КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

Transcription

1 Ори ги нал ни на уч ни рад : (497.11) doi: /zrpfns Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И * Са же так: За кон о осно ва ма сво јин ско-прав них од но са, про пи сао је могућ ност по ди за ња две ту жбе за за шти ту ствар не слу жбе но сти. Ту жбом за у т вр ђе ње, в ла сник п о в ла сног добра може за х те ва т и да се п ре ма в ла сни к у по слу жног до бра у твр ди по сто ја ње ствар не слу жбе но сти. У дру гом слу ча ју, вла сник по вла сног до бра ко ји се нео сно ва но спре ча ва или оме та у вр ше њу стварне слу жбе но сти мо же ту жбом зах те ва ти пре ста нак рад њи ко ји ма се спреча ва или оме та у вр ше њу слу жбе но сти. Пред мет раз ма тра ња у овом ра ду је и п у бли ци јан ска кон фе со р на ту жба ко ју пред ви ђа На црт гра ђан ског за ко ни ка Ре пу бли ке Србије. По ред пе ти тор не за шти те ти ту лар права стар не службености и ма пра во и на др жавинску заштиту (самопомоћ и државин ске тужбе) јер је ствар на слу жбе ност др жа ви на пра ва, као и обли га ци о но прав не т у жбе за на кнаду штете про у зро ко ва не рад ња ма вла сни ка по слу жног добра или трећих ли ца и ту жбе за из вр ше ње оба ве зе из уго вор ног од но са о уста но вље њу слу жбе но сти. Пред мет овог ра да је за шти та ствар не слу жбе но сти конфе сор ним ту жба ма и то: ту жбом за утвр ђе ње ствар не слу жбе но сти, публи цијанском конфесорном тужбом и нега тор ном кон фе сор ном ту жбом. К љу ч н е р е ч и: с т в а р н а с л уж б ен о с т, ко нф ес орн а т уж б а, т уж б а з а у т в р ђе ње с т в а р не с л у ж бе н о с т и, п у бл и ц и ја н с ка кон фе с о р н а т у ж ба, не га - тор на кон фе со р на ту жба. ЗА ШТИ ТА СЛУ ЖБЕ НО СТИ У РИМ СКОМ ПРА ВУ З а ш т и т а с л у ж б е но с т и у ри м ском п р а ву в р ш и л а с е по с е б н и м т у ж ба ма и и н т е р д и к т и ма. О снов на т у ж ба з а з а ш т и т у с л у ж б е но с т и у ри м ском п р а ву * Рад је део про јек та, Пра в н а т ра д и ц и ја и но в и п ра в н и и з а з о в и, ч и ји је но си ла ц Пра в н и фа кул тет у Но вом Са ду. 787

2 Др Да ни ца Д. По пов, Кон фе сор на ту жба за за шти ту ствар них слу жбе но сти (стр ) ко ја се и да нас ко ри сти је ac t io con fe s so r ia (con fe s sio при зна ње, зна чи ту жба за при зна ва ње слу жбе но сти). Она се најпре ко ри сти ла за за шти ту пло до у жива ња, и у по чет ку се зва ла vin di ca t io ser vi t u t is, ана лог но са rei vin di ca t io. Тит у ла р с л у ж б е но с т и по д и з а о је ову т уж бу п р от и в в л асн ик а и л и д рж аоца к а о и про тив тре ћих ли ца ко ја га оме та ју у ко ри шће њу свог пра ва. 1 Ту жба vindicatio servitutis која потиче из класичнг перио да римске др жаве од Ју сти ни ја но вог до ба на зи ва се ac tio con fes so ria. 2 Ако је слу жбе ност би ла за сно ва на на пре тор ском пра ву (p a c t i o ni b u s e t st i p u la t i o ni b u s), та да је ти ту лар слу жбе но сти имао пра во да се слу жи овом ту жбом као v in d i c a t io u t i li s. У в р е ме Ју с т и н и ја на не с т а л а је р а з л и к а и з ме ђу п р е т о р ског и ц и ви л ног п р а в а, т а ко да је з а з а ш т и т у т и т у л а р а с л у ж б е но с т и уве де на је дин стве на ту жба, ко ја се зва ла ac tio con fes so ria. За за шти ту слу жбе но сти по сто ја ле су ствар не ту жбе (ac tio in rem) по узору на оне ко ји ма се шти ти пра во пло до у жи ва ња, и то ка ко ac tio con fes so ria та ко и ac t io ne ga to r ia. Ac t io con fe s so r ia по кре тао је онај ко ту жи да би се утврди ло да има пра во слу жбе но сти, а a c t io n e ga t o r i a вла сник ко ји то оспо ра ва. А ова in rem ac tio con fes so ria, не да је се ни ком дру гом осим вла сни ку зе мљи шта: с л у ж б е но с т мо же ви н д и ц и р а т и с а мо онај ко и ма у св о ји н у з е м љи ш т е ко је је су сед но (по слу жном до бру) и за ко је твр ди да је по вла сно до бро. 3 Исто та ко, ако не ко по кре ће спор да би до ка зао да, на при мер, има служ б ено с т п ло доуж ив ањ а н а неком з ем љи ш т у, и л и п р о л а з а з а т е р а њ е с т о ке или од во ђе ња во де са ту ђег зе мљи шта ра ди се о ствар ној ту жби (ac tio in rem). У исту вр сту спа да и ту жба ко ја се ти че пра ва на град ске слу жбе но сти, на при мер, ка да не ко (ту жбом) до ка зу је да има пра во сво ју згра ду ви шом по ди ћи (над зи да ти), или да има пра во на по глед, или да не што мо же ис тури ти, или да не што на сла ња на су сед ну згра ду. На су прот то ме, и код плодо у ж и в а њ а, т е пољ ск и х и г р а д ск и х с л у ж б е но с т и у в е де не с у т у ж б е, ко ји ма н е ко д о к а з у је д а њ е г ов п а р н и ч н и п р о т и в н и к н е м а п р ав о п лод оуж ив ањ а, про ла за, про ла за за те ра ње сто ке, или од во ђе ња во де, као и пра во над зи ђива ња, пра во на по глед, ис ту ра ње, на сла ња ње; све су то та ко ђе ствар не ту жбе, а л и не г и р а ју ће. 4 Циљ ту жбе ac tio con fes so ria in rem је д а т уж ил а ц и зде јс т вује с удск у од лу ку ко јом се утвр ђу је да има пра во слу жбе но сти на ства ри ту же ног и да 1 О. Ста но је вић, Рим ско пра во, Бе о град, 1999, Ж. Буј ук л и ћ, Fo r u m r o m a n u m, Р и м с к а д р ж а в а, п р а в о, р е л и г и ја и м и т о в и, Б е о г р а д, 2006, D e s e rv it ut ib u s i n r e m a ct ion e s c o mp et u n t n ob i s a d e x e mp l u m a er ar u m q u e a d u s u m f r u c t u m p e r t i n e n t,t a m c o n fe s s o r i a e i q u i s e r v i t u t e s s i b i c o m p e t e r e c o n t e n d i t, n e g a t o r i a d o m i n o qui ne gat. D. 8, 5, 2. p r. U l p i a n u s li b r o s e p t i m o d e c i m o e t e d i c t u m. Ј. Д а н и ло в и ћ, О. С т а но је в и ћ, Тек сто ви из рим ског при ват ног пра ва, Бе о град, 1996, Ju sti ni a ni, Inst A. Ro mac,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 суд на ло ж и т у же ном да п р ес т ане даљ е да оме т а т у ж и о ца т о ком и з в р ша в а њ а са др жа ја слу жбе но сти, на при мер, да укло ни ка пи ју ко ју је на свом зе мљиш т у по с т а в ио, а ко ја т у ж и о ц а оме т а п ри л и ком п р о л ажењ а. А ко т уж ил а ц сма тра да ту же ни не ће по што ва ти суд ску од лу ку већ да ће на ста ви ти са сме та њем, мо гао је зах те ва ти од су да да ту же ном на ло жи да да га ран ци је да да љег сме та ња не ће би ти, тзв. ca u tio de non am pli us tur ban do. 5 Ова га ранци ја је под ра зу ме ва ла обе ћа ње ту же ног да ће пла ти ти нов ча ну ка зну ако бу де по но вио исто сме та ње. Сл у ж б е но с т и с у с е ш т и т и ле и и н т е р д и к т и ма и т о: а) с е о ске з е м љи ш не с л у ж б е но с т и, in te r d ic t u m d e it i n e re a c t u q u e p r i va t o као и in re dic tae de aqua de ri vis et de fon te; б ) г р а дске с л уж б енос т и, i n te r d i c t u m d e clo a c i s, sa o p e r i s non vi nun ti a tio, sa ca u tio dam ni in fec ti sa in tre dic tum quo vi aut clam, и в) in terdic tum uti pos si de tis ако је у пи та њу слу жбе ност на сла ња ња. ЗА Ш Т И ТА СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И У ПО ЗИ Т И В НОМ П РА ВУ Заш т ит а сл у ж б е но с т и п ри па да би ло а к т и в ној и л и па си вној с т ран и, п р е св е г а, п у т ем оп ш т и х т у ж би, к а о код з а ш т и т е п р а в а св о ји не, од но сно д р ж а - ви не, као и за шти те дру гих ствар них пра ва. То су: 1. по се сор на ту жба за сме та ње др жа ви не, 2. обли га тор на ту жба (на осни ва ње уго во ре не слу жбе - но с т и) и 3. п р е ју д и ц и ја л на т у ж ба (на у т в р ђе њ е по с т о ја њ а и л и не по с т о ја њ а с л у ж б е но с т и). О си м ови х опш т и х т уж би по с т о је и д в е спе ц и фи ч не т у ж б е о п р а ву с л у ж б е но с т и, ко је озна ча в а ју з а ш т и т у с л у ж б е но с т и у у жем см и с л у. То су: 1. ac tio con fes so ria и 2. ac tio ne ga to ria. 6 Слич но овој де фи ни ци ји проф. Ни ко ла Га ве ла на во ди да, ти ту лар службе но сти има за за шти ту сво га пра ва на рас по ла га њу оп шта сред ства као и но си о ци ствар них пра ва, те захтев (тужбу) спе ци фич ну за за шти ту слу жбе - но с т и. О п ш т а с р ед с т в а: а) са мо по моћ и т у ж ба зб ог сме т а њ а д р ж а ви не, ко јом с е з а п р а в о ш т и т и д р ж а ви на п р а в а с л у ж б е но с т и, а л и т и ме по с р ед но и с а мо п р а в о; б ) о бл и г а ц и о но п р а в н и з а х т е в р а д и ис п у њ е њ а у г ов ор а о з а сн и в а њу сл у жбе но с т и (к а да па си в но лег ит им исан и од уг ов лач и и л и од бија з асн ив ање уго во ре не слу жбе но сти); в) прејудицијелна тужба (ради утврђивања да служ б е но с т по с т о ји), к а д а је д о п у ш т е н а по п р а в и л и м а п р о ц е с ног п р а в а и г) средст ва за заш т и т у к њи ж н и х п ра ва по п ра ви л и ма зе м љи ш нок њи ж ног п ра ва. С пе ц и фи ч на т у ж ба ко јом т и т у л а р ш т и т и св о је п р а в о с л у ж б е но с т и на - зи ва се у те о ри ји ac tio con fes so ria. Њо ме т и т у лар п ра ва сл у жбе но с т и за х т е ва 5 Gai.4, 3 ц и т и р а н о п р е м а Ј. Д а н и л о в и ћ, О. С т а н о ј е в и ћ, Те к с т о в и и з р и м с к о г п р а в а, Бео град, 1996, Ч. Ра ја чић, Ствар но пра во, За греб, 1956,

4 Др Да ни ца Д. По пов, Кон фе сор на ту жба за за шти ту ствар них слу жбе но сти (стр ) од вла сни ка по слу жног до бра да при зна по сто ја ње слу жбе но сти или да тр пи из вр ша ва ње на сво јој ства ри одн. да про пу шта на њој чи ни ти оно што је на о сно ву т е с л у ж б е но с т и д у ж а н п р о п у ш т а т и. 7 По р ед пе т и т о р не з а ш т и т е, т и т у л а р п р а в а с л у ж б е но с т и под од р е ђе н и м усло ви ма има пра во и на сред ства др жа вин ске за шти те (са мо по моћ и др жа - ви нске т у ж б е) и о бл и г а ц и о но п ра в не т у ж б е з а на к на д у ш т ет е п р оуз р оков ане рад ња ма вла сни ка по слу жног до бра или тре ћих ли ца, као и за из вр ше ње оба ве зе из уго вор ног од но са о уста но вље њу слу жбе но сти. За кон о осно ва ма сво јин ско -прав них од но са, пред ви ђа мо гућ ност по диза ња ту жбе за за шти ту ствар не слу жбе но сти у два слу ча ја: 1. Вла сник по вла сног до бра мо же зах те ва ти да се пре ма вла сни ку пос л у ж ног до б р а у т в р д и по с т о ја њ е с т в а р не с л у ж б е но с т и Ако се вла сник по вла сног до бра нео сно ва но спре ча ва или оме та у в ршењу с т в а рне с л уж б енос т и, он т уж б ом мо же з а х т е в а т и да т о сп р е ча в а њ е и л и оме т а њ е п р е с т а не. 9 Пр е ма од р ед ба ма ц и т и р а н и х ч л а но в а, З а кон, да је в л а сн и к у по в л а сног д о б р а д в е т у ж б е з а з а ш т и т у п р а в а с т в а р не с л у ж б е нос т и, одс т уп ајућ и од дос ада ш њ е к ла си ч не кон ф е с ор не т у ж б е (a c t io c on fe s so r i a) тј. оне пе ти тор не св е о бу х в ат не т у ж б е ч и ји је т у ж б е н и з а х т ев био у пе р ен на п ри зна њ е с т е че - ног п ра в а с л у ж б енос т и, на з абран у даљ ег сп р ечав ањ а и л и омет ањ а в ршењ а т ог п р ав а и н а успос т ав љ ањ е п р еђ аш њ е г с т ањ а у з мог у ћно с т т р ажењ а и на кна де ште те. Ту же ни је мо гао би ти не са мо вла сник по слу жног до бра, не г о и св а ко л и це ко је је сп р е ча в а ло и л и оме т а ло в р шење сл уж б енос т и, зб ог че га је ова ту жба има ла ствар но прав ни ка рак тер er ga om nes. 10 Т У Ж БА ЗА У Т ВР ЂЕ ЊЕ ПО СТО ЈА ЊА СТ ВА Р Н Е СЛ У Ж БЕ НО СТ И Вла сник по вла сног до бра мо же зах те ва ти да се пре ма вла сни ку по служ ног до б р а у т в р д и по с т о ја њ е с т в а р не с л у ж б е но с т и. О в ом т у ж б ом в л а сн и к по вла сног до бра, као ту жи лац, зах те ва да се пре ма ту же ном, вла сни ку пос л у ж ног до б р а, у т в р д и по с т о ја њ е њ е г о в е с т в а р не с л у ж б е но с т и. О в де је р еч о пе ти тор ној ту жби ко јом се зах те ва утвр ђи ва ње већ сте че ног пра ва слу жбе - но с т и п р е ма в ла сн и к у по с л уж ног добр а. 11 Овом ту жбом ти ту лар пра ва слу- 7 Ni ko la Ga vel la, re dak tor, Stvar no pra vo, Za greb, 2007, sve zak 2, За кон о основ ним сво јин ско-прав ним од но си ма, Сл. лист СФРЈ, бр. 6/1980, са из мена ма и до пу на ма Сл. лист СФРЈ, бр. 36/1990, и Сл. лист СРЈ, бр. 29/1996. чл. 56. ст За кон о осно ва ма сво јин ско-прав них од но са, чл B. Vi zner, Komentar Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, Zagreb 1980, З а хт е в з а у с т а н о в љ е њ е с л у ж б е н о с т и п р о в о ђ е њ а е л е к т р о е н е р г е т с к о г в о д а м о г у п од н е т и с у д у и Е л е к т р о п р и в р е д н а о р г а н и з а ц и ј а и н о в и п о т р о ш а ч и е л е к т р и ч н е е н е р г и ј е 790

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 жбе но сти зах те ва од вла сни ка по слу жног до бра да при зна по сто ја ње стварне с л у ж б е но с т и и да т р п и в р ше њ е т е с л у ж б е но с т и, од но сно да с е у з д р ж а в а од рад њи ко ји ма би оне мо гу ћа вао или огра ни ча вао пра ва ко је има ти ту лар с л у ж б е но с т и. Ова ту жба ко ја је пред ви ђе на чл. 56. За ко на о осно ва ма сво јин ско-правних од но са пред ста вља са мосталну прејудици јел ну кон фе со р ну ту жбу де клар а т и в ног к а р а к т е р а, ко ју по д и же т и т у ла р по в ла сног добр а п р от и в в ла сн ик а по сл у ж ног до бра ра д и у т врђења пос т ојања већ с т ечене с т вар не сл ужбено с т и. Ову ту жбу ће по ди за ти вла сник по вла сног до бра уко ли ко на ње го вој стра ни по с т о ји одр еђ ен и п р а вн и и нт ер е с д а с е п р ав осн аж но у т в рд и пос т оја њ е у ње го ву ко рист већ сте че не ствар не слу жбе но сти пу тем одр жа ја (чл. 54). У том слу ча ју, ти ту лар слу жбе но сти има прав ни ин те рес да та ко ванк њи жно с т е че но п р а в о с т в а р не с л у ж б е но с т и до би је и п р е ма спо љ а, ви д љи в о с т в а р - но прав но деј ство пре ма сви ма er ga om nes, а за упис те слу жбе но сти у ја в н у к њи г у м у не до с т а је т зв. т а бу л а р на ис п р а в а. Пр о и з и л а зи, п р е ма т о ме, да је на ова кву ту жбу ак тив но ле ги ти ми сан са мо вла сник по вла сног до бра, а па сив но ле ги ти ми сан са мо вла сник по слу жног до бра. 12 О в а т у ж ба с е не по д и же з б ог по в р е де п р а в а по с т о је ће с л у ж б е но с т и од стра не ту же ног, не го због по сто је ћег оправ да ног ин те ре са ту жи о ца за утвр - ђе ње свог пра ва ствар не слу жбе но сти. 13 За овај вид прав не за шти те по себ но је на гла шен њен пре вен тив ни зна чај. Од л у ч и ва њем о овој вр с т и за х т е ва суд у но си из ве снос т у од но се ме ђу стан ка ма. Ти ме се ути че на то да њи хо во бу ду ће по на ша ње бу де ускла ђе но с а од л уком с уда о пос т ојању и л и непос т ојању од р е ђе н и х п ра в а и л и п ра в ног од но са. У случају по вре де пра ва утвр ђе ног у де кла ра тор ној пре су ди, та пре - с у да и ма п р е ју д и ц и је л а н зна чај з а од л у ч и в а њ е у по с т у п к у по к р е н у т ом по - в о дом по в р еде. Код ов ог ви д а п р а в не з а ш т и т е не п р е тпо с т а в љ а с е п р а вн и и н т е р е с т у ж и о ц а з а п од н ош ењ е т уж б е. О н м о р а б и т и д о к а з а н. Т у в р с т у ин те ре са ту жи лац ће има ти у свим слу ча је ви ма у ко ји ма се на осно ву по наша њ а д ру г е с т р а не мо же з а к љу ч и т и да је ме ђу с т р а н к а ма спо р но по с т о ја њ е од р е ђе ног п р а в а и л и п р а в ног од но с а, и да је р е а л но п р е т по с т а ви т и по в р е д у п р а в а у бу д ућ но с т и. 14 Ту жба за утвр ђе ње ствар не слу жбе но сти по ди же се у слу ча ју ка да на с т р а н и в л а сн ик а по в л а сног до б р а по с т о ји од р е ђ е н и п р а вн и и нт е р е с д а с е п р а в о сна ж но у т в рд и пос т ојањ е в ећ с т ечене с т в а рне с л уж б е нос т и ч ији је он ти ту лар. Уо би ча је но је да ову ту жбу по ди же ти ту лар по вла сног до бра ко ји (С ед н и ца г ра ђа н ског оде ле њ а Вр хов ног с у да Ср би је од На че л н и с т а в о ви и п ра в на схва та ња, Пра во 2000.) 12 B. Vi zner, Ko men tar Za ko na o osnov nim vla snič ko prav nim od no si ma, Za greb, 1980, I b i d e m, Р. Ке ча Гра ђан ско про це сно пра во, Бе о град 2014,

6 Др Да ни ца Д. По пов, Кон фе сор на ту жба за за шти ту ствар них слу жбе но сти (стр ) је већ сте као ствар ну слу жбе ност по пра ви ли ма за сти ца ње пу тем одр жа ја. Ти ту лар овог пра ва има прав ни ин те рес да ова ко сте че но ванк њи жно пра во до би ја на пу бли ци те ту, ка ко би мо гао да га су прот ста ви свим тре ћим ли цима (e rga o mn e s). С т в а р н а с л у ж б е но с т с т е че н а од р ж а је м мо же с е ис т и ц а т и п р е ма т р е ћем с ав есном л иц у од т р ен у тк а у п и с а у к а т а с т ар не по к р е т но с т и. 15 И а ко је п р в ен с т в е но в е з а на з а с л у чај с т и ца њ а с т в а р не с л у ж б е но с т и п у т ем од рж аја, не т р е б а и с к љу ч и т и мо г у ћ но с т по д и з а њ а ов е т уж б е и у д руг и м с л у ча је ви ма по с т о ја њ а п р а в ног и н т е р е с а. А к т и в но ле г и т и м и са н з а подношење ове т ужбе је т ит улар сл ужбенос т и вла сник по вла сног до бра. По ред вла сни ка по вла сног до бра, ту жи о ци мо гу да бу ду и су вла сни ци и за јед нич ки вла сни ци по вла сног до бра, као и др жалац ко ји има пра во да се ко ри сти да том слу жбе но шћу, као што је на при мер, пло до у жу ва лац или има о ци дру гих лич них слу жбе но сти. Па сив но ле ги тим и са н и је в ла сн и к по сл у ж ног до бра, од н. су в ла сн и ц и и за јед н и ч к и в ла сн и ц и као ну жни су пар ни ча ри. Т у же н и може и ст иц ат и нег ат о рн и п р иг ов о р д а т уж иоц у не п р ип ад а пра во ствар не слу жбе но сти, због то га што га ни је ни сте као или за то што се п р а в о у ме ђу в р е ме н у п р е с т а ло к а о и п ри г о в о р ом да с л у ж б е но с т н и је ви ше по треб на или да је због не вр ше ња пре ста ла. По р ед п риг о в о р а т у же н и може под не т и п р о т и в т у ж бу 16 ко јом ф о р м у- л и ше с оп с т ве н и т у ж бе н и з а хт ев и довод и т у ж и о ца у по ло ж ај т у же не с т ра не. Пр е ју д и ц и је л ном п р о т и в т уж б ом т ужен и з а х т е в а у т в р ђе њ е од р е ђе ног п ра в а или прав ног од но са од чи јег постојања или непостојања у целини или делим и ч н о з а в и с и одл ук а о т уж б ен о м з а хт е в у. П р е ј у д и ц и је л н а п р о т и в т у ж б а под ра зу ме ва од ре ђе ни ко нек си тет зах те ва ту жбе и про тив ту жбе. Ова про - т и вт у ж ба р е дов но п р е т по с т а в љ а по с т а в љ а њ е з а х т е в а не г а т и в ног у т в р ђе њ а, а са мо спо ра дич но утвр ђе ње од ре ђе ног пра ва или прав ног од но са. 17 У слу ча ју ка да, два ли ца као су ко ри сни ци по од лу ци су да ко ри сте од ређе не де ло ве јед не јед не исте пар це ле, он да они је дан пре ма дру го ме не мо гу зах те ва ти да се утвр ди по сто ја ње пра ва слу жбе но сти, јер се ово мо же конс т и т и т у и с а т и с амо у однос у на в ласн ик а д ру г е па р це ле к а о с т в а р но п ра в о. 18 У прав ној те о ри ји је спо р но да ли ту жба за утвр ђе ње мо же да се по кре не уко ли ко се по вре да већ оства ри ла, јер зах тев пре ста је да бу де пре вен ти ван. Ут в р ђе њ е по с т о ја њ а од н. не по с т о ја њ а од р е ђе ног п р а в а и л и п р а в ног од но с а т у ж и ла ц мо же ос т ва ри т и ис т и ца њем де к ла ра т ор ног, и н ц и ден т а л ног за х т е ва 15 З. Ра шо вић, Ствар но пра во, Под го ри ца, 2002, Ту жба ра ди утвр ђе ња пра ва слу жбе но сти на осно ву одр жа ја не спре ча ва про тив - ту жбу ра ди уки да ња истог пра ва због то га што вр ше ње истог ни је по треб но. (пре су да Вр ховног су да Вој во ди не, Рев. Бр. 163/90. од ). 17 Р. Ке ча, op. cit, Окру жни суд у Кра гу јев цу, Гж. 1629/80. Од

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 за у т вр ђе ње (за х т е ва за у т вр ђе ње т о ком во ђе ња пар н и це). Ти ме се обез бе ђу је да од лу ка о по сто ја њу усло вља ва ју ћег прав ног од но са бу де об у хва ће на из ре - ком п р е с у де и т у ж и л а ц је мо же у по т р е би т и по в о дом сви х бу д у ћ и х по в р е да од р еђе ног п рав а и л и п ра вног однос а. За хт ев з а у т в р ђе њ е мо же с е по с т а ви т и ако то ком парни це која се већ води постане спо р но по сто ја ње прав ног од но - с а од ко јег з ависи одл ук а у спору. З аузимањ е с т ав а по нав еденом п ит ању по де фи н и ц и ји с е везује з а з а хт еве кондемнат ор не п ри р о де. Од л у ч и в а њу о овој в р с т и з а х т е в а п р е т хо д и з а у зи ма њ е с т а в а о по с т о ја њу ус ло в љ а в а ју ћег п р а в - ног од но с а. Ту ж и л а ц не мо р а д а до к а з у је по с т о ја њ е п р а в ног и н т е р е с а. Не з а х т е в а с е н и с а гл а сно с т т у же не с т р а не, је р до д а в а њ е нов ог у з пос т оје ћ и (кон дем на тор ни) зах тев не сма тра се пре и на че њем ту жбе. 19 Пре ма чл. 56. ст. 2. За ко на о осно ва ма сво јин ско-прав них од но са, на ову ту жбу сход но се при ме њу ју од ред бе чл. 37 ст.2. За ко на, па ће у скла ду са тим вла сник по вла сног до бра као и вла сник у слу ча ју по ди за ња сво јин ске т у ж б е з а по в р а ћ ај с т в а р и (a ct i o r e i v i nd ic a t i o), д ок аз ат и: а) пос т о јањ е в е ћ сте че не ствар не слу жбе но сти на од ре ђе ном по слу жном до бру да је он власник по вла сног до бра, а ту же ни вла сник по слу жног до бра; б) да је ту жбе ни зах тев усме рен на утвр ђе ње, одн. да се ту жба не по ди же због по вре де пра ва по сто је ће слу жбе но сти од стране ту женог, (вла сни ка по слу жног до бра), не - г о с а мо ра д и пос т о ја њ а оп ра в да ног и н т е р е с а т у ж и о ца, (в ласн ик а пов ласног до бра), да се утвр ди ње го во пра во ствар не слу жбе но сти. 20 КОН ФЕ СОР Н А Т У Ж БА Ако се вла сник повласног добра неосновано спречава или омета у врше - њу ствар не слу жбе но сти, он ту жбом мо же зах те ва ти да то спре ча ва ње или оме т а њ е п р е с т а не 21. Вла сник по вла сног до бра има пра во да зах те ва од власн и ка по сл у ж ног до бра да по ш т у је и т р п и ње г о во п ра во сл у жбе но с т и, ка о и да г а не у з не м и ра ва у вршењу п рава сл ужбенос т и. Право в ласн ика по в ласног до бра да зах те ва по што ва ње ње го вог пра ва слу жбе но сти и да га не уз не мира ва у вр ше њу свог пра ва мо же се ис ти ца ти и пре ма тре ћим ли ци ма. 19 Р. Ке ча, op. cit, Пра в о св о ји не на по в ла сном до бру је би т на ч и њ е н и ца з а по с т о јањ е с т в а рне с л уж б е - но с т и. Пр е ма ч л. 56, ЗО СПО, в ла сн и к по в ла сног до бра мо же з а х т е в а т и да с е п р е ма в ла сн и к у п о с л у ж н о г д о б р а у т в р д и п о с т о ја њ е с т в а р н е с л у ж б е н о с т и, а н а т у ж бу с е с ход н о п р и м е њу ј у од ред бе чл. 37. ст. 2. ЗО СПО. Са гла сно чл. 37. ст. 2, вла сник је ду жан да до ка же да на ства ри има пра во сво ји не. Из на ве де ног про из ла зи да је пра во сво ји не на по вла сном до бру не пок р е т н о с т и б и т н а ч и њ е н и ц а з а п о с т о ја њ е п р а в а с л у ж б е н о с т и у кор и с т п о с л у ж н о г д об р а. Пре су да При вред ног апе ла ци о ног су да, Пж 3851/2014 (1) од год, Pa ra gra flex) 21 За кон о осно ва ма сво јин ско-прав них од но са, чл

8 Др Да ни ца Д. По пов, Кон фе сор на ту жба за за шти ту ствар них слу жбе но сти (стр ) Исто пра во као и вла сник има ју су вла сни ци и за јед ни ча ри по вла сног до бра ка о и л и ца ко ја и ма ју п раво п лодоуж и ва њ а и л и и ма о ц и д ру г и х л и ч н и х с л у ж б е но с т и. 22 За раз ли ку од За ко на о осно ва ма сво јин ско -прав них односа, који познаје д ве т у ж б е з а з а ш т и т у с т в арне сл уж б ено с т и, п р ед ви ђе н и х у ч ла но ви ма 56. и 57, На ц р т г ра ђа н ског за ко н и ка Ре п у бл и ке Ср би је не п ра ви ову ра з л и к у не го на с у ма р а н на ч и н, пе т и т о р ном св е о бу х в ат ном т у ж б ом, р е г у л и ше з а ш т и т у с т вар не сл у жбе но с т и. М и сл и мо да је овај на ч и н ре г у л и са ња за ш т и т е с т вар не с л у ж б е но с т и, по т п у но п ри х в а тљи в. Слич ну од редбу, али конкре тизованију, садржи и Закон о стварним прави ма Ре п у бли ке Срп ске. Овла ш ће ник (ти т у лар) п ра ва сл у жбе но сти има п ра во да зах те ва од вла сни ка по слу жне ства ри да при зна и тр пи ње го во пра во службе но сти као те рет на по сл у ж ној ствари, да т рпи извр шавање овлашћениковог пра ва на њој, од но сно да про пу шта чи ни ти на њој оно што је због овла шће нико вог п ра ва д у жа н п ро п у ш т а т и, ов ла ш ће н и к и ма п ра во за т е ва т и и од сва ког д ру г ог л и ца ко ја св о ји м р а д њ а ма по ри ч у њ е г о в о п р а в о с л у ж б е но с т и и л и г а с а мо в л а сно оне мо г у ћу је и л и у з не м и р а в а у и з в р ша в а њу т ог п р а в а. 23 Ти ту лар пра ва ствар не слу жбе но сти ужи ва прав ну за шти ту не са мо про - т и в в ласн ик а по с л у ж ног до бра не г о и п р о т и в св а ког т р е ћег л и ца, с о б зи р ом да пра во слу жбе но сти као ап со лут но ствар но пра во де лу је er ga om nes. Н а конф е с ор н у т у ж бу з а з а ш т и т у с л у ж б е но с т и п р ед виђеној З аконом о осно ва ма сво јин ско -прав них од но са при ме њу ју се правила о реивиндика - ци о ној ту жби за за шти ту пра ва сво ји не. У сл учају кон фе сор не т у жбе т у ж и лац, т и т у лар сл у жбе ност и, да би успео са сво јим туж бе ним зах те вом, мо ра да до ка же да има пра во ствар не слу жбено с т и (а на лог но р е и ви н д ик ац ионој т уж би код ко је т у ж и ла ц, ко ји је в ла сн и к с т в а ри до к а з у је св о је п р а в о св о ји не), к а о и ч и њ е н и ц у да т у же н и не по ш т у је т о њег ово п ра во и л и да г а у з не м и ра в а и л и оне мо г у ћ а в а у њег овом в ршењу. 24 Ту же ни ко ји твр ди да има пра во да пред у зи ма рад ње ко је озна ча ва ју не по ш т о в а њ е п р а в а, у з не м и р а в а њ е и л и оне мо г у ћ а в а њ е, д у ж а н је до к а з а т и по с т о ја њ е т ог п р а в а. 25 Сво је пра во слу жбе но сти ту жи лац мо же сте ћи прав ним по слом, од луком на д ле ж ног д р жа в ног ор г а на и л и од р жа јем. 26 На ц р т Гра ђа н ског за ко н и ка је не што де таљ ни је ре гу ли сао ово пи та ње, па се на во ди да се ствар на службе ност сти че на осно ву уго во ра из ме ђу вла сни ка по вла сног и по слу жног На црт гра ђан ског за ко ни ка Ре пу бли ке Ср би је, чл За кон о ствар ним пра ви ма Ре пу бли ке Срп ске, чл. 248 (1). 24 На црт Гра ђан ског за ко ни ка Ре пу бли ке Ср би је, чл ст I b i d e m, чл ст За кон о осно ва ма сво јин ско-прав них од но са, чл. 51.

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 до бра, на о сно ву т е с т а мен т а, од рж ајем, одл у ком су да и л и д ру г ог на д ле ж ног ор га на и на осно ву за ко на. 27 Ти т у ла р с т в а р не с л у ж б е но с т и, т р е ба да до к а же ка ко прав ни основ та ко и на чин сти ца ња на по вла сном до бру. Ако је службе ност сте као прав ним по слом са прет ход ним вла сни ком ду жан је да дока же да је ње гов прет ход ник био вла сник. На осно ву прав ног по сла ствар на слу жбе ност се сти че упи сом у јав ну к њи г у и л и на д ру г и од г о ва ра ју ћ и на ч и н од ре ђен з а коном. 28 Уг овор и змеђу вла сни ка по вла сног и по слу жног до бра ко јим се сти че ствар на слу жбе ност мо ра би т и за к љу чен у п и сменој форм и. Власн и к пов ласног добра с т иче п раво ствар не слу жбе но сти на основу пуноважног уговора упи сом у катастар не по - крет но сти. Да би уго вор ко јим се сти чу ствар на пра ва на не по крет но сти ма био п унов аж а н мо ра би т и з а к љу чен у ф ор м и ја в но б е ле ж н и ч к и по т в р ђе не (со лем ни зо ва не) ис пра ве, ако се за ко ном из ри чи то не зах те ва фор ма јав но бе - леж н и ч ког за п и са. У ка т а с т ар непок ре тнос т и с т вар на сл у жбе нос т се у п и су је на те рет јед не не по крет но сти (по слу жно до бро), а у ко рист дру ге не по крет - но сти (по вла сно до бро). При упи су ствар не слу жбе но сти не упи су ју се по даци о ли ци ма ко ја су има о ци пра ва сво ји не на по слу жном и по вла сном до бру. 29 Ту ж и л а ц ће св о је п р а в о с т в а р не с л у ж б е но с т и до к а з а т и и з в о дом и з к а - т а с т р а не по к р е т но с т и. И з ба з е по да т а к а и з да је с е л ис т не по к р е т но с т и, к а о основ ни до ку мент о не по крет но сти ма и ствар ним пра ви ма на њи ма, у пропи са ном об ли ку и са др жа ју за: 1) не по крет ност и 2) има о ца пра ва. 30 По ста вља се пи та ње, да ли ту жба за за шти ту ствар не слу жбе но сти за старе ва? На ц р т Гра ђа н ског за ко н и ка Ре п у бл и ке Ср би је, п редвиђа да п раво на зах тев соп стве ни ка по вла сног до бра (и д ру г и х овла ш ће ни х ли ца) за ста ре ва по п ро те к у ро ка од два де се т година. 31 За ра злик у од Нац рта Гра ђанског Законика Реп ублике Србије, ко јим ни је п ре ци зи ра но од ка да те че два де се то го ди шњи рок з ас т ар елос т и, З а коном о в ласн иш т ву и д руг и м с т в а р н и м п р а ви ма Хр в ат ске (чл. 234) се на во ди да ту жба за ста ре ва у ро ку од два де сет го ди на, а рок почи ње да те че од да на ка да је ти ту ла ру слу жбе но сти од у зет по сед тог пра ва. З а кон о с т в а р н и м п р а ви ма Ре п у бл и ке Срп ске ову т у ж бу ог р а н и ча в а р о ком од 10 го ди на ко ји по чи ње да те че од да на ка да је ти ту лар пре стао да вр ши св о је п р а в о На црт гра ђан ског за ко ни ка чл За кон о осно ва ма сво јин ско-прав них од но са, чл Пра вил ник о ка та стар ском пре ме ру и ка ра стру не по крет но сти, чл ст За кон о др жав ном пре ме ру и ка тар сту, Сл. гла сник РС, бр.72/2009, и 18/2010. Чл. 2 (17) и чл На црт Гра ђан ског за ко ни ка, чл За кон о ствар ним пра ви ма Р. Срп ске, чл. 248 (2). Има ми шље ња да би у Ре пу бли ци С р п с кој р ок од 2 0 г о д и н а б ио п р и м е р е н и ји је р т а д а с л у ж б е н о с т п р е с т а је з б ог з а с т а р е л о с т и, Д. Ме дић, Но во Ствар но пра во Ре пу бли ке Срп ске, Ба ња Лу ка 2011,

10 Др Да ни ца Д. По пов, Кон фе сор на ту жба за за шти ту ствар них слу жбе но сти (стр ) У За ко но дав стви ма Хр ват ске и Ре пу бли ке Срп ске пред ви ђе на је и случај за шти те од по вре де упи сом у зе мљи шну књи гу у слу ча ју ако је не ко л и це с т ек ло п р ав о корисн ик а с т в а рне с л уж б енос т и, нев аљ ан и м у п ис ом у зе мљи шну књи гу, ти ту лар пра ва слу жбе но сти има пра во да се за шти ти од т о г а с р ед с т ви ма ко ја м у с т о је на ра с по ла г а њу з а з а ш т ит у к њиж н и х п рав а по п р а ви л и ма з е м љи ш нок њи ж ног п р а в а П У Б Л И Ц И ЈА Н С К А КОН ФЕ СОР Н А Т У Ж БА У прав ној те о ри ји има ми шље ња да би и др жа о цу чи ја је др жа ви на подоб на за одр жај пра ва слу жбе но сти тре ба ло да ти мо гућ ност по ди за ња конфе сор не ту жбе. Основ за ова кву тврд њу по сто ји у Ау стриј ском гра ђан ском за ко ни ку (пар. 523) као и Грч ком гра ђан ском за ко ни ку (чл. 1133). 34 Пре ма пар. 523 Ау стриј ског гра ђан ског за ко ни ка би ло је пред ви ђе но да се слу жбено с т и ш т и т е т а ко ш т о с е т у ж б ом мо же п р е ма в ла сн ик у т в рд ит и пос т ојањ е п р а в а с л у ж б е но с т и. У ов ом с л у ч а ју т у ж и л а ц мо р а до к а з а т и п ри б а в љ а њ е с л у ж б е но с т и, и л и ба р д р ж а в и н у с л у ж б е но с т и к а о с т в а р ног п р а в а. Срп ск и гра ђан ски за ко ник о ово ме не ма за кон ских од ред би. Н а ц р т Гр а ђа н ског З а ко н и к а Ре п у бл и ке Ср би је, п р ед ви де о је, п р а в о на з а ш т и т у л и ц у ко је до к а же п р а в н и о снов и на ч и н с т и ца њ а д р ж а ви не п р а в а с т в а р не с л у ж б е но с т и (a c t io c o n fe s so r i a p u bli c i a n a). 35 З а р а з л и к у од Н а ц р т а г ра ђа н ског за кон ик а, Нац р т Закон ик а о својин и и д руг и м с т варн и м п равима, не по зна је по себ н у кон фе сор н у т у жбу за за ш т и т у с т вар не сл у жбе но с т и не г о пред ви ђа да се сходно примењују одредбе за за шти ту сво ји не. 36 Пу бл и ц и јан ск у конфесорн у т ужбу мо же по д и ћ и к ва л и фи ко ва н и д р жа лац п р а в а с л у ж б е но с т и. Пу бл и ц и ја н ск у a c t io n e ga t o r i a по д и же к в а л и фи ко в а н и д р ж а л а ц по с л у ж ног до б р а. 37 Закон о с т вар н и м п ра ви ма Ре п у бл и ке Ср ске п у бл и ц и ја н ск у кон фе сор н у т у ж бу на зи в а т у ж б ом п р е т по с т а в љ е ног ов л а ш ће н и к а с л у ж б е но с т и. Н а зи в п р е т по с т а в љ е н и ов ла ш ће н и к сл у ж б е но с т и сма т ра мо неадек в атн и м је р он н и је п р е тпос т а љ е н и ов л а ш ће н и к с л у ж б е но с т и не г о у з у к а п и о н и д р ж а л а ц п р а в а с т в а р не с л у ж б е но с т и. П р а в о н а з а ш т и т у п р е т по с т а в љ е ног п р а в а с л у ж б е нос т и и м а и он ај ко ји је до ка зао сво је пра во слу жбе но сти, и онај ко ји у по ступ ку пред су дом 33 За кон о вла сни штву и дру гим ствар ним пра ви ма Хр ват ске, чл. 236, За кон о ствар ним пра ви ма Ре пу бли ке Срп ске, чл О. Стан ко вић, М. Ор лић, Ствар но пра во, Бе о град 1999, Н а ц р т Гра ђа на ског за ко ни ка, чл На црт За ко ни ка о сво ји ни и дру гим ста вр ним пра ви ма, чл Ч Ра ја чић, Ствар но пра во, За греб, 1956, 371.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 или дру гим над ле жним ор га ном до ка же свој прав ни основ или исти ни ти н а ч и н с т и ц а њ а д р ж а в и н е т е с л уж б ен ос т и (п р е тп ос т ав љ ен и о в л аш т ен и к с л у ж б е н о с т и). Н а п р а в о п р е т п о с т а в љ е н о г о в л а ш ћ е н и к а н а з а ш т и т у, н а од го ва ра ју ћи на чин, при ме њу ју се пра ви ла о ту жби прет по ста вље ног вла - сни ка. 38 А кт и вно лег ит им исан и у п убл иц ија нској конфесорној т ужби је д ржала ц пра ва слу жбе но сти ко ји је да би ус пео са сво јим ту жбе ним зах те вом ду жан да до ка же прав ни основ и исти нит, на чин сти ца ња др жа ви не. Ако до ка же ов е ч и њ е н и це з а њ е г а с е п р е т по с т а в љ а (о б о ри в а п р а в на п р е т по с т а в к а) да је и ма л а ц п р а в а с л у ж б е но с т и ко ју в р ш и. У по гле д у од л у ч и в а њ а о т у ж б е ном зах те ву на одгова ра ју ћи на чин при ме ни ће се пра ви ла о ту жби прет по ста - в љ е ног в л а сн и к а. Хр ват ски За кон о вла сни штву и дру гим ствар ним пра ви ма, (чл. 235) т а ко ђе по зна је п у бл и ц и ја н ск у кон ф е с о р н у т у ж бу, и л и к а ко је З а кон на зи в а ту жба пред мнијеванога (претпостављеног) овлашћеника службе ности. По - д и же је д р ж а л а ц п р а в а с л у ж б ен ос т и који м ор а д ок аз ат и п р а в н и о с н ов и ис т ин и т и н ач и н св ог с т иц ањ а д рж авине т е с л у ж б е но с т и. А ко п р ед с у дом до ка же те чи ње ни це за ње га се прет по ста вља да је ова шће ник са мог пра ва слу жбе но сти па се на ње го ву ту жбу да ље при ме њу ју пра ви ла о ту жби претпо с т а в љ е ног в л а сн и к а. Ти ме с е ол а к ша в а з а ш т и т а т и т у л а ру п р а в а с т в а р не с л у ж б е но с т и ко ји је у д рж а ви н и п р ав а с л уж б енос т и, а који не може док аз а т и п р а вн и о снов с т и ца њ а св ог п ра в а и л и п р а в о св о ји не п р е т ход н и к а и л и св оје п рав о св ојине по в л а сног до б р а. 39 У прав ној те о ри ји има ми шље ња да се не мо же тра жи ти за шти та пра ва с л у ж б е но с т и п у т ем т зв. a c t io Pu bli c i a n a e. О б зи р ом на з а у з е т о с т а но ви ш т е За ко на о основним вла сни ч ко п рав ним од но си ма, ко ји у од ред ба ма ч л. 54. ви ше не зах те ва по сто ја ње прет по став ке за ва ља но сти ца ње ствар них слу жбе но - сти: за ко нит и са вје стан по сјед узу ка пи ен та сма тра мо да се да нас ви ше не м о же т р аж ит и з аш т ит а п р ав а с л уж б ен ос т и п у т е м т з в. a c t i o P u b li c i a n a e, ко ја је би ла ана лог на та квој вла снич кој ту жби по осно ву ја чег пра ва на по сјед (ч л. 41), а ко ју с у позн ав ал и н аш и п р едр а тн и г р ађ а нск и з а кон иц и, би вш и О.г.з. у пар и 373, а бив ши С.г.з. у пар По што ов де успех за тра же не з а ш т и т е п р а в а с л у ж б е но с т и з а ви си о до к а з у з а ко н и т ог и с а вје сног по сје да ту жи те ља, као ње го вог ја чег пра ва За кон о ствар ним пра ви ма Ре пу бли ке Срп ске, чл N. Ga vel la, re dak tor, Stvar no pra vo, Za gred, sve zak 2. стр B. V i z n e r, K o m e n t a r Z a ko n a o o s n ov n i m vl a s n i č ko p r av n i m o d n o s i m a, Z a g r e b, 198 0, 797

12 Др Да ни ца Д. По пов, Кон фе сор на ту жба за за шти ту ствар них слу жбе но сти (стр ) 798 Н Е ГА ТОР Н А КОН ФЕ СОР Н А Т У Ж БА Ти ту лар пра ва ствар не слу жбе но сти као вла сник по вла сног до бра има пра во да под не се ту жбу про тив сва ког ли ца ко је га нео сно ва но спре ча ва или ом е т а у в р ш е њу с т в а р н е с л у ж б е но с т и и з а х т е в а т и д а т о с п р еч ав ањ е и л и оме т а њ е п р е с т а не. 41 А к т и в но ле г и т и м и са но л и це (т у ж ила ц) је т ит улар с т варне сл ужбенос т и, вла сник или су вла сник по вла сног до бра, али и има лац ужег пра ва као што су, пло до у жи ва лац или за ку пац по вла сног до бра. Пр а в о на ко ри ш ће њ е с т в а р не с л у ж б е но с т и, о си м в л а сн и к у по в л а сног до бра при па да и ли ци ма ко ја по вла сно до бро ко ри сте у ин те ре су вла сни ка по вла сног до бра и по ње го вом овла шће њу. Сме та ње ових ли ца у вр ше њу п ра ва с т вар не сл у жбе но с т и п ред с т а в ља и оме т а ње в ла сн и ка по в ла сног до бра као др жа о ца пра ва ствар не слу жбе но сти. 42 Да би ус пео са ту жбе ним за хе вом ту жи лац мо ра да до ка же: а) да је тит у л а р п р а в а одг ов ар ај ућ е с т в а рн е с л уж б е н о с т и (в л а с н и к и л и с у в л а с н и к по вла сног до бра) или да на по вла сном до бру има од ре ђе но ствар но (пло доу жи ва ње) или обли га ци о но (за куп) пра во, и б ) рад њу ту же ног ко јом се нео - сно ва но спре ча ва или оме та у вр ше њу ствар не слу жбе но сти. Ту жи лац ће сво је пра во сво ји не до ка за ти та ко што ће по твр ди ти прав - но ва љан прав ни основ и на чин сти ца ња на по вла сном до бру на је дан од зако ном пред ви ђе них на чи на сти ца ња, и сво ји ну прет ход ни ка ако је службе ност сте че на на осно ву прав ног по сла. Уз н е м ир ав ањ е м ож е б ит и ф а кт и ч ко, а м о ж е с е в р ш и т и и н а о с н о в у п р а в не п р е т ен зи је т у же ног 43. Ту же ни на при мер, мо же твр ди ти да има служ б е но с т п р о л а з а, а да т у ж и л а ц не т ач но к в а л и фи к у је њ е г о в о по на ша њ е к а о не до зв о љ е но сме т а њ е. Уз не м и р а в а њ е т р е ба д а и м а т р а ја н к а р а к т е р 44, а то зна чи: а) да је по ступ ком ту же ног за сно ва но трај но ста ње, б) да се по сту пак ко ји зна ч и у з не м и ра ва ње по на в ља и в) да се п ре ма п ри л и ка ма осно ва но мо же оче к и в а т и да ће с е у з не м и р а в а њ е по но ви т и За кон о осно ва ма сво јин ско-прав них од но са, чл З. Ра ш о в и ћ, Ко м е н т а р З а ко н а о о с н о в а м а с в о ји н с ко - п р а в н и х одн ос а, Подг ор иц а, 2007, Ст ра н ка ко ја н и је зна ла да на не по к ре т но с т и ко ју к у п у је по с т о ји сл ужбенос т у корис т тре ћег ли ца, не гу би пра во на сма ње ње ку по про дај не це не у ро ку од го ди ну да на од да на саз н а њ а з а п о с т о ја њ е п р а в а т р е ћ е г л и ц а и у р о к у од ш е с т м е с е ц и од п р а в о с н а ж н о с т и п р е с у д е у пар ни ци ко ју је тре ће ли це по кре ну ло за за шти ту свог пра ва. (Пре су да оп штин ског су да у Кра ље ву, П.1034/94. од и ре ше ње Окру жног суд у Кра ље ву, Гж.бр.588/95 од ). 44 Једнок р а т н и по к у ш ај и з в р ше н у св р х у с т и ц а њ а п р а в а с л у ж б е нос т и који је в л асн и к сп р е ч ио а п р о т и в н и к с е т о ме по ко р ио не мо же с е см а т р а т и п р и св а ја њ е м п р а в а с л у ж б е но с т и и тај по ку шај не да је вла сни ку пра во на ту жбу Од лу ка Окру жног су да у За гре бу, Гж-546/53, ци ти ра но пре ма Б. Ви знер, op. cit, О. Стан ко вић, М. Ор лић, Ствар но пра во, Бе о град, 1999, 141.

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 Ова ту жба се не ко ри сти за за шти ту од уз не ми ра ва ња ко је је окон ча но и не ће се по но ви ти, не го од по сту па ка ту же ног ко ји тра ју или се мо гу по нови ти. 46 П а си в но ле г и т и м и с а но (т у же н и) је оно л и це ко је не о сно в а но сп р е ча в а и л и оне мо г у ћ а в а в р ше њ е с л у ж б е но с т и. То је нај че ш ће в л а сн и к по с л у ж ног до бра, али и ли це по чи јем на ло гу се вр ши спре ча ва ње вр ше ња слу жбе но - сти, као и онај у чи ју ко рист (а ни је на ло го да вац) се оме та ње вр ши, а ко ји се на кон са зна ња за оме та ње са тим сло жио. Ту же ни мо же име но ва ти оног по чи јем на ло гу је вр ше но оме та ње титу ла ра слу жбе но сти, и по зва ти га да за у зме ње го во ме сто у пар ни ци (име - но ва ње п ре т ход ни ка no mi na tio auc to ris). И ма ау то ра ко ји за ст у па ју су п рот но м и ш љ е њ е. Сло ж и л и бисмо с е с а м и ш љ е њ ем ау т о р а ко ји и ме но в а њ е п р е т ход н и к а до пу шта ју и код не га тор не ту жбе. На при мер, за ку пац њи ве вр ши по одо бре - њу в л а сн и к а, с л у ж б е но с т п у т а п р е ко с у с ед не па р це ле. К а да с у с ед по д и г не нега тор ну ту жбу, оправ да но је допустити закупцу да именовањем претходн и ка п реп ус т и в ла сн и к у да у пар н и ц и са су се дом рас п ра ви п и та ње по с то ја ња и л и не по с т о ја њ а с л у ж б е но с т и. 47 Ту же н и п р е ма т у ж и о ц у мо же да ис т и че п ри г о в о р е и п р о т и в т у ж бу с а ци љем да до ка же да ствар на слу жбе ност ко ја је пред мет спо ра не при па да ту жи о цу, не го да га ту жи лац оме та у вр ше њу свог пра ва сво ји не. Пр ема Закон у о парн и чном пос т у пк у л ице које је т ужено к а о д рж ала ц не ке ства ри или ко ри сник не ког пра ва, а твр ди да ствар др жи или пра во вр ши у име тре ћег ли ца ду жно је да у од го во ру на ту жбу по зо ве пре ко су да то тре ће ли це (прет ход ни ка) да уме сто ње га сту пи као стран ка у пар ни цу. При ста нак ту жи о ца да на ме сто ту же ног у пар ни цу сту пи прет ход ник потре бан је са мо ако ту жи лац про тив ту же ног ис ти че и та кве зах те ве ко ји не за ви се од то га да ли ту же ни у име прет ход ни ка др жи ствар или вр ши пра во. Ако прет ход ник ко ји је уред но по зван не до ђе на ро чи ште или од би је да сту пи у пар ни цу, ту же ни не мо же да се про ти ви упу шта њу у пар ни цу. 48 Ту жбе ни за тев усме рен је на пре ста нак рад њи ко ји ма се спре ча ва или оме та вр ше ње ствар не слу жбе но сти и по вра ћај у пре ђашње стање. Успо став љ а њ е п р е ђа ш њ ег с т а њ а ко је је по с т о ја ло п р е по в р е де, д у ж а н је да и з в р ш и т у же н и о св ом т р о ш к у. Укол ико т ужен и н а о сно ву п р е с у де не ус по с т а в и пр во бит но стање, суд ће у извршном поступку овластити тужио ца или тре - ће ли це, да по вра ћај у пре ђа шње ста ње из вр ше на те рет ту же ног. Тро шко ви 46 Не га тор на ту жба шти ти вла сни ка од не че га што тра је или се мо же по но ви ти, а не шти ти од не че га што је би ло па про шло. Ч. Ра ја чић, op. cit, Ч. Ра ја ч и ћ, op.cit, За кон о изменама и допунама Закона о пар нич ном по ступ ку, Сл. гла сник Р. Ср би је бр. 55/2014. од чл

14 Др Да ни ца Д. По пов, Кон фе сор на ту жба за за шти ту ствар них слу жбе но сти (стр ) по вра ћа ја у пре ђа шње ста ње увек па да ју на те рет ту же ног без об зи ра на к ри ви ц у. С уд ћ е п р е с у д ом т у же ном з а б р а н и т и по н а в љ а њ е и с т ог и л и с л и ч ног по с т у п к а сме т а њ а. А ко т ужен и п р от и вно од л у ц и с у да по но ви сме т а њ е, с уд ће м у у и з в р ш ном по с т у п к у, и зр ећ и к азн у, а з а св а ко на р ед но у з не м и ра в а њ е из ре ћи ће му ка зну у ве ћем из но су. Уко ли ко је ти ту лар пра ва ствар не слу жбе но сти због неовлашћеног спре - ча ва ња или оме те ња пре тр пео ште ту има пра во да под не се од штет ни зах тев пре ма ли цу ко је је ште ту учи ло и да тра жи да је на док на ди. Пре ма Ау стриј ском гра ђан ском за ко ни ку из од но са слу жбе но сти произ и ла зи је дво ја ко ту жбе но пра во. Мо же се пре ма вла сни ку твр ди ти по сто - ја њ е п р а в а с л у ж б е но с т и, и л и в л а сн и к мо же по д и ћ и т у ж бу з б ог п ри св а ја њ а слу жбе но сти. У пр вом слу ча ју ту жи лац мо ра до ка за ти при ба вља ње слу жбе - но с т и, и л и бар д р жа ви н у сл у жбе но с т и ка о с т вар ног п ра ва; у д ру г ом сл у ча ју т у ж и ла ц мо ра до ка за т и да не ко п ри сва ја сл у жбе нос т на ње г о вој (т у ж и о че вој) с т в а ри. 49 Слич ну, али не та ко ја сну од ред бу са др жао је и Срп ски гра ђан ски за ко ник из го ди не, у по гле ду за шти те ствар не слу жбе но сти. 50 Су вла сник по слу жног до бра мо же по ди ћи ту жбу за утвр ђе ње ни шта - вос т и у г овора ко ји м је без ње г о ве са гла сно с т и за сно ва на с т вар на сл у жбе нос т у го во ром за к љу че н и м из међу д ругог сувла сн и ка по сл у ж ног до бра и вла сн и ка по вла сног до бра, јер као су вла сник ко ји је по вре ђен у свом пра ву пред ста вља з аи н т ер ес ов ано л ице у см ис л у ч л. 10 9, Закона о о бл иг ац ион и м односима. 51 Зах тев за за шти т у од уз не ми ра ва ња по сво јој п рав ној п ри ро ди п ред ста вља кон дем на т о р н и з а х т ев. Кон дем на тор ни зах тев та ко под не те ту жбе мо ра да има од ре ђен и ја сан са д рж ај ра дњи, које п редс т ав љ ају у знем и рав ање п рав а својине т уж иоца, к а о и ка та стар ску озна ку не по крет но сти на ко јој је из вр ше но уз не ми ра ва ње. Вла сник по слу жног до бра мо же под не ти ту жбу про тив вла сни ка по - вла сног до бра зах те ва ју ћи од су да да истом зaбрани про лаз пре ко послжног до бра, у та квом слу ча ју вла сник по вла сног до бра не мо ра да под но си прот и вт уж бу з а конс т ит уисање сл уж бенос т и з а т о ш т о не ма д ру г ог п у т а до свог до бра, до вољ но је са мо да о то ме ис так не при го вор по ко ме ће суд рас правља ти по слу жбе ној ду жно сти Ау стриј ски гра ђан ски за ко ник, пар Као год што сва ки, ко ји ми сли да има пра во на слу жбе ност чи је ства ри, мо же та кво од го спо да ра ства ри зах те ва ти, и ако му овај не до пу сти, пу тем суд ским тра жи ти, та ко и госпо дар с т в а ри и ма п ра во не п ра вед ног п ри сво ји т е љ а и з с л у ж б е но с т и сво је с т в а ри ис к љу ч и т и, и ако овај не ће да од у ста не, пу тем суд ским ње га и ства ри сво је из би ти пар Ре ше ње Вр хов ног су да Ср би је, Гзз. 161/2002 од Бил тен суд ске прак се Вр хов ног су да Ср би је, бр.2/2003. стр. 51, Pa ra gra flex 52 Од лу ка Вр хов ног су да Ср би је Гзз. 82/97, од Pa ra gra flex 800

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 Вла сни ку по вла сног до бра сто ји на рас полагању и лична облигационо - прав на ту жба (ac tio in per so nam) п р о т и в в л а сн и к а по с л у ж ног до б р а, у с л у- ча ју ка да је ствар на слу жбе ност ме ђу њи ма на ста ла уго во ром, али му вла сник по слу жног до бра то оспо ра ва па се због то га не мо же извши ти упис у ка тастар не по крет но сти. С об зи ром да се ствар на слу жбе ност на осно ву За ко на с т и че у п и с ом у од г о в а р а ју ћ и р е г и с т а р не по к р е т но с т и, в л асн и к пов л асног до бра по ди же ову ту жбу ра ди утвр ђе ња за сни ва ња већ уго во ре не слу жбе - но сти и ње ног упи са у од го ва ра ју ћи ре ги стар. ЗА К ЉУ Ч А К Ти ту ла ру ствар не слу жбе но сти за за шти ту сво га пра ва сто је на рас по - ла га њу оп ш та с редс т ва заш т ите као и носиоц и ма с т вар н и х п ра ва уоп ш те, а л и и по себ на т у жба за за ш т и т у сл у жбе но с т и. Спе ц и фи ч на т у жба ко јом т и т у лар шти ти сво је пра во слу жбе но сти још од рим ског пра ва до да нас на зи ва се ac tio con fes so ria кон ф е с о рн а т уж б а. Њ ом е т ит ул а р п р ав а с л уж б е н ос т и з а х т е в а од в ла сн и к а по сл у ж ног до бра да п ри зна по с т о јање сл уж бенос т и и л и да тр пи вр ше ње слу жбе но сти на сво јој ства ри. Ту жбом за утвр ђе ње, вла сник по вла сног до бра мо же зах те ва ти да се п р е ма в ла сн ик у пос л уж ног добр а у т в рд и по с т о ја њ е с т в а р не с л у ж б е но с т и и да вла сник по слу жног до бра при зна по сто ја ње ствар не слу жбе но сти као и да тр пи вр ше ње те слу жбе но сти. Ова ту жба ко ја је пред ви ђе на чл. 56. За ко на о осно ва ма сво јин ско -правних односа представља са мосталну прејудицијел н у кон фе сор н у т у жбу дек ларат и вног кара кт ера, којом је посебно наглашен њен пре вен тив ни зна чај. Ако се вла сник повласног добра неосновано спречава или омета у врше - њу ствар не слу жбе но сти, он ту жбом мо же зах те ва ти да то спре ча ва ње или оме та ње пре ста не. Вла сник по вла сног до бра има пра во да зах те ва од вла сника по слу жног до бра да по шту је и тр пи ње го во пра во слу жбе но сти, као и да г а не у з не м и р а в а у в р ше њу п р а в а с л у ж б е но с т и. Пр а в о в л а сн и к а по в л а сног до бра да зах те ва по што ва ње ње го вог пра ва слу жбе но сти и да га не уз не мира ва у вр ше њу свог пра ва мо же се ис ти ца ти и пре ма тре ћим ли ци ма. Н а ц р т Гр а ђа н ског З а ко н и к а Ре п у бл и ке Ср би је, п р ед ви де о је, п р а в о на з а ш т и т у л и ц у ко је до к а же п р а в н и о снов и на ч и н с т и ца њ а д р ж а ви не п р а в а ствар не сл у жбе но сти (ac tio con fes so ria pu bli ci a na). Пу бли ци јан ск у кон фе сор н у ту жбу мо же по ди ћи ква ли фи ко ва ни др жа лац пра ва слу жбе но сти. Публиција н ск у a c t io n e ga t o r i a по д и же к в а л и фи ко в а н и д р ж а л а ц по с л у ж ног до б р а. Ти ту лар пра ва ствар не слу жбе но сти као вла сник по вла сног до бра има пра во да под не се ту жбу про тив сва ког ли ца ко је га нео сно ва но спре ча ва или 801