ОБРАЗОВНА И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА: ДРАМСКE УМЕТНОСТИ У ШКОЛАМА 1
|
|
- Rodney Moore
- 6 years ago
- Views:
Transcription
1 ори ги нал ни на уч ни рад ОБРАЗОВНА И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА: ДРАМСКE УМЕТНОСТИ У ШКОЛАМА 1 Ве сна Ђу кић 2 Универзитет уметности у Београду Ф а к у л т е т д р а м с к и х у ме т но с т и, Б е о г р а д :792 ID: Абстракт: Циљ рада је да проучи однос између образовне и културне политике у Ср би ји ко ји се од но си на различите при сту пе умет но сти на раз ли чи - тим ни во и ма обра зо ва ња. Друго питање ко је се ис тра жу је у овоj сту ди - ји јесте улога драмских уметности у образовном систему и постојећи и м о гу ћи о б ли ц и з а с ту п љ е н о с ти ов е у м е т нич к е ди с ц и п ли н е у н а с т а в ни м програмима школа у Србији. 195 Кључ не ре чи: обра зов на по ли ти ка, кул тур на по ли ти ка, Ср би ја, уче ње, шко ла, образо ва ње, умет ност, драм ске умет но сти. А ко ј е ор г а н и з о в а но ш кол с ко у че њ е г л а в но с р е д с т в о ко ј е ј е с т в орил а к у л- ту ра за ути цај на мен тал ни раз вој де це (Ви гот ски, 1977), те је ве о ма ва жно коју врсту знања деци нуди школа (Пешикан, 2001), логично би било претпо ста ви ти да је кул ту ра шко лу ство ри ла и за ути цај на кул тур ни жи вот д е це, з б ог че г а би о бр а з ов н а по л и т и к а ис т о вр е ме но би л а и д е о к у л т у рне политике. У том смислу и резултати упоредног истраживања културних по т р е б а, н а ви к а и у к у с а г р а ђ а н а Ср би ј е и М а ке до н и ј е с п р о в ед еног го ди не 3 указују на снажан утицај формалног образовања на културну партиципацију, с једне стране, али и на веома низак степен културне парти- 1 Рад је на пи сан у окви ру на уч но и стра жи вач ког про јек та Обра зо ва ње, умет ност и ме ди ји у функ ци ји европских интеграција : Србија (МНТР ), Институт за позори ште, филм, ра дио и те ле ви зи ју, Фа кул тет драм ских умет но сти, Бе о град. 2 dju kic.ve sna@g mail.com 3 Ан ке ти ра ње на те ре ну је об у хва ти ло ис пи та ни ка у Ср би ји и 896 у Ма ке до ни ји.
2 196 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА ц и п а ц и ј е, с д р у г е. По к а з а ло с е д а, и а ко с у и н т е р е с о в а њ а н ајм л ађ е с т ар ос не групе (од 18 до 30 година) вишег образовног нивоа најбогатија, само око 10 % у че н и к а и с т у д е н а т а у Ср би ји од л а зи у по з о ри ш т е и пос ећу ј е г алерије и музеје (Цветичанин, 2007: 106). То недвосмислено говори да, и поред формалног образовања које пружа школски систем које има снажан утицај на културну партиципацију, релативно мали број младих вишег образовног нивоа развије културне навике. У овом истраживању се при том под к у л т у р н и м н а ви к а м а под р а з у ме в а а к т у е л н и а с пе к т п а р т иц ип а ц иј е, т ј. шта фактички раде, а не потенцијални аспект који се везује за културне по тре бе и то шта по тен ци јал но во ле да ра де у сло бод но вре ме. Због та кве ф у н к ц и о н а л не по в е з а но с т и до ко ј е до л а зи с т о г а ш т о ј е о бр а з овн и с ис т е м подједнако у функцији образовне као и културне политике, потребно је ис тра жи ти и про у чи ти њи хов ме ђу соб ни од нос, ка ко у погледу постоје - ћ и х п ри с т у п а у ме т но с т и н а р а з л и ч и т и м н и в о и м а о бр аз о в а њ а, и е ф ек а т а тог приступа, тако и у погледу могућности даљег развоја овог односа успоста вља њем стра те шког парт нер ства раз ли чи тих ак те ра који делу ју у области образовања, науке и културе. Друго питање које се истражује у овоj студији јесте улога драмских уметности у образовном систему и постојећи и мо г у ћ и о б л и ц и з а с т у п љ е но с т и ов е у ме т н и ч ке д и с ц и п л ине у н ас т а вн и м програмима школа у Србији. Ово питање је важно због неравномерне заступљености уметничких дисциплина у систему формалног основног и с р е д њ е г о бр а з о в а њ а з б ог ко ј е с у л и ков н а и м у зи ч к а к у л т у р а з ас т уп љ ене у наставном програму као наставни предмети, док су драмске уметности заступљена само неформалним и информалним системом ваннаставних ак тив но сти. Свет ски кон текст: савре ме не тен ден ци је у обла сти умет нич ког образова ња На Свет ској кон фе рен ци ји о умет нич ком обра зо ва њу Обликовање стваралачких могућности за 21. век (УНЕСКО, Лисабон 2006) донете су смерни це за умет нич ко обра зо ва ње ко је се као зва нич ни до ку мент Уне ска препо р у ч у ј у вл а д а м а ч л а н и ц а м а Уј е д и њ е н и х н а ц и ј а. 4 У овом документу попис уметничких подручја укључује: извођачке уметности (плес, драму, музику итд.), књижевност и песништво, занате, диз ајн, д и г и т а л не у ме т но с т и, п ри по в е д а њ е, б а ш т и н у, ви з у е лне у ме тнос т и и филм, медије и фотографију. 4 Превод документа преузет са Интернет локације Центра за драмски одгој, Загреб.
3 У С ме р н и ц а м а с е ис т и ч у че т и ри о с нов на ц и љ а у ме т н и чког о бр аз ов ањ а. Пр ви ц и љ је з а л а г а њ е з а оп ш т е љу д с ко п р а в о на о бр а з ов ањ е и п р ав о на к у л т у р у на о с но в у О п ш т е де к л а р а ц и је о љу д с к и м п р а вим а и Конв е нц ије о правима детета УН. Други циљ је развој индивидуалних способности, пошто привредни развој друштва тражи креативне, иновативне, флекс и би л не и п ри л а г о д љи в е по је д и н це ко ји мо г у д а с е п рил аг оде с в е брж и м п р о ме на м а у с в е т у р а д а. Тр е ћ и ц и љ у ме т н и ч ког о бр а з о в ањ а је поб ољш ањ е ква ли те та обра зо ва ња са све шћу да умет нич ко обра зовање на више нач и на до п ри но с и к в а л и т е т у о бр а з о в а њ а : омо г у ћу је а к т и вно у чењ е, ист иче оп ш т е љу д с ке вр е д но с т и, под с т и че о б л и ко в а њ е ло к а л но п рил аг ођ ен и х настав них пла но ва и про гра ма ко ји су уче ни ци ма мно го за ни мљи ви ји, развија поштовање и сарадњу с локалном заједницом и културом и, коначно, раз ви ја струч но оспо со бље не и мо ти ви са не учи те ље. Четврти циљ је подсти ца ње кул тур не ра зно ли ко сти на осно ву Де кла ра ци је о културној разно - ликости и Конвенције о заштити различитих културних израза (Унеско). У том сми слу, пе да го шки прав ци умет нич ког обра зо вања могу бити засновани на три димензије: проучавање уметничких дела, непосредан сусрет с уметничким делима (концерти, изложбе, књиге, филмови) и учествовање у уметничком стварању. Д и ме н зи ј е у ме т н и ч ког о бр а з о в а њ а, п р е м а т о ме, у к љу ч уј у с т иц ањ е зн ањ а на три раз ли чи та на чи на: у ин тер ак ци ји с умет нич ким објек том или извођењем, са уметником и са учитељем, сопственом уметничком праксом и ис тра жи ва њем и про у ча ва њем. 197 А н а л и з а с и т у а ц и ј е : е в р о п с ке, р е г ио н а л н е и н а ц и о н а л н е и н и ц и ј а т и в е Н а кон до но ше њ а с ме р н и ц а Уне с к а, н а е вр оп с ком и р ег ион а лном н ив оу по к р е н у т ј е в е л и к и бр ој и н и ц и ј а т и в а у о бл а с т и у ме т н и чког о бр аз ов ањ а. Не ке од њих од но се се на драм ске умет но сти ко је у фор мал ном си сте му о бр а з о в а њ а че с т о н и с у з а с т у п љ е не к а о н а с т а в н и п р е дме т, з а р а зл ик у од ликовних и музичких уметности које су у правилу обухваћене наставним планом и програмом. Тако се у Србији и земљама у региону, драмска педагогија у највећој мери примењује као практичан метод рада с децом у п р е д ш кол с к и м ус т а но в а м а у з а ви с но с т и од с т р у ч не о с пос обљ енос т и и мотивације васпитача. У основним и средњим школама постоје предмети ликовна култура и музичка култура, док су драмске уметности претеж но з а с т у п љ е не к а о в а н н а с т а в не а к т и в но с т и, у ок ви р у д р а мс к и х с е кц иј а, по с е т ом по з о ри ш н и м п р е д с т а в а м а и д р у г и м в а н н а с т а вн и м п р ог р ам им а у шко ли и ван шко ле.
4 Д а би с е по д и г л а с в е с т о зн а ч а ј у у ме т но с т и, по с е б но д р а мс к и х у ме тнос т и у обра зо ва њу, ор га ни зу ју се на уч не и струч не кон фе ренци је, покре ћу про - јек ти, из да ју пу бли ка ци је, ства ра ју но ви сту диј ски про грами и репрограм и р а ј у по с т о ј е ћ и. 198 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА Ме ђу број ним ини ци ја ти ва ма мо гу се из дво ји ти кон ференци је организ о в а не с ц и љ е м д а с е а н а л и зи р а по с т о ј е ћ а с и т у а ц и ј а и р а змене зн ањ а и искуства у области уметничке, а посебно драмске педагогије (17. конгрес Образовна драма, Аустрија, 2009, Уметничка педагогија у образовном систе му Швед ске и Ср би је, Бе о град 2009, Драм ски од гој, Мо стар, БиХ 2010). Зн а ч ај н и с у т а ко ђ е и п р о ј е к т и ко ји по д р ж а в а ј у р а з в ој к р еа т и внос т и и о бр а з о в а њ а у о бл а с т и у ме т но с т и и к у л т у р е (Ф и н с к а : п а р тне рс т в о више шко ла, удру же ња умет ни ка и са ве за глу ма ца, мре жа са рад ње за обра зо - в а њ е о к у л т у р ној б а ш т и н и). Њи м а с е п ри д р у ж у ј е и и з д ав ачк а а кт и вно с т и ш т а м п а њ е к њи г а и ч а с о п и с а (Х р в ат с к а : Играм се, а учим драм ски поступци у разредној настави, Не рас пра вљај играј, при руч ник фо рум каза ли шта, Драмски одгој, гла си ло Хр ват ског Цен тра за драм ски од гој и др.), што подстиче развој уметничке и драмске педагогије (Учитељски факултет у Бе о гра ду ор га ни зу је струч ну по се ту Швед ској, ус поставља се сарадња Хр ват ског цен тра за драм ски од гој и Цен тра за драм ски од гој Бо сне и Х е р це г о ви не, ор г а н и з у ј у с е м и н а ри и д р у г е а к т и в но с т и) и т д. О ви м и н и ц и ј а т и в а м а ко ј е с е р а з ви ј а ј у у н у т а р и и з в а н ф орм а лног с ис т ем а обра зо ва ња, Ср би ја се при дру жи ла ка да је на Бе о град ском интернацио - нал ном те а тар ском фе сти ва лу (БИ ТЕФ) по кре нут по се бан драмско -педагошки програм Битеф-полифонија, у оквиру којег је одржан и округли сто Но в е у л о г е п о з о р и ш т а з а н ов е г ен е рац ије (Бе о град, 2009). По ред то га, у Београду постоји велики број других пројеката јавног и цивилног сектора у оквиру Дечјег културног центра, Центра за позоришна истраживања, Кул тур ног цен тра Рекс и др. С друге стране, у формалном образовном систему у Србији (предшколско, основно, средње и високошколско образовање) драмске уметности су неједнако заступљене. У основним школама драмско стваралаштво није наставни предмет већ, у различитим облицима, део ваннаставних акт и в но с т и. По р е д д р а м с к и х с е к ц и ј а и ор г а н и з о в а н и х пос ет а по з ориш н и м представама, у оквиру програма Школа против насиља одржавају се форум те а три ко ји драм ске тех ни ке ко ри сте у пре вен ци ји на си ља и ре ша вању социјалних конфликата. Када су у питању студијски програми у оквиру формалног система вис о ко ш кол с ког о бр а з о в а њ а, н а Б а л к а н у по с т о ји с а мо ј е д а н ф ак у л т е т ко ји
5 р а з ви ј а с т у д и ј с к и п р о г р а м д р а м с ке пе д а г о г и ј е Ф а к у л т е т х ум ан ис т и чк и х на у ка Џе мал Би је дић у Мо ста ру. На од се ку драм ских умет но сти тог факултета одржава се студиј драмске педагогије. 5 За разлику од Босне и Херцеговине, у Србији, а ни у суседним земљама у р е г и о н у, д р а м с к а пе д а г о г и ја н и је з а с т у п љ е на н и к а о п р е дме т с т уд и јс ког програма, нити као самостални наставни предмет у склопу других студијских програма. Поред средњих уметничких школа (балетска, музичка и др.) и факултета (драмских, музичких и примењених уметности), драмско ства ра ла штво се про у ча ва на по је ди ним ви со ким шко лама. То су првенстве но пе да го шке шко ле за обра зо ва ње вас пи та ча и учи теља, али и факулт е т и ко ји н у де с пе ц и ја л и с т и ч ке с т у д и је у о бл а с т и д р а м с ке у ме тнос т и. Та ко на при мер, основ не ака дем ске сту ди је пе да го ги је Филозофског фак у л т е т а Ун и в е р зи т е т а у Н и ш у у к љу ч у ј у и з б ор н и п р е дме т Ра зв ој г ов ор а и стваралаштва деце предшколског узраста, а студијски план и програм ви со ких шко ла стру ков них сту ди ја за обра зо ва ње васпитача деце предшколског узраста (у Новом Саду, Крушевцу и др.) укључује Културу гов о р а, Де ч ј а и г р а и с т в а р а л а ш т в о, В о к а л но и н с т р у ме н т а лн а н ас т ав а, к а о основ не пред ме те, и ве ли ки број из бор них пред ме та ко ји се односе на култу ру и умет ност, као што су: Сцен ска умет ност или драм ска ра ди о ни ца, Лут кар ство, Мул ти ме ди јал ни си сте ми, Ме диј ска кул ту ра, Ин фор ма ци о- но -ко му ни ка ци о не тех но ло ги је, Ди дак тич ко -игров на средства и др. Ме - т о д и к а н а с т а в е д р а м с ке у ме т но с т и т а ко ђ е н и је з а с т у п љ ен а к а о п р е дме т, док су методике музичког, ликовног и физичког васпитања основни, тј. обавезни тип предмета. 199 С д р у г е с т р а не, н а Ф а к у л т е т у д р а м с к и х у ме т но с т и ј е д иној с пец иј ал из о - ва ној ви со ко школ ској уста но ви по све ће ној сту ди ја ма драмских уметно - с т и не по с т о ји п р о г р а м д р а м с ке пе д а г о г и ј е ко ји омо г ућ ав а с т иц ањ е зн а- ња за по тре бе на ста ве у основ ним и сред њим шко ла ма ко ја, по ред зна ња о д р а м с к и м у ме т но с т и м а, под р а з у ме в а ј у и зн а њ а и з о бл ас т и пед аг ог иј е, ди дак ти ке, ме то ди ке на ста ве итд. По р е д ови х ви с о ко ш кол с к и х ус т а но в а, н а Ф а к у л т е т у пол ит и чк и х н аук а у Бе о гра ду су то ком школ ске 2004 /05. го ди не ор га ни зо ване специјалистичке с т у д и ј е Упо т р е б а по з о ри ш н и х т е х н и к а к а о пс и хо с о ц иј а лн а под рш к а у р а д у с а м а р г и н а л и з о в а н и м г р у п а м а, ко ј е с у с т у д е н т и м а и д ип лом ир ан и м струч ња ци ма у обла сти ху ма ни стич ких на у ка ну ди ле систематичну еду- 5 В иш е о о в о м к у рс у в ид ет и н а и нт е рн е т л о к ац и ј и Ф а к у л т е т а п о л и т и ч к и х н а у к а, Б е о г р а д, н а в е д е н о ј у л ис т и д ок ум ен ат а и з а л ит ер ат ур е
6 к а ц и ј у у п ри ме н и по з о ри ш н и х т е х н и к а у т р е т м а н у ко рис н ик а у с ис т ем у со ци јал не за шти те. Овај курс је био на ме њен сту ден ти ма за вршних го дина и ди пло ми ра ним струч ним са рад ни ци ма у обла сти со ци јал не за штит е, с о ц и ј а л н и м р а д н и ц и м а, пе д а г о зи м а, д е ф е к т о ло зи м а, с о ц иоло зим а и с т у д е н т и м а а к а д е м и ј а у ме т но с т и, с ц и љ е м д а с е р а з ви ј е фле кс и би лн и и кре а тив ни при ступ струч них рад ни ка у ра ду с мар ги на ли зо ва ним друштвеним групама у решавању њихових писхосоцијалних проблема и конфли ка та у за јед ни ци. 6 Та ко ви д и мо д а с у д р а м с ке у ме т но с т и н ај ви ше р а з ви ј е не к а о пе д аг ош ко сред ство пре вен ци је кон фли ка та и ре ша ва ња пси хо - соци јалних про бле - ма посебних друштвених група, а не као студијски програм који образује учи те ље и на став ни ке за по тре бе на ста ве ко јом су об у хваћени сви ученици основ них и сред њих шко ла. Уче ње о умет но сти и за умет ност 200 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА Систем формалног, тј. експлицитног уметничког образовања у основним и средњим школама познаје три различита облика учења, и то: о уметности, по мо ћу умет но сти и за умет ност. У си сте му уче ња о умет но сти, она се про у ча ва у окви ру на став них пред ме та као што су је зик (срп ски и матерњи), музичка култура, ликовна култура и други (домаћинство, информатика); у систему учења помоћу уметности она се користи као метод уче ња и на чин про ду бљи ва ња раз у ме ва ња раз ли чи тих предме та об ухваће них на став ним про гра мом; у уче њу за умет ност ко ји је раз ви јен у основним и сред њим умет нич ким шко ла ма и фа кул те ти ма уче ни ци и сту дент и о б у ч а в а ј у с е з а у ме т н и ч ко с т в а р а л а ш т в о. У овом делу рада биће анализиран садржај програма и стандарда у наста ви срп ског је зи ка и кљи жев но сти, пред ме та ко ји се про у ча ва у свим основ ним и сред њим шко ла ма оп штег ти па. Циљ ове ана ли зе је да илус т р у ј е р а з л и ч и т е мо г у ћ но с т и ко ј е ов ај п р е д ме т п р у ж а и може д а п р уж и уче њу о умет но сти и уче њу по мо ћу умет ности. Има ју ћи у ви ду број школ а и у че н и к а ко ји т о ком ш ко ло в а њ а у че ов ај п р е д ме т, њ ег о в е мог у ћнос т и уче ња о умет но сти и уче ња пре ко умет но сти су знат но ве ће не го мо гућности других предмета, због чега је и одабран за анализу. Истовремено, због мул ти кул тур не струк ту ре дру штва, по сто ји и ве ли ки број пред ме та ко ји п р о у ч а в а ј у м а т е р њ е ј е зи ке н а ц и о н а л н и х м а њи н а и е тн и чк и х г р уп а, у 6 В иш е о о в о м к у рс у в ид ет и н а и нт е рн е т л ок ац иј и Ф а к у л т е т а п о л и т и ч к и х н а у к а, Б е о г р а д, н а в е д е н о ј у л ис т и д ок ум ен ат а и з а л ит ер ат ур е
7 ок ви р у ко ји х т а ко ђ е по с т о ј е в е л и ке мо г у ћ но с т и з а п ри мен у у чењ а о у ме т- ности и учења помоћу уметности. Језик (српски и матерњи) у наставним плановима и програмима основног и сред њег обра зо ва ња у Ср би ји је за се бан пред мет ко ји по свом садржају мо же при па да ти гру пи умет нич ких пред ме та ако се књи жев ност разу ме као под руч је умет нич ког ства ра ла штва. На тај на чин схва ћен као у ме т но с т ов ај п р е д ме т и н т е г ри ше р а з л и ч и т е у ме т н и чке д ис ц ип л ине и због то га зах те ва ин те гра тив ни и ин тер ди сци пли нар ни при ступ. Основ на претпоставка за овакав приступ јесте да се језик и књижевност разумеј у п р е с в е г а к а о с р е д с т в о к р е а т и в ног и з р а ж а в а њ а и ком ун ик ац иј е међ у љу д и м а, а не с а мо к а о н а с ле ђ е н а т е ко ви н а и з п р о ш ло с т и кој у ј е пот р е бно упознати, поштовати и чувати, али која нема практичну употребну вредност у савременом животу. Међутим, у наставном плану и програму за српски језик и књижевност то уметничко подручје третира се управо као баштина; у предлогу програма за осми раз ред основ не шко ле де фи ни сан је циљ на ста ве срп ског је зи ка: д а у че н и ц и овл а д а ј у о с нов н и м з а ко н и т о с т и м а с рп с ког к њиже вног ј език а на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, дожив е и о с по с о б е с е д а т у м а че од а бр а н а к њи же в н а д е л а, по з ориш н а, фи л мс к а и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. Проблем оваквог ту ма че ња књи жев но сти као ба шти не је што су са времени књижевници и драмски писци чија су дела заступљена у наставном програму овог п р е д ме т а ( До бри ц а Ћо с и ћ, М и ло р а д Па ви ћ, М а т и ј а Б е ћкови ћ, Душ а н Ко - ва че вић и др.) са вре ме ни ци, те њи хо ва де ла ни су створена у прошло - сти, дакле, не припадају књижевној баштини, већ савременом књижевном с т в а р а л а ш т в у. Пр е м а д е фи н и ц и ј а м а 7 две нај зна чај ни је ме ђу на род не ор г а н и з а ц и ј е ко ј е д е л у ј у у о бл а с т и з а ш т и т е к у л т у р не б аш т ине : Унес к а 8 и ИКО МОС-а 9, ба шти на је исто риј ска ка те го ри ја, те у обла сти књи ге и књи Де ф ин иц иј е п р еуз ет е и з д ок ум е нт а D efin it ion s o f c u l t u r a l h e r i t a g e r e fe r e n c i e s t o d o c u m e nt s i n h i s t o r y ; д ок ум е н т п р еуз е т с а и нт е рн е т л ок ац и ј е ht t p : //c i f. i c o m o s. o r g / He r i t a g e % 2 0 d e fi ni tions.pdf 8 Ори ги нал ни текст де фи ни ци је Уне ска (UNE SCO) гла си: en ti re cor pus of ma te rial signs - either ar ti stic or symbo lic han ded on by the past to each cul tu re and, the re fo re, to the who le of hu man kind. As a con sti tu ent part of the affir ma tion and en ric hment of cul tu ral iden ti ti es, as a le gacy be lon ging to all hu man kind, the cul tu ral he ri ta ge gi ves each par ti cu lar pla ce its re cog niza ble fe a tu res and is the sto re ho u se of hu man ex pe ri en ce. The preservation and the presentation of the cul tu ral he ri ta ge are the re fo re a cor ner-sto ne of any cul tu ral po licy (UNE SCO has de fi ned cul tu ral he ri ta ge in its Draft Me di um Term Plan , UNE SCO, 25 C/4, 1989, стр. 57). 9 Ори ги нал ни текст де фи ни ци је ИКО МОС-а, Ка на да, гла си: combined creations and products of na tu re and of man, in the ir en ti rety, that ma ke up the en vi ron ment in which we li ve in spa ce and ti me. He ri ta ge is a re a lity, a pos ses sion of the com mu nity, and a rich i nh er it a nc e that may be pas-
8 жевности представља књижевно наслеђе, тј. књижевна дела створена у прошлости, а овде се ради о савременом књижевном стваралаштву. Ни по з о ри ш н а, фи л м с к а и д р у г а д е л а не мо р а ј у н у ж но п рип ад ат и б аш т ин и, већ могу бити и савремена уметничка остварења. На тај начин ученици не могу правилно да разумеју појам баштине што представља један од за да та ка срп ског је зи ка де фи ни сан као: раз ви ја ње по штовања према култур ној ба шти ни и по тре бе да се она не гу је и уна пре ђу је. У том сми слу, пос т о ји од р е ђ е н а в е р о в ат но ћ а д а с е ов д е по ј а м б а ш т и н а р а з уме к а о н ас ле дно до бро, тј. као вред ност ко ја се на сле ђу је и пре но си с генера ције на гене - рацију, али у том смислу наслеђена вредност и вредност која се наслеђује не м а ј у ис т о в е т но зн а че њ е, т е с е че ш ће ко ри с т и и з р а з к у лт у рн и к ап ит а л. То ука зу је на чи ње ни цу да се по јам ба шти на не упо тре бља ва у скла ду са својим основним значењем наслеђене вредности створене у прошлости. 202 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА С друге стране, језик и књижевност као наставни предмети, поред учења о умет но сти, мо гу да укљу че и раз ли чи те ме то де обра зовања уз по - моћ уметности. Ове методе користе разна подручја уметности као медиј проучавања књижевног језика и као начин продубљивања разумевања тог п р е д ме т а. При ме р з а т о ј е у по т р е б а д р а м с ког и з р а з а з а п р оу ч а в а њ е ј е зик а ко ји н а с т о ји д а кон т е к с т у а л и з у ј е т е о ри ј у п р а к т и ч ном п рименом р а зл ич и- тих врста уметности. На тај начин језик као наставни предмет може допринети проучавању других предмета, о чему говоре и приручници за разредну и предметн у н а с т а в у у о с нов н и м ш ко л а м а ко ј е по с ле д њи х г о д и н а и зд а ј е Це н т а р з а драмски одгој у Хрватској, у оквиру библиотеке драмског одгоја. Они сис т е м а т и ч но и з л а ж у п ри ме н у д р а м с к и х ме т о д а у н а с т а ви х рв атс ког ј език а у вишим разредима основне школе (Замисли, доживи, изрази, Играм се, а учим драм ски по ступ ци у раз ред ној на ста ви и дру ги) 10. Међутим, овакви и слич ни при руч ни ци још ни су при ре ђе ни за штам пу у Ср би ји, иако је јед а н од бр ој н и х опе р а т и в н и х ц и љ е в а н а с т а в е с рп с ког ј е зик а з а о с м и р а з р е д основне школе подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и с це н с ко с т в а р а л а ш т в о. sed on, which in vi tes our re cog ni tion and our par ti ci pa tion (ICO MOS Qu e bec As so ci a tion for the In ter pre ta tion of the Na ti o nal He ri ta ge, Com mit tee on Ter mi no logy, July 1980). 10 В иш е о б ибл и от ец и д р а мс ко г о дг ој а в ид ет и н а И нт е р н е т л о к а ц и ј и Це н т р а з а д р а м с к и о д г о ј, Х р в а т с к а, н ав ед ен о ј у л ис т и д ок ум ен ат а и з а л ит ер а т у р е.
9 Мо г у ћ а с т р ат е ш к а р е ш е њ а Теорија културних модела (Немањић, 1974) препознаје школу као значај а н ф а к т ор ф ор м и р а њ а к у л т у р н и х по т р е б а, н а ви к а и и нт ер ес ов ањ а помо - ћу ко ји х чо в е к р а з ви ј а с в о ј у л и ч но с т т а ко д а а к т и в но д ел уј е, п р ои зв од и, ства ра но ве ма те ри јал не и ду хов не вред но сти, ужи ва у постојећим, ко - м у н и ц и р а ( Др а г и ће ви ћ-ше ш и ћ / Ст ој ко ви ћ, : 16). Пош т о оне з авис е од обра зо ва ња, као и од дру гих кул тур них, со ци јал них и ма те ри јал них ф а к т о р а, по т р е б но ј е д а по с т о ји ф у н к ц и о н а л н а по в е з ано с т о бр аз овне и к у л т у р не по л и т и ке. О в о по в е зи в а њ е под р а з у ме в а ме ђ ур ес орн у с ар а дњу актера практичних јавних образовних и културних политика и успоста вља ње ду го роч ног стра те шког парт нер ства, не са мо да би се мла ди у у ме т н и ч к и м ш ко л а м а и ф а к у л т е т и м а ш ко ло в а л и д а по с т ан у у ме тн иц и (з а умет ност), већ и да би се уче њем о умет но сти и по сред ством умет но сти активно подстакли на развој креативности која је неопходна за укључивање у друштвени, економски и културни живот заједнице. Да ово није само циљ културне, већ и образовне политике, показује сврха с а вр е ме ног п р о г р а м а о бр а з о в а њ а у Ср би ји ко ј а, по р е д р а зл ич ит и х о бл ик а писмености неопходних за живот, укључује и уметничку и културну писме ност, 11 знања, вештине, ставове и вредности које оспособљавају учени ка да успе шно за до во ља ва соп стве не по тре бе и ин тересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и доприноси демократском, економском и културном развоју друштва. 203 Д а би с е т а ко д е ф и н и с а н а с в р х а о бр а з о в а њ а мо г л а о с т в арит и, пот р е бно је да се у обра зо ва ње укљу че кул тур не ко ли ко и ци ви лизацијске вредно - с т и. А ко ј е к у л т у р а г е не ри ч к а, а ц и ви л и з а ц и ј а оно ш т о с е може г енер ал и- зо ва ти и ако се кул ту ра раз ви ја вра ћа њем из во ри ма и вер но шћу сво јим осо бе ним прин ци пи ма, а ци ви ли за ци ја ску пља њем сво јих до стиг ну ћа (Мо р е н, 19 89), он д а ј е т р а д и ц и о н а л н и с и с т е м о бр а з о в ањ а у н ајв ећој мери д о но с ио ц и ви л и з а ц и ј с ке в р е д но с т и ко ј е с е мо г у г е не р а л из ов ат и у с м ис л у стицања знања које је универзално, а знатно мање културне вредности ко је би, као ге не рич ке, ства ра ле но ве кул тур не вред но сти и до при но силе д а љ е м р а з в о ј у к р е а т и в но с т и ко л и ко и д и н а м и з о в а њу и р азнол икос т и 11 Ова сврха дефинисана је у наставном програму за осми разред основног васпитања и образо ва ња као Квалитетно образовање и васпитање, ко је омо гу ћа ва сти ца ње је зич ке, ма те ма - тич ке, на уч не, умет нич ке, кул тур не, здрав стве не, еко ло шке и ин фор ма тич ке пи сме но сти, нео п ход не за жи вот у са вре ме ном и сло же ном дру штву.
10 204 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА кул тур ног жи во та. Ово пре све га, ве ли ким бро јем ди хо то ми ја на осно ву ко ји х с у би ле в о ђ е не п р а к т и ч не к у л т у р не и о бр а з ов не пол ит ике, а међ у њи ма, по ред на ве де не ди хо то ми је кул ту ра-ци ви ли за ци ја, биле су и вредно сти ко је су се ме ђу соб но ис кљу чи ва ле иако је тре ба ло да бу ду ком плементарне, као: традиционално модерно, локално глобално, село град, по себ но оп ште и мно ге дру ге (Ђу кић Дој чи но вић: 1999). Свр ха та квог тра ди ци о нал ног обра зов ног си сте ма би ла је ши ре ње уни вер зал них просве ти тељ ских вред но сти до ступ но шћу обра зо ва ња, исто као што је сврха тра ди ци о нал ног кул тур ног си сте ма би ла ши ре ње елит них вред но сти д о с т у п но ш ћу к у л т у р е с ви м г р а ђ а н и м а н а т е ри т о ри ји д рж ав е. З б ог т ог а с е ме т о д о м а н а ло г и ј е мо же у оч и т и с л и ч но с т и з ме ђ у мо д ел а д елов ањ а у обра зо ва њу и де ло ва ња у кул ту ри. Ако је у обла сти кул ту ре био раз ви јен мо дел де ло ва ња у те о ри ји ме наџ мен та по знат као кул турни дифузионизам чије су карактеристике биле репрезентативност и традиционалност, а кон цепт де ло ва ња елит на кул ту ра, а кључ ни ак те ри јав не уста но ве (Дра ги ће вић-ше шић / Дра го је вић, 2005: 20), мо гли би смо за кљу чи ти да ј е у о бл а с т и о бр а з о в а њ а т а ко ђ е био р а з ви ј е н мо д е л д и ф уз ион и з м а, ко ји ј е и м а о не с а мо с л и ч не к а р а к т е ри с т и ке и кон це п т д е ло в ањ а нег о и с л и чне а кт ер е. С л и ч но с т с е ог ле д а л а у т о ме ш т о с у к љу ч н и а кт ериов огмод е л а би ле јав не уста но ве, у обла сти кул ту ре: по зо ри шта, му зе ји и дру ге, а у обла сти обра зо ва ња шко ле. Ка да, ме ђу тим, дру штво же ли кре а тив не љу де и раз вој ин ди ви ду ал них спо соб но сти, као што дру штво же ли да нас, он да то под ра зу ме ва друг а ч и ј и м о д е л д е л о в а њ а. Та к а в м о д е л д е л о в а њ а у к у л т у р и с а ф ок ус о м н а кре а тив ном ак тив ном уче шћу у кул тур ном жи во ту, у те о ри ји ме наџ мента у кул ту ри по знат као кул тур ни функ ци о на ли зам. Њего ве ка ракте ри сти ке су ин вен тив ност, ди на мич ност, дис пер зив ност и пар ти цип а ц и ј а, а ко н ц е п т д е л о в а њ а п л у р а л и з а м п а р а л е л н и х к у л т у рн и х м од ел а и и н т е р с е к т о р с к а с а р а д њ а ко ј а м о ж е б и т и о с т в а р е н а с ам о с ар а д њ о м кључ них ак те ра у сва три сек то ра дру штва: јав ном, при ват ном и не влади ном (Дра ги ће вић-ше шић / Дра го је вић, 2005: 20). Ако и на овај мо дел п р и м е н и м о а н а л о г и ј у и з м е ђ у о б р а з о в а њ а и к у л т у р е, м ож ем о з ак ључ и т и д а с а в р е м е н и с и с т е м о б р а з о в а њ а, у к љу ч у ј у ћ и и у м е т н и чко о б р аз о в а њ е, п од р а з у м е в а н о в е н а ч и н е д е л о в а њ а ко ј и с е м о г у о с т в ар и т и п р им ен о м ин тер сек тор ске са рад ње. Та ква са рад ња под ра зу ме ва стра тегију парт - нер ства, тј. ме ђу ре сор не, ме ђу вла ди не, ме ђу сек тор ске и ме ђу ми ни старс к е с а р а д њ е с в и х з а и н т е р е с о в а н и х а к т е р а у о бл а с т и о б р а з ов ањ а, н а ук е и кул ту ре. Смер ни це о умет нич ком обра зо ва њу до не те на кон фе рен цији Облико - ва ње ства ра лач ких мо гућ но сти за 21. век (UNE SCO, Ли са бон го ди-
11 не) 12 ко је тре ба да пред ста вља ју основ не прин ци пе и на че ла обра зов не и к у л т у р не по л и т и ке з е м а љ а ч л а н и ц а У ј е д и њ е н и х н а ц и ј а, у п р ав о п р е дл аж у стра те ги ју по ве зи ва ња, као јед ну од две основ не стра тегије које омогућава ју оства ре ње ци ље ва и при сту па умет нич ком обра зовању. Прва страте ги ја се од но си на раз вој људ ских ре сур са и ства ра ње усло ва за до дат но умет нич ко обра зо ва ње за умет ни ке и учи те ље што је и основ ни не до статак обра зов ног си сте ма у Ср би ји, а дру га на под сти ца ње парт нер ство кроз ства ра лач ку са рад њу др жав не упра ве на свим ни во и ма (град ски, оп штински, по кра јин ски и ре пу блич ки), умет нич ких и пе да го шких шко ла и устано в а, д р у ш т в е н и х и не вл а д и н и х ор г а н и з а ц и ј а и д р у г и х з аи нт ер ес ов ан и х а к т е р а ко ј е т а ко ђ е н и ј е ус по с т а в љ е но. При том, Смер ни це раз ли ку ју два глав на при сту па уметничком образо - в а њу ко ји с е до п у њу ј у. Пр ви п ри с т у п под р а з у ме в а з а с е б а н п р е дме т, Уме т- ност, ко ји ин те гри ше све умет нич ке ди сци пли не и зах те ва ин те гра тив ни и и н т е р д и с ц и п л и н а р н и п ри с т у п. Др у г и п ри с т у п с е од нос и н а о бр аз ов ањ е кроз умет ност, тј. на ме тод обра зо ва ња и вас пи та ња који преко уметно - с т и у к љу ч у ј е к у л т у р не и у ме т н и ч ке д и ме н зи ј е г р а д и в а у п р оуч ав ањ е с ви х предмета. Овакав приступ стицању знања користи разна подручја уметности као медиј проучавања свих предмета и као начин продубљивања разумевања тих предмета. Пример за то је употреба драмског израза или му зи ке за про у ча ва ње је зи ка итд. Ова кав при ступ сти ца њу зна ња пре ко у ме т но с т и н а с т о ји д а кон т е к с т у а л и з у ј е т е о ри ј у к р о з п р а кт и чн у п римен у р а з л и ч и т и х вр с т а у ме т но с т и. 205 Да би био ефективан, овај интердисциплинарни приступ захтева промене у ме то да ма про у ча ва ња, као и у обра зо ва њу учи те ља. То се, пре све га, односи на драмску педагогију у учитељским школама, тј. драмску уметност као пе да го шко сред ство, по што су за раз ли ку од драм ске умет но сти, музи ч к а и л и ков н а у ме т но с т под ј е д н а ко з а с т у п љ е не и у о бр аз ов ању у ч ит ељ а, и у обра зо ва њу де це. У том смислу је потребно подстицати истраживања о развоју драмске педа го ги је у све ту, на ро чи то у ре ги о ну Бал ка на, где већ Хр ват ска и Бо сна и Х е р це г о ви н а и м а ј у од р е ђ е не р е з у л т а т е. О в д е с е м и с л и н а р а зв ој некол ико по с т о ј е ћ и х п р а в а ц а д р а м с ке пе д а г о г и ј е ме ђ у ко ји м а ј е, п р е с в ег а, г лед ањ е на драм ски ме диј као ме то ду уче ња би ло ко јег пред ме та. Овај ме тод разви ј е н у а н г ло с а к с он с кој пе д а г о г и ји ко ји з а с т у п а ј у Bryan Way (1967), Do- 12 И н т ег р а лн и п р ев ед ен и т е к с т д о к ум е нт а в ид ет и н а н а в е д е н о ј И н т е р н е т л о к а ц и ј и Це н т р а з а драм ски од гој, За греб.
12 rothy Heatcote и Bolton, Gavin (1984), није довољно познат нити примењен у Србији, 13 за разлику од модела познатог као позориште за друштвену промену Аугуста Боала који је врло популаран јер форум театар користи као трибину на којој се могу расправити и решити друштвени проблеми, на че му је за сно ван и ван на став ни про грам Шко ла без на си ља. Ова и друга проучавања могла би допринети даљем развоју драмске педа го ги је и ме то ди ке драм ског вас пи та ња и обра зо ва ња у Србији, схваће - не као интердисциплинарне научне и уметничке области неопходне за остваривање наставе у основним и средњим школама. 206 По што је по треб но да се у раз вој ове на уч не и умет нич ке обла сти укљу че различите научне и уметничке дисциплине, као што су педагогија, психоло г и ј а, с о ц и о ло г и ј а, к у л т у р о ло г и ј а, д р а м а т у р г и ј а, р е ж иј а, г л ум а и д р уг е, повезивање академске заједнице и стручне јавности (истраживачке, уметничке, образовне, научне) у јавном, приватном и невладином сектору у вел и кој би ме ри до п ри не ло не с а мо п р о у ч а в а њу в е ћ и с т в ар ању т еори јс к и х и п р а к т и ч н и х мо д е л а д р а м с ке пе д а г о г и ј е ко ји би мо г л и бит и п римењ ен и у образовном систему у Србији. ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА То, п р е с в е г а, под р а з у ме в а по в е зи в а њ е по с т о ј е ћ и х з а и н т ер ес ов ан и х а кт е - ра ко ји у ве ћој или ма њој ме ри де лу ју у јав ном, при ват ном и не вла ди ном с е к т о р у у Ср би ји. О н и с у до с а д а би л и г р у п и с а н и у р е с о рим а о бр аз ов ањ а, н а у ке и к у л т у р е ко ји н и с у р а з ви л и ме х а н и зме и п р о це д ур е међ ур ес орне са рад ње. Ова стра те ги ја би та ко ђе под ста кла по ве зи вање бројних висо - ко ш кол с к и х о бр а з ов н и х ус т а но в а (у ч и т е љ с к и и д р у г и ф ак у лт ет и) кој е школују наставнике и стручне сараднике за рад у основним и средњим шко ла ма и струч них дру шта ва (Са вез учи те ља Ср би је, дру штва учи те ља, Са вез удру же ња драм ских умет ни ка и дру га удру же ња) са научноистраж и в ач к и м ус т а но в а м а ко ј а с п р о в о д е ис т р а ж и в а њ а у о бл ас т и пед аг ог иј е, психологије, драмских уметности, књижевности и других научних области ре ле вант них за по ли ти ку умет нич ког обра зо ва ња (Институт за психологију, Педагошки институт, Институт за књижевност, Институт за по з о ри ш т е, фи л м, р а д ио и т е ле ви зи ј у Ф а к у л т е т а д р а м с к и х у ме тнос т и у Б е о г р а д у и д р у г е). По р е д ови х по т е н ц и ј а л н и х а к т е р а ко ји д ел уј у у о бл ас т и о бр а з о в а њ а и н а у ке, п а р т не р с т в о з а с т р а т е ш ко п л а н ир ањ е у ме тн и чког о бр а з о в а њ а т р е б а д а у к љу ч и и бр ој не з а и н т е р е с о в а не а кт ер е који д ел уј у у обла сти кул ту ре и умет но сти. То су фе сти вал ски од бо ри (БИТЕФ, Стери- 13 Више о драмском медију као методу учења видети на Ин тер нет ло ка ци ји http : // www. fre e es - says.cc/db/49/toi185.shtml
13 јино позорје, ТИБА, Звездариште и др., посебно програм Битеф полифон и ј а), ј а в не ус т а но в е, ме ђ у ко ји м а по с е б но по з о ри ш т а (поз ориш т а з а д ец у, луткарска позоришта и др.) и културни центри (Дечји културни центар у Београду, Културни центар у Крушевцу...), драмске школе (ДАДОВ, школа глу ме Ба те Ми ла ди но ви ћа...), ста ле шка удру же ња (Са вез драмских уметни ка Ср би је...), не вла ди не ор га ни за ци је (Цен тар за по зоришна истражива ња АПс-арт, Гру па Мост...), као и по је дин ци јав не лич но сти ко је су дале највећи допринос развоју драмске уметности за децу и младе (Љубица Ри стић Бе љан ски и др.) и све струч ња ке ко ји су сте кли спе ци ја ли стич ка знања у области драмске педагогије. 14 И ко н ач но, с т р а т е г и ј а по в е зи в а њ а под р а з у ме в а с и н х р о н из ов ано д елов ањ е р а з л и ч и т и х р е с ор н и х ор г а н а у п р а в е у Ср би ји ко ји д е л уј у н а р а зл ич ит и м нивоима (општина, град, покрајина, република), и то у оквиру различитих државних ресора (образовања, науке и културе, младих итд.). То укључује и ме ђу ми ни стар ску (из ме ђу раз ли чи тих ре сор них ми нистарстава и међуми ни стар ских вла ди них те ла), и ме ђу вла ди ну са рад њу (између министар - ста ва и по кра јин ских, град ских и оп штин ских се кре таријата и тела ло - к а л не с а мо у п р а в е), к а ко би с т р а т е г и ј а с а вр е ме ног у ме т н и чког о бр аз ов ањ а мо г л а би т и до не т а з а у к у п н у т е ри т о ри ј у д р ж а в е и и м п леме нт ир ан а у с ви м градовима и општинама у Србији. Л и т е р а т у р а 207 Ви гот ски, Л. (1983) Ми шље ње и го вор, Нолит, Београд. Др а г и ће ви ћ-ше ш и ћ, М. / Др а г о ј е ви ћ, С. (2 0 05) Менаџмент уметности у турбулентним околностима, Клио, Бе о град. Ђу к и ћ-дој ч и но ви ћ, В. (19 9 9) Д и хо т о м и ј е к у л т у р не по л ит ике, Зборник ра до в а Фа к у л т е т а д ра м с к и х у м е тн о с ти, број 3, , Бе о град. Мо рин, Е. (1989) Ка ко ми сли ти Евро пу, Свје тлост, Са ра је во. Немањић, М. (1974) Кул тур не по тре бе, Вук Караџић, Београд. Не на дић, М. (1997) Но ви дух у обра зо ва њу, Просвета, Београд. Пе ш и к а н, А Ж. (2 0 01) Ф ор м и р а њ е с и с т е м а д р у ш т в е н и х појмов а у основ ној шко ли и њи хов ефе кат на раз вој деч јег ми шље ња, Психологија, 34 (3 4), Бе о град. Пе ши кан, А Ж. (2003) На ста ва и раз вој дру штве них пој мо ва код де це, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 14 Више о постојећим активностима наве дених уста но ва и ор га ни за ци ја у обла сти умет ничко г, п о с е бн о д р а мс ко г, о б р аз ов ањ а в ид ет и у д ок у м е н т и м а н а И н т е р н е т л о к а ц и ј а м а н а в е д е - ним у ли сти до ку ме на та на кра ју тек ста.
14 Цве ти ча нин, П. (2007) Кул тур не по тре бе, на ви ке и укус гра ђа на Ср бије и Ма к е до ни је, Од бор за гра ђан ску ини ци ја ти ву, Ниш. Документи 208 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА Е д у к а т и в н и к у р с Упо т р е ба по з о ри ш н и х т е х н и к а к ао пс ихос оц и ја лна по др шка у ра ду са мар ги на ли зо ва ним гру па ма, Фа култет поли тичких на у ка, ges/p_id4/sk_edu_upt.html ( ). Де фи н и ц и ј е пој м а к у л т у р но н а с ле ђ е, И КО МО С, ht t p://c i f.ic omo s. or g / He r i t a ge%2 0 de fi n i t i on s.p d f Програм округлог стола Нове улоге позоришта за нове генерације, Би т е ф по л и ф о н и ј а, ht t p://w w w.bi te f.r s/sr/fe s t i v a l /pro g r am i.php?pid=5 ( ). Програми групе Мост, gra mi.html ( ). Смјер ни це за умет нич ки од гој, Хр ват ски цен тар за драм ски од гој, Студијски програм драмске педагогије, Факултет хуманистичких нау ка у Мо ста ру, n mo.b a /d r a m s k a _ p e d a gog ija.php ( ). Ме ђу на род на те а тар ска кон фе рен ци ја, Цен тар за драм ски од гој Бо сне и Хер це го ви не, e ma gi net.com /sajt /12-me djunarodna-teatar ska-kon fe ren ci ja-dram ski-od goj-u-sko li-sko la-za-zi vot ( ). Програм Театар за живот, Центар за позоришна истраживања, sart.org/in dex.php?id=35 ( ). Пр о г р а м Ш ко л а б е з н а с и љ а, ht t p://w w w.u n i c e f.r s/s kol a-b e z-n asilja. html ( ). Школа глуме, Културни центар Крушевац, viewpage.php?page_id=179 ( ). Шко ла глу ме и го во ра ДА ДОВ, dov.rs/ ( ).
15 EDUCATION AND CULTURAL POLICY: DRA MA TIC ARTS IN SCHO OLS Sum mary The aim of this pa per is to in ve sti ga te the re la ti on ship bet we en edu ca tion and cultural policy in Serbia, concerning diffe rent ap pro ac hes to the arts on the diffe re nt e d u c a t i o n l e ve l s. Th e se cond is sue, in ve sti ga ted in this study, is the ro le of the dra ma tic arts in the edu ca tion system, as well as cur rent and pos si ble forms of re pre sen ta tion of this ar ti stic form in the scho ols in Ser bia. The first part of the pa per analyzes the glo bal con text of arts edu ca tion by means of con tent analysis of gu i de li nes for arts edu ca tion, adop ted on the World Con fe ren ce on Arts Edu ca tion Building Cre a ti ve Ca pa ci ti es for the 21st Century (UNE SCO, Lis bon 2006), which as an offi c i a l d o c u m e nt of U N E SC O i s re com men ded to the go vern ments of the UN mem ber co un tri es. 209 Furt her mo re, the pa per analyzes cur rent si tu a tion by lo o king at the Euro pean, re gi o nal and na ti o nal ini ti a ti ves, which are la un ched on the Euro pean and re gi o nal le vel, fol lo wing the adop tion of the UNE SCO gu i de li nes. The se gu i deli nes are pri ma rily con cer ned with dra ma tic arts, sin ce arts and mu sic are, as a ru le, in clu ded in the edu ca tion plan and pro gram, whe reby dra ma tic arts are not re pre sen ted by a se pa ra te su bject of study. This re fers to the who le co ur sework, as well as to the par ti cu lar pro grams of su bjects such as lan gu a ge and li te ra tu re, which are ena bling le ar ning abo ut arts and le ar ning thro ugh arts. As re gards to this, this part of the pa per analyzes the con tent of edu ca tion plan and pro gram of the pri mary and se con dary cycle of edu ca tion in Ser bia. The con clu sion pro ble ma ti zes the is sue of the re la ti on ship of the edu ca tion and cul tu ral po licy, as well as pos si ble stra te gic so lu ti ons that are ena bling the re a liza tion of the con tem po rary system of arts edu ca tion. The first stra tegy con cerns the de ve lop ment of hu man re so ur ces and cre a tion of con di ti ons for ad di ti o nal arts edu ca tion for ar tists and te ac hers, whi le the se cond stra tegy con cerns stimu la tion of part ner ship thro ugh strategic co o pe ra tion bet we en the sta te ad - mi ni s t ra t i o n d e pa r t m e nt s, a r t s a n d e d uc a t i o n s c h o o l s a n d in s t i t u t i o n s, s o c i a l and non-go vern ment or ga ni za tion, as well as ot her in te re sted sta ke hol ders.
БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а
More informationОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп
More informationк ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б
More informationСР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.
АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ
More informationМЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ
Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra
More informationБУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка
18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by
More informationА К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a
More informationДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ
UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:
More informationИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А
Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T
More informationЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:
Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у
More informationПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in
More informationГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић
ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008
More informationФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v
More informationБОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град
Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо
More informationМЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.
ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.
More informationКОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs
More informationП РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ
Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и
More informationО СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА
П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли
More informationПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve
More informationУ Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs
More informationСТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА
More informationО ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ
Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи
More informationЈ ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО
More informationН А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *
Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А
More informationДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА
UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с
More informationВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР
More informationSavremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")
From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute
More informationНА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ
Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v
More informationЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n
More informationДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод
Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни
More informationА Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ
UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д
More informationДеци је место у породици
Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори
More informationД ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са
More informationКОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1
Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с
More informationОри ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.
More informationПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА
ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу
More informationПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o
More informationПрилог проучавању вијетнамске куће у низу
UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н
More informationОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва
ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра
More informationПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs
More informationКУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри
More informationОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b
More informationМEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка
More informationМО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?
UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу
More informationА ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А
Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла
More informationПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А
Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА
More informationТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1
Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА
More informationКОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е
Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d
More informationЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА
ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом
More informationНУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a
More informationНЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И
С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји
More informationПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад
More informationХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ
More informationРАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ
More informationРАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ
More informationКО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s
More informationП РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА
И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про
More informationКУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА
Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ
More informationК РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)
Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n
More informationФактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење
Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА
More informationЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ
Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог
More informationН Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ
Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e
More informationСЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја
М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли
More informationПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е
UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л
More informationКЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ
More informationРепублика Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
Република Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет МУЗИЧКА Ана Тупањац Бланка Богуновић Нада
More informationOД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А
С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би
More informationЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И
Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d
More informationДете у систему социјалне заштите
Дете у систему социјалне заштите Издавач Центар за права детета Скендер-бегова 20/12 11000 Београд тел. + 381 11 33 44 170 е-mail: office@cpd.org.rs web site: www.cpd.org.rs За издавача Милена Голић Ружић
More informationПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s
More informationО ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,
More informationТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ
НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art
More informationЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *
Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми
More informationСВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА
UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ
More informationИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА
More informationНИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ
More informationОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c
More informationЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И
UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски
More informationУЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ
УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО
More informationУЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А
Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з
More informationМЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *
УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА
More informationУМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ
Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук
More informationНАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST
Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА
More informationБУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a
More informationРАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА
UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,
More informationАНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду
Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ
More informationПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ
Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.
More informationISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1
ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП
More informationНА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ
Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ
More informationСTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет, Ниш DOI 10.5937/kultura1339071J УДК 070.15(497.11) 2013 32.019.51:070(497.11) оригиналан научни рад СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ
More informationЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА
ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к
More informationП РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )
Пре глед ни чла нак 343.221 doi:10.5937/zrpfns51-15493 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В
More informationО ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1
Слађана Цукут (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци) Научни рад УДК 81 276.4(497.6 Дервента) О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 САЖЕТАК У овом раду прика за ни су ме ха ни зми на стан ка не ких
More informationИ Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ
М А РИ ЈА Л И П КОВ С К И И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ П ЕР Ф ОР М Е РА 1. Увод 258 На ш а к ул т у р а и с т о в р е м е н о т е ж и б е
More informationКОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @
More informationС Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л
С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су
More informationФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ
Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти, Ка те дра про дук ци је у умет но сти и ме ди ји ма, Београд DOI 10.5937/kultura1650224P УДК 7.061 7.073/.075 339.138:7.075 прегледни рад ФАЛ СИ ФИ КА ТИ
More informationЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе
ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра
More information