КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Transcription

1 Ори ги нал ни на уч ни рад :061.1ЕУ(497.11) doi: /zrpfns Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b p f.u n s.a c.r s КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ КОН Т РО Л Е У П РА ВУ КОН К У РЕН Ц И Ј Е СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Са ж е т а к: Рел ев а н тн и и зв ор и п рав а конк уре нц ије Срб ије и Ев р опс ке уни је не де фи ни шу шта се сма тра кон цен тра ци јом, не го од ре ђу ју ко је по - с л о в не оп е ра ц и је в о де кон ц е н т ра ц и ји у че с н и ка н а т р ж и ш т у. Пре м а т о м е д а л и у т и ч у н а п р о м е н у п р а вн о г п ол о ж аја у ч ес н ика у ко нц е нт р ац ији, с в е кон цен тра ци је мо гу да се поделе на следећи на чин. Пр ву гру пу чи не кон цен - т ра ц и је ко је до в о де до с т ат ус н и х п ромен а у че с н и ка н а т р ж и ш т у, од но с но у ко ји м а је да н и л и о ба у че с н и ка н а т р ж и ш т у г у бе п ра в н и с у бје к т и в и т е т. То с у ко нц е нт р а ц и је с п а ја ње м. Д р у г у г р у п у п р е д с т а в љ а ј у ко н ц е н т р а ц и је сти ца њем кон тро ле над циљ ним дру штвом. У овом слу ча ју уче сни ци у кон центра ци ји по ве зу ју се уго во ром, а из ме ђу њих се ус по ста вља од нос над ре ђе - н о с т и и п од ређен ос т и. Кон ачн о, з аје дн ичко ул агање д в а и л и в и ш е у чес н ика н а т р ж и ш т у з а т ра ј н о о ба в ља ње с в и х фу н к ц и ја са м о с т а л н ог п р и в ре д н ог с у бје к т а с м а т ра се кон ц е нт рац ијом, а о с н о в м у је угов орн о п ов ез ив ање је р се њи ме не ме ња прав ни по ло жај уче сни ка на тр жи шту. Пред ме т ра да је п ој мов но од ре ђе ње и ана л и за кон це н т рац ија сп ајање м уче сни ка на тр жи шту и кон цен тра ци ја сти ца њем кон тро ле у пра ву кон - ку рен ци је Ср би је и Европ ске уни је. К љу ч не р е чи: п ра в о кон к у ре н ц и је, кон ц е н т ра ц и је, сп а ја ња, кон т р о л а, од л у ч у ј у ћ и у т и ц а ј. 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Концент рац ије у чесн ик а на т рж иш т у, по р ед р е с т ри к т и в н и х спо ра з у ма и з лоу по т р е б е дом ина н тног полож аја, п р едс т ав љ ају т р ећ и и нс т ит у т в ећ и не 533

2 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Концентрације спајањем учесника на тржишту... (стр ) модерних права конкуренције. Концентраци је су за бра ње не ако се њи ма ствара и/или ја ча до ми нан тан по ло жај на тр жи шту или ако је њи хо ва по сле ди ца с л а б љ ењ е конк ур е нц ије. Ут в рђив ањ е у т иц аја конце нт р ац ије н а т рж иш н у утак ми цу вр ши се у по ступ ку њи хо ве кон тро ле, јер се та да вр ши се раз гран и че њ е и з ме ђу ш т е т н и х и он и х т р а н с а к ц и ја ко је под с т и ч у кон к у р ен ц и ју. 1 Кон тро лом кон цен тра ци ја обез бе ђу је се да про це си промене тржишне структ у р е п у т ем спа ја њ а и л и повезив ањ а т рж и ш н и х у че сн и к а не у з р о к у ју т рај н у ш т е т у кон к у р ен ц и ји. Пој мовно одр еђ ењ е кон цен т р а ц и ја је од с у ш т и н ског зна ча ја за по сту пак њи хо ве кон тро ле. П р а в н о р е г у л и с а њ е ко н ц е н т р а ц и ја у Е У р е з у л т а т је в иш ег од иш њ е г ра звоја п ра вн и х п равила. 2 Да нас је на сна зи Уред ба Са ве та (ЕЗ) бр. 139/2004 о д 20. ја н у а р а г о д и н е о ко н т р о л и ко н ц е н т р а ц ија и зм еђ у п р е дуз ећ а 3 (да ље у тек сту: Уред ба 2004). По ред то га, Ко ми си ја ЕУ усво ји ла је г о д и не Пре ч и ш ће н и т е кс т Оба в е ш т е ња о н а д л е ж н о с т и н а о с н о в у Уре д бе о кон т р о л и кон ц е н т ра ц и ја и з м е ђ у п ре д у з е ћ а 4 (да ље у тек сту: Оба ве ште ње ЕК) чи ја је свр ха пру жа ње смер ни ца у ве зи са нај ва жни јим пи та њи ма у праву кон цен т р а ц и ја. Ра д и с е о св е о бу х в ат н и м и о ба в е з у ју ћ и м у п у т с т ви ма на осно ву ко јих уче сник на тр жи шту мо же бр зо да утвр ди да ли је и у ко јој ме ри њ е г о в а н а ме р а о б у х в а ће н а но рм ам а о кон т р о л и кон це н т р а ц и ја, ч а к и п р е не го што се обра ти Ко ми си ји ЕУ. У Оба ве ште њу је од ре ђен по јам кон цен- 1 О з н ач ај у к о нк ур е нц иј е в и д. Јов ан а Ђ ур ич и ћ, Ус аг л аш ен а п р а к с а и / и л и с в ес н и п а р а ле л и з а м н а о л и г о по л и с т и ч ком т рж иш т у, Зб о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в ом Са ду (Збор ник ра до ва ПФНС), 1/2011, Буд ућ и д а о с н ив ачк и у г ов ор и н ис у с ад рж ал и одр едб е о ко нц е нт р ац ијам а, с ход н о су при ме њи ва ни чл. 81 и 82 Уг о в о р а о Ев р о п с ко ј з а је д н и ц и (да ље у тек сту: УЕЗ). Ко ми си ја ЕУ и Суд прав де по ку ша ва ли су да по сто је ћу прав ну пра зни ну по пу не ту ма че њем чл. 81 и 82 УЕЗ та ко да се њи ма об у хва те и не ке кон цен тра ци је. Вид. пре су ду у пред ме ту Con ti nen tal Can (Eu ro pem bal la ge Cor po ra tion and Con ti nen tal Can Com pany Inc. v Com mis sion of the Eu ro - pean Com mu ni ti es, Ca se 6-72, 21 Fe bru ary 1973). Вид. ви ше код H. Ga me rith, M. Win ner, Wettbe - wer bsrecht II Ka rtg Kar tel lrecht, Wi en, , 97; Р. Д. Ву ка ди но вић, Ув о д у и н с т и т у ц и је и пра во Европ ске уни је, Кра гу је вац 2011, 415. На веде не од редбе нису могле да буду основ пре вен тив не све о бу хват не кон тро ле кон - ц е н т р а ц и ја, п а је С а в е т м и н и с т ар а г од ин е ус в ојио Уред бу Са ве та (ЕЕЗ) бр. 4064/89 од 21. д е ц е м б р а о ко нт р ол и ко нц е нт р ац ија и з м еђ у п р е дуз ећ а (C ou nc il Reg ul at i o n ( EEC) No 4064/89 of 21 De cem ber 1989 on the con trol o f c o n c e n t r a t i o n s b e tw ee n u nd e rt ak i n g s, O ff ic i a l Jo ur nal L 395, , 1-12). Ур ед б а и з г о д и н е и з м е њ е н а је Уред бом Са ве та (ЕЗ) бр. 1310/97 од 30. ју на о из ме ни Уред бе (ЕЕЗ) бр. 4064/89 о кон тро ли кон цен тра ци ја из међ у п р е д у з е ћ а (Co un cil Re gu la tion (EC) No 1310/97 of 30 Ju ne 1997 amen ding Re gu la tion (EEC) No 4064/89 o n t h e c o n t r o l o f c o nc e nt r at io n s b e tw e e n u n d e r t a k i n g s, O f f i c i a l J o u r n a l L 18 0, ,1-6.) ко јом су уве де не зна чај не из ме не у пра во кон цен тра ци ја. 3 Уред ба је усво је на 20. ја ну а ра го ди не, а сту пи ла је на сна гу 1. ма ја г о д и не. Co un cil Re gu la tion (EC) No 139/2004 of 20 Ja nu ary 2004 on the con trol of con cen tra ti ons b e t w e e n u n d e r t a k i n g s, Of fi cial Jo ur nal L 24, C o m m i s s i o n C o n s o l i d a t e d J u r i sd i ct ion a l N o t i c e u n d e r C o u n c i l R e g u l a t i o n ( E C ) N o 139/2004 on the con trol of con cen tra ti ons bet we en un der ta kings, OJ C95,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 т ра ц и је и з а јед н и ч ког по д ух в ат а с а по тп ун и м фу н кц ијама, на које у чесн ике на тр жи шту се при ме њу је и на чин ра чу на ња го ди шњег при хо да. 5 У Ср би ји до нет је го ди не За кон о з а ш т и т и кон к у ре н ц и је 6 (да ље у тек сту: ЗЗК). Њи ме је ре гу ли са на и област кон цен трација и њихове кон тро - ле. ЗЗК у осно ви сле ди ре ше ња Уред бе из У д о м а ћ е м п р а в у ко н к у р е н ц и је ко р и с т и с е п о ја м ко н ц е н т р а ц и је. 7 У п р а ву ЕУ и Ср би је кон цен т р а ц и је п р ед с т а в љ а ју оп ш т и по ја м ко ји м с у о б у- хва ће ни слу ча је ви спа ја ња уче сни ка на тр жи шту, стицањa кон тро ле над ц и љ н и м д руш т в ом и з аједн и чк и пос ловн и под ух в ат ( join t ve nt ure), одно сно з а јед н и ч ко ул а г а њ е. 8 У по гле ду тер ми но ло ги је, у европ ском пра ву кон ку рен ци је по сто ји ау то - но ман по јам un der ta king (нем. das Un ter neh men, хрв. под у зет ник), чи је ствара ње је било н уж но да би се п рев азиш ле ра з л и ке и з ме ђу п ра в н и х п ра ви ла д р ж ав а ч ла н ица. У с рп ском је зи к у u n d e r t a k ing с е уо би ча је но п р е в о д и к а о п редузе ће. Иако п ревод н ије у потп уност и а де к ва тан, у ра д у ће би т и ко ри ш ћен у оном зна че њу ко је му да је ко му ни тар но пра во. Пред у зе ће у европ ском праву кон к у рен ц и је п ред с та в ља по себ н у ка т е г о ри ју п ра в н и х субјекат а на ко је се п ри ме њу ју п ра ви ла кон к у рен ц и је. У из во ри ма п ра ва ЕУ не од ре ђу је се по ја м п ред у зе ћа. Де фи н и ц и је се на ла зе у од л у ка ма Ко м и си је и п ре су да ма су до ва, ко је по ја м т у ма че ш и ро ко. На и ме, у пој мов ном од ре ђе њу Ко м и си ја и су до ви по ла зе од тзв. функ ци о нал ног при сту па при че му се у об зир узи ма де лат ност и фу нкција субјекта, док је потп уно ирелевантан ње гов прав ни об лик или фор ма. 9 У до ма ћем пра ву ко ри сти се оп шти по јам у че с н и к н а т р ж и ш т у, ко ји је на стао по угле ду на u n d e r t a k ing, а л и он и н и с у с а д р ж и н ск и и ден т и ч н и Вид. Оба ве ште ње ЕК, 4, па ра 3. 6 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 51/2009 и 95/ Чл. 17 ЗЗК. 8 У е н г л е с кој т е р м и н о л о г и ји п о с т о ји д у а л и т е т и ко р и с т е с е т е рм и н и mer ger и conc e n t r a t i o n. По јам mer ger у ужем сми слу ко ри сти се у пра ву при вред них дру шта ва и од но си се на ста ту сну про ме ну спа ја ња, док се у ши рем сми слу по кла па са тер ми ном c o n c e n t r a t i o n. При том је c o n c e n t r a t i o n т е р м и н к а р а к т е р и с т и ч а н з а е в р о п с ко п р a в о ко нк у р е нц и је, д о к је mer ger свој ствен ен гле ском пра ву. 9 О пој му пред у зе ћа вид. ви ше код А. По шћић, По јам под у зет ни ка у еу роп ском п р а ву т р ж и ш н ог н ат је ц а њ а, З б о р н и к Пр а в н о г ф а к ул т е т а С в е у ч и л и ш т а у Р и је ц и ( З б о р н и к ПФСР), 2/2008, Пред у зе ће у ко му ни тар ном пра ву кон ку рен ци је је сва ки су бје кат ко ји оба вља при - в р ед н у д е л а т н о с т н е з а в и с н о од њ е г о в е ф о р м е и ф и н а н с и р а њ а. Вид. обим ну суд ксу п р а к с у код J. Bor nkamm, F. Mon tag, F.J. Säcker, Münche ner Kom men tar Europäisches und De utsches We t t b e w e r b s r e c h t K a r t e l l r e c h t, Mi s s b r a u c h s - u n d Fu s i o n s k o n t r o l l e, Band I, München , 2620 фн Вид. ви ше код И. Ра кић, Ко н ц е н т р а ц и је п р и в р е д н и х с у бје к а т а у Ре п у б л и ц и С р б и ји са освр том на пра во Европ ске уни је, д о к т о р с к а д и с е р т а ц и ја, П р а в н и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у, Бе о град 2014,

4 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Концентрације спајањем учесника на тржишту... (стр ) Уче сни ком на тр жи шту сматра се свако прав но и фи зич ко ли це ко је не по средно и л и по с р ед но, с т а л но, по в р е ме но и л и јед но к р ат но у че с т ву је у п р о ме т у ро бе, од но сно усл у г а, не за ви сно од њи хо вог п ра в ног с т а т у са, об л и ка сво ји не и л и д р ж а в љ а н с т в а, од но сно д р ж а в не п ри па д но с т и ПО ЈА М КОН Ц ЕН Т РА Ц И ЈА Пој мов но од ре ђе ње кон центрација је су штин ски ва жно за тран спа рент - ност по ступ ка њи хо ве кон тро ле. Уче сни ци на тр жи шту тре ба да зна ју да ли с у њи хо в е т ра н с а к ц и је о б у х в а ће не п ра ви л и ма о кон т р ол и концент рац ија и з нај ма ње два раз ло га. Пр ви раз лог, ако од ре ђе но по на ша ње мо же да се сма тра кон це н т р а ц и јом т р ж и ш н и у чесн иц и т р еб а св оје пос т уп ањ е д а уск л аде с а п р а ви л и ма ко ји ма с у р е г у л и с а не кон цен т р а ц и је и њи хо в а кон т р о л а. Д ру г и, а ко т р а н с а к ц ија не п р едс т ав љ а конце нт р а ц и ју, а н а ру ш а в а кон к у р е н ц и ју она ће би ти об у хва ће на од ред ба ма о за бра ни зло у по тре бе до ми нант ног по - ло жа ја или за бра ни ре стрик тив них спо ра зу ма. Упра во по јам кон цен тра ције пред ста вља основ за раз гра ни че ње да ли се на нпр. спо ра зум уче сни ка на т р ж и ш т у п ри ме њу ју п ра ви ла о кон т р о л и кон цен т ра ц и ја и л и п ра ви ла ко ји ма с е кон т р о л и ше по на ша њ е у че сн и к а на т р ж и ш т у. Н а и ме, на спо р а з у ме ко ји п р ед с т а в љ а ју кон цен т р а ц и ју ис к љу ч и в о с е п ри ме њу ју п р а ви л а о кон т р о л и кон цен тра ци ја, док се на све оста ле спо ра зу ме уче сни ка на тр жи шту приме њу ју пра ви ла из чл. 101 ФЕУ 12, од но сно чл. 10 ЗЗК. Кон цен траци је мо же мо појмов но од ре ди ти као раз ли чи те об ли ке трајног по в е зи в а њ а у че сн и к а на т р ж и ш т у на с т а т у сној и /и л и у г о в о р ној о сно ви ко ји м а с е с т в ар а п р а вно и /и л и ф а кт и чко (е кономско) з аједн иш т в о и змеђу у че сн и к а кон цен т р а ц и је, п ри че м у с у у че сн и ц и кон цен т р а ц и је п р е сп р о в е - де не кон цен т р а ц и је би л и п р а в но и еко ном ск и не з а ви сн и Вид. чл. 3(1) ЗЗК. 12 Вид. J. Bor nkamm, F. Mon tag, F.J. Säcker, Спа ја ња су та кве по слов не тран сак ци је у ко ји ма су два или ви ше прет ход но еко - н о м с к и н е з а в и с н и х п р ед у з е ћ а ко м б и н о в а н а н а т а к а в н а ч и н ко ји у к љу ч у је т р ај н у п р о м е н у у с т р у кт ур и и л и в л ас н иш т ву једн ог и л и в иш е одн ос н и х п р едуз ећ а. Ви д. D ef in i n g Me rge r Tran sac ti ons for Pur po ses of Mer ger Re vi ew до ступ но на ter nationalcompetitionnetwork. o r g /u p l o a d s / li b r a r y/d o c327. p d f. (јул 2015). Кон цен тра ци је се мо гу од ре ди ти као раз ли чи ти об ли ци ста ту сног или уго вор ног об је - д и њ а в а њ а п р и в р ед н и х с у бје к а т а којим а с е н а т р ај ној о с но в и ме њ а кон т р о л а н а д јед н и м и л и ви ше при вред них су бје ка та и ко ји ма се они до во де под за јед нич ку кон тро лу, чи ме се оства - р у је п о с л ов н о је д и н с т в о с в и х у ч е с н и к а у ко н ц е н т р а ц и ји ко ји с у д о т а д а б и л и н е з а в и с н и. И. Ра кић, 9. Вид. слич ну де фи ни ци ју код Д. Ак ша мо вић, Прав ни ре жим за кон цен тра ци је под у зетни ка у пра ву тр жи шног на тје ца ња ЕЗ и Хр ват ске с по себ ним освр том на мје ре ре струк ту- 536

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Ко н ц е нт р ац ијам а с е с м ат р ај у с ам о о н е о п е р а ц и је код ко ји х п о с т о ји про ме на у кон тро ли над уче сни ком на тр жи шту и код ко јих је про ме на конт р о ле т р ај на. 14 Трај не про ме не у кон тро ли над уче сни ком на тр жи шту во де п р о ме на ма т р ж и ш не с т ру к т у р е 15 и, сход но т о ме, з а њи х је з а и н т е р е с о в а но п р а в о кон к у р ен ц и је. Уред ба и ЗЗК не де фи ни шу шта се сма тра кон цен тра ци јом, не го одређују које послов не опе ра ц и је и т ра н са к ц и је во де кон цен т ра ц и ји у че сн и ка н а т р ж и ш т у. Не о д р е ђи в а њ е пој м а кон цен т р а ц и ја ус лов љ ено је п рил ик ам а ко је по с т о је у с а в р е ме ном по с ло в а њу. При в р ед н и с у бје к т и с е по в е з у ју н а нај ра з л и ч и т и је на ч и не па би пос т ојањ е дефи н и ц и је п р ед с т а в љ а ло опа сно с т да не ке кон цен тра ци је бу ду из у зе те из прав ног ре гу ли са ња. Пр ема Ур едби концент рац ија нас т а је к а да до ђе до т рај не п р о ме не кон т р о л е ус л ед с п а ја њ а д в а ју и л и в и ш е п р ед у з е ћ а и л и д е л ов а п р ед уз е ћ а ко ји су пре би ли не за ви сни (чл. 3(1)(а) Уред бе 2004.) или сти ца ња не по средне или по сред не кон тро ле над це лим или над де ло ви ма јед ног или ви ше дру гих пред у зе ћа од стра не јед ног или ви ше ли ца ко ји већ кон тро ли шу н ај м а њ е јед но п р едуз ећ е и л и од с т р ане једног и л и в и ше п р ед уз е ћ а, било ку по ви ном хар ти ја од вред но сти или имо ви не на осно ву уго во ра или на било ко ји дру ги на чин (чл. 3(1)(б) Уред бе 2004.). Та ко ђе, кон цен тра ци јом у см и сл у ч л. 3(1)(б ) Ур ед б е сма т ра с е и с т в а ра њ е з аједн и чког под ух в ат а, за трај но оба вља ње свих функ ци ја са мо стал ног при вред ног су бјек та. 16 Пре ма чл. 17(1) ЗЗК кон цен тра ци ја уче сни ка на тр жи шту на ста је у 3 случаја. Пр во, кон цен тра ци ја на ста је услед спа ја ња и других ста ту сних про - ме на у ко ји ма до ла зи до при па ја ња уче сни ка на тр жи шту у сми слу за ко на ко ји м с е у р е ђу је по ло ж ај п ри в р ед н и х д ру ш т а в а. Д ру г о, кон цен т р а ц и јом с е сма тра сти ца ње од стра не једног или више уче сни ка на тр жи шту, не по средне или по сред не кон тро ле у сми слу чл. 5(2) ЗЗК над дру гим уче сни ком на т р ж и ш т у и л и в и ше у че с н ик а н а т рж иш т у, и л и де лом, од но с но де ло в и м а д ру г и х у че сн и к а на т р ж и ш т у, ко ји мо г у п р ед с т а в љ а т и с а мо с т а л н у по с ло ву це ли ну. Тре ће, за јед нич ко ула га ње од стра не два или ви ше уче сни ка на тржи шту у ци љу ства ра ња новог учесника на тржишту или стицања зајед ничке кон тро ле у сми слу чл. 5(2) ЗЗК над по сто је ћим уче сни ком на тр жи шту, ри ра њ а кон цен т рац и ја и м је р е п ра ће њ а по на ша њ а су д и о н и к а кон цент рац и је, Збор ник ПФСР, 2/2008, Под ко н ц е н т р а ц и ја м а с е у п р а в у ко н к у р е н ц и је п од р а з у м е в а ј у с в е п р о м е н е ко је д о в о - д е д о с п а ја њ а, п р ип ајањ а, п р еуз им ањ а п р ив р едн и х д р у ш т а в а и л и о с т в а р и в а њ а ко н т р о л е над од ре ђе ним уче сни ком на тр жи шту од стра не дру гог уче сни ка на не ки дру ги на чин. Б. Бе го вић, В. Па вић, Увод у пра во кон ку рен ци је, Бе о град 2012, Оба ве ште ње ЕК, па ра Вид. па ра 20 Уред бе Чл. 3(4) Уред бе

6 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Концентрације спајањем учесника на тржишту... (стр ) ко ји по с л у је на д у г о р оч ној о сно ви и и ма св е фу н к ц и је не з а ви сног у че сн и к а на тр жи шту та ко ђе пред ста вља кон цен тра ци ју. И а ко по с т о је од р е ђе не р а з л и ке и з ме ђу р е г у л а т и в е ЕУ и Ср би је, ко је ће би т и п ред ме т да љи х ра з ма т ра ња, све кон цен т ра ц и је мо г у да се по де ле п ре ма то ме да ли ути чу на про ме ну прав ног по ло жа ја (ста ту са) уче сни ка у кон цент р а ц и ји. Пр ву г ру п у ч и не кон цен т р а ц и је ко је до в о де до с т а т у сн и х п р о ме на уче сни ка на тр жи шту, од но сно у ко ји ма је дан или оба уче сни ка на тр жи шту г уб е п р а вн и с у бје к т и в и т е т. Мо же мо и х н а з в а т и кон ц е н т р а ц и је с п а ја њ е м (фузије). Другу групу представљају концентрације стицањем контроле, одно - сно та к ва по ве зи ва ња у че сни ка на т р ж и шт у ко ји ма се ус по ста вља не по сред на или по сред на кон тро ла над уче сни ком на тр жи шту или ње го вим де ло ви ма, ко ји мо гу да пред ста вља ју по слов ну це ли ну. У овом слу ча ју по сто ји по ве - зи в а њ е на у г о в о р ној о сно ви, а и з ме ђу у че сн и к а кон цен т р а ц и је ус по с т а в љ а с е од но с на д р е ђе но с т и и подр еђенос т и. 17 Учесн иц и на т рж иш т у з ад рж ав ају п ра в н и су бјек т и ви т е т и фор ма л но -п ра в но су не за ви сн и, а л и de fac to т о н и су. Ко нач но, за јед нич ки по ду хват, од но сно за јед нич ко ула га ње за трај но оба - вља ње свих функ ци ја са мо стал ног при вред ног су бјек та сма тра се кон центра ци јом, а основ му је уго вор но по ве зи ва ње јер се њи ме не ме ња прав ни по ло жај уче сни ка на тр жи шту. С об зи ром на сло же ност и обим ност пред ме та ана ли зе, у да љем тек сту би ће раз ма тра не кон цен трација спајањем учесника на тржишту и концентрац и ја с т и ца њ ем кон т р о ле на д ц и љ н и м д ру ш т в ом, док ће п ит ањ е з аједн и чког ула га ња би ти пред мет раз ма тра ња у по себ ном ра ду КОН Ц ЕН Т РА Ц И ЈА С П А ЈА ЊЕМ У Ч Е С Н И К А Н А Т Р Ж И Ш Т У Спа ја ња уче сни ка на тр жи шту су у прав ном сми слу јед но став ни ја од дру гих об ли ка кон цен тра ци ја, али ни су то ли ко че ста у прак си. 18 Уред ба нај пре ре гу ли ше слу ча је ве трај не про ме не кон тро ле на - ста ле услед спа ја ња два или ви ше пред у зе ћа или де ло ва пред у зе ћа ко ји су р а н и је би л и не з а ви сн и. 19 Уред ба не де фи ни ше по јам спа ја ње, што је ра зу мљи во ако се има у ви ду по сто ја ње зна чај них раз ли ка у прав ном ре гул и с а њу с т а т у сн и х п р о ме на п рив р едн и х д руш т ав а у зем љ ама ч лан ицама ЕУ. У Оба ве ште њу ЕК на во ди се да спа ја ње у сми слу чл. 3(1)(а) Уред бе на с т а је ка да се д ва и л и ви ше не за ви сн и х п ред у зе ћа сје д и не у но во п ред у зе ће 17 Вид. J. Bor nkamm, F. Mon tag, F.J. Säcker, П р е м а го ди шњим и з в е ш т а ји м а о р а д у Ко м и с и је за з а ш т и т у ко н к у р е н ц и је (КЗК) за 2013 и г о д и н у пред КЗК одо бр е но је 2 кон цен т ра ц и је по осно ву спајањ а или д руг и х стат у сн и х п р о ме на од укуп но 182 п р ед ме т а. По да ц и до с т у п н и на ht t p:// w w w.k z k.gov.rs/i z ve sta ji. 19 Чл. 3(1) Уред бе 2004.

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 и п ре с т а н у да по с т о је ка о са мо с т а л н и п ра в н и су бјек т и. 20 Да кле, спа ја ње посто ји ка да до та да два или ви ше прав но и еко ном ски не за ви сних уче сни ка на т р ж и ш т у и з г у б е с оп с т в е н и п р а в н и с у бјек т и ви т е т, од но сно п р е с т а н у да по сто је као не за ви сна прав на ли ца док се с дру ге стра не ства ра но ви прав ни су бје кат. Та ко ђе, спа ја њем се сма тра слу чај ка да је пред у зе ће аб сор бо ва но од с т р а не д ру г ог п р ед у з ећ а, где к асн ије п р едуз ећ е з ад рж ав а св ој п р а вн и с у бјек т и ви т е т. 21 Та к а в с л у чај по с т о ји код п ри па ја њ а п рив р ед н и х д руш т ав а. Основ на ка рак те ри сти ка спа ја ња је да на кра ју оста је да по сто ји са мо једа н носила ц п рав а, који п р едс т ав љ а самос т а лн у п ри в р ед н у цел и н у. За т зв. п равно сп а јање по т р е б на је п р о ме на с т ру к т у р е на н и воу п р едузећ а, односно но си оца п рав а. 22 Про ме на у струк ту ри пред у зе ћа без про ме не на ни воу имао ца пра ва не сма тра се кон цен тра ци јом. 23 Пре ма до ми нант ном ста ву у те о ри ји и прак си ЕУ, по ред прав ног мо гуће је и тзв. п р и в ре д н о (фа к т ич ко) сп а ја ње. При в р ед но спа ја њ е по с т о ји к а да п р е т ход но не з а ви сна п р ед у з е ћ а, у з з а д р ж а в а њ е с оп с т в е ног п р а в ног с у бјективитета, комбину ју сво је ак тив но сти та ко да то ре зултира ства ра њем сталног и са мо стал ног еко ном ског упра вља ња, 24 од но сно к а да п р е т ход но не з а - в и с н а п р едуз ећ а у г ов ор е усп ос т ав љ ањ е т р ај н о г з а јед н и ч ко г п р и в р ед н о г у п р а в љ а њ а 25 и л и ф о р м и р а ју т зв. д в о с т ру ко л и с т и р а но д ру ш т в о (ен г. dual li sted com pany DLC, нем. z we i fa c h b ör se n n ot ie r te s Un te r n e h me n) 26. Дру гим реч има, у кол ико ра н и је не за ви сна п ред у зе ћа та ко ор га н и зу ју сво је по сло ва ње 20 Оба ве ште ње ЕК, 5, па ра Оба ве ште ње ЕК, 5, па ра. 9. У те о ри ји вид. C. Ko e nig, K. Schre i ber, Europäisches Wet tbew e r b s r e c h t K a r t e l l - u n d Mi s s b r au ch s v e rb o t, Fus io ns k o n t r o l l e, B e i h i l fe n - u n d Ve r g a b e r e c h t, Tübin gen 2010, Вид. од л у к у КЗК у п р ед м е т у Ac t a v i s PLC Ir s k a Fo r e s t L a b o r a t o r i e s I NC D e l a - ver, SAD, Ре ш е њ е бр. 6/ / од Вид. ви ше код C. Ko e nig, K. Schre i ber, Оба ве ште ње ЕК, 5, па ра. 10. C. Ko e nig, K. Schre i ber, 191. Вид. од лу ку у пред ме ту IV/M.1016 P r i c e Wa t e r h o u s e /C oop e r s& Ly b r a n d у ко јој је ЕК одо бри ла ову кон цен тра ци ју. P r i c e Wa t e r h o u s e и Co o pers&lybrand су д в е в ел ике о р г а н и з а ц и је з а п р у ж а њ е п р о ф е с и о н а л - н и х ус л у г а ( р е в и з о р с ке ус л у г е, пор ес ке ус л уг е...), које с у с е с а с т о ја л е од м р е же ау т о ном н и х н ац и о н а л н и х п р ед у з е ћ а. По је д ин ачн а п р едуз ећ а с у н ас т уп ал а п од з аједн и чк и м и м ен о м и п о ш т о в а л а с у з ај едн и ч к е е т и ч к е н о р м е и с т а н д а р д е п р у ж а њ а ус л у г а. P r i c e Wa t e r h o u s e и Co o pers & Lybrand су за кљу чи ли спо ра зум о спа ја њу њи хо вих гло бал них мре жа. 25 У не мач ком пра ву при вред них дру шта ва при мер би био осни ва ње G l e i c h o r d n u n g - k o nz e r n, ко ји озна ча ва гру пу друштава која су правно одво је не це ли не, али су под је дин - стве ном кон тро лом без по сто ја ња ма тич ног дру штва; у ен гле ском пра ву то je a m a l ga m a t i o n of p ar tn e r s h i p s. Вид. ви ше код Е. Ј. Mestmäcker, H. Schwe it zer, Europäisches Wet tbe wer bsrecht, München , Д в ос т р ук о л ис т ир ан о д р уш т в о н ас т ај е к а о р ез у лт а т п р ек ог р ан и чн о г ф а кт и чк о г с п а ја њ а у ч е с н и к а н а т р ж и ш т у. Н а о с н о в у у г о в о р а д о л а з и д о о б је д и њ а в а њ а п о с л о в а њ а д р у- ш т а в а, д ок он а з а д р ж а в а ј у п р а в н и с у бје к т и в и т е т, с е д и ш т е и п о с т о је ћ е л и с т и р а њ е н а б е р з и. Вид. ви ше код И. Ра кић, 124, фус Та ко ђе, вид. J. Bor nkamm, F. Mon tag, F.J. Säcker,

8 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Концентрације спајањем учесника на тржишту... (стр ) да за јед но чи не при вред ну це ли ну по сто ји фак тич ко спа ја ње. Код при вредног сп а ја њ а п р ед у з е ће не г у би п р а в н и с у бје к т и ви т е т. При п р о це н и д а л и по с т о ји de fac to спа ја њ е, по р ед т рај ног з а јед н и ч ког у п рав љ ањ а к а о о сновног п р ед у с ло в а, у зима ју с е у о бзи р и ра споде ла добит и и сношењ е г убит ак а и л и по сто ја ње спо ра зу ма о по де ли при хо да из ме ђу раз ли читих предузећа у унут р а ш њ ем од но с у и с о л и да р на од г о в о р но с т п р ед у з е ћ а у спољ њ ем од но с у. 27 У сва ком слу ча ју, фак тич ко спа ја ње мо ра да во ди трај ној про ме ни тр жи шне струк ту ре. Уко ли ко овај услов ни је ис пу њен не ма кон цен тра ци је. Пре ма чл. 17(1) ЗЗК кон цен тра ци ја на ста је у слу ча ју спа ја ња и дру гих с т а т у сн и х п р о ме н а у ко ји м а до л а зи до п ри п а ја њ а у че сн и к а н а т р ж и ш т у у сми слу за ко на ко јим се уре ђу је по ло жај при вред них друштава, односно Зако на о п р и в ред н и м др у ш т в и ма 28 (да ље у тек сту: ЗПД) из го ди не. По јам спа ја ња и п ри па ја ња п ро из ла зи из од ред би ЗП Д ко ји ма су рег ул исане стат усне п р о ме не у на шем п р а ву. 29 Под сп а ја ње м у сми слу чл. 487 ЗПД под ра зу ме ва се ка да два или ви ше дру шта ва осну ју но во дру штво и на то дру штво прене с у це ло к у п н у и мо ви н у и о ба в е з е, ч и ме д ру ш т в а ко ја с е спа ја ју п р е с т а ју да по сто је без спр о во ђе ња ли кви да ци је. Ста ту сна про ме на при па ја ња пос т о ји ка да се јед но и л и ви ше д ру ш т а ва п ри по ји д ру г ом д руш т ву п реношењем на то дру штво це ло куп не имо ви не и оба ве за, чи ме дру штво ко је се при па ја п р ес т а је д а по с т о ји б е з с п р о в о ђ е њ а по с т у п к а л и к в и д а ц и је. 30 Мо гу ћа је и п о де л а уз п р и п а ја ње, ка да се дру штво де ли а це ло куп ну имо ви ну и оба ве зе п р е но си н а д в а и л и ви ше пос т ојећ и х д руш т ав а. 31 У том слу ча ју дру штво п р е но си л а ц п р е с т а је д а пос т оји. Кон ачно, с т ат усн а п р омен а и зд в ајањ е у з п р и п а ја ње под ра зу ме ва да се дру штво де ли и део сво је имо ви не и оба ве за DL S s с у п р и в р ед н и е н т и т е т и ч и ји м а к ц и ја м а с е н е т р г у је к а о а к ц и ја м а је д и н с т в е н е г р у п е, н е г о к а о д в е п ос е бн е ја вн о л ис т ир ан е ко м п а н и је. С т р у к т у р а з а д р ж а в а RT Z и C R A к а о од в о је не ја в но л и с т и р а не п р а в не ен т и т е т е ко ји з а д р ж а в а ју св ој ко р по р а т и в н и и ден т и т е т. С т р у кт у р а н е у к ључ ује б ил о к ак в у п р ом ен у у п р ав у с в ојин е и л и п р ав у кор иш ћ ењ а б ил о ко је имо ви не RTZ или CRA... RTZ и CRA ће де ло ва ти као је дин стве ни уче сник на тр жи шту. Од лу ка у пред ме ту IV/M.660 RTZ / CRA од , па ра т р а н с а к ц и ја не ће до в е с т и до сп аја њ а и л и п р е но с а с р ед с т а в а и з ме ђу C a r n i va l и POPC; уме сто то га две ма ком па ни ја ма ће би ти упра вља но као да су је дин стве ни уче сник на тр жи - ш т у у с к л а д у с а у г о в о р и м а и и з м е н а м а о с н и в ач к и х д о к у м е н а т а о б а д р у ш т в а. И а ко ћ е с в а к а ко мп ан ија н ас т ав ит и д а с ам ос т а лн о п ос т оји, м ен а џм е н т о б е ко мп ан ије б ић е и д е нт ич а н. Од л у к а у п р ед м е т у COMP/M.3071 CAR NI VAL COR PO RA TION / P&O PRIN CESS (II) од , па ра Оба ве ште ње ЕК, 5, па ра. 10. Вид. ви ше код Е. Ј. Mestmäcker, H. Schwe it zer, 651; J. Bo rn kamm, F. Mon tag, F.J. Säcker, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 36/2011, 99/2011, 83/ др. за кон и 5/ Ста ту сне про ме не ре гу ли са не су чл ЗПД. 30 Чл. 486 ЗПД. Вид. од лу ку у пред ме ту D e lh aiz e G r ou p N V S A Б е лг ија Kon i nk li jk e Ahold NV Хо лан ди ја, Ре ше ње КЗК 6/ / од Чл. 488(2) ЗПД. 540

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 п р е но си на јед но и л и ви ше по с т о је ћ и х д ру ш т а в а. 32 Д ру ш т в о п р е но си л а ц и на кон спро ве де не ста ту сне про ме не на ста вља да по сто ји. С д ру г е с т ра не, кон цен т ра ц и ја не на с т а је а ко до ђе до п рипајањ а и змеђу два уче сни ка на тр жи шту ко ји су и пре при па ја ња би ли по ве за ни као друштва уну тар гру пе (нпр. за ви сно дру штво се при па ја ма тич ном дру штву). У овом слу ча ју, иа ко су у фор мал ном сми слу ис пу ње ни усло ви за по сто ја ње кон цен т р а ц и је, је р с е јед но д ру ш т в о п ри па ја д ру г ом, кон цен т р а ц и ја у см и- с л у п р а в а кон к у р ен ц и је не на с т а је је р не ма п р о ме не кон т р о ле не г о с е в р ш и измена постојеће економске структуре у окви ру од ре ђе не еко ном ске це ли не. Чл. 3(1)(а) Уред бе не де фи ни ше по јам спа ја ње, а из ста во ва из нетих у те о ри ји и прак си про из ла зи да је ши ри од пра ви ла са др жа ног у ЗЗК је р о б у х в а т а и de fac to спа ја ње. Ме ђу тим, то не зна чи да фак тич ко спа ја ње, без спа ја ња у прав ном сми слу ни је ре гу ли са но ЗЗК, са мо би тај слу чај био о б у х в а ћен ч л. 17(2) З ЗК. По п р а ви л у а ко с у ис п у њ е н и ус ло ви з а по с т о ја њ е при вред ног спа ја ња, исто вре ме но су ис пу ње ни и зах теви за стицање контро ле из чл. 3(1)(б) Уред бе 2004, од но сно чл. 17(2) ЗЗК. Ме ђу тим, из ме ђу сп а ја њ а и с т иц а њ а конт р оле пос т оји р а зл и к а у п р о це сно п р а в ном см и с л у. На и ме, у слу ча ју спа ја ња и сти ца ња за јед нич ке кон троле пријаву концент р а ц и је под но с е з а јед но о ба у че сн и к а у кон цен т р а ц и ји. С д ру г е с т р а не, код с т и ца њ а по је д и нач не кон т р о ле п ри ја ву под но си онај у че сн и к на т р ж и ш т у ко ји с т и че кон т р о л у КОН Ц ЕН Т РА Ц И ЈА СТ И Ц А ЊЕМ КОН Т РО Л Е Кон цен т р а ц и ја на с т а је ус лед т р ај не п р о ме не кон т р о ле на д у че сн и ком на тр жи шту и уко ли ко на тај на чин на ста не про ме на у тр жи шној струк ту ри. Кон цен тра ци јом се сма тра сти ца ње од стра не јед ног или ви ше уче сни ка на тр жи шту, не по сред не или по сред не кон тро ле над дру гим уче сни ком на тр жишту или ви ше уче сни ка на тр жи шту, или де лом, од но сно де ло ви ма дру гих у чесн и ка на т рж иш т у, који мог у п редс т ав ља т и са мо с т а л н у по сло ву це л и н у. 34 По јам и зна че ње кон тро ле од ре ђе но је Уред бом и ЗЗК. Кон тро ла се за сни ва на пра ви ма, уго во ри ма или би ло ка квом дру гом сред ству, ко је по с е б но и л и у ком би на ц и ји, в о де ћ и р а ч у на о сви м ч и њ е н и ч н и м и п р а в н и м окол но с т и ма, омо г у ћ а в а одл уч ујућ и у т иц ај на п р ед у зе ће. 35 У срп ском пра ву, кон т р о л а н а д у ч е с н и ком н а т рж иш т у у с м и с л у З ЗК п р едс т ав љ а мог у ћно с т о д л у ч у ј у ћ е г у т и ц а ј а на во ђе ње по сло ва дру гог или дру гих уче сни ка на 32 Чл. 489(2) ЗПД. 33 Чл. 4(2) Уред бе 2004, чл. 63(3) ЗЗК. 34 Вид. чл. 17(2) ЗЗК и чл. 3(1)(б) Уред бе Чл. 3(2) Уред бе

10 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Концентрације спајањем учесника на тржишту... (стр ) т р ж и ш т у. 36 Н а в е де не но р ме п р едс т ав љ ају опш т е к л ауз уле, ч ија конк р ет и- з ац ија се врш и у зи ма ју ћ и у об зи р ц и љ кон т р о ле кон цен т ра ц и ја. На т ај на ч и н је по јам кон цен тра ци ја оста вљен отво ре ним. Дру гим ре чи ма, сва ко по на - ша ње, сва ки уго вор или спо ра зум из ме ђу уче сни ка на тр жи шту ко ји во ди у с п о с т а в љ а њу од л у ч у ј у ћ е г у т и ц а ј а н а д д р у г и м у ч е с н и к о м н а т р ж и ш т у м о ж е д а п р е д с т а в љ а к о н ц е н т р а ц и ј у у с м и с л у ч л. 3 Ур е дб е , одн ос н о чл. 17(2) ЗЗК. По ја м кон т р о ле и з Ур ед б е н ије н уж но и дент ич а н с а појмовим а кон тро ле ко ји постоје у националним правима, али им је у одређеним дело - ви м а бл из а к. 37 Исто та ко, у срп ском пра ву по јам кон тро ле из чл. 5(2) ЗЗК раз ли ку је се нпр. од пој ма кон тро ле из чл. 62(5) ЗПД. Упра во због на ве де ног по јам кон тро ле тре ба ту ма чи ти ау то ном но у сми слу пра ва кон ку рен ци је. Кон т р о л а може д а с е с т е кн е п р ен о с ом и мо в и н е д р у ш т в а, с т и ц а њ е м уде ла у дру штву у скла ду са ста ту сним пра ви ли ма или на би ло ко ји дру ги начин. У пр вом слу ча ју, дру штво сти че кон тро лу на осно ву пра ва сво ји не или п р а в а ко ри ш ће њ а це ле и л и де л а и мо ви не п р ед у з е ћ а. 38 С дру ге стра не, контро лу је мо гу ће оства ри ти сти ца њем уде ла у дру штву пу тем пра ва или угово ра, који омог ућ ав ају одл уч ујућ и у т ицај на са с т а в, гла са ње 39 и од л у ч и в а ње о р г а н а п р ед уз е ћ а. 40 Ко н ач но, и з в о ри п р а в а р е г у л и ш у и с т и ц а њ е кон т р о ле на би ло ко ји дру ги на чин. 41 Ова кво пра ви ло би ло је нео п ход но да би се њи ме об у х ва т и л и сви сл у ча је ви с т и ца ња од л у ч у ју ћег у т и ца ја ко ји мо г у да на с т а н у у прак си. З а по с т о ја њ е од л у ч у ју ћег у т и ца ја н и је н у ж но да с е он з а и с т а и в р ш и, не го је до вољ на м о г ућ нос т в р ше њ а од л у ч у ју ћег у т и ца ја. 42 Од л у ч у ју ћ и у т и- цај прет по ста вља мо гућ ност сти ца о ца да од ре ди по слов ну стра те ги ју циљ - ног п р ед у зе ћ а на на ч и н ко ји иск ључ ује аут ономно форм ирањ е вољ е ц и љног 36 Чл. 5(1) ЗЗК. 37 Вид. ви ше J. Bor nkamm, F. Mon tag, F.J. Säcker, Вид. чл. 3(2)(а) Уред бе 2004, чл. 5(2) ЗЗК. 39 Вид. нпр. Зо ран Ар сић, Пра во гла са ак ци о на ра основ ни прин ци пи, Збор ник р а д о в а ПФНС, 2/2009, Вид. чл. 3(2)(б) Уред бе 2004, чл. 5(1) ЗЗК. 41 Кон тро ла на дру ги на чин мо же да се стек не нпр. ка да на осно ву уго во ра о зај му ко ји је је д а н у ч е с н и к н а т р ж и ш т у д а о д р у г о м н а с т а н е од н о с з а в и с н о с т и и к а д а з ај м о д а в а ц з б о г т е з а в и с н о с т и м о же д а о с т в а р у је с а д р ж ај н у ко н т р о л у н а д одл ук ам а з ајм оп р и мц а. Ви д. још при ме ра код V. Bu to rac Mal ner, J. Pe co tić Ka uf man, S. Pe tro vić, P r av o t rž i šn o g n at jec an ja, Za greb 2013, Вид. чл. 3(2) Уред бе 2004 и чл. 5(2) ЗЗК. Оба ве ште ње ЕК, 7, па ра. 16. У те о ри ји вид. C. Ko e nig, K. Schre i ber, 192; R. Whish, C o m p e t i t i o n L a w, New York, , 804. Док од лу чу ју ћи ути цај да би по сто јао, у сми слу чл. 3(3) Уред бе бр. 4064/89 не мо ра ну жно да се вр ши, по сто ја ње кон тро ле у сми слу чл. 3 те Уред бе зах те ва да мо гућ ност в р ш е њ а т о г у т и ц а ј а с т в а р н о п ос т оји. П р ес уд а С уд а п рв е и нс т а нц е у п р едм ет у Т 2 82 /0 2 C e m e n t b o u w v C o m m i s s i o n од , па ра

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 п р ед у з е ћ а. 43 Про це на да ли је до шло до сти ца ња кон тро ле вр ши се пре ма к ри т е ри ју м у мог ућнос т и в ршењ а одл уч ујућег у т и ца ја на по сло в а ње ц и љ ног пред у зе ћа, од но сно да ли ће сти ца лац кон тро ле у бу дућ но сти мо ћи да вр ши од лу чу ју ћи ути цај на по сло ва ње циљ ног дру штва. Мо гућ ност од лу чу ју ћег ути ца ја мо же да на ста не на осно ву пра ва или ч и њ ен иц а. Врше њ е у т и ц а ја не мо р а д а с е од но си н а в ођ ењ е св а ко д не вн и х по сло ва уче сни ка на тр жи шту. До вољ но је да по сто ји мо гућ ност ути ца ја на до но ше њ е с т р а т е ш к и в а ж н и х одл ук а. И з О ба в е ш т е њ а ЕК з а к љу ч у је мо д а с т р а т е ш к и м мо г у д а с е см ат р ају одл уке о и ме но в а њу у п р а в е п р ед у з е ћ а, о фина н си ј ском п лан у (буџет у), о пословном п ла н у (ен г. b u si ne ss plan), о ве ћим ин ве стицијама, као и одлуке тзв. тржишно спе ци фич ним пра ви ма (нпр. одл у ка о у во ђе њу но ве т ех но ло г и је и л и ра з во ју но вог п ро из во да). 44 Став је Коми си је ЕК да ти пич на пра ва ма њин ских чла но ва у при вред ном дру штву са ма по се би не пред ста вља ју кон тро лу Вр сте кон тро ле Ур ед ба и З ЗК п р а в е р а з л и к у и з ме ђу не ко л и ко о б л и к а кон т р о ле. Пр в о, н а о сно ву ов л а ш ћењ а з а в ршењ е конт р оле р а з л и к у јемо непос р едн у (д и р ек т н у) и по с р ед н у (и н д и р ек т н у) кон т р о л у. 46 Код не по с р ед не кон т р о ле сти ца лац кон тро ле је има лац пра ва или мо же да се ко ри сти пра ви ма из предме т н и х у г о в о р а. 47 Да к ле, с т и ца л а ц не по с р ед но в р ш и од л у ч у ју ћ и у т и цај на по с ло в а њ е ц и љ ног д ру ш т в а (н п р. с т иц ањ е м 51% удел а у д руш т ву 48 ). Посред но сти ца ње кон тро ле по сто ји ка да сти ца лац кон тро ле, иа ко ни је има лац пра ва ни ти мо же да се ко ри сти пра ви ма из та квих уго во ра, има овла шће ње з а о с т в а ри в а њ е п р а в а ко ја и з њи х п р о и з л а з е. 49 По с р ед на кон т р о л а к а р а к т е - ри стич на је за по ве за на дру штва, код ко јих сти ца лац кон тро ле има мо гућ ност вр ше ња кон тро ле пре ко дру гог уче сни ка на тр жи шту или ли ца, ко ји је стица лац у фор мал ном сми слу (нпр. ка да ма тич но дру штво пре ко свог за ви сног д руш т в а в рш и конт р ол у у ц и љном д руш т ву 50 ). Д ру г и м р е ч и м а, с т и ц а л а ц 43 C. Ko e nig, K. Schre i ber, Вид. Оба ве ште ње ЕК, 18-19, па ра Оба ве ште ње ЕК, 18, па ра Вид. чл. 3(1)(б) Уред бе 2004, чл. 17(2) ЗЗК. 47 Чл. 3(3)(а) Уред бе Вид. нпр. од лу ку у пред ме ту He i n e k e n In t e r n a t i o n a l BV Ho l a n d i ja P i v o v a r n a L a š k o d d S l o v e n i ja, Ре ше ње КЗК бр. 6/ / од Вид. чл. 3(3)(б) Уред бе Ви д. од л у к у у п р ед ме т у BSH Hausgeräte GmbH Ne mač ka BSH Wroc law sp z oo Polj ska Fa gor Ma s t e r c o o k S A Po ljска, Ре ше ње 6/ / од ; Ro bert Bosch GmbH S av e z n a Re p u b l i k a N e m a č k a Rob e r t B o s c h BV Hol a nd ija T TA I nt e r n at ion a l BV Hol a n d ija Ре ше ње КЗК 6/ / од

12 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Концентрације спајањем учесника на тржишту... (стр ) кон тро ле раз ли ку је се од ли ца или уче сни ка на тр жи шту ко ји фор мал но има пра ва или мо же да се ко ри сти пра ви ма из уго во ра. У том слу ча ју, да кле, на ста је ла нац пред у зе ћа но си ла ца пра ва од ко јих пр ви вр ши кон тро лу над с ле де ћ и м и т а ко р е дом до по с лед њ ег п р ед у з е ћ а у н и з у. 51 По с т о ја њ е по с р едне кон т р о ле је ф а к т и ч ко п и т а њ е о ко ме с е од л у ч у је н а о снову око лнос т и св а ког кон к р е т ног с л у ч а ја. При п р о це н и од н а р о ч и т ог зн ач аја с у с ледећ и фа к т о ри: уде о у п ри вред ном д ру ш т ву, у г о вор н и од но си, и звор фина нсирањ а и по р о д и ч не в е з е. 52 Ко нач но мо гу ће је да уче сник на тр жи шту на осно ву јед не кон цен т р а ц и је с т ек не и не по с р ед н у и по с р ед н у кон т р о л у, од но сно да с т и ца њ ем не пос р едне конт р оле на д ц и љн и м д руш т в ом ис т ов р емено с т екне и по сред ну кон тро лу над за ви сним дру штви ма циљ ног дру штва. 53 Д ру г о, кон т р о л а мо же да бу де по је д и нач на и з а јед н и ч к а. По је д и нач на кон т р ола пос т о ји к а да је да н у че сн и к на т р ж и ш т у мо же да в рш и одл уч ујућ и ути цај на дру гог. Дру гим ре чи ма, кон тро ла се вр ши пре ко по је ди нач ног с у бјек т а п р а в а. Ре дов но с е по је д и нач на кон т р о л а о с т в а ру је с т и ца њ ем сви х или ве ћи не уде ла у дру штву 54 или пу тем сти ца ња ве ћи не пра ва гла са у ц и љ ном д ру ш т ву. С т и ца л а ц по је д и нач не кон т р о ле мо же с а мо с т а л но да до - но си стра те шке од лу ке циљ ног пред у зе ћа без об зи ра на ин те ре се свих осталих има ла ца уде ла у том дру штву. За јед нич ка кон тро ла под ра зу ме ва да два и л и ви ше п р ед у з е ћ а з а јед но и ма ју од л у ч у ју ћ и у т и цај у ц и љ ном д ру ш т ву Вид. ви ше C. Ko e nig, K. Schre i ber, Оба ве ште ње ЕК, 6, па ра Вид. од лу ку у пред ме ту WE STON IN VEST MENT COM PANY LI MI TED En gle ska AD- RIS GRU PA d.d. Hr vat ska TDR d.o.o. Sr bi ja Ре ше ње КЗК 6/ / од ; Tele mach BiH Ka blov ska te le vi zi ja HS BiH HKB net BiH M&H Com pany BiH Vr ba sk a k a blov sk a te le vi zi ja-net work BiH KKR&Co. L.P. SAD Ре ше ње КЗК 6/ / од Ви д. од л у к у у п р ед м е т у Ag r o k o r d. d. Hr v a t s k a Ad r i a t i c a. Ne t d.o.o. Hr v a t s k a, Ре шење КЗК 6/ / од (не по сред на по је ди нач на кон тро ла на осно ву до кап и т а л и з а ц и је д ру ш т в а Ad r i a t i c a.ne t d.o.o. од с т р а не д ру ш т в а Ag r oko r d.d., на ко ји на чин с у по т р а ж и в а њ а Ag r okor- а п р ем а Ad r iat ic a.ne t d.o.o. п р е т в о р е н а у о снов н и к а п и т а л ов ог д р у ш т в а, ч и м е Ag r o ko r d.d ус п о с т а в љ а ко н т р о л у н а д Ad r i a t i c a. Ne t d.o.o., к р о з у в е ћ а њ е сво јих уде ла у овом дру штву са по сто је ћих 23,54% на пла ни ра них /80-90/% уде ла); Tel ek o m Au s t r i a AG Au s t r i ja Ami sco NV Bel gi ja Ре ше ње КЗК 6/ / од (не пос р е д н а п о ј е д и н а ч н а к о н т р о л а к уп ов ин о м 10 0 % а кц иј а ц и љн о г д р уш т в а); Te le mach d.o.o. Bo sna i He rc eg o v i n a Ve l n e t d.o.o. B o s n a i He r c e g o v i n a K K R&C o. L.P. SAD Реш ењ е К ЗК 6 / / од (посредна појединачна контрола куповином укупних власнич ких уде ла у циљ ном дру штву); OTP Ban ka Sr bi ja a.d. No vi Sad, S r b i j a F i n d o m e s t i c B a nk a a. d. B eog r a d, S rb ija Ре ше ње КЗК 6/ / од (по је ди нач на контро ла пре у зи ма њем це ло куп ног ак циј ског ка пи та ла); Del ha i ze Gro up NV SA Бел ги ја Kon i n k l i j k e A h o l d N V Хо л а н д и ја, Ре ш е њ е К ЗК 6 / / од (п ој ед ин а чн а кон тро ла на кон ста ту сне про ме не при па ја ња). 55 Вид. нпр. од лу ку у пред ме ту Fi n e d i n i n g (C a y m a n) Li m i t e d K a j m a n s k a Ostr va FI BA Be teiligungs -und Anlage GmbH Austrija WMF Group GmbH Nemačka Решење 6/ / од

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 И ма о ц и з а јед н и ч ке кон т р о ле од л у ке о по с лов ној по л и т и ц и п р ед у з е ћ а мо г у да до несу само заједно, односно уз сагласност свих има ла ца за јед нич ке контро ле. По пра ви лу, сва ки по је ди нач ни има лац за јед нич ке кон тро ле има мо - г ућ но с т да з а б р а н и и л и бло к и р а до но ше њ е од л у ке с а ко јом н и је с а гл а с а н. 56 И ко нач но, иа ко у Уред би и ЗЗК не по с т о ји и з ри ч ит о ра зл иковање, кон т р о л а мо же д а по с т о ји у позит и вној и л и не г а т и в ној ф о р м и. По зи т и в н а кон тро ла по сто ји ка да сти ца лац сво јим од лу ка ма утвр ђу је стра те шко тр жиш но по на ша њ е кон т р о л и с а ног п р ед у з е ћ а, а не г а т и в на, к а да с т и ца л а ц мо же да сп р е ч и до но ше њ е с т р а т е ш к и х од л у к а п у т ем в е т а. 57 Ве ћин ско уче шће у основ ном ка пи та лу, по пра ви лу, пред ста вља прет по став ку по зи тив не конт р оле. Ме ђу т и м, у ко л и ко с е з а до но ше њ е с т р а т е ш к и х од л у к а у г о в о р ом о осни ва њу или ста ту том захтева једногласност, он да ли це са ве ћин ским уче - шћем у основ ном ка пи та лу сва ка ко има не га тив ну кон тро лу Трај ност кон тро ле Ур ед ба и З ЗК не р е г у л и ш у т р а н с а к ц и је ко је з а по с ле д и ц у и ма ју п ри в р е ме н у п р о ме н у кон т р о ле. С а мо т р ај на п р о ме на кон т р о ле и по с ле д и ч- но т р ај на п р о ме на т р ж и ш не с т ру кт ур е п р ед с т а в љ а ју кон цен т р а ц и ју. 58 Ка да по с т о ји т р ај н а п р о ме н а конт р оле је ф а кт и чко п ит ањ е и п р оцењује п р ем а ре ле вант ним прав ним и фак тич ким окол но сти ма. ЕК је трај ном про ме ном кон т р о ле, по п р а ви л у, сма т р а л а у г о в о р е ко ји п р е в а зи л а з е уо би ча је но в р е ме у од ре ђе ној обла с т и по сло ва ња. 59 Трај н и м је ре дов но сма т ра ла у го во ре за к ључе не на вре мен ски пе ри од од 10 го ди на и ду жи (нпр. ис кљу чи ва ли цен ца на 10 го ди на, 60 ме на џер ски уго во ри у тра ја њу од го ди на 61 ). 56 Ви д. од л у к у у п р едм ет у Fin ed in i n g (C a y m a n) Lim it e d K a jm a ns k a O s t rv a FIBA B et e - i li gungs-un d An la ge GmbH Au stri ja WMF Gro up GmbH Ne mač ka Ре ше ње 6/ / од , стр. 4 (У Уго во ру о ку по про да ји уде ла ре гу ли са но је рас по ла га ње пра вом ве та у по гле ду стра те шких од лу ка уче сни ка на тр жи шту, као што су од лу ке о бу џе ту). 57 Оба ве ште ње ЕК, 16, па ра П р е м а т а ч. 2 0 П р е а м бу л е Ур е дб е к о н ц е н т р а ц и ј е о б у х в а т а ј у д е л о в а њ а к о ј а узрокују трајне промене у контроли предметних уче сни ка на тр жи шту, а ти ме и у струк тур и т р ж и ш т а. 59 Е. Ј. Mestmäcker, H. Schwe it zer, Вид. од лу ку у пред ме ту C OM P/ M M IC RO S OF T/ YA HO O! S E A RC H BU S I N E S S од Ко ми си ја ЕУ по шла је од прет по став ке да је у обла сти ин тер нет пре тра жи вача пе ри од од 10 го ди на из у зет но дуг. 61 COMP/M.3858 LEH MAN BROT HERS / SCG / STAR WO OD / LE ME RI DIEN од , па ра

14 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Концентрације спајањем учесника на тржишту... (стр ) 5. ЗА К ЉУ Ч Н Е Н А ПО М Е Н Е Кон цен т р а ц и је с у р а з л и ч и т и о б л и ц и т р ај ног по в е зи в а њ а у че сн и к а на тр жи шту на ста ту сној и/или уго вор ној осно ви ко ји ма се ства ра прав но и/или фа к т и ч ко (економско) заједн иш т во између у чесн ика концент рац ије, п ри чем у с у у че сн и ц и кон цен т р а ц и је п р е сп р ов едене концент р ац ије бил и п р а вно и економск и нез ависн и. Концент рац ија нас т а је с а мо у с л у ча ју т рај не п р о ме не кон тро ле над уче сни ком на тр жи шту и уко ли ко на тај на чин на ста је про ме на у тр жи шној струк ту ри. Концент рац ије спајањ ем иако јед нос т а вн ије, р е тко с е јав љ ају у п ра кси. Спа ја ње по сто ји ка да до та да два или ви ше прав но и еко ном ски не за ви сних уче сни ка на тр жи шту пре ста ну да по сто је као не за ви сна прав на ли ца, док се с дру ге стра не ства ра но ви прав ни су бје кат. Та ко ђе, спа ја њем се сма тра случај к а да с е јед но п р ед у з е ће п ри по ји д ру г ом, где к а сн и је п р едуз еће з ад рж ав а св ој п р а в н и с у бјек т и ви т е т. Кон цен тра ци је сти ца њем кон тро ле на ста ју уко ли ко се про ме ни контро ла над уче сни ком на тр жи шту. За ове кон цен тра ци је од лу чу јућ је по јам кон т р о ле. По ја м кон т р о ле је м а т е р и ја л не п р и р о де и од р е ђу је с е к а о мо г ућ - но с т в ршењ а од л у ч у ју ћег у т и ца ја на в о ђе њ е по с ло в а у чесн ик а на т рж иш т у. 546

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 San dra S. Fi šer Šo bot, Ph.D., As si stant Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad S. Fi se r S o b p f.u n s.a c.r s Mer gers and Con cen tra ti ons Oc cur ring on the Ba sis of Ac qu i ring of Con trol in Ser bian and EU Com pe ti tion Law Ab s t r a c t: Re le vant Ser bian and EU com pe ti tion le gi sla tion do es not de fi ne what is con si de red a con cen tra tion, but re gu la tes which bu si ness tran sac ti ons lead to concentrations of undertakings. Concen tra ti ons can be dif fe ren ti a ted ac - cor ding to whet her the con cen tra tion af fects le gal po si tion of the mer ging un derta kings. A con cen tra tion shall be de e med to ari se whe re a chan ge of con trol on a la sting ba sis re sults from the mer ger of two or mo re pre vi o usly in de pen dent un der ta kings or parts of un der ta kings. Se cond type of con cen tra ti ons oc curs in the ca se of an ac qu i si ti on of con trol. Fi nally, the con cen tra tion shall be de e med to ari se in the ca se of cre a tion of a jo int ven tu re per for ming on a la sting ba sis all the fun cti ons of an au to no mo us eco no mic en tity. This pa per analyses mer gers and con cen tra ti ons oc cur ring on the ba sis of ac qu i ring of con trol in Ser bian and EU com pe ti tion law. Keywords: Com pe tion law, con cen tra ti ons, mer gers, con trol, de ci si ve in flue n c e. Да тум при је ма ра да: