Технократија. Број 2. - ГНУ/Линукс - Биткоин - Сублимирана стварност - Интернет, мрежа ствари а не људи. Уредници: МТ, ВМ Година: фебруар

Size: px

Start display at page:

Download "Технократија. Број 2. - ГНУ/Линукс - Биткоин - Сублимирана стварност - Интернет, мрежа ствари а не људи. Уредници: МТ, ВМ Година: фебруар"

Elijah Armstrong
6 years ago
Views:

Технократија Број 2 Уредници: МТ, ВМ Година: 2018 - фебруар -

1 Технократија Број 2 Уредници: МТ, ВМ Година: фебруар - ГНУ/Линукс - Биткоин - Сублимирана стварност - Интернет, мрежа ствари а не људи

И првенствено корисник не може да га надограђује и прилагођава. Постоји могућност да се у програму налази "буба", намерно или случајно.

2 ГНУ/Линукс Ако нисте чули за линукс, онда сте у великом проблему. Проблем се односи управо на нове технологије и нов начин размишљања. Некада је било згодно да се напише програм који нешто обавља а при том се сакрије поступак писања програма. На тај начин, нико не може знати шта се све налази у програму. И првенствено корисник не може да га надограђује и прилагођава. Постоји могућност да се у програму налази "буба", намерно или случајно. И та буба скупља рецимо ваше податке или прати ваше кораке на интернету. То не значи да програми отвореног извора немају грешака. Али, ако је извор отворен много је лакше наћи грешку, више људи има приступ коду и врши проверу. Данас је недопустиво писати програме затворене лиценце. Надамо се да су прошла та времена када смо куповали или нелегално скидали програме за које нисмо сигурни шта тачно раде. Ту на сцену ступа нови сет правила којих се данашњи програмери држе. Тај скуп правила зове се слободна, отворена лиценца, ГНУ или опенсорс лиценца. ГНУ лиценцу је промовисао Ричард Столман године. Без обзира што је то било јако давно, тек у скорије време ова лиценца добија прави смисао. Једини начин зараде "бивших" програмера јесте директна продаја својих програма. На тој идеји је изникао и Микрософт. Сваки свој производ су продавали као оригинални примерак и стекли огромно богатство. На тој идеји су наступали и

сви други програмери, било велики или мали. Зараду су остваривали продајом својих програма. Касније се увидело да осим продаје, ту може да се угњезди редовно одржавање и консалтинг.

На тај начин утабан је пут да и сам процес стварања програма може бити обелодањен, тако да данас на тржишту имамо огроман број линукс, андроид па чак и виндовс или апле програма који су отвореног

3 сви други програмери, било велики или мали. Зараду су остваривали продајом својих програма. Касније се увидело да осим продаје, ту може да се угњезди редовно одржавање и консалтинг. А затим и маркетинг. Корачајући тим стопама, дошло се до момента када сам програм МОЖЕ бити бесплатан а да се зарада остварује кроз пословну комуникацију, подршку и маркетинг. На тај начин утабан је пут да и сам процес стварања програма може бити обелодањен, тако да данас на тржишту имамо огроман број линукс, андроид па чак и виндовс или апле програма који су отвореног кода. ---Отворен код (отворен процес израде програма) не значи и директно да програм мора бити бесплатан. Бесплатност проистиче из чињенице да свако може направити исти програм користећи се извором. Ако пак, то не жели, може платити програм или га преузети бесплатно. То је до аутора, програмера. Данас ГНУ-ом називамо скуп програма који су отвореног кода а користе се на оперативном систему - линукс. Ту постоји једна недоумица, да ли је линукс оперативни систем? Линукс представља саму срж оперативног система и као сам не може да функционише. Ту срж зовемо кернел. А име линукс добија по свом креатору Линусу Торвалдсу. Тако да смо до некле разјаснили да линукс није оперативни систем. Међутим, када кернелу додамо апликативне програме, онда то постаје заправо ГНУ/Линукс (по

4 правилима које је написао Ричард Столман) или једноставно: Linux (по Линусу Торвалдсу). Ни ми сами не знамо коме одати веће признање, да ли Столману или Линусу? Али пошто је једноставније, чешћа је употреба речи Linux него GNU/Linux. Тако да када видите негде реч "линукс", знајте да се вероватно ради о целом систему. ---Маскота оперативног система линукс је пингвин. Данас постоје много линукс дистрибуција (линукс система). Најпознатији линукси су: Debian, Ubuntu, LinuxMint, Manjaro, opensuse... Заиста је много сличних система, па чак и идентичних и само са разликом у рекламном лого-у или филозофији. Добар али не и меродаван сајт је distrowatch.com. Ту се налази списак свих познатих дистрибуција. Међутим многи оспоравају значај тог сајта и прича се да је табела намештена и да зависи од донација чланова. Предност линукса у односу на виндовс или апле софтвер је у томе што је линукс отовреног кода па самим тим је сигурнији, боље организован и прецизнији систем. Позната је мања захтевност за јаким хардвером а на крају крајева линукс је углавном бесплатан. Поставља се питање зашто је онда јако мали удео линукса у десктоп системима? Просто зато јер се линукс развијао постепено, опрезно и спорије од виндовса који има око 85% десктоп корисника. На неки начин, свако у свету ко има десктоп компјутер, некако је природно да има и виндовс оперативни систем. Ту је велику улогу одиграо маркетинг, који је приморао и остале програмере да пишу своје програме ослањајући се на виндовс (игрице, пословне апликације, антивируси, обрада текста, музике, слика). Време линукса тек долази. И сам Микрософт редовно купује акције линукс дистрибуција и улаже у њихов развој. Највећи део интернет сајтова се "врти" на линуксу, затим таблети и смартфони. Сви они углавном користе модификовану верзију линукса. Док десктоп корисници морају још мало да чекају, ако у међувремену ова грана корисника буквално не нестане.

А зашто? Зато јер је на сцени све већа минијатуризација и огроман развој модерне електронике али и све већа мобилност корисника. Биткоин (bitcoin) Биткоин је дигитална глобална валута.

Такорећи, скрипта, која се мултиплицира рударењем биткоина. Само рударење представља израчунавање сложене математичке формуле од које се биткоин састоји.

5 А зашто? Зато јер је на сцени све већа минијатуризација и огроман развој модерне електронике али и све већа мобилност корисника. Биткоин (bitcoin) Биткоин је дигитална глобална валута. Створена је године од групе људи који се потписују са "Сатоши Накамото". У практичном, програмерском смислу, сам биткоин је интернет сервис, скуп ИП адреса или криптован сајт. Такорећи, скрипта, која се мултиплицира рударењем биткоина. Само рударење представља израчунавање сложене математичке формуле од које се биткоин састоји. Када процесор или графичка картица израчуна ову формулу, добије се један јако мали део биткоина, који се смешта у виртуелни новчаник корисника. Затим се резултат "нулује" и процес креће поново. Највећи удео у рударењу биткоина представља снага система за рударење. Ако је процесор, група процесора или графичких картица, јачи, то следи да ће делић (satoši) бити брже изрударен и тиме се смањује потребно време за рударење целог биткоина. Зато у свету постоји много "биткоин фарми" које се састоје од хиљаде ригова (самосталних система сачињених од напајања, матичне и графичке) и њима се "рудари" биткоин. На тај начин се формула брже израчунава и лакше и брже се долази до производа. Међутим, постоје и појединци који то раде. Уложе у опрему пар хиљада евра и месечно могу зарадити просечну плату. Тренутно је на тржишту помама за

6 графичким картицама и таквим системима, јер су многи видели у овоме добру зараду. Оно што је битно, то је да је креатор биткоина направио граничник до ког броја се може рударити. Тренутно у свету има око 12 милиона изрударених биткоина а граничник стоји на 21 милион. Што значи да се преко тог броја не може ићи. Осим биткоина, постоје и друге крипто валуте: litecoin, etherium, Zcash, monetarium итд... Доказ да ће биткоин као идеја опстати је управо велики број резервних валута које је такође могуће рударити. Предпоставља се да ако не успе биткоин да се одржи, то ће свакако урадити нека друга крипто валута. А сам граничник представља мисаону именицу која нам говори; А шта даље? Много је шпекуланата и слободних рудара који ову границу не прихвата, већ говоре у прилог томе да граница не сме да постоји да би вредност била одржива. Као што се рудари злато и никад се не зна колико још има злата на планети. Када би се изрударило сво злато, вредност злата би пала и оно не би смело више да представља мерило вредности. Осим рударења, до крипто валута се може доћи и на берзи. Њихова вредност варира и цео систем представља добру подлогу за зараду али и губитак правог новца. Ни сами креатори ових валута не могу да процене да ли ће вредност биткоина да расте или пада. Међутим, постоји и теза да се вредност биткоина "штелује" управо из разлога, да креатори анонимно дођу до великог богатства. Међутим то није потврђено. Али да се вратимо ми на причу о просечним корисницима. Сваки корисник који жели да рудари, мора да региструје свој новчаник и да пронађе сајтове (pools) који представљају руднике биткоина. Мора имати добру опрему да би само рударење било исплативо. Ако се крене са слабом опремом већи су трошкови за струју и интернет него сам процес. Испод је табела која показује како се кретала вредност биткоина од креирања до данас. А данас су многе компаније, фирме и појединци већ прихватили биткоин као платежно средство. И ако имате неки проценат биткоина, можете купити многе интернет услуге и производе, па чак претворити биткоин у прави новац. Ово претварање у прави, реални новац смета многим државама, јер не могу да га опорезују, а сам биткоин нема централну банку,

па је готово немогуће пратити кориснике и њихов виртуелни новац. Зато се коришћење биткоина у неким земљама забрањује. Да би се спречило "прање" новца и криминалне радње.

7 па је готово немогуће пратити кориснике и њихов виртуелни новац. Зато се коришћење биткоина у неким земљама забрањује. Да би се спречило "прање" новца и криминалне радње. Оно што можемо да закључимо јесте да и ако је биткоин виртуелни новац, не може се доћи до њега ако не ризикујете. Било да је то куповина опреме или улагање на берзи, морате имати почетни капитал са којим крећете. А стара пословица гласи: "Никад не ризикуј оно чега не смеш да се одрекнеш". Сублимирана стварност Људи се обично ограничено држе идеје да је стварност само оно што може да се материјализује. Такорећи, стварност је оно што се догађа изван нашег бића, под условом да и други у томе учествују.

8 Често се пренебрегне чињеница да је цео универзум заправо стварност. Али узмите пример наше планете. ---Ако видите слику пашњака, видите сунце, небо и неке овце на пашњаку, ви ће те рећи, да, то је стварност. А ако којим случајем видите космичку слику планете Земље, бићете у недоумици. Неки ће чак рећи, не, то је наука, теорија итд... Заправо, стварност иде још дубље. Стварност је и ваша мисао, идеја, стих или сан. А онда је неко сковао сентенцу; виртуелна стварност. По којим мерилима можемо рећи да све што се дешава на екрану или на нивоу молекула, је заправо виртуелно? Ми само желимо да одвојимо појаве које се дешавају уживо од појава које се дешавају у склопу неке машине. То је у самој бити погрешно али је прихватљиво. По ономе како се друштво и наука развијају, можемо закључити да управо та виртуелна стварност, постаје нешто неотуђиво и врло реално. Већ данас не можемо без ње. Као да се цело човечанство развијало у смеру да подстакне масовну комуникацију, јер заправо све се свело на то. Сви проналасци који постоје служе у ту сврху. Да олакшају комуникацију два бића. У други план се ставља сама сврха комуникације. Да ли је то неки посао, куповина производа или комуникација сама по себи, све једно је. Основна сврха је задовољена а то је размена информација. На тај начин негујемо и продубљујемо колективно несвесно, чак до те мере да некима то постаје свесни део бића. А то је основни предуслов да предвидите и увидите потребе других.

9 Када имате то зрно предвиђања онда можете да управљате својим поступцима и да их модификујете у смеру који је повољан за вас. А то је корисна информација. ---Идеја сваког произвођача јесте да понуди производ који је јединствен и квалитетан. На тај начин стичете предност и моћ одлучивања. Па макар тај производ био и сама реч. Морамо се на време навићи и прихватити чињеницу да смо стигли до самог леденог брега и да се више нема куд. Од проналаска струје па све до данас, развој технологије се одвија у бити експоненцијалне криве. Сваки следећи проналазак нам даје енормну количину података и одузима огромно богатство и ресурсе. Некада је било лако пратити развој науке и милитаризације друштва. Данас је то јако тешко. Новости које допиру до обичних људи су половичне и проверене са виших инстанци. Прави проналасци се чувају. Неки се чувају намерно а неки случајно. Праву слику развоја нуди дијаграм раста биткоина. И оно најбитније, нема више малих ратова. Мали ратови се претачу у грађанске сукобе а нетрпељивост расте у нашим главама. Та нетрпељивост најпре постоји због неразумевања и различитих циљева. А да би постојале разлике, потребно ја да постоји и неравномерни развој. Глобализација је само повезала мала друштва у једно велико а на сцену су ступиле различите струје. Које чине да то за обичног човека постаје неиздрживо. Зато се мали људи све више окрећу приступачним, такозваним новим технологијама. Верују и мисле да нешто могу променити и можда наћи своје место. Заправо сва места су до даљњег заузета и да би постигли неки успех, морате да пољуљате недодирљивост моћника, а у крајној линији и да их заувек уклоните. За почетак било би добро бар да их упознате. И схватите опасности које нови светски поредак нуди. ----

10 Интернет, мрежа ствари а не људи Данас је немогуће замислити живот без интернета. Интернет нам је потребан за посао, за куповину, продају, за разноразна плаћања, за информисање, па у крајној линији и за дружење Некада, интернет није био социјална мрежа него само значајна потреба за одређене послове. И само ретки су му имали приступ. Сетимо се времена, ја се лично сећам, када смо користили телефонски модем и остваривали брзину од 54 kb/s. Велика је радост ако успемо да преузмемо једну mp3 песму, неки виндовс програмчић или игрицу. Још смо имали дискете врло малог капацитета, као и хард дискове јако споре. Тада за боље нисмо знали и ни слутили нисмо да ће само за пар година, техника толико напредовати да је данас пред нама буквално цео свет и да му можемо приступити под огромним брзинама. За то време неслућеним. Оно што нам даје подстрек јесте да се са развојем није стало. Уређаји су све мањи а њихова способност све већа. Мања је потрошња струје, дужи век трајања. Ипак, интернет не треба схватити као сирову мрежу, већ као јако софистицирану. Том мрежом комуницирају наши уређаји. Како време пролази, све више уређаја се адаптира да има могућност повезивања на интернет. У тој мери, да њихова веза постоји и без нашег знања. И то треба да нас забрине. Данас се на интернету налази много личних података и дошли смо до тачке кад се ти подаци користе без нашег знања и углавном као повратна спрега. На основу нашег кретања, такозваног сурфовања, пласирају нам се разни производи и информације. ----

---- Зато људе не треба да чуди чињеница да су многи програми бесплатни. Бесплатни су управо зато јер представљају врата наше личности. Већу корист имају креатори тих програма него сами корисници.

11 ---- Зато људе не треба да чуди чињеница да су многи програми бесплатни. Бесплатни су управо зато јер представљају врата наше личности. Већу корист имају креатори тих програма него сами корисници. Креатори сада имају приступ нашим подацима, навикама и интересовањима. На основу тога креатори сада знају или мисле да знају, шта је то што је нама потребно и то нам на јако фин начин нуде. И не ретко људи прогутају тај производ, информацију или услугу. Многи интернет сервиси захтевају од нас да интернет налог повежемо са својим банковним рачуном. А то је први корак ка масовном контролом. Колика год да је сигурност неког сајта или сервиса, понудити неком непознатом свој новац је крајње опасно. Људи често забораве чињеницу да скоро увек, приликом инсталирања и креирања неког налога, заправо имају на увид уговор о сарадњи. Тај уговор скоро нико не чита и не види опасност која из њега вреба. Ми тај уговор штиклирамо и почнемо да користимо апликацију. На тај начин пристајемо на све услове па чак и на небезбедну комуникацију. Ја нећу осудити ни један посебан програм, али скоро сви програми који служе за гласовну и видео комуникацију, су јако небезбедни. Много је теже прислушкивати телефонску линију него интернет разговор. А сада се сви питају, ко и зашто би неко прислушкивао? Ја нећу држати страну глобалних светских завера, већ ћу пребацити лоптицу на неке мање терене и мање важне људе. Свет, једноставно почива на економији. Новац је данас јако скуп, много је људи на планети који користе неки исти програм. И онда не треба да нас чуди чињеница, да сви ми јако брзо сиромашимо, док се неки други, пружаоци услуга, богате. Ако се запитамо зашто? Одговор је једноставан, зато што користимо њихове програме и на тај начин пристајемо да живимо под њиховим правилима. ----

Зато је јако добро да бар будемо упознати са опасностима, да користимо виртуелне приватне мреже (VPN), наступамо под псеудонима и само кад баш морамо, остављамо своје личне податке.

12 Зато је јако добро да бар будемо упознати са опасностима, да користимо виртуелне приватне мреже (VPN), наступамо под псеудонима и само кад баш морамо, остављамо своје личне податке. Посебно треба водити рачуна при коришћењу социјалних мрежа и имати на уму да сви наши подаци могу заувек остати на интернету, па чак и ако смо угасили или избрисали неки налог. 25. јануар Технократија

Програмирање 2. Групно спремање питалице

Програмирање 2. Групно спремање питалице Програмирање 2 Групно спремање питалице Реални бројеви Реални бројеви 3 Колоквијум 2008. (1. питалица) Реални бројеви се представљају у формату seeeemmmmm, где је s предзнак, eeee експонент са вишком 7