ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

Transcription

1 UDC :502/504 UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л и с т и ч ко - по л и ц и ј с к а а к а де м и ја Ца ра Ду ша на, 196, Бе о град, Ср би ја a le k s a n d r a.lju s t i n k p a.e d u. r s САЖЕ ТАК: Аутор полази од чињенице да су миграције једна од најстари јих и нај ви ше при ме њи ва них страте ги ја у ре ша ва њу не га тив них дру штве - н и х п р о бле м а. Бр ој н и р а з ло зи с у ус ло в љ а в а л и м и г р а ц и је с т а нов н и ш т в а, ка ко у про шло сти, та ко и да нас. Је дан од узро ка су и про ме не у жи вот ној средини ко је не га тив но ути чу на жи вот ста нов ни штва. Промене у живот - ној с р е д и н и св е че ш ће с е ја в љ а ју к а о по к р е т ач но ви х ви дов а м иг р а ц ио н и х то ко ва еко ло шких ми гра ци ја. У ра ду се кроз кон цеп ту ал ни оквир еко ло - шких ми гра ција анализирају основна пи та ња: еко ло шки ми гран ти и узро - ц и еко ло ш к и х м и г ра ц и ја. М и г ра ц и ја с т а нов н и ш т в а је д ру ш т ве н и фе но мен ко ји је по п у лац и јск и в еома т еш ко п р едвидет и. Међут и м, з б ог наруша в ањ а е ко л о ш ке р а в н о т е же ус л ед а н т р о п о г е н и х п р о м е н а, ко је с е м а н и ф е с т у ј у гло б а л н и м р а з ме р а м а и к у м у л а т и в н и м по с ле д и ц а м а по р е ме ћ а ја, мо же с е оч е к и в ат и по р а с т е ко ло ш к и х м и г р а ц и ја у н а р ед ном п е р и о д у. У р а д у с е р а з м а т р а одг о в о р с а в р е ме ног д руш т в а н а и з аз ов е е колош к и х м и г р ац ија кроз ак тив но сти усме ре не на упра вља ње еко ло шким ми гра ци ја ма. КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: жи вот на среди на, ми гра ци је, ста нов ни штво, еко ло - ш ке м и г р а ц и је, к л и м а т ске п р о ме не Све сво је са со бом но сим. Om nia meа me cum por to. Би ја с 1 Исто ри ја људ ског дру штва обе ле же на је број ним ми граци јама становн и ш т в а. Ме ђу т и м, н а у ч н а и с т р а ж и в а њ а ов е п о ја в е ја в љ а ј у с е т е к у 19. ве к у. Ра вен ш тајн [ R a ven stei n 1885: ] ме ђу п р ви ма по к у ша ва на нау чним осно вама у тврдити законитост миг рација. Сагледавање законитости њи хо в о г п р о ц е с а в е о м а је с л о же н о и с л о је в и т о и п од р а з у м е в а п р а ћ е њ е 1 Л а т и н и з о в а н а и з р е к а ф и л о з о ф а Би ја с а, јед н о г од с е д а м с т а р о г рч к и х м у д р а ц а.

2 528 људ ск и х к р е т а њ а ус лед спољ н и х по к р е т ач к и х фа к т о ра, л и ч н и х ра з ло г а и дру штве них окол но сти, а ду бо ко за ди ре у пси хо ло шке, по ли тич ке, вер - ске, кул ту ро ло шке, со цио -еко ном ске и број не дру ге окол но сти. По ред по - кретач ких факто ра, на ми гра ци је ути чу и при влач ни фактори који се огле - дају у т о ме да од р е ђен п р о с т о р по с т а не по же љ а н з а ж ив о т (пол ит и чк а с т а би л но с т, мо г ућ но с т з а по сле њ а, п лод но тле, ма њи ри зи к од п ри р од н и х ка та стро фа и број ни дру ги раз ло зи). М и г ра ц и је с т а нов н и ш т в а с у м ул т и д и сц и п л и на р но под ру ч је ис т ражи ва ња. Те о ријско -методолошки приступи миграцијама различитих нау ч н и х о бл а с т и подр аз умев ају спец ифи ч не на у ч не п ри с т у пе, и ма ју ћ и у ви д у ис то риј ске, д руш т вено -пол ит и чке и к улт уролош ке п рил ике у којима с е м и г ра ц и је од ви ја ју. Ме ђу т и м, нај в е ћ и бр ој ис т ра ж и в а њ а м и г ра ц и ја у концеп т у а л ној о снови и ма д в е д имензи је: в ре ме и п ро с т ор. М и г ра ц и ја је до гађај у времену везан за одређени географски простор. Разлике у тео - риј ским при сту пи ма ми гра ци ја ма по сто је због раз ли чи тих метода истраж и в а њ a м и г ра ц и ја, а т о не м и нов но до в о д и и до ра зл ич ит и х т умачењ а. Та ко ђе, ја в љ а ју с е по т е ш ко ће у т е о ри ј ском уоп ш т а в а њу м и г ра ц и ја. О но је фра г мен т и ра но з б ог не до с т ат к а по т п у н и х и по у зда н и х с т а т и с т и ч к и х по да та ка о ми гран ти ма, ми грант ским то ко ви ма и број ним дру гим фак то - ри ма (по ти сни и при влач ни фак то ри). Ме ђу тим, сва ко уопштавање миграци ја без об зи ра да ли је вре мен ски или на дру ги на чин усло вље но, не одр е ђу је у по т п у ној ме ри у з р о ке ко ји до в о де до м и г ра ц и је. На м и г ра ц и је, к а о и на м но г е д ру г е де мо г ра ф ске фе но ме не, у т и ч у бр ој н и у з р о ц и ко ји по не к а д и н и с у д и р ек но уоч љи ви, од но сно не до в о де с е у в ек у д и р ек т н у ве зу са ми грацијама. У савременим друштвеним околностима поред со - цио-еко ном ск и х, де мо г раф ск и х и ни за д ру ги х тзв. т ра ди ци о на л ни х узро ка ми г ра ци ја по ја вљу ју се и еко ло шки. Еко ло шк и узро ци ми г ра ци ја до ла зе из жи вот не сре ди не. На и ме, животна средина услед природних и /или антро - по г е н и х п ро ме на у од ре ђе н и м си т у а ц и ја ма по с та је не по доб на за ж и во т и с та нов н и ш т во је п ри си ље но на к ре та ње. М и г ра ц и је с та нов н и ш т ва услед не га тив них про ме на у жи вот ној сре ди ни на ме ћу научницима, хуманис т и ма и еко ло зи ма по т р е бу да с е п р е по зна и де фи н и ше но в а к а т е г о ри ја мигра на та еколошки мигранти. Међутим, из ме ђу ис тра жи ва ча ко ји про - у ча в а ју еко ло ш к и и н д у ко в а не м и г ра ц и је не по с т о ји кон с е з ус о њи хо в ом узро ку и оби му. По јед ини сма тра ју да жи вот на сре ди на ни је узрок ми граци ја, већ је са мо кон тек ст у а л ни фак тор у од л у ци за ми г ри ра ње [El-Hin na wi 1985; Ja cob son 1988; Myers and Kent 1995; We sting 1992], док дру ги (тзв. мак си ма ли сти) сма тра ју да су усло ви у жи вот ној средини у одређеним ситу а ци ја ма ди рек тан узрок ми гра ци ја [Su hr ke 1994: 7]. РАЗ ВОЈ КОН Ц ЕП Т У А Л НОГ ОК ВИ РА ЕКО ЛО Ш К И Х М И Г РА Ц И ЈА У осно ви свих ми гра ци ја увек је питање како реаговати на негатив - не околнос т и: да л и се п ре п у с т и т и по сле д и ца ма не г ат и вн и х дог ађаја и л и ми г ра ци јом на сто ја ти од го во ри ти на њи х. Са вре ме не д ру штве не окол но сти

3 529 све че ш ће на ме ћу по т ре бу за ра з ма т ра њем да на ш њи х м и г ра ц и ја на с т а л и х услед п ро мена у ж и во т ној с ре д и н и, ко је се ис по ља ва ју у ви д у де г ра да ц и је ж и в о т не с р е д и не. Ж и в о т на с р е д и на је о сно в а з а ж и в о т с т а нов н и ш т в а, а де г ра да ц и јом на ру ша ва се њен к ва л и т е т и по с та је не по г од на за ж и во т, па з а пос лед иц у и м амо м иг рир ањ е с т ановн иш т в а. Међут и м, пос т ав љ а с е пи та ње ста ту са тих осо ба да ли су то еко ло шки ми гран ти или еко ло шке и з б е гл и це? К а ко у с а в р е ме н и м окол но с т и ма т р е т и ра т и т а к в о с т а нов н и- штво? [Mor ris sey ]. К а да с у у п и т а њу м и г ра ц и је, где с е к а о по к р е т ач ја в љ а ју не г а т и в не про ме не у жи вот ној сре ди ни, оне су нај че шће усло вље не ду го трај ном де - г ра да ц и јом ж и во т не с ре д и не и п о с т о ји мо г ућ нос т и збора одл ука везан и х з а м и г ра ц и ју. Зб ог т ог а је м иг рац ија в ољ на од л у к а. Ме ђу т и м, у ко л и ко је до ш ло до п р омена у ж иво тној с ред ин и ко је су нај че ш ће а к у т ног по ре к ла, и не п о с т о ји м о г ућ нос т и з бо ра од л у ка в е з а н и х з а м и г ра ц и ју, ко ри с т и с е тер мин и з бе г л и це. У л и т е ра т у ри ко ја се ба ви еко ло ш к и м м и г ра ц и ја ма п ри ме ћу је се не - до с лед но с т у у по т р е би пој мо в а е ко л о ш к и м и гра н т и и/или е ко л о ш ке и з - бе г л и це. Ови пој мо ви че с т о се по и с т о ве ћу ју. Пре фи кс е ко ло шк и су г е ри ше да по с то ји од ре ђе на у зрочно -послед и чна веза између негат и вн и х п ромена у ж и во т ној с р е д и н и и м и г ра ц и ја, од но сно и з б е гл и ш т в а, а л и ови појмови ни су си но ни ми. Се ман тич ке рас пра ве у ту ма че њу појмова везаних за еко - ло шке ми гра ци је, кон цеп ту ал не су при ро де. Уко ли ко услед на глих не гативних промена у животној средини дође до ди рект ног угро жа ва ња здравља и жи во та љу ди, те је услед то га ста нов ни штво п ри си ље но да п ро ме н и ме с т о ж и в ље ња и не ма мо г ућ нос т до но ше ња од лу ка (да ли и ка да да нап у с т и м е с т о ж и в љ е њ а), т о с е б е з у с л о в н о м о ж е од н о с и т и н а к а т е г о р и ј у и з б е гл и ца. Еко ло ш ке и з б е гл и це с у љу д и ко ји с у п ри си љ е н и да на п у с т е св о ја т р ад иц и о н а л н а с т а н и ш т а з б ог де г р а да ц и је ж ив о тне с р ед ине која у г р о ж а в а њи хо в е ж и в о т е [ El H i nn aw i 19 95: 4]. Ту с е под де г р а д а ц и јом ж и в о т не с р е д и не под ра з у ме в а ју к а ко п ри р од не т а ко и а н т р о по г е не п р о - ме не у ж и в о т ној с р е д и н и, а о снов но о б е ле ж је је да ж и в о т на с р е д и на по - с т а је не по до бна по људск и ж ив о т. Еколош ке и зб егл ице с у о с об е које не мо гу обез бе ди ти ези стен ци ју у свом тра ди ци о нал ном ста ни шту због де - г ра да ц и је ж и в о т не с р е д и не, не м а ј у а л т е р н а т и в у осим да на пу сте сво је ста ни ште трај но или при вре ме но [Myers and Kent 1995: 14]. Ме ђу тим, према зв ан и чној де фи н и ц и ји у ме ђу на р од ном п ра ву (Conve nt ion a nd P rot ocol Relat i ng t o t he St at u s of Ref ugee s) под и з б е гл и ца ма с е под ра зу ме в а ју са мо осо бе ко је с у п р и н у ђе не да м и гр и ра ј у услед стра ха од про го на због ра се, на ци о нал но сти, при пад ности одређеној друштвеној групи или политичкој оп ци ји. Та де фи ни ци ја не уважава бег, односно мигрирање због негат и в н и х п р о ме на у ж и в о т ној с р е д и н и. Ме ђу на р од но п ра в н и с т а т ус љу д и ко ји с у ус лед д и р ек т ног не г а т и в ног у т и ца ја ж и в о т не с р е д и не на њи хо в о здра вље и жи вот при си ље ни да на пу сте сво је до мо ве тре нут но је не јаса н и и з а зи в а ра сп раву. Наиме, он и т р е н у т но не ма ју ме ђу на р од н и с т а т ус и з б е гл иц а и т е ш ко д а ћ е би т и с м а т р а н и к а о т а к в и у б л ижој буд у ћнос т и [Ba u er 2010: 12].

4 530 Уко ли ко је чо век до бр о вољ но ре ш ио да п ро ме н и ме с то ж ив љења због д у г о т р а ј н е дег р ад ац ије ж ив о тне с р ед ине, која д ир е к тн о н е у г р ож ав а ње го во здра вље и жи вот и има мо гућ ност до но ше ња од лу ка (да ли и ка да д а н а п у с т и м е с т о ж и в љ е њ а) ко р е к т н и је је ко р и с т и т и т е р м и н е ко л о ш к и м и гра н т. При по к у ша ју де фи н и с а њ а пој ма е ко л о ш ка м и гра ц и ја на и ла зи се на је дан од глав них про бле ма не по сто ја ње оп штепри хва ће не ме ђу нар од не де фи н и ц и је. То је ви ше од о би ч ног т е о ри ј ског п р о бле ма је р ус по - с т а в љ а њ е де фи н и ц и је је с т е с рж но в е о бла с т и ис т ра ж и в а њ а (еко ло ш к и х ми гра ци ја) у са вре ме ним ми гра ци о ним то ко ви ма, у оквиру ширих миграц и о н и х с т у д и ја. Бо гат с т во т е р м и на ко ји се ко ри с т е да и ме н у ју м и г ра ц и је по ве за не са де гра да ци јом животне средине, као што су: еко ло шки ми гранти, м и г ра н т и ж и в о т не с ред ине, к л им а т с к и м и г ра н т и и сл. све до че о не до с т ат к у ме ђу на р од ног и на у ч ног кон сен зу са. У од су с т ву ме ђу на р од но до го во ре не де фи ни ци је, Ме ђу на род на ор га ни за ци ја за ми гра ци је (In terna ti o nal Or ga ni za tion for Mi gra tion IOM ) усво ји ла је рад ну де фи ниц и ју ко ја де фин ише еколош ке м иг ранте. Еколош к и м иг рант и су појед и нц и или гру пе љу ди ко ји су због про гре сив них про ме на у жи вот ном окру жењу, ко је не га тив но ути чу на њи хо ве жи во те или жи вот не усло ве, при мо - ра н и да на п у с т е св о је до мо в е. Ода бра л и с у да т о у ч и не п ри в р е ме но и л и трај но, ми гри ра ју ћи у окви ру сво је зе мље или ван ње [Mi gra tion and the En v i ron me nt 2007: 1]. У ЗРО Ц И ЕКО ЛО Ш К И Х М И Г РА Ц И ЈА Разумети миграције првен ствено зна чи про у ча ва ти еле мен те не стаби л но с т и ко ји до в о де до њи х. Ис т о ри ј ск и по да ц и и а р хе о ло ш к и на ла зи указују да су по кре тач ки фак то ри ми гра ци ја ста новништва поред друш т в е н и х р а з л о г а ч е с т о б и л и и е ко л о ш к и ф а к т о р и. Н а и м е, р е а к ц и ја н а по г ор ша њ е с т а њ а у ж и в о т ном ок ру же њу мо же да бу де у ви д у кон к р е т не а к ц и је у ц и љу по п р а в љ а њ а с т а њ а у ж и в о т ној с р е д ин и и л и м иг р ац ија. Са вре ме ни еко ло шки про бле ми ко ји до во де до не га тив них про ме на у жив о т ној с р е д и н и, не р е т ко у з р о к у ју м и г ра ц и је с т а нов н и ш т в а. Ад гер и сарад ни ци [Ad ger et al. 2001: 683] иден ти фи ку ју глав не дис кур се у ве зи са че т и ри гло ба л на еколош к а п р облема: деф ор ес т ац ија, дез е рт ифик ац ија, гу би так би о ди ве р зи те та и кли мат ске про ме не. Узро ке еколо шких ми грац и ја н и је ла ко од р е д и т и, на и ме по не к а д и х н и је ла ко и з д и фе р ен ц и ра т и у од но су на д руг е д руш т вене фа кт оре ко ји у з р о к у ју м и г ра ц и ју. Ло не р г а н [Lo ner gan 1998] из два ја пет еколошких фактора који могу довести до миг рац ија: п рир одне к ат ас т р офе, ра звојне п р ојект е д руш т в а који у к ључ ују про ме не жи вот не сре ди не, про гре сив ну ево лу ци ју жи вот не сре ди не, индустријскe удесe и про ме не у жи вот ној сре ди ни ко је су на ста ле као по след и ца рат н и х с у ко ба. По је д и н и ау т о ри ба зи ра ју с е на т ри о снов на у з р о к а еко ло шких ми гра ци ја. Та ко Бејтс [Ba tes 2002] из два ја еко ло шке ми гра ције иза зва не ка та ст ро фа ма, екс про при ја ци јом жи вот не сре ди не и по сте пе ним т рај н и м по горша њем усло ва у ж и вот ној сре д и н и. Ел-Х инави [El-Hi nnawi 1985] к ла си фи к у је еко ло ш ке м и г ран те к роз т ри основ на у зро ка м иг ра ц ија,

5 али иде и ко рак да ље по питању класификација миграција. На основи узро - ка ми гра ци ја од ре ђу је и ду жи ну вре мен ског пе ри о да ми гра ци о ног про - це са и т а ко из д ва ја: п ри времено расеље но с т ановн иш т во услед п риродног еко ло ш ког с т р е с а, од но сно к а т а с т р о фа (з е м љ о т р е си, ц ик лон и, поп лав е и с л.); т рај но ис е љ е но с т а нов н и ш т в о з б ог п р о ме на у ж и в о т ној с р е д и н и усло вље них раз вој ним про јек ти ма дру штва (из град ња бра на, са о бра ћајн и ца, ш и ре ње и н д у ст риј ск и х копова и сл.) и т рајно исељено становн иш т во услед не га тив них про ме на у животној сре ди ни и не мо гућ но сти да се обезб е де о снов н и ж и в о т н и ус ло ви и по т р е б е с т а нов н и ш т в а (н п р. не с т а ш и ца во де за пи ће, че сти и ду ги су шни пе ри од, че сте по пла ве и од ро ни зе мљишта и сл.). К л ас иф и к а ц и ју е ко ло ш к и х м и г р а ц и ја мо г у ћ е је и зв р ш ит и п р ем а ви ше к ри т е ри ју ма в е з а н и х з а не г а т и в не п р о ме не у ж и в о т ној с р е д и н и и то пре ма: п о ре к лу п ро ме на у ж и во т ној с ре д и н и (п ри род не и л и т ех н и ч ко - - т ех но ло ш ке); д у ж и н и т ра ја ња по р е ме ћ а ја у ж и в о т ној с р е д и н и (а к у т но или по сте пе но); и од л у ц и о м и гра ц и ји (в ољ но и л и не в ољ но). К ла си фи к а- ц и јом еко ло ш к и х м и г ра ц и ја у т вр ђу ју се сл и ч но с т и и ра з л и ке у м и г ра ц и- о н и м т о ко ви ма. Нај за с т у п ље н и ја је к ла си фи ка ц и ја еко ло ш к и х м и г ра ц и ја по по ре к л у не га т и в н и х п ро ме на у ж и во т ној с ре д и н и, на с та л и х услед: кат а с т р о фа (п ри р од н и х и л и т ех н и ч ко - т ех но ло ш к и х); п р о ме н а и з а зв а н и х ур ба ни за ци јом и ин ду стри ја ли за ци јом (раз вој ни про јек ти дру штва) и не - г а т и в н и х по с т е пе н и х п ро ме на у ж и во т ној с ре д и н и (к л иматск и х п ромена). Пр о ме не у ж и в о т ној с р е д и н и и з а зв а не к а т а с т р о фа ма (п ри р од ног и л и т ех н и ч ко - т ех но ло ш ког к а ра к т е ра) 531 Кр оз ис т о ри ју људ ског д ру ш т в а п ри р од не к а т а с т р о фе (з е м љ о т р е си, ура га ни, по пла ве, вул кан ске еруп ци је и сл.) на но си ле су не са гле ди ве по - с ле д и це по д ру ш т в о (н п р. т ра г и ч не по с ле д и це по а н т и ч к и г ра д Пом пе ју услед еруп ци је вул ка на Ве зув). Ка та стро фе су по кре тач ми гра ци ја ста новн и ш т в а. У п р и н ц и п у, ов а в р с т а п о р е м е ћ а ја у ж и в о т н ој с р е д и н и н и је п ред ви д и ва, и л и је т е ш ко п ред ви д и ва и у гла в ном п ро из во д и к рат ко роч не еко ло ш ке м и г ра ц и је и з г е о г ра ф ск и ог ра н и че ног п р о с т о ра. 2 Не га тив не про ме не у жи вот ној сре ди ни иза зва не при род ним ка тастро фа ма че сто су ве о ма ра зор не, али су при вре ме ног ка рак те ра са ефект и ма ко ји се мо г у о т к ло н и т и, од но сно с мо г ућ но ш ћу повратк а расељеног с т анов н иш т в а у р е ла т и в но к рат ком р о к у. Ме ђу т и м, у не к и м сл у ча је ви ма про ме не у жи вот ној сре дини, настале услед природних катастрофа, постају о сно в а з а у р ба н и с т и ч ко -г ра ђе ви н ске п р о ме не у ж и в о т ној с р е д и н и, и т а да м и г ра ц и је с т а нов н и ш т в а до би ја ју т рај н и к а ра к т е р. 3 У с а в р е ме н и м 2 Те ри т о ри ја Ср би је је у ма ју г о д и не би ла за х ва ће на по п ла ва ма, нароч и т о под ру ч је Oпш тине Обре но вац које је нај ин те зив ни је би ло за хва ће но по пла ва ма, услед че га је од ре - ђе ни број ста нов ни ка при вре ме но мо рао да на пу сти сво је до мо ве. 3 Та ко је, на п ри ме р, на с т а ло За в ој ско је з е р о у ју г о и с т оч ној Ср би ји. Ус лед в е л и к и х ко - л и ч и н а п а д а в и н а и о т а п а њ а с н е г а у ф е б р у а р у 19 63, д о ш л о је д о п о ја в е к л и з и ш т а к а д а с е у ко р и т о р е к е Ви с о ч и ц е с у р в а л о о ко м 3 зе мље, те је до шло до ства ра ња при род не

6 532 ус ло ви ма ж и в о т а и ра да, к л и мат ске п р о ме не у зна чај ној ме ри у т и ч у на на с т а на к е ле мен т а р н и х не по г о да и п ри р од н и х к а т а с т р о фа, т е с у с т о г а и пок ретач и еколо ш к и х м и г ра ц и ја, на ро ч и т о у зе м ља ма у ра з во ју је р су оне ра њи ви је на кли мат ске про ме не. Ути цај при род них ка та стро фа на ми грац и је с та нов н и ш т ва у д и рек т ној је ве зи с г е о г раф ск и м по ло жа јем зе м ље и вр стом п ри род не ка та ст ро фе [Dra bo and M baye 2011]. Техни чко-технолошке ка та строфе као акут ни по ре ме ћа ји у жи вот ној сре дини, изазвани антро - по г е н и м а к т и в но с т и ма, и з у з е т но с у де с т ру к т и в не по ж и в о т н у с р е д и н у и има ју по тен ци јал да иза зо ву ма сов не ми гра ци је становништва. Несумњи во нај т и п и ч н и ји п ри ме р јед не т а к ве т ех н и ч ко - т ех но ло ш ке к а т а с т ро фе и ње них по сле ди ца по жи вот ну сре ди ну је ну кле ар на ка та стро фа у Чер - но би љу (Укра ји на), ко ја се де си ла апри ла Пр о ме не у ж и в о т ној с р е д и н и и з а зв а не с а в р е ме ном и н д у с т ри ја л и з а ц и јом и у р ба н и з а ц и јом Раз војни про јек ти дру штва у од ре ђе ним си ту а ци ја ма узрокују миграц и је с т а нов н и ш т в а. На и ме, у кол ико је п лан ирано кориш ћењ е зем љиш т а не спо јив о с конт ин уир ан и м б ор а вком с т ановн иш т в а н а т ом п р ос т ору вр ши се пре се љење становништва. Антропогене активности мењају жив о т н у с р е д и н у, т е с е ус лед т о г а на ме р но и з ме ш т а ц и љ а на по п у ла ц и ја, а у већини случајева то је аутохтоно локално ста нов ни штво. Про ме не у живот ној сре ди ни иза зва не са вре ме ном ин ду стри ја ли за ци јом и ур ба ни за цијом нај че шће се ис по ља вају кроз изградњу хи дро е лек тра на (нпр. Хи дро - елек т ра на Ђе р да п), из г ра д њу са о бра ћај н и ца, п ро ш и ре ње ко по ва руд н и ка (нпр. Колубара) и сл. Широм света присут ни су број ни при ме ри ми гра ција с т а нов н и ш т ва услед ра з вој н и х п ро је к а т а д ру ш т ва. Овај ви д п ре се ље њ а с т а нов н и ш т в а ис п ла н и ра н је од с т ра не д р ж а в е и о с т в а ру је с е на о сно ву п р е г о в о ра и до г о в о ра у ок ви ру з а кон ск и х п р о п и с а и з ме ђу ло к а л ног с т а- нов н и ш т в а и д р ж а в е (екс п р о п ри ја ц и ја з е м љи ш т а). Де г ра да ц и о н и п р о це си у ж и в о т ној с р е д и н и услед кли мат ских про ме на Пр омене у ж и в о т ној с р е д и н и у з р о ко в а не к л и м а т ск и м п р о ме н а м а оста вља ју мо гућ ност од лучивања ка да, где, и ка ко мигрирати. Тако Мак- Ле ман [McLe man 2008: 1 18] на во ди нпр. да је по раст ни воа мо ра (услед к л и мат ск и х п р о ме на) д у г о р о ча н п р о це с и он о с т а в љ а мо г ућ но с т п ри лаго ђа ва ња ста нов ни штва на ту окол ност, а то пр вен стве но зави си од со ција л но - еко ном ског с т а њ а с т а нов н и ш т в а по г о ђе ног под ру ч ја. Ефек т и посте пе ни х не га т ивни х п ромена у ж ивотној средини најчеш ће с е р е ф ле к т у ју н а ло к а л н у е коном ију. С т а нов н и ш т в о з е м а љ а у р а з в о ју д и рек т но з а ви си од ло к а л н и х еко си с т е ма. О но је и нај ра њи ви је од с т ра не сви х де г ра да ц и о н и х п р о це с а у ж и в о т ној с р е д и н и и з а т о је п ри н у ђе но да б р а не. Прир одн а б р а н а је по т ом ис ко ри ш ће на з а и з г р а д њу б р а не з а х и д р о е лек т р а н у П и р о т ˮ. Из град њом бра не, те ри то ри ја се ла За вој је по то пље на, а ста нов ни штво је трај но исе ље но.

7 м и г ри ра. Тај и н д и р ек т но -у з р оч н и п р о це с с т в а ра т е ш ко ће у од р е ђи в а њу у зро ка м и г ра ц и ја и п ро бле ме у ра з г ра н и ча ва њу еко лош к и х од економск и х м иг ра ц и о н и х т о ко ва. Уп ра во зб ог т о г а се п ред ла же т е рм и н е ком игрант и [Zol berg and Ben da 2001: 42 62], где би се под пре фик сом еко подразуме - ва л и ка ко еколошк и, та ко и економск и м иг рант и. К л иматске п ромене мог у и н д у ко ва т и м и г ра ц и је на че т и ри на ч и на: и н тен зи ви ра њем п ри род н и х кат а с т р о фа, по ја вом че с т и х су ша и не с т а ш и цом во де, по ра с т ом н и воа мо ра и д руш т вен и м тензијама услед п ретензи ја на п ри род не ре су р се, ш то мо же до ве сти до су ко ба и усло ви ти ми гра ци је [Lac zko and Ag ha zarm 2009: 13]. Бу д ућ но с т је не и з ве сна, а л и се с ве л и ком и з ве сно ш ћу у пе р спек т и ви ра з в о ја мо де р ног д ру ш т в а у о б зи р мо ра у з е т и фа к т ор ж и в о т не с р е д и не. К л и мат ске п р о ме не ме њ а ју о бра з а ц чо в е ко в е и н т е р а к ц и је с а ж и в о т ном с р е д и ном, т е ће ус лед к л иматск и х п р омена нек и делови п ланет е пос т ат и тач ке про те ри ва ња ста нов ни штва, бу ду ћи да ће због негативних проме - на у жи вот ној сре ди ни до ћи до ми гра ци је ста нов ни штва. Те шко је про це - н и т и оби ме еко ло ш к и и н д у ко в а н и х м и г ра ц и ја. Ме ђу т и м, ме р е з а ш т и т е с т а нов н и ш т в а од по сле д и ца к л и мат ск и х п р о ме на мо г у сма њи т и по т ре бу да се ми гри ра. Чак и по раст ни воа мо ра мо же би ти де ли мич но кон тро ли сан по ди за њем на си па у угро же ним зо на ма. Та чан број оних ко ји ће би ти расе ље н и и л и бит и п риморан и да м иг рира ју за ви си ће од н и воа и н ве ст и ц и ја, пла ни ра ња и ре сур са [Pi gu et 2008: 8]. У П РА ВЉА ЊЕ ЕКО ЛО Ш К И М М И Г РА Ц И ЈА М А 533 Пра во на сло бо ду кре та ња јед но је од основ них људ ских пра ва ко је је г ара нт ов ано ме ђу на р од н и м а к т и ма, у п р вом р е д у О пш т ом дек ларац ијом о пра ви ма чо ве ка, као и нај ви шим др жав ним ак ти ма. Ме ђу тим, ми гра ције с т а нов н и ш т в а мо г у и ма т и ра з л и ч и т е по с ле д и це по д ру ш т в а и у п ра в о због то га је по треб но да дру штво, по чев ши од др жав них за јед ни ца, до ме - ђу на род них ор га ни за ци ја, пре ду зме ак тив но сти у ре гу ли са њу ми гра ци ја. Управља ње еко ло шким ми гра ци ја ма иза зва ним не гативним про ме - на ма у ж и в о т ној с р е д и н и мо же с е ра з ма т ра т и к р оз не ко л и ко фа з а м и- г ра ц и је: п р е в ен ц и ја м и г ра ц и ја ; до но ше њ е од л у ке и л и /и п ри н у да на м и- г рац ију; а к т м и г ра ц и је; у бла ж а в а њ е по с ле д и ца м и г рац ије и и нт ег рац ија ми гра на та у но во дру штве но окру же ње или по вра так. При мар не а к т и в но с т и у ре г у л и са њу еко ло ш к и х м и г ра ц ија изазва н и х не г а т и в н и м п р о ме на ма у ж и в о т ној с р е д и н и усме р ене с у на о тк лањ ањ е узро ка ко ји до во де до еко ло шких ми гра ци ја. Та ко нпр. уко ли ко су ми грац и је усло в ље не к л и мат ск и м п ро ме на ма, ре г у л и са ње овог ви да еко ло ш к и х м и г ра ц и ја усме р е но је на сп р ечав ањ е к л иматск и х п р омена и а да пт ац ију на к л и мат ске п р о ме не. Сп р е ча в а њ е к л и мат ск и х п р о ме на мо г у ће је к р оз кон т р о л у а н т р о по г е н и х а к т и в но с т и ко је до во де до к л и мат ск и х п р о ме на. Пре ма че твр том из ве шта ју Ме ђу на род ног па не ла о кли мат ским про ме нама [Cli ma te Change 20 07], заг ревање к л и мат ског си сте ма је с ве ро ват но ћом од 90% по сле ди ца ан тро по ге них ак тив но сти. У пе том из ве шта ју Ме ђу нар од ног па не ла з а к л и мат ске п р о ме не [Cli ma te Chan ge 2014] на во ди се да

8 534 су ефек ти кли мат ских про ме на, без из у зе та ка, при сут ни на свим кон тинен т и ма и сви м оке а н и ма. М и г ра ц и је с е по не к а д, на ж а ло с т, ја в љ а ју к а о стра те ги ја пре жи вља ва ња, на ро чи то при акут ним по ре ме ћа ји ма у жи вот - ној с р ед ин и и з а зв а н и м к л и мат ск и м п р о ме нама. Та ко н п р. Воке р [ Walke r 2014: 14] на во ди да су по пла ве у Па ки ста ну за хва ти ле 20% те ри то - ри је Пак ис т ана и и ма ле у т и цај на 20 м и л и о на љу д и. Ураг а н Сенд и по го д ио је ис точ н у оба л у СА Д и у т и цао на ра се ља ва ње љу д и. Услед с у пе р - т ај фу на Х а и ја н, ко ји је по г о д ио Ф и л и п и не 2013, ра с е љ е но је 4,1 м и л и о на Ф и л и п и на ца. У д ру г и м си т у а ц и ја ма у з р о ко в а н и м к л и мат ск и м п р о ме на ма, ко је с е ма н и фе с т у ју у ви д у х р о н и ч н и х п р о ме на у ж и в о т ној сре ди ни, спрем ност на ми гра ци ју нео п ход на је ка ко би се сма њи ле људске пат ње и г у би т а к с ред с т ава з а ж иво т. На п риме р, у нек и м п риоба лн и м о бла с т и ма по ра с т н и воа мо ра мо же да у т и че на п рип р ем у з а п р ес ељ ењ е, од но сно м иг ра ц и ју. Бу д у ћ и да је п ри су т а н на у ч н и консензус да глоба лно за гре ва ње, иза зва но еми си јом угљен-ди ок си да и дру гих га со ва ко ји изази в а ју е фе к ат с т а к ле не ба ш т е, у з р о к у је по ра с т н и в оа мо ра ш и р ом св е т а, ка о не г а т и ва н п ри ме р а н т ропог ен и х а кт и внос т и и послед ица к л иматск и х п р о ме на на в о д и с е ма ла о с т рв ск а д р ж а в а Ту в а л у, у по ја с у По л и не зи је и Оке а ни је ко ја би с про сеч ном надморском висином од 4,6 метара, због гло - бал ног ото пље ња и кли мат ских про ме на мо гла да не ста не [Far bot ko and La zrus 2012]. Уко лико је до шло до ми гра ци је ста нов ни штва услед негативних про - ме на у ж и в о т ној с р е д и н и, в е о ма је в а ж но да с е бр з о и од л у ч но и н т е р в е - н и ше и у п ра в љ а фа з ом м и г ра ц и је, ко ја с е ма н и фе с т у је к а о фи зи ч к и а к т ми гра ци је, та ко што ће се решавати хитне хуманитарне потребе и обезбе - д и т и ефи к а сна за ш т и т а м и г ра на т а, к а ко ме д и ц и н ск а, т ако и бе збедносна. Код еко ло шких ми гра ци ја, као и код би ло ко јих дру гих ми гра ци ја ста новн и ш т в а, т р е ба по с т у па т и на х у ма н и п р о п и с а н на ч и н, у п ра в о и з ра з ло г а ш т о с у м и г ра н т и у ов ој фа зи в е о ма ра њи ви. На и ме, у фа зи не по с р ед не фи зи ч ке м и г ра ц и је, од но сно п у т о ва ња, ве о ма ла ко до ла зи до ви к т и м и заци је ми гра на та. Без бед ност еколошких миграната је угрожена, како примар ном и се кун дар ном, та ко и тер ци јар ном вик ти мизацијом. Наиме, еко - ло ш к и м иг ра нт и зб ог свог т р ен у тног поло ж а ја ве о ма ла ко по с т а ју ж р т ве широке палете кри ми нал них ак тив но сти. Се кун дар на виктимизација најче шће се огле да у нео д го ва ра ју ћој, од но сно не га тив ној ре ак ци ји или изо - стан ку од го ва ра ју ће ре ак ци је дру штве не сре ди не. Тер ци јар на вик ти ми зац и ја п рису тна је к роз л и ч н и аспек т. На и ме, м и г ран т и себе л и чно најчеш ће до ж и в љ а в а ју к а о ж р т в е. Убла ж а в а њ е по с ле д и ца еко ло ш к и х м и г р а ц и ја мо же с е р а змат р ат и д в о ја ко: с л и ч ног а спек т а м и г ра н т а, и с а а спек т а с т а нов н и ш т в а ло к а л не за јед ни це. По до ла ску на си гур ну де сти на ци ју, ми гран ти пр вен стве но нас т о је да о б но в е по р о д и ч не и д ру ш т в е не м р е же кон т а к а т а ко је с у п р е к и- н у т е (н п р. услед зем љ от р еса, поп лаве, т ех н и ч ко - т ех но ло ш ке к а т а с т р о фе и сл.). У овој фа зи у п ра в ља ња м и г ра ц и ја ма т ре ба омо г у ћ и т и спа ја ње по - ро ди ца, п ро сле ђи ва ње по ро дич ни х ве сти и ра з ме н у по ру ка. Услед еко ло шке м и г р а ц и је с т а нов н и ш т в а до ла зи до кон цен т р а ц и је в е ћег бр о ја љу д и на

9 535 од р е ђе ном п р о с т о ру, ш т о мо же и ма т и не г а т и в не по с ле д и це по ж и в о т н у с р е д и н у и у т и ц а т и н а к в ал ит е т ж ив от а д ом иц и лног с т ановн иш т в а. Ре - ша в а њ ем ови х п р о бле ма у бла ж а в а ју с е у т и ца ји м и г ра ц и ја на з а јед н и ц у де сти на ци је, јер је ми гра ција двосмерни про цес ко ји не по га ђа са мо уче - сн и ке у њ ој (м и г ра н т е), в ећ и до м и ц и л но с т а но нов н и ш т в о и т е ри т о ри ју п ри је ма м и г ра на т а. Уп р ав љ а њ е еко ло ш к и м м и г р а ц и ја м а у по с лед њ ој ф а зи м и г р а ц и ја огле да се кроз две мо гућ ности: прва је обезбеђивање могућности за поврат а к с т а нов н и ш т в а, а д ру г а је и н т е г ра ц и ја у но в о д ру ш т в е но ок ру же њ е. У в е ћ ин и с л уч ајев а еколош к а м иг р ац ија с е одвија у н ут а р ис т е д рж ав е (и н т е р но ра с е љ е на л и ца) и в р е мен ск и је ог ра н и че на (к рат ко т рај на). Ме - ђу т и м, у кол ико поврат а к с т ановн иш т ва н и је мо г ућ и л и па к од ре ђе н и број ли ца не же ли да се вра ти у ме сто по ре кла, у по тра зи за трај ним ре ше њи ма тре ба раз ма тра ти ло кал ну ин те гра ци ју. Еко ло шка ми гра ци ја ко ја се одви ја в а н т е ри т о ри је ис т е д р ж а ве, з б ог п ра в не не р е г ул ис анос т и, у већ ин и с л у ча је в а, но си од р е ђе н и бр ој п р о бле ма (о т е ж а н п ри с т у п х у ма н и т а р ној по мо ћ и, ме д и ц и н ској не зи и сл.), а еко ло ш к и м и г ра н т и се нај че ш ће на се - ља ва ју у не х и г и јен ска на се ља. Ис к љу че нос т из фор ма л ног т р ж и ш т а ра да, у п ра во због п ра в но не ре г ул исаног с т ат уса еколош к и х м иг ранат а, довод и их у си ту а ци ју да ра де у си вој зо ни тр жи шта ра да. Услед то га, тр жи ште ра да је за си ће но ли ци ма ко ја су спрем на да при хва те би ло ка кав рад и да ра де у би ло к а к ви м ус ло ви ма, с а мо да би о с т в а ри л и м ин има лне п риходе з а ж и в о т [ Wa r ne r 2010]. К а о по с ле д и ца т о г а, у д у жем пе ри од у, до ла зи до про ме на на тр жи шту рад не сна ге, због че га мо же да до ђе до број них безбед но сн и х п р о бле ма. На име, лок а лн и с т ановн иц и мог у ксенофоби чно да р е а г у ју. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Еко ло ш ке м и г ра ц и је к а о д ру ш т в е н и фе но мен, у п р ко с ч и њ е н и ц и да и ма ју д у б о ке ис т о ри ј ске ко р е не, т ек у но ви је в р е ме по с т а ле с у п р ед ме т и з у ча в а њ а бр ој н и х на у ч н и х о блас т и. Ме ђу т и м, п р о у ча в а њ е с а в р е ме н и х еко ло ш к и х м и г ра ц и ја к а ра кт ериш у бр ој н и п р о бле м и. И з ме ђу о с т а л и х т о су: не по с т о ја ње а де к ват не де фи н и ц и је, м ул т и у з роч на п рирода еколош к и х ми гра ци ја, недостатак реалних показате ља еко ло шких ми гра ци ја. Ве ћина до с т у п н и х по да т а к а о еко ло ш к и м м и г ра ц и ја ма в е з а на је з а п ри р од не ка та стро фе. Због то га је нео п ход но да ме ђу на род на за јед ни ца раз ви је је - дин ствен прав ни кон цепт с ци љем да се опи шу осо бе ко је ми гри ра ју из еко лош к и х ра злог а, дефин ише п ра вн и сад рж ај појма м иг ранат а ж иво тне с р е д и не, усв о је ме ђу на р од н и спо ра з у м и о м и г ра н т и ма ж и в о т не с р е д и не и иден ти фи ку је ме ђу на род но те ло ко је би се ба ви ло овим ми гра на ти ма. За утвр ђи ва ње осно ва упра вља ња еко ло шким ми гра ци ја ма, иза зван и м нег ат и в н и м п р о ме на ма у ж и в о т ној с р е д и н и, по т р е б на је до с лед на с т р а т е г и ја, а н е п р и м е њи в а њ е ad hoc а к т и в н о с т и. Ре ш е њ а мо р а ј у б и т и р е л е в а н т н а з а с а д а ш њ е д р у ш т в е н е око л н о с т и, к а о и з а он е ко ји н а м е ћ е бу д ућ но с т.

10 536 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ad ger, Neil; Tor Be nja min sen, Ka tri na Brown and Han ne Svar stad (2001). Advan cing a pol i t i c a l e c olog y of g lob a l e nv ir o nm e nt a l d i s c o u r s e s. D e v e l o p m e n t a n d c h a n ge, 32(4): Ba t e s, Di a ne (20 02). En v i ron me n t al re f u ge e s? Cla s si f y i ng hu m a n m i g r a t i on s ca u se d by e n v i- ron men tal chan ge. Po p u l a t i o n a n d E n v i r o n m e n t, 23(5): B a u e r, St ef fe n (2 010). C l im at e r ef ug ee s b e y o n d C o p e n h a g e n L e g a l c o n c e p t, p o l i t i c a l i m p li c a t i o n s, n o r m a t i v e c o n s i d e r a t i o n s. Stut tgart: Di a ko nisches Werk der EKD. Cli m a t e C h a n ge The Physi cal Sci en ce Ba sis (2007). Con tri bu tion of Wor king Gro up I to the Fo urth As ses sment Re port of the In ter go vern men tal Pa nel on Cli ma te Chan ge, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cambridgе and New York. Cli m a te Ch a n ge 2014 Im p a ct s, Ad a ptat ion, a n d Vulnerabilit y (2014). Sum mary for po licymakers, Part A: Glo bal and Sec to ral Aspects Con tri bu tion of Wor king Gro up II to the Fifth As ses sment Re port of the In ter governmen tal panel on climate change, Cambridge Univer sity Press, Cambridgе and New York. Con ve n t ion and Pro to col Re la t ing to the S ta t u s of Re f u ge e s (2006). Text of the 1951 Con ven tion Re la ting to the Sta tus of Re fu ge es, Text of the 1967 Pro to col Re la ting to the Sta tus of Re f u ge e s, a nd Re so lu t ion 2198 ( X X I ) a dop t e d by t he Un i t e d Na t i on s G ener a l A ss e mbly, Uni ted Na ti ons High Com mis si o ner for Re fu ge es Ge ne va. Dra bo, Alas sa ne and Lin guè re Mbaye (2011). Climate cha n ge, na t u ral di sa ste rs a n d mi g ra t ion: An e m pir ical a nalysi s in de ve lo ping co u n t r i e s D i sc u s sion Pa pe r S er ie s, br Bonn: The In sti tu te for the Study of La bor. El-Hin na wi, Es sam (1985). E n v i r o n m e n t a l Re f u ge e s. Na i r o bi: Un i t e d Na t i o n s E n v i r o n m e nt P r o g r a m m e. Fa r b o t ko, C ar ol a n d He a t h e r L a z r u s (2 012). T h e f i r s t cl i m a t e r e f ug ee s? C o nt es t i n g g lob a l narratives of cli ma te chan ge in Tu va lu. Glo bal En vi ron men tal Chan ge, 22(2): Ja cob son, Jo d i (1988). En v i ron me n tal Re f u ge e s: A Ya rd st ic k of Ha bi ta bi lit y. Wor ldwat ch Pa p e r 86, Was hing ton, D.C.: Wor ldwatch In sti tu te. Lac zko, Frank and Chri sti ne Ag ha zarm (2009). Mi g ra t ion En vi ronme nt an d Climate Change: As ses sing the Evi den ce. G e n e va : I n t e r n a t i o n a l O r g a n i z a t io n fo r M i g r a t io n. L o n e r g a n, St e ve (19 98). T h e r o le of e n v i r o n m e n t a l d e g r a d a t io n i n p o pu l a t io n d i s pl a c e m e nt. En vi ron men tal chan ge and se cu rity pro ject re port, 4(6): McLe man, Ro bert (2008). Cli ma te Change Migration, Re fu gee Pro tec tion, and Adap ti ve Ca - p a c it y- B u i l d i n g. Mc G ill In t e r n a t ion a l Journ a l o f S us t ain ab l e D ev el o pm e n t L a w a n d Po licy, 4(1): Mi gra tion and the En vi ron ment (MC/INF/288 1 No vem ber 2007 Ni nety Fo urth Ses sion). I n t e r n a t i o n a l O r g a n i z a t io n fo r M i g r a t io n, G e n e va. Mor ris sey, Ja mes (2011). Mo b i li t y i n c o n t e x t: E x p lo r i n g t h e i m p a c t o f e n v i r o n m e n t a l s t r e s s on mo bi lity de ci si ons in Nort hern Et hi o pia. Ox ford Uni ver sity De part ment of In ter na - ti o nal De ve lop ment Qu e en Eli za beth Ho u se & New Col le ge. Myers, Nor man and Jen ni fer Kent (1995). En vi ron men tal Exo dus: An Emer gent Cri sis in the Glo bal Are na. Was hing ton: Cli ma te In sti tu te, Was hing ton. P i g u e t, Et i e n ne (20 0 8). Cli m a te C h a n ge a n d Fo r c e d Mi g r a t i o n. G eneva: Un it e d Nat ion s H ig h C o m m i s si o n e r fo r Re f u ge e s. Ra ven stein, Ernst Ge org (1885). The Laws of Mi gra tion. Jo u r n a l o f t h e S t a t i s t i c a l S o c i e t y o f Lon don, 48(2): Suh rke, Ast r i (1994). Env ironment al deg r ad at ion a nd populat ion f lows. Journal of Internat ional Af fa i r s, 47(2): Wal ker, Ch r i stop her (2014). Glo bal I n du st r ial Po licy, Dis pla ce ment, a nd Eco m i g ra t ion, Cli ma te a le r t, 26(1): Wa r n e r, Ko ko (2010). Glo b a l e n v i r o n m e n t a l ch a n ge a n d m i g r a t io n : G o ve r n a n c e ch a l le n ge s. G lo b a l e n v i r o n m e n t a l c h a n ge, 20(3):

11 537 We s t i ng, A r t hu r H. (19 92). E n v i r on me n t a l r e f u ge e s: a g r o w i ng c a t e gor y of d i s pl a c e d p e r s on s. E n v i r o n m e n t a l C o n s e r v a t i o n, 19(3): Zol berg, Ari sti de and Pe ter Ben da (2001). Glo bal mi grants, glo bal re fu ge es: pro blems and s o l u t i o n s. New York & Ox ford: Berg hahn Bo oks. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R CHAN GES IN EN VI RON MENT AS CA U SE FOR E N V I RON M E N TA LY I N DU C E D M I GR A T ION OF PE O PL E by A L E K SA N DR A L J UŠ T I NA Aca demy of Cri mi na li stic and Po li ce Stu di es, Ca ra Du ša na 196, Bel gra de, Ser bia a le k s a n d r a.lju s t i n k p a.e d u. r s SUM MARY: Mi gra tion is one of the ol dest and most used stra te gi es for over co ming ne g a t i ve s o cia l i s s u e s. D e s pi t e t he fa c t t h at it i s h i s t o r i c a l ly d e e ply r oot e d, e nv ir onme nt a l mi gra tion as a so cial phe no me non has only re cently be co me the su bject re se arch of nu mero u s sci e n t i f ic f i eld s. Ho we ve r, t he st udy of cu r re nt e n v i ron me n t al m i g r a t ion is cha r a c t e - r i z e d by a nu m b e r of is s u e s, s uch a s ab se n c e of a n a de q u a t e de f i n i t ion a nd mu l t i- ca u s a l it y of en vi ron men tal mi gra tion. In this pa per, thro ugh con cep tual fra me work, aut hor analyzed two main qu e sti ons: who are en vi ron men tal mi grants and what re a sons ca u se en vi ron - men tal mi gra tion. Due to the de struc tion of the glo bal en vi ron men tal ba lan ce, as well as a c c u mu l a t e d e n v i r o n me n t a l d i s t u r b a n c e s, it i s l i kely t h a t e n v i r o n me n t a l m i g r a t io n w i l l in cre a se in fu tu re and the re is now he re you can not ma ke mo re use of sci en ti fic and profes sional pro jec t ion of t he f u t u re t ha n i n de mo g r ap h ic a nd en v i ronment al spheres of huma n li fe. The re is no do ubt that our fu tu re is un pre dic ta ble. Ho we ver, the en vi ron men tal fac tors in flu en cing the pat tern of hu man in ter ac tion with the en vi ron ment must be ta ken in to ac co unt when pro jec ting fu tu re de ve lop ment of the mo dern so ci ety. Such is the con text in which the com plex re la tion among mi gra tion, chan ge and the en vi ron ment has to be s t u d ie d. I n or d e r t o e s t a bl i sh t he b asi s for c ont r ol l i ng e n v i r on me n t a l m i g r a t ion c a u s e d by ne ga ti ve chan ges in the en vi ron ment, it is ne ces sary to adopt a con si stent stra tegy in stead of ad hoc ac ti vi ti es that are be ing used. In this pa per, aut hor analysed so ci e tal re spo on se for t he cha le n ge s cause d by e nv ironme nt al m ig r at ion, specif icaly rega rd i ng a ct ion s relat e d t o go ve r n i ng e n v i r o n me n t a l m i g r a t i o n s. K EY WOR DS: en vi ron ment, m i g ra t ion, po pu la t ion, en vi ron men t al m i g ra t ion, cli ma te ch a n ge