СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја
|
|
- Loraine Turner
- 6 years ago
- Views:
Transcription
1 М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли ких свет ских исто ри о гра фи ја, у ко ји ма историј ски при руч ни ци у фор ми реч ни ка и исто риј ских ен ци кло пе дија и ма ју д уг у т р а д и ц и ју п ру ж ајућ и св о је в р сн и п р е с ек до с ег н у т ог ни воа зна ња и карактеристичних теоријско -методолошких приступа, срп ској исто ри о гра фи ји, упр кос вред ним по ма ци ма оства рен и м т оком п р от ек ле д ве децен ије, и даљ е не до с т а ју ра до ви ов а к ве вр сте. 1 Уто ли ко ви ше ра д у је чи ње ни ца да је Ми лош Ко ви ћ, у глед ни с рп ск и ис т о ри ча р с р ед њ е г е не р а ц и је, п р о ф е с о р О п ш т е ис т о ри је Новог ве ка на Фи ло зоф ском фа к ул т е т у у Бе о г ра д у и ау т ор број н и х радова, ме ђу њи ма и узор не мо но гра фи је о бри тан ском политичару и д р ж а в н и к у и з ви к т о рија нске епохе Б енџ ам ин у Д из р аел ију, п рир ед ио к њиг у Срб и Ис т ор ија и д еја. 2 О бјав љ ен а у библ иот ец и Пол ис и зд ав ач ке к уће Cl io, к њи г а п р ед с т а в љ а п р ви део за ми шље не три ло ги је по свећене, по дубини и обиму друштвених, по ли тич ких и кул тур них про це са, осо бе ном раз добљу модерне срп ске исто ри је. Оку пивши чак 22 истакнута посленика разл и ч и т и х х у ма н и с т и ч к и х и д ру ш т в е н и х д и сц и п л и на, у к ључ ујућ и п ри па д н и ке к а ко нај з р е л и јег т а ко и нај м л а ђег на у ч ног поколењ а, при ре ђи вач је на сто јао да пру жи сли ку јед ног до ба ко ја би, поред исто ри је по ли тич ких иде ја ко ји ма је по све ће на пр ва књи га, у н а р едн а д в а т о м а т р е б а ло д а о б у х в а т и и р а з в ој к њи же в но с т и и 1 Уп. Си ма Ћир ко вић, Ра де Ми хаљ чић (прир.), Ен цкло пе ди ја срп ске истор и о г р а ф и је, K now le d ge, Б е о г р а д ; С и м а Ћ и р ко ви ћ, Ра де М и х а љ ч и ћ (п ри р.), Лек си кон срп ског сред њег ве ка, Know led ge, Бе о град Ми лош Ко вић (прир.), Ср би Исто ри ја иде ја, Clio, Бе о град
2 у ме т но с т и т е по л и т и ч к у, д ру ш т ве н у и еко ном ск у ис т о ри ју Ср би је то ком де це ни је ко ја је прет хо дила избија њу свет ског ра та. Во лу мино зног о би ма, к њи г а с е, по р ед п рир е ђи в ачевог Пр едг овора (стр. 9 23), са с то ји од д ве цел ине п р ве, под називом Пол ит и чке и деје (стр ), у ко јој су ана ли зи ра не мо дер не иде о ло ги је ка рак тер и с т и ч н е з а с р п с к о д р у ш т в о н а п о ч е т к у 2 0. в е к а ( д е м о к р а т и ј а, ју г о сло вен с т во, л и бе ра л и з а м, на ц и о на л и з а м, со ц и ја л де мо к ра т и ја, ф е м и н из а м) и д руг е, која доно си у к у пно дев е тн ае с т биог р афија нај и с т а к н у т и ји х п р ед с т а в н и к а с рп ске фи ло з о ф ске и на у ч не м и сли (стр ). Преглед раз личи тих интер пре та ци ја овог раздо бља с рп ске ис т о ри је у ис т о ри о г ра фи ји ко ја је на с т а ја ла од к ра ја Пр вог свет ског ра та па све до са вре ме них да на са др жи ис црп ни есеј под на зи вом Сли ка јед ног до ба (стр ) из пе ра Слоб о д а н а А н т он ић а, ко ји у јед но п р ед с т а в љ а и св о је в р с н и р е з и ме ч и т а в е к њи г е. Већ и ле ти ми чан увид у са др жај и струк ту ру књи ге ука зу је на то да је реч о не сва ки да шњем оства ре њу срп ске исто ри о графи је ч и је о с о б е но с т и з а с л у ж у ју на р о ч и т у па ж њу. У п р в ом р е д у, не о п ход но је з а д р ж а т и с е на к ара кт ери с т и ч ној мет одолог ији, која на ро чи то до ла зи до из ра жа ја у ве ћи ни чла на ка по све ће них по литич ким иде ја ма, на од но су те о ри је и исто ри о гра фи је те на интерп р е т а ц и ји ис т о ри је Ср би је т о ком р а з до бљ а о б у х в а ће ног к њи г ом ( ), ко ја по к р е ће ш и р а п и т а њ а ис т о ри о г р а ф ск и х с у до в а, ко лек т и в ног се ћ а њ а, т е фу н к ц и је ис т о ри ј ск и х зна њ а у са вре ме ном д ру ш т ву. Те о р и ј с к и з а с н о в а н а и с т о р и о г ра ф и ја Је дан од узо ра ко је је при ре ђи вач Ми лош Ко вић сле дио приликом кон ци пи ра ња књи ге не сум њи во је Кри тич ки речник Франц у с ке ре в о л у ц и је, ко ји с у св о је в р е ме но у р е д и л и Ф р а н с оа Ф и р е и Мо на Озуф, 3 и с т а к н у т и п р и п а д н и ц и ф р а н ц у с к е ш ко л е А н а л а. Ме ђу т и м, сл и ч но с т и и з ме ђу Фиреовог к рит и чког речн ик а (који, у з г р ед р е че но, н и је до ж и в е о г о т о в о н и к а к ву р е цеп ц и ју у с рп ској ис то ри о г ра фи ји) т е Ко ви ће ве ис то ри је и де ја н и су са мо фо р ма л не природе (у начину пре зен та ци је исто риј ских знања) већ се структу рал не ана ло ги је из ме ђу ова два де ла да ју уо чи ти и на кон цепту ал ној рав ни. Реч је, пр вен стве но, о те о риј ски уте ме ље ном, мет о до ло ш к и ра з ра ђе ном и и нт е лект уа лно одне г о ва ном, е ру д и т ском п рист у п у ко ји од ли к у је тек сто ве ве ћ и не ау то ра, што уједно сведочи 3 Уп. Фран соа Фи ре, Мо на Озуф, К р и т ич к и ре ч н и к Ф ра н ц у с ке ре в о л у ц и је, Из да вачка књижарни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, Срем ски Ка р лов ци Нови Сад
3 о снажном утицају савремене свет ске историографије (осим франц у ске, по с е б но а н гло а ме ри ч ке) на с т ру к т у ру и са д р ж ај ове к њиг е. Ме ђу т и м, п ри ре ђи в ач се у под на сло ву сво је к њи г е н и је оп редел ио за по јам исто ри ја мен та ли те та, ути ца јан пра вац исто риј ског мишље ња ка рак те ри сти чан за шко лу Ана ла, већ се од лу чио за из раз ис т о ри ја и де ја. С о б зи р ом на не до в ољ н у од р е ђе но с т ов ог појма, као и на чи ње ни цу да он до са да ни је био одо ма ћен у срп ској истори о г р а фи ји, по т р е б но је у к а з а т и на зна че њ е ко је с е у с а в р е ме ној ис т о ри о г р а фи ји п ри п и с у је ис т о ри ји и де ја. Н а с т ал а и зв о рн о у т р ад иц иј ам а н е м ач к е и с т о р и о г р а ф и је, и с т о р и ја и д е ја (Id e e n ge s c h i ch t e) је к а о пос е бн а и с т ор иог р а фс к а д ис ц и п л и н а д о ж и в е л а с в ој в р х у н а ц у п р в ој по л о в и н и 2 0. в е к а. Усредсре ђе на на схватања припадни ка интелектуалне елите (истакн у т и х фи ло зо фа, у ме т н и ка, ка о и вел ик и х л и чнос т и ис т ори јског жи во та), она је по се до ва ла од ре ђе на ин хе рент на ме тод ска огра ниче ња, ш т о је усло ви ло да од ше зде се т и х г о д и на 20. ве ка по с т е пе но буде превладана новим историограф ским кон цеп том у ви ду ши роко за сно ва не ис т о ри је д ру ш т ва (Ge sellschaftsgeschic hte). 4 Ис т о ри ја иде ја за ко ју се Ко вић опре де лио да њо ме озна чи при ступ ис тра жива њу срп ске исто ри је у раз до бљу има, ме ђу тим, по све дру га чи ји сми сао. Он овај по јам (за ко ји је нор ве шки исто ри чар Тронд Берг Ерик сен утвр дио бар се дам раз ли чи тих зна че ња) 5 кори с т и у см и с л у ко ји је по н ај бл и ж и јед ној в р с т и си н т е з е р а з л и ч и тих пра ва ца ко је у са вре ме ној исто ри о гра фи ји пред ста вља ју ан глоа м е р и ч к а и н т е л е к т у а л н а и с т о р и ј а (i n t e l l e c t u a l h i s t o r y), н е м а ч к а ис т о ри ја пој мо в а (Be griffsgeschic hte), те фран цу ска исто ри ја мент ал и т ет а (histoire d e s me nta lité s). Сле дећ и т еори јско -мет одолош к а схва та ња ко ја су раз ви ли припадници Кембриџке школе интелекту ал не исто ри је Квен тин Ски нер и Џон По кок, са на гла ском на ис т о рији по л и т и ч ке м и с л и, з а т и м ис т о ри је по л и т и ч к и х појмов а к ак ву је з а снов а о Рајн х а р т Коз еле к т е и с т о р и је ме н т а л и т е т а с а њ ен и м ис т и ца њ ем д ру ш т в е ног кон т ек с т а у ко ме по л ит и чке и деје н а с т а ј у и д е л у ј у, в е ћ и н а а у т о р а је и с т о р и ји п о л и т и ч к и х и д е ја п ри с т у п и л а с а с т а но ви ш т а д ру ш т в е не и ком па р а т ви не ис т о ри је. У о сно ви, р еч је о ис т о ри ји мо де р н и х и де о ло г и ја а на л и зи р а н и х у ш и р о ком по л и т и ч ком, д ру ш т в е ном и к ул т у р о ло ш ком кон т ек с т у, п ри че м у с е, о си м с ад р ж ају по л ит и чк и х пој мо в а, зн а т н а п а ж њ а 4 Уп. Ге о р г Г. Игерс, Ис т о р и ј с к а н а у к а у 20. в е к у, А р х и п е л а г, Б е о г р а д 2 014; Ји р г е н Ко к а, О и с т о р и ј с ко ј н а у ц и. О г л е д и, С р п с к а к њ и ж е вн а з ад р уг а, Б е о г р а д Тронд Берг Ерик сен, Шт а је и с т о р и ја и д е ја?, К а р п о с, Ло з н и ц а 2013,
4 пок лањ а о с об ено с т и ма њи хо в ог на с т а н к а, к а о и фу н к ц и ји ко ју с у в р ш и л и у д ру ш т ву К р а љ е ви не Ср би је на по че т к у 20. в е к а. Не о п хо да н ус лов з а ов а ко ш и р о ко кон ц и п и р а н у д ру ш т в е н у ис т о ри ју иде ја пред ста вља ла је из ра зи та ин тер ди сци пли нар ност у ис тражи ва њу и ту ма че њу исто риј ских по ја ва и про це са у на ме ри да ш т о св е с т р а н и је р е кон с т ру и ш у по л и т и ч к и р еч н и к јед не епо хе, ау т о ри с у си н т е т и з о в а л и зна њ а и з н и з а бл и ск и х а и па к р а з л и ч и т и х д исц ип л ин а које с еж у од моде р не пол ит и чке, д руш т в ене и е ко ном ске ис т о ри је, ис т о рије пол и т и чке м ис л и, п р еко ис т орије к њи жев но с т и, до с о ц и о ло г и је по л и т и ке и по л и т и ч ке а н т р о по ло г и је, т е с а в р е ме н и х с т у д и ја на ц и о н а л и зма и по с т ко ло н и ја л и зма. Те о риј ски уте ме љен и про блемски усмерен приступ има своје оп ра в да њ е на о сно ву не кол ико ч и њ ен ица. Пол ит и чк а ис т орија, схва ће на у сми слу тра ди ци о нал не до га ђај не и ди пло матске истори је, већ одав но не пред ста вља кич му исто ри је већ је, ка ко се пре ви ше од че ти ри де це ни је, има ју ћи у ви ду успон но ве истори је, ме т а фори чно и зразио Ж а к Ле Гоф, по л и т и ч к а ис т о ри ја ( је) по с т а л а з а к р ж љ а л и п р и р е п а к. Трт и ц а и с т ор ије. 6 То, м еђут и м, ни ка ко не зна чи да је по ли тич ка исто ри ја иш че зла из са вре ме не ис т о ри о г р а фи је в ећ да с е он а, п ри х в а т и в ш и под с т и ца је с о ц и о ло г и је по л и т и ке и по л и т и ч ке а н т р о по ло г и је, на кон сна ж ног успо на д ру ш т вене и к в а н т и т а т и в не ис т о ри је, од с е да м де с е т и х г од ина 20. в е к а и з но в а в р а т и л а у но в ом, мо де рн из ов а ном о бл ик у. 7 С дру ге с т р а н е, п ол ит и чке и д еје п оп у т д ем ок р ат и је, ј у г о с л о в е н с т в а, л и б ер ал изм а, н ац ион ал изм а, с оц и ја лде мо к р ат ије и ф ем ин изм а, ко је с у а на л и зи р а не у к њи зи, н и је мо г у ће п р о у ча в а т и на т е ме љу тра ди ци о нал не исто риј ске ме то до ло ги је и без ува жа ва ња са време н и х т е о ри ј ск и х п ри с т у па. О в о по с е б но бу д у ћ и да мо де р не по л и т и ч ке и де о ло г и је з а х т е в а ју о с о б е н и п ри с т у п п ри ист р аж ив ању њи хов на ста нак, са др жај и функ ци ја у дру штву мо гу се ре констру и са ти са мо на те ме љу ши ро ке из вор не под ло ге, док је за њихо во об ја ш ње ње нео п хо дан ра зрађен теоријск и ок ви р о ра з л и ч и т и м еле мен ти ма дру штве не струк ту ре, о њи хо вим осо бе ним ка рак тери сти ка ма, прав ци ма дру штвених про ме на, као и о ка рак те ри стичној с л и ц и св е т а т ј. мен т а л и т е т у у см и с л у си с т е ма ко лек т и в н и х вред но сти, иде ја и уве ре ња. 6 Жак Ле Гоф, Да ли је по ли тич ка исто ри ја и да ље кич м а и с т о р и је?, у: исти, Ср е д њ о в еко вн о и м аг ин а рн о. Ог л е д и, И зд ав ач ка књи жа р н и ц а З о р а н а С т о ја н о в и ћа, Срем ски Кар лов ци Но ви Сад 1999, , на овом ме сту Исто. Упо ре ди са: Жак Ле Гоф, Но в а и с т о р и ја, у: П а в л е М и л е н ко в и ћ, Ис т ор и јс к а с оц иол ог ија. С оц иол о ш к а х р е с т о м ат ија, M ed it e rr a n P ubl i sh i n g, Но ви Сад 2009,
5 860 Мо дер не иде о ло ги је и срп ско дру штво На те ме љу по ме ну тих те о риј ско -ме то до ло шких прет по ставк и ау т о ри с у а на л и зи р а л и и де о ло г и је ко је с у до ж и в е ле в рх уна ц у раздобљу ко је је об у хва ће но књи гом (по пут ли бе ра ли зма, демократ и је и на ц и о на л и зма), и л и су па к за по че ле сво је кон с т и т у и са ње да би се у пот пу но сти раз ви ле то ком међуратног раздобља ( југослов ен с т в о, с о ц и ја л де мо к р а т и ја, ф е м и н и з а м). И ма ју ћ и у ви д у по ме н уте чи ње ни це, у ка за ће мо на п ри ст у п и за к љу ч ке до ко ји х су дош ли Слободан Антонић и Милош Ко вић, писци веома исцрпних, факт ог р а ф с к и б ог ат и х и а н ал ит и чк и и зн и ја н с и р а н и х од р ед н и ц а о демок рат и ји, од но сно л и б е ра л и зм у и на ц и о на л и зм у. О во по с е б но с об зи ром на окол ност да су ове три иде о ло ги је, пре ма ути ца ју и р а с п р о с т р а њ е но с т и, п р ед с т ав љ а ле и з р а з и т у о с о б е но с т с рп ског друштва на по чет ку 20. ве ка. Исто вре ме но, поме ну ти теоријско -мет о до ло ш к и п ри с т у п нај до с лед н и је је п ри ме њ ен у п р а в о од с т р а не по ме н у т и х ау т о р а. При к аз ујућ и е ле мен т е де мок р атске и де о ло г и је у Ср би ји н а по чет ку 20. ве ка (стр ), Сло бо дан Ан то нић је сво ју ана ли зу усме рио ка т ри к љу ч на ч и н и о ца ко ја су од ре д и ла де мо к рат ск и карак тер срп ског дру штва на по чет ку 20. ве ка. Реч је о демократски м и д е ја м а (и де је н а р од не с у в е р е но с т и, оп ш т е г п р а в а гл а с а и ја ке скуп шти не), аграр ној дру штве ној струк ту ри Кне же ви не и Краље ви не Ср би је обе ле же ној со ц и ја л н и м ег а л и т а ри змом и изразит ом пре вла шћу сит ног зе мљи шног по се да у вла сни штву сло бод них сељ а к а т е ау т ох т о н и м де м о к ра т с к и м ус т а н о в а м а ко је су у Ср би ји у ж и в а ле д у г у т р а д и ц и ју с е ж у ћ и још у в р е ме п р е Срп ске р е в о л у ц и је. По т к р е п љу ју ћ и св о је з а к љу ч ке б о г а т ом и з в о р ном под ло г ом и по ре де ћ и об л и к де мо к рат ског у ре ђе ња ко ји је по с т о ја о у Ср би ји са по ли тич ким уре ђе њем у су сед ним бал кан ским и другим европск и м з е м љ а ма оно г а до ба, А н т о н и ћ је не д в о см и с ле но по к а з а о да је де мократи ја пред ста вља ла вла да ју ћу иде о ло ги ју у српском друш т ву ко је је, и с т о в р е м е н о, с а с т а н о в и ш т а п о л и т и ч ко г у р е ђ е њ а п ред с т а в ља ло по т кон со л и до ва н у из бор н у де мо к ра т и ју (с т р. 117). О в о по с е б но и ма ју ћ и у ви д у не с а мо оп ш т и по л и т и ч к и конс енз ус око л и б е р а л ног, де мо к р ат ског и п а р л а мен т а р ног у р е ђе њ а з е м љ е (ко је је би ло по твр ђе но Уста вом из 1903) већ и с об зи ром на по стоја њ е сна ж н и х де мо к р ат ск и х и н с т и т у ц и ја по п у т мо де р но о р г а н и з о в а н и х по л и т и ч к и х с т р а на к а, ја в ног м њ е њ а, б р ој н и х л и с т о в а и ча с о п и с а ко ји ма је би ла омог у ће на г о т о во по т п у на с ло б о да ја в ног и з р а ж а в а њ а, с ло б од но де ло в ањ е а нт и си с т ем ск и х по л и т и ч к и х о р г а н и з а ц и ја по п у т С о ц и ја л де мо к р ат ске па р т и је, р е дов не па р л а ме н т а р не и з б о р е т е оп ш т е би р ач ко п р а в о. Од а тле је А нт он иће в
6 за кљу чак да је, упр кос има нент ним огра ни че њи ма (неиздиференц и рана д руш т ве на с т ру кт ура, снаж а н у т ицај војске на пол ит и чк и ж иво т), с рп ско а г рар но д ру ш т во би ло у т е ме ље но на де мо к рат ск и м вред но сти ма. Уп ра во на тим основама, за к ључ у је А н то ни ћ, по чи вао је л и б е р а л но -де мо к р ат ск и по л и т и ч к и по р е да к ко ји је по с т о ја о у раз до бљу од до го ди не. Од с л и ч н и х п р е м и с а по ша о је и М и лош Ко ви ћ а на л и зи р а јућ и и де о ло г и ју л иб ер ал изм а (с т р ) и н а ц и о н а л и зм а (с т р ) у срп ском дру штву на по чет ку 20. сто ле ћа. Сме шта ју ћи обе и де о ло г и је у н у т ар кон т ек с т а европ ске ис т о ри је 19. ве ка, Ко ви ћ и х с а гле д а в а к а о ло к а л не и з д а н ке з а јед н и ч ке е в р оп ске по ја в е. При то ме, оно што је пред ста вља ло осо бе ну од ли ку срп ског ли бера ли зма у вре ме ну ње го вог кон сти ту и са ња то ком ше зде се тих год и на 19. в е к а јес т е њ ег ов а о т в ор е но с т п р ема и дејама демок р ат ије и д р уш т в е н о г р а д и к а л и з м а. У т ом с м и с л у, к а р а к т е р ис т ич а н је Ко ви ћев суд да, за раз ли ку од њи хо вих европ ских узо ра, срп ски ли бе ра ли, и они у Ју жној Угар ској као и они у кне же ви ни Ср би ји, н и су би л и е л и т и с т и ч к и ра споло же н и виг ов ц и и л и фе ја н ц и, не г о р а д и к а л и и де мо к р а т е (с т р. 163). Ст ог а је, сма т р а мо, од на р о ч и т е ва жно сти Ко ви ћев суд да је по де ла уну тар срп ског ли бе ра ли зма ко ја је на сту пи ла на кон сле ди ла слич не по де ле ко је су се претход них де це нија одвијале унутар аме ричког, бри тан ског и фран цуског ли бе ра ли зма. На тај на чин, из не ка да је дин стве ног ли бе ралног је зг р а (по т о њ а Л и б е р а л на с т р а н к а) п р о ис т е к л а је л и б е р а л на де сни ца (ели ти стич ка На пред на стран ка) и ли бе рал на ле ви ца (масов на Ра ди кал на стран ка) (стр. 176). Упр кос то ме што су се бе нази ва ли мла до кон зер ва тив ци ма, на пред ња ци су по својим идеоло шким по гле ди ма ве ром у лич на пра ва и сло бо де, на пре дак, моћ ра зу ма и на у ке пред ста вља ли из вор не ли бе ра ле, што их је чи нило нај ближима класичном за пад ноевропском моделу либе ра ли зма. Та ко ђе је од ва жно сти ис та ћи и Ко ви ћев суд о срп ском ра д и к а л и зм у к а о непос ред ном и зда н к у ис т о врсне европске појаве. Он по ре кло ра ди кал не иде о ло ги је про на ла зи у ра ди кал но-демократск и м и левичарск и м по л и т и ч к и м г ру па ма ко је с у з а с т упале доњ е д ру ш т в е не с лојев е и које с у би ле св ојс т в е не в е ћ и н и е в р оп с к и х земаља током по след ње тре ћи не 19. ве ка. Ве зу ју ћи појаву радик а л и зма у Србији з а з а па д но е в р оп ск и по л и т и ч к и кон т екс т, Ко ви ћ одб а ц у је т у м а ч е њ е ко је с р п с ке р а д и к а л е с м а т р а с л ед б е н и ц и м а и де ја ко је с у з а с т у па л и Пјо т р Л а в р ов и п ри па д н и ц и ру ског р е в о л у ц и о на р ног по к р е т а. 8 Ко нач н а по б е да л и б е р а л но -де мо к р ат ск и х 8 Уп. Л ат и нк а Пе р о в и ћ, С р п с к и с о ц и ја л и с т и 19. в е к а. Пр и л о г и с т ор ији с о ц и ја л и с т и ч ке м и с л и, Слу жбе ни лист, Бе о град
7 иде ја, ко је су (на гла ша ва ју ћи њи хо ве раз ли чи те аспек те) при хвата ле све по ли ти ч ке ст ран ке у Ср би ји то ком д ру ге по ло ви не 19. ве ка, на сту пи ла је ус по ста вља њем но вог по рет ка на кон Мај ског преврат а г о д и не. Оси м ш т о су о с т в а р е н и и де а л и св е т оа нд р ејск и х л иб ер а л а, Ко в и ћ з а к љу ч у је д а је т и ме ус по с т а в љ е но с т аби лно ли бе рал но -де мо крат ско уре ђе ње, ко је је за тим омо гу ћи ло по литич ке успе хе и кул тур ни пре по род (стр. 195). С а л и б е р а л и змом је у 19. с т о ле ћу с у ш т и н ск и би л а по в е з а на идеоло ги ја национализма. Имајући у виду изузетну улогу национализама у савременим друштвима, Бенедикт Андерсон је несумњи во у пра ву ка да ка же да је би ва ње на ци јом (na tion-ness) најунивер за л н и је п ри зна та ври једност у пол ит и ч ком ж и во т у на шег до ба. 9 Као замишље на по ли тич ка за јед ни ца на ци ја пред ставља квали та тив но но ви об лик ет нич ког ор га ни зо ва ња ко ји се ја вља истов р е ме но с а и н д у с т ри ј ском и н и з ом по л и т и ч к и х р е в ол уц ија које су на европ ском кон ти нен ту на сту пи ле од кра ја 18. ве ка. 10 Као и у слу ча ју ли берализма, Ковић и национа ли зму, нај ва жни јој по литич кој иде ји у Евро пи 19. ве ка, при сту па узи ма ју ћи у об зир наци о на л не спе ци фи ч но сти оп ште е вроп ске по ја ве. При то ме, по себ н у но ви н у у срп ској исто ри о г ра фи ји п ред ста вља ч и ње н и ца да је Ко ви ћ раз ли чи те те о риј ско -ме то до ло шке при сту пе ко ји од ликују савреме на ис т р а ж и в а њ а на ц и ја и на ц и о н а л и зма (од Х а н с а Ко на, п р е ко Ери к а Хо б з ба у ма, Б е не д и к т а А н де р с о на и До м и н и к Ш на пе р, до Ја е л Та м и р, Џо на Бр о јиа, Ро џе р с а Бру б еј ке р а и Ен т о н и ја С м и т а) п ри ме н ио на с рпско ис т ори јско иск ус т в о. При т оме, к а о нар оч ит о зна ча јан за уоб ли ча ва ње срп ског на ци о на ли зма Ко вић истиче његов све тов ни и либерално -демократски карактер. Захваљујући просв е т и т е љ ском де ло в а њу До си т е ја О б р а до ви ћ а и Ву к а К а р а џ и ћ а, с рп ск и п р о т о на ц и о на л и з а м, з а сно в а н на п ри па д но с т и Срп ској п ра во сла в ној ц р к ви, ра з вио се у мо де рн и на ц и о на л и з а м у т е ме љен на Хе р де р о в ом сх в а т а њу н а р о да к а о з а јед н и це је зи к а. О си м т о г а, мо де р н и с рп ск и на ц и о на л и з а м био је с у ш т и н ск и по в е з а н с а и де ја ма слободе, народног суверенитета, демократије и парламентаризма. О в ај л и б е р а л н и и де мо к рат ск и на ц и о на л и з а м, ко ји с е р а звио у д ру ш т ву с ло б од н и х с е љ а к а у н у т а р о б но в љ е не с рпске д рж ав е, п р ед с т а в љ а о је н а р о ч и т у о с о б е но с т с рп ског н а ц и о н ал изма. О но ш то је ова ко у те мељ ном на ц ио нал и зм у да ва ло обе леж је од до је су, к ако ис т и че Ко ви ћ, д ве ч ињен ице: сламање аут ок ратске 9 Б е не д и к т А н де р с он, На ц и ја: з а м и ш ље н а з а је д н и ц а, Пла то, Б е о г р а д 1998, П р е г л ед с а в р е м е н и х п р и с т у п а и з у ч а в а њу н а ц и о н а л и з м а д о н о с и Лојд К р е ј м е р, Ис т о р и ј с ке п р и п о в е с т и и з н а ч е њ е н а ц и о н а л и з м а, Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, књ. 495, св. 6 (2015),
8 в л а да ви не д и на с т и је О б р е но ви ћ а о с т в а р е но М ај ск и м п р е в р а т ом, т е су коб л ибера л ног, де мо к рат ског и ег а л и т ар ног с рп ског д руш т ва с а кон з е р в а т и вно - ари с т о к рат ском, по л у фе у да л ном Х а бз бу рш ком мо нар хи јом (стр ). У од но су на то шта чи ни на ци ју, срп ски и н т е лек т у а л ц и с у по л а зи л и од сх в а т а њ а ко ја с у би л а п р е о в л а ђују ћа у Евро пи на кра ју 19. и по чет ком 20. ве ка. Сво је вр сну по твр ду кон с т ру к т и ви с т и ч ког п ри с т у п а, ко ји у на ц и ји ви д и д ру ш т в е но кон стру и са ну по ја ву про мен љи вог са др жа ја, пред ста вља ју схват а њ а с рп ск и х и н т е лек т у а ла ца (п р е сви х Јо в а на С ке р л и ћ а и Јо в а на Цви ји ћа) ко ји су до ка зи ва ли да је кул тур ним ра дом мо гу ће нац и о на л и зо ва т и се љач ке масе без обзира на вероисповес т, односно из гра ди ти иден ти тет ко ји би фло тант ну народну масу на просторима Македон ије п рет оп ио у с рпск у нац ију. Оси м овог сво је вр сног д ру ш т в е ног и н же њ е ри н г а у ви д у п р а в љ е њ а на р о да (ко је је, т а ко ђе, п ред с т а в ља ло оп ш т е е вроп ск у по ја ву), 11 во де ћ и с рп ск и и н т е лек т у а л ц и дел ил и су и Ре на но во сх ва т а ње о на ц и ји као заједн иц и во ље ко ја по чи ва на све сној од лу ци да се при па да на ци ји, 12 док с у и с т ов р ем ен о п р их в ат а л и и и д еј у д а је н а ц и ја, п р в е н с т в е н о, принудна заједни ца ко ја сна гом др жав не си ле раз ви ја осећај припад но сти, по ти ску ју ћи исто вре ме но по кра јин ске или кон ку рентске националне иден ти те те. У сво јим иден ти тет ским ескперимен ти ма срп ски ин те лек ту ал ци су раз у ме ва ли на ци ју и као заједн иц у је зи ка свесн и, међут и м, да зајед н и чк и је зи к не п ред с т а в ља до во љан услов за за сни ва ње на ци је. Сво је ана ли зе српског национа ли зма Ко вић за кљу чу је оце ном да је упра во у раз до бљу остварен квалита ти ван пре о бра жај из за вет не у мо дер ну ре пуб л и к а н ск у н а ц и ју, з а сно в а н у н а и де ји н а р од ног с у в е р е н и т е т а, де мо кра ти је те лич них пра ва и сло бо да. За раз ли ку од Сло бо да на Ан то ни ћа и Ми ло ша Ко ви ћа, неупоре д и во т ра д и ц и о на л н и ји је п ри с т у п бар да с рп ске ис т о ри о г ра фи је и во де ћег струч ња ка за исто ри ју Ср ба у ју жној Угар ској у 19. ве ку, а к а д е м и к а В а с и л и ја К р е с т ић а, који је, у е с ејис т и чко м м ан ир у, ла п и дар но ск иц и ра о св о је ра з у ме в а њ е и де о ло г и је ју г ос лов енс т в а (стр ). Пажњу свака ко заслу жују и са држајем богате одредни це о со ци јал де мо кра ти ји и феминизму. Милош Војиновић, припа д н и к нај м л а ђег на р а ш т а ја у с рп ској ис т о ри о г р а фи ји, п ри к а з а о је гла в не п р а в це р а з в о ја с о ц и ја л де мо к р ат ске и де о ло г ије у Србији (с т р ), п ор ед ећ и п р ог р а м, и д еол о ш ке с п е ц и ф и ч н о с т и, ч лан ство, у че ш ће у по ли ти ч ком ж и во т у Срп ске со ци ја л демок ратске 11 Уп. Eu gen We ber, Pe a s a n t s i n t o F r e n c h m e n. T h e M o d e r n i z a t i o n o f R ur a l Fran ce , Stan ford, Ca lif.: Stan ford Uni ver sity Press, Уп. Ro ge r s Br u b a ke r, C i t i z e n s h i p a n d n a t i o n h o o d i n F r a n c e a n d G e r m a n y, Cam brid ge, Mass.: Har vard Uni ver sity Press,
9 с т ра н ке са европ ском со ц и ја лдемо к ра т и јом оно г а до ба ок у п ље ном унутар Друге интернационале. Осим то га, сва ка ко је вред но по мену ти ау то ро во ука зи ва ње на ве зе из ме ђу срп ске со ци јал де мо крат и је с а о с т а л и м (г р ађ а нс к и м) с т р а нк а м а у по л и т и ч ком ж и в о т у Кра ље ви не Ср би је, што је пи та ње на ко је ра ни ја исто ри ја радн и чког пок р ет а н ије п руж ила з адов ољ а в а ју ћ и од г о в ор. Ко нач но, у ве о ма ин фор ма тив ном тек сту о фе ми ни зму (стр ) Ана Сто лић је ис та кла осо бе не од ли ке ове иде о ло ги је, ко ја је представља ла не рас кидиви део процеса модернизације. Полазећи од разли чи тих те о риј ских при сту па фе ми ни зму и ње го вој исто ри ји кар а к т е р и с т и ч н и х з а с а в р ем е н у р одн у и с т ор иј у ( gen der hi story), аут ор к а је у к а з а ла на о снов не ч и ње н и це ве з а не з а по ја ву женског по к р е т а у Ср би ји и ме ђу Ср би ма у Ју ж ној Уг ар ској с еда мдес ет и х го ди на 19. ве ка да би, по ред оста лог, ис та кла и по де ле у овом пок р е т у на с т а ле по че т ком 20. в е к а по ја в ом р а д и к а л н и ји х жен ск и х ор га ни за ци ја ко је су, осим ху ма ни тар ног ра да и ра да на про свећ и ва њу, поче ле да по с т а в ља ју и по л и т и ч ке за х т е ве, на п рвом мес т у з а х т е в з а же н ск и м п р а в ом гл а с а. С т в а р а њ е н а ц и о н а л не же н ске ор га ни за ци је Срп ски на род ни жен ски са вез (1906), ко ја је окупљала све жен ске ор га ни за ци је и њено учла ње ње у Ме ђу на род ну алијан су за жен ско пра во гла са (1909) озна чи ли су ујед но и вр ху нац у ра з в оју ов ог по к р е т а п р ед Пр ви св е т ск и рат. По р ед не су м њи ви х вред ности тек ста о фе ми ни зму, сма тра мо да је фе ми ни зам као идеоло г и ја у р а з до бљу и з в р ш ио т ек је д в а п ри ме т а н у т и цај уну тар срп ског дру штва ко је је још увек за др жа ло свој из ра зи то па т ри ја р х а л н и к а р а к т е р. 13 Ин т е л е к т у а л н а е л и т а Ч и н и се да сво је вр сн у по т врд у п ре т ход не оце не п ру жа у п ра во д ру г а це л и на к њи г е, ко ја до носи у к у пно 19 би о г ра фи ја ис т а к н у т и х п р ед с т а в н и к а с рп ске фи ло з о ф ске и на у ч не м и с л и на по че т к у 20. ве ка, ме ђу ко ји ма се ни је на шла ни јед на же на, бу ду ћи да је по мен у т а д руш т в ен а г руп а још у в ек п р ес т ав љ ал а иск ључ ив о з аб р а н м у ш к а р а ц а. 14 О си м ш т о с у п рипов ес т и о п р е о в л а ђу ју ћ и м по л и т и ч к и м и де ја ма, по п у т на ц и онал изма, л и б е р а л и зма, де мо к р а т и је 13 Уп. А л е к с а н д р а П а в и ћ е в и ћ, Б р ач н и и п о р о д и ч н и ж и в о т. Д р у ш т в е н а п о л ит ик а и п р о ц е с и т р а н с ф о р м а ц и ја, у : М и л а н Р и с т о в и ћ (п р и р.), Пр ив а тн и жи вот код Ср ба у два де се том ве ку, Clio, Бе о град 2007, Кс е н и ја Ат а н а с и је в е ћ б и л а је п р в а же н а ко ја је с т е к л а н а у ч н у т и т у л у д окт ор а н а у к а н а Б еог р а дс ком у н и в е рз ит ет у, одб р ан и вш и д окт о рс к и р а д г о д и н е. Ви д е т и: Љи љ а н а В у л е т и ћ, Жи в о т и м и с а о Кс е н и је Ат ан ас ијев и ћ, Љ. В у л е т и ћ, Б е о г р а д
10 и л и ју г о с ло в ен с т в а, кон к р е т и з о в а не на по је д и нач н и м ж и в о т н и м искуствима воде ћих срп ских на уч ни ка, њи хо ве би о графије потврђу ју с уд о на р о ч и т ом к в а л и т е т у р а з до бљ а у ис т о ри ји Ср би је. По ред ли бе рал но -де мо крат ског по ли тич ког по рет ка, изра зи т у од л и к у епо хе п р ед с т а в љ а о је нау чн и ра зв ој, б е з п р ес едана у р а н и јој с рп ској ис т о ри ји, ч ију је п у н у пот в рд у п р едс т ав љ ало о сн и в а њ е Ун и в е р зи т е т а у Б е о г р а д у г о д и не. Уп р ко с уоч љиви м ра з л и к а ма у п ри с т у п у појед ин и х аут о ра и ра з л и к а ма у оби м у од ред ни ца од ко јих нај кра ћа има све га де вет (по све ће на Ми ло ју Ва си ћу) а нај ду жа чак 86 стра ни ца (о Јо ва ну Цви ји ћу), све при лог е од л и к у је и н ф о р м а т и в но с т, доб а р с т и л и и зр азит а е руд иц ија. Ис т о в р е ме но, п ри ло зи ја сно у к а з у ју н а в е з е с рп ске на у ч не м и с л и с а г л а в н и м т о ко в и м а е в р опс ке н ауке и ф и ло з о ф и је н а п р е ло м у ве кова уз истовремено критичко вредновање на уч не за о став штине св а ког по је д и ног на у ч н ик а. Међу з ас т уп љ е н и м л и ч но с т и ма с у оче ви о сн и в а ч и мо де р не на у ке у Ср би ји од а р хе о ло г а М и ло ја Ва си ћ а (А лек с а н да р П а л а в е с т р а, Мо н и к а М и ло с а в љ е ви ћ), п р в ог срп ског док тора класичне фи лологије Ни коле Вулића (Жарко Петкови ћ), такође к ласичара Весел ина Чајкановића (А лександар Лома), п р ви х о б р а з о в а н и х ис т о ри ча р а М и х а и л а Га в ри ло ви ћ а и С т а но ја Ста но је ви ћа (Вељ ко Ста нић), пре ко те о ло га Ни ко ла ја Ве ли ми рови ћа (Богдан Лубар дић), по ли хи сто ра и др жав ни ка Сто ја на Но вако ви ћ а ( М и х а и ло В ој в о д и ћ), фи ло ло г а и ис т о ри ч а р а Љуб ом ир а С т о ја но ви ћ а ( М и р а Ра до је ви ћ), г е о ло г а Јо в а н а Жу јо вић а ( Ђ о рђ е Ђу ри ћ), фи ло з о ф а Б о ж и д ар а К нежеви ћ а ( Б о рис М и ло с а в љ е ви ћ) и Бр а н и с л а в а Пе т р о н и је ви ћ а ( Ж и в а н Л а з о ви ћ), п р а в н и к а и ис т о ри ча ра и де ја Слободана Јова новића ( Да н и ло Н. Бас т а), ис т оричара к њи жев но с т и Јо в а на С ке р л и ћ а ( М и лош Ко ви ћ), г е о г р а фа Јо в а на Ц ви ји ћ а (Сло б о да н Н а у мо ви ћ), ма т е ма т и ча р а Ко с т е С т о ја но ви ћ а (Алек сан дар Петро вић) све до Ми хај ла Пу пи на (Алек сан дра Нинко ви ћ Та ш и ћ), М и х а и л а Пе т р о ви ћ а А л а с а ( Д у ша н Ф у н д и ћ), М и л у т и н а М ил а нков ић а (А л е кс а н д а р Пет р о в и ћ) и Н и ко л е Те с л е (Алек сан дар Про тић). И док су не ки од њих во ди ли у пот пу но сти а к а дем ск и ж ив о т, зн а ч а ја н б р ој р о до н а че л н и к а мо де рне н ауке у Ср би ји би ли су ак тив ни уче сни ци јав ног жи во та од Сто ја на Нова кови ћа, преко Јована Жујо ви ћа и Љубе Сто ја но ви ћа, све до Скерл и ћ а и Ц ви ји ћ а. О си м с у де ло в а њ а у ја в ном ж и в о т у Ср би је, б р ојн и м н а у ч н и м по с ле н и ц и м а ко ји с у де ло в а л и у Ср би ји поче тком 20. ве ка свој стве но је то да су они пред ста вља ли са став ни део та дашње на уч не еку ме не, чи не ћи са став ни део нај бо љих то ко ва тада шње европ ске на у ке док су, исто вре ме но, сво јим ра дом уте ме љил и н и з н ау чн и х д и сц и п л и н а у Ср би ји. А ко је р а з ви је но с т н а у ке јед но од ме ри л а мо де р н и з а ц и је, он да је, по с е б но и ма ју ћ и у ви д у 865
11 су сед не ба л кан ске зе м ље, с рп ско д ру ш т во на по че т к у 20. века било и з р а зи т о мо де р но. 866 Злат но до ба срп ске исто ри је или трај ни от клон од л и бе ра л и з м а? У зак љу чном поглављу к њиге под на зи вом Сли ка јед ног до ба (стр ) Сло бо дан Ан то нић је пру жио фак то граф ски бо гат и акри би чан пре глед исто ри о гра фи је о кра ље ви ни Ср би ји го ди не. У сво јој ана лизи он је издвојио три хронолошке целине п р ву, ко ја о б у х в а т а ме ђуратно ра здобљ е ( ), з а који м следи раздо бље со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је ( ), те са време но ра з до бље ( ) т о ком ко ји х су се ме ња л и пе р цеп ц и ја к а о и ис т о ри о г ра ф ске и п у бл и ц и с т и чке оце не о ов ој епо х и с рп ске ис т ори је. То ком р а з до бљ а К р а љ е ви не Ју г о с ла ви је п р е о в ла ђи в а ла је но с т а лг и ја за јед но с т а в но ш ћу п ред рат не Ср би је, ко ја се сво ји м у н у т р а ш њи м у р е ђ е њ е м, п о л ит и чк и м с ис т ем ом, д ем ог р а фс ком структуром, културом и традицијама чи ни ла као јед но став ни ан типод с ло же ној с т в а р но с т и ју г о с ло в е н ске д р ж а в е и д ру ш т в а. О в о пос е бно буд у ћ и да с е ју г о сло вен ск а д рж а в а већ од самог нас т а нк а су о ча ва ла са пер ма нент ним по ли тич ким кри за ма, ко је су на мо менте до во ди ле у питање и сам опстанак заједничког државног оквир а. У св е тло с т и т а к ви х п р о це с а, с а в р е ме н и ц и ма ко ји с у п и с а л и о с рп ском д ру ш т ву оно с е по ја ви ло у но в ом к в а л и т е т у, ол и ча ва ју ћ и с т а би ла н и де мо к рат ск и за сно ва н по л и т и ч к и по ре да к. И док је у ме ђуратном перио д у п редрат но с рпско д руш т во п лен ило св о јом јед но с т а в но ш ћу, т о ком с о ц и ја л и с т и ч ког ра з до бљ а на њ ег а се по че ло гле да ти и као на вре ме де мо кра ти је и лич них сло бо да. Ово тим ви ше има ју ћи у ви ду да су упра во лич на пра ва и сло бо де не до с т а ја л и у н у т ар дог мат ск и х с т ег а једнопарт и јског пол ит и чког си с т е ма. И па к, ис то ри ја ра д н и ч ког по к ре та, ко ја је п ред с та в ља ла по с е ба н ис т о ри о г р а ф ск и ж а н р у с о ц и ја л и с т и ч кој Ју г о с л а ви ји, к ри т и ч к и је п р о с у ђи в а л а о ов ом р а з до бљу ис т и ч у ћ и недос т атке и огра ни че но сти гра ђан ске де мо кра ти је у Ср би ји. Ко нач но, након к р а х а јед но па р т и ј ског си с т е ма и по нов ног ус по с т а в љ а њ а више страначја, у публицистици и једном делу српске историографије за др жа на је оце на о де мо крат ском уре ђе њу Ср би је ( ), али се исто вре ме но ја вио и дру ги пра вац ко ји је овом раз до бљу у ис т о ри ји Ср бије п рис т упа о и зу з е тно к рит и чк и. Реч је о радовима н а с т а л и м у н у т а р к ру г а ко ји А н т о н и ћ н а зи в а ис т о ри о г р а ф ском ш ко лом Л а т и н ке Пе р о ви ћ и л и но р ма т и в ном ш ко лом у с рп ској и с т ор и о г р а фи ји, у ко ју, к а о њ е не н ај д о с лед н и је п р ед с т а в н и ке, у б р аја још и Ол г у По по ви ћ О б р а до ви ћ и Д у б р а в к у С т о ја но ви ћ.
12 Ис т и ч у ћ и не до с т ат ке у де мо к рат ском у ре ђе њу Кра ље ви не Ср би је, к а о и к а ш њ е њ е у и з г ра д њи к а п и т а л и с т и ч ког/г ра ђа н ског д ру ш т в а ко је је ус ло ви ло не и з д и ф е р ен ц и р а н у с о ц и ја л н у с т р а т и фи к а ц и ју, п рипа дн ице ов е ис т о ри о г р а ф ске ш ко ле м и ш љ ењ а је д и нс т в ене с у у оце ни да се дру штве ни и по ли тич ки раз вој Ср би је на пре ло му 19. и 20. в е к а зн а ч ај но р а з л иков а о од з а п а дноев р опск и х з ем аљ а к а о но р м а т и вн и х модел а. С т ог а је, н апо с ле тк у, у п р ав о о с об ен и српски пут у мо дерност условио трај не дефи ци те по ли тич ке култу ре у срп ском дру штву и ње го ву отво ре ност ка ко лек ти ви зму и ау т о ри т ар ној в ла да ви н и к р оз ч ит аво 20. с т о ле ће. 15 А на л и зи ра ју ћ и и н т еп р ет ац ије помен ут и х аут орк и А нт он и ћ з а к љу ч у је да је р еч о н е у т ем ељ ен о м п о јед н о с т а в љи в а њу и, н а ко н ц у, и с к р и в љ а в а њу и с т ор и јс ке с т в а рн ос т и, п р ис т у п у ко ји и д еол ош ке и п ол ит и чке су ко бе ка ра к т е ри с т и ч не за с рп ско д ру ш т во из де ве де се т и х г о д и на 20. ве ка про јек ту је на ње гов по че так. До з ад о в о љ а в а ју ћ е г од г о в о р а н а п и т а њ е д а л и је С рбија, о б л и ком по л и т и ч к и х и н с т и т у ц и ја и к а р а к т е р ом д ру ш т в е н и х одно с а, з а о с т а ја л а у п р о це с им а моде р н и з а ц ије у однос у н а д руг а савре ме на дру штва мо гу ће је сти ћи узи ма ју ћи у об зир сле де ће ч и ње н и це: а) да н и је по с т о јала јед на ау т ент и ч на мо де р нос т н и т и с а мо је да н у н иф ормн и п у т у моде рно с т с ав р емена д руш т в ена те о ри ја и ис тра жи ва ња по сто ко ло ни ја ли зма (као и при сту пи глоб а лне и св е тске ис т орије) у в е рљив о г ов ор е у п рилог пос т ојањ а ви ше с т ру к и х мо де р но с т и (m ult iple m o d e r ni t i e s), 16 при че му друш т ва за па д не Евро пе не мо г у да сл уже као оба ве зу ју ћ и нор ма т и в н и модел и; б ) да је п ри л и ком и з но ше њ а вред но сн и х су до в а о с т е пе н у раз ви је но сти /не раз ви је но сти од ређе ног дру штва и ње го вих инс т и т у ц и ја н е о п ход н о ф е н о м е н е п о с м а т р а т и у н у т а р ш т о ш ир е г р е г и о на л ног и ев р оп ског кон т ек с т а бу д у ћ и да с е је д и но њи хо ви м поређе њем мог у ус по ста ви т и од ре ђе н и од но си зна че ња. М и мо то га, сва ка ко би ва ља ло има ти у ви ду и Ко зе ле ков кон цепт исто вре мено сти не и сто вре ме но га (Gleichze i tigkeit des Ungleichzeitigen) напо р ед ног од вија њ а п р о це с а ко ји п ри п а д а ју р а з л и ч и т и м епох ам а а ко ји се од ви ја ју у исто вре ме. Ово препли тање различитих времен ск и х с ло је в а (Z e it sc hic hte n) мо гло би да по слу жи као ко ри сно 15 Уп. Л а т и н к а Пе р о ви ћ, Из м е ђ у а н а р х и је и а ут о к ра т и је: с рп с ко д р у ш т в о н а п р е л аз им а в еков а ( XIX XXI), Хе л с и нш к и одб о р з а љу дс к а п р ав а у С рб ији, Б е о г ра д ; Олг а Попови ћ Обрадови ћ, Па р л аме нт ар иза м у Срб ији од до г о д и н е, С л у ж б е н и л и с т С РЈ, Б е о г р а д 19 98; Д у б р а в к а С т о ја н о в и ћ, С р б и ја и де мо кра ти ја : исто риј ска сту ди ја о злат ном до бу срп ске де мок р а т и је, Удру же ње за дру штве ну исто ри ју, Бе о град S. N. Ei s e n s t a d t, Mu l t i ple Mo d e r n i t i e s, D a e d a l u s, Vol. 129, No. 1 (2000), Уп. S e b a s t i a n C o n r a d, E n l ig ht e n m e nt i n Glo b a l H i s t o r y: A H i s t o r i o g r a p h i c a l C r i t i q u e, T h e A m e r i c a n Hi s t o r i c a l Re v i e w, Vol. 117, No. 4 (2012),
13 по ла зи ште за раз у ме ва ње истовреме ног постојања потпуно традиц и о н а л н и х н а јед ној, и и з у з е т но мо де р н и х д ру ш т в е н и х п р оцес а на дру гој стра ни. 17 Својеврсн у по т врд у Ко зе ле ко вог кон цеп та п редс т а в љ а ју и п р о це си и з г р а д њ е ба л к а н ск и х на ц и ја ко ји с у с е од вија л и ра з л ич и т и м т ем пом. Док с у неке на ц и је, по п у т с рп ске, г рч ке и бу г а р ске, би ле у по т п у но с т и кон с т и т у и с а не по че т ком 20. в е к а нас т о јањ ем да у н у т а р г ра н и ца св о ји х но ви х на ц и о на лн и х д рж ав а о бух в а т е ве ћ ин у св оји х суна р одн ик а, по је д и н и на р о д и (А л ба н ц и, Ма ке дон ци, бо сан ски му сли мани) тек су за по чи ња ли сво ју дру штвен у д и ф е р е н ц и ја ц и ју с т в а р а ју ћ и и н т е л и г е н ц и ју ко ја је, у ф о рм и кул тур ног рада, покретала на цио нал не препороде, тј. формулиса ла и ш и ри ла на ц и о на л и с т и ч ке и де о ло г и је. У до ме н у д ру ш т ве не ис т о ри је, т ј. ис к а з а но бр о деловск и м р еч н и ком, на н и воу с р ед њ ег т р а ја њ а, п о с т о ја л и с у, јед н и п о р ед д р у г и х, о б л и ц и д р у ш т в е н о г ор га ни зо ва ња ко ји се у по је ди ним к ра је ви ма Ба л кан ског по л у о ст р ва н и с у ме њ а л и в е ко ви ма док с у с е, ис т о в р е ме но, од ви ја л и п р о це си мо де р н и з ац и је. Та ко је би ло мо г у ће да по че т ком 20. в ек а у пор едо са фе у да л н и м од но си ма и сло јем за ви сн и х се ља ка-к ме то ва у Бо сн и и Хер це го ви ни по сто је и ка питалистичка индустријска производња и рад ни штво као мо дер ни дру штве ни слој. Слич но то ме, док је ве ћи на жен ског ста нов ни штва и да ље жи ве ла уну тар окви ра п р оп ис ан и х но рм ам а т р ад и ц ио н а л ног п ат рија рх а лног д руш т в а, исто вре ме но су се ја ви ли по че ци ор га ни зо ва ног по кре та за еманц и па ц и ју же на. 18 Ако сe, ува жа ва ју ћи по ме ну те те о риј ско -методолошкe претпо с т а в ке, п ри с т у п и а на л и зи и к ри т и ч ком п р о це њи в а њу не к и х од су ш т и н ск и х еле ме на т а мо де р н и за ц и је, ка о ш т о су цен т ра л и за ц и ја вла сти, ус поста вља ње формалног правног поретка и снажног биро крат ског апа ра та, дру штве но ра сло ја ва ње, по ја ва но вих про феси ја, вертикал на и хо ри зон тал на дру штве на по кре тљивост, урбан и з а ц ија, е ко ном ск и р а з в ој под с т а к н у т и н д у с т ри ја л из ац ијом и по ве ћа њем ма те ри јал не про из вод ње, се ку ла ри за ци ја друштва, еманц и па ц и ја же на, сма њ е њ е б р о ја не п и сме н и х, он да је Ср би ја, иа ко по сте пе но и раз ли чи тим тем пом у по је ди ним обла сти ма, пред став љ а л а д ру ш т в о с а и з р а зи т о мо де р н и м по л и т и ч к и м и к ул т у р н и м и нс т ит уц и ја ма и с а, ис т и на, сна ж н и м р е л и к т и ма па т рија рх а лн и х д ру ш т ве н и х од но са. 19 Ко нач но, са ста но ви ш та по л и т и ч ког си сте ма, 17 Re i n h a r t Ko s el le ck, Z e i t s c h i c h t e n. S t u d i e n z u r Hi s t o r i k (m i t e i n e m B e i t r a g von Hans-Ge org Ga da mer), Frank furt: Su hr kamp Ver lag, Уп. Тр а ја н С т о ја н о в и ћ, Б а л к а н с к и с в е т о в и. Пр в а и п о с л е д њ а Ев р оп а, E q u i l i b r i u m, Б е о г р а д H a n s - U l r ic h We h le r, M o d e r n i s i e r u n g s t h e o r i e u n d G e s c h i c h t e, Göttingen: Van den ho eck & Ru precht, Уп. Hol m Su ndhau sse n, Histor i sche S tat ist ik S e rbie n s : mit europäischen Ver gle ic hsda ten, München: R. Ol den bo urg,
14 по с т о ја ње п у ног пар ла мен т а ри зма и де мо к рат ског би рач ког п ра ва (ко је су по се до ва ли сви пу нолет ни му шкар ци) не сум њи во по твр ђује тезу да је у Срби ји на кон би ло ус по ста вље но либерално -демо крат ско по ли тич ког уре ђе ње. Ово тим пре ако се оно упо ре ди с а и з б ор н и м си с т е мом у сус едној Х а б з бу р ш кој мо нар х и ји док је оп ш т е би рач ко п раво за м у ш карце у аус т ри јском де л у Хаб збу р ш ке мо нар х и је ( Ц и слај т а н и ји) ус по с т а в љ е но т ек 1907, у у г ар ском де л у мо на р х и је је св е до к р а ја Пр в ог св е т ског ра т а би р ач ко п р ав о било и з у з е т но ог р а н и че но по с т о ја њ ем и мо ви н ског цен з у с а. 20 Ис т о р и о г ра ф и ја и д р у ш т в е н о се ћ а ње У сво ме к ла си ч ном т ек с т у по све ће ном фе но ме н у ко лект и вног с е ћ а њ а Мо рис А л бв а кс по к а з а о је да д ру ш т в е но с е ћ а њ е по в е з у је ра зно л и к а по јед и нач на се ћ а њ а, к а о и ра з л и ч и т а се ћ а њ а по је д и н и х д ру ш т ве н и х г ру па, у ко хе рен т н у п рипове с т. 21 Као та кво, дру штвено па м ће њ е п р ед с т а в љ а о б л и к с а мо р а з у ме в а њ а с а мо г а д ру ш т в а и је да н од с а с т а в н и х ч и н и л а ца њ е г о в ог ко лек т и в ног и ден т и т е т а. Након распада југословенске државе и обна вља ња срп ске др жавно сти на по чет ку 21. ве ка, ја ви ла се по тре ба не са мо за кри тич ким вред но ва њем ју го сло вен ског ис ку ства срп ске на ци о нал не ин тег р ац ије ( Бр а нко Пет р анови ћ) в ећ и з а понов н и м ус по с т а в љ а њ ем кон т и н у и т е т а с а т ра д и ц и ја ма мо де р не с рп ске д р ж а в е и з ме њ е не дру штве не и по ли тич ке окол но сти усло ви ле су и по тре бу за друг а ч и ји м с а д р ж а ји ма д ру ш т в е ног с е ћ а њ а. Уп р а в о на ову окол но с т у по з о рио је и п ри р е ђи в ач ис т а к а в ш и д а р е кон с т ру кц ија е похе , са ма по се би, већ пред ста вља ди ја лог са по ко ле њи ма на ших де до ва и пра де до ва (стр. 20). У том сми слу, књи гу Ср б и ваља ра зумет и ка о изра з нас т ојања да се, са с т ановиш т а на у ч не р а ц и о на л но с т и, ов о д ру ш т в е но с е ћ а њ е и з но в а з а сн у је на највред ни јим иску стви ма срп ске про шло сти то ком по менутог раздобља. Сто га је, као сво је врсна ме ста се ћања у са вре ме ном друштву, при ре ђи вач (а уз ње га на ро чи то још и Сло бо дан Ан то нић) ис та као упра во оне са др жа је ко ји из са вре ме не пер спек ти ве де лују као нај вред ни ји у пр вом ре ду то су за сво је вре ме из у зет но нап ре да н л и бе ра л но -де мо к ратск и пол ит и ч к и пореда к и свес т ран и кул тур ни и на уч ни раз ви так, ко ји су мо дер ну срп ску на ци ју учин и л и саставн и м де лом европ ског ц и ви л и за ц иј ског com mon we alth-a. Пру ж а ју ћ и р а ц и о на л на зна њ а о јед ном од нај в а ж н и ји х р а з до бљ а 20 Уп. Ro bert A. Kann, A Hi story of the Hab sburg Em pi re, , Ber kley, Ca: Uni ver sity of Ca li for nia Press, Уп. Мо рис Ал бвакс, Д р у ш т в е н и окв ир и п а мћења, Med it e rr a n P ubl i sh i ng, Но ви Сад
15 модер не срп ске историје, књига посред но ис ка зу је на ду да је мо гућа бу дућ ност ко ја је ква ли та тив но дру га чи ја од са вре ме но сти. Управ о у т ом см и с л у к а о усме р а в а њ е људ ског де ло в а њ а ( ж и в о т не п р а к с е ) ис по љ а в а с е д ру ш т в е н а фу н к ц и ја на у ч не ис т о ри о г р а фи је. 22 С т о г а, о си м не с у м њи ви х с т ру ч н и х к в а л и т е т а, к њи г а ко ју је у р е д ио М и лош Ко ви ћ по с е д у је да ле ко ш и ри д ру ш т в е н и зна чај бу ду ћи да пред ста вља ва жан при лог ре струк ту ри ра њу ко лек тивног па м ће њ а с рп ског д ру ш т в а, а т и ме и с а в р е ме ног на ц и о на л ног иден ти те та на те ме љу исто риј ских зна ња. Ко н ач но, б о г а т с т в ом с а д р ж а ја, ш и ри ном зн а њ а и д у би ном а на л и з а к њи г а Ср б и Ис т о р и ја и де ја п р ед с т а в љ а де ло б е з п р е с е да на у с рп ској ис т о ри о г р а фи ји ко је у нај б о љ ем см и с л у све до чи о ње ној те о риј ској и методоло шкој раз ви је но сти. На до везав ши се на тра ди ци је исто ри је иде ја као по себ ног прав ца у српској ис т ори о г ра фи ји ко ји с у з а сно в а л и Јо в а н С ке р л и ћ и Слоб ода н Јо в а но ви ћ, М и лош Ко ви ћ и х је н а до г р а д ио од л и ч н и м у видом у глав не то ко ве са вре ме ног исто риј ског ми ш ље ња, чи ме је исто ри ја и деја до би ла по се ба н к ва л и т е т. За х ва љу ју ћ и т о ме, не са мо с рп ска и с т о р и о г р а ф и ја в е ћ и и с т ор и јс к а к у лт ур а у ц ел ин и з н ач ајн о је обо га ће на и по диг ну та на ни во ко ји умно го ме пре ма шује уобичаје не с т а н дар де. У т ом см и сл у, М и лош Кови ћ је п риред ио к анонско де ло с рп ске ис т о ри о г р а фи је. 22 Jör n Rü s e n, H i s t o r i c a l Na r r a t io n: Fo u n d a t io n, Ty p e s, Re a s o n, Hi story and T h e o r y, Vol. 26, No. 4 (1987),
БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а
More informationОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп
More informationк ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б
More informationСР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.
АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа
More informationИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А
Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ
More informationО ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ
Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи
More informationДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ
UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:
More informationБУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка
18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by
More informationА К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a
More informationМЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ
Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra
More informationПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in
More informationФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v
More informationУ Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs
More informationГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић
ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008
More informationО СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА
П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли
More informationКОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs
More informationМО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?
UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО
More informationБОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град
Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо
More informationПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o
More informationМЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.
ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.
More informationКОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1
Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с
More informationПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve
More informationСТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА
More informationЈ ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u
More informationП РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА
И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про
More informationМEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка
More informationЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ
Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог
More informationДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод
Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни
More informationП РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ
Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и
More informationНЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И
С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји
More informationН А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *
Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А
More informationД ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са
More informationДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА
UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с
More informationЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n
More informationОри ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.
More informationПрилог проучавању вијетнамске куће у низу
UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н
More informationА Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ
UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д
More informationОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва
ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра
More informationНА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ
Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v
More informationКО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s
More informationК РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)
Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n
More informationЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:
Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у
More informationПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А
Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА
More informationТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1
Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА
More informationПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs
More informationНУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a
More informationЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА
ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом
More informationОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b
More informationПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад
More informationСВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА
UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ
More informationО ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,
More informationРАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ
More informationКОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е
Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d
More informationOД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А
С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би
More informationУЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А
Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з
More informationКЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ
More informationНАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST
Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА
More informationИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА
More informationПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s
More informationПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е
UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л
More informationВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР
More informationА ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А
Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла
More informationSavremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")
From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute
More informationЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *
Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми
More informationДеци је место у породици
Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори
More informationНИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ
More informationРАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ
More informationФактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење
Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА
More informationН Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ
Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e
More informationРАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА
UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,
More informationХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ
More informationНА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ
Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ
More informationПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА
ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу
More informationКУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА
Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ
More informationЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И
Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d
More informationОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c
More informationАНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду
Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ
More informationISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1
ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП
More informationБУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a
More informationЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И
UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски
More informationУМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ
Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук
More informationТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ
НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art
More informationО ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1
Слађана Цукут (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци) Научни рад УДК 81 276.4(497.6 Дервента) О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 САЖЕТАК У овом раду прика за ни су ме ха ни зми на стан ка не ких
More informationЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе
ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра
More informationП РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )
Пре глед ни чла нак 343.221 doi:10.5937/zrpfns51-15493 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В
More informationО Њ О О О О О Л К КОЛ Ј Л Ћ О КОЛ К 7/2018. О - 1
.. 51 05.09. 2017. О Њ О О О О О Л К КОЛ Ј Л Ћ О КОЛ К 7/2018. О - 1 , 2017/2018... 1950. 70 80. 1961. ђ.,. 1978/1979., К Д, 1979.. ђ ( ), ( ), ( ), ( ), ( ). И. ( ). 24. 1995.. 23. 1997.. Ђ Ђ.10, ђ,,
More informationС Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л
С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су
More informationМЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *
УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА
More informationСУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра
С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај
More informationУЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ
УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО
More informationПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ
Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.
More informationМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
More informationКОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @
More informationACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
More informationКУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри
More informationЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА
ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к
More informationФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1
Т И ЈА Н А Т Р О П И Н ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1 Fan fic tion, фан фик ци ја, фа нов ска про за све су ово по тен ција л н и називи за фе но мен ко ји је, иа ко гло
More informationП РО СВЕ Т И Т Е Љ СТ ВО У ГЛО БА Л НОЈ ИСТО РИ Ј И: ИСТО РИ О Г РАФ СК А К РИ Т И К А
Е С Е Ј И С Е БА С Т И ЈА Н КОН РА Д П РО СВЕ Т И Т Е Љ СТ ВО У ГЛО БА Л НОЈ ИСТО РИ Ј И: ИСТО РИ О Г РАФ СК А К РИ Т И К А Про све ти тељ ству је ду го при па да ло кључ но ме сто у при пове сти ма свет
More information