕБС п ред с т а в љ а т и п и ча н п ри ме р међународне ор г а н и за ц и је ч и ји су на с т а на к и ра з вој д и к т и ра ле ис т о ри ј ско -по л и т и ч ке п ри л и ке и и нт ереси међународн и х ак те ра. Миров не и без бед но сне ор га ни за ци је, да ка ко, ни ка да ни су би ле по - л и т и ч к и не у т ра л не, и деј но са мо н и к ле и уда ље не од и нт ересн и х п ројекц ија ње них осни ва ча. По ли тич ки ин те ре си су се увек на ла зи ли у по за ди ни фор - м у л и са н и х и ос т ва ри ва н и х м и ров н и х кон це па т а. Европск и конце р т, који је на с тао го д и не као м и ровн и п ројек т, био је из ра з ме ђу на род не рав но те же сна г а иза ко је је с т а ја ла Ве л и ка Бри т а н и је ка о сво је вр сн и хе г е мон са сво јом Pa x Br it ta ni com и вла да ви ном свет ским мо ри ма. 1 Ун иве рза лне м ировне орг а- ни за ци је Ли га На ро да и УН та ко ђе су на ста ле као про јек ти ко ји су од раж ав ал и р а вно т е ж у у ме ђу на р од н и м од но си ма, т ј. по с т о је ћ и ба л а нс сна г а. Њи хов се и н с т и т у ц и о на л н и об л и к по к а зи ва о оно л и ко успеш н и м кол ико је мо гао да усме ра ва и ми ри раз ли чи те ре ал-по ли тич ке ин те ре се у да тим ме ђуна род ним при ли ка ма. Та ко је и ОЕБС-с (ис пр ва КЕБС) од мо ста ко ји је с л у ж ио з а ба ла н си ра њ е и з ме ђу х ла д но ра т ов ск и х т а к амаца, в р еменом био т ра н сфор м и са н у ре г и о на л н у без бед но сн у ор г а н и за ц и ју. Ова орг ан изац ија је по ступ но раз ви ја ла сво је прав не ак те, де фи ни са ла соп стве не прин ци пе и зада та ке, из г ра ђи ва ла сво је ара н ж ма не и сло же н и и н с т рументарију м за њихову ре а ли за ци ју ко ји су јед на ко об у хва та ли и ње но ау то ном но ин сти ту ци о нално - а д м и н и с т р а т и в но у р е ђ е њ е и опе р а ц и је н а т е р е н у. 2 По ступ но, ОЕБС је и з рас т а о не с амо у најв ећу р ег иона лн у б е з б ед но сн у ор г а н и з а ц и ју, в ећ и он у нај зна чај ни ју, чи је је де ло ва ње уре ђе но По гла вљем VI II По ве ље УН-а ПО ЛИ ТИЧ КИ КОН ТЕСТ НА СТАН КА И ЕВО ЛУ ЦИ ЈЕ ОЕБС-А Пр ви п р ед ло зи з а с т в а р а њ е кон ф е р ен ц и је ко је би с е ба ви л а п и т а њи ма без бед но с т и у Евро п и по чел и су се јав љат и још од пе де се т и х г о д и на 20. ве ка, а л и је х л а д но р а т ов ск а к л и ма сп р е ча в а л а њи хо ву р е а л и з а ц и ју св е до по че т - к а с еда м де с е т и х г о д и на, до ра з г о в о ра у Д и по л и ју и з но в ем бра г о д и не. 1 О п о л и т и ч к и м п р и л и к а м а у в р е м е н а с т а н к а В е л и ко г Ко н ц е р т а в и д е т и В л а д и м и р По тем кин Исто ри ја ди пло ма ти је, том 1, Бе о град, 1945, као и Хен ри Ки син џер, Ди пло мат ија, том 1, Вер зал Прес, За Ли гу На ро да ви де ти Chri stop her Pol lock, T h e L eag u e o f Na t i o n s, The Law bo ok Ex chan ge Ltd, Clark, New Јer sey, 2003, a за по ли тич ке окол но сти настан ка УН: Stan ley Me i sler, UN: Hi story, Gro ve Press, New York, О и с т о р и ја т у р а з в о ја ОЕ Б С - а и њ е г о в о м и н с т и т у ц и о н а л н о м о к в и р у д е т а љ н и је код: Da v id J G a l bre at h, T h e O r ga ni za t ion for S e c u r it y a n d Co - o pe ra t ion in Eu ro pe (O S CE), Ro u tle d ge, New York, 2007
3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 О б е с у пе р си ле с у т а да до ш ле до с т а но ви ш т а, св а к а и з св о је и н т е р е сне пе р - спе к т и в е, к а ко би и м ов а к в а конф ер е нц ија мо гл а би т и од ко ри с т и. З е м љ е Ва р ша в ског у г о в о р а же ле ле с у п р а в но с а н к ц и о н и с а њ е sta tus quo-a, то јест оч у в а њ е св ог у т и ц а ја н а ко м у н и с т и ч ке р е ж и ме у ис т оч ној Ев р о п и и д аљ е у на п р е ђе њ е п р о це с а де т а н т а. По је д и не з е м љ е (по п у т Ф и н ске) с у же ле ле да још ви ше ис т а к н у св о ју пол ит ик у б локовске неут р а лнос т и, док с у з ем љ е ч ла н ице Н АТО па кт а т еж иле да, пор ед у нап р е ђе њ а п р о це с а де т а н т а, с т в о р е усло ве за бу ду ће про ме не у источној Европи. Или, како каже Хенри Кисинџер: На ма је би ло ја сно да Со вјет ски Са вез има сво је, пот пу но су прот не, пла но ве, али смо уо чи ли да она (кон фе рен ци ја, прим. А. Г.) За па ду, на ду жи рок, до но си ко рист (...) Аме ри ка је ис ко ри сти ла свој ути цај ка ко би се пи та ње гра ни ца све ло на оба ве зу да се не ме ња ју си лом, што је прак тич но прин цип п р е у з е т од По в е љ е У Н (...) Н ај зна чај н и ја од р ед ба Хе л си н ш ког спо р а з у ма би ла је, ка ко се ис по ста ви ло, ткз. III кор па о људ ским пра ви ма. Она ће од иг р а т и нај значај н и ју уло г у у де з и н т е г р а ц и ји с о вје т ске с а т е л и т ске ор би т е и по ста ће Би бли ја свим бор ци ма за људ ска пра ва у зе мља ма чла ни ца ма А л и ја н с е. 3 Пр е по ру ке р а з г о в о р а у Д и по л и ју к р а јем г о д и не, и з да т е у ви ду Пла ве књи ге, по ста ви ле су осно ве за кон фе рен цију познату као Хелсин шки про цес. Кон фе рен ци ја се од ви ја ла у три фа зе: пр ве, ко ја је тра ја ла све г а не ко л и ко да на у ју л у 1973, ко л и ко је би ло по т реб но п ред с т а в н и ц и ма 35 зе ма ља да се уса гла се око пре по ру ка из Пла ве књи ге ; дру ге, глав не рад не фа зе, ко ја се од ви ја ла из ме ђу сеп тем бра и ју ла го ди не у Же не ви, а ко ја је ре зул т и ра ла Хе л си нш к и м з аврш н и м а к т ом ко г а су по т п и са ле све у че сн и це п ре г о во ра; и т ре ће фа зе, у ви д у од ви ја ња кон фе рен ц и је на осно ву по т п и с а ног до г о в о р а ко ја с е, под п р ед с е да в а њ ем к а р д и на л а А в г о с т и на К а - за ро ли ја, од и гра ла из ме ђу 30. ју ла и 1. ав гу ста го ди не у Хел син ки ју. Ис т о ри ј ск и зна чај К ЕБС-а за о тпоч ињ ање х ла д но ра т ов ског де т а н т а (ка о ш т о је ис т а к н у т о и у З а в р ш ном а к т у Хе л си н ш ке кон ф е р ен ц и је) и з ме ђу д в е т а да ш њ е с у пе р си ле је не спо р а н. С по р а з у м је у к љу ч и в а о и не у т р а л не и не - с в р с т ан е д рж ав е, о м о г у ћ а в а ј у ћ и и м д а к р о з р а д ко нф ер е нц ије о с т в ар уј у д у бљ е ме ђу с о б не кон т а к т е и уск л а ђу ју св о је че с т о п р о т и ву р еч не и н т е р е с е у ткз. три кор пе : у обла сти без бед но сти, по пи та њу при вред не са рад ње и по во дом кре та ња љу ди и иде ја. Основ на уло га КЕБС-а као фо ру ма за по бољша ва ње ме ђу бло ков ск и х од но са и им п ле мен та ци ју За вр шног ак та ра з ви ја ла се кроз чи тав низ са ста на ка од ко јих су би ли нај зна чај ни ји они у Бе о гра ду (ок то бар 1977 март 1978), Ма дри ду (но вем бар 1980 сеп тем бар 1983) и Бе чу (но вем бар 1986 ја ну ар 1989). Уруша в ањ е Ист очног блок а к рајем о са мдес ет и х г од ина 20. век а довело је до пот пу не про ме не и ге о по ли тич ког ам би јен та ( у ви ду нестан ка покре - 3 Хе н р и К и с и н џ е р, Ди п л о м а т и ја, том 2, Вер зал Прес, Бе о град, 1999, стр
4 Др Алек сан дар M. Га јић, Предлози реформи ОЕБС-а у светлу савремених... (стр ) т ач ког ме х а н и зма ) и п р е г ов арачке с т ру кт ур е које су од К ЕБС- а и зиск ив але с т ва ра ње но ве европ ске без бед но сне ар х и т ек т у ре. Па ри ш ка по ве ља за но ву Ев р о п у, по т п и с а на 21. но в ем б р а г о д и не, з а по че л а је п р о це с р е ф о р м и и по ступ но до ве ла је пре тва ра ња КЕБС-а у ОЕБС. Ово се од и гра ло на кон ферен ци ји у Бу дим пе шти 1. ја ну а ра го ди не, ка да су кон сти ту и са ни ор - га ни и те ла ОЕБС-а ко ји и да нас функ ци о ни шу у окви ру да тих над ле жно сти: Пар ла мен тар на ск у пш т и на, Сек ретаријат (на чел у са Генера лн и м сек ретаром), Ви с о к и с ав е т, Це нт а р з а п р ев е нц ију конф л и кт а, К а нцел арија з а с лоб одне и з б о р е (на к на д но п р е и ме но в а на у К а н це ла ри ју з а де мо к р ат ске и н с т и т у ц и је и људ ск а п р а в а)... Ус по с т а в љ е н и с у но ви ме х а н и з а м и з а п р е в ен ц и ју ко фл и- ка та и кри зни ме наџ мент. Ство ре на је ком плет на ин фра струк ту ра ОЕБС-а с а о т в а р а њ е м њ ег ов ог с т а лног С ек р ет а р ијат а у П р аг у и Б еч у. З ар а д ш т о успе шни јег но ше ња са по сто је ћим кон флик ти ма, ство ре на су још два но ве и н с т и т у ц и је: Ви с о к и п р ед с т а в н и к (с а ц и љ ем да с е ба ви с у ко би ма у ко је с у уме ша не ет нич ке ма њи не, а ко ји су још увек у ра ном ста ди ју му) и Те рен ске м и си је ( Fi eld M i s si on s) ко је с е ба в е кон фл и к т н и м си т у а ц и ја ма сви х в р с т а и у сва ком њи хо вом ста ди ју му. Основ на иде ја њи хо вог ра да као и ОЕБС-а к а о ц е л и н е је с т е кон ц е п т с в е о бу х в а т н е б е з б ед нос т и, ш т о з н ач и д а је б е з б ед но с т не де љи в а и да у к љу ч у је в ој но -по л и т и ч к и, еко ном ск и и х у ма н и а спек т ко ји м с е т р е ба по з а ба ви т и не св е с т р а н, и н к л у зи в н и и ко о пе р а т и в а н на ч и н. О в ај б е з б ед но сн и кон цеп т, и з ме ђу о с т а л и х с т в а ри, од сл и к а в а све т ри без бед но сне ди мен зи је ОЕБС-а: војно -по ли тич ку ди мен зи ју, еко ном ску димен зи ју и х у ма н у д и мен зи ју ко ја с е ба ви људ ск и м п р авима и демок р атск и м с ло б о да ма. 4 Те р ен ске м и си је с у с е ја ви ле и з п р а г ма т и ч н и х по т р е ба т о ком п р о це с а р а с па да би в ше Ју г ос л авије и непоходнос т и к ризног мена џмент а на про сто ри ма Бал ка на ко ји је на кнад но при ме њен и на дру гим про сто ри ма где ОЕБС има сво ју над ле жност (Сред ња Ази ја, Кав каз). На кнад но је до шло и до про ши ри ва ња ак тив но сти у окви ру ду го роч них ми си ја из до ме на безбед ност на не кон фикт ни ме наџ мент пре све га на онај ве зан за из град њу од р ж и ви х де мо к р ат ск и х и н с т и т у ц и ја. Са стан ци у Ли са бо ну (ко ји је уро дио де кла ра ци јом ко је је про кламов ала у н и в е р з а л н у и не де љи ву п ри р о д у б е з б ед но с т и на п р о с т о ру Ст а р ог конт и не н т а ) и Ис т а н бу л у г о д и не т е ж и л и с у д а у н ап р еде пос т ојеће т ен ден ц и је и на р е ле в а н т а н на ч и н с е по з а ба ве г о ру ћ и м к ризн и м п ит ањима. 5 Ево л у ц и ја ОЕБС-а к роз п ро ш и ри ва ња и ње г о ви х и н с т и т у ц и о на л н и х ок ви ра 4 Ed win Bak ker, Hin ke Pi e ters ma, The OSCE in Se arch of a Me a ning ful Re form Agen da у: T he OS CE a n d the Ne t he r la n d s a s Ch airma n - in - O ff i ce, Net he r la nd s Hel si n k i Com m it t e e, Ha g ue, 2003, стр Још та да је ру ски ми ни стар ино стра них по сло ва Игор Ива нов из нео став о не за до вољс т в у д р ж а в е ко ј у п р ед с т а в љ а, с а з а к љу ч ко м к а ко с е ОЕ Б С, од о р г а н и з а ц и је ко ја б и т р е б а л а д а п р е дс т ав љ а к о л е к т и в н у в о љу ц е л е Е в р о п е, п р е т в о р и л а у о р уђ е З ап ад а з а п р ис и лн у 170
5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 и њи хо вог оп се га де лат но сти вре ме ном је из не дри ла не ке од главних каракт е р и с т и к а по ко ји м а је ов а међув л ад ин а б е зб едносн а о рг а н и з а ц и ја д а н а с п р е по зн а тљи в а у це лом св ет у: о т в ор ено ч л а нс т в о, коо пер а т и вн и п рис т у п без бед но сти, по ли тич ки оба ве зу ју ћи ан га жма ни, де цен трализоване и небир о к р ат ске с т ру к т у р е, а к т и в но с т и ма лог т р о ш к а, опе р а ц и о на л н и ф о к ус и к ап ац ит е т з а б рз о р еаг ов ањ е, п ривилег ов а но п а р т не р с т в о с а Ује д и њ е н и м на ци ја ма итд. 6 Уп р ко с д и в е р си фи к а ц и ји а кт и внос т и и н а д ле ж но с т и по је д и н и х т е л а ОЕБС-а као и ње го вом уче шћу у број ним ми ров ним и ци вил ним ми си ја ма, ипак се мо ра за кљу чи ти ка ко ове про ме не, ка ко је вре ме по ка за ло, ни су ус пе - ле да одо во ре иза зо ви ма вре ме на. На и ме, ни ОЕБС-у (као ни ње го вом прет ходни ку КЕБС-у) ни је по шло за ру ком да бу де кључ ни фак тор у обла сти без бедно сти и са рад ње у Евро пи. Ту уло гу је за др жао НА ТО. Пре ко Евро а тлан ског парт нер ског са ве та (бив ши NACC) са сво јим чла ни ца ма, као и са рад њом пре ко про гра ма Парт нер ство за мир, НА ТО је са јед не стра не по крио простор свих чла ни ца ОЕБС-а. Са дру ге стра не, у окви ру свог стра те шког концеп та усво је ног у Ри му још го ди не, НА ТО је, ду пли рао и ти ме по крио и в е ћ и н у н а д л е ж н о с т и ОЕ Б С - а (п оп у т к р и з н о г м е н а џ м е н т а, м о г у ћ н о с т и ин тер ве ни сања ван про сто ра сво јих чла ни ца, ши ре ња без бед но сног кон цепт а с а в ој ног на по л и т и ч ке, еко ном ске, с о ц и ја л не и х у ма н и т а р не а спек т е т е пре вен тив ну ди пло ма ти ју). На тај на чин се НА ТО то ком прет ход не две и по деце н и је ус пе о наме т н у т и к а о к љу чн и фа кт ор у сви м бе з бед но сн и м к ри за ма, д ок је ОЕ Б С -у би л а о с т а в љ е н а спо р ед н а у ло г а з а в р ше њ е једнос т а вн ији х за да та ка по пут ре ша ва ња ме ђу ет нич ких про бле ма, спрово ђења и надгле да - ња из бо ра итд, и то са мо у оном оби му и сме ру ко ли ко се то по ду да ра ло са г е о с т р а т е ш к и м и н т е р е си ма Н А ТО - а. Ова кав раз вој до га ђа ја био је нај ви ше по сле ди це ге о стра те шког ути цаја САД на про стор Евро пе. Сје ди ње не др жа ве су Евро пу по сма тра ле као за па д но по л у о с т р во ве л и ког евро а зи ј ског кон т и нен т а које својом вел и ч ином, р е с у р си ма и бр ојем с т ановн иш т в а п р едс т ав љ а св ојев рсно Св е тско о с т рв о ко је по т ен ц и ја л но мо же да у г р о зи п ри мат А н гло - а ме ри к а на ца на св е т ск и м мо ри ма и тр жи шти ма. Као за пад ни, нај ра зу ђе ни ји део евро а зиј ског кон ти нент а (т к з. Р и м л а н да ) ко ји од в а ја кон т и нен т а л н у у н у т р а ш њ о с т од п ри с т у па мо ри ма, Евро па је (уз Бли ски исток, Индијски пот кон ти нент и да ле ко и сточне п р иоб а лне о б л ас т и) ч ин ил а де о конт ине н т а л ног о б о д а ч и ја кон т р о л а, де мо кра ти за ци ју. Ви де ти: Igor S. Iva nov, The New Rus sian Di plo macy, Ni xon Cen ter and Broo k i n g s I n s t i t u t io n Press, Was hing ton, D. C., 2002, стр Де т а љ н и је у : Vic t o r-yve s G h é b a l i, The OSCE Bet we en Cri sis and Re form: To wards a New Le a se on Li fe, Ge ne va Cen tre for the De moc ra tic Con trol of Ar med For ces (DCAF), Po licy Pa per 10, Ge ne va, 2005, стр
6 Др Алек сан дар M. Га јић, Предлози реформи ОЕБС-а у светлу савремених... (стр ) п р е ма Н и ко л а с у С пајк ма н у, п р ед с т а в љ а к љу ч св е т ске с т р а т е ш ке п р е мо ћ и. 7 Пре у зи ма ју ћ и уло г у од р ж ав ањ а глоба лног г еос т рат ег и јског бала нсера, СА Д с у на п р о с т о ру Ев р о пе у з од р ж а в а њ е к а п и т а л и з а ц и је св о је с т р а т е ш ке по - зи ци је за до би је не у свет ским ратовима и Хладном рату истовремено настави ле да в р ше и њ е но г е о по л и т и ч ко сп у т а в а њ е и п р е у сме р а в а њ е у ме ри и у ск ла д у са сопс т вен и м и нт ересн и м п ројекц ијама. Такође, СА Д су нас т авиле да спро во де и стратегију геополитичког спречавања континенталних интеграц и ја м и мо А ме ри ке из ме ђу ис точ ног де ла Евро пе и евроазијског Хартленда, с р ца кон т и нен т а, с а јед не с т р а не, с а њ е г о ви м о б од н и м, вис окор азвијен и м али ре сурс но си ро ма шним, за пад ним де лом на дру гој стра ни ПО ТРЕ БЕ ЗА РЕ ФОР МА МА ОЕБС-А И ЊЕ НИ ДО СА ДА ШЊИ ПРЕД ЛО ЗИ Тек де лом успе ша н у п р о ш и ри в а њу а к т и в но с т и т о ком з а д њ е де це н и је 20 ве ка, али у исти мах и спу тан уни по лар ним по ли тич ким кон тек стом и с т ра т еш к и м и нт ересима п реос т але супе рси ле на п р о с т о ри ма свог де ло ва њ а, ОЕБС се од по чет ка но вог ве ка на шао пред број ним ди ле ма ма. Не ке од ње них ис т а к н у т и х ч л а н и ц а од к р аја дев едес ет и х почеле с у д а и знос е п риг ов ор е ка ко је ОЕБС претворен у пуко оруђе за задовољавање западних геострате - шких ин те ре са те да се он не до вољ но и не прин ци пи јел но ба ви сво јим из вор - н и м по љ ем де лат но с т и: р ег иона лном б е зб еднош ћу. О ви п риг ов ори ја вно с у пр ви пут из ре че ни на са стан ку у Ис тан бу лу го ди не, да би би ли ин тензи ви ра ни на кон на ран џа сте ре во лу ци је у Укра ји ни (ка да је ОЕБС, под ути ца јем сво јих за пад них члани ца, безре зер вно под ру жао по зи ци је та да - ш њ ег п р о з а па дног п р едс едн ик а Ви кт ор а Ју ш чен к а), а по с е б но г о д и не у го во ру ру ског пред сед ни ка Владимира Путина на Конференцији о безбедно сној по л и т и ц и у М и н хе н у. 8 И дру ги број ни раз ло зи за кри ти ку ОЕБС-а су све че шће по че ли да се спом и њу: ш и р е њ е о би ма њ е г о ви х а к т и в но с т и в р е ме ном је пок аз ало к ако ОЕБС не по с е д у је до в о љ но н и к а д р о в а н и т и фи н а н си ј ск и х с р едс т ав а з а њихову р е а л и з а ц и ју. По р ед опе р а ц и о на л не флек си би л но с т и, ОЕБ С че с т о н и је био у с т а њу д а р а з ви је не о п ход н и д у би н ск и п ри с т у п п р о бле м и м а с а ко ји м а је на ме равао да се но си. ОЕБС, по ка за ло се, по се ду је сасвим скромни биро - 7 Ви де т и Небојша Ву ко ви ћ, Ло г и ка И м п е рије, Кон рас, Бе о град, 2007 и Ni co las Spykmann, Ame ri cas Stra tegy in World Po li tics, Har co urt Bra ce, New York, Пу тин је том при ли ком оп ту жио по јед ни не за пад не си ле да же ле да пре тво ре ОЕБС у вул гар ни ин стру мент сво јих ин те ре са и да у том сми слу, ма хом пре ко не вла ди них огра низа ци ја, пре о бли ку ју њен би ро крат ски апа рат ко ји та ко све ви ше гу би ве зе са др жа ва ма -члани ца ма као сво јим осни ва чи ма. Цео Пу ти нов го вор до сту пан је на: mer sant. com /p741749/r_527/mu n ich _Sp e e ch _V l a d i m i r_pu t i n / при сту пље но
7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 крат ски апа рат (сме штен пре свега у његовим Се кре та ри ја ту) са вр ло ма ло - број ним стал ним са ста вом. Број ОЕБС-ових ин сти ту ци ја је још увек вр ло ограничен, а највећа и најзначајнија међу њи ма је Кан це ла ри ја за де мо крат - ске ин сти ту ци је и људ ска пра ва. ОЕБС-ови спе ци јал ни пред став ни ци и Те - рен ске м исије и ма ју ве л и к и с т е пен сло б о де у свом де ло в а њу. Ко нач но, ОЕБС има пред се да ва ју ћег ко ји ро ти ра на го ди шњем ни воу, на чи јем ме сту се смењу ју ми ни стри спољ них по сло ва ње них др жа ва чла ни ца. Он (или она) је од г о в о р а н з а п р е с т а в љ а њ е и с т р а т е ш ко по л и т и ч ко в о ђе њ е О р г а н и з а ц и је. 9 Ту с у, т а ко ђе, и п р о бле м и в ез ан и з а у н ут р аш њ е фу кц ион ис ањ е т ел а у н ут а р ОЕБС-а, пре све га за про цес до но ше ња од лу ка, а за ко је је, пре ма прав ним а к т и ма ов е о р г а н и з а ц и је, не о п хо да н кон с ен з ус. К а ко је до кон с е з у с а не к а да и зу з е т но т е ш ко до ћ и, де ш а в а ју с е и б ло к а де п р о це с а одл уч ив ањ а. Пор ед т о г а, ја в љ а ју и п р о бле м и н иске с т ру чнос т и п р ед с т а в н и к а у па р ла мен т а р ној ск у п ш т и н и ОЕБ С- а к а о и в е о ма ог р а н и че н и до ме т и по л и т и ч ког д и ја ло г а и тран спарентности уну тар свих ње го вих ин сти ту ци ја. Мно ге бив ше со вјет - ске р е п у б л и ке см а т р а ју д а с у ис к љу че не и з ови х п р оцес а. Пос е бно Р уск а Фе дера ци ја се кон стант но жа ли ла на сво ју под ре ђе ну уло гу уну тар ор га низа ци је и из ра жа ва ла по ја ча ни от пор пре ма оно ме што је пред ста вља ла као з а па д н у до м и на ц и ју на д ОЕБС- ом. Р усија је иск азивала сво је нез адовољс т во з а јед но с а јед н и м б р о је м д ру г и х з е м а љ а ч л а н и ц а З аједн иц е н ез а в ис н и х д ржа ва ко је су и за ш ле са Московском дек ларац ијом ( ) и А пе лом из Аста не ( ). Ове де кла ра ци је су го во ри ле не са мо о по мањ ка њу т р а н спа р ен т но с т и п ри до но ше њу од л у к а в ећ и о д в о с т ру к и м с т а н да р д и ма, те су кри ти ко ва ле на чин на ко ји се во де Те рен ске ми си је. Ис точ ни блок је, та ко ђе, ука зи вао на приметан дисбаланс који се ти че три ди мен зи је без бедно сти: њи хо во опа жа ње је да је пре ви ше ак цен та би ло ста вље но на ху ма ну д и ме н зи ју, а д а је п р е м а ло у ч и њ е но у е ко ном ској д и ме н зији. Кон ачно, ове зе мље крити ко ва ле су чи ње ни цу да су те рен ске ак тив но сти ОЕБС- а го - т о в о ис к љу ч и в о ло зи ц и р а не ис т оч но од Б е ча. 10 По т е зи не з адо в ољ н и х ч ла н ица ист очног блок а п р ед в ођен и х Р у си јом време ном су оти шли да ље од де кла ра ци ја ко ји ма су искази валаи незадовољство си ту а ци јом уну тар ОЕБС-а. Ове земљс су у ви ше на вра та би ле при нуђ е н е д а б л о к ир а ј у фу н к ц и о н и с а њ е р а д а о р г а н и з а ц ије, уск р а ћу ј у ћ и с в ој у с а гл а сно с т на њ ен бу џе т. То је до в о д и ло до у б р з а ног з а т в а р а њ а по је д и н и х Те рен ских ми си ја. Ви ше пу та је би ла упо тре бље на и сна га ве та ка ко би се заус т а вио М и н и с т ар ск и саве т ОЕБС-а да доне се ко нач не ве р зи је де к ла ра ц и ја с а ко ји ма су по је д и не ч ла н и це и л и г ру пе њи х ис к а зи в але д уб око нес лаг а њ е. 9 Ed win Bak ker, Hin ke Pi e ters ma, The OSCE in Se arch of a Me a ning ful Re form Agen da у The OSCE and the Net her lands as Cha ir man-in-of fi ce, Ne t h e r l a n d s Hel si n k i C o m m it t e e, T h e Ha gue, 2003, стр Ibid. 173
8 Др Алек сан дар M. Га јић, Предлози реформи ОЕБС-а у светлу савремених... (стр ) По р ед ов а к ви х а к т и в но с т и, Р у си ја и њ ој бл и ске ис т оч не д р ж а в е по че ле с у да за г о ва ра ју пот ребу за х и тн и м и т емељн и м реформама целок у пног сис т ема ОЕБ С- а. Пр ед ло же не р е ф о р ме т е ж и ле с у да п р е т в о р е С е к р е т а ри јат и д ру г е глав не ин сти ту ци је ОЕБС-а у цен тра ли зо ва ни је ор га не, са ја чим и де фи нис а н и ји м на д ле ж но с т и ма. Ре ф о р м и с а на т е л а ОЕБ С- а би и да љ е фу н к ц и о н и- са ла по прин ципу консензуса, чије би делатности биле преусмерене на најваж ни је са вре ме не без бед но сне п ро бле ме (т ра фи к ин г, те ро ри зам, шверц ору ж ја) а са ма ње по мод них те ма ве за них за људ ска пра ва. Ис точ ни пред лог био је усме р ен к а т о ме да с е у ма њи по т п у но не де фи са на аут ономно с т појед ин и х и н с т и т у ц и ја у ок ви ру ОЕБ С- а и њи хо в о в о л у н т а ри с т и ч ко на с т у па њ е м и мо ау т о ри т е т а и и н с т у т у ц и о на лног конс енз ус а у н ут а р њ ен и х гла вн и х т ела. На т ај на ч и н, т е л а ОЕБ С- а би по с т а л а кон т р о л и с а н и ја, де фи н и с а н и ја у св о ји м на д леж нос т и ма, а л и, т а ко ђе, и под ло ж н и ја на л и ч ју консензуса мог ућнос т и ста вља ња ве та. За пад не чла ни це ОЕБС-а оштро су се су прот ста ви ле овим пред ло зи ма Ру си је, сма тра ју ћи да је њи хов пра ви циљ да се на тај на чин изазове пара лиза институционалних напо ра ОЕБС- а у ве зи са де мо кра ти зац и јом по с т с о вје ск и х з е ма љ а. И а ко н ис у н а и ш л и н а ш и р о ко одо б р а в а њ е, п р ед ло зи Р у си је и њ е н и х исто ми шље ника подстакли су на размишљање о потреби суштинских рефор - ми си сте ма ОЕБС-а ме ђу ве ћи ном ње них чла ни ца. Као вид по ку ша ја но ше ње са овим пи та њем, Па нел еми нет них струч них лич но сти је ан га жо ван за напра ви пре глед ра да ОЕБС-а, као и да пру жи пре по ру ку по треб них ре форм ских ме р а у пе р спе кт иви т ридес едог од иш њ е г јубилеја Хе лси нш ког з ав рш ног а к т а и де се т о г о д и ш њи це Па ри ш ке по ве ље о Но вој Евро п и. Фор ма л на одлу ка о фор ми ра њу Па не ла до не та је на Ми ни стар ском са ве ту ОЕБС-а ко ји је одр жан де цем бра го ди не у Со фи ји, са ци љем да овај Па нел до не се из ве штај ко ји ће да ти но ви по сти цај по ли тич ком ди ја ло гу и пру жи ти страт е ш к у ви зу ју за О р г а н и за ц и ју у 21. ве к у. Би ло је п ре д и ви ће но да Па нел а нал и зи ра ефек т и в нос т О р га н и за ц и је, ње н и х т е ла и с т ру к т у ре и п ру ж и п ро це н у п ред с то је ћ и х изазова. 11 Па нел је, да кле, пре вас ход но био усме рен на ана ли зу уну тра шњег функ ци о ни са ња те ла ОЕБС-а, а тек се кун дар но на ана ли зу спољ аш њи х б е з б ед но сн и х и де мо к р а т ск и х и з а з о в а. Ч л а но ви П а не л а би л и с у и з абран и на о снову њиховог иск ус т в а и по зна в а њ а фу н к ц и о н и са њ а ОЕБС-а, при че му је би ла у об зир узи ма на и рав но мер на за сту пље ност др жа ва-чла ница. О в о т е ло је у к љу ч и в а ло не ко л и ко би в ш и х м и н и с т а р а спољ н и х по с ло в а д р жава-ч ла н ица, ка о и некол ико би вш и х Председавајућ и х ОЕБС-а и њег ови х Ге не ра л н и х се к ре т а ра. Би ло је т у м но ш т во по зна т и х и ме на по п у т Ха н са Ва н Дер Бру ка, Ни ко ла ја Ата на си јев ског, Ри чар да Ви ли јамсона, Вилхема Хоејнка, Ми о ми ра Жу жу ла итд Ibid., 3.
9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 О б ја в љ ен у ју н у И з в е ш т ај П а не л а ( Com mon Pur po se: To wards a Mo re Ef fe c t i ve O S CE ) сма трао је да су про бле ми са ко јим се су о ча вао ОЕБС у осно ви ве за ни за три иза зо ва. Ови иза зо ви се ти чу не јед на ког тем па ин тег р а ц и је, т о је с т од но с а еко ном ског р а с т а и де мо к р ат ског р а з в о ја на п р о с т о - ру деловањ а ОЕБС-а, з а т и м у ве ћ а њ а ОЕБС- ови х гла в н и х и нс т ит у ц и о на л н и х па р т не р а, и ко нач но, но ви х б е з б ед но сн и х и з а з о в а по в е з а н и х с а п р о це си ма гло ба л и з а ц и је. П а не л је и м п л и ц и т но усв о јио по зи ц и је Р у си је ис т и ч у ћ и да ОЕБ С т р е б а д а п р е у зме конс т ру кт и вн у у ло г у сп р е ч а в а ју ћ и по ја в љи в а њ е нови х л ин ија подела. 12 А нал изирајућ и пози ц и ју и уло г у ОЕБС- а, и з в е ш т ај Па не ла пред ла гао је ка ко ОЕБС тре ба да се усме ри на она пи та ња и на оне про сто ре где по се ду је ком па ра тив не пред но сти то јест да се окре не по литич ком ди ја логу, раном упозорењу и превенцији конфликата, постконфликт - н ој о б н о в и, ко н т р о л и н а у о у ж а њ а и м е р а ко је п о б о љш а в ај у б е зб едн о с т и м е ђу с о бн о п ов ер ењ е. П р их в аћ е н је р ус к и п р и г о в о р д а с е у п р и о р и т е т н е ак тив но сти увр сте го ру ћа без бед но сна пи та ња ве за на за бор бу про тив те - ро ри зма, за кон т ро л у г ра н и ца, за т и м бор ба п ро т и в т рафик и нга људ и, ш ве рца оруж ја и дро ге, као и да се по спе шу је ре ги о нал на еко ном ска са рад ња, промови ше т о ле р а н ц и ја и не д и ск ри м и на ц и ја, да с е по д р ж а в а с ло б о да ме д и ја, изград ња сло бод них ин ституција и добро управљање. Задржана је свебух в ат н а, т р о д и мен зи о н а л н а пе р спек т и в а б е з б ед но сног п рис т у п а која т р е ба да настави са интегрисањем војно -политичке, економске и хума не дименз ије б е зб еднос т и у је д и с т в е н у и н е д е љи ву б е з б ед но с т, и с в е т о у з помо ћ ко ор ди ни са них праг ма тич них ак тив но сти ОЕБС-а. Кроз из ра же но ди пло - мат ски речник Панел се позабавио и комплексним питањима реформе структу ре ин сту ту ци ја ОЕБС-а ка ко би се по бољ ша ла њи хо ва ефи ка сност. Из не - ти су пред ло зи за про ме ну иден ти те та, то јест про фи ла са мог ОЕБС-а, и по во дом ње го вог кон сул тативног нивоа и по пи та њу са мог про це са од лу чив а њ а у н у т а р њ е г о ви х т е л а. Пр едл аг ан а је и но в а у ло г а Пр ед с е д а в а ју ће г и Гене рал ног се кре та ра, за тим измењено функционисање Теренских опера - ци ја, као и про ме на њи хо вих ка па ци те та. По овом по след њем пи та њу та ко - ђе се иза шло у су срет ра ни јим при мед ба ма Мо скве, па је пре по ру ка гла си ла да ма н да т и д у г о т р ај н и х Те р ен ск и х опе р а ц и ја у но р ма л н и м си т у а ц и ја ма не би тре ба ли да бу ду од ре ђе ни на пе ри од ду жи од јед не го ди не, али да они мо гу и да бу ду про ду же ни у за висности од специфич но сти за да та ка или ре зул тата до го во ра са др жа вом до ма ћи ном. Пред ло же но је да ОЕБС у раз ма тра ње узме пи та ње раз во ја но вог ти па ми си ја ко је би се ба ви ле спе ци фич ним про - б ле м и м а у по је д и н и м з е м љ а м а и њи хо ви м у т и ц а је м н а ш и ри р ег и он а лн и 12 Vic tor-yves, Ghéba li, The OSCE Bet we en Cri sis and Re form: To wards a New Le a se on Li fe, Ge ne va Cen tre for the De moc ra tic Con trol of Ar med For ces (DCAF), Po licy Pa per 10, Ge ne va, 2005., стр
10 Др Алек сан дар M. Га јић, Предлози реформи ОЕБС-а у светлу савремених... (стр ) и л и под р е г и о н а л н и н и в о. Пр ед ло же н а је ја сн а по де л а у лог а н а длеж нос т и и з ме ђу Пр ед с е да в а ју ћег ОЕБ С- а и Ге не р а л ног с е к р е т а р а, где је з а ов ог д руг о г с у г е р и с а н а з н ач ајн ија п ол ит и чк а у л о г а, н а р о ч и т о у с л у ч а ј у н о ш е њ а ОЕБС-а са ве ли ким без бед но сним прет ња ма на ре ги о нал ни ом ни воу, као и по в о дом њ е г о в ог п р е у зи ма њ а в о де ће уло г е у ОЕБ С- ов ом опе р а ц и о на л ном уче шћу при ре ша ва њу кон крет них кри зних си ту а ци ја. В е л и к а в е ћ и н а п р ед с т а в н и к а п р и с у т н и х д р ж а в а ч л а н и ц а ОЕ Б С - а с а одо бра ва њем је усво ји ла из ве штај овог Па не ла на са стан ку ко ји је одр жан у Б е ч у с еп т ем б р а г о д и не. Р у си ја и њ е н и ис т оч н и па р т не ри мо гл и с у да буд у у ме р е но з а до в ољ н и с а д р ж и ном и з в е ш т а ја, док с у, на и зненађењ е мно гих, САД из ра зи ле ре зер ве пре ма не ким од пре по ру ка у из ве шта ју Па - не ла. Св е у св е м у, д и ск у сија је о тк рила не к а з а јед н и ч к а с т а но ви ш т а ко је с е т и ч у по б ољ ша њ а п р о це д у р а л н и х п р а ви л а ОЕБ С а, з а т и м и де ју о с т ру к т у ри ко ми те та ко ји чи не три сту ба ко ји се ти чу три (без бед но сне, прим А. Г.) димен зи је, и де ју ја ча њ а уло г е Ге не р а л ног с е к р е т а р а ( у з п р е ћу т н у с а гл а сно с т да глав ни по ли тич ки ау то ри тет тре ба и на да ље да оста на у ру ка ма Пред седа ва ју ћег ОЕБС-а), као и да се ство ри осно ва за но ви тип те мат ских Тер ен ск и х м и си ја. По д р ж а н је п рис т у п т ра н сф ор ма ц и је ОЕБС- а у п у но п ра в н у ме ђу на род ну ор га ни за ци ју (...) Раз ли чи ти по гле ди би ли су ис ка за ни по пи тању сте пе на ау то ном но сти ин сти ту ци ја ОЕБС-а (као и да ли они тре ба или не да бу д у п р е г у р п и с а н и у Б е ч у), Те р ен ск и х м и си ја (д у ж и на т р а ја њ а, ш и ри на и ева л у а ц и ја ма н да т а, т ра н спа рен т нос т њи хо ви х а к т и в но с т и и и з ве ш т а ва њ а, в и си н а п л а т е ло к а л ног ш т аб а, и менов ањ е и фин а нсир ањ е руков од иоц а и за ме ни ка ру ко во ди о ца ми си ја), пи та ња ве за на за из бо ре, бу џет ско и ван бу џет ско финансирање, пр о фе си о на ли за ци ју Се кре та ри ја та (мак си мал на ду жи на служ б о в а њ а и си с т ем з а ме њи в а њ а), к а о и уо б л и ча в а њ е и з ме њ е не По в е љ е и л и Кон в ен ц и је ОЕБ С- а РУ СКИ ПРЕД ЛОГ УГО ВО РА О ЕВРОП СКОЈ БЕЗ БЕД НО СТИ И а ко с у п р е по ру ке и з И з в е ш т а ја П а не л а де л и м и ч но и з аш ле у с ус р е т п ри мед ба ма Мо ск в е и п р е по ру ч и в а ле оп с е ж н у и н с т и т у ц и о на л н у р е ф о р м у, до т е ме љ ног о тпоч ињ ањ а р еф орм и и нс т у ц и о на л ног ок ви ра, на д ле ж но с т и и п р а к т и ч ног де ло в а њ а ОЕБ С- а у на р ед н и м г о д и на ма н и је до ш ло. Н а п р о т и в, ОЕБС је на ста вио са прак сом ко ја је би ла уста ље на то ком зад њих го ди на 20. в е к а, у п р а в о на оне на ч и не ко ји с у по бу д и л и к ри т и ц и з а м Р у си је и д ру г и х ис т оч н и х ч л ан иц а ов е о рг ан из ац ије. С уочен а с а с азн ањ е м д а је у ОЕБ С-у Ibid., 20.
11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 св е о с т а ло по с т а р ом, Р у си ја је о т по че л а оп с е ж не д и п ло мат ске а к т и в но с т и у смислу отворе ног за ла га ња за це ло ви ту ре фо му си сте ма европ ске без бедно сти из ван и ми мо струк ту ра ОЕБС-а. З ап а дн и с т ру ч н и к ру г о ви и њи хо в а ја в но с т см а т р а л и с у к а ко је но ви ру ск и п р ед лог п р е у р е ђе њ а ев р оп ске б е з б ед но с т и у с т в а ри био и з ра з на ме ра су п р о т с т а в љ а њ а ш и р е њу Н А ТО - а на ис т ок, к а о и ви д новог пози ц и о н ирањ а Ру си је у без бед но сној ар хи тек ту ри Евро пе ко ја је би ла на ру ше на уни ла те - р а л и з мом СА Д у в ид у пос т ав љ ањ а а м ер и ч ког п р о т и в р а ке т ног ш т и т а н а ис т о к у Ев р о пе. Р у ск и п р ед лог је, св а к а ко, био знат но о б у х в ат н и ји од т о г а. Р у си ја је још од по че т к а 21. век а п р едано рад и ла на ус по с т а в љ а њу нај ш и ри х о б л и к а ме ђу д р ж а в не с а р а д њ е к а ко би с е на св е мо г у ће на ч и не ус по с т а ви л а без бед но сна рав но те жа на ста ром кон ти нен ту и то на прин ци пи ма на који м а по ч и в а по с т о је ћ и м е ђу н а р од н и с и с т е м и м е ђу н а р одно п р ав о. У т ом смислу, Русија је развијала односе и са Саветом НАТO -a (као са ветом држава-ч ла н и ца Н А ТО -а, а не Н АТО -а к а о јед и нс т ве ног вој но по л и т и ч ког са ве з а), са сви м и н си т у ц и о на л н и м об л и ц и ма д ру г ог с т у ба по л ит ике ЕУ, па и ЕБОП (ESDP) у свим ње ним сег мен ти ма. Пре све га, Ру си ја је те жи ла да по бољ ша сво је од но с е и са ра д њу са ОЕБС- ом к ако би нове р еа лно с т и у међунар одн и м од но сима ш т о п р е добиле св ој и нс т ит уц иона л н и о б л и к на п р о с т о ру Ев р о пе и т о у н у т а р ме ђу на р од ног п р а в а к а о гл а в ног ок ви р а фу н к ц и о н и с а њ а ме ђуна род ног си сте ма. Ун и л а т а т е р а л и з а м СА Д п р едс т ав љ а о је г ру бу не г а ц и ју до г о в о р е н и х прин ци па оп ште и ко лек тив не без бед но сти, та ко да је, услед про ме не безбед но сне кли ме, Ру си ја по кре ну ла ини ци ја ти ву за но ву без бед но сну са радњу у Евро пи. Ру ска ини ци ја ти ва би ла је об на ро до ва на 5. ју на го ди не у Б е р л и н у к а да је т а да ш њи п р ед с ед н и к Р у си је Д и м и т ри је Ме д в е дев л а н сира о и де ју о но в ом Уг о в о ру о б е зб еднос т и у Ев р о п и ч и ја је ра в но т е ж а би ла на ру ше на ши ре њем НА ТО - а и по ку ша јем по ста вља ња аме ричког проти вракетног штита. Тежећи облицима јединствене, ко о пе ра тив не и не де љи ве безб ед но с т и ( р а н и је де фи н и с а не З а в р ш н и м а к т ом и з Хе л си н к и ја ) Р у си ја с е п р и с в ој о ј и н иц иј ат ив и н иј е о к р ен ул а с ам о у п р а в ц у с т в а р а њ а н о в о г ОЕБС-а, већ је свој пред лог ви де ла и као на чин пре о бли ко ва ња по сто је ћих раз ли чи тих фо ру ма, по пут Са ве та Ру си ја НА ТО, ЕУ Ру си ја, као и би лат е р а л н и х в е з а с а д ру г и м ев р оп ск и м д р ж а в а ма. Пр е до жен и д ијалог усмер ен к а п р е о бл и ко в а њу у к у п не б е з б ед но сне а р х и т ек т у р е Ев р о пе био је з а сно в а н н а од с т р ан е Р ус ије п е т п он уђ ен и х п р и нц и п а : п о ш т о в а њ а м е ђу н а р од н о г пра ва, суверените та и те ри то ри јал ног ин те гри те та те по ли тич ке не за ви сно - с т и д р ж а в а ; не до п у с т и в о с т и п ри ме не си ле и л и п р е т њ е п ри ме не си ле и и н- си с т и р а њу на је д и н с т в е ном п ри с т у п у п ри п р е в ен ц и ји и м и р ном р е ша в а њу кон фи л и к а т а ; јед на кој б е з б ед но с т и не б е з б ед но с т и јед ног на ш т е т у д руг ог, т о је с т не до зв о љ а в а њ а р а д њи ко је по т ко па в а ју је д и н с т в о з а јед н и ч ког 177
12 Др Алек сан дар M. Га јић, Предлози реформи ОЕБС-а у светлу савремених... (стр ) б е з б ед но сног п р о с т о р а и не р а з ви ја њ а в ој ног с а в е з а ко ји п р е т е б е з б ед но с т и д ру г и х с т ра на у г о вор н и ца ; иск ључ ив ању екск л узи вног п рав а на од рж ав ањ е м и ра и с т а би лнос т и у Ев р оп и; конт р оле наоруж ањ а, б орб е п р от и в т рг овине дро гом и те ро ри зма. На осно ву ових прин ци па 29. но вем бра го ди не у Ати ни ру ски пред сед ник Ме две дев иза шао је са на цр том Уго во ра о без бед но сти у Европ и. О в ај нац р т је с ад рж ав а о п р едлог е фект и вн и х мех ан из ама с ар а дњ е који је т р е б а по д а омо г у ћ е р е ше њ а з а и з а з о в е и п р е т њ е у с ф е р и б е з б ед но с т и. Кључ на од ред ба се на ла зи ла у чла ну 2. на цр та у ко ме је пред ла га но да др жав е н е ћ е п р е д уз ет и, у ч ес т в ов ат и и л и п од рж ат и а кц ије и л и а кт и вн ос т и ко ји з н а ч а ј н и је у т и ч у н а бе з бе д нос т др у ге др ж а ве п о тп ис н ице и л и држ ав а п о т п и сни ца, у з ус по с т а в љање следећ и х ме ха н и за ма: 1) кон сул т а ц и ја д р жа ва пот п и сн и ца 2) конфе рен ц и је д ржава потп исн ица 3) ванредн и х конференц ија. 14 Ц и љ п р ед ло г а је, да к ле, био ја са н: знат но сма њ е њ е у н и ла т е ра л и зма д р ж а в а, подв рг ав ањ е а кт и внос т и пос т ојећ и х в ој но - б е з б ед но с н и х с а в е з а п р а в н и м про це ду ра ма и уста но вље ње ре ла тив но ма њег бро ја по треб них ра ти фи ка - ци ја др жа ва за сту па ње овог уго во ра на сна гу. У но ви те те ко је је на црт уго вора предлагао спадали су и обавезују ћи ка рак тер од лу ка (кон фе рен ције и в а нр едне конфер енц ије) и с т ав љ ањ е у ис т у рав а н в аж нос т и ра зл ич ит и х ме ђу н а р од н и х о р г а н и з а ц и ја ко ји м а н а ц р т омо г у ћ а в а д а пос т ан у једн а од уго вор них стра на. Ве ћи на европ ских др жа ва су се из ја сни ле да је за њих ова ини ци ја ти ва ми мо по сто је ћих струк ту ра ОЕБС-а не при хва тљи ва, и од ба ци ле мо гућ - но с т ис к љу ч и в а њ а СА Д и з б е з б ед но сне а р х и т ек т у р е Ев р о пе. Та с т а в је к а о зв а н и ч на по зи ц и ја ЕУ био и з не т у Б е ч у 18. ф е б ру а р а г о д и не. Ч л а н и це Е У с у т а к в и м н а с т у пом т еж ил е д а п р еу с м е р е ру с к у и н и ц и ја т и ву у н у т а р струк ту ра ОЕБС-а. Исто ми шље ње оне су по но ви ли то ком Крф ског про цес а к р а јем ју на г о д и не, к а о и т о ком од р а ж а в а њ а М и н и с т а р ског с а в е т а у Ат и н и по че т ком де цем б р а г о д и не. З а јед н и ч к у по зи ц и ју ЕУ и з не ло је ш в ед ско п р ед с ед н и ш т в о: она је с ад р ж а в а л а с т а в о по т р е би ф ор м у л и с а њ а с т вар н и х без бед но сн и х п ре т њи у з пе т с т ра т е ш к и ори јен т и са н и х т е ма у ко је су спа да ле: 1) ја ча ње пре вен ци је и ре ше ње кон флик та 2) ја ча ње од го во ра на т р а нсн ац ион а лне п р е тњ е 3) п р он ал ажењ е н а ч и н а з а у н а п р е ђ е њ е људ ск и х права, фундаменталних слобода, демокра ти је и вла да ви не пра ва 4) кон тр о - ла на о ру жа ња и ме ра без бед но сти 5) про на ла же ње на чи на да се по пра ве недо с т ац и у п римен и пос т ојећ и х обавеза ОЕВС-а у сви м њен и м д имензијама и ак тив но сти ма. Кључ но је то да су, упр кос ру ским упо зо ре њи ма да ОЕБС касни са сво јим ра дом, чла ни це ЕУ оста ле при ста но ви шту да је ОЕБС је ди ни 14 П р е м а Ж а рко Пе т р о в и ћ, Р у с к а в из ија б е зб е дн ос т и у Е в р оп и и С рб ија, Isac Fond, hhtp/ ac-fund.org при сту ље но
13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 при род ни фо рум за ини ци ја ти ву о пре о бли ко ва њу са вре ме не европ ске безбедносне ар х ит ек т у ре. Та ко ђе, ис та к н у то је да људ ска д имензи ја безбедно с т и (тј. људ ска пра ва) не сме би ти за не ма ре на у овом про це су; да је без бед ност у Ев р оп и не од в ојив а од п р ев енц ије и р ешав ањ а т ерит орија лн и х и е тн и ч к и х кон ф л и к а т а ; д а с е целок у пн а д иск усија мо р а т ер ет и р а т и к а о дод ат а к а не а л т е р на т и в а хе л си н н ш к и м о ба в е з а ма, к а о и да Уг о в о р о кон в ен ц и о на л н и м сна га ма у Евро пи мо ра по но во да бу де ре ви та ли зо ван. 4. СА ВРЕ М Е Н Е ПО Л И Т И Ч К Е К РИ ЗЕ И БУ ДУЋ НОСТ ОЕБС-А Це л о к у пн и т о к д ос ад аш њ и х р а зг ов ор а о р е ф о р м а м а и бу д у ћ н о с т и ОЕБС-а још ни је до био свој ко нач ни из раз, има ју ћи у ви ду да би он тре ба ло да пред ста вља одраз савремених (гео)политич ких до го во ра у нај ши рем смислу те ре чи. По сто је ће уре ђе ње и де лат но сти ОЕБС-а не пред ста вља ју ни избли за од ра з са да шњи х п ри ли ка, ни ти од сли ка ва ју не ка к ву ре зул тан т у у ти ца ја ре а л н и х и н т е ре са за и не т е ре со ва н и х д р жа ва-ч ла н и ца и д руг и х међународн и х су бје ка та. ОЕБС се са сво јим ре форм ским пред ло зи ма на ла зи тек у фа зи иници ра ња д у гог п ро це са соп стве не ре кон фи г у ра ци је, п ри че м у још у век по сто је м но го број не п ро т и ву реч нос т и и недореченос т и. Д ва нај ва ж н и ја ме ђу на род на по ли тич ка про це са ко ја су уве ли ко узе ла ма ха про цес из ра ста ња мул ти по - лар ног међународ ног си сте ма на ме сто оног пост хладноратовског, унипо - ла р ног, и св е тск а економск а к риз а, ч ија д убина и д уг о т р ајно с т си гнал изир а к р ај е по хе е кономског не ол иб ер ал из м а н а ко јој је по ч и в а о п ри м а т је д и не п ре о ста ле су перси ле, још ни су до ве ла до те мељ не ре конфиг у рације постојећ их ме ђу д р ж а в н и х ор г а н и з а ц и ја. Шт о с е т иче мог ућ и х п рав аца буд уће р еф орме ОЕБС- а, м но ш т в о с а в р е мен и х пол ит и чк и х п р оцес а п р облемат из ују њ ег ову бу д ућ но с т: п р е сви х, т о с у пос лед ице п р ош ир ењ а ЕУ и Н АТО - а, к риз а с аме ЕУ и ев р о з о не, у м но ж а в а њ е п р о бле ма в е з а н и х з а фу н к ц и о н и с а њ е ОЕБ С- а зб ог до са да ш ње не а де к в атне т ра нсформац ије од конфе рен ц и је у с т а нда рд н у ме ђу на р од н у о р г а н и з а ц и ју и тд. Ме ђу т и м, ови но ви п р о це си (в е з а н и, п р е св е г а, з а м у л т и по л а ри з а м и по сле ди це свет ске кри зе) још увек се ни су у до вољ ној ме ри од ра зи ли на пос т ојећ и глоба лн и и р е г и о на л н и си с т ем б е з б ед но с т и, н ит и с у дов е л и до нов е ра в но т е же сна г а ко ја ће т раг ат и за своји м нови м и нс т ит уц иона лн и м изразом. Н ап р о т и в: у н у т р а ш њ е, од р а н и је н а с ле ђ е не де т е р м и н а н т е ко је успо р а в а ју д ија лог п р ед с т а в љ а ју и з р а з н а р а с л и х п р о т и ву р еч но с т и од б е з б ед но сног н ас ле ђ а ч л а н и ц а ЕУ, т ј. њи хо в е бло ков ске у ло г е, с т е пе н а не с а гл а сно с т и о б аз и ч н и м и н т е р е с и м а и в р едн ос т им а и т е м п у и н т е г р а ц и је, н е п о с т о ја њ а кон с ен з у з а о с а д р ж а ју, св р си и ме т о да ма да љ е по л и т и ч ке и н т е г р а ц и је ЕУ, 179
14 Др Алек сан дар M. Га јић, Предлози реформи ОЕБС-а у светлу савремених... (стр ) п р е ко п р о т и ву р еч но с т и и з ме ђу ус а гла ша в а њ а г е о по л и т и ч ке атла н т и с т и ч ке ди мен зи је без бед но сти са европским конти нен тал ним ин те ре си ма, не до вољн и х в ојно - б е з б ед но сн и х к а п а ц и т е т а е в р оп ск и х з е м а љ а м и мо Н А ТО - а, п а све до не до в ољ не опо ра в љ е но с т и Р у си је и њ е н и х б е з б едносн и х к апац ит ет а, не по с т о ја ња кон т и нен та л н и х и нфрас т ру к т у ра за и н т е ре сно по ве зи ва ње це ле Ев р о пе ко је ће по с т у п но п ри бл и ж и т и по с т о је ће б е з б ед но сне пе р спек т и в е и п р ед ло г е и тд. По с т о је ћ и п р ед ло зи, д ру г и м р е ч и ма, п р ед с т а в љ а ју т ек п р в е, оп р е зне по к у ша је и н с т и т у ц и о на л и з а ц и је с а в р е ме н и х р е а л-по л и т и ч к и х одно са ко ји су још увек те шко оп те ре ће ни на сле ђе ном не а де кват но шћу без бедно сне ар х и т ек т у ре. Не а де к ват нос т без бед но сне ре г у ла ц и је је све уоч љи ви ја услед про ме не од но са сна га, прем да са још увек не до вољ но из ра же ним пос ле д и ц а м а. С а д ру г е с т р а не, по д р ш к а а р т и к у л а ц и ји п р о це с а п р е о б р а ж а ја по с т о је ћ и х б е з б ед но сн и х ор г а н и з а ц и ја је ме ђу ч ла н и ца ма ЕУ де к ла рат и вно ш и ро ка, а л и опе ра т и в но и п ра кт и чн и сужена и сведена на пос тојеће, у п ра кси по о дав но не а де кват не ин сти ту ци о нал не об ли ке ко ји су ин хи би ра ни пр о ти вуреч но сти ма ши ре ге о по ли тич ке при ро де о ко ји ма смо ра ни је го во ри ли. Д р а с т и ч но но ви мо ме нат у ев о л у ц и ји ев р оп ског си с т е ма б е з б ед но с т и п р ед с т а в љ а ја ју оз би љ не по л и т и ч ке к ри з е на п р о с т о ру с ав р емене Ев р оазије. ОЕБС је још одав но уо чио по раст без бед но сних прет њи раз ли чи тих вр ста и р а з ме р а : од д о м а ћ и х п р е тњи и п р об л ем а в ез ан и х з а у п р ав љ ањ е, п р еко т р а н сн а ц и о н а л н и п р е т њи д о спо љ а ш њи х п р е т њи. 15 С в а к а ко, н ај в а ж н и ја без бед но сна прет ња у це лом пост-хлад но ра тов ском раз до бљу је она ве за на за укра јин ску кри зу и та мо шњи гра ђан ски рат ко ји је от по чет го ди не. К а ко с е са у к раји нском к ризом ОЕБС пок ушав а носит и у свом досадаш њ ем, не р е ф о р м и с а ном и з д а њу а л и с а но ви м мо ме н т и м а и нт ер есно -пол ит и чког по зи ц и о н и ра ња м но г и х од ње н и х д р жа ва ч ла н и ца, овај ана г ж ман п ред ста в ља и ко нач н и т е с т о до ме т у и н с т у и т у ц и о на л н и х к а па ц и т е т а ОЕБ С- а. Н и ма ло ч уд но, м но г и к в а л и фи к у ју у к р а ји н ск у к ри з у к а о де фи н и ш у ћ и т р е н у т а к за ОЕБС од ко га ће умно го ме за ви си ти ње го ва бу дућ ност. ОЕБС је је ди на ме ђу на род на ор га ни за ци ја ко ја спро во ди ми си ју за мо - н ит ори н г н а п р о с т о ру р а т ом з а х в а ће не Ук р а ји не. Од л у к а д а с е р а з ме с т и ОЕБС- ова спец ија лна м исија з а мон ит ори н г у Ук ра ји н и је п ред у зе т а т о ком 21. и 22. мар та го ди не на вр хун цу ши ре ње кри зе у Укра ји ни (...) Све од л у ке ОЕБС- а до не с е не су конс ензус ом сви х 57 д р ж а в а ч ла н и ца у Ст а л ном са ве ту (...) Упр кос по чет ном окле ва њу, Ру си ја се при дру жи ла овом кон сензу су и чак по сла ла је дан број уче сни ка у ову ми си ју. Ова од лу ка је омо гу ћи ла до ла зак до 500 цив них по сма тра ча, од ко је је 150 већ би ло на те ре ну и рас- 15 D r a ft i n g G r ou p ( Wolfg a n g Z ell n e r (c o - o r d i n a t o r)) T h r e a t Pe r c e p t io n i n O S C E A r e a, OSCE Net work of Think Tanks and Aca de mic In sti tu ti ons, h t t p: //o s c e - n e two r k. n e t /f il ea dm i n / u s e r _ o s c e - n e t w o r k /d o c u m e n t s / T h r ea t _ P e rc e pt io n s _ i n _ t h e _ O S C E _ A r e a. p d f, п р и с т у п љ е н о
ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп
More informationБРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а
More informationк ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ
More informationБУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка
18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by
More informationМЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ
Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra
More informationИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А
Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T
More informationА К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a
More informationГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић
ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008
More informationФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v
More informationО СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА
П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли
More informationСР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.
АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа
More informationКОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs
More informationМЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.
ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.
More informationПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in
More informationДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ
UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:
More informationУ Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs
More informationПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs
More informationО ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ
Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи
More informationМEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка
More informationД ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са
More informationБОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град
Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо
More informationН А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *
Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А
More informationЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:
Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у
More informationЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n
More informationЈ ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u
More informationПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve
More informationСТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА
More informationА Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ
UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д
More informationП РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА
И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про
More informationНА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ
Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО
More informationПрилог проучавању вијетнамске куће у низу
UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н
More informationКОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1
Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с
More informationДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА
UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с
More informationЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА
ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом
More informationПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o
More informationОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b
More informationНЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И
С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји
More informationОри ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.
More informationОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва
ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра
More informationМО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?
UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу
More informationКОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е
Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d
More informationТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1
Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА
More informationПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А
Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА
More informationП РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ
Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и
More informationРАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ
More informationЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ
Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог
More informationСЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја
М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли
More informationСВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА
UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ
More informationНУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a
More informationПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА
ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу
More informationК РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)
Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n
More informationО ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,
More informationИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА
More informationН Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ
Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e
More informationOД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А
С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би
More informationКО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s
More informationКУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА
Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ
More informationОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c
More informationSavremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")
From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute
More informationФактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење
Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА
More informationДеци је место у породици
Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори
More informationДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод
Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни
More informationЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *
Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми
More informationПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е
UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л
More informationПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад
More informationНА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ
Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ
More informationА ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А
Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла
More informationНИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ
More informationВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР
More informationУЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А
Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з
More informationБУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a
More informationУЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ
УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО
More informationЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И
Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d
More informationКОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @
More informationРАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ
More informationТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ
НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art
More informationАНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду
Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ
More informationРАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА
UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,
More informationДете у систему социјалне заштите
Дете у систему социјалне заштите Издавач Центар за права детета Скендер-бегова 20/12 11000 Београд тел. + 381 11 33 44 170 е-mail: office@cpd.org.rs web site: www.cpd.org.rs За издавача Милена Голић Ружић
More informationЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И
UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски
More informationУМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ
Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук
More informationХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ
More informationЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе
ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра
More informationНАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST
Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА
More informationISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1
ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП
More informationКЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ
More informationПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ
Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.
More informationС Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л
С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су
More informationСУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра
С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај
More informationМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
More informationП РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )
Пре глед ни чла нак 343.221 doi:10.5937/zrpfns51-15493 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В
More informationПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО За издавача Проф. др Љубомир Стајић декан Правног факултета у Новом Саду Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир
More informationФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1
Т И ЈА Н А Т Р О П И Н ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1 Fan fic tion, фан фик ци ја, фа нов ска про за све су ово по тен ција л н и називи за фе но мен ко ји је, иа ко гло
More informationИ Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ
М А РИ ЈА Л И П КОВ С К И И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ П ЕР Ф ОР М Е РА 1. Увод 258 На ш а к ул т у р а и с т о в р е м е н о т е ж и б е
More informationМЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *
УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА
More informationЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА
ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к
More informationФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ
Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти, Ка те дра про дук ци је у умет но сти и ме ди ји ма, Београд DOI 10.5937/kultura1650224P УДК 7.061 7.073/.075 339.138:7.075 прегледни рад ФАЛ СИ ФИ КА ТИ
More informationСTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет, Ниш DOI 10.5937/kultura1339071J УДК 070.15(497.11) 2013 32.019.51:070(497.11) оригиналан научни рад СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ
More information