КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

Size: px
Start display at page:

Download "КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1"

Transcription

1 Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с р п с к о г ј е з и к а к о ј и м а с е о б е л е ж а в а ко н ц е п т с т р ах а. А н ал из о м је о бух в аћ ен о о ко ш ез д ес е т ф р аз еол ог из ам а р а з л и ч и т о г л е к с и ч ко г с а с т а в а ко ји с у п р е у з е т и и з д е с к р и п т и в н и х и ф р а з е о л о ш к и х реч ни ка. Је ди ни це као што су и м а т и з е ч је с р ц е, крв се ко м е л е д и у ж и л а м а, но ге се ко ме од се к ле од с т ра ха, п о зе ле не т и од с т ра ха по сма т ра ју се, п ре свег а, са с т ановиш т а ко г н и т и в н е л и н г в и с т и ке и т е о р и је п ој м ов н и х м е т а ф о р а, ч и м е с е о т к р и в а ј у д о м е н и људ с ког и ск ус т в а ко ји с е ко р и с т е з а о бјаш њ ав ањ е с л ожен е конц е пт уа лн е с т р у кт ур е да те емо ци је у је зи ку. Овај кон цепт, као и сва ки дру ги, у од ре ђе ној ме ри за ви сан је од к у л т у р е, п а с е у а н а л и з и у з и м а ј у у о б з и р и с п е ц и ф и ч н о с т и ко је п р о и с т и ч у и з п о - р е к л а ф р а з е о л о г и з а м а и њи хо в е п р и п а д н о с т и од р е ђ е н ој к у л т у р н ој с р е д и н и. Ц и љ је да се ис пи та ју при ро да кон цеп та емо ци је стра ха у на шој кул ту ри и ме ха ни зми ман и ф е с т о в а њ а ов о г ко н ц е п т а у је з и к у к р о з ф р а з е о л о г и з м е. Ра з у м е в а њ е ов о г ко н ц е п - т а м о же б и т и ко р и с т а н д о п р и н о с р а з у м е в а њу о с н ов н и х п р и н ц и п а фу н к ц и о н и с а њ а људ ског ума и на чи на на ко ји чо век до жи вља ва свет и сво је по сто ја ње у ње му. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И : ф р аз еол ог иј а, к о гн ит и в н а л и н г в и с т и к а, к о н ц е п т у а л н а а н а л и з а, емо ци је, страх. 1. Увод 1.1. Пред мет ра да и кор пус Пред мет овог ра да је су фра зе о ло ги зми ко ји ма се обе ле жа ва емо ци о нал ни кон цепт страха. Кор пус об у хва та 62 фра зе о ло ги зма раз ли чи тог лек сич ког са ста ва са циљ ним до - ме ном стра ха (нпр. оста ти без да ха, са те ра ти ко га у миш ју ру пу). Гра ђа је екс цер пира на из Fra ze o lo š k og r je č ni k a h ra v a t s k o ga ili sr p s k og je z i k a Јо си п а М а т е ш и ћ а, Hrvatskog f r a ze o lo š k og r je č n i k a А н т и це Ме н а ц, Же љ ке Ф и н к А р с ов ск и и Ра до м и р а Ве н т у ри н а, за тим из Реч ни ка ср ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка Ма ти це срп ске и Реч ни ка срп - с ко х р в а т с ко г к њ и ж е в н о г и н а р о д н о г је з и к а С р п с к е а к а д е м и ј е н а у к а и у м е т н о с т и. Бу д у ћ и д а М а т еш ић е в р е чн и к п ок р ив а с ам о ф р аз еол ош ко п ољ е и д а је п рв и т ак в о г т и па на на шем г ов о рном подру чју, овде ћемо у о бзи р у з ет и дефин иц ију ф р аз еолог изма к а к в а је у т ом р ечн ик у д ат а. Ф р аз еолог изм им а с е см ат р ају јед ин ице језик а зн ачењског ка рак те ра ко је се као це ли на ре про ду ку ју у го вор ном ак ту, рас по ла жу ћи при то ме нај- 1 Чланак је скраћена и уобличена верзија мастерског рада одбрањеног године на Филозофском факултету у Новом Саду.

2 74 Мила Драгић м ањ е д в ем а п унозн ачн и м (ау т ос ем а нт и чн и м) р еч и м а, од ко ји х б а р е м јед н а у п у ћу је н а се ма нт и ч к у п рет ворбу. То су јед ин ице које због способ но с т и у к ла па ња у кон т екс т, по п у т сва ке дру ге ре чи, мо гу вр ши ти син так сич ку функ ци ју у ре че ни ци (Ma te šić 1982: 6). У ве зи са гра ђом бит но је да ти још не ко ли ко на по ме на. Ме ђу ана ли зи ра ним фра - з е о ло г и зм и м а мо же мо уоч и т и оне ко ји и м а ју ме д и ја л но зн а че њ е, од но сно о зн а ч а в а ју са м у емо ц и ју, емо т и в но с т а ње, а и з д ва ја ју се и он и ко ји озна чавају и зазивање емот и вног ста ња у дру го ме. Ба ве ћи се гла го ли ма емо ци о нал ног са држаја, Гордана Штрбац по - м и њ е гл а г о ле емо т и в н и х с т а њ а и гл а г о ле к а у зи р а н и х емо т и в н и х с т а њ а ( Шт р ба ц : 81). Угле д а ју ћ и с е н а ов е мо де ле, мо же мо о б ја сн и т и и р а з л и ке и з ме ђу по ме н у т и х в р с т а ф р а з е о ло г и з ам а. Први моде л о бух в ат а одно с и зме ђу но си о ц а е мо ц и је и е мо ц и о н а л ног са др жа ја, и на ла зи се у осно ви оних из ра за ко ји има ју зна че ње на ћи се, би ти у не ком емо тив ном ста њу, као нпр. фра зе о ло ги зам тре су се ко ме ко ле на. Њи ма се са мо ре фер и ше о пос т ојању е мо ц и је, п р и че м у он а не мо р а би т и ус ме р е н а н а не к и с по љ а ш њи по јам, већ је углав ном њи ме узро ко ва на (Штр бац 2006: 82). Дру ги мо дел чи ни структ у ру и з р а з а к а у з и р а ног е мо т и в ног с т а њ а и по р ед е мо ц и он а лног с ад рж аја и носиоц а емо ције об у хвата и ка у за то ра. Ови из ра зи ис ка зу ју ини ци ра ње емо ци је и њи хо ва се мант и ч к а и н т е р п ре т а ц и ја гла си и з а з (и)ва т и у не ко ме емо т и в но с т а ње, од но сно ( у)ч и н и т и да се не ко на ђе у не ком емо тив ном ста њу, као што је слу чај с фра зе о ло ги змом ул и т и ко ме страх у ко сти. О н и ис к а з у ју а к т и в а н од но с к а у з а т о р а и к а у зи р а ног е мо т и в ног ста ња (Штр бац 2006: 82). У на шој анализи има и примера ко ји имају значење трајне особине личности (имати зеч је ср це). Ова гру па по себ но је одво је на бу ду ћи да се не ке по ја ве у овим из ра зима ма ни фе сту ју на по се бан на чин, о че му ће би ти ре чи у ана ли зи Ме т о де а н а л и з е У ра ду је при ме њи ва на кон цеп ту ал на ана ли за у оној ме ри и об ли ку у ко ме је то би ло мо г у ће и п ри г од но. О в а в р с т а а н а л и з е в е о м а је по г од н а з а о б ја ш њ а в а њ е с е м а н т и ч ког по љ а емо ц и ја, је р под ра зу ме ва у по т ре бу ког н и т и в н и х ме ха н и з а ма к а о ш т о су пој мов на ме т а ф ор а и појмовн а мет он им ија. О в о с у о сновн и о рг ан из ац ион и п ри нц ип и чов еков ог пој мов ног си с т е м а и омо г у ћ а в а ју по в е з и в а њ е а п с т р а к т н и х ког н и т и в н и х до ме на (к а о ш т о су емо ц и је) са кон к ре т н и м, ч улн и м, непос редно дож ив љен и м домен има с т в а рнос т и (по пут људ ског тела и при род них си ла), пре ко ко јих се ти апстрактни домени обја - ш њ а в а ју и кон це п т у а л и з у ју. Ле ј ко ф и Џон с он, к а о ау т о ри ко ји с у у т е ме љи л и ов а к а в о б л и к ко н ц е пт уа лн е а н ал из е, с уш т ин у п ојм о вн е м ет аф ор е о бј аш њ ав ај у к а о р а зум е - вање јед не вр сте ства ри на осно ву дру ге: The es sen ce of me tap hor is un der stan ding and ex pe ri en cing one kind of thing in terms of anot her (La koff, Johnson 2003: 5). Ме та фо ра,

3 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 75 д а к л е, п од р а з у м е в а п р е с л и к а в а њ е с т р у к т у р е јед н о г п ој м а и л и п ојм овн о г д ом ен а н а д ру г и по ја м и л и пој мов н и д о ме н, омо г у ћ а в а ју ћ и њ е г о в о р а зумев а њ е. П р и т оме, он а у гл а в ном н а гл а ш а в а је д а н а с пе к т по с м а т р а ног а п с т р а к т ног појм а, одв л ачећ и н а с од о с т ал и х њ ег ови х а спе к а т а ко ји с а т ом ме т а ф о р ом н и с у с агл асн и. Н ајчеш ћ и и зв о рн и до ме н и с у кон к р е т н и и в е з а н и з а т е ле сно фу н к ц и о н и с а њ е љу д и у фи зи ч ком св е т у. То су, на при мер, људ ско те ло, здра вље и бо лест, биљ ке, згра де, ма ши не, хра на, то пло та и хлад но ћа, све тлост и та ма. Циљ ни до ме ни, ко је раз у ме ва мо по мо ћу на ве де них извор них, је су углав ном ап стракт ни и нео пи пљи ви, као што су емо ци је, вре ме, ми шље - ње, жи вот, мо рал ност, же ље (Кlikovac 2004: 17 19). Ме то ни ми ја је, с дру ге стра не, ког ни тив ни про цес у ко јем је дан кон цеп ту ал ни енти тет (из вор ни) омо гу ћа ва мен тал ну ве зу са дру гим кон цеп ту ал ним ен ти те том (циљ - н и м) у н у т а р ис т ог до ме н а. Док је п ри м а р н а фу н к ц и ја ме т а ф о р е р а з у ме в а њ е, ме т о н и- м и ја к а о д ру г а ч и ја в р с т а п р о цес а п р ев а сходно и ма р еф ер енц ија лн у фу н кц ију, односно it al lows us to use оnе en tity to stand for anot her (La koff, Јоhnson 2003: 36). Ме ђу тим, функ ци ја овог ме ха ни зма ипак ни је са мо у упу ћи ва њу, бу ду ћи да се и при ли ком ње - го ве упо тре бе би ра аспе кат од ре ђе ног пој ма ко ји у да тој си ту а ци ји же ли мо да ис такне мо и т а ко по м а же р а з у ме в а њу. Ме т о н и м и ја, д а к ле, до не к ле с л у ж и ис т ој св р си к а о и пој мов на ме та фо ра. Основ на карактеристика метонимије је то што су изворни и циљ - ни до мен бли ски је дан дру гом у ког ни тив ном про це су. Из вор мо же обез бе ди ти мент а л н и п ри с т у п ц и љу с а мо а ко п ри п а д а ју ис т ом до ме н у. Та ко, н а п ри ме р, фи зи о ло ш ке ма ни фе ста ци је, од но сно по следи це неке емоци је мо гу у мно гим слу ча је ви ма по служи ти као озна ка за са мо осе ћа ње. Зна тан део гра ђе ипак се ни је по ка зао по год ним за об ра ду ис к љу ч и в о п у т е м конце п т у а л не а н а л и з е. То с у ф р аз еолог из м и ч ије с е з н а че њ е ф о р м и р а ло под и з р а з и т и м ути цајем кул тур ног окру же ња, на сле ђе них пред ста ва и обра за ца ко ји су дав но уте ме - љ е н и у ко л е к т и в н ој с в е с т и г о в о р н и к а. У о в а к в и м с л у ч а ј е в и м а д о и з р а ж а ј а д о л а з е п р ед с т а в е ко ји м а с е ис к а з у је не ко ви ђ е њ е, р а з у ме в а њ е по ја в а у о бје к т и в ном св е т у, и у п рв и п л а н и с т уп ај у е т ал он и и л и с л иков ит е п р едс т ав е, које с у ч ес т о з ас н ов ан е н а п р е т е ри в а њу, н а п р е т по с т а в к а м а ко је с е не мо г у п р о в е ри т и, к в а зи с т е р е о т и п и ко ји м а се не ком пој му при пи су ју за мишљене, непостојеће особине, наслеђени симболи и симбо лич ни смислови (Мршевић Радовић 2008: VII). За анализу оваквих јединица потреб - но је би ло у по моћ по зв а т и л и т е р а т у ру и з е т но ло г и је од но сно е т но г р а фи је и о б ја сн и т и и х с е м а н т и ч к и и с т ру к т у р но. Не к и од ф р а з е о ло г и з а м а о б ја ш њ е н и с у и н а ов ај н а ч и н и кон цеп ту ал но, у за ви сно сти од то га ко ји су фак то ри ре ле вант ни за фор ми ра ње фраз е о ло ш ког зн а че њ а.

4 76 Мила Драгић Емо ц и је у пси хо ло г и ји Емо ци је су ве о ма ва жан са став ни део људ ског жи во та, и је дан од нај по зна ти јих психо ло г а ко ји с е њи м а д а н а с б а ви де фи н и ше и х н а с ле де ћ и н а ч и н: Емо ц и ја је п р о це с, од ре ђена в рс т а ау т омат ске п р о це не, под у т и ца јем на ше ево л у ц и о не и л и ч не п р о ш ло с т и, т о ком ко г а о с ећ амо да с е дог ађа неш т о би тно з а наш у до бр о би т и да ск у п фи зи о ло ш к и х п р о ме н а и е мо ц и о н а л н и х по н а ш а њ а по ч и њ е д а с е од но си н а н аш у сит уац ију ( Е kman 2011: 50). По с т о је не ке си т у а ц и је и с т и м у л у си н а ко је м и не н а у че но и б е з у с лов но р е а - г у је м о одр еђ ен и м е м о ц и ја м а. О в а к в и о к и д а ч и с у у н и в е р з а л н и, и с т и з а с в е љу д е и в е р о в а т но с у е в о л у ц и јом т о по с т а л и, а о с е тљи в о с т н а њи х је у п и с а н а у мо з а к св а ког људ ског но в о р о ђ е н че т а ( Тr e bje šanin 2011: 13). Осим ових уро ђе них оки да ча, по сто ји и ч и т а в н и з с т е че н и х ок и д а ч а ко ји с у с а ови м у р о ђ е н и м по в е з а н и, а л и по т и ч у и з и н д и- ви ду ал ног ис ку ства, као што нпр. сви има мо уро ђен страх од пред ме та ко ји се бр зо кре ће пре ма на ма, али је страх од ауто мо би ла или во за сте чен (Тrebješanin 2011: 14). Функ ција емоција пре свега је у адаптацији, тј. прилагођавању. По Екману, емоције су се раз ви ле то ком ево лу ци је вр сте јер су би ле ко ри сне, по што нас при пре ма ју за б р з о, а у т о м а т с ко р а з р е ш а в а њ е в и т а л н о з н а ч ај н и х з б и в а њ а. Д а к л е, к а д а д о ж и в и м о не к у е мо ц и ју, м и смо п р о г р а м и р а н и з а т ач но од р е ђ е н у в р с т у а к ц и је, ш т о с е и з р а ж а в а за у зи ма њем спе ци фич ног ста ва те ла и по себ ним из ра зом ли ца. Све емо ци о нал не ре - а к ц и је с л у же не ком од о б л и к а а д а п т а ц и је, к а о ш т о је н п р. б е г и з си т у а ц и је п ри л и ком ја в љ а њ а с т ра х а ( Тrebje šanin 2011: 15). Ве о ма в а ж на ком по нен т а емо ц и је је су и ор г а н ске, фи зиолошке промене, које, такође, имају адаптивну вред ност. То су нпр. ши ре ње зе ниц а, б р ж и р а д с р ц а, у б р з а но д и с а њ е, по јач а но л у че њ е а д р е н а л и н а, по в е ћ а н а ко л и ч и н а ш е ћ е р а у к р в и, п о в е ћ а њ е м иш и ћн е н ап ет ос т и и т д. С в е о в е т ел ес н е п р ом ен е и м ај у у ло г у д а п ри п р е ме о р г а н и з а м з а по ја ч а не н а по р е и х и т н у а к ц и ју б е ж а њ е и л и б о р бу (E k m a n 2011: 55 65). Ва жно је на по ме ну ти да, по ред адап тив не, емо ци је има ју и ком у н и к а т и в н у фу н к ц и ју. Емо ц ион а лн и и зр а з ис т ов р е ме но је и ко м у н и к а ц и о н и зн а к, п а п р е п о з н а в а њ е и зр аз а л и ц а и г е с т о в а и м а в е л и к и з н а ч ај је р с л у ж и с п о р а з у м е в а њу у с о ц и ја л ној и н т е р а к ц и ји ( Тrebješanin 2011: 16). Емо ц и о н а л но и з р а ж а в а њ е п р ед с т а в љ а спо љ а ви д љи ву м а н и ф е с т а ц и ју е мо ц и је, а т о с у т и п и ч не п р о ме не у по н а ш а њу, д р ж а њу, м и м и ц и и г е с т о ви м а ( Тr e bje šanin 2011: 16 ). О в а к в е п р о ме не по к а з а ће с е в е о м а зн а ч ај н и м п ри т у м а че њу по је д и н и х ф р а з е о ло - г и з а м а у ов ом р а д у. Код љу д и, е мо ц и је с е у в е л и кој ме ри и з р а ж а в а ју ф а ц и ја л ном е кс - п р е си јом, п а т а ко р а зно в р сне не в е р б а л не си г н а ле ш а љу р а з л и ч и т и де ло ви л и ц а (оч и, кап ци, обр ве, че ло, уста), као и про ме не на ко жи (бле ди ло, цр ве ни ло, зно је ње). Све ово о с т ац и с у н е к а д а ш њ е г б и о л о ш к и с в р с и с ход н о г п о н а ш а њ а ( Тr e bje šanin 2011: 16 17). О в а по н а ш а њ а и п р о ме не у в ел икој мери с у у р ођ ене и с а м и м т и м у н и в е р з а л не з а п ри-

5 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 77 п а д н и ке с в и х к у л т у р а. И п а к, и с т р а ж и в а њ а с у п о к а з а л а д а и к у лт у рн а с р ед ин а и м а в е л и к и у т иц ај н а е мо ц и о н а л н у е кс п р е с и ј у, од н о с н о д а к у л т у р а с в о ји м п р а в и л и м а, си с т е мом в е р о в ањ а и в р еднос т и с оц ијал из ује н аше биолош к и ус лов љ ено испољ ав ањ е е мо ц и је ( Тr e bje ša n i n 2011: 18). Ку л т у р а од р е ђу је ко, ко ме и к а д а мо же по к а з а т и ко ју емо ци ју, она, дакле, уобличава и контролише при род ни из раз сво јим оби ча ји ма и нор - ма ма (Еkman 2011: 61). З а р а з у ме в а њ е е мо ц и ја, по т р е б но је с х в а т и т и и по де л у н а п ри м а р не, б а зи ч не и с е - кундарне, односно сложене емоције. Примарним емо ци ја ма сма тра ју се оне ко је на ста - ј у р а н о у о н т ог ен ез и, з аједн и чк е с у људ им а и в иш и м ж ив от ињ ам а, и с т е с у у с в и м к у л т у р а м а и и м а ју св о ју о р г а н ск у о сно ву. Ве ћ и н а с а в р е ме н и х пси хо ло г а, у к љу ч у ју ћ и и Ек м а н а, у п ри м а р не е мо ц и је у б р а ја љу т њу, с т р а х, и з не н а ђ е њ е, г а ђ е њ е, п р е зи р, т у г у и ра дост (Еkman 2011: 20). Ова при мар на, ба зич на осе ћа ња за пра во су по сле ди ца по стоја њ а јед но с т а в н и х ког н и т и в н и х с т ру к т у ра. Ра з во јем ког н и т и в н и х с т ру к т у ра, по ве ћ а ва се мо гућ ност про це не и ди фе рен ци ра ња вред но сних, ког ни тив них и из ра жај них па - ра ме та ра, па тако настају диференциране, комплексне емоције (Мilivojević 2008: 123). 2. Ана ли за фра зе о ло ги за ма са циљ ним до ме ном страх 2.1. Страх у пси хо ло ги ји и лин гви сти ци По де фи н и ц и ји и з Пс и х о л о ш ко г р е ч н и ка, с т р а х је,,сн а ж н а е мо ц и о н а л н а р е а к ц и ја н а си ту а ци ју ко ја пре ти ин те гри те ту ор га ни зма, са уну тра шњим фи зи о ло шким про ме - н а м а и е в ент уа л н и м спољ н и м м а н и ф е с т а ц и ја м а (бле д и ло, зноје њ е, д рхт а виц а, б екс т в о или агре сив ност) (Кр стић 1988: 595). По Ек ма ну, страх је уро ђе на емо ци ја ко ја на стаје к а о не в о љ н а р е а к ц и ја н а оп а ж а њ е с т в а р не и л и з а м и ш љ е не п р е т њ е по в р е ђи в а њ е м, би ло оно фи зич ко или пси хо ло шко (Еkman 2011: 204). Уро ђе ни оки да чи стра ха су не што што се бр зо кре ће кроз про стор и пре ти да нас уда ри ако се не скло ни мо, на гло и з м и ц а њ е под ло г е т а ко д а п р о п а д н е мо к р о з п р о с т о р, п р е тњ а ф и з и чк и м б олом. К а о мо г у ће у р о ђе не ок и да че с т р ах а Екма н нав од и и зм и је, к а о и с т а ја њ е на в е л и кој ви си н и, где по гре шан ко рак мо же до ве сти до па да. Ова по след ња два слу ча ја спе ци фич на су по то ме што се не ис по ља ва ју код свих љу ди, па се њи хо ва уро ђе ност до во ди у пи та ње ( Е k m a n 2011: 20 4). Н а п л а н у до ж и в љ а ја с т р а х је не п ри ја т но о с е ћ а њ е не си г у р но с т и и угро же но сти, док на фи зи о лошком плану под ра зу ме ва убр за ни рад ср ца, по раст то нус а м и ш и ћ а, по ви ше н и к рв н и п ри т и с а к, по в е ћ а но л у че њ е а д р е н а л и н а, у б р з а но д и с а њ е, б л ед ил о, с у ш ењ е ус т а и т д. Н а п л ан у п он аш ањ а, м ан иф ес т ује с е п о д из а њ е м о б рв а, о т в а р а њ е м оч и ју, д рх т а њ е м, од м и ц а њ е м од и з в о р а оп а сно с т и и о б е ше но ш ћу до ње вили це (Тrebješanin 2011: 20 21). Страх слу жи да би се ор га ни зам при пре мио за не ки об лик

6 78 Мила Драгић у к ла њ а њ а и з ри зи ч не си т у а ц и је, и п ри т о ме с е ч и н и да ево л уц ија под рж ав а д ве сасви м раз ли чи те рад ње са кри ва ње и бек ство (Еkman 2011: 205). То зна чи да у опа сној си туац и ји че с т о и м а мо т е н де н ц и ју д а с е н ај п р е у ко ч и мо, ск а ме н и мо к а ко би смо и з б е гл и д а бу де мо п ри ме ће н и, а р е а к ц и ја ко ја би ус ле д и л а би ло би б е ж а њ е. А ко с е не би де си л а н и јед н а од ов е д в е р е а к ц и је, е мо ц и ја с т р а х а мо гл а би с е сме н и т и љу т њ ом усме р е ном н а п р в о би т ног и з а зи в а ч а с т р а х а, ко ја би н а м по мо гл а д а н а п а д не мо од но сно д а с е одбра ни мо (Еkman 2011: ). У Реч ни к у срп ско хр ва т ско га књи жев ног је зи ка Ма ти це срп ске (у да љем тек сту РМС) страх се де фи н и ше к а о с т а ње у з не м и ре но с т и, з а бри н у т о с т и, б о ја з а н од к а к ве опа сно - сти (смр ти, бо ле сти, ка зне и сл.). У свом се кун дар ном зна че њу, ова име ни ца мо же знач и т и и онај који (оно ш т о) изазива т ак во осећање. Ве л и к и и н т ен зи т е т ове емо ц и је мо же се и з ра зи т и лек се мом стра ва ве ли ки страх ко ји до во ди до фи зич ке уко че но сти, до запре па шће но сти, ужас, гро за, а ова лек се ма има и се кун дар но зна че ње јед на ко се кун дар - ном зна че њу лек се ме страх. К а о ш т о мо же мо ви де т и и з ови х реч н и ч к и х де фи н и ц и ја, к а о си но н и м и з а ве о ма ве л и к с т ра х мо г у се у по т ре би т и и лек се ме ужас и гро за, а мо же се ко ри с т и т и и лек се ма с т ра хо т а. Лек се ма стреп ња де фи н и ше се к а о у з не м и ре но с т, страх пред не чим, пред о се ћа ње опа сно сти (РМС), и из гле да да је ов де бит на ни јан са иш че ки ва ња и пред о се ћа ња не чег стра шног, што по твр ђу је и Ла ле вић на во де ћи си но - ни ме за страх (La le vić 1974: 760). По Ла ле ви ћу (1974: 760), за ис ка зи ва ње сла би јег, ла ког с т р а х а мо г у с е иско ри с т и т и лек с е ме з е б ња (ко ја по РМС тек у се кун дар ном зна че њу о зн а ч а в а с т р а х, а п ри м а р но д рх т а ви ц у) и пла шња (у РМС на ве де на са мо као страх, стреп ња ). Зна че ње осе ћа ти страх мо же се озна чи ти гла го ли ма као што су бо ја т и се, пла ши ти се, стра хо ва ти, стре пе ти, пре па сти се (ко ји има обе леж је из не над но сти) Фра зе о ло ги зми чи је је зна че ње за сно ва но на пој мов ној ме то ни ми ји Ве л и к а под г ру п а и з р а з а у г ру п и он и х ко ји о зн а ч а в а ју е мо т и в но с т а њ е с т р а х а з а сн и в а с е у п р ав о н а п ов ез а н о с т и с а м е е м о ц и је с а њ е н и м ф и з и о л ош к и м м ан иф ес т ац ијам а. Ке в е че ш т в р д и:,, Е motions can be, and are, com pre hen ded via both the ir as su med typi cal ca u ses and the ir as su med typi cal ef fects (Kövecses 2000: 49) Ефе кат стра ха за страх Већина ових израза успе шно се мо же об ја сни ти ме то ни ми јом, где се уме сто име но ва - њ а с ам о г о с е ћ ањ а у јез и к м ет он им и јс к и м п ут е м п р ес л ик ав ај у ф из иол ош к и е ф е кт и ко ји пра те то осе ћа ње да би њи ма би ло ис ка за но и опи са но (Дра ги ће вић 2010: 190). У т и м с л у ч а је вим а неф р аз еолош к а си нт а гма и мен ује по с ле д и ц у, а ф р а з е о ло ш ко зн а че њ е под ра зу ме ва са м у емо ц и ју. У реч н и ч к и м об ја ш ње њи ма ова к ви х фразеолог изама оби чно

7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 79 се екс пли ци ра да се не што осе ћа од стра ха и слич но. Ра ди пре глед но сти, ов де смо фраз е о ло г и зме р а з в р с т а л и по по је д и н ач н и м фи зи о ло ш к и м е ф е к т и м а ко ји с е о б е ле ж а в а ју б а зи ч ном с т ру к т у р ом, о б у х в а т а ју ћ и п ри т о ме и оне ко ји о зн а ч а в а ју с а м у е мо ц и ју, к а о и оне ко ји озна ча в а ју с а мо њ е не ма н и ф е с т а ц и је. Св е би т не напомене дат е с у у а нал изи. Сл а б о с т у но г а м а јед н а је од фи зи ч к и х м а н и ф е с т а ц и ја с т р а х а и уоч љи в а је у не фраз е о ло ш к и м с т ру к т у р а м а и з р а з а д р ш ћ у (т р е с у с е) ко ме ко л е н а и к л е ц а ј у ко ме ко л е н а, ко ји зна че би ти у ве ли ком стра ху. Ов де је у пи та њу пра ва ме то ни ми ја ко јом се фи зички до мен по ве зу је са ап стракт ним, емо ци о нал ним, и уз по моћ фи зич ке ма ни фе ста ције јед не е мо ц и је о б е ле ж а в а с е с а мо о с е ћ а њ е. У п ри ме ри м а тре су се ко ме п а н т а л о н е дрх та ти од стра ха, бо ја ти се и тре су се ко ме га ће би т и б о ја ж љи в, с т р а ш љи в, ја ко се бо ја ти у осно ви је сли ка одев ног пред ме та ко ји по кри ва до њи део те ла и упу ћу је на д рх т а ње но г у. По след њи п ри ме р и з ове ма ле под г ру пе је с т е тре сти се (др ма т и се и сл.) ка о к у ја у в о д е н и ц и и мо гао би се до пун ски об ја сни ти по да ци ма из Сло вен ске ми толо г и је. Во де н и ц и је у на р од ној т рад иц ији п рип и са но м но ш т во м и т о ло ш к и х ко но т а ц и ја. Спој п ри р од ног и к ул т у р ног, п ре т ва ра ње јед не с т ва ри у д ру г у, ко ри ш ће ње сна г е п рирод них еле ме на та (во де), та ко ђе и стал на бу ка ко ју ства ра во деница дају јој статус демо - но ло ш ког о бје к т а. С м а т р а с е д а је в о де н и ц а ђ а в о љи и з у м ( То л с т ој, Ра де н ко ви ћ 20 01: 90). Ве ру је се да ис под во де нич ког точ ка жи ви во де њак, не чиста сила, од носно демонско би ће ко ме с е п ри л и ком и зг р а дњ е в оден ице мо р а п ри не т и ж р т в а. Н а ж р т ву с у че с т о при но ше не раз не жи во ти ње, као на при мер сви ња, кра ва, пе тао или пас (Тол стој, Раден ко вић 2001: 91, ). Мо гу ће је да је ово раз лог због ко га се под ра зу ме ва да је дан пас, био муж јак или жен ка, има раз ло га да се пла ши ка да се на ђе у во де ни ци, и да је зна че ње овог из ра за на ста ло упра во на овај на чин. Осе ћај је зе ка рак те ри сти чан је за ста ње ве ли ког стра ха, што можемо уочити у фра - з е о ло г и зм и м а к а о ш т о с у ди же се (је ж и с е) ко ме ко са [на глави], иде ко ме ко са увис, ко жа се ко ме је жи (на је жи), ко ји озна ча ва ју ве о ма ви сок сте пен стра ха пре стра вити се, осе ћа ти страх, ужас. 2 Осе ћај тр на ца под ко жом та ко ђе се мо же ја ви ти као после ди ца ове емо ци је и о то ме све до чи при мер про ла зе ко га трн ци с т р а хо в а т и. Н а в е л и к и с т р а х у к а з у је и з н ојењ е, као у при ме ру хла дан зној про би ја о буз им а ко га је за, страх. Сни же на те лесна температура може бити физиолошки симптом стра - ха, што ви ди мо из чи ње ни це да је зној хла дан. Под ову оп шту ме то ни ми ју под во ди се и гру па из ра за ко ји озна ча ва ју емо тив но стањ е с т р а х а п р е ко фи зи о ло ш ке по ја в е де ф е к а ц и је, и л и о с е ћ а ја неп рија тнос т и у а н а лном 2 Зна че ња на ве де них фра зе о ло ги за ма ов де су све де на на јед но за јед нич ко, бу ду ћи да су њихо в е р е ч н и ч ке д е ф и н и ц и је в е о м а с л и ч н е. З н а ч е њ а с у м о д и ф и ко в а н а у ов о м с м и с л у к р о з ч и т а в рад ка ко би се из бе гла су ви шна понављања и преоп шир не де фи ни ци је. Мо ди фи ка ци је су из вр - ше не та ко да се увек во ди ло ра чу на о то ме да се не од сту па од сми сла ко ји је дат у реч ни ци ма.

8 80 Мила Драгић под руч ју. То су из ра зи има ти пу не га ће, на пу ни ти пан та ло не, има ти пун тур са значе њем вр ло стра хо ва ти, ја ко се бо ја ти, тр пе ти ве ли ки страх. У пр ва два слу ча ја пос р едс т в ом ме т о н и м и је с е з а о б ележ ав ањ е доњ е г дел а т ел а и а н а лног подру чја корис т е и ме н и це ко је о зн а ч а в а ју оде вне п р едмет е којим а с е т ај де о т ел а пок рив а. Ф изиолош к а п ој ав а д еф ек ац иј е ус л ед в е л и ко г с т р а х а у п о т р е б љ е н а ј е з а и з р а ж а в а њ е и з а з и в а њ а с т р а х а у д ру г о ме у п ри ме ру н а п у н и т и коме тур. Ф р аз еолог изм и који о б ележ ав ају ову фи зи о ло ш к у по ја ву п ри п а д а ју р а з г о в о р ном је зи к у. У ф р а з е о ло г и зм и м а не зна не ко ни ка ко му је име не зна ти баш ни шта од стра ха, од и з не н а ђ е њ а и г р л о (у г р л у) се ко ме с т е ж е о с е ћ а т и с е не у г од но з б ог не и з в е сно с т и п р ед с т о је ћ е с и т у а ц и је; н е м оже г ов ор ит и од с т р ах а и л и в ел ико г у збуђ ењ а м ожем о ви де ти да се страх ма ни фе стује менталним застојем ко ји оте жа ва раз ми шља ње, ра суђи в а њ е и п ри с е ћ а њ е т е с у бје к т и в н и м о с е ћ а је м у ко че но с т и је зи к а и г у ше њ а од но сно о тк а з и в а њ е м с по с о б но с т и г ов ор а. У ов и м с л уч ајев им а оп ис ује с е с ам а ф из иолош к а по с ле д и ц а ко ја у п у ћу је н а е мо ц и ју. Да то емо ци о нално ста ње ис по ља ва се и бле ди лом или цр ве ни лом ли ца, као по сле - д и цом ск у п љ ањ а и ш и р е њ а к рв н и х с у до в а п ри л и ком сна ж ног о с ећ аја с т рах а. Ме ња т и, п р о м е н и т и б о ј у п ри м а р но о зн а ч а в а по с ле д и ц у фи зи ч ке п р о ме не к а о ш т о је х л а д но ћ а и л и в ру ћ и н а (зн а че њ е б ле де т и и л и ц р в е не т и, по б ле де т и и л и по ц р в е не т и од фи зи ч ке бо ли [обично хлад но ће или врућине]; осе ћа ти се сла бо ), док се кун дар на ре а ли за ци ја у к љу ч у је по с л е д и ц у с т р а х а и с амо о с ећ ањ е ( б л е д е т и и л и ц р в е н е т и, по б л е д е т и и л и по ц р в е не т и од с т р а х а ; п р е с т р а ш и т и с е ). Не до с т а т а к да ха мо же се, т а ко ђе, ја ви т и услед ве о ма и н т ен зи в ног и на глог на с т у па с т р ах а, а ф р аз еолог из м им а с а мед ија лн и м з н ачењ е м оста ти без да ха ( з аб ез е кн ут и се, не мо ћи ди са ти од стра ха ) и з а д р ж а в а т и /з а д р ж а т и д а х ( не ди са ти од стра ха, од из не нађења ) он се озна ча ва као по сле ди ца. Из да тих из ра за можемо уочити да се ова - к а в е ф е к а т д е ш а в а и у с л у ч а ј у н е к и х д р у г а ч и ји х, и з н е н а дн и х е м оц ија. 3 У п р им ер у д о ћ и /д о л а з и т и д о да х а опо р а ви т и с е /опо р а в љ а т и с е од не ког и з не н а ђ е њ а (с т р а х а и тд.) и до ћи/до ла зи ти к се би не опи су је се сам страх, већ гу бље ње стра ха и по вра так ор гани зма у нор мал но ста ње. Он се, та ко ђе, за сни ва на пој мов ној ме то ни ми ји. О в а пој мов н а ме т о н и м и ја р е а л и з у је с е и у јед ном ф р а з е о ло г и зм у с а к а у з а т и в ном с е м а н т и ком, т ј. у ф р а з е о ло г и зм у ко ји о зн а ч а в а и з а зи в а њ е е мо т и в ног с т а њ а у не ко ме: од у з и м а т и (з а у с т а в и т и, п р е к и д а т и /п р е к и н у т и и сл.) ко ме дах. 3 И з н е н а ђ е њ е с е п о м н о г и м п с и хо л о з и м а н е од в а ја од с т р а х а, ш т о ћ е м о в и д е т и д а љ е у р а д у, а и не ки од фи зи о ло шких ефе ка та ових емо ци ја су слич ни, па не чу ди чи ње ни ца да се за ис каз и в а њ е о б е е м о ц и је м о же у п о т р е б и т и и с т и ф р а з е о л о г и з а м.

9 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ Фра зе о ло ги зми чи је је зна че ње за сно ва но на пој мов ној ме та фо ри У овој гру пи на ла зе се фра зе о ло ги зми чи је се зна че ње за сни ва на раз ли чи тим пој мов - н и м ме т а ф о р ам а. Т у с у ф р аз еолог из м и који о з н а ч а в а ју е мо т и в н а с т а њ а, т ј. он и ко ји и м а ју ме д и ја л но зн а че њ е, и ф р аз еолог изм и ко ји о зн а ч а в а ју к а у зи р а н а емо т и в н а с т а њ а, тј. има ју ка у за тив но зна че ње. Мо же мо при ме ти ти да се не ке ме та фо ре мо гу при ме нити на обе гру пе из ра за, док се не ке од њих ре а ли зу ју са мо у јед ној гру пи. У мно гим слу ча је ви ма уоче но је удру же но де ло ва ње ме та фо ре и ме то ни ми је. Као по себ на подгру па из дво је ни су фра зе о ло ги зми ко ји озна ча ва ју осо би ну, јер иако се њи хо ва зна ча - њ а ф о р м и р а ју н а о сно ву пој мов н и х ме т а ф о р а, оне с у в р ло спе ц и фи ч не и св а к а од њи х углав ном се ја вља у по је ди нач ним при ме ри ма Страх је смрт О ва кон цеп т у а л на ме т а фо ра о сно ва је не к и х фра зе о ло г и з а ма ко ји озна ча ва ју емо т и в но с т а њ е с т р а х а, д а к ле, с а мо о с е ћ а њ е, а л и и он и х ко ји о б е ле ж а в а ју к а у зи р а н а е мо т и в н а с т а њ а, т ј. и за зи ва ње с т ра ха код д руг ог. Најп ре ће мо се по за ба ви т и и з ра зи ма ме д и ја л ног з н а че њ а. То с у п р и ме р и ум и р а т и / ум р е т и (пре мре ти) од стра ха, жив умре ти (премре ти) од стра ха, до с м р т и се п ре п л а ш и т и (п ре с т ра ш и т и се и сл.), ни жив ни мр тав, умре ти жив и сви они има ју зна че ње ја ко се (у)пла ши ти, вр ло се бо ја ти, ја ко се прес т р а ш и т и. С т р а х с е кон це п т у а л и з у је к а о см р т од но сно к а о и з а зи в ач см р т и, у ко л и ко је дов ољ ног и нт ен зи т е т а. У сви м ф р а з е о ло г и зм и м а ја в љ а с е и е ле ме н а т и з не н а д но с т и, на гле по ја ве сен за ци је стра ха, па је страх за пра во не што од че га се мо же умре ти ако н а с сн а ђ е од јед ном, и з не н а д а, не сп р е м не. У зн а че њу и з р а з а и з ов е г ру пе с а д р ж а н а је, т а ко ђ е, и ком по не н т а и н т е н зи в но с т и. Сл и ч но с т ко ја би по в е зи в а л а и з в о р н и и ц и љ н и до мен мо гла би се тра жи ти у чи ње ни ци да је смрт, за пра во, пре кид и га ше ње свих те лесн и х фу н к ц и ја, док с у не к и од физ иолош к и х е ф е к а т а с т р а х а, т а ко ђ е, д ис фу н к ц и ја и у ко че но с т по је д и н и х де ло в а т е л а, к а о ш т о смо ви де л и у п р е т ход ном оде љ к у. Та ко би с е мо гло з а к љу ч и т и д а је и ов а ме т а ф о р а ме т о н и м и ј ск и з а сно в а н а. М но г и р е ле в а н т н и ауто ри, као што су Ке ве чеш, Бар се ло на и Леј коф, упра во и твр де да су углав ном све мет а фо ре з а емо ц и је ме т о н и м и ј ск и з а сно ва не на о сно ву ло г и ч ке ве зе и з ме ђу са ме емо ц и је и њ е н и х би хе ви о р а л н и х и фи зи о ло ш к и х м а н и ф е с т а ц и ја ( Д р а г и ће ви ћ 20 07: ). Ф р а з е о ло г и з а м у б и т и / уда р и т и ко г а ба хом к а у з а т и в ног је зна че њ а и на п р ви по глед де л у је в е о м а не п р о зи р но. Бу д ућ и д а с е у једној в арија нт и и зр аз а може јавит и и гл аг о л уд а р и т и, ме т а ф о р а ов де мо же би т и р е а л и з о в а н а и к а о страх је уда рац. По РМС, бах је за ста ре ла лек се ма и де фи ни са на је на сле де ћи на чин бу ка, ви ка ; си ла, на си ље. Психо ло г и ја је до к а з а л а д а је и з не н а д а н и н т е н зи в а н з ву к је д а н од у р о ђ е н и х ок и д а ч а ов е е м о ц и је ( Е kman 2011: 204). Под од ред ни цом бах се, и у Ско ко вом Е т и м о л о г и ј с ко м

10 82 Мила Драгић р је ч н и к у, у пр вом зна че њу на во ди (као име ни ца) пра сак, лу па, ви ка. Од исте осно ве до би ја ју се, на при мер, при лог из у б а х а с а зн а че њ е м и з не н а д а, као и гла гол б а н у т и, ко ји зн ач и л уп ит и, уд а ри т и; не о че к и в а но, и з не н а д а до ћ и (Skok 1971: 91 92). Ви д и мо, да кле, да се страх ов де ве зу је за кон крет ног иза зи ва ча, ко ји се де ли мич но от кри ва и у самом зна че њу фра зе о ло ги зма. Асо ци ја тив ни те сто ви не ких ауто ра, као што је В. Печја к, пок аз ал и с у д а с е с т р а х, ви ше од о с т а л и х е мо ц и ја, конце пт уа лно в ез ује з а св оје кон к р е т не и з аз ив аче, ш т о је н ај в е р о в а т н и је по с ле д и ц а њ е г о в е п ри м а р не фу н к ц и је с т а в љ а њ а о р г а н и зм а у од б р а м б е н и мод. Ис т о је з а к љу ч ио и Ке в е че ш, б а в е ћ и с е ме т а - фо ра ма за емо ци је (Дра ги ће вић 2010: 193) Страх је хлад но ћа Ф р а з е о ло г и зм и к а о ш т о с у крв се ко ме л е д и (с л е д и, з а л е д и) [у жилама] о с е ћ а т и в е л и- ки страх, ужас, пре стра ши ти се и но ге се под ким охла ди ле сле ди ти се од стра ха најб ољ е с е мо г у о б ја сн и т и пој мов ном ме т а ф о р ом страх је хлад но ћа. Људск а д уш а која с е бо ји до жи вља ва про цес сли чан оном у те лу ко је се смр за ва, али се, та ко ђе, мо же ис куси ти и ре а лан осе ћај хлад но ће у ста њу ве ли ког стра ха (Ри стић 2011: 122). Бу ду ћи да и објек тив ни фи зи о ло шки ефек ти стра ха и хлад но ће мо гу би ти ве о ма слич ни, што до - не к ле мо же мо ви де т и и и з сви х п р е т ход но а н а л и зи р а н и х ф р а з е о ло г и з а м а, н и је т е ш ко уви де ти ка ко је и ова ме та фо ра у су шти ни ме то ни миј ски за сно ва на. Ме та фо ра и ме то - н и м и ја че с т о де л у ју уд ру же но, и ов а к а в п р о це с н а зи в а с е ме т а ф т о н и м и ја. О в а по ја в а на ро чи то је честа код метафора за емоције, како, међу осталима, тврди и Хо сенс (Драги ће вић 2007: 164). У ок ви ру ов е г ру пе и з д в а ја с е подг руп а ф р аз е о ло г и з а м а с а ле к с е мом с р ц е. Њи хо в а зна че ња фор ми ра ју се на раз ли чи те на чи не, али су с раз ло гом об је ди ње ни на осно ву з а јед н и ч ког е ле мен т а њи хо в е лек си ч ке с т ру к т у р е. К р оз р а зл ич и т е к улт ур е и в е р ов ањ а мо же мо п р а т и т и си м б о л и к у с р ц а к а о це н т р а, п р е св е г а, чо в е ко в ог е мо ц и о н а л ног, а л и и ин те лек ту ал ног жи во та (Che va li er, Ghe er brant 1983: 621). Као што се на во ди у Асоц и ја т и в н о м р е ч н и к у ( П ип е р, Д р аг ић ев и ћ, С т еф а н о в и ћ : ), с р ц е с е в е о м а че с т о ја в љ а к а о с а д р ж а т е љ з а е мо ц и је и е н т и т е т е ко ји з а чов ек а и м а ју е мо ц ион а л н у в р едно с т. И М и л а н а Ра д и ћ Д уг оњи ћ н ав од и с рце к а о це нт а р чо в еко ви х о с ећ ањ а, п ри че м у мо же и з р а ж а в а т и р а до с т, з а до в ољ с т в о, ж а ло с т, с т р а х, б ол, б риг у, љу тњу и м ног е д ру г е е мо ц и је ( Р и с т и ћ, Ра д и ћ Д у г о њи ћ : 207 ). При ме р хлад но (т е с н о) је ко ме око с р ц а с а зн а че њ е м с т р а хо в а т и, б о ја т и с е, с т р е пе т и и м а д в е в а ри ја н т е и у з а ви сно с т и од т о г а с т р а х с е ов де кон це п т у а л и з у је к а о хлад но ћа или те ско ба. Емо ци ја се кон цепт у а л и з у је к а о хлад но ћа у ф р а з е о ло г и зм у ох л а д и л о с е ко ме с р ц е са зна че њем ја ко се упла ши ти, али се са мо ср це до жи вља ва као ма те ри ја или флуид који се може зале ди-

11 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 83 т и, т ј. п р о м е н и т и а г р е г а т н о с т а њ е. К а о ш т о је в е ћ р а н и је о бјаш њ ен о, ф из иол ош к и е ф е к т и с т р а х а и х л а дн оћ е с у с л и чн и, а и к ад а с е п л аш им о, з аис т а м ожем о о с ет ит и х л а д но ћу, п а је по в е з а но с т ов а д в а домен а јасн а, а мет он им и јск а з аснов ано с т по тп уно очи глед на, ако се узму у об зир те ле сне про ме не услед осе ћа ња стра ха. При мер л е д и т и с р ц е има ка у за тив но зна че ње и об ја шња ва се на исти на чин Страх је до ле Фра зе о ло ги зам па да ло (па ло) / си шло је ко ме ср це у пе те (у пан та ло не, у га ће) са знач ењ е м ј ако с е у п л а ш и т и, б о ј а т и с е, п р ед с т а в љ а з а п р а в о ко нк р ет из ац иј у о пш т ије о р и је н т а ц и о н е п ој м о в н е м е т аф ор е која г л ас и по зи тив не емо ци је су го ре, не га тив не емо ци је су до ле, ко ја је у скла ду са уоп ште ним схва та њем да је оно што је до бро оријен ти са но пре ма го ре, а оно што је ло ше до ле (La koff, Johnson 2003: 18). Страх, ко ји с е у ов ом с л у ч а ју в е з у је з а с р це, кон це п т у а л и з у је с е к а о не г а т и в н а е мо ц и ја. С е м а н т и- ка гла го ла па да ти или си ћи ука зу је нам на смер кре та ња на до ле, а ово зна че ње по јача но је упо тре бом лек се ма као што су п а н т а л о н е и га ће од но сно п е т а Страх је од у зе тост ор га на С убје к т и в а н о с е ћ ај од у з и м а њ а но г у че с т а је по с ле д и ц а и нт ез и вног о с ећ аја с т р ах а и мо же с е ви де т и у п ри ме ру но ге се ко ме о д с е к л е (п о д с е к л е, с к р а т и л е и сл.), ко ји има з н а ч е њ е п о с т а т и н е п о к р е т љ и в, у ко ч е н од в е л и ко г у з бу ђ е њ а, с т р а х а ; у п л а ш и т и с е; оста ти за па њен; не мо ћи се др жа ти на но га ма. Ја сно је да је пр во бит на ве за узро ка и по с ле д и це ов де ме т о н и м и ј ск а, а н а ов ој ме т о н и м и ји г р а д и с е ме т а ф о ри ч ко с х в а т а њ е стра ха као од се че но сти но гу. По ис т ом ме т а ф о ри ч но -ме т о н и м и ј ском мо де л у ф о р м и р а н а с у зн а че њ а и с ле де ћ и х фразеолош к и х јед ин ица: је зик се коме п от кра т ио не мо ћ и г о во ри т и од с т ра ха, оста ти (ста ти, с т а ја т и) ка о п р и ко в а н о с т а т и не по к р е т а н под у т и ц а је м к а к в ог о с е ћ а њ а (и з - не н а ђ е њ а, 5 стра ха и сл.) и и м а т и [т е ш ке] но ге као оло во (од оло ва) о с е ћ а т и т е ж и н у у но г а ма ка о по сле д и ц у с т ра ха, на по ра, бо ле с т и; не би т и спо со ба н за хо да ње, за т р ча ње. 4 С в о је в р с н о к р е т а њ е м о же с е з а п а з и т и и у и з р а з у с р ц е ко ме с к а ч е (ско чи) у гр ло у з н а ч е њу (у)пла ши ти се, бо ја ти се. Иако са др жи гла гол с ко ч и т и, ч и ја на м с е ма н т и к а у к а з у је на к р е т а њ е н а в и ш е, ов у ч и њ е н и ц у н е т р е б а п о г р е ш н о п р о т у м а ч и т и, бу д у ћ и д а с е з н а ч е њ е у ов о м с л у ч а ј у пре формира на основу већ поменуте метонимије фи зи о ло шки ефе кат стра ха за страх. Убр за ва - њ е п у л с а, ко ј е ј е н о р м а л н а ф и з иол ош к а п ос л ед иц а с т р а х а, п р о у з р о к у ј е с н а ж а н с у бј е к т и в н и о с е ћ а ј п у л с и р а њ а у п р е д е л у в р а тн е а рт ер иј е, п а с е о в а м ан иф ес т ац иј а д ож ив љ ав а к а о с ам о о с е ћ а њ е с т р а х а. 5 Истим при ме ром обе ле жа ва се и из не на ђе ност.

12 84 Мила Драгић Страх је зе лен О в а пој мов н а ме т а ф о р а је ме т о н и м и ј ск и з а сно в а н а је р у к а з у је н а п р о ме н у б о је л и ц а ус лед о с е ћ а њ а с т р а х а и м а н и ф е с т у је с е у ф р а з е о ло г и зм у п о з е л е н е т и о д с т р а х а ја ко се пре пла ши ти. Мо гу ће је да је у пи та њу баш зе ле на бо ја због то га што се на ла зи у хлад ном де лу спек тра, а страх се до жи вља ва као хлад на емо ци ја. Не ке емо ци је, ко је п р о у з р о к у ју а к т и в но с т и а г р е си в но с т, по п у т б е с а, до ж и в љ а в а ју с е к а о ц р в е не, т о п ле, у ве зи су са ва тром, а па сив не, хлад не емо ци је, по пут стра ха, у ве зи су са хлад ним б о ја м а к а о ш т о је з е ле н а. Та ко ђ е, з е ле н а б о ја л и ц а је б о ле сн и чк а и м рт в ачк а, н ас уп р о т здра во ру ме ној, а по што се страх по ве зу је и са овим до ме ни ма, мо гу ће је да и ова чи њени ца има уде ла у фор ми ра њу зна че ња. Ово се по ду да ра и са че сто ко ри шће ном ме таф о р ом емо ци је су бо лест, ко ја с е мо же п ри ме н и т и и у с л у ча ју с т рах а ( Д раг ићеви ћ 2010: 189). Пре ма Ре ч н и к у с и м б о л а, з е ле н а б о ја с е у в е ћ и н и с л у ч а је в а ја в љ а с а по зи т и в ном ко но т а ц и јом, иа ко је на гла ше но да мо же и ма т и д во ја к у п ри р о д у. Та ко се, на п ри ме р, з а сма рагд и зе ле ну зра ку ка же да: бу ду ћи да је ка дра све про ник ну ти, она је но си лац смр ти к а о и ж и в о т а и п р е м а т о ме, з е ле но по с је д у је и з ло т в о р н у моћ (C he va l i e r, G he e r b r a nt 1983: 785). У сред њем ве ку ова бо ја је сма тра на сим бо лом без у мља и зна ме њем лу дих. На не ким пред ста ва ма Са та на је сли кан са зе ле ном ко жом и очи ма, док у на ше вре ме, ка да фан та стично због знан стве них от кри ћа по но во за до би ва ко змич ко зна че ње, по - св е с е п ри р од но М а р си ја н ц и, т о је с т н ал и чје људскос т и, з ам иш љ ају у о бл ик у з елен и х в р а г о в а и л и чо вје ч у љ а к а, и л и опе т к а о би ћ а з е ле н и к р ви, ш т о и н с т и н к т и в но до би в а зн а че њ е св е т о г р ђ а (C he va l i e r, G he e r b r a nt 1983: 785). С в е ов о н а м г ов ори о мо г у ћно с т и схва та ња зе ле не бо је као сим бо ла не чег ло шег и не по жељ ног, што има не га тив ну ко - но та ци ју, па се и сто га мо же по ве за ти са стра хом Страх је ма те ри ја у са др жа те љу Ова ме та фо ра ре а ли зу је се у фразеологизмима који имају ка у зативну семантику плаш и т и (з а п л а ш и т и, у п л а ш и т и) ко г а, д р ж а т и ко г а у с т а њу с т р а х а. То с у ф р а з е о ло г и зм и т е р а т и (у т е р а т и, н а т е р а т и, ул и т и, с т е р а т и и сл.) коме страх у ко сти и угна ти страх [у ко с т и] ко ме. С е м а н т и к а гл а г о л а ко је је у р а з л и ч и т и м в а ри ја ц и ја м а ов ог и з - р аз а м ог ућ е у п от р еб ит и г ов ор и н а м д а с е с т р а х у н е к и с а д р ж а т е љ м о ж е у т е р а т и, уг н а т и или н а т е ра т и, па се кон цеп ту а ли зу је као жив ор га ни зам, али се мо же и ул и т и те се по и ма као теч ност. Та ко се оп шта ме та фо ра за емо ци је емо ци је су ма те ри ја (Клико в а ц : 19 2) мо же, д а к л е, кон к р е т и з о в а т и к а о м е т а ф ор а емо ци ја је теч ност или емо ци ја је жив ор га ни зам, ко је по м и њ е Рај н а Д р а г и ће ви ћ о б ја ш њ а в а ју ћ и с т а но ви ш т е Зол та на Ке ве че ша (Дра ги ће вић 2010: 153; Kli ko vac 2000: 192). У на шем слу ча ју емо - ци ја се на ла зи у са др жа те љу ко с т и м а, где је н а си л но у б а че н а од с т р а не не ког у г њ е -

13 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 85 тавача. Тело и његови различити делови у мно гим је зи ци ма се до жи вља ва ју као са држ ат ељи з а е моц и је ( Köve c s e s : 18 4). Ко с т и од но с но с ке л е т но с е ћ а с у с т ру к т у р а те ла и про жи ма ју га це лог, па би се мо гло за кљу чи ти да страх ко ји се у њи ма на ла зи об у зи ма чи тав ор га ни зам. Оне се, та ко ђе, на ла зе ре ла тив но,,дубоко у телу, па би чиње ни ца да је страх баш до њих до те ран мо гла би ти сиг нал ње го вог ин тен зи те та или ин тен зи те та си ле ко ја га та мо уте ру је Страх је бо ра вак у за тво ре ном про сто ру Н а ов ој мет аф ори поч ив а м ањ а г руп а и зр аз а : с а б и т и /с т е р а т и ког а у ти кву / миш ју ру пу / ора хо ву љу ску, ко ји по ред зна че ња иза зи ва ња стра ха има ју и ком по нен ту пот пуно по т и сн у т и, на д в ла да т и не ко г а. Ма т а фо ре бл и ске овој уоче не су и у д ру г и м је зи ц и ма (Драгићевић 2010: 153), али да би се значење ових фразеологизама у потпуности разуме ло, по т р е б но је р а з мо т ри т и к а ко с е и з а ш т о ови мо де л и р е а л и з у ју у н а шој к у л т у ри. У ле к си ч ком с а с т а ву н а и л а зи мо н а гл а г о ле к а о ш т о с у с а б и т и и с т е р а т и, ко ји зна че учи ни ти да не што уђе у не што дру го, ме ђу не што дру го, обич но си лом (у су же ни или ог р а н и че н и п р о с т о р). Гл а г о л ск а ком по не н т а з а х т е в а о бје к а т ко ји је би ће (и л и не ш т о што се за ми шља као та кво), а име нич ке лек се ме има ју бли ско зна че ње ма лог и огран и ч е н о г п р о с т о р а ( М р ш е в и ћ Ра д о в и ћ, : 14 4). У о в о м н и з у ф р а з е о л о г и з а м а т ај ог р а н и че н и п р о с т о р р е а л и з у је с е к а о т и к в а, м и ш ја ру п а и л и о р а хо в а љу ск а. Д а би смо с х в а т и л и н а ко ји н а ч и н је мо т и ви с а но зн а че њ е ови х и з р а з а, мо р а мо о т к ри т и к а к в а с е на род на ве ро ва ња и пред ста ве ве зу ју за објек те. Обич на осу ше на ти ква слу жи ла је као при ми тив ни суд за во ду, а од слич не бе ле ти кве (тул) мо гла се пра ви ти и по су да за ви но или клоп ка за ми ше ве и круп ни је жив о т и њ е. Д р а г а н а Мр ше ви ћ Ра до ви ћ ов де по с т а в љ а п и т а њ е д а л и је и з р а з мо т и ви с а н зна че њем клоп ке или су да за во ду. Ов де пра ти мо ње ну ана ли зу по ме ну тих фра зе о ло - г и з а м а ( Мр ше ви ћ Ра до ви ћ 20 08: ). С а м м и ш је см а т р а н де мон ском ж и в о т и њ ом у кој у с у с е н ако н с м рт и м ог л е м ат ер ијал из ов ат и н еч ис т е д уш е. Т ик в иц а с е, п ор ед св а ко д не в не у по т р е б е, ко ри с т и л а и к а о о б р ед н и п р ед ме т. М но г а б о ж а н с т в а, к а о ш т о је Све ти Са ва, и де мон ска би ћа по пут ђа во ла или чу ме (ку ге) има ли су ти кви цу у ко јој су др жа ли сво ју моћ. Из ли те ра ту ре је по зна то да је ти кви ца за во ду има ла ва жну улогу у на шем кул ту мр твих, бу ду ћи да се при са хра њи ва њу ти кви ца или не ки дру ги суд за во ду или ви но ста вља у гроб. Ово има осно ву у ста ром ве ро ва њу да су ду ше умр лих ве чи то жед не, јер у до њем све ту вла да стра хо ви та жеђ. Ово је би ло на ро чи то ва жно урад и т и када су у п и та њу би ле д у ше г ре ш н и ка, са мо у би ца и л и нек рш тен и х, је р су оне могле и з а зи в а т и в е л и ке не д а ће по с т а ју ћ и оп а сн и де мо н и. У т а к в е с у до в е н а л и к н а т и к ви ц у, ко ји су има ли су жен гр лић и мо гли да се за тво ре, по на род ном ве ро ва њу де мон ска си ла

14 86 Мила Драгић се мо гла уву ћи и ухва ти ти. Миш, ко ји је имао уло гу у на род ном ле че њу и ба ја њу, хватан је и у бо цу, као екви ва лент ти кви це. Из свих на ве де них ве ро ва ња и оби ча ја (ко јих има још мно го, али сма тра мо да их је ов де не по треб но на во ди ти), мо же се за кљу чи ти да је т и к в иц а (и л и н ек и њ е н с у пс т ит уе н т) с л уж ил а з а х в ат ањ е н еч ис т и х д уш а и д ем он а б о ле с т и, ш т о по т в р ђу је д а је би л а м а г и ч н и п р ед ме т ( Мр ше ви ћ Ра до ви ћ 20 08: ). Одав де је ве о ма ја сна мо ти ва ци ја зна че ња из ра за са би ти у ти кву. И з ра з са б и т и (с т е ра т и) ко г а у миш ју ру пу са свим је ја сан ако се узме у об зир претходно о б ја ш њ е н а п ри р о д а м и ш а к а о де мон ске ж и в о т и њ е. М и шја руп а с х в ат а с е к а о ску че ни про стор у ко ји се де мон мо же са те ра ти (Мр ше вић Ра до вић 2008: 143). У т у м а че њу п ри ме р а с а б и т и ко г а у о р а х о в у љу с к у н а ш а е т но г р а ф ск а г р а ђ а н и је од в е л и ке по мо ћ и је р не д а је по с е б н и х по д а т а к а о т о ме ш т а с е с а т е ру је у о р а хо ву љу ск у, из у зев то га што се мо гу до ве сти у ве зу миш и ора си у по је ди ним об ре ди ма из кул та преда ка. Из ру ског ма те ри ја ла са зна је мо да по сто ји ве за из ме ђу де мо на и ора ха, па мо же - мо з а к љу ч и т и д а је з н ач ењ е ф р аз еол ог из м а н ас т ал о н а с л ич а н н ач и н к а о и з н ач ењ е прет ход них (Мр ше вић Ра до вић 2008: 143). У сви м с л у ч а је ви м а у с у ш т и н и с е ме ш а ју о би ч а ји и з св а ко д не в ног ж и в о т а, у ко јим а у ч е с т в у ј у о б и ч н е ж и в о т и њ е и п р ед м е т и, и о б р ед н и о б ич аји у којим а п р едм ет и по ста ју ма гич ни, а уче сни ци де мон ска би ћа. Баш ова дво ја ка прак са ве ро ват но је моти ви са ла по ме ну те фра зе о ло ги зме и да ла им зна че ње пре стра ши ти ко га (као жи во - т и њи ц у де мо н а), с а т е ру ју ћ и г а у с уже н п р ос т о р (ш уп љин у т ик в е, рупе, љуске), ч ији је и з л а з ко нт р ол ис а н (м о ж е с е з а т в о р и т и, к а о т и к в а) и л и с е м ож е н а дг л ед ат и (м и шја рупа), у ко ји је не п ри ја т е љ с а мо п ри в р е ме но по т и сн у т и ви ше на дм уд р ен нег о поб еђен, пре ду хов ним не го фи зич ким мо ћи ма (Мр ше вић Ра до вић 2008: ) По р ед б е н и ф р а з е о ло г и зм и По ред бе н и фра зе о ло г и зм и са зна че њем б о ја т и се и бе жа т и п ред к и м (ч и м) ра з л и к у ју се од оста лих гру па на осно ву ком по нен те ко ја по ка зу је да је не ко или не што узро ко вало с т р а х и е в е нт уа лно подс т ак ло дож ив љ ав ач а н а пок р ет ањ е одб р а мб еног мех ан изм а (б еж ањ е, у к л а њ а њ е). При ме р е бо ја т и с е ко г а, че г а ка о ж и в е в а т ре / г р о м а /к у ге, бо ја т и се ко г а, че г а као ђа во к р с т а /т а мја на н и је би ло мо г у ће об ја сн и т и са мо по мо ћу кон цепт у а л не ана л и зе бу д у ћ и да су у п и та њу ком по нен т н и фра зе о ло г и зм и, у ко ји ма гл а г о л, к а о оба ве зан струк тур ни кон сти ту ент фра зе о ло ги зма, чу ва сво је лек сич ко зна че ње (Мр ше - вић Ра до вић 1987: 63). Сам гла гол, да кле, упу ћу је на зна че ње осе ћа ти страх, док се д ру г и м де лом суг ери ше п ри р о да емо ц и је, и т о по с т у п ком пор еђењ а. О вде с е значењ е и н т ен зи в ног с т ра ха ис к а зу је у вођењем њег овог и з а зи в а ча, па би се ови п ри ме ри, због ве зе у зро ка и по сле д и це, у на че л у мо гл и под ве ст и под ме то н и м и ју. За њи хо во т у м а че њ е

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп

More information

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а

More information

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ

More information

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T

More information

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008

More information

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra

More information

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a

More information

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка 18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by

More information

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли

More information

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа

More information

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА * Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in

More information

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:

More information

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v

More information

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs

More information

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д

More information

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve

More information

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка) Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n

More information

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО

More information

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про

More information

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И * Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs

More information

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.

More information

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог

More information

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у

More information

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА

More information

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка

More information

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u

More information

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са

More information

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо

More information

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и

More information

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји

More information

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.

More information

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом

More information

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1 Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА

More information

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А * Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А

More information

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v

More information

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o

More information

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу

More information

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b

More information

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра

More information

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н

More information

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла

More information

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n

More information

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с

More information

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА

More information

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,

More information

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ * Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a

More information

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art

More information

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, Psihologija polnih razlika i sličnosti) From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute

More information

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ * Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s

More information

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d

More information

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs

More information

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни

More information

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ

More information

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли

More information

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП

More information

Деци је место у породици

Деци је место у породици Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори

More information

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,

More information

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би

More information

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У * Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми

More information

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ

More information

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c

More information

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу

More information

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства Пр ви део Се дам на че ла ду хов ног спо кој ства Увод Суочавање са страхом очи у очи Јед ног да на зе мљо трес је по тре сао зен храм. Тло је по че ло да се тре се, гра ђе ви на је по че ла да се ру ши,

More information

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s

More information

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ

More information

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад

More information

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ

More information

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d

More information

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ

More information

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л

More information

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук

More information

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з

More information

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e

More information

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @

More information

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА

More information

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ

More information

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a

More information

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра

More information

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.

More information

О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1

О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 Слађана Цукут (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци) Научни рад УДК 81 276.4(497.6 Дервента) О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 САЖЕТАК У овом раду прика за ни су ме ха ни зми на стан ка не ких

More information

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри

More information

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски

More information

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА

More information

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ

More information

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к

More information

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ

More information

КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ ЈЕ СТИ

КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ ЈЕ СТИ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443149T УДК 82.09:111.82 821.163.41.09-32 Пекић Б. оригиналан научни рад КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ

More information

Дете у систему социјалне заштите

Дете у систему социјалне заштите Дете у систему социјалне заштите Издавач Центар за права детета Скендер-бегова 20/12 11000 Београд тел. + 381 11 33 44 170 е-mail: office@cpd.org.rs web site: www.cpd.org.rs За издавача Милена Голић Ружић

More information

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT ) Пре глед ни чла нак 343.221 doi:10.5937/zrpfns51-15493 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В

More information

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2 ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2 NOVI SAD 2015 UDC 81 25 И з в о р н и н а у ч н и р а д М а ри н а К а т и ћ Је л и с а в е т а Ша ф р а њ П РЕ ВО

More information

И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ

И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ М А РИ ЈА Л И П КОВ С К И И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ П ЕР Ф ОР М Е РА 1. Увод 258 На ш а к ул т у р а и с т о в р е м е н о т е ж и б е

More information

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај

More information

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Д А ВОР П А ВЛО ВИ Ћ НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Обожаваоци једног од најеминен тни ји х у мје т ни ка да на шњи це, Ни ка Кеј ва, вје ро ват но су упо зна ти са

More information

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА

More information

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону УДК: 271.2-248.44-277 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 165 172. Побожна фризура Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија,

More information

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 1

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 1 Драгана Корда Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 811.163.41 37 ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 1 САЖЕТАК Пред мет ис тра жи ва ња у овом ра ду је су фра зе о ло шке

More information

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ

More information

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

More information