Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

Transcription

1 Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir. ze k a v i c k p a.e d u.r s О ОБА ВЕ ЗИ ПО КО РА ВА ЊА П РА ВУ 1 Са ж е т а к: У р а д у с е р а з м а т р а п и т а њ е оп ш т е о б ав ез е п окор ав ањ а п р ав у. Аут о р и зн ос и и а н ал из ир а н а јз н ач а ј н и ја с х в а т а њ а и а р г у м е н т е у п р и л ог т е з е да оп ш т а о ба в е з а п о ко ра в а ња п ра в у п о с т о ји ( Дв ор к и н, Ха р т, Ролс), као и она схва та ња ко ја ову те зу оспо ра ва ју (Раз, Смит). У за вр шним ра з м а т ра њи м а а у т ор да је к р ит ичк и ос в р т не не ка к љу ч н а п и т а ња оп ш т е оба ве зе по коравања праву и износи своје уве ре ње да је о та квој оба ве зи мо - гу ће го во ри ти ис кљу чи во као о ти пу pri ma fa cie оба ве зе поко рава ња. У при - л ог т о м е, а у т ор с к и ц и ра х и п о т е т ич к и м о де л д р у ш т в а и п ра в н ог с и с т е м а у окви ру ко јег је та ква оба ве за мо гу ћа и из но си сво је уве ре ње о основ ним п ре т п о с т а в кам а и п р и нц ип им а н а ос нов у ко ји х он а м о ж е б и т и у т е ме ље н а и оп ра в да н а. Кључне речи: право, обавеза покоравања, обавезност, prima facie оба - ве за, мо рал 1. УВОД Не к а п и т а њ а наи зглед н уде јас а н и оч игле да н од г о в ор. Та к в о је п и т а њ е д а л и п о с т о ји о б а в е з а п о ко р а в а њ а п р а в у? Уко ли ко на уму има мо прав ну оба ве зност пра ва он да је од го вор ре ла тив но ла ко да ти. На и ме, од го вор правн и к а позит ивис т е у вези са ови м п ит ањ ем може бит и да о бавез а по корав ањ а п р а ву на с т а је к а о р е з ул т ат но р ма т и в но -п р а в ног (и де а л ног) в а же њ а п р а в не нор ме, па сход но то ме, и прав не оба ве зе. Прав на нор ма оба ве зу је јер ва жи, а в а ж и з а т о ш т о ис п у њ а в а ф о рм а лне к рит е ри ју ме в а же њ а н а о сно ву че г а она по ста је оба ве зу ју ћа по све прав не су бјек те. Ре ћи да јед на нор ма ва жи, 1 Рад је ре зул тат ре а ли за ци је ин тер ног на уч но - ис тра жи вач ког про јек та Кри ми на ли - стич ко -по ли циј ске ака де ми је под називом Криминалитет у Србији и ин струменти др жав - н е р е а к ц и је, за пе ри од

2 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, О обавези покоравања праву (стр ) ка ко је то Кел зен дав но де фи ни сао, зна чи да она има оба ве зну сна гу за оне ч и је по на ша њ е р ег ул ише. 2 При т оме, о бав ез ујућ а снаг а п ра вн и х норм и по т - к р е п љ е на је и мо г ућ но ш ћу п ри н уд ног с а н к ц и о н и с а њ а у с л у ча је ви ма и з в р - ше ња де лик та. Да ли ће прав ни су бјек ти за и ста да се по ко ра ва ју пра ву ли не и ко ји ће мо ти ви тог по ко ра ва ња би ти (страх од санк ци је или пак до бровољ ни при ста нак на оба ве зу), су за себ на пи та ња ко ја се ба ве раз ло зи ма због ко јих се не ко сма тра оба ве зним да сле ди прав на пра ви ла, а не пи та њем пос т о ја њ а п р а в не о ба в е з е. Д ру г и м р е ч и ма, п р а в на о ба в е з а по ко р а в а њ а п р а ву по сто ји без об зи ра на наш уну тра шњи став, во љу и хте ње. Ка да ства ри та ко по сма тра мо по ме ну то пи та ње не зву чи те шко, а од го вор се ла ко на ме ће. Ме ђу тим, ства ри по ста ју знат но ком плек сни је ка да се пи та ње оба ве - знос т и п р а в а посм ат р а к р о з п ризм у мор а л ног ау т о ри т е т а п р а в а и, с ход но то ме, мо ра л ног т и па оба ве знос т и да се п раву покоравамо. П итања онда гласе: Да ли по сто ји оп шта мо рал на оба ве за по ко ра ва ња пра ву? Да ли она зна чи да су су бјек ти пра ва оба ве зни да се по ко ра ва ју пра ву, са мим тим, што је реч о пра ву? Да ли пра во ужи ва мо рал ни ау то ри тет per se, и шта је основ тог ау то ри те та? Шта је за мо рал ним зах те ви ма и оче ки ва њи ма ко ји сва ки по је - ди нац мо же да има на спрам пра ва ко је тре ба да по шту је и ка ко по сту пи ти у слу ча је ви ма ка да пра во зах те ва од нас не што што је у су прот но сти са нашим мо рал ним ста вом и лич ним вред но сти ма ка да се про сто не сла же мо са оним што пра во зах те ва од нас? Да ли се и та да тре ба по ко ра ва ти та квом пра ву или не? Пре ско ро две и по хи ља да го ди на од го вор на ова пи та ња дао је Со крат у ар гу мен та ци ји сво је од лу ке да не по слу ша са вет Кри то на и не по бег не из Ати не у ко јој га је че ка ла си гур на смрт. Ње го ва од лу ка да оста не је ујед но з н а ч и л а по т в р д у њ е г о в ог с т а в а п р е м а з а ко н и м а по л и с а, а т о је д а з а коне тре ба по што ва ти чак и он да ка да смо ин тим но ду бо ко си гур ни у то да нам о н и н а н о с е н е п р а в д у. 3 И да нас, по сле то ли ко вре ме на, зна чај рас пра ве о по ме ну тим пи та њи ма не гу би на зна ча ју. Раз лог то ме тре ба ви де ти у чи ње - ни ци да ова рас пра ва, као рет ко ко ја дру га у фи ло зо фи ји и те о ри ји пра ва, има свој прак тич ни зна чај јер у за ви сно сти од од го во ра на ова пи та ња у вел и кој мери мо же да з а ви си ле г и т и м и т е т (па и с т а би л но с т) по л и т и ч ке в ла с т и. Отуда је распра ва о оба ве зи по ко ра ва ња пра ву ујед но и расправа о политичкој о б л и г а ц и ји г р а ђ а н а, п ол ит и чко м аут ор ит ет у и л ег ит им ит ет у в л ас т и уоп ште. У тек ст у ко ји сле ди у ка за ће мо на нај зна чај ни ја сх ва та ња и ар г у мен те pro et con tra по с т о ја њ а оп ш т е о ба в е з е по ко р а в а њ а п р а ву. 2 Ханс Кел зен, Оп шта те о ри ја пра ва и др жа ве, Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду, 1998, О овој те ми у кон тек сту оба ве зе по ко ра ва ња пра ву ви де ти, Ant hony D. Wo o zley, Law and Obi di an ce: The ar gu ments of Pla to`s Cri to, Uni ver sity of North Ca ro li na Press, 1979, као и студ и ју п р о фе с о ра К а р тле џа и ње г ову арг умент ац ију о Сок рат овој к ривиц и и знет ој у њ ој: Pau l Car tled ge, An ci ent Gre ek Po li tial Tho ught in Prec ti ce, Cam brid ge Uni ver sity Press, New York,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/ ДА ЛИ ПО СТО ЈИ И КА КАВ ЈЕ КА РАК ТЕР ОП ШТЕ ОБА ВЕ ЗЕ ПО КО РА ВА ЊА П РА ВУ? По че так по ле ми ке око ових пи та ња ве зу је се за пе ри од 60-их и 70-их го ди на XX ве ка у САД ка да су, услед ја ча ња по кре та за гра ђан ска пра ва и ра та у Ви је т на м у, ов а п и т а њ а и з но в а о т в о ри ла де ба т у о о бав е з ама и д уж нос т има по је д и на ца п р е ма д ру ш т ву. 4 Број ни ра до ви ко ји су на ста ли као ре зул тат те де ба т е по н у д и л и с у од г о в ор е н а нек а е с енц и ја л н а п и т а њ а п р а в не т е о ри је, и з ме ђу о с т а лог и п и т а њ е по с т о ја њ а и к а р а к т е р а оп ш т е о ба в е з е по ко р а в а њ а п р а ву. По ле м и к а је би л а ф о к у сир ан а н а д в а о снов н а т у м а че њ а ов е о б а в е з е. Јед но, по којем je обавеза покоравања праву оп шта оба ве за по ко ра ва ња прав - ном си сте му, ко ја на ста је за то што пра во то та ко зах те ва, те да она не мо же би т и п р ед ме т ом п р о це не од с л у ча ја до с л у ча ја. Д ру г о т у ма че њ е по л а зи од т ог а д а је о б а в е з а по ко р а в а њ а п р а ву спе ц и фи ч а н ви д p r i m a fac i e 5 о б ав ез е по ко р а в а њ а. К а о т а к в а, она под р а з у ме в а оп ш т у о ба в е з у по ко р а в а њ а а л и не у ње ном ап со лут ном сми слу ре чи, већ та ко да она мо же би ти до ве де на у ве зу са кон крет ним са др жа јем од ре ђе ног за ко на услед че га се мо же по ста - ви т и п и т а њ е по с т о ја њ а о б а в e з е покор ав ањ а. 6 Р и ч а рд Ва с е р с т р ом и з д в а ја т ри о сновне позиц ије које је мог уће и м ат и п ри л и ком р а з м а т р а њ а о б а в е з е покор ав ањ а п р аву, а које с у биле п р едме т р а зм ат р ањ а и пот о њи х аут о р а. Пр ва је она по ко јој не ко има ап со лут ну оба ве зу да се по ко ра ва пра ву и непо ко р а в а њ е н ик ад а н ије доз в ољ ено; д руг а, неко и м а о б ав ез у по ко р ав а њ а, али она мо же би ти пре ва зи ђе на зна чај ни јим раз ло зи ма и окол но сти ма; трећа, не ко не ма по себ ну оба везу покоравања праву, али уобичајено је испуњав а и з не к и х д ру г и х р а з ло г а. 7 Ка да го во ри о p r i m a fa c ie о ба в е зи по ко р а в а њ а пра ву Смит има на уму ди ле му да ли се ова ква оба ве за мо же сма тра ти опш т ом о б а в е з ом по ко р а в а њ а (а не п а р т и к у л а р ном о б а в е з ом д а с е по ш т у ју од ре ђе не за бра не по пут за бра не уби ства, кра ђе, си ло ва ња ко је сва ка ко по - сто је у сва ком дру штву), у сми слу да ли по сто ји мо рал на ве за из ме ђу грађа на и вла сти ко ја је та ква да они има ју p r i m a fa c ie о ба в е з у по ко р а в а њ а на осно ву то га што за кон то зах те ва од њих. Пре ма ње го вим ре чи ма осо ба S 4 Jo seph Raz, The Obli ga tion to Obey: Re vi sion and Tra di tion, No tre Dam Jo ur nal of Law, Et hics and Pu blic Po licy, Vol. 1, Ar tic le 10, 1985, Lat. pri ma fa cie на први поглед. У судским по ступ ци ма (пре вас ход но ан гло сак сон - ског суд ског си сте ма) овај тер мин се ко ри сти да би се њи ме озна чи ло по сто ја ње до вољ ног до ка за у суд ском по ступ ку за утвр ђи ва ње не ке чи ње ни це или не чи јег ста ва, при че му је он п о д о б а н о с п о р а в а њу, т ј п о б и ја њу. 6 Tho mas May, On Raz and the Obli ga tion to Obey the Law, Law and Phi lo sophy, Vol. 16, No. 1, 1997, Ric hard Wаsser strom, The Obli ga tion to Obey the Law, UC LA Law Review, Vol. 10, ,

4 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, О обавези покоравања праву (стр ) има pri ma fa cie оба ве зу да де лу је на на чин X, с амо у кол ико пос т оји мора лн и раз лог за осо бу S да чи ни X, је ди но уко ли ко не ма мо рал ни раз лог да та ко не учи ни ко ји је бар јед на ко јак као и да учи ни, а ко ји је та кав да про пу шта ње S да учи ни X је по гре шно ( I shall say that a per son S has a pri ma fa cie obliga tion to do an act X if, and only if, the re is a mo ral re a son for S to do X which is such that, un less he has a mo ral re a son not to do X at le ast as strong as his re a son to do X, S s fa i lu re to do X is wrong ) 8. Основ но пи та ње је, да кле, да л и по с т о ји оп ш т а p r i m a fa c ie о ба в е з а по ко р а в а њ а п р а ву, ш т о и м п л и ц и р а да п у к а не з а ко н и т о с т не ког а кт а је у век р еле в а н т на з а у т в р ђи в а њ е т ог а к т а к а о мо рал ног или не мо рал ног, без об зи ра на по сто ја ње дру гих раз ло га? 9 По гле дај мо, нај пре, ар гу мен та ци ју у при лог те зе да оп шта оба ве за поко р а в а њ а п р а ву по с т о ји. Ме ђу нај зна чај н и је п р ед с т а в н и ке ов е т е з е спа да ју не ка од нај у ти цај ни јих име на у исто ри ји прав не те о ри је, а овом при ли ком ука за ће мо на схва та ња Ро нал да Двор ки на, Хер бер та Хар та и Џо на Рол са. 10 Oбавеза по ко ра ва ња пра ву је, за Ро нал да Двор ки на, спе ци фи чан вид о б а в е з е која п р о ис т и че и з уд ру ж и в а њ а, т ј. з а јед н и ч ког ж и в о т а од р е ђ е ног т и п а д ру ш т в е не з а јед н и це (a s s o c i a t i ve o bli ga t i o n). Двор кин ов де, ка ко сам ис т и че, м и с л и н а по с е б не од г о в о р но с т и ко је д ру ш т в ен и ж ив о т пос т ав љ а св о ји м ч л а но ви ма у не кој би о ло ш кој и л и с о ц и ја л ној г ру п и, по п у т од г о в о р - но с т и по р о д и це, п ри ја т е љ а и л и с у с е да. 11 Ме ђу т и м, п ри х в а т а њ е т е о ба в е з е н и је б е з у слов но. Д у ж но с т да с е п ри х в ат е оба ве зе у јед ној з а јед н и ц и по с т о ји, нај пре, под усло вом ре ци про ци те та, од но сно под усло вом да се сви чла но ви з а јед н и ц е јед н ако с м ат р ај у о б ав ез н и м. Д р уг о, о б ав ез е које п р ои зл аз е и з удру жи ва ња усло вље не су ка рак те ром, од но сно ква ли те ти ма са ме за јед нице. Д вор к и н, на и ме, п ра ви ра з л и к у и з ме ђу т зв. п ро с т е и п ра ве (ис т и н ске) з а јед н и це и ис т и че да с а мо у п р а в ој з а јед н и ц и в а же т а к в е о ба в е з е. О но ш т о јед ну за јед ни цу чи ни пра вом су че ти ри основ на усло ва ко ја она тре ба да испу ни да би би ла сма тра на та квом. То су: чла но ви гру пе мо ра ју сма тра ти да су од г о вор но с т и г ру пе не ш т о по себ но и да на за се ба н на ч и н ва же у н у т ар г ру пе; они мо ра ју при хва ти ти да су ове од го вор но сти лич не; они мо ра ју да при хва те да св е од г о в ор но с т и п р о ис т и ч у и з јед не м но г о ш и р е од г о в ор но с т и ко ју и ма сва ки члан као бри гу за до бро бит дру гих у гру пи; и, чла но ви мо ра ју прет поста ви ти да жи вот у гру пи по вла чи са со бом јед на ку бри гу за све чла но ве M.B.E. Smith, Is The re a Pri ma Fa cie Obli ga tion to Obey the Law, The Yale Law Jo ur nal, vol. 82, 1973, Ibid., У п ле ја д и вр ло у т и цај н и х п ред с т а вн к а ове т езе т реба св ак ако навес т и и Џона Фин иса. З а њ е г о в о с х в а т а њ е о п ш т е о б а в е з е п о ко р а в а њ а п р а в у в и д е т и: Joh n Fi n n i s, T h e Au t h o r it y of Law in the Pre di ca ment of the Con tem po rary So cial The ory, No tre Da me Jo ur nal of Law, Et hics & Pu blic Po licy, 1/1984; Џ. Фи нис, Пр и р о д н о п р а в о, ЦИД, Под го ри ца, Ро налд Двор кин, Ца р с т в о п р а в а, Фи лип Ви шњић, Бе о град, 2003, Ibid.,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 Двор кин не оста вља по стра ни пи та ње шта уко ли ко је истин ска за једн и ц а не п р а в ед н а? О не мо г у би т и не п р а в ед не к а ко п р ем а ч л а новим а с а ме гру пе, та ко и пре ма они ма ко ји су ван ње. По те шко ће у ре ша ва њу пи та ња од г о в о р но с т и у не п р а в ед н и м ис т и н ск и м з а јед н и ца ма п р о и з л а з е, нај п р е, и з и н т е рп р ет ат и вн о г к ар а кт ер а п р оц ен е и сп у њ е н о с т и ус л о в а з а п о с т о ја њ е истинске друштве не за јед ни це, а за тим из ин тер пре та ције сагласности пар - т ик у ла р не не п ра в де с а о с т ат ком д ру ш т в е не с т ру к т у р е. Тада с е, к ако ис т иче Двор кин, по ста вља пи та ње да ли је не прав да то ли ко ве ли ка и ду бо ка да зах те ва да се уки ну p r i m a fa c ie о ба в е з е на с т а ле и з уд ру ж и в а њ а. 13 Од г о в о р на ово пи та ње за ви си од то га да ли учи ње на не прав да кр ши не ки од усло ва по сто ја ња истин ске за јед ни це или не, јер ако то чи ни он да из та квог удружи ва ња не про ис ти че од го вор ност би ло ко је вр сте. 14 Го р е оп и с а но Д в о р к и но в о сх в а т а њ е у к а з у је на њ е г о в о ви ђе њ е о ба в е з е по ко р а в а њ а п р а ву к а о спе ц и фи ч ног ви да о ба в е з е ко ја на с т а је и з уд ру ж и в а - њ а, а л и по т п у но р а з у ме в а њ е њ е г о в ог сх в а т а њ а мо г у ће је по с т и ћ и с а гле да - в а њ ем о снов н и х Д вор к и но ви х и де ја и з њ е г о вог сх в а т а њ а п ра в а, по л и т и ч ког л е г ит им ит ет а д р ж а в н е в л а с т и и н ај в а ж н и ји х по л и т и чк и х в рл ин а којим а пра во тре ба да слу жи. У свом на сто ја њу да пру жи сво је схва та ње по ме ну тих те ма Дво р кин на пу шта по зи ти ви стич ки кон цепт о одво је но сти пра ва и мо - ра ла и ти ме отва ра вра та ка раз ма тра њи ма из обла сти по ли тич ке те о ри је и е т и ке. 15 Н ај ви ша по л и т и ч к а в р л и на је с т е и н т е г ри т е т, ко ји Д в о р к и н по сма - т р а к а о нез ависн и и деа л (з аједно с а п р ави ч но ш ћу, п р а в дом и п р о п и с а н и м з акон ск и м пос т у пком) ол ичен у д в а о сновна п ри н ц и па з а ко но да в ном ко ји на ла же да за ко но дав ци по ку ша ју да уре де све за ко не на мо рал но ко хе рен тан на чин, и пра во суд ном прин ци пу ко ји на ла же да се за кон, ко ли ко је то мо гуће, са гле да као ко хе рен тан у том сми слу. 16 В е з а и з м е ђу и н т е г р и т е т а к а о пол и т и ч ке в р л и не, по л и т и чког лег ит им ит ет а и о бав ез е покор ав а њ а п р аву 13 Ibid., Д в о р к и н н а в о д и с л у ч ај д и с к р и м и н а ц и је же н а у н е ко м д р у ш т в у, од н о с н о п и т а њ е д а ли кћер има оба ве зу да се не сло жи са же ља ма свог оца у кул ту ра ма ко је да ју пра во ро дит е љи м а д а к ћ е р и м а б и р а ј у м л а д о же њ е, а л и н е и с и н о в и м а с у п р у г е? Од г о в о р н а ов о п и т а њ е п о в л а ч и р е ш а в а њ е м н о ш т в а и нт е рп р ет ат и вн и х п ит ањ а к ој а с у ус л ов љ е н а п р их в аћ ен и м кон цеп том прав де, по пут да ли кул ту ра за и ста при хва та став да су же не под јед на ко ва жне к а о и м уш к а рц и, д а л и п ос е бн а в л а с т р од ит ељ а н а д к ћ е р и м а з а и с т а од г о в а р а и н т е р е с и м а њи хо в и х к ћ е р и, је р а ко т о н и је с л у ч ај, к а же Д в о р к и н, а ко д и с к р и м и н а т о р с к и од н о с п о ч и в а на ши ре за сно ва ном уве ре њу да су оне ма ње вред не не го си но ви, он да та ква оба ве за не стаје, је р н е м а н и и с т и н с ке з а јед н и ц е. С д р у г е с т р а н е, а ко к у л т у р а п р их в ат а р а вн оп р а вн о с т п о л о в а, д и с к р и м и н а ц и ја п р е м а к ћ е р и м а у н у т а р јед н е п о р о д и ц е м о ж е б и т и н е с а г л а с н а с а п о с т у п ц и м а о с т а т к а д р у ш т в е н е с т р у к т у р е, п а т а ко с м а т р а н а г р е ш ко м ус л ед ч е г а н е м а н и оба ве зе. Ibid., Го р д а н а Ву к а д и но ви ћ, Ра д и в о је С т еп анов, Теор ија п рав а I, Fut ur a, Pet r ovar ad i n, 20 01, Р. Двор кин, 2003,

6 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, О обавези покоравања праву (стр ) је од су штин ског зна ча ја за раз у ме ва ње Двор ки но вог схва та ња мо рал ног ау то - ри те та п ра ва. Јер, мо ра л ни ау то ри те т п ра ва (п ра во као ин те г ри те т) п ро из ла зи из ис п ра в не суд ске и н т е р п ре т а ц и је сл у ча је ва у п ра к си ко ја је мо г у ћа не са мо при ме ном прав них пра ви ла, већ и при ме ном прав них прин ци па чи ја је сврха да на нај бо љи мо гу ћи на чин да ју мо рал но оправ да ње дру штве ној прак си у це ли ни, нај бо љу ин тер пре та ци ју по зи тив ног пра ва, а све у ци љу ус по ста - в љ а њ а и н т е г ри т е т а к а о по л и т и ч ке в р л и не јед ног д ру ш т в а. При н ц и п је ме - ри ло, ка ко ис тиче Дворкин, којег се треба придржавати не зато што унапре - ђу је и л и о си г у р а в а еко ном ск у, по л и т и ч к у и л и д ру ш т в е н у си т у а ц и ју ко ја с е сма тра по жељ ном, не го за то што је то зах тев прав де, нер пи стра сно сти или не ке д ру г е д и мен зи је мо ра л но с т и. 17 Прин ци пи, оту да, има ју мо рал ну ди мензи ју и њи хо вом при ме ном у суд ским ин тер пре та ци ји ма кон крет них спо ро - ва (по себ но тзв. те шким слу ча је ви ма) омо гу ћа ва се, на не по сре дан на чин, оч у ва ње и н т е г ри т е т а ка о по л и т и ч ког и де а ла и вр л и не, ч и ме се и сȃ мо п ра во ма ни фе сту је као ин те гри тет и, са мим тим, као мо рал на вред ност. Ко нач но, н а т ом т е ме љу с е з а сн и в а и пол ит и чк и ле г и т и м и т е т д р ж а в не в л а с т и ко ји ис т и н ск и по с т о ји с а мо у ко л и ко по с т о ји оп ш т а о ба в е з а г р а ђа на да по ш т у ју по л и т и ч ке од л у ке, у к љу ч у ју ћ и и о ба в е з у по ко р а в а њ а п р а ву. 18 А та ква обавеза, да закљу чи мо, по сто ји уко ли ко је це ла дру штве на струк ту ра, укљу чују ћ и и п р а в о, усме р е н а к а ис т и нском о с т в арив ању и нт ег рит ет а з аједн ице као вр хов ног по ли тич ког иде а ла. Јед и нс т в ен п ри с т у п у о б ја ш њ е њу по с т о ја њ а о ба в е з е по ко ра в а њу п ра ву по ну ди ли су Хер берт Харт и Џон Ролс. Основ на Хар то ва иде ја, ко ју је убр зо пре у зео и де таљ но раз ра дио Ролс, је сте да је оба ве за по ко ра ва ња пра ву спе цифи чан вид оба ве зе фер пле ја (fa ir play). У свом члан ку Are The re Any Na tu ral Rights?, Харт на гла ша ва да је ту реч, за пра во, о по себ ној вр сти пра ва и обаве за (по пут оних ко је на ста ју на осно ву обе ћа ња или при стан ка) ко ја по сто је у мно гим сфе ра ма жи во та а ко је он на зи ва уза јам ним огра ни че њи ма (mu tu a- lity of re stric ti ons), а за тим пре ци зно де фи ни ше шта сма тра под тим: ка да се од ре ђен број осо ба ру ко во де сход но п ра ви л и ма не ког за јед н и ч ког уд ру же ња, и т и ме ог ра н и че јед н и м де лом сво ју сло бо д у, он и ко ји су п ри х ва т и л и та к ва огра ни че ња има ју пра во на то да и дру ги при хва те иста та ква огра ни че ња у ко л и ко т и д ру г и и ма ју ко ри ст и од п ри х ва ће н и х ог ра н и че ња оста л и х ч ла но ва за јед н и це. 19 Харт ка же да власт сва ка ко има пра во на том осно ву да зах те ва по слу шност свих и да та ко у си сте му но вих пра ви ла ство ри прав не ду жно сти и овла шће ња, али да је ов де, пре све га, реч о мо рал ној оба ве зи да се пра ви ла 1955, Р. Двор кин, С у ш т и н а и н д и в и д у а л н и х п р а в а, ЦИД, Под го ри ца, 2001, Р. Двор кин, 2003, Her bert Hart, Are The re Any Na tu ral Rights, T h e Ph i l o s o p h i c a l Re v i e w, Vol. 64, No. 2,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 по ш т у ју. 20 Осим то га, за Хар та, као и за Рол са ка сни је, ову оба ве зу по је дин ци д у г у ју не з а јед н и ц и к а о ен т и т е т у, в ећ јед н и д ру г и ма, од но сно сви ма он и ма ч и ја по ко р но с т з а ко н и ма омо г у ћ а в а б е не фи т е св а ком ч л а н у з а јед н и це. На дах нут Хар то вим иде ја ма, Џон Ролс је свој став по во дом пи та ња обав е з е покорав ањ а п раву и зне о најп р е у ч ла нк у Just ic e a s Fairne s s, 21 а по себ но у члан ку Le gal Obli ga tion and the Duty of Fa ir Play, 22 да би га, уз из ве сне мо д и фи к а ц и је, т е о ри ј ск и у по т п у но с т и з а о к ру ж ио у св ом к а п и т а л ном де л у Те о р и ја п ра в де. О ба в е з а по ко р а в а њ а п р а ву је, и п р е ма Рол с о в ом м и ш љ е њу, специ фи чан вид оба ве зе фер пле ја. Као основ не прет по став ке овог прин ципа Ролс из два ја три: ак тив на схе ма дру штве не са рад ње ко ја по чи ва на ско ро уни вер зал ној спрем но сти за са рад њом чла но ва; са рад ња мо ра да под ра зу ме - ва спрем ност на од ре ђе ну жр тву сва ке осо бе, у нај ма њу ру ку из ве сна огран и че њ а њи хов е с ло б о де; и т р е ће, ко рис т од с а р а д њ е у н у т а р д а т е с хеме с е до би ја и он да ка да не ко од чла но ва на ко га је ред да пру жи свој до при нос то не учи ни. Под овим усло ви ма, ка ко ис ти че Ролс, осо ба ко ја је при хва ти ла ко ри с т и и з уд ру же њ а и с а р а д њ е о с т а л и х ч л а но в а је о б а в е зн а п ри н ц и пом фер пле ја да пру жи свој до при нос да тој схе ми, а не да при хва та пред но сти а да са ма не са ра ђу је. 23 А п с о л у т но не о п хо да н п р ед у с лов на с т а н к а ов е о ба - ве зе ти че се пра вед но сти са мог си сте ма, од но сно схе ме у окви ру ко јег се по - јед и нц и мог у смат рат и обавезн и м на основу п ри нц ипа фе р п леја. Сум и рајућ и овај прин цип, Ролс кон ста ту је да прин цип фер пле ја и оба ве за по ко ра ва ња пра ву ко ја на ста је на осно ву ње га зна чи да је прав ни по ре дак кон стру и сан к а о сис т ем д руш т в ене с ар а дњ е п р ем а којем смо о б а в е зн и з а т о ш т о: п р в о, схе ма је пра вад на (то зна чи да ис пу ња ва два основ на прин ци па прав де), при че му са ма пра вед ност ни је и не мо же да бу де га рант то га да по не кад не ће мо бити у ма њи ни при ли ком гласања ; друго, зато што смо прихва тили и настав љ а мо да љ е да п ри х в а т а мо ко ри с т и т а к в ог си с т е ма. 24 К а ко ис т и че С и монс, 20 По к у ш ај м о д а Х а р т о в у и д е ј у ш т о јед н о с т а в н и је о б ја с н и м о н а с л е д е ћ и н а ч и н п р и - ме ра ра ди, ако осо ба А сле ди пра ви ла ко ја су при хва ће на у не кој за јед ни ци и сво јим по ко рава њем чи ни ко рист осо би Б, осо ба Б има мо рал ну оба ве зу да по сту па на исти на чин, тј. да та ко ђе сле ди иста та пра ви ла, јер ни је фер да не ко уби ра бе не фи те од ту ђе по кор но сти прави ли ма, а да сам то не чи ни. Бит но је на гла си ти и то да ко рист као тер мин ко ји се ов де упот р е б љ а в а не т р е б а т у м а ч и т и у у т ил ит ар ис т и чком м ан иру који поч ив а н а к а л к ул ац ији д а л и н е к и м п о је д и н ач н и м п о с т у п ко м д о п р и н о с и м о м а к с и м и з а ц и ји с р е ћ е ш т о в е ћ е г б р о ја љу д и. Ов де је реч о мо рал ном ти пу оба ве зе да се од ба ци, у су шти ни, етич ки не ис пра ван став да мо же мо да у бирамо б е не фи т е од т у ђи х о ба в е з а и ог ра н и ча в а њ а, а да с ам и не па рт и ц ип и рамо у за јед ни ци ко јој при па да мо на исти на чин. 21 Ви д е т и, Joh n R awl s, Ju s t i c e a s Fa i r n e s s, T h e Ph i l o s o p h i c a l Re v i e w, Vol. 67, No. 2, 1958, J. Rawls, Le gal Obli ga tion and the Duty of Fa ir Play, in: J. Rawls: C o l l e c t e d Pa p e r s, ed. S. Fre e men, Har vard Uni ver sity Press, Mas sac hu setts, 1999, Ibid., Ibid,

8 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, О обавези покоравања праву (стр ) Ролс је учи нио ко рак на пред у од но су на Хар то ву те зу фер пле ја упра во у овој пос лед њ ој т в рд њи (од но сно д ру г ом ус ло ву по с т о ја њ а о бав ез е ф е р п леја), да ко рист та квог си сте ма при хва та мо и на ста вља мо да при хва та мо и у бу дућно сти, што је раз ли ка од ве ли ког мо рал ног зна ча ја. 25 Ове сво је те зе Ролс је де таљ но раз ра дио у Те о р и ји п р а вд е по себ но у де л у ко ји с е од но си н а а н ал из у о сновн и х п ри нц ип а п р ави чног пос т уп ањ а по је ди на ца. Он ви ше не ко ри сти тер мин фер плеј, већ тер мин п ра в ич н о с т (fa ir ne ss), али у осно ви Рол со ва иде ја оста је иста, а то је да уко ли ко се је дан број осо ба у к љу ч и у ко о пе ра т и в н и по д у х ват (до бро вољ н у за јед н и ц у ка о систем дру штве них од но са и са рад ње Р. З. 26 ) чи ји је циљ уза јам на до бит у скла ду са пра ви ли ма, и сто га огра ни че сво ју сло бо ду на на чин на ко ји је ну жан да до не се ко рист сви ма, они ко ји су се под вр гли овим огра ни че њи ма има ју пра во на сли чан при ста нак од оних ко ји су има ли ко ри сти из њи хо вог по кора ва ња. Ова иде ја по чи ва на две ма кључ ним прет по став ка ма. Пр ва је да су ус т а но в е (к а о де ло ви о сновне д руш т в ене с т ру к т у р е ко ју Рол с о ви п ри н ц и п и прав де тре ба да учи не пра вед ном) пра вед не и, дру га, да је по је ди нац до бровољ но при хва тио до бро бит уре ђе ња или ис ко ри стио пред но сти ко је пра ведно у р е ђе њ е н у д и з а о с т в а ри в а њ е с оп с т ев н и х и н т е р е с а. 27 Оно што уста но ве чи ни пра вед ним је су два по зна та и пре по зна тљи ва прин ци па Рол со ве те о - ри је прав де пр ви је, да сва ка осо ба тре ба да има јед на ко пра во на нај ши ру схе м у јед на к и х о снов н и х с ло б о да ко ја је спо ји в а с а с л и ч ном схе мом с ло б о - да за дру ге; и дру ги, дру штве не и еко ном ске не јед на ко сти тре ба да бу ду уре ђе не та ко да је исто вре ме но ра зум но оче ки ва ти да бу ду сва ко ме од ко - ри сти и да су по ве за не са по ло жа ји ма и слу жба ма ко ји су отво ре ни за све. 28 Иа ко оба ве зе, пре ма Рол су, про из ла зе из прин ци па пра вич но сти, оне по средно про из ла зе и из прин ци па при род них ду жно сти појединaца. Ролс ту, пре све га, ми сли на при род ну ду жност сва ког од нас да по др жа ва мо пра вед не уста но ве ко је се од но се на нас и да се по на ша мо у скла ду са њи ма, као и да уна пре ђу је мо пра вед на уре ђе ња ко ја још ни су уста но вље на, бар ка да се то мо же у ч ин ит и б е з с увише в ел ик и х т р ош ко в а з а на с. 29 Шта ви ше, Ролс ка же да по зи ва ње на ову при род ну ду жност мо же да бу де до вољ но за оправ да ње по с т о ја њ а о ба в е з а, а л и и па к на гл а ша в а зна чај р а з л и ко в а њ а он и х ус т а но в а ко је на ста ју као из раз на ших при род них ду жно сти и оних ко је на ста ју као из раз на ших оба ве за, јер пр ве ни су за ви сне од на ше во ље док дру ге је су. Та ко, п ри р од на д у ж но с т по с т о ји да пош т ујемо ус т а в и л и з аконе који р ег ул иш у 25 Vi de ti, John Sim mons, The Prin ci ple of Fa ir Play, Ph i l o s o p h y a n d P u b li c Af fa i r s, Vol. 8, No. 4, 1979, Не а д е к в а т н о с т п р е в о д а п о је д и н и х т е р м и н а Ро л с о в о г д е л а н а с р п с к и је з и к и с а м о г чи та о ца ста вља че сто у си гу а ци ју да сам тра жи аде кват ни ји пре вод од по ну ђе ног. 27 Dž. Rols, Te o r i ja p r a v d e, CID, Pod go ri ca, 1998, Ibid., Ibid.,

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 сво ји н у, док и ма мо оба ве зу да из вр ш и мо д у ж но с т и сл у жбе ног по ло жа ја ко ји смо з а у з е л и и л и да с ле д и мо п р а ви л а уд ру же њ а ко јем смо с е п ри д ру ж и л и. 30 Пре ма ми шље њу Сми та, у овој те зи је мо гу ће ви де ти кључ ну раз ли ку у однос у на Рол с о ву ра н и ју и де ју pri ma fa cie о ба в е з е по ко ра в ањ а п ра ву, је р Ролс с а д а ову о б ав ез у в е з у је с а мо з а оне по је д и н це ко ји с у но сиоц и од р еђ ен и х по ло ж а ја у д руш т ву и оне који о с т в арују св о је и н т е р е с е з а х в а љу ју ћ и в ла д и. Сви остали грађа ни су оба ве за ни при род ном ду жно шћу прав де, тј. поменут ом д у ж но ш ћу по д р ж а в а њ а п р а в ед н и х ус т а но в а. 31 Као што се мо же уо чи ти, за Рол са не по сто ји ни ка ква ди ле ма око пи та ња посто ја ња мо рал не оба ве зе по ко ра ва ња пра ву у си сте му правед них уста но - в а. Ме ђу т и м, по п у т Д в ор к и на, и Ролс по с т а в љ а п и т а њ е о бав е з е пош т ов а њ а не пра вед них за ко на. И у ве зи овог пи та ња из гле да да не ма пу но ди ле ма код Рол са. На и ме, он на ви ше мес т а, сасви м експ л иц и тно, наглашав а да н ик ак в а оба ве за не мо же да на ста не из не пра вед ног уре ђе ња. Ме ђу тим, за Рол са је од пре суд не ва жно сти сте пен и обим не пра вед но сти основне друштвене структу ре, јер не пра вед ни за ко ни, са ми по се би, ни су до во љан раз лог да их не пошту је мо, као што ни пра вед ност за ко на ни је до во љан раз лог да се они по штују. Ка да је основ на струк ту ра дру штва, ка же Ролс, ра зум но пра вед на, тре ба да при зна мо не пра вед не за ко не као оба ве зу ју ће под усло вом да не пре ла зе из ве сне г ра н и це не п ра в де. 32 Као што се ја сно ви ди из Рол со вих ре чи, ова неправ да не сме да се од но си на осно ву дру штве ног уре ђе ња, од но сно основ не п ри н ц и пе п р а в де ко ји, к а ко и с а м Ролс т в р д и, п ри па да ју и де а л ној т е о ри ји. Не п р а в ед но с т к а о по ја в а је фе но мен св ој с т в ен п ри ме н и и де а л ног сх в а т а њ а, а не са мом схва та њу пра вед них прин ци па дру штве ног уре ђе ња, јер би у том с л учају неп ра вда би ла т о л и ко в е л и к а да н и к а к в а о ба в е з а не би п р о и з ла зи ла из та квог ти па уре ђе ња. Ов де је од ко ри сти на по ме ну ти да је Рол со ва структ у ра п ра вед ног д ру ш т ва, од но сно п ри ме на на че ла п ра веднос т и, вишес тепена, те да по ла зи од нај ап стракт ни јег и иде ал ног ни воа ко ји се огле да у при хват а њу о снов н и х п ри н ц и па п р а в де у и з в о р ном по ло ж а ју (под в е лом не зна њ а), п р е ко усв ајањ а и п рих в ат ањ а п раведног ус т а в а у ус т а в ној кон вен ц и ји, па до ства ра ња за ко на ко ји бли же уре ђу ју дру штве но - еко ном ску струк ту ру друштва и ко нач но са му при ме ну за ко на (суд ства). Да кле, оно што пре ма Ролс овом сх в ат ању даје о снов з а п рес т ана к било к а к ве оба ве зе по ко ра ва њ а је с т е,,ко руп ци ја базич ног ни воа пра вед не струк ту ре, од но сно не по сто ја ње консен зу са око основ них прин ци па прав де (она он да и не мо же би ти чак ни мини мал но пра вед на). Опе ра тив ни ни вои при ме не ових прин ци па, чак и укол и ко и ма ју у с е би е ле мен т е не п р а в ед ног по с т у па њ а, н и с у с а м и по с е би до - вољ ни за пре ста нак оба ве зе. 30 Ibid., M.B.E. Smith, Dž. Rols, 1998,

10 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, О обавези покоравања праву (стр ) У п ле ја д и в р ло у т и цај н и х п и с а ца ко ји с у с е по св е т и л и п и т а њу о ба в е з е по ко р а в а њ а п р а ву, 33 и з д в о ји ће мо а р г у ме н т а ц и ју он и х ау т о р а ч и ји с у с т а - в о в и н ај р е п р е з е н т а т и в н и ји п р и м е р с у п р о т н е т е з е д а н е п ос т оји о пш т а оба ве за по ко ра ва ња пра ву ни ти да је она по се бан вид pri ma fa cie о ба в е з е. 34 По себ но ме сто ме ђу њи ма при па да Џо зе фу Ра зу. Основ на Ра зо ва те за је сте да не по сто ји ап со лут на, ни ти p r i m a fa c i e оба ве за по ко ра ва ња п ра ву, ча к н и у п раведн и м д руш т вима. 35 Ова те за, ко ја на пр ви по глед мо же да зву чи ра ди кал но, до би ја свој пу ни сми сао на кон уви да у Ра зо во схва та ње ка рак те ра оба ве зе по ко ра ва ња пра ву. Наиме, обавеза по - ко ра ва ња пра ву под ра зу ме ва да раз лог због ко јег се не што чи ни је сте управо тај што пра во то зах те ва. Ме ђу тим, мно ги раз ло зи, ка ко ис ти че Раз, због ко ји х р а д и мо оно ш т о п р а в о з а х т е в а не ма ју н и к а к в е в е з е с а о ба в е з ом по ко - ра ва ња пра ву. За Ра за ни је спор но да по сто је број ни слу ча је ви у ко ји ма чини мо не што за то што пра во то зах те ва, али то су по је ди нач ни слу ча је ви у ко јим не ки кон крет ни раз лог мо ти ви ше не ко ли це да не учи ни не што што мо же да има не га тив не по сле ди це по ње га (да не ко мо же да из гу би по сао ако гла си не о то ме да он кр ши за ко не до ђу до ње го вог по сло дав ца). У та квим с л уч аје ви м а п р ав о је р а злог з а очек ив ано пон аш ањ е у в ез и појед ин ачног слу ча ја и конкретне особе и ситуације. Обавеза покоравања праву се, међут и м, мо р а т р е т и р а т и к а о оп ш т а о ба в е з а по ко р а в а њ а ко ју и ма ју сви п р а в н и су бјек ти пре ма свим за ко ни ма и у свим слу ча је ви ма. 36 То да ље зна чи да је п р а в о не з а ви сн и р а з лог ко је на ме ће т а к ву о ба в е з у по ко р а в а њ а. Уп р а в о ов о у в е р е њ е, Ра з к а т е г о ри ч к и о спо р а в а, т в р де ћ и да п р а в о не п р ед с т а в љ а т а к а в раз лог, већ да су та кви раз ло зи у ве зи мо рал ног убе ђе ња ко ји прет хо ди и ко је је не з а ви сно од п р а в а. Та ко р е ц и мо, о ба в е з а у з д р ж а в а њ а од у би с т а в а и си ло в а њ а је п ри ма р но мо р а л на о ба в е з а с а в е сн и х љу д и ко ју он и и ма ју не з а - ви сно од то га што пра во то за бра њу је, та ко да ми оче ку је мо да љу ди из бе гава ју те рад ње не за ви сно од то га да ли оне је су или ни су за кон ски за бра ње не, 33 Зна ча јан број њих су о овој те ми рас пра вља ли у окви ру ана ли зе по ли тич ког ау тор и т а в л а с т и и п о л и т и ч ке о б л и г а ц и је г р а ђ а н а. Ви д. L e sl ie G r e e n, The Aut ho rity of the Sta te, Cla ren don Press, Ox ford, 1988; Kent Gre e na walt, Con flicts of Law and Mo ra lity, Ox ford Uni versit y P r e s s, Ne w Yo r k, 1987; Rol f S a r t o r i u s, Po l i t i c a l Au t h o r it y a n d Po l i t i c a l O bl i g a t i o n s, Vir gi nia L a w Re v i e w, 67, 1981, 3-17; John Sim mons, M o r a l P r i n c i p l e s a n d Po li t i c a l O b li g a t i o n s, Prin ston Uni ver sity Press, Prin ston, N. J. 1979; Ro bert P. Wolff, In D e fe n s e o f A n a r c h i s m, Har per and Row, New York, 1970; A. D. Wo o zley, К љу ч н и п р е д с т а в н и ц и о в а к в о г с х в ат ањ а с у о с и м Р аз а и С м ит а, ч и ј е а рг ум е нт е из но си мо у ра ду, још и: R. Was ser strom, 1962; J. Sim mons, 1979; Ric hard Brandt, Uti li tiy and the Obli ga tion to Obey the Law, UC L A L a w Re v i e w, 10/1963; Mark Tu nick, The Mo ral Obli ga tion to Obey the Law, Jo ur nal of So cial Phi lo sophy, Vol. 33, No. 3, J. Raz, Au t h o r i t y o f L a w, Ox ford Uni ver sity Press, 1979, 233; J. Raz, Aut ho rity and Consent, Vi r g i n i a L a w Re v i e w, Vol. 67, No. 1, 1981, J. Raz, 1979,

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 на о сно ву ра зло г а ко ји не ма ју н и к а к ве ве зе са п ра вом. 37 Оба ве зу по ко ра в а њ а за ко ни ма ко ји за бра њу ју ова кве рад ње Раз на зи ва пу ком сен ком дру гих мо - ра лн и х д уж нос т и, т ј. р ед у нда н тном д уж нош ћу ч и ја с е т е ж и на и л и с т р о г о с т ме ри сход но т е ж и н и и с т р о г о с т и усв о је не мо р а л не д у ж но с т и. По с т у па ју ћ и на осно ву тих не за ви сних раз ло га, чо век се не по ко ра ва за ко ну, не са гла шава се са њи ма за то што то за кон зах те ва, већ он ра ди је по сту па пре ма уче њу о прав ди, са ко јим је са гла сан и сам за кон. 38 Раз је све стан то га да при ме ре ко је на во д и ( у би с т ва, си ло ва њ а) је су екс т рем н и п ри ме ри не мо ра л н и х ра д њи, т е да н и с у сви з а ко н и к ри ви ч ног к а р а к т е р а. Ме ђу т и м, т о, к а ко ис т и че Ра з, не ме ња бит но ствар, јер ако за кон ске за бра не уби ства, си ло ва ња и то ме слично не на ме ћу ни ка кву не за ви сну мо рал ну оба ве зу, ни ти ути чу на ду жност да она бу де ја ча или сла би ја не го што би би ла без за ко на, он да је ствар до каз а на, т ј. он да не по с т о ји оп ш т а о ба в е з а по ко р а в а њ а з а ко н у. Мо же по с т о ја т и са мо мо рал на оба ве за да се по шту ју не ки за ко ни, али то ни ка да ни је био пред мет спо ра, ка же Раз. 39 Сво јим члан ком Is The re a Pri ma Fa cie Obli ga tion to Obey the Law Смит је п ру ж ио в р ло де т а љ н у и у в е рљиву к рит ик у к љу ч н и х а р г у ме на т а у п ри лог т ез е о по с т о ја њу оп ш т е о ба в е з е по ко р а в а њ а п р а ву. С м и т ис т и че к а ко н и је очи глед но да оп шта оба ве за по ко ра ва ња пра ву по сто ји, већ да та ко не што мо ра би ти по твр ђе но, а не прет по ста вље но. Он оспо ра ва готовe све кључ не а р г у мен т е у п ри лог т е зи о пос т ојању т ак в е о бав ез е, поче в од он и х који с е з асн и в а ју на и де ји о з а х в а л но с т и (g r a t i t u de), фе р п ле ју, п ри р одној д уж нос т и да с е по д р же п р а в ед не ус т а но в е, а р г у мен т и ма с а гл а сно с т и и о б е ћ а њ а (c on - se nt a nd pro m i se), па до у т ил ит арис т иче а рг умент ац ије. Тако р ец и мо, ра злог за х ва л но с т и по ла зи од т о г а да г ра ђа н и д у г у ју за х ва л нос т д р жа ви због бе не - фи та ко је до би ја ју од ње услед че га они ту за хвал ност мо гу, у нај ма њу ру ку, д а по к а ж у по ш т о в а њ е м п р а в а. С м и т ов ај р а з лог и а р г у ме н т а ц и ју с м а т р а к р ај њ е не у в е љи ви м с о б зи р ом да т а к в а о ба в е з а не мо же да по с т о ји у ко л и ко по је д и н и ц и уоп ш т е не же ле т е б е не фи т е. 40 По себ ну па жњу, Смит по све ћу је Х а р т о в ој и Рол с о в ој и де ји ф е р п леја (п р ави ч но с т и) к а о р а з ло г а н а о сно ву ко јег на ста је оп шта оба ве за покоравања праву. Смит истиче како њи хов ар гуме н т з а с л у ж ује в ел ико пош т ов ањ е, а л и г а и п а к одб ац ује. О н у о снови не о спора в а у по тп у но с т и ов ај п ри н ц и п, а л и ис т и че зна чај н у мо ра л н у ра з л и к у и зме ђу он и х си т у а ц и ја у ко ји ма а к т не по ко ра в а њ а п ра ву (ча к и у са в р ше н и м и пра вед ним за јед ни ца ма) не на но си ни ка кву ште ту или ко рист чла но ви ма јед не гру пе и оних си ту а ци ја ка да та кав по сту пак то чи ни. У пр вом слу ча ју п ри н ц и п ф е р п ле ја не мо же д а п р ед с т а в љ а о снов з а о б а в е з у по ко р а в а њ а. 37 J. Raz, 1985, Ibid., I b i d e m 40 M.B.E. Smith, 1973,

12 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, О обавези покоравања праву (стр ) Дру гим ре чи ма, прин цип фер пле ја упра вља људ ским ак ци ја ма са мо он да ка да ко рист или ште та не ког по ступ ка за ви се од то га да ли се по ко ра ва мо пра ву или не. 41 Сва ки прав ни си стем, ка ко ис ти че Смит, са др жи број не бесм и с ле не и ча к по т ен ц и ја л но ш т е т не з а ко не, п р е ма ко ји ма о ба в е з а по ко р а - ва ња не ко ри сти ни ко ме или, што је још го ре, на но си ште ту (за бра на хо мос е к с у а л н и х а к т и в но с т и и л и кон т р о л а р а ђ а њ а). Ус лед т о г а оп ш т а о б а в е з а по ко р а в а њ а п р а ву не мо же по ч и в а т и на п ри н ц и п у ф е р п ле ја. Ис т у ло г и к у См и т у по т ре бља ва у оспо ра ва њу Рол со ве т врд ње о по с т о ја њу оп ш т е оба ве зе по ко р а в а њ а на т е ме љу о ба в е з е сви х г р а ђа на да по д р же п р а в ед не ус т а но в е, јер та ква оба ве за не мо же да по сто ји ка да по ступ ци ко ји ни су у скла ду са пра вом не на но се ште ту та квим ин сти ту ци ја ма ЗА ВР Ш Н А РАЗ М А Т РА ЊА С К И Ц И РА ЊЕ Х И ПО Т Е Т И Ч КОГ МО ДЕ ЛА И ПРЕТ ПО СТАВ КИ ЗА ПО СТО ЈА ЊЕ PR I M A FA CI E ОБА ВЕ ЗЕ ПО КО РА ВА ЊА П РА ВУ Чи ње ни ца да су нај зна чај ни ји пред став ни ци прав не те о ри је XX ве ка у в е л и кој ме ри по де љ е н и око п и т а њ а оп ш т е о ба в е з е по ко р а в а њ а п р а ву ја сно го во ри о то ме да оп шти кон сен зус око тог пи та ња ни је мо гућ те да је, као и у сл у ча ју број н и х д ру г и х п и та ња д ру ш т ве не те о ри је уоп ш те, мо г у ћа са мо ма ње и л и више у в е рљив а а рг умент ац ија у п ри лог п ри х в а т а њ а и л и не п ри х в а т а њ а од го ва ра ју ћег ста ва. С об зи ром да је реч о мо рал ној оба ве зи по ко ра ва ња праву то зна чи да ар гу мен та ција треба да буде усме ре на ка утвр ђи ва њу кри те рију ма мо ра л ног аут орит ет а п рав а ус лед чег а по с т о ји и с а ма д у ж но с т ч ла но в а јед не за јед ни це да из вр ша ва ју оно што тај ау то ри тет зах те ва од њих. На стана к мо ра л не оба ве зе не можемо посмат ра т и и зо ло ва но од на шег у н у т ра ш њег ста но ви шта. Ако се у не ком односу осећамо мо рал но оба ве зним да не што учини мо или не учи ни мо, то он да зна чи да оче ки ва ни по сту пак има на шу уну трашњу са гла сност услед ко је смо спрем ни да та ко по сту пи мо. При ме ра ра ди, та кав је слу чај са да ва њем обе ћа ња. Да то обе ћа ње је из раз лич не спрем но сти да се не што обе ћа и учи ни и оно ства ра мо рал ну оба ве зу да се учи ни оно што је обе ћа но упра во због то га што је обе ћа ње да то Ibid, Ibid, Иа ко је ово у осно ви тач но, ипак тре ба би ти све стан кон тра вер зи обе ћа ња као принци па мо рал не оба ве зно сти. Харт га означава као садржинско независни принцип што подразу ме ва да на по сто ја ње мо рал не оба ве зе да се учи ни оно што је обе ћа но не ути че то да ли је о б е ћ а н а р а д њ а мо р а л но п р и х в атљив а и л и не. Ме ђу т и м, с н а г а о б е ћ а њ а је с т е под у т и ц а је м оно га што је обе ћа но, ка же Кло ско што обе ћа ње као прин цип чи ни вр ло ком плек сним инсти ту том чи ја мо рал на сна га мо же да за ви си од слу ча ја до слу ча ја, па тако вредност обећа - њ а з а в и с и од и н т е р а к ц и је с а д р ж а ја о б е ћ а њ а и п о с л е д и ц а е в е н т у а л н о г п р и д р ж а в а њ а и л и

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 Кључ но пи та ње је да ли оба ве за по ко ра ва ња пра ву мо же би ти уте ме - ље на на сли чан на чин, тј. да ли се пра во мо же сма тра ти не ком вр стом базич ког прин ци па мо рал но сти, па да са мим тим што пра во не што про пи су је по сто ји мо рал на оба ве за да се та ко и учи ни. Ја сно је да у том слу ча ју пра во мо р а би т и т р ет ир а но к а о мо р а л н и ау т о ри т е т per se, јер је ди но та ко мо же да на ста не мо рал на оба ве за да му се по ко ра ва мо. К а о ш т о смо видел и, Ра з о спорав а п раву к ара кт е р нез ависног мора лног р а з ло г а ус лед че г а не г и р а по с т о ја њ е оп ш т е о ба в е з е по ко р а в а њ а п р а ву, ча к и у пра вед ним дру штви ма. С тим у ве зи, нео спор на је чи ње ни ца да мно ге прав не за бра не не ма ју ути цај на нас због то га што су прав не, већ због то га ш то за бра њу ју оно ш то на ш л и чн и, мора лн и си с т ем вред но с т и де фи н и ше као рад њу ко ју не же ли мо да чи ни мо. Ка да је реч о та квим мо рал ним оба ве за ма по пут оба ве зе да се не уби ја, не кра де и то ме слич но, пра во не ма ефек та јер с а с т а но ви ш т а р а з у м ног људ ског би ћ а ов а о ба в е з а је по т п у но не з а ви сна од пра ва, већ за ви сна од ра ци о нал но-ху ма ног ста ва да је та кво по на ша ње непри хва тљи во са мо по се би. Ту је Раз у пот пу но сти у пра ву. Ова квим при сту пом Раз не ми нов но ула зи на те рен раз ло га због ко јих се љу ди по ко ра ва ју пра ву, у на ме ри да ви ди да ли та кав раз лог мо же да бу де сȃмо пра во, тј. то што пра во као ау то ри тет за по ве да не ку рад њу. Раз ло зи због ко ји х с е љу д и по ко р а в а ју п р а ву с у од в е л и ког зна ча ја у де фи н и с а њу п р а в а као ау то ри те та јер ау то ри тет, по де фи ни ци ји, под ра зу ме ва до бро вољ ну са - гла сно с т да с е не ко и л и неш т о п рих в ат и к а о ау т о ри т е т. Ау т о ри т е т (по с е б но мо р а л н и) на с т а је и оп с т а је у с ф е ри ау т о но м и је, а не хе т е р о но м и је в о љ е, па о т у да ау т о ри т е т п ра в а мо же да на с т а не и од р ж и с е с амо у кол и ко п р о и зв о д и са гла сност оних ко ји тре ба да му се по ко ра ва ју. Да кле, уко ли ко же ли мо да у т в р д и мо по с т о ја њ е оп ш т е о ба в е з е по ко р а в а њ а п р а ву, он да мо р а мо ви де т и да ли пра во мо же да ужи ва та кву вр сту ау то ри те та ко ји га чи ни не за ви сним мо р а л н и м (л и ч н и м) р а з ло г ом о ба в е з е по ко р а в а њ а. У јед ној од нај о би м н и ји х ем п и ри ј ск и х с т у д и ја о р а з ло зи ма з б ог ко ји х се љу д и по ко ра ва ју п ра ву Том Тајле р у казује на чет ири г ру пе т ак ви х ра злог а. То су: 1) ле ги ти ми тет ау то ри те та вла сти, 2) лич на мо рал на уве ре ња, 3) страх од санк ци је и 4) страх од ре ак ци је окру же ња. 44 Ни у јед ном од ових слу чаје в а п ра в о н ије нез ависн и мора лн и ра злог о ба в е з е по ко ра в а њ а. Д ру г и је в ећ н е п р и д р ж а в а њ а д а т ом о б е ћ а њу. У с к л ад у с а т и м, К ло с ко в и д и и о б а в е з у по ко р а в а њ а п р а ву. Вид е т и, G eo rge K los ko, T h e Mor a l Fo rc e of Pol it ic a l O bl ig at io n, T h e A m e r ic a n Polit ic a l S c ie nc e Re v i e w, Vol. 84, No. 4, 1990, Тај л е р је с п р о в е о и с т р а ж и в а њ е с т а в о в а 1575 г р а ђ а н а Ч и к а г а г о д и н е (т е л е ф о н - ски ин тер вју), да би го ди ну да на ка сни је исто ис тра жи ва ње по но вио на 804 слу чај но иза - б р а н и х и с п и т а н и к а и с т е г р у п е. Ц и љ и с т р а ж и в а њ а је б ио д а с е у т в р д е о с нов н и р а з л о з и з б ог ко ји с е љу д и п о ко р а в а ј у п р а в у, а л и и н а ч и н н а ко ји о н и р е а г у ј у н а д р ж а в н е ау т о р и т е т е ко ји то пра во нај че шће спро ве де у од но су пре ма њи ма, као шту су суд и по ли ци ја. Вид., Tom Tyler, Why Pe o ple Obey the Law, Yale Uni ver sity Press, New Ha ven,

14 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, О обавези покоравања праву (стр ) о б ја ш њ ен к р оз Ра з о ву а р г у мен т а ц и ју, а л и с т в а ри с л и ч но с т о је и с а о с т а л а три слу ча ја. Та ко у пр вом слу ча ју, ау то ри тет пра ва во ди по ре кло из ау то рит е т а по л и т и ч ке в ла с т и. Људ и с е покорав а ју п ра ву је р п ри х в а т а ју по л и т и ч к у власт као ау то ри тет, па оту да ис ка зу ју спрем ност да сле де во љу тог ау то рит ет а ол и че н у у п ра вн и м п равил има. У т р ећем и чет в рт ом с л учају, ис т и нск и ау то ри тет пра ва и не по сто ји, јер раз лог због ко јег се по ко ра ва мо пра ву је страх (прин цип хе те ро но ми је). У оба та слу ча ја страх је по кре тач кал ку лаци је по је ди на ца да ли сво јим по ступ ком мо гу се би да на не су ште ту (да оду у за твор, пла те нов ча ну ка зну или их пак сре ди на осу ди и од ба ци). Да кле, обавеза по ко ра ва ња ни у тим слу ча је ви ма ни је уте ме ље на у пра ву као не за - ви сном мо р а л ном р а з ло г у по ко р а в а њ а, па је о т у да Ра з о в а а р г у мен т а ц и ја и ви ше не го увер љи ва. Пи та ње је да ли по сто је слу ча је ви ка да она то је сте? Јед ин и сл у ча јави у којима п раво мо же да бу де по сма т ра но т а ко је су он и у ко ји ма би као по је дин ци тре ба ло да осе ћа мо мо рал ну оба ве зу да по штује мо п ра во из ра з ло г а ко ји је ис к љу ч и во ве за н за п ра во. Та к ву вр с т у мо ра л не оба ве зе мо же да ство ри са вре ме но пра во де мо крат ских др жа ва и то на тај нач и н ш т о сво јом с а д р ж и ном, де к ла ри с а ном и у п ра к си пот в рђеном св рхом, пру жа ону вр сту за шти те, и са мим тим ко ри сти, ко ју ни је дан дру ги нор матив ни си стем не пру жа. Пра во нам ни је да ло жи вот, али оно га ди рект но шти ти, вр ло ефикасно, не само нормативно -са др жин ском за шти том те вреднос т и, в ећ и п р авил им а која дефин иш у пот р е бне п р оцед ур а лне г ар а нц ије т е за ш т и т е у п ра к си. 45 Исто та ко то ва жи и за сло бо ду, имо вин ска пра ва, досто јан ство, част и мно ге дру ге вред но сти. Пра во је кроз исто ри ју ква ли тат и вно ев ол уи ра ло т а ко да да на с п ру ж а з а ш т и т у г ра ђа н и ма ко ју ра н и је н и је, бар не у ме ри и на на чин на ко ји то да нас чи ни. Сход но то ме, мо рал ни ау то ри тет пра ва и мо гућ ност да пра во бу де не зави сн и р а з лог по с т о ја њ а оп ш т е о ба в е з е по ко р а в а њ а п р о и з л а зи и з оно г а ш т о мо же мо на зва ти прин ци пом да ва ња. На и ме, за раз ли ку од обе ћа ња ко је ства ра мо рал ну оба ве зу за оног ко је дао обе ћа ње, да ва ње ства ра мо рал ну оба ве зу за оног ко до би ја. Та оба ве за је сте да се на не чи је да ва ње уз вра ти на исти или бар сли чан на чин, или, у нај ма њу ру ку, бар за хвал но шћу за оно што се до би ја. 46 У овом слу ча ју оно што се до би ја од пра ва. А то је ефи ка сна нор ма тив но-проце д у р а л на з а ш т и т а на ш и х л и ч н и х в р ед но с т и. При н ц и п да в а њ а је оч и гледно по ве зан са прин ци пом за хвал но сти (во ди ка њој), али то ипак ни је она 45 Тач но је да и мо рал зах те ва да се љу ди не уби ја ју, али ефи ка сну за шти ту од на руш а в а њ а п р а в а н а ж и в о т по је д и н а ц д о би ја з а х в а љу ју ћ и т е к п р а в н и м п р оп исим а и св и м он и м г а р а н ц и ј а м а к о ј е о н о п р е д в и ђ а (п р им ер а р ад и, н е г а т и в н е и п о з и т и в н е о б а в е з е д р ж а в е у за шти ти пра ва на жи вот). 46 Ти п и ча н п ри ме р ов ог п ри н ц и па је мо ра л на д у ж но с т де це да на да в а њ е (бри г у, не г у, ста ра ње) сво јих ро ди те ља уз вра те истом ме ром у њи хо вој ста ро сти и то не са мо због љу ба ви ко ју мо гу да осе ћа ју, већ као ре зул тат мо рал не ду жно сти да се уз вра ти на исти на чин због оно га што су они као де ца до би ја ли. 156