СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

Transcription

1 АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа докт орат одбран ио г од ине), б а ви с е с рп ском и ју г о с ло в е н ском ис т оријом Х I Х и Х Х в ек а, ис т оријом Не ма ца у Ју го и сточ ној Евр о пи, историјом Немачке, историјом историогра фи је и ме то до ло ги јом, пре во ди с не мач ког (Ге о рг Г. Игерс, Ис т ор и ј- с ка на у ка у 20. ве к у к р и т ич к и п о г лед у ме ђ у на род ном кон т е кс т у, 2014). На уч не и струч не ра до ве, као и пре во де, об ја вљу је у пе ри о ди ци. РА ДО ВАН БЕ ЛИ МАР КО ВИЋ, ро ђен у Ће ли ја ма код Ла за ревца. П и ше п ри че и р о ма не. Об јав љ е не к њиг е: Пал ик ућ а и Тереза м илос т и п уна, 1976; Ц р н и ко лач, 1983; Швап ска ко са, 1989; Го д и не расп лет а, 1992; Жи в ч а н а ја п и ја, 1994; Ст аре п р иче, 1996; Се т е м бр и н и у Ко л у ба р и, 1996; Ла јков ачка п р у га, 1997; Ма л е п р и че, 1999; Ли м у н а ц и ја у Ће л ијам а, 2000; По с л е д њ а р у ж а Ко л у б а р е, 2001; Кнез Ми шкин у Бе лом Ва ље ву, 2002; Де в е т б е л и х о бл а ка, 2003; О р ке с т а р н а п е д а л е, 2004; Ка в а л е р и с т а р о г п р е м е р а, 2006, 2011; Аша под жи во том, 2007; Ћо р а в а с т р а н а, 2007; Ко л уба рс ка т р ил ог ија, 2008; Го с п о ђа Олга д у ш е и п р и к љу че н и ја, 2010; Пр и че, 2010; О све му ће при ча ти Га ври ло, 2011; Би бл и о т е ка у бе лом Ваљ е в у, Го ди не су му об ја вље на С а б р а н а д е л а у 13 књи га. СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. ПА ВЕЛ ВИ ЛИ КОВ СКИ (PA VEL VI LI KOVSKÝ ), ро ђен у Словач кој. Сту ди рао је сло вач ки и ен гле ски је зик на Фи ло зоф ском фа култ е т у у Бр а т и с л а ви и р а д ио к а о у р ед н и к у к њи же в н и м ч а с оп исим а и у и з д а в а ш т ву. Је д а н је од н ај зн а ч ај н и ји х с а в р е ме н и х с ло в ач к и х п р о зн и х п и с ац а, а б а ви с е и п р е в о ђ е њ е м с е н гле ског. К њи г е п ри по в ед ак а: Citová v ý c h o v a v m a r c i (Се н т и м е н т а л н о в а с п и т а њ е у м а р т у), 1965; Eskalácia cit u (Ес ка л а ц и ја осећ ања), 1989; Kôň na poschodí, sle pec vo Vrábľoch (Коњ на спра ту, сле пац у Вра бљи ма), 1989; S love n s k ý C a sa n o v a (Сло вач ки Казано ва), 1991; Krutý stroj vod ca (Су рови маши но во ђа), 1996; Ča rovný papagáj a iné gýče (Ча р о б н и п а п а г а ј и п р е о с т а л и к и ч), Ро ма ни: Prvá ve ta 744

2 spánku (Пр в а ре че н и ц а с н а), 1983; Več ne je ze lený... (Веч но је зе лен...), 1989; Peší príbeh (Пе ш ач к и до га ђај), 1992; Po sledný kôň Pompejí (Пос ледњи коњ Пом п е ја), 2001; Vlastný ži vo to pis zla (Вл ас т ит а б иог р аф ија з л а), 2009; Pes na ce ste (Пас на пу ту), АЛЕК САН ДАР ГА ЈИЋ, ро ђен у Но вом Са ду. По ли тич ки је а н а л и т и ч а р, б а в и с е д р у ш т в ен о м т еор ијо м, м еђун ар одн и м одн ос им а, по л и т и ч ком фи ло з о фи јом, фи ло з о фи јом ис т о ри је и с т у д и ја м а к у л т у р е, п и ш е о г л е д е, с т у д и је и п р и к аз е. О б јав љ ен е к њиг е: Нов а в ел ик а и г р а, 2009; Кор п о ра т и вн а н ос т а лг ија, 2011; Ду хов не осно ве кри зе, 2011; Оглед а л о в л а д а р а Ко н с т а н т и н Ми х а и л о в и ћ и Ма к и ја в е л и, СЛАВ КО ГО Р ДИЋ, ро ђен у Да бри ци код Сто ца, БиХ. Пи ше про зу, књи жев ну кри ти ку и есе ји сти ку. Од до је био глав ни и од г о вор н и у ред н и к Ле т о п и са, а до пот пред сед ник Ма ти це с рп ске. К њи г е п р озе: Вр хов ни сил ник, 1975; Д р уго л ице, 1998; Опит, 2004; Руб, Књи ге есе ја, кри ти ка и огле да: У в ид и к у с т их а, 1978; С л агање вре ме на, 1983; При мар но и ни јанса, 1985; Поезија и окружје, 1988; Образац и чин огле ди о ро ма ну, 1995; Пе вач Бо шка Пе т ро в и ћа, 1998; Оглед и о Ве љ к у Пе т р о в и ћ у, 2000; Глав ни по сао, 2002; Пр оф ил и и с ит уац ије, 2004; Ра з ме на да ро ва ог ле ди и зап иси о савременом српском песниш т в у, 2006; Са вре ме ност и на сле ђе, 2006; Кри тич ке раз глед ни це, 2008; Тра гања и све до че ња, 2011; Ог ле ди о Ив и Андрићу, 2013; Срод с т ва и ра з да љи не огле ди и днев нич ки за пи си, При ре дио више књи га срп ских пи са ца. Ч А С Л А В Ђ ОРЂЕВИ Ћ, р ођ е н у Бр а т о с е л ц у код Бу ја нов ц а. П и ше по е зи ју, п р о зу, е се је, с т у д и је и к њи жев н у к ри т и к у, к а о и у џ бе н и ке и п ри ру ч н и ке з а н а с т а ву к њи же в но с т и и је зи к а. К њи г е пе с а м а : У гра ду на Ду на ју, 2002; Ле де но до ба, 2005; На ка п и ји Ка ме н гра да в ишеградс к и а м а л г а м и, 2013; Ту где је сам, К њи г е п р и п о в е д а к а : Та ј н и з а п и с и књи жев ни ка Б. Стан ко ви ћа, 2005; Же на на ме се чи ни не по зна те ерот - ске при че књи жев ни ка Б. Стан ко ви ћа, Књи ге есе ја и сту ди ја: Пес н и ч к и в и д и ц и Љу б о м и р а Си м о в и ћ а, 1982; Ми о д р а г Па в л о в и ћ п е с н и к х у м а н и с т и ч ке е т и ке, 1984; Пе с н и ко в о с в е в и д е ћ е о ко е с е ји о п е с н и к у Ми о дра гу Па вло ви ћу, 1997; У мре жи сим бо ла ка фе но ме но ло ги ји по - је д и н ач н о г у д ел у, 2003; О т в а р а ње п о е т с ко г п р о с т о р а, При ре дио ви ше к њи г а и а н т о ло г и ја. БРА НИ СЛАВ ЖИ ВА НО ВИЋ, ро ђен у Но вом Са ду. Пи ше по е зи ју, е с е је и к њи же в н у к ри т и к у. К њи г е пе с а м а : По г л е д а л о, 2010; Ц р н о све тло, Н И КОЛ А Ж ИВАНОВИ Ћ, р ођен у К р а г у јев ц у. П и ше по е зи ју, е с еје и к њиже вн у к р ит ик у, п р е в од и с е нг л ес ког. К њиг е п ес ам а : А л еја 745

3 ч а с о в н и ка (ко а у т о р А. Ш а р а н а ц), 19 98; На р ц и с о в е љу б а в н е п е с м е, 1999; Аста по во, 2009; Car mi na Gal li, При ре дио Ан то ло ги ју љу бав не пое - з и је, ГОРА Н И БРА ЈТ Е Р, р ођ е н у Мо к ри н у. Д и п ло м и р а о је фи ло зо фи ју на Филозофском фак улт ет у у Беог рад у. П ише поезију, п розу и дра ме, пре во ди. Дра ма: Ка р да н ус, Књи ге пе са ма: Пе с ме Еле а заро ве, 2009; С т и х и је, 2012; Ја(је), ТА МА РА ЈО ВА НО ВИЋ, р о ђе на у Но вом Са д у. П и ше с т у д и је, е с е је и к њи же в не п ри к а з е, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. Ј ЕЛ ЕН А К АЛ А ЈЏ ИЈА, р ођ ен а у П а к р а ц у, Х р в а т ск а. Б а ви с е п р о у ч а в а њ е м к њи же в но с т и, п и ше е с е је, огле де и п ри к а з е, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. БИ ЉА Н А М И Ч И Ћ, р о ђ е н а у П а р а ћ и н у. П и ше с т у д и је, е с еје и књи жевну кри ти ку. Об ја вље не књи ге: Под је зи ком, над го во ром оглед и о На с т а с и је в и ћ у и Џу н и ћ у, 2010; Пе с н и к о ко в а н и х в и з и ја п о е з и ја и п о е т и ка Ми л а н а Де д и н ц а, Б РА Н КО МОМ Ч И ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н у П р и ш т и н и. А н г л и с т а, п р е во д и с енгле ског. Об ја в љ ене к њиг е: Срп с ко х р в а т с ко - е н г ле с к и ре ч н и к (ко а у т о р С. Б р к и ћ, од г о д и н е С р п с ко - е н г л е с к и р е ч н и к), 1980; Из и с т о р и је ј у г о с л о в е н с ко - б р и т а н с к и х в е з а о д г о д и н е д о I I с в е тс ко г ра та, 1990; Ев р о п а и с рп с ка р е в о л у ц и ја (г ру п а аут ор а, погл а вље: Велика Брит анија и Српска нацио на лна ре во лу ци ја ), При ре дио и пре вео ви ше књи га. С И Л ВИ ЈА НО ВА К БА Ј Ц А Р (SY LW I A NO WA K BA J CA R), р о ђ е н а у К р а ко ву, По љ ск а. П и ше с т у д и је, е с е је, н а у ч не р а до в е и п р е в о д и. Пр е да је на Ја г е лон ском у н и в е р зи т е т у у К р а ко ву. О бла с т и и нт ер ес ов ањ а су јој књи жев ност ХХ и XXI ве ка, тра го ви исто ри је у књи жев но сти и к ул т у ри. Објав љене к њиг е на пољском: Mo no log ja k o ś wi a to pogląd. Pro za Slobodana Selenicia (Монолог као по глед на свет. Про за Сло бо да на Се ле - н ић а), 2001; Ma p y c z as u. S e rbs k a p roz a p o st m o d e r ni st y c z n a wo b e c w y z wa ń e p o k i (Ма п е в ре ме н а. Срп с ка п ос т м о де р н и с т ич ка п ро з а п ре д и з аз ов им а еп о хе), 2010; He le na, k o bi e ta, k tórej nie ma i k tóra je st. K ra k ow sk a bi o g ra f ia Iv o An d r i c i a (Је л е н а, ж е н а ко је н е м а и ко је и м а. К р а ко в с ка б и о г р а ф и ја Ив е Ан д р и ћ а), М ИР ОС Л А В РАДОЊИ Ћ, р ођ е н у Уж и ц у. Те а т р о лог, п и ше е с е ј е, о г л е д е, с т у д и ј е и п о з о р и ш н у и к њ и ж е в н у к р и т и к у. О бј ав љ ен е к њи г е: Сва ко ноћ ја у по зо ришном кругу но во сад ском, 1977; Тра е до ко - 746

4 м е д и ја 1734 (ко а у т о ри Б. Ко в а че к, В. Ер ч и ћ), 198 4; О п р е д м е ћ е н и з в у к, 1988; Пор т ре т и г л умаца Српског народног п озор иш т а ( ), 1990; Мил ка Гр гу ро ва ( ), 1990; Триф ко вић на сце ни, 1993; Не ви дљи - в о п о з о р и ш т е, 1996; По з о р и ш н а п р о м иш љања, 2003; Са в ре м е н а д о м а ћ а дра ма на сцени Српског народног позоришта ( ), При редио ви ше књи га и збор ни ка. ДАВОР СТРИ КА, ро ђен у Си ску, Хр ват ска. Ди пло мирао пол ит и ко ло г и ју на Фа к ул т ет у по л ит и чк и х на у к а у Б а њ а л у ц и, а з а в рш и о м ас т е р с т у д и је н а Ф а к у л т е т у п о л и т и ч к и х н а у к а у Б еог р ад у (пол ит иколош к и сме р). П ише с т уд ије, е с еје и н а у ч не р а до в е и з о б л а с т и по ли ти ко ло ги је. Обла сти ин те ре со ва ња и ис тра жи ва ња су му по ли тичк а т еори ја, по л ит и чк а к у лт ур а, е т н и чк и од носи, пол ит и чк и конф л и кт и, по л ит и ч ко н а сиљ е, конс ол ид ац и ја демок р а т и је у по с т ко м у н и с т и ч к и м д ру ш т ви ма и тд., ж и ви у Ба њ а л у ц и. Об ја в ље на к њи г а: Де мо к ра т и за ц и ја и ет нич ки су ко би у Бо сни и Хер це го ви ни, М И Л А Н Т О ДОР ОВ, р ођ е н у Б ан а тс ком А р а н ђ е ло ву. П и ше с ат и р и ч н е п р и ч е, по е з и ј у, а ф ор из м е и к њиже вн у к р ит ик у. О бјав љ ен е к њи г е: Ухом за кру хом, 1976; Бо ц а п од п р и т и с ком, 1981; Ц р ве н и и п л а в и, 1987; Ку п и н с ко л е т о, 1987; Сир от и њ с ка з аба в а, 1990; Остр во без бла га, 2003; Пр ет акан и Ср б и, 2009; Бе з б р ој н а ш и х ж и в о т а, 2011; По ко ри се и п оч н и, 2013; Не мо гу ов де да до че кам ју тро, ТА ЊА ТО М А ЗИ Н, р о ђ е н а у К р а њу, Сло в е н и ја. Д и п ло м и р а л а г о д и не и з о б р а ђи в а њ а це ло к у п не р е це п ц и је До б ри це Ћо си ћ а у Слов ен ији, а д окт о ри р а л а ( P r i m e r ja l n a l i t e r a r n a zgo d o v i n a slove ns keg a in srb ske ga ro ma na med le to ma 1980 in 1995 ) на Уни вер зи те ту у Љубља ни. Ба ви се књи жев ном историјом срп ског и словеначког романа друг е по ло ви не 20. в е к а, по с е б но с а по с т мо де р н и змом и п р е в о д и с а с рпског н а с ло в е н ач к и и с а с ло в е н ач ког н а с рп ск и. П и ше н а у ч не р а до в е, е с е је и к р а т ке п ри че, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. БО ШКО ТОМА ШЕ ВИЋ, ро ђен у Бе че ју. Књи жев ни теоретич а р, п р о з а и с т а, пе сн и к и к ри т и ч а р, ч л а н је Ев р оп ске А к а де м и је н а у к а, у ме т но ст и и к њи жев но ст и (Париз), ч лан франц уског и ауст ријског П ЕН-а, к а о и Ф ра н ц у ског д ру ш т ва п и са ца ( Па ри з), т е Ау с т ри ј ског са ве з а п и са ца (Беч). Ва жни ји те о риј ски ра дови: Бит но песни штво, 1988; Кар те зи јан - с к и р о м а н, 1989; Из и с к у с т в а б и т ка и п е в а њ а. На ц р т з а је д н у о н т о л о - г и ј у п е с н и ш т в а, 1990; С а м о р а з о р н е т е о р и је, 1994; Бе с ко н ач н а з а м е н а. Фун да мен тал на он то ло ги ја као те о рија поези је, 1997; Ко нач на те о ри - ја к њи ж е в н о с т и, 2000; По е з и ја и м и ш љ е њ е б и ћ а. К њи ж е в н о к р и т и ч к и при ступ по е зи ји са ста но ви шта фундаментал не он то ло ги је, 2001; Пес н и ш т в о, к њи ж е в н а т е о р и ја, е г з и с т е н ц и ја, 2003; Б и т н о п е с н и ш т в о, 747

5 2004; Гал ил еје вс ка п оет ика о г л е д и о п ис ању и њег ов и м м ет аф ор ам а, 2004; Хер ме не у ти ка не пр о зи р ног пе сни штво, он то ло ги ја, херменеутика, 2006; Че кић без го спо да ра, 2009; Огледи о књижевној теорији књи - жев на те о ри ја и де ри ди јан ска рево луци ја, 2011; Против књижевне тео - р и је, 2011; Ми ш љ е њ е п и с а њ а, Ро ма ни: З а ка с н е л и и з в е ш т а ј је д н ој ака де ми ји, 2000; Ни ко, ниг де при по вест ар хе о ло ги ја, Књи ге пес ам а : Ка рт ез ија нс к и п р ол а з, 1989; Чу в а р в р е м е н а, 1990; Це л а н - с т у д и је и др у ге п е с ме, 1991; Ви де ло ж и шка, 1992; Све тлост за ис коп, 1992; Пон а в љ а њ е и р а з л и ка, 1992; C o ol m em or ie s, 1994; Уг арц и, 1994; Пре део с Ви т ге н ш т а ј н ом и д р у ге р у ш е в и н е, 1995; Пр е и с п и т и в а њ е и з в о р а, 1995; П л а н п о в р а т ка, 1996; Д р у г а и с т о р и ја к њи ж е в н о с т и, 1997; Ра з г о в о р у Хај де л бе р г у, 1998; Се зо на бе з Госп ода, 1998; Ст у д и ја т е с т а ме н т а, 1999; Чи с т и н а и п р и с у т н о с т, 2000; Пу с т и ње је з и ка, 2001; Ни г де, 2002; Ле т о мога је з и ка, 2002; Paul Ce lan, 2002; Куре л ук мога незадовољс т ва, 2004; Но ва уза луд ност, 2005; Ар хе о логија пра га. Фукоова заоставштина поема ар хе о ло ги ја, 2008; Пло до ви по хо да, 2008; Ар хив (из бор), 2009; Пе сме од липовог и ба гре мо вог др ве та, 2009; Но ва уза луд ност / Er ne u te Vergeblichk e it, 2009; Ű b u n ge n im Zwe i fel, 2010; Ник уд, 2011; Fr ü chte de r Heims uch u ng, 2011; Al ler ne u e ste Ver ge blic hke it, 2011; Иза бра на по е зи ја ( ), том 1, 2012; Из а б р а н а п о е з и ја ( ), том 2, ВЕ С Н А Т РИЈ И Ћ, р о ђ е н а у К р аљ е ву. П и ше е с е је и к њи же в н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. МИ ХАЛ ХАР ПАЊ (MIC HAL HARPÁŇ), ро ђен у Ки са чу. Ба ви се про у ча ва њем сло вач ке књи жев но сти, сло вач ко -срп ских књи жевних ве за, као и те о ри јом књи жев но сти, пре во ди са сло вач ког и на словачк и. О б јав љ е не к њиг е: Из ме ђу две ва тре, 1972; P r iestor y im ag in acie, 1974; Kri tické komentáre, 1978; Po é z i a a p o e t i k a Mi c h a l a B a b i n k u, 1980; Teória li t e r a t ú r y, 1986, 1994, 2004; Pre meny rozprávania kri tiky, 1990; O Paĺovi Bo hu šo vi, 1999; Texty a kon texty slovenská li te ratúra a li te ratúra dol nozemských Slovákov, 2004; Literárne pa ra digmy, 2004; S literárnou ve dou a k ri ti kou, 2005; Národ a je ho ume nie pohĺad na duc hovnú tvor bu dol no zemských Slovákov, 2006; Pred slovy a do slovy, 2009; Scrip ta ma nent, ФОР Т И Ј ЕР ЏО У НС ( FO R T I ER JO N ES, Тек са с, 1893 Њу јорк, 1940). А ме ри ч к и но ви н а р, к а сн и је и д и п ло м а т а, ко ји г о д и не и з в е ш т а в а о и з Србије и са с рп ском вој ском п р е ша о п р е ко А л ба н и је. О сво ји м рат н и м да н и ма у Срби ји об ја вио је у Њујор к у г од ине к њиг у With Ser bia in to Exi le. An Ame ri can s Adven tu res with the Army that Can not Die (Са Ср б и јом у из гнан ство. До ж и в љ а ји је д н о г А м е р и ка н ц а с а б е с м р т н ом а р м и јом). 748 П р и р е д и о Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ