КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

Size: px
Start display at page:

Download "КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *"

Transcription

1 Ори ги нал ни на уч ни рад /04 doi: /zrpfns Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t p f.u n s.a c.r s КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ * По п р и р о д н о м п р а в у п р а в и ч н о је д а ни ко не тре ба да се обо га ти на ште ти и не прав ди учи ње ној дру го ме 1 Са же та к: На ко руп ци ју се од у век гле да ло као на по се бан вид бо га ће ња, чи ји је основ за бра њен и не мо ра лан. Оту да би се п о л и т и ч ка ко р у п ц и ја м о г л а де ф и н и са т и и ка о не м о ра л п о в л а ш ће н ог с л о ја љу д и; ка о ко р и ш ће ње п о л и т ич ке мо ћ и у св р х у бо гаћења бе з п равног ос нов а. Не мора л п ов ла шћеног сло ја је ко рен свих зло у по тре ба ко је се чи не у дру штву. У сти ца њу што в е ће г бо га т с т в а, п о се б н о с у п ре д ња ч и л и он и ко ји с у б и л и н а в р х у п и ра м и де вла сти. Фе но мен по ли тич ке ко руп ци је по зна ју сва дру штва, од нај ста - р и ји х д о са в ре м е н и х. У д ре в н ој м е с о п о т а м и ј с кој ц и в и л и з а ц и ји, уз а ја м н о с т и зм еђ у с м иш љ е н о г д а р а и т р а ж е н е у с л у г е б и л а је у с т а љ ен и о б ич а ј. Та ј фе но мен сре ће мо и код Пе ри кла, ко ји је сма трао да би по ли тич ке ко руп ци - је б и л о м а њ е, у ко л и ко б и ч и н о в н и ц и б и л и а д е кв а т н о н аг р а ђ ен и, п а с т о г а уво ди на кна ду за уче ство ва ње у др жав ним по сло ви ма. Фе но мен по ли тич - ке ко р у п ц и је с ре ће м о и у Ци ц е р о н о в ом Ри м у, где је п од м и ћ и в а ње, ка о в и д бо га ће ња, би ло фор ма ло осу ђи ва но, али исто та ко и ра ши ре на по ја ва. И да н а с с м о с в е д о ц и да п о с т о је м оћ н и ц и ко ји и с т ра ја в а ј у н а к р ш е њу и л и и з и гра в ању п ра в и л а ко ја д и к т и ра у ре ђе но др у ш т в о: њихо в о бога тс т в о је ол и че н о у е н орм н ом с т и ц а њу м а т е р и ја л н и х с т в а р и, а л и и у с т и ц а њу бе з ос но в а ра з н и х п р и в и ле г и ја, з в ања, н ап редов ања у с л у ж б и. Уп рав о с у он и т и * Ра д је по св е ће н Пр о је к т у: Пр а в н а т р а д и ц и ја и н о в и п р а в н и и з а з о в и ч и ји је но си л а ц Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду. 1 D. 50, 17, 20 ( Pom p o n i u s l i b r o nono ex v ir ii s le ct io n i bu s): Iu re n a t u re a e q u u m e st n e mi n e m c u m a l t e r i u s d e t r i m e n t o e t i n i u r i a f i e r i l o c u p l e t i o r e m. 1295

2 Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр ) ко ји су учи ни ли да не оста не мно го од рим ске сен тен це да је осно ва сва ког уређеног дру штва: поштено живети, ни ко га не по вре ди ти и сва ком при знати (да ти) оно што му при па да. 2 Кључ не ре чи: По ли тич ка моћ, дру штве на кри за, кри за мо ра ла, зло у - п о т ре ба о в л а ш ће ња, уз а ја м н о с т да р и в а ња УВОД Одав но је ре че но да је исто ри ја учи те љи ца жи во та, осим што се она не по на вља до слов но, већ са мо у не ким ни јан са ма. То ком чи та ве људ ске исто - ри је, би ло је љу ди ко ји су сво ју моћ ба зи ра ли на то ме да има ју што ви ше робо ва, до ма ћих жи во ти ња, зе мљи шних пар це ла, не крет ни на, по ре ских об ве - зни ка, по ча сних зва ња и ра зних ти ту ла, след бе ни ка, ко ји ће им по мо ћи да осво је ту ђу те ри то ри ју, а по себ но да има ју што ви ше нов ца јер он сва вра та о т в а р а. У IV ве ку пре н. е. на пи са на је књи га под на зи вом Ар та ша стра (Art hasa st r a), бра хма на Ка у т и л и ја (са вре ме н и к Ари с т о т е ла); нек и аут ори је п реводе ка По у ка о бла го ста њу. Књи га го во ри о умет но сти вла да ња ма са ма и изме ђу о с т а лог с е ба ви ог р ом н и м и в еч н и м ф е но ме ном ко ру п ц и је. И з р е до в а по ме ну те књи ге ја сно про из и ла зи да ко вла да мо ра ко ри сти ти сва сред ства з а по с т и з а њ е с оп с т в е н и х ц и љ е в а, док с т р о г а п р а ви л а и по ш т е њ е, в а же, ба - рем у осно ви, са мо за по да ни ке. 3 М а к и ја в е л и ће то исто ре ћи мно го ве ко ва ка сни је: они ко ји же ле да за до би ју ми лост не ког вла да о ца, обич но пред њим из ла зе ве о ма че сто и по кла ња ју му оно што је ње му нај дра же...ко ње, оруж је, т к ан и не п р о тк ане з л ат ом, д р аг о к амењ е... 4 По ме н у т и К а у т и л и у к а з у је н а п р о бле м до к а зи в а њ а нов ч ане непош т енос т и д рж а вног с л уж б ен ик а... т о је ис т о к а о до к а з ат и да кол ико в оде може поп ит и риба која с лоб одно п л ив а у во ди.... Не оку си ти мед или отров, ста вљен на је зик, под јед на ко је те шко као и упра вља ти кра ље вим нов цем, а не оку си ти ба рем ма ли део. 5 Ка ко је вре ме про ла зи ло, и ве ко ви се сме њи ва ли, од ре ђе ни об ли ци бо - г а ће њ а по в л а ш ће н и х с ло је в а с у не с т а ја л и, а л и с у на с т а ја л и, р а з ви ја л и с е и ус ав рш ав ал и нови поја вн и о бл иц и б ог а ћењ а. Томе с у пос е бно доп ринеле д руш т в ено економске и пол ит и чке п р оме не, по с е б но еко ном ск а к ри з а а л и и кри за мо ра ла ко ја је за хва та ла по је ди на дру штва кроз исто ри ју. Увек је би ло но си о ца од р е ђе не д р ж а в не и д ру ш т в е не фу н к ц и је, ко ји с у з а р а д св ог 2 D. 1,1,10,1 Ul pi a ni: Ho n e s t e v i v e e r, a l t e r u m n o n l a e d e r e, s u u m c u i q u e t r i b u e r e. 3 К а р л о А лб е рз о Б р и о с к и, К р а тк а и с т о р и ја к о р у п ц и је (п р е в од С у з а н а Р у к а в и н а), Бе о град 2007, Н и ко л о М а к и ја в е л и, Вл а д а л а ц, Бе о град 1999, 5. 5 К. А. Бри о ски, 24.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 л и ч ног б о г а ће њ а, з ло у по т р е бљ а в а л и св ој по ло ж ај и т и ме на но си л и ш т е т у јав ном ин те ре су. Пра те их шпе ку лан ти раз не вр сте, по ли ти ча ри с ма ло об зира и до сто јанства, вар љи ве би ро кра те, не по у зда ни и пот ку пљи ви јав ни служ б е н и ц и, р а з н и м а л и и в ел ик и фин а нс и јс к и п р е в а р а н т и ; ко је д а н а с з о ву кон т р а в е р з н и би зн и сме н и. Као што се до га ђа ло у про шло сти и да нас се дру штва ра за ра ју због задо вољ ства, л у к су за, п ре те раног богаћења они х који су сп роводи ли полити чк у, фи на нси јск у и с л у ж б е н и ч к у в р с т у мо ћ и. Б о г а ће њ е б е з п р а вног о сно в а у в ек и де у з ко ру п ц и ју, у зна че њу не п р а в ед ног п ри св а ја њ а ма т е ри ја л н и х до ба р а и не за ко ни тих по сту па ка; јед ном реч ју у зна че њу под ми ћи ва ња БО ГА ЋЕ ЊЕ ПО ВЛА ШЋЕ НИХ СЛО ЈЕ ВА ДРУ ШТВА У НЕ КИМ ДРА ЖА ВА МА СТА РОГ ВЕ КА 1.1 Ва ви лон ско цар ство Је дан до нај ве ћих гра до ва древ ног све та био је Ва ви лон (да на шњи Ирак) ко г а су осно ва л и Су ме ри ви ше од д ве х и ља де г о д и на п ре но ве е ре. Ва ви лонско цар ство се да нас нај че шће спо ми ње у ве зи са јед ним од сво јих ца ре ва Ха му ра би јем ( пре н.е.), ко ји је остао за бе ле жен у исто ри ји као спо со бан вла дар ко ји је, осво јив ши мно ге на ро де у окру же њу, ус пео да обнови с т а р о Ва ви лон ско ц а р с т в о у ко ме до м и н и и р а оп ш т и п рив р едн и н ап р еда к. Же ле ћи да и прав но уре ди сво је цар ство, Ха му ра би је до нео за ко ник ко ји предста вља најпо зна ти ји за ко ник древ не Ме со по та мије и је дан од најпот - пу ни јих прав них из во ра ста рог ве ка у це ли ни. Ор га ни за ци ја др жав не вла сти у Ва ви ло ну би ла је уре ђе на та ко да владар (л у г а л) кон т р о л и ше целок у пн у у п р а вн у, с уд ск у и з а ко но д а в н у в л а с т, п р е ко по с е б ног ви с о ког с л у ж б е н и к а (и ш а к у). Вла дар свој ман дат из вла чи из 6 М и т о у зн а че њу н а док н а де з а з адов ољ ењ е не ког ле г и т и м ног и н т е р е с а, је р еч ко ја н и је н о в и је г д а т у м а. Н а ж а л о с т, т о је јед н а у н и в е р з а л н а п о ја в а је р је п о з н а ј у с в а д р у ш т в а, од нај ста ри јих до са вре ме них. Та ко да се ко руп ци ја чи ни при род ном, нор мал ном, чак она има и по се бан на зив: у древ ном Егип ту то је fe g a, у Ме со по та ми ји то је t a t u, у Би бли ји то је šo hadh, код Гр ка то је do ron, а код Ри мља на то је m u n u s. Код нас је из не мач ког је з и к а п р е у з е т а р е ч s c h m i e r e n (од s c h m i e r e, маст, ма зи во, уље)., из че га про из и ла зи на зив ко ји од г о в а р а р еч и м и т о : S c h m i e r g eld ( д о с л о в н о з л а т о з а п одм аз ив а њ е ). И д ои с т а у и н ај с т а р и ји м д а н и м а људ с ке и с т о р и је, к а о и д а н а с, под м а з и в а њ е т очков а би ло је р а ш и р ен а по ја в а ; у не к и м с л у ч а је в и м а с е ч а к с м ат р ало оп р а вд ан и м. Ре ч м и т о с х в а ћ е н а у д а н а ш њ е м сми слу мо же се на ћи већ у Цин га ре ли је вом реч ни ку из 1923, али тра го ви оби ча ја ис пла ћи - в а њ а с в о т е п о с р ед н и к у з а н е к и п о с а о од р е ђ е н и х р а з м е р а, и т о с а с в и м н е л е г а л н о, б и л и с у при сут ни пре мно го ве ко ва (у ше сна е стом ве ку Бе ка ри ја је го во рио о так си за оп шту ко рист. Код Ма к и ја ве л и ја с р е ће мо на зи ве к а о ш т о су: сп ле т к а р ош, м ућ к а р ош, см у тљи в а ц, по слов н и чо век. 1297

4 Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр ) во ље бо га за штит ни ка (бог Ша маш); цар је ње гов иза сла ник на зе мљи. Најва жни ји др жав ни чи нов ник уз вла да ра је управ ник дво ра (н у ба н да). По ред цен т ра л н и х ор га на у г ра довима и опш т инама, пос тојал и су и лока лн и орган и вла сти на че лу са управ ни ци ма ло кал них те ри то ри јал них је ди ни ца. 7 О п ш т и п ри в р ед н и на п р е да к у в р е ме Х а м у р а би ја је у зна к у р а з ви је н и х т р г о ви н ск и х и по слов н и х од но са. То је по г о до ва ло на с т а н к у не г а т и в н и х по - на ша њ а љу д и. Пр о р ок Је р е м и ја у По с т а њу ов а ко оп и су је п р о па с т Ва ви ло на: Бо га ти су тла чи ли си ро ма шне и ста ви ли их на ми лост моћ ни ка. У гра ду је вла да ло угње та ва ње и при мао се ми то. Сва ко га да на су, без ум но, је дан друг о ме к ра л и и мо ви н у... Бо г а т и су у з рок еко ном ске не п ра в де; у ме с т о да ш т и т е си ро ма шне, као што то Бог оче ку је, они се за њи хов ра чун бо га те. 8 Као је дан од ор га на ко ме ни су стра на де ви јант на по на ша ња, по Ха мура би је вом за ко ни ку је суд. У од ред би о ра ду су да у чл. 5, Ха му ра би је же ле ћи да п р ед у п р е д и о си о но по нашањ е моћн ик а, п р оп ис а о да је св ак и с уд ија који би п ро ме н ио већ до не се н у и до су ђе н у п ре су д у, т ј. ко ји би по н и ш т ио сво ју п р е с у д у, к а ж њ а в а н, т а ко ш т о је о с у ђи в а н на д в а на е с т о с т ру к у к а зн у од оне ко ју је прет ход но од ре дио; сти за ла га је и ка зна јав ног уда ља ва ња са су дијске функ ци је. С об зи ром на то да је у древ ној ме со по та миј ској ци ви ли за ци ји, уза јамност из ме ђу сми шље ног да ра и тра же не услу ге би ла уста ље ни оби чај, у те о- ри ји по с то ји д илема око тога, да л и се казна од но си ла на не из вр ше ње п ре су де или на то што је су ди ја про ме нио сво ју пре су ду јер је при мио не ку ма те рија л н у са т ис фа к ц и ју. Мо гао се суд ија и осуд и т и ш т о н и је п ри х ва т ио по н у ђе н и дар. Да је уза јам но да ри ва ње за не ки по сао био оби чај, го во ри стих из јед не с а ч у в а не х и м не Б о г у с у н ца Ша ма ш у: О н о м е ко д о б и је п он уд у и и скв ар и је, о д м а х ћ у п р иред ит и каз н у ; при то ме реч та ту ко ја се ко ри сти у тек сту озна ча ва уоп ште и по ну ду (дар) под ре ђе них. 9 У Вави ло н у с у спо р о в е с у д и ле с у д и је а м а т е ри а л и и п р оф есион а лне вла да ре ве су ди је. Су ди је ама те ри су би ли др жав ни чи нов ни ци ко ји су бира ни су из ре до ва управ них ор га на. Они су оба вља ли су диј ску функ ци ју у и ме в л а да р а ко ји је в р хов н и с у д и ја. 10 Суд ски по сту пак је по пра ви ли покре та ла оште ће на стран ка; мо гао је суд ски по сту пак да по кре не и др жав ни ор г а н у ко л и ко је ош т ећена д рж а вна и мови на. Х а м у ра би јев з а ко н и к је и на че по знат по бру тал ном ка жња ва њу уоп ште (од се ца ње је зи ка због увре де, одс е ца њ е ру ке з б ог уда р а њ а р о д и т е љ а...), а по с е б но с у см р т не к а зне б ру т а л но 7 Ло к а л н и о р г а н и в л а с т и с у б и л и од г о в о р н и з а в ој н е п о с л о в е, п р и к у п љ а њ е п о р е з а, од р ж а в а њ е и р и г а ц и о н и х с и с т е м а, од в и ја њ е п р и в р ед н о г ж и в о т а н а с в о м п од р у ч ј у. 8 Б и б л и ја (пре вод Лу јо Ба ко тић), Бе о град 2005, К. А. Бри о ски, С и м а А в р а м о в и ћ, В о ји с л а в С т а н и м и р о в и ћ, Уп о р е д н а п р а в а н а т р а д и ц и ја, Б е о г р а д 2007,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 и з в р ша в а не: ба ца њ ем з а в е з а ног чо в е к а у в о д у, спа љи в а њ ем, на би ја њ ем на ко л а ц, че р е че њ ем по мо ћу ж и в о т и љ а. Д р ж а в н и ч и нов н и ц и с у к а ж њ а в а н и је д и но з а д в а де л и к т а п р о т и в с л у- жбе не ду жно сти. Пр ви де ликт је чи нио ло кал ни функ ци о нер ко ји би зло у по - тре био свој поло жај (прими новац или неку дру гу вр сту на док на де) па осло - бо ди ил ку-бор ца вој не слу жбе и дру ги де ликт ко ји та ко ђе чи ни ло кал ни с л уж б е н и к, т ако ш т о з лоупот р еби св ој полож ај п а од у зме пок лон и лк у вој ни ку, ко ји му је дао вла дар. 11 Тај по сту пак се тре ти рао као кра ђа ко ја се стро го ка жња ва ла ка ко би се пред у пре ди ла та ква по на ша ња. Та ко је у чл. 6. би ло про пи са но да Ако по моћ ник тр гов ца узме но вац и на су ду то по ри че, оште ће ни тр го вац тре ба да пред бо гом и све до ци ма до ка же да је по моћ ник узео но вац, и по моћ ник ће му тро стру ко да ти но вац ко ји је узео... Х а м у р а би је в з а ко н и к р е г ул иш е и пос лов е н ес т ру чног г р ађ ењ а п а је не са ве сни гра ђе ви нар ко ји је у же љи да што јеф ти ни је и бр же из гра ди не ком згра ду, и обо га ти се на лак на чин, а он да не ко од тих ста на ра по ги не јер се згра да сру ши ла, ка жња ван од ма здом. Ст рогост Ха м урабијевог закона између оста лог се мо же ви де ти и из ч л. 25 ако у по жа ру ко ји је из био у су се до вој ку ћи, дру ги су сед при тек не и поч не да га си ва тру, али се по ла ко ми и хо ће да узме не ку ствар из за па ље не ку ће, ка жња ван је та ко што је ба цан у исту ва тру ко ју је по шао да га си...у Зако ни ку је еви дент на прав на не јед на кост код из ри ца ња санк ци ја; ка зна је за ви си ла од то га ко је жр тва: угле дан и бо гат или си ро ма шан чо век Грч ка Грчка је постала главна трговачка сила у Сре до зе мљу, за хва љу ју ћи пр венс т в е но св ом г е о г р а ф ском по ло ж а ју ( Ег еј ско мо р е с а п у но о с т р в а, ко ја н и с у би ла на вел икој удаљенсот и). 13 Још јед на окол ност је до при не ла успо ну Грч ке; 11 У те о ри ји је оп ште при хва ће но да је И л к у п о с е д н а з и в з а п о с е д к о ј и ј е д о д е љ и в а о вој н и ц и ма (а мож да и ч иновн иц има) за вршење војне сл у жбе, у вре ме док т у сл у жбу оба в љ а ју. Н ије био на сле да н, а л и би си н и л к у с оп с т ве н и к а, и ма њ е п р е у зи ма о после см рт и оца, у кол ико на ста ви да оба вља исте ду жно сти. 12 Д р у ш т в е н у с т р у к т у р у В а в и л о н а је о б е л е ж и л а п о д е л а љу д и н а с л о б од н е и р о б о в е. Сло б од н и љу д и, ко ји х је б р ој ч а но више, бил и с у подељ ен и н а неко л ико к ат ег орија. Н ајви ш и д руш т в е н и с лој ч и н и л и с у св е ш т ен иц и и д рж а вн и ч и нов н и ц и, ко ји с у р а с по л а г а л и к ру п н и м земљишним поседима ; они најбогатији међу њима има ли су и по себ но име дам ка ри (банка ри). У углед ни је љу де убра ја ли су се и а в ил ум и (б о г а т и с е љ а ц и, т р г о в ц и, з а н а т л и ј е и вој ни ци). У сло бод не су се убра ја ли и му шке ни и њих је чи нио нај ши ри слој си ро ма шних, сло бод них се ља ка. Ро бо ви су се зва ли вар ду ми и њи хов по ло жај је био мно го по вољ ни ји од по ло жа ја ро бо ва у Гр кој и Ри му. Има до ку мен та ко ји го во ре о то ме да су се по је ди ни р о б о в и т о л о ко о б о г а т и л и, д а с у п о с т а ја л и п а р т н е р и с в о ји х в л а с н и к а и л и д а с у о т к у п љи в а - ли сво ју сло бо ду. На ве де но пре ма: С. Авра мо вић, В. Ста ни ми ро вић, Гр ци су са тих остр ва тр го ва ли са сво јим су се ди ма, а то су би ли: жи те љи Фри ги је, Пафла г о н и је, Л и д и је, К и л и к и је, М и зи је, К а па до к и је на под ру ч ју да на ш њ е Ту р ске; Ва ви лон ц и 1299

6 Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр ) Гр ци су учи ли стра не је зи ке што ће им омо гу ћи ти лак ше тр го ва ње, као и п р е у зи ма њ е и де ја и зна њ а д руг и х нар ода, ко је су да љ е ра з ра ђи в а л и. 14 Да нас с е ов а на ви к а ко ју с у п р а к т и ко в а л и Гр ц и, р а з л и ч и т о к в а л и фи к у је: од т о г а да су Грч к и т р г ов ц и п р ви к ра д љи в ц и и н т е лек т у а л не сво ји не, до т о г а да су Гр ц и и н т е лек т у а л но ч у до. 15 Иако би да на с до би л и еп и т е т а к т е ра б о г а ће ње на р а ч у н д ру г и х, мор а с е пох в ал ит и пок ушај м ис лећ и х Грк а да р ац иона лно об ја сне по ја ве ко је су опа жа ли, што је та да то до и ста би ло чу до. Пр ви пе ри од у р а з в о ју г рч ког д ру ш т в а, по зна т и ји к а о Хо ме р о в о до ба, опи су је се у епо ви ма као дру штво ко је се на ла зи на гра ни ци из ме ђу вар варст ва и ц и ви л и за ци је. И у том најудаљен ијем период у г рчке историје д руш т вом упра вља ба зи ле ус, а по ма жу му: ве ће ста ре ши на (бу ле) и скуп шти на (аго ра). Ма да је ба зи ле ус п р вен с т ве но вр хов н и вој ско во ђа свог п лемена, он је врховн и све ште ник и су ди ја; из ме ђу оста лог од лу чу је о рас по дели плена као и о евенту ал ним су ко би ма ме ђу са пле ме ни ци ма по во дом то га, али и поводом обичн и х су ко ба и з ме ђу ра з л и ч и т и х р о до в а и брат с т а в а у н ут ар њ ег ов ог п лемена. Да ко ре ни бо га ће ње без прав ног осно ва до се жу до нај ра ни јих да на ант и ч ке Грч ке, св е до че на м пе сн и ц и и фи ло з о фи. И док Хо ме р ов с а в р е ме н и к Хе си од у свом де лу По сло ви и век (Er ga kai He me rai) ве ли ча вре ме у ко ме људе н ије по к р ет ал а с р амо тн а жељ а з а з а р а дом, в е ћ је по с т о ја ло оп ш т е бла го ста ње, до тле пе сник и фи ло зоф Ксе но фан го во ри да све сра мо те и преко ре, кра ђе и прељубе и међусобне обмане ко је по сто је ме ђу љу ди ма при пису је бо го ви ма ; у то ме га по др жа ва и Хо мер ко ји у свом епу Оди се ја упра во од сли ка ва лик Оди се ја, по том ка Хер ме са, бо га пре ва ре и об ма не У вре ме Хо ме ра, већ уве ли ко ра сте моћ ро дов ске вла сте ле ко ја по ла ко п р еуз и м а в л а с т у с в о је ру ке. По с е б но у т о м е п р ед њ ач и С ав е т р од овс к и х с т а р е ш и на, ко ји су с е би п ри сво ји л и г о т о во це ло зе м љиш т е. Ра звојем з анат а, т р г о ви не и мо р е п лов с т в а, г р а до ви и љу д и у њи ма по с т а ју св е б о г а т и ји и и з њих ће се из не дри ти ро бо вла снич ка плу то кра ти ја, по ред већ по сто је ћег бо - у да на ш њ ем Ира к у; Фе н и ча н и и Је в р е ји на п р о с т о ру да на ш њ ег Л и ба на и И з ра е ла ; Ег и п ћ а н и у Афри ци, Ски ти уз оба лу Цр ног мо ра. 14 Лак шем уче њу стра них је зи ка до при не ло је пр вен стве но пре у зи ма ње са мо гла сни - ка од Фе ни ча на. По зна то је да су Гр ци по чет ком VI ве ка пре н.е., од Егип ћа на на у чи ли све он о ш т о с у он и з н а л и о н е д о р а ђ ен ом с ис т ем у м ер а д а б и с т о г о д и н а к а с н и је б и л е и з у ч а в а н е а р и т м е т и ч ке и г е о м е т р и ј с ке п р о г р е с и је, п л а н и м е т р и ја ; у н е ко л и ко н а р ед н и х в е ко в а Гр ц и с у у в ел и ко р а з в и л и с т е р е о м е т р и ј у и с ф е р н у г е о м е т р и ј у ; п р о у ч а в а л и с у п р е с е к к у п е. Од В а в и л он ац а с у Грц и н ауч ил и д а с е одр еђ ен е п ојав е н а н е бу ја в љ а ј у ц и к л и ч н о и д а с е з а х в а - љу ју ћи то ме мо гу пред ви де ти; да се зе мља окре ће у сло бод ном про сто ру John Be net, G r e e k Ph i l o s o p h y, Lon don: Mac mil lan, 1914, Уоп ште узев ши, у те о ри ји ско ро да по сто ји оп шта са гла сност да су Хо мер и Хе сиод раз от кри ли пра ву при ро ду грч ких бо го ва: они су пре љуб ни ци, уби це, ло по ви, ла жо ви, п р е в а р а н т и, с т в о р е њ а п у н а з а в и с т и, љу б о м о р е и о с в е т о љу б и в о с т и... Ви д.: Хо м е р, И л и ја д а, књ.xxi, ре до ви:383, 400, 424. Хе си од, Те о г о н и ја, 166,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 га тог сло ја љу ди ко ји су се зва ли еу па три ди. 17 Грч к а је у к а сн и ји м в е ко ви ма ( у к л а си ч ном г рч ком пе ри о д у) до ж и в е л а м но г е р е ф о р ме св ог д ру ш т в а ко је ће до ве сти до про ме на у др жав ном уре ђе њу. Те про ме не ће се бо ље при мити у Ати ни не го у Спа р ти, ко је су би ле но си о ци грч ке по ли ти ке ви ше од че т и ри с т о т и не г о д и на Сп а р т а Спа р та је до кра ја оста ла упу ће на са ма на се бе и ти ме стаг ни ра ла у свом ра з во ју з а Ат и ном. То ком свог по с т о ја њ а, Спа р т а је з а д р ж а ла ари с т о к рат ск и к а р а к т е р в л а с т и ко ји је био пот пу но обез бе ђен ти ме што су кључ ни ор га ни в л а с т и два кра ља, скуп шти на (апе ла), ге ру зи ја (ве ће ста ра ца) и пет ефо ра, би ра ни из ре до ва нај у гледнијих породица. И по ред ари сто крат ског ка ракте ра вла сти (ко ји се огле дао у вла да њу ма њи не иза бра них у име ве ћи не), ефо ри (над зор ни ци) кон тро ли шу кра ље ве, али и оста ле функ ци о не ре, па и све гра ђа не. Они вр ше оп шти над зор над ди сци пли ном и мо ра лом. Под руко в од с т в ом е ф о р а р а д и л а је јед н а в р с т а т ај не по л и ц ије (к р и пт еја) ко ју су ч и н и л и м лађи љу д и, об у че н и и да у би ју ра д и о с т а в ри в ањ а своји х з ада т ак а. 18 Током т ра ја њ а ма н да т а з а свој ра д е фори н ису н и ко ме од г о в а ра л и; т ек на кон ис те ка ман да та (го ди ну да на) под но си ли су не ку вр сту из ве шта ја но во и за - бра ним ефо ри ма о свом про те клом ра ду. 19 С па р т а н ц и с у ж и в е ћ и у з а т в о р е ној, п ри м и т и в ној, и з о ло в а ној с р е д и н и, и те ка ко др жа ли то то га да по сту па ју у свим сег мен ти ма свог жи во та морал но и пра вед но. Спар тан ци су се, по на ша ли спар тан ски и при ват но и јавно. За спарта н ског вој ско во ђу Ка л и к ра та ко ји је ју начк и пог ин уо у би тк и, ка же се да је јед ном, у ве ли кој нов ча ној сти сци за се бе и сво ју вој ску, хлад но од био по ну ду од пе де сет хи ља да ми на у за ме ну за не ку услу гу: Не про дајем се за не пра вед ну ствар. Кле ан дар, је дан од ње го вих за по вед ни ка му је р е к а о: Да сам Ка ли крат, при хва тио бих?. И ја бих при хва тио, у з в р а т ио м у је вој ско во ђа, да сам Кле ан дер. Л и к војско во ђе К а л и к ра т а је од сл и ка ва о пра ву при ро ду спар тан ских вој ско во ђа ко ји ма су част и углед би ли на пр вом ме сту и ко ји су би ли спрем ни да за сво ју др жа ву по ги ну у сва ком тре нут ку. 20 Ве чи та ди ле ма мо рал но или пра вед но, по ла ко је на гри за ла и спартан ско дру штво. Од иде је да је сва ком пра вом Спар тан цу нај бит нија др жа ва 17 Плу тарх, Ат и н с к и д р ж а в н и ц и, Бе о град 1950, О. С т а н о је в и ћ, Ис т о р и ја п о л и т и ч к и х и п р а в н и х и н с т и т у ц и ја, Бе о град 1988, С. Аврамовић, Правна историја старог века, Београд 1993, Плу тарх нас у на ве де ном де лу, на стра ни 86 упо зна је са по след њим тре ну ци ма сп а рт а н ског ју н ак а К а л и к р а т а. По г о ђ е н с т р е лом, у м и ру ћ и и з г о в а р а: Не жа лим сво ју смрт, јер сам од сво је ку ће и до шао да по ги нем, али жа лим што мо рам умре ти, а ни сам сво је ру ке ни по ди гао. 1301

8 Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр ) и да је њој све под ре ђе но, одн. да су јав ни ин те ре си бит ни ји од при ват них инте р е с а, ско р о да н и ш т а н и је о с т а ло, р а з ви т ком п ри в ат не св о ји не. Н а гло б о - г а ће њ е по је д и на ца (ко је у век и де у з нез ако н и т е на ч и не, ко ру п ц и ју), по т п у но је на ру ш и ло не ка да ш њу јед на кос т Спар т а на ца и осла би ло ко лек т и ви с т и ч ке сте ге и об зи ре; ка да је пре о вла да ла љу бав пре ма нов цу, ко ју Ари сто тел нази ва фи ло хре ма ти ја, осла би ла је и спар тан ска моћ Ати на Атин ска др жа ва се ду го ства ра ла (од IX до VII ве ка пре н.е.) и у свом ра з во ју је п р о ш ла к р оз не ко л и ко е т а па. Пр ви пе ри од њ е ног ра з ви т к а у зна к у је ари сто к рат ске ре п у бл и ке са еле мен т и ма ро дов ског у ређења и аристок ратске вла сти, ко ји су се ду го за др жа ли. Грч ко дру штво је то ком VII и VI ве ка пре н.е. у фа зи раз гра ђи ва ња оста та ка ро дов ског уре ђе ња. Укла ња њем ста рих ро довских ор га на вла сти, уда ре ни су те ме љи де мо крат ског уре ђе ња; Ати на ви ше ни је ари сто крат ска већ де мо крат ска ре пу бли ка.то ме су до при не ле пр вен стве - но р е ф о р ме ко је с у сп р о в ел и: Д р акон, С олон, К л ис т е н, Перик ле. 22 Гл а вн и де мо к р а т ск и о р г а н и по с т а ју: н а р од н а ск у п ш т и н а (е к ле з и ја), в е ће (бу ле) и вр хов ни по рот ни суд (хе лилеја). Укорењено схватање да је атинска политичк а де мо к р а т и ја нај с а в р ше н и ји о б л и к де мо к р ат ског д р ж а в ног у р е ђе њ а, н и је оп ш т е п ри х в а ће но у т е о ри ји; т о и па к н и је де мо к р а т и ја сви х г р ађана Ат ине, већ са мо ода бра них: сло бод них, пу но лет них и пу но прав них гра ђа на. У не до с т ат к у п р а в н и х и з в о р а ко ји би не д в о см и с ле но у к а зи в а л и к а к в а је би ла суд би на бо га ће ња повлашћеног слоја људи у атинском друштву, мо - ра мо се осло н и т и на оне ва н п ра в не, по с ред не г о вор не из во ре: т ра г е д и је, ко - ме ди је, суд ске го во ре, спи се фи ло зо фа, бе сед ни ка и исто ри ча ра... А нал изир ајућ и С олона који је и з абр а н з а а р хон т а 594. г о д и не п р е н.е. 23 спо зна ће мо ње гов по се бан допринос коренитим променама у атинском друштву. 21 Нав. пре ма: С. Авра мо вић С, В. Ста ни ми ро вић, Со лон је уки нио ду жнич ко роп ство за атин ске гра ђа не (s e i s a h t e i a); уме сто пле менске по деле с т анов н и ш т в а, р а з в р с т а в а г р а ђ а не п р е м а б о г а с т ву у че т и р и к л а с е (п р е м а в и си н и при хо да). На ред ном ре фор мом ко ју је учи нио Кли стен, ста нов ни штво се де ли пре ма то ме где жи ве, а не пре ма свом по ре клу, на 10 фи ла, где је основ на ће ли ја д е м а, на че лу са дем а р х о м. Она во ди спи ско ве гра ђа на и њи хо ве имо ви не, при че му сте пен њи хо вог бо гат ства уоп ште не ути че на њи хов ста тус пу но прав них гра ђа на Ати не. За вре ме Кли стен, од но сно з а п о ч е т а к V ве ка пре н.е. ве зу је се и уста но ва о с т р а к и з а м као ме ра ко ја је сти за ла су виш е п о п у л а р н е п о л и т и ч а р е, ко ји с у о з н а ч а в а н и к а о о п а с н и п о д ем ок р ат иј у. З ав рш ав ал и т а ко ш т о с у б и в а л и п р о г н а н и д е с е т г о д и н а ; п р и т о м е н и с у б и л и н ов ч а н о к а ж њ а в а н и н и т и им је би ла кон фи ско ва на имо ви на. 23 До с р е д и не VI II ве ка Ати ном су вла да ли на след ни б а з и л е у с и к р а љ е ви. С а с л а б љ е - њ ем уло г е к ра љ а, ја ча ч и нов н и ч к и а па рат и на с т а је по с е ба н д р ж а в н и ор г а н де ве т а р хон т а епо ни ма (ко ји ма се по ве ра ва ју суд ски и управ ни по сло ви). Би ра ју се на го ди ну да на са за дат - ко м д а о б а в љ а ј у н а г о м и л а н е д р ж а в н е п о с л о в е. Од б и в ш и х а р хо н а т а, с т в о р е н о је в р е м е н о м

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 Сма тран је јед ним од сед мо ри це грч ких му дра ца. 24 Да вао је пред ност ра зуму, а не стра сти. Ње го во ге сло је би ло ни шта пре те ра но. За бра нив ши преда в а њ е у р оп с т в о ат и н ског г р а ђа н и на ко ји не в р а т и по з ајм љ е н и но в а ц, с т а - вио је тач ку на већ уве ли ко одо ма ће ну прак су ко јој су при бе га ва ли имућ ни Ати ња ни да се бо га те на лак на чин, на ту ђој не во љи. Они су на и ме, си рома шне се ља ке и њи хо ву по ро ди цу и по том ство, ако им не би вра ти ли по зајм љ е н и но в а ц, п р е т в а р а л и у р о б о в е. По р о бљ е не по р о д и це с у мо гле да бу д у раз двојене и продате одвојено господарима у далеким земљама. Богати Атињ а н и с у с е т о л и ко о си л и л и да с у и и м ућ н и м т р г ов ц и ма ус к р а ћ и в а л и св а к у в р с т у у че ш ћ а у у п р а в љ а њу д р ж а в ом; с а мо с у и м ућ н и и ма л и по в ла с т и ц у да упра вља ли ору жа ним сна га ма и су до ви ма. Со лон је до нео је за кон ко ји ни је до пу штао бо га ће ње на ту ђој не во љи, а т о су би ле поз ај м и це ко је у г р о ж а в а ју бе з бед но с т г ра ђана и т и ме о слоб од ио м у ш к а р це и њихо в е по р о д и це д у ж н и ч ког р оп с т в а з б ог нев р аћ ањ а д у г ов а. П р ид рж ав ајућ и с е св ог ж и в о т ног п р и н ц и п а н и ш т а п р е т е р а но, од но сно з л ат не с р е д и не, н и је од у з е о з е м љу б о г а т а ш и ма а л и је си р о ма ш н и ма да о по л и т и ч к у моћ и т име и м омог ућ ио да се заш т ит е од у г ње т ава њ а. Ус т ановио је че ти ри ста ле жа пре ма имов ном ста њу, а не пре ма по ре клу. 25 С т а ле ж и с у опо р е з о в а н и п р е ма п ри хо д у. С о лон је п р ви у в е о п р о г р е си в но опо р е зи в а њ е. Та ко су п ри па д н и ц и че т вр т ог с т а ле жа те ти, би л и осло бо ђе н и по ре за. Тре - ћи ста леж је пла ћ ао основ ни по рез; дру ги дво стру ки из нос основ ног по ре за; при пад ни ци пр вог раз ре да плаћали су 2,4 пу та увећан износ основног поре за. У и м ућ не људ и у време Солона убрајан и су: арис ток рате, богат и т рговц и и з а на тл и је. И мо ви н ск и к рит ерију м је био п ре су да н з а у че с т во в а ње у ја в ном пос л у. При па д н и ц и нај н и жег р е да, те ти, ни су мо гли да оба вља ју јав ну службу, али су би ли чла но ви е к л ез ије и х ел иеја. 26 Хел иеја ( Врховн и пор о тн и суд) ни је има ла стал не чла но ве, већ су они жре бом би ра ни ме ђу оку пље ним гра ђа ни ма (на бре жуљ ку Аре о паг). По рот ни ци (њих 500) су би ра ни у освит да на и пре су ду су мо ра ли да до не су истог да на ка да је и за по че то су ђе ње. п о с е б н о с а в е т о д а в н о т е л о ко је с е з в а л о а р е о п а г са за дат ком да су ди за све вр сте уби ства, а по себ но за уби ство сло бод ног Ати ња ни на са пред у ми шља јем, да су ди за по ку ша је за во - ђ е њ а т и р а н и је. 24 О с т а ло ше с т о р о н ај м у д ри ји х г рч к и х м у д р а ц а т о г а до б а см а т р а н и с у: Би ја н т и з Прије не, Хи лон из Спа р те, Пе ри јан дар из Ко рин та, Пи так из Ми ти ле не и Та лес из Ми ле та. 25 Ст алеж и с у и ма л и по с е б на и ме на: п е н т а ко з и о ме д и м не са при хо дом од 750 или ви ше бу ше ла жи та ; хи пе ји чи ја се вред ност кре та ла из ме ђу бу ше ла ; зев ги ти са прихо дом од бу ше ла; те ти са при хо ди ма ма њим од ова на ве де на три. 26 Екле зи ја је би ла скуп шти на свих гра ђа на. Ати на је на свом вр хун цу има ла гра ђа на с пра вом гла са. За ко ник је за до но ше ње ва жних од лу ка пред ви ђао кво рум од најма ње 6000, ми би да нас ре кли, по сла ни ка. Хе ли ле ја је те ло у чи јем је са ста ву би ло 6000 пор о т н и к а и њи м а с е под но си л а т у ж б а п р о т и в од л у ке би ло ког п рип а дн ик а и зв рш не в л ас т и; до но си ла је и пре су де и по жал ба ма на од лу ке вр хов ног су да. 1303

10 Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр ) Ти ме се хте ло да се пред у пре ди при стра сност по рот ни ка, тј. да се на ме сти по р о т а, је р с у п р е с у де до но ше не в е ћ и ном гл а с о в а. И по р ед т о г а, по с р ед н и го вор ни из во ри упу ћу ју нас на чи ње ни цу да је суд пред ња чио у ко руп тив ној де лат но сти у Ати ни. Окол ност да су се по рот ни ци би ра ли коц ком, да нас на ме ће сум њу у њи хо ву објек тив ност; ука зу је се да су ту би ла мо гу ћа ра зна ме ше та ре ња јер по рот ни ци има ју до бру при ли ку да про да ју свој глас и да се т а ко о б ог ат е (по немора лном о снову). Забри н у т з а ат и н ск у по р о д и ц у, ко ја је и те ка ко осе ћа ла кри зу у дру штву, Со лон је за бра нио ми раз. Сма трао је да је бо ље и че сти ти је, за рад оп штег до бра, да се брак не скла па због нов ца, већ због у за ја м не љу ба ви су п руж н ика који ће ра ђа т и де ц у. 27 Ко би су прот но учинио, сма тра ло се да се обо га тио по не мо рал ном осно ву. Не ки гра ђа ни (у пр вом ре ду ње го ви при ја те љи: Кно нон, Кле о ни и Хипо н и к) су по к у ша л и да из и г ра ју Со ло нов за ко н и к од са мог по че т ка. Со лон је наиме, т и м своји м п ријат ељима поверио да ће до не т и за ко не ко ји ма не ће од у зе ти зе мљу бо га та ши ма и да ће уки ну ти ду го ве. У же љи да се пре ко но ћи о б о г а т е, на в е де н и п ри ја т е љи с у од ма х по з ај м и л и в е л и ке св о т е нов ца. К а да је об ја в љен за кон о бри са њу сви х д у г о ва, он и су од би л и да вра т е по зајм ље н и но вац. Та ко је на ста ла нај бо га ти ја трој ка у Ати ни то га до ба. 28 У д ру г ој по ловин и V век а, зах ва љујућ и Перик л у и њег ови м реформама, Ат и на до ж и в љ а в а и нај в е ћ и с т е пен де мо к р а т и з а ц и је д р ж а в ног а па р а т а. З а - ко но дав на власт је при па ла екле зи ји, са ве ту 500 (бу ли) је при па ла из вр шна власт, а хе ли ле ји (скуп шти ни) суд ска власт. Био је су ров пре ма они ма ко ји су по сту па ли та ко да ума ње ње го ву моћ, јер је он био нај ве ћи и нај моћ ни ји. Та ко је на ло жио да се уби је ње гов при ја тељ, де ма гог Ефи јалт; за ме ре но му је што је при по ла га њу чи нов нич ких ра чу на и при го ње њу свих ко ји су на ро ду чи ни ли не прав ду, био страх и тре пет. 29 У в р е ме Пе ри к л а у Ат и н и је по с т о ја л а по т п у на д и р ек т на де мо к р а т и ја и све ве ћа укљу че ност си ромашних слојева у политичке активности. Народн у с к у п ш т и н у ( Е к л е з и ј у) с у ч ин ил и с в и п у н о п р а в н и, с л о б од н и а т и н с к и гра ђа ни ста ри ји од 20 го ди на, не за ви сно од имов ног ста ња. Ка ко је за кво рум мо ра ло би ти при сут но 6000 гра ђа на, од V ве ка днев ни ца ма је сти му ли са но п ри с у с т в о в а њ е ск у п ш т и н ск и м з а с е да њи ма. Ве р о в ат но да је смат р а о да ће на т ај на ч и н п р ед у п р е д и т и по т к у п љи в о с т ч л а но в а ск у п ш т и не. Н а к на де з а уче ство ва ње у др жав ним по сло ви ма ко је је увео Пе ри кле има ле су за по сле - ди цу да је до та да ште дљив на род по стао ра си пан и раз у здан. 30 С к у п ш т и на се са с т а ја ла у по че т к у че т и ри п у т а ме сеч но, а ка сн и је једном месечно. Једном годишње на ск у пштини се тајним гласањем од л у чи ва ло о ча сном п ро гон ству Плу тарх, С о л о н, XIX, Плу тарх, С о л о н, XV, Плу тарх, С л а в н и л и ко в и а н т и ке, Но ви Сад 1978, Плу тарх, 59.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 (ос т ра к и за м); г ра ђа н и н ко ји је по с т а о ису ви ше у т и ца ја н и са ау т о ри т е т ом, да не би до вео у опа сност де мо кра ти ју при вре ме но би био уда љен из др жа ве на 10 го ди на. 31 По све до че њу Плу тар ха у вре ме Пе ри кла да би гра ђа ни би ли за шти ће - н и од са мо воље ч иновн ик а, у гла вној народној ск у п ш т и н и сва ке п ри т а н и је, 32 би ло је на днев ном ре ду и пи та ње да ли чи нов ни ци са ве сно вр ше сво ју службу. За ко га би гла са ње у слу ча ју при го во ра ис па ло не по вољ но, тај би био су спен до ван и по зи ван на суд. Осим то га, сва ки чи нов ник је по сле оба вљене слу жбе по ла гао ра чун за свој рад, на ро чи то за но вац ко јим је упра вљао. Ра ч у н с у од ч и нов н и к а п ри ма л и и и з но си л и ло г и с т и, т ј. р а ч у на ри, ко ји х је би ло де с е т. По с ле з а в р ше не с л у ж б е н и је да н ч и нов н и к н ије сме о о т ић и и з зе мље, ни при ста ти да га ко уси ни, ни по во љи рас по ла га ти сво јим има њем, на при мер, про да ти га, или пре пи сти ко ме, док ни је по ло жио ра чун за свој рад. 33 Да би још ви ше з а ш т и т ио г р а ђа не од с а мо в о љ е ч и нов н и к а, Пе ри к ле им да је на рас по ла га ње г ра фе п а ра н о м он, јед н у в р с т у т уж б е о з ако н у ко ју је мо г а о д а по д и г не св а к и ат и н ск и г р а ђ а н и н п р ед хел илејом, к а ко би до ка зао да се чи нов ник обо га тио, јер је при мио ми то или се обо га тио на на чин да је про не ве рио или украо др жав не фон до ве. 34 Не при ја те љи Со ло но вих на че ла и ин сти ту ци ја оку пи ли су се око Пла - т о н а. 35 Н а о б л и ко в а њ е П л ат онов ог н ач ин а р а зм иш љ ањ а, и змеђу о с т алог, и ма ло је вел иког у т и ца ја, д ру же ње са во ље н и м у ч и т е љем Со к ра т ом ( пре н.е.). По угле ду на Со кра та и Пла тон ис ти че да љу ди мо ра ју да схва те су шти ну то га, шта је до бро и шта је пра вед но, да би би ли до бри гра ђа ни и гла са л и за п раведне законе. 36 О т уда и њег ова ве ч и та д и ле ма: Да ли је мо гу ће 31 С.Авра мо вић, В. Ста ни ми ро вић, П р и т а н и ј а ј е и з в р ш н и од б о р В е ћ а од п е т с т о т и н а. Ч и н и л и с у г а в е ћ н и ц и, њ и х пе де сет, из по је ди них фи ла, на из ме нич но по јед ну де се ти ну го ди не. Има ли су сво је по себ но ме сто оку пља ња на тр гу где за јед но и ру ча ју. Њи ма се до но се све ве сти и пре да ју сви предло зи. Они од ре ђу ју днев ни ре да за сед ни це Ве ћа и за на род ну скуп шти ну. 33 Плу тарх, На ве де ну ту жбу је мо гао по ди ћи сва ки гра ђа нин пред хе ли ле јом још у јед ном случа ју: ка ко би до ка зао да пред лог за ко на или већ до не ти за кон ни је у скла ду са по сто је ћим пра вом Ати не. Пе ри кле је увео ову по себ ну ту жбу про тив за ко на (gr a p h e p a r a n o m o n) к а ко б и с е о н е м о г у ћ и л а л а ко м и с л е н а и н е о с н о в а н а и н т е р в е н ц и ја у з а ко н о д а в с т в у. П р ед л а - га чи за ко на су мо ра ли до бро да раз ми сле да ли је њи хов пред лог за ко на или сам за кон ко ји је до нет на осно ву њи хо вог пред ло га, ле га лан. Пред ла гач но вог за ко на ко ји ни је ус пео да убе ди бар по ло ви ну по рот ни ка да гла са ју за ње гов пред лог, ка жња ван је нај че шће нов ча ном ка зном, а ње гов пред лог или за кон био би по ни штен. Уко ли ко би три пу та по чи нио исту гре шку, гу био је би рач ка пра ва. 35 Ро ђен је 427. го ди не пре н.е. у Ати ни а умро је 347. го ди не пре н.е. Ма ло је по зна то да је Пла то но во пра во име Ари сто кле, што зна чи ис так нут и сла ван. Пла тон је на ди мак и з н а ч и ш и р о к. О с н о в а о је у н и в е р з и т е т, А к а д е м и ј у, ко ја је п ос т ојал а г од и н а... Н а в. пре ма: Фи лип Џај ген тес, Моћ и по хле па (пре вод Ми ла Ма ти ја ше вић), Бе о град 2003, Ф. Џај ген тес,

12 Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр ) в л ад ат и, а н е ч и н и т и н е п р а в де и н е и з а з и в а т и н е з ад ов ољс т в о н ар од а. 37 Тр а г а ју ћ и з а и с п р а в н и м н а ч и ном ж и в љ е њ а, П л а т он ов ако г ов ор и о с в ом по л и т и ч ком ис к у с т ву: Ка да сам био млад ми слио сам да ћу се од мах укључи ти у по ли тич ки жи вот... Ка да сам уви део то ли ка по чи ње на не де ла, по вукао сам се од та да шњих бе да... Но по сле се до го ди ло да су не ки моћ ни ци на с уд до ве л и (нашега) п р ијат еља Сок рат а, ос у д и л и га и уби л и. Шт о са м в и ше про у ча вао све то, чи ни ло ми се да ћу све те же ус пе ти по ште но упра вља ти д р ж а в н и м п о с л о в и м а. За ко н и и о б и ч а ји с у се с в е в и ш е кв а р и л и, т о л и ко да сам на кра ју остао оша му ћен. Схва тио сам та да да су сви гра до ви ло ше в о ђе н и...и да се н а ра ш т а ји љу д и н и ка да не ће м о ћ и о с л о бо д и т и т и х не да ћ а, све док по ли тич ку власт не до би ју фи ло зо фи. 38 По зна т о П л а т о но в о де ло Д р ж а в а го во ри упра во о то ме, ка ко тре ба да и з гле да са вр ше на д р жа ва. Д ру ш т во т а к ве д р жа ве т ре ба да ч и не т ри с т а ле жа: злат ни, сре бр ни и брон за ни. На рав но, вла да ју они ко ји су на вр ху, злат ни или чу ва ри; они има ју пот пу ну власт над свим оста лим ста ле жи ма; они се стара ју о очу ва њу чи сте ра се па је под њи хо вим над зо ром и ра ђа ње де це чи ји с у р о д и т е љи с амо н ајб ољи м уш к а рц и и н ајб ољ е жене; дец а подр еђ ен и х и по том ци нај бо љих ко ји су ро ђе ни са не ком ма ном, тај но се укла ња ју. 39 Коли ко је Пла тон био оп сед нут моћ ним и бо га тим љу ди ма (из че га би се мо гло за к љу чи ти да је и сам то ме те ж ио) го во ри ње го во за ла га ње за ап со л у ти сти ч к у власт ау то крат ских вла да ра. Нај ва жни је од свих на че ла је да ни ко, би ло мушка рац или же на, не сме да оста не без во ђе. Ни чо ве ков ум не сме да на вик не н а с а м о с т а л н о д е л а ње, н ит и и з р е вн ос т и, н и т и и з о бе с т и, в е ћ у с л у ч а ј у ра та као и усред ми ра, чо век мо ра да упе ри по глед ка свом во ђи и вер но да га сле ди У в р е ме П л а т о н а и Ари с т от ел а ат и н ск а д р ж а в а у в е л и ко п р е ж и в љ а в а д у б о к у к ри зу, а њ ена демок рат ија с е у м но г о ме и з о па ч и ла. 41 Пла тон и ње гов нај по зна т и ји у че н и к Ари с т от е л су у к азива л и на п ро блем ол и г ар х и је. П ла т он је кри ти ко вао де мо кра ти ју у Ати ни; по себ но је био про тив та кве де мо кра - ти је ко ју је ње гов учи тељ пла тио гла вом. 42 По њ ег ов ом с х в ат ању с амо је је дан кључ ни раз лог за про паст Ати не. А то је грам зи вост; но вац је ко рен 37 Пла тон, Ап о л о г и ја, Нав. пре ма: К.А. Бри о ски, Пла тон, Д р ж а в а, 459е. 40 K a rl R a i umu n d Po p p e r, The Open So ci ety and Its Ene mi es, P r i ns t o n, P r i ns t o n Un ive rsit y Press, 1966, vol.2, С. Авра мо вић, В. Ста ни ми ро вић, По зна то је да је Со крат за вр шио та ко што је из ве ден пред суд због оп ту жби да вре ђа бо г о ве и да к ва ри ом ла д и н у. По г у би л и су га оби ч н и г ра ђа н и об но в ље не ат и н ске де мо к ра т и је. Уз е т о м у је з а з ло ш т о с у м но г и њ е г о ви у че н и ц и до п ри не л и з ба ц и в а њу ат и н ске де мо к ра т и је при ли ком по ку ша ја да се осво ји Си ра ку за и Си ци ли ја; из те аван ту ре Ати на је иза шла као гу бит ник, а ње го ви уче ни ци су по чи ни ли стра шна уби ства. 1306

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 сва ког зла. 43 Пла тон је твр дио да др жа ву тре ба да во де му дра ци-фи ло зо фи, а не да нај ва жни је од лу ке за жи вот по ли са до но си де мос, на ко ји он гле да као на го ми лу, све ти ну, чи ји сам на зив го во ри све (oc hlos олош ). Н и А р и с т от е л н е м а д о б р о м и ш љ е њ е о а т и н с кој д е м ок р ат ији. Д а б и оп и с а о њ е н у п ри р о д у, у по р е ђу је је с а о би ч н и м до ма ћ и н с т в ом и п ри л и к а ма у ње му, па сли ко ви то ка же: де м о к ра т и ја се н а ј че ш ће с ре ће у он и м к у ћ а м а где уоп ште не по сто ји гла ва по ро ди це, до ма ћин (јер су сви јед на ки) и у оним ку ћа ма где где је до ма ћин сла бић, па сва ко ра ди оно што му се сви ђа. 44 За раз ли ку од свог учи те ља, Ари сто тел је на кло њен обич ном, про сечном чо в е к у (х р а б р ом р ат н ик у, чес т ит ом и т р езв еном р одољубу). 45 У сво јој нај по т п у н и јој и нај св е с т р а н и јој с т у д и ји о по л и т и ч к и м п ри л и к а ма у Грч кој у IV ве ку пре н.е. 46 у де лу По ли т и ка, Ари с т о т ел у по зо ра ва да су си ро ма ш н и љу ди, у си стему суд ске или из вр шне вла сти, због си ромаштва, и потку пљиви ји. 47 По Ари сто те лу до бар се мо же би ти на је дан ан чин, а на мно го на чина рђав. 48 Ари сто тел је као и ње гов учи тељ Пла тон сла гла сан да је оп шти ин те рес мо рао увек има ти пред ност над по себ ним и да еко но ми ја ни је би ла крај њи циљ, ина че би се дух и град ко рум пи ра ли; обо ји ца се за ла жу за уки да ње прив а тне св ојине је р је он а нес у мњиви и зв о р кору пц ије. 49 Од V ве ка пре н.е. у воде с е ог ран иче њ а п ри в ат не сво ји не к р оз ра з не об л и ке з а ло ж н и х у г о во ра, али и кроз огра ни че ња ко ја је на ме та ла за јед ни ца јер се сма тра ло да сво ји на не при па да са мо вла сни ку већ и за јед ни ци. Бо га тим гра ђа ни ма ко ји су се ба х а т о понашал и п р ема св ојој и мовин и и ис т у р асипа л и, з ајед н ица је могла кон фи ско в а т и и мо ви н у; в л а сн и к ма с л и њ а к а н и је сме о да по с е че с т а бљи ке ма сли на јер је она та да би ла стра те шки про из вод; сва ки бо га ти гра ђа нин је мо рао да оба ви ли тур ги ју, оба ве зу у ко рист др жа ве, тј. да део сво јих прихо да да је за јед ни ци. Да богати имају прилично привилегија, ја сно је из Ари сто те ло ве ре че - ни це: да су не ки љу ди по при ро ди сло бод ни, а дру ги су ро бо ви; а њи ма ропство при ста је као што им и од го ва ра. Роб не ма спо соб ност раз ми шља ња. 50 Го во ре ћи о етич ким вр ли на ма, ко јих по ње му има 14, 51 оно ме ко су ви ше има, 43 Пла тон, Д р ж а в а, А р и с т о т е л, Ни ко м а н о в а е т и к а, пре вод: М. Ђу рић, Бе о град 1958, 1161 б. 45 Ибид., XI. 46 Ми ха ил Ро стов цев, Ис т о р и ја с т а р о г с в е т а, Бе о град 2004, Ари сто тел. По ли ти ка (пре вод Љи ља на Ста но је вић, Цре па јац), Бе о град 1976, 1270 б. 48 А р и с т о т е л, Ни ко м а н о в а Е т и к а, 1106 а б К. А. Бр иос к и, 33. Код А р ис т от ел а с р ећ емо де ф и н и ц и ју п р и в а т н е с в о ји н е у з н а че њу ко ри сти ти и рас по ла га ти сво јом ства ри, што се по кла па са рим ским по и ма њем сво ји не. 50 А р и с т о т е л, По л и т и к а, 1252а -1260а. 51 Ари сто тел је ана ли зи рао 14 вр ли на : хра брост, уме ре ност, да ре жљи вост, пле ме ни - т о с т, п он о с, о б р а з, б л а г о с т, у г о д љ и в о с т, п р а в о с т (с к р о м н о с т), о пход љ ив о с т, с т ид љ ив о с т, 1307

14 Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр ) од у з и м а с е т о л и ко ко л и ко и з н о с и ш т е т а и л и г у б и т а к о н о г а ко је п р е т р п е о ш т е т у. 52 Као што Пла тон има ра ди кално друга чи је ми шље ње о упра вља њу друштвом од Со ло но вог, та ко и ње гов уче ник Ари сто тел се, у мно го че му се раз ли ку је од свог учи те ља. Из ме ђу оста лог, ни је био за Пла то но ву иде ју да д рж ав о м т р еб а д а у п р а в љ а ј у ф и л о з о ф и, в е ћ н е к а в рс т а м еш ов ит е в л ад е. Ари сто тел је у де лу Ни ко м а н о в а е т и ка (Ta Et h i k a), п р в ој с а ч у в а ној с т у д и ји и з о бл а с т и хе лен ске е т и ке, де фи н и с а о г о спо да р а (де спо т а) к а о в л а да р а ко ји с ле д и в лас т и т у корис т у ск лоп у т ира нског, ол и г а р г и ј ског и л и де мо к рат ског си сте ма; на не ки на чин до бро мо ра би ти се бич но, јер чи не ћи ле па де ла кори сти ће се би, а би ће на ко рист и дру ги ма. 53 С ход но то ме и бо га ће ње без прав ног осно ва или по не мо рал ном осно ву и не би тре ба ло да бу де не ки вели ки про блем, уко ли ко и дру га стра на има од то га ко ри сти. Чи ње ни цу да у атин ској др жа ви има пу но оних ко ји су се бо га ти ли на туђ ра чун, Де мо стен је ис ку сио на соп све ној ко жи. У зре лим го ди на ма се упу стио у пар ни цу про тив сво јих ста ра те ља ко ји су му оте ли имо ви ну на сле - ђе ну од оца. При то ме су по ку ша ли сва ко ја ким од ла га њи ма и по на вља њи ма пар ни це, да са чу ва ју оте то; Де мо стен је на кра ју ус пео да до би је спор, али ни је мо гао да спа се ни нај ма њи део очин ске имо ви не. 54 Он је и ина че био а к т и в н и у ч е с н и к м н о г и х с п о р о в а, б и л о у у л о з и т у ж и о ц а, б и л о у у л о з и т у- же ног. 55 То што је на по чет ку сво је ка ри је ре био пи сац суд ских го во ра и те ка ко ће му по мо ћи ка да се бу де на шао у уло зи ту жи о ца про тив грам зи вих ста ра те ља ко ји су га на кон оче ве смр ти оста ви ли без имо ви не, што про не вера ма што не мар но шћу. Пи са ње суд ских го во ра по мо ћи ће му и ка да се бу де на шао у уло зи ту же ног ка да је био оп ту жен да је при сво јио део нов ца ко ји је А ле к с а н д р ов ри зн и ч а р ск ло н ио н а А к р о по љу. 56 С в оју непо тк уп љив о с т ни је мо гао до ка за ти, па да га не би сти гла ка зна, био је при мо ран да по бег не н е г о д о в а њ е, п р а в и ч н о с т, п р и ја т е љ с т в о. С в а ко од ов и х в р л и н а и м а с в ој н е д о с т а т а к и с в о ј у п р е т е р а н о с т. Та ко је х р а б р о с т п р а в а с р е д и н а и з м е ђу п л а ш љ ив ос т и, к а о н ед ос т а тк а и пре те ра не сме ло сти, као пре тераности ; дарежљи вост је пра ва сре ди на из ме ђу шкр то - с т и, к а о н е д о с т а тк а и р ас и пн ос т и, к а о п р ет ер а н о с т и ; в р л и н а п р а в и ч н о с т и је п р а в а с р е д и н а и з ме ђу с т в а р а њ а не п р а в и ч но с т и к а о не д о с т а т к а и т р п љ ењ а неп р ав и чнос т и к а о пре те ра но сти... Вид. оп шир ни је, М. Ђу рић, Ари сто тел, XXVII-XXIX. 52 Ибид., XXXI. 53 К. А. Бри о ски, Плу тарх, Ат и н с к и д р ж а в н и ц и, Бе о град 1950, О јед ном спо ру ко ји је Де мо стен во дио про тив ста ра о ца сво је се стре и мај ке, и из ко г а о т к р и в а м о п и р о д у в л а с т и о ц а а т и н с ке п о р о д и ц е и л и с т а р а т е љ а (к и р и о с а); о н је м о г а о из ме ђу оста лог, да од ре ди бу ду ћег му жа ка ко кће р ки, та ко и же ни, не са мо за жи во та, већ и у на п р ед, з а с л у чај сво је см р т и Ви д.: Н. Де р е т и ћ, Кон с т и т у т и в н и е лемент и ат и нског брак а: enghyesis и s y n oik e i n у кон т е к с т у с а в р е м е н и х по р о д и ч н и х од но с а, З б орн и к Пр а вн о г ф ак ул - т е т а, Ко сов ска Ми тро ви ца 2016, К. А. Бри о ски,

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп

More information

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ

More information

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка 18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by

More information

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б

More information

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a

More information

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008

More information

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra

More information

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T

More information

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:

More information

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа

More information

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА * Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in

More information

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs

More information

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И * Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО

More information

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.

More information

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо

More information

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА

More information

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли

More information

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v

More information

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у

More information

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v

More information

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n

More information

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу

More information

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи

More information

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка

More information

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са

More information

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про

More information

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u

More information

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o

More information

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ

More information

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve

More information

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни

More information

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.

More information

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка) Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n

More information

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А * Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А

More information

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА

More information

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с

More information

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом

More information

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји

More information

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад

More information

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла

More information

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и

More information

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д

More information

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art

More information

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b

More information

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs

More information

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с

More information

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ * Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a

More information

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра

More information

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли

More information

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У * Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми

More information

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства Пр ви део Се дам на че ла ду хов ног спо кој ства Увод Суочавање са страхом очи у очи Јед ног да на зе мљо трес је по тре сао зен храм. Тло је по че ло да се тре се, гра ђе ви на је по че ла да се ру ши,

More information

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би

More information

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н

More information

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ

More information

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра

More information

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1 Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА

More information

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d

More information

Деци је место у породици

Деци је место у породици Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори

More information

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ

More information

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу

More information

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e

More information

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА

More information

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ

More information

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d

More information

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л

More information

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог

More information

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ

More information

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА

More information

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s

More information

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,

More information

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,

More information

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з

More information

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај

More information

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ

More information

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР

More information

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к

More information

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a

More information

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ

More information

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, Psihologija polnih razlika i sličnosti) From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute

More information

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

More information

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c

More information

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ

More information

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ

More information

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП

More information

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри

More information

ФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ

ФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти, Ка те дра про дук ци је у умет но сти и ме ди ји ма, Београд DOI 10.5937/kultura1650224P УДК 7.061 7.073/.075 339.138:7.075 прегледни рад ФАЛ СИ ФИ КА ТИ

More information

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону УДК: 271.2-248.44-277 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 165 172. Побожна фризура Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија,

More information

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су

More information

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук

More information

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @

More information

СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ

СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет, Ниш DOI 10.5937/kultura1339071J УДК 070.15(497.11) 2013 32.019.51:070(497.11) оригиналан научни рад СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ

More information

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски

More information

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО

More information

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА

More information

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.

More information

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА * УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА

More information

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та УДК: 272-36:929 Норберт од Ксантена, свети 272-789.43 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 71 80. Све ти Нор берт и ред пре мон стра та Мирослав

More information

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT ) Пре глед ни чла нак 343.221 doi:10.5937/zrpfns51-15493 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В

More information