МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Transcription

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950), Живојин Бошков ( ), Рајко Николић ( ), академик Славко Гавриловић ( ), др Александар Магарашевић ( ), др Младен Стојанов ( ), др Милован Митровић ( ), академик Часлав Оцић (2005 ) 153 (4/2015) Уредништво Др Бошко БОЈОВИЋ (Француска) Др Милан БРДАР (Београд) Др Рајко БУКВИЋ (Београд), заменик главног и одговорног уредника Др Бранислав ЂУРЂЕВ (Нови Сад) Др Масајуки ИВАТА (Јапан) Др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ (Београд) Др Милош МАРЈАНОВИЋ (Нови Сад) Др Милован МИТРОВИЋ (Београд) Др Драго ЊЕГОВАН (Нови Сад) академик Часлав ОЦИЋ, (Београд) Др Питер РАДАН (Аустралија) Др Панајотис Г. ХАРИТОС (Грчка) Др Срђан ШЉУКИЋ (Нови Сад) Секретар уредништва Владимир Николић Главни и одговорни уредник Академик Часлав ОЦИЋ Copyright Матица српска, Нови Сад, 2015

3 ЗМСДН ISSN UDK 3 (05) ГОД. LXVI БР. 153 (4/2015) СТР З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 153 (4/2015) НОВИ САД 2015

4 Илустрација на корици гравира Захарије Орфелина Човек пише за столом

5 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES Миша Ђурковић Miša Đurković ЕКОНОМСКА ТЕОРИЈА ECONOMIC THEORY ДИСТРИБУТИВИЗМА OF DISTRIBUTISM Александра Новаков Aleksandra Novakov ДРУШТВЕНИ ЗНАЧАЈ СРПСКЕ SOCIAL SIGNIFICANCE OF ГИМНАЗИЈЕ ДОМ НАУКЕ THE SERBIAN GRAMMAR SCHOOL У СОЛУНУ ( ) THE HOME OF SCIENCE IN THESSALONIKI ( ) Александар М. Гајић Aleksandar M. Gajić СВЕТСКА КРИЗА И СВЕТСКА WORLD CRISIS AND WORLD ДРЖАВА У КОНЦЕПЦИЈИ STATE IN JACQUES ATTALI S ЖАКА АТАЛИЈА CONCEPTION Весна Ђукић и Биљана Ђукић Vesna Đukić and Biljana Đukić ПРАВОСЛАВНА КУЛТУРА У ORTHODOX CULTURE IN СЕКУЛАРНОЈ ДРЖАВИ: ПРАВНО- A SECULAR STATE: LEGAL AND -ПОЛИТИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ POLITICAL INSTRUMENTS OF ПРОСВЕТНЕ И КУЛТУРНЕ EDUCATIONAL AND CULTURAL ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ POLICIES IN SERBIA Слободан Бјелица Slobodan Bjelica ВОЈВОДИНА И УСТАВ ИЗ VOJVODINA AND THE CONSTITUTION ГОДИНЕ: ОД АУТОНОМИЈЕ OF 1974 FROM THE PROVINCIAL УНУТАР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДО AUTONOMY TO THE КОНСТИТУЕНСА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ CONSTITUTIONAL ELEMENT OF ФЕДЕРАЦИЈЕ THE YUGOSLAV FEDERATION

6 Јелена Глушац Jelena Glušac КНЕЗ И ДЕСПОТ СТЕФАН PRINCE AND DESPOT STEFAN ЛАЗАРЕВИЋ И МАНАСТИР LAZAREVIĆ AND MONASTERY ВЕЛИКА ЛАВРА СВЕТОГ OF GREAT LAVRA OF SAINT АТАНАСИЈА НА СВЕТОЈ ГОРИ ATHANASIUS ON MOUNT ATHOS Ђурђа Солеша Гријак Đurđa Soleša Grijak and и Анида Фазлагић Anida Fazlagić ДИМЕНЗИЈЕ МОТИВАЦИЈЕ YOUNG FEMALE STUDENTS AND СТУДЕНТКИЊА ЗА THE MOTIVATION DIMENSIONS РОДИТЕЉСТВО FOR PARENTHOOD Станислав Зекић и Бојан Матковски Stanislav Zekić and Bojan Matkovski РАЗВОЈНЕ МОГУЋНОСТИ DEVELOPMENT OPPORTUNITIES РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА СРБИЈЕ FOR RURAL AREAS OF SERBIA Душко Кузовић и Недељко Б. Стојнић Duško Kuzović and Nedeljko B. Stojnić АРХИТЕКТУРА ВОДЕНИЦА ARCHITECTURE ПОТОЧАРА У ЦЕНТРАЛНОМ OF WATER MILLS IN ДЕЛУ ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ И THE CENTRAL PART ИСТОЧНЕ БОСНЕ OF WESTERN SERBIA ХРОНИКА / CHRONICLE ОБЈАВЉЕН ШЕСТИ ТОМ СРПСКОГ БИОГРАФСКОГ РЕЧНИКА ОСВРТ / REVIEW Маринко М. Вучинић ОГЛЕДАЛО ВЛАДАРА (Александар Гајић, Огледало владара: Константин Михаиловић и Макијавели, Институт за европске студије, Београд 2014) ПРИКАЗ / BOOK REVIEW Софија Божић ДОКУМЕНТА О УЈЕДИЊЕНОЈ ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ (Василије Ђ. Крестић, Аустроугарска грађа о Уједињеној омладини српској, Матица српска, Нови Сад 2015) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE

7 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC UDC 330:929 Chesterton G. K. DOI: /ZMSDN D ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ЕКО НОМ СК А Т Е О РИ ЈА Д И СТ РИ БУ Т И ВИ ЗМ А М И Ш А ЂУ Р КО ВИ Ћ Ин сти тут за европ ске сту ди је, Трг Ни ко ле Па ши ћа 11, Бе о град, Србија m dju r kov@g m a i l.c o m СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду * ана ли зи ра на је еко ном ска те о ри ја ди стрибу т и ви зм а. Ау т о р н ај п р е о б јаш њ ав а д а је д и с т ри бу т и ви з а м и деј н и п р а в а ц ко ји је у ан гло - аме рич ком све ту на стао као раз ра да со ци јал ног уче ња римо к а т ол и чке ц рк в е. И ако н ије добио с т а т ус к а к а в и м а ју гл а в не ш ко ле у са вре ме ној економској мисли, дистри бу ти ви зам и да ље оп ста је као спе цифи чан пра вац со цио-еко ном ског ми шље ња. У ра ду се по себ но ис тра жу ју и де је к л а си ч ног д и с т и бу т ив из м а. Ау т о р с е ус р ед с р е ђу је н а д в е о снов не к њи г е Ги л б е р т а Че с т е р т о н а и н а д в е н ај в а ж н и је еко ном ске к њи г е Х и ле р а Бе ло ка. Ови ау то ри су ука зи ва ли на про блем кре та ња ка та ко зва ној сер - ви л ној д р ж а ви у ко јој м а њи б р ој к а п и т а л и с т а в л а д а н а д п р о ле т е ри м а ко ји по л а ко до би ја ју и з а ко ном с а н к ц и о н и с а н и р оп ск и с т а т ус. К а о ле к з а ов о кре тање и за ко лек ти ви зам, они су пред ла га ли низ ме ра за поновну широ - к у д и с т ри бу ц и ју в л а сн и ш т в а н а д с р ед с т ви м а з а п р о и з в од њу. Н а к р а ју с е да је пре глед жи во та ове иде је у 20. ве ку све до са вре ме них ди стри бу ти виста по пут Џо на Ме де и ла и Ала на Кар лсо на. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: ди стри бу ти ви зам, еко но ми ја, вла сни штво, Честер - тон, Бе лок, сер вил на др жа ва Из да вач ке ку ће Отач ник и Бернар, по уред нич кој иде ји Бла го ја Пант е л и ћ а по д у х в а т и ле с у с е в е о ма з а ма ш ног и з а х т ев ног по с ла да у пе т нае с т т о мо в а о б ја ве и з а бра на дела Ги лб е рт а К ит а Чес т е рт она (G i lbe r t Keit h C h e s t e rt o n). Међу и з аб р ан и м н ас л ов им а, п ор ед ф и кц ије и е с ејис т ике, налазе се и не ки ва жни те о риј ски ра до ви, укљу чу ју ћи и две кључне књиг е ко је с е ба в е еко ном ск и м п и т а њи ма, од но сно п р облем има пол ит и чке еко но м и је сх в аћене у најш ир ем см ис л у. О Чес т е рт онови м пол ит и чк и м * Ра д је н а с т а о к а о д е о п р о је к т а ко ји п о д р ж а в а М и н и с т а р с т в о п р о с в е т е, н а у ке и т е х н о л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је.

8 654 и де ја ма код на с је п и с а но в е о ма ма ло и т о с а мо у п у бл и ц и с т и ч ком ви д у. Појав а пом ињ а н и х к њи г а св а к а ко је до б а р по в од д а с рпск у а к аде мск у ја в но с т у по знамо с о сновн и м и дејама и на с ле ђем по с е б ног еко ном ског, по ли тич ког, дру штве ног и идеј ног прав ца ко ме је ау тор при па дао дис т р и бу т и в и з м а 1. Че стертонове к њиге о који ма го воримо су Шта не ва ља на све ту (пр ви пут об ја вље на 1910) и Обр и с з дра в ог ра з у м а (1926). Уз два спи са Хи ле ра Бе ло ка (Hi la i re Bel loc), Сер вил на др жа ва (1912) и Есеј о об но ви вла сништва (1936 ), оне ч и не о снов н и кор п ус д и с т ри бу т и ви с т и ч к и х по гле да на еко ном ска п и та ња, а са м и м т и м и на си стем вред но ст и и по жељ но у ре ђе ње д руштва и д ржаве. Џорџ Бернард Шо (George Bernard Show) је својевремено ско в а о ко в а н и ц у Че с т е р бе л ок ко ја и да на с од р е ђу је с рж д и с т ри бу т и вис т и ч ког на с ле ђа у д ру ш т в е ној и еко ном ској т е о ри ји. Оси м њи х д в о ји це, нај зна чај ни ја име на у ра ној фази овог покре та би ли су ир ски до ми ни кански све ште ник Вин сент Мек Неб (Vin cent McNab), те пи сац и ар хи тек та Ар т у р Пен т и (A r t hu r Pe nt y), ко ји је ра з ви ја о и де је бл и ске х ри ш ћ а н ском социјализму, залажући се за обнову раднич ких гил ди. У САД тре ба из дво - јити новинарку и активисткињу Дороти Деј (Dorothy Day), једну од оснив а ча Ка т о л ич ког рад н ич ког п о к ре т а и ча со пи са Ка т о л ич к и рад н и к. Ди стри бути ви зам, на рав но, не спа да у нај у ти цај ни је школе економског ми шље ња по пут нео кла си ке, кеј нзи зма, ау стријске школе или мо - не т а ри зма. Ме ђу т и м, т рај н и спо р о ви л и б е р т а ри ја на ца с њи ма, по д р ш к а од ре ђе н и х де ло ва ри мо ка то л и ч ке ц р к ве овом на сле ђу, ве л и ка по п у лар нос т ме ђу ју жњач ким аграр ним по кре ти ма у Аме ри ци, као и рад не ких зна чајн и х не о д и с т ри бу т и ви с т а по п у т Џо на Ме де и ла (Joh n Med ai lle), од рж ав ају ово на сле ђе п ри ли ч но ж и вах ним. Шта ви ше, сва ка ве ли ка еко ном ска к ри за по п у т ов е пос лед њ е и з 20 08, в ра ћ а д и с т ри бу т и ви з а м у с р е д и ш т а де ба т а ; ако не због мо гу ћих ре ше ња, а он да сва ка ко због вр ло ко ри сних ин струме на т а з а т у ма че њ е и з в о ра к ри з е. На ра в но, ч и њ е н и ца да је Че с т е р т он и да љ е је да н од нај у т и цај н и ји х п и с а ца и и н т е лек т у а ла ца 20. ве к а, к а ко зб ог с о л и д не ч ит анос т и њ ег ови х к њи жевн и х к ла си ка, та ко и због не ве ро ват ног у т и ца ја на к њижевн у ел ит у, доп риноси од р ж а в а њу и н т е р е с о в а њ а и з а њ е г о в е т еори јске р адов е, п а т а ко и з а д и с т ри бу т и ви з а м. По след њи до п ри но с об но ви и н т е р е с о в а њ а з а ди стри бу ти ви зам дао је Ми шел Уел бек (Mic hel Ho u el le becq ) сво јом контро верз ном и ве о ма успе шном књи гом Покоравање. Ч итаоц и ће се сет ит и да л и де р Му с л и ма н ског брат с т в а на кон по б е де на п р ед с ед н и ч к и м и з б о - ри ма у Ф ра н ц у ској и ф о р м и ра њ а в ла де, ода би ра да сп р о в е де у п ра в о д и- ст ри бу т и ви ст и чк и п рог рам, ш то у з помоћ сауд ијск и х средстава даје веома до бре еко ном ске ре зул та те [U el bek 2015: 129, 134]. Овај по ку шај је за ним љи в је р ау т ор в р ло де т а љ но ра з ра ђу је је да н мо г у ћ и мо де л р е а л не п риме не д и с т ри бу т и ви с т и ч к и х на че ла у п ра к си. 1 У на шој пу бли ци сти ци сре ћу се још и ва ри јан те ди стри бу ти зам и ди стри бу ци о низам. Опре де ли ли смо се да ен гле ски тер мин d i s t r i b u t i s m п р е в о д и м о п о а н а л о г и ји с ко н з е р - ва ти ви змом да у срп ском ко ри сти мо из раз д и с т р и б у т и в и з а м.

9 655 * У ис т о ри ји д ру ш т е н и х и по л и т и ч к и х т е о ри ја, д и с т ри бу т и ви з а м с е по сма т ра као ан гло сак сон ск и до п ри нос ра з ра д и и де ја ко је су под ок ри љем ри мо к а т о л и ч ке ц р к в е п р ед с т а в љ е не у ен ц и к л и ц и Но ве ства ри (Re rum no va r um). Уто л и ко је ис п равно рећ и да је д ист рибут ивизам у неком ш ирем см и с л у на с т а о к а о де о кор п у с а с о ц и ја л ног у че њ а ри мо к а т о л и ч ке ц р к в е у 20. век у. Енц ик л ик а Но ве ства ри најзначан ији је доп рино с и п р еломна тач ка у из град њи но вог со ци јал ног уче ња цр кве. Она чи ни фун да мен талн и п ре лом у т рад иц ији з апа дног х риш ћ а нс т в а је р је т име ц рк в а одус т ала од ф р о нт а лн о г с укоб љ ав ањ а с д ем ок р ат ијо м и с ек ул а рн и м с в ет о м, и одл уч ил а д а п рих в ат и н аче лн у од в оје но с т ц рк в е и д рж ав е, т е д а уђ е у ди ја лог и бор бу за сво је ме сто у јав ној сфе ри. До тог обр та у ма ју ни је до шло пре ко но ћи. Ве ли ки број цр кви бли ских ин те лек ту а ла ца по пут Ла ме неа ( Hu gu es-félicité Robert de Lamenna is), Монталам бе ра (Char les For bes René de Mon ta lem bert), би ску па Вилхе л ма фон Ке т е ле ра ( Wi l hel m -Em a nuel von Ket t e le r), Ку рч ија (Ca rlo Mar ia Cur ci) и гру пе око ча со пи са Ка т о л ич ка ц и в и л и за ц и ја (La Civiltà Cat to li ca) и тд., де це н и ја ма је п ри п р е ма о ц р к ву з а но ви п ри с т у п [ Ђу ркови ћ 2010]. М но г и од њи х су д и рек т но у т и ца л и на Бе ло ка, фра н ц у ског ри мо ка т о л и ка ко ји се п ре се л ио у Бри т а н ију. Чес т е рт он је под њег ови м у т ицајем п реша о н а ри мо к а т о л и ц и з а м Но о си м ч ињ ен ице д а с у њи х д в ојиц а бил и п ри па д н и ц и ов е кон фе си је, с а мо у че њ е д и с т ри бу т и ви зма у по т п у но с т и ба шти ни ка то лич ко на сле ђе, по ве зу ју ћи на тај на чин Ен гле ску с кон тинен т а л ном ри мо к а т о л и ч ком т ра д и ц и јом. Уо би ча је но су прот ста вља ње Бри та ни је као про те стантско ка питали стич ке с кон ти нен тал ним др жа ва ма у ко ји ма је ка пи та ли зам због кат о л и ч ког н а с ле ђ а у в ек носио е лемент е с о л и д а р но с т и, д ру ш т в е но с т и и со ци јал но сти, у осно ви ни је по гре шно. Ди стри бу ти ви зам се сма тра идејним до при но сом ан гло -аме рич ког ка то ли ци зма, ко ји је деловао као крит и к а у о сно ви п р о т е с т а н т ског и н д и ви д у а л и с т и ч ког к ап ит ал изма и њем у на и з глед с у п р о т с т а в љ е ног с о ц и ја л и зма. Да к ле, он би био јед на, бри т а н- ска, гра на раз во ја на че ла и смер ни ца из Но в и х с т в ар и, ко ја се пру жа п ар але лно с пол ит и чком х риш ћ а нском демок р ат ијом (односно њ ен и м п ре т ходн иц има народњац има), и економ ск и м у че њем со ц и ја л но -т р ж и ш не привреде, од носно ордолиберализма. То су заправо три најважније идео - ло ш ке г ра не п р о ис т е к ле и з с о ц и ја л ног у че њ а ри мо к а т о л и ч ке ц р к в е. Али, кад се го во ри о ње го вим пре те ча ма и из во ри ма, не тре ба за бо рави ти ни ау тен ти ч но ен гле ско и ли амери чко наслеђе. Џон Стјуарт Ми л (Joh n Stu art Mill) је, на при мер, и да нас на уда ру ли бер та ри ја на ца због сво јих пози т и вн и х с т а в о в а о ко о пе ра т и в а ма к а о још јед ном мо г у ћем о б л и к у с ло - бодног уд руж ивањ а рада и с редс т ава који т реба да пос т оји поред ос т ал и х п ри в р ед н и х фа к т о ра. Ро б е р т Н и з б е т ( Ro b e r t Nis b et) с п ра в ом по м и њ е и ин ди рект ни ути цај Бер ка (Ed mund Bur ke) [Nis bet 1977: 20, 21]. Али, мож да је још з а н и м љи ви ја т ра д и ц и ја ко ја је м но г о у т и ца ла на М и ла и ко ју је он с ле д ио у по л и т и ч к и м сп и си ма. То је на с ле ђе т а ко зв а н и х Пе сн и к а с је зе ра, п ре све га Вор дсвор та ( Wil li a m Wor d swor t h), Колриџа (Samuel Taylor

10 656 C o le r id ge) и С а у т и ја ( Ro b e r t So ut hey) ко ји су бра н и л и и деју малог пос еда и п ри в ат не и мо ви не к а о не о п ход не и не и з б е ж не о сно в е би ло ко је, па и по л и т и ч ке с ло б о де. Ст о г а и М и л у св о ји м де л и ма к а о и де а л не п ри ме р е де мо к ра т и је на в о д и д р ж а в е ко је по п у т Ш в ај ца р ске по ч и в а ју на ш и р о ко ра ш и р е ном ма лом по с е д у ко ји омо г у ћ а в а по је д и н ц и ма и по р о д и ца ма да са ми се бе из др жа ва ју и да не за ви се од дру гих [Đurković 2006: 246]. З а д и с т ри бу т и ви с т е је в а ж но и н а с ле ђ е Ви л и ја м Коб ет а ( Wi ll ia m C ob b et t), зна чај ног па м фле т и с т е и по с ла н и к а и з п р в е по ло ви не 19. в е к а, ко ји с е з а ла г а о з а к а т о л и ч к у ема н ц и па ц и ју, бри т а н ск и на ц и о на л и з а м и од бра н у ру ра л ног на ч и на ж и в о т а. К а о по с ла н и к био је ош т а р к ри т и ча р За ко на о си ро ма ш н и ма из г о д и не за ко ји је т вр д ио да ра за ра по ро д и- цу и чи тав при род ни си стем имо ви не. У Аме ри ци је пак овај си стем иде ја з а н и м љи в он и ма ко ји ч у в а ју ја к у ју ж њ ач к у т ра д и ц и ју п и о н и ра и а г ра р - н и х по к р е т а. Д ру г а д в а у по ри ш т а с у г е не ра л но ри мо к а т о л и ч ко на с ле ђе у САД, ко је постаје све утицајније и значајније, као и савремени хришћанск и си н д и к а т и. * Док је Че с т е р т он св о је д ис т ри бут иви с т и ч ке и де је и з но сио у ма н и ру р е а г о в а њ а, па р т и к у ла р не к ри т и ке и ви ше п у бл и ц и с т и ч ком ви д у, Б е лок је са Се р в и л ном др жа вом изнео сис т емат ск и п рог ра м који к реће од сам и х дефи н иц ија феномена којима с е бави. О н је с еб е смат ра о к ат ол иком који на сто ји да ра з ра д и и п ри каже економска начела изнета у Нови м с тварима. И з а и с т а, а ко с е по гле да г е не ра л на по с т а в к а ове ен ц и к л и ке, ра з ло зи зб ог ко је је на пи са на, као и чи тав низ кон крет них по гле да и ме ра ко ји се уну тра на ла з е, уо ч и ће мо да је Б е лок з а и с т а с ле д ио њ ен п у т. Кр е н у ће мо с т о г а с а крат ким из ла га њем оно га што се у тој ен ци кли ци на ла зи 2. Писци на са мом по чет ку по ка зу ју да је осно ви про блем рад нич ко пита ње, од но сно по ло жај ра д н и ка. Бе лок је т о ка сн и је звао п ро бле мом п ро - лет а ри за ц и је ра д н и ка. У по сла н и ц и се су п ро т но п ро т е с т а н т ском д у ху у л ибера л ној економској т еорији т врд и да ра дн иц и н ису сам и к риви због свог бед ног по ло жа ја. Осу ђу је се у к и да ње за нат ск и х г и л д и, на кон че га је ра д н и к ос тао на ве т ро ме т и н и, не за ш т и ћен и из ло жен нео б у зда ној кон к у- рен ци ји и не чо веч ним по сло дав ци ма. У у во д у се та ко ђе на гла ша ва п ро блем зе ле на ше ња, од но сно не норма лног понашања банака, ка о и п роблем све при сут ни јих мо но по ла у про из вод њи и тр го ви ни, ко ји гуше конкуренцију. На кон уво да има мо те зу о социјализму као погрешном леку и антите зу у ви ду на бра ја ња ствар них ле ко ва и за да та ка цр кве гле да но из те пер - спек т и ве. Го во ре ћ и о с о ц и ја л и зм у п и сц и о су ђу ју њег ово и нсис т ирање на под ри в а њу п ри в ат ног в ла сн и ш т в а и сво ји не. За в ла сн иш т во с е т в ри да је п ри р одно и да да је чо ве к у си г у р но с т: и б о ж а н ск и и људск и з акон и бране п ри в а т но в л а сн и ш т в о. Д ру г и с е г ме н т к ри т и ке, уско по в е з а н с п р ви м, је с т е п р о блем од но с а с о ц и ја л и с т а п р е ма по р о д и ц и. П и сц и и н си с т и ра ју 2 О в д е ко р и с т и м о х р в а т с к и п р ев од који с е м о ж е н а ћ и н а с т р а н и ц и pa- - s v a n a s t a z i ja.c o m /i m a ge s /d o k u m e n t i / Re r u m _ n o v a r u m.p d f

11 657 на зна ча ју с ло б од ног п р е но ше њ а на с лед с т в а к а о мо т и в а з а ра д и к а о и н- с т румент а оч ув ањ а пор од и чног в л асн иш т в а. С оц ијал ис т има с е з амер а што уки да ју ро ди тељ ску власт у ку ћи и уме сто ње уво де др жав ну до но - се ћи по мет њу и су зби ја ју ћи мо тив за мар љи вост и иницијативу појединца. Пр е л а з е ћ и н а п р о г р а м де ло в а њ а, п и с а ц под с е ћ а да н а з е м љи не м а ра ја, да мо ра да се ра ди и па ти, те да је не јед на кост у не ком об ли ку не изб е ж на. Ц р к в а св ој з а да т а к ви д и у оч у в а њу мо ра ла, под у ча в а њу љу д и и из м и ре њу к ла са. Уво де ћ и мо т и в, ка сн и је ве о ма ва жа н за д и с т ри бу т и ви с т е, ка же се да је об но ва дру штва мо гу ћа са мо уз об но ву хри шћан ске ве ре и вр ли на: пра вед но је, ако се про па да, вра ти ти се на по че так. Од др жа ве се т ра ж и да по ш т у је и бра н и в ла сн и ш т в о, да у ме р е но по ма же си р о ма ш н и- ма и не вољ ни ма, и да пре све га бра ни људ ско до сто јан ство, ако тре ба и од са мог чо ве к а ко ји о т о ме не во д и ра ч у на. Тра ж и се п ра вед н и м и н и м у м од по сло да ва ца ако се да је ма ње од ње га он да је то не прав да. Но и на кра ју тог де ла се под вла чи да др жа ва тре ба да во ди ра чу на о то ме да обе с т ра не (по сло да в а ц и ра д н и к) ис п у не сво је д у ж но с т и, да с е сп р е ч и су ко б ме ђу њи ма, али да се опет не ме ша пре ви ше у еко ном ске од но се. Ве л и к и на гла с а к с е с т а в љ а на ш т ед њу. Д р ж а в а и д ру г и т р е ба ло би да под сти чу рад ни ке да ште де, да бу ду уме ре ни и да одва ја ју на стра ну не што што би су тра мо гло да им бу де си гур ност, али и ма ли ка пи тал, име так, вла сни штво. За тај циљ, на во ди се да је основ ни услов да не бу де ви с о к и х по р е з а. Тр е ћ и в а ж а н с е г ме н т по св е ће н је уд ру же њи м а. С т о г о д и н а по с ле Ф ра н ц у ске ре во л у ц и је ц р к ва и да ље осе ћа д у ж нос т да се бо ри за сло бо д у и пра во љу ди на удру жи ва ње ко је у то до ба за бра њу ју упра во европ ски либе рал ни бур жу ји. Исти они ко ји су уки ну ли гил де, и ко ји та да и да ље спреча в а ју з а нат ск а, ра д н и ч к а и си н д и к а л на уд ру же њ а з а с а мо по моћ. Ц р к в а на рав но бра ни и сво је пра во на имо ви ну, као и пра во хри шћа на да ор ган и зу ју д ру ш т ва. Експ л иц и тно се навод и по зи в хри ш ћа н и ма да ор га н и зу ју сво ја уд ру же њ а, д ру ш т в а, е сна ф ске ор г а н и з а ц и је и си нд ик ат е (т акозв ане по с р ед н и ч ке и н с т и т у ц и је). Да с е не би д р ж а в а у св е ме ша ла, ц р к в а сматра да у скла ду с на че лом суп си ди јар но сти упра во та удру же ња тре ба да п р е у зм у в е л и к и де о и н г е р ен ц и ја у д ру ш т в е н и м по с ло ви ма, у к љу ч у ју ћ и т у и бри г у о обра зо ва њу к а о и бри г у о с т а ри ма, бо лесн има и нес рећн има. И з ла г а њ е Б елокови х и деја пок аз аће да је њ е г о в а ви зи ја све т а г о т о во у пот пу но сти про ис те кла из ових на че ла. Но упр кос то ме и до да нас је ж и в а р а с п р ав а о т оме ш т а је к ат ол и чк а е кономск а т еорија. О вде нем а п р ос т о ра да се дет а љно и знесе спор и змеђу савремен и х д ис т рибут ивис т а и ли бе р та ри ја на ца (Ау стри ја на ца), на стао из пре тен зи ја јед ног де ла нео - а у с т ри јске ш ко ле да с е б е п р ед с т а ви к а о еко ном ско у чењ е које п р оист иче и з на че ла ри мо к а т о л и ч ке ц р к в е 3. 3 Спор се углав ном од ви ја у Аме ри ци па је због то га ис пу штен о р д о л и б е р а л и з а м, кар а к т е р и с т и ч а н з а е в р о п с ке п р о с т о р е. Ау с т р и ја н ц и у г л а в н о м п о к у ш а в а ј у д а о р д о л и б е р а л е при ка жу као део сво је ши ре тра диције обновљеног кла сич ног ли бе ра ли зма. Али и ју жно - а ме рич ко на сле ђе те о ло ги је осло бо ђе ња та ко ђе би има ло шта да ка же у овом спо ру о пре - т е н з и ја м а н а м е с т о к а т о л и ч ке т е о р и је е ко н о м и је.

12 658 С у п р о т с т а в љ е на гле д и ш т а по ов ом п и т а њу и з но с е Ви з о р ек ( Ni c o le Wi zo rek) и Гуд ма н ( Do nald Goodma n). Визо рек у свом ра д у вр ло п ре ц и зно и а р г у мен т о в а но а на л и зи ра од но с д и с т ри бу т и ви с т а и ау с т ри ја на ца п р е - ма кон крет ним еко ном ским про бле ми ма па је ње гов до при нос ве о ма знача ја н. Та ко ђе и њ е г ов ц и љ, од но сно и з но ше њ е п р ед ло г а да с е з а јед но и з раз ли чи тих пер спек ти ва тра га за са вре ме ном еко ном ском те о ри јом за сно - в а ном на у че њу ри мо к а т о л и ч ке ц р к в е, т а ко ђе з а в р е ђу је па ж њу. Пр о блем је њ ег о в а п рив р же но с т јед ној с т р а н и спо р а (ау с т ри јској ш кол и) која г а на го ни да до но си за кљу че ко ји очи гле но не сто је. Ви зо рек, сле де ћ и То ма са Вуд са (T ho mas Wo ods) т вр д и да је ауст ријска ш ко ла ком па т и би л на с ка т о л и ч к и м со ц и ја л н и м у че њем [ Wi zo rek 2012: 2] и з а к љу ч у је да д и с т ри бу т и ви з а м не н у д и ви ше к а т о л и ч к у еко но м и ју од Ау стри ја на ца при зна ју ћи при то ме да су ли бе р та ри јан ци нај че шће ате и- сти (!) [Wi zo rek 2012: 21]. Овај за кљу чак за и ста те шко сле ди из ње го ве арг умент ац ије ко л и ко г од с е он т ру д ио да на т ег не ра зна т у ма че њ а па, на при мер, твр ди да ау стриј ско залaгање за по де лу ра да и раз ме ну сле ди о снов н и к а т о л и ч к и еко номск и з а хт ев су псид ијарнос т и [ Wiz orek 2012: 9]. Он сма тра да је цр ква у свом со ци јал ном уче њу да ла са мо смер ни це, а не тач не еко ном ске ин струк ци је. Ме ђу тим, из ње го вог тек ста ви де се про - бле м и з а ов а к в е т е з е: п р о блем од но с а л и б е р т а ри ја на ца п р е ма т ра д и ц и ји п ра в ед не це не и п ра в ед не на д н и це, в е о ма ра з ви је не у к а т о л и ч кој т ра д и- ци ји, за тим пре фе ри ра ње ин ди ви ду а ли зма у од но су на ка то лич ко и дис т ри бут ивис т и чко и нсис т ирање на заједн и ц и, и по себ но на по ро д и ц и, као о снов ном еко ном ском блок у, з ат и м и гнорис ањ е ч ињ ен ице да с е у Но вим с т ва ри ма к у ка на д п ро па ш ћу г и л д и и за ла же за њи хову обнову. Коначно, ту је ди стри бу ти ви стич ко и ка то лич ко ин си сти ра ње на ја кој сред њој класи и сма ње њу пре ко мер них раз ли ка у бо гат ству, што, међутим, либертари јан ци ма уоп ште не сме та. Гуд ман је чи ни се у сво јој књи зи ве о ма до бро од го во рио на ове пок у ша је, по к а з у ју ћ и да је л и б е р т а ри ја н и з а м у гла в ном не ком па т и би ла н с тра ди ци јом цр кве ног уче ња. Он под се ћа да је за раз ли ку од ли бе ра та рија н ца ко ји у гла в ном п р е фе ри ра ју т р ж и ш т е к а о је д и ног в а л и д ног ар би т ра и ко ји еко но ми ју че сто гле да ју као под руч је sui ge ne ris, у тра ди ци ји ка то - л и ц и зма коју д и с т ри бу т и ви с т и на с т а в ља ју, еко но м и ја по сма т ра на ка о део укуп не по ли тич ке на у ке, као сред ство ко је во ђе др жа ве ко ри сте да би по - спе ш и ле оп ш т е до бро [Go od ma n 20 06: X V I I I ]. Та ко ђе, еко но м и ја по ње м у ни је вред но сно не у трал на на у ка (као што то ау стри јан ци твр де), већ фунда мен тал но мо рал но пи та ње. Гуд ман је оштро про тив по ку ша ја ау стрија на ца да св о ју еко ном ск у т е о ри ју фу н д и ра ју у у че њу о т а ца схо ла с т и чар а и з С а л а м а н ке [G o o d m a n : 111] 4. Кад се го во ри о схо ла сти ци он под се ћа да је Св. То ма ја сно го во рио о пра вед ној це ни, као и да је про тив к а ма т а и з е ле на ше њ а, к а о и п р о т и в нов ча не ра з ме не. Св е је т о по т п у но 4 С тим се сла жу и пи сци уво да за по след ње из да ње Бе ло ко вог Есе ја, за ко је је скан дал т о да се схо ла с т и ча ри оп т у ж у ју за за сн и ва ње к а п и т а л и зма. Он и к ри т и к у ју т а ко зва н у к ул т у ру д у г а ко ју л и б е р т а ри ја н ц и по д р ж а в а ју, и сма т р а ју да је т о и н с т и т у ц ионал из ов ано з еленаш т в о, јед на ко опасно и грешно као абортус, хомосексуализам и еу та на зи ја. Ви дети: [Di rec tors 2012].

13 659 с у п р о т но оно ме ш т о ау с т ри ја н ц и сма т ра ју о сно в ом с а в р е ме не т р ж и ш не п ри в р е де 5. Овај ау тор се по себ но тру ди да по би је тврд ње пре ма ко ји ма је ен цикли ка Cen te si mus An nus (Сто го ди на) на ста ла као не ка вр ста син те зе со - ци ја л ног у че ња цр кве и капитализма, и пре ма ко ји ма она за ст у па не ку вр ст у еко ном ског пе р с о на л и зма. О н па к т в р д и да с е у ен ц и к л и ц и на ла з е не ке по с т а в ке ко је с у а п с о л у т но не п ри х в а тљи в е з а Ау с т ри ја н це: м и н и ма л на на д н и ца, м и н и ма л но ра д но вре ме, н у ж ност д р жав не заш т ите окол ине, као и не к а в р с т а по д р ш ке д р ж а ви бла г о с т а њ а [G o o d m a n : 119]. По њ е м у је т у па па многo ви ше ди ст ри бу т и ви ста не го ка пи та л и ста 6. Ње гов ге не ра л- ни за кљу чак је да је упр кос не ким за јед нич ким тач кама с дистрибутивизмом, л и бе р т аријан иза м г енера лно неспо ји в с у че њем ц р к ве. Ово је до с т а ар гу мен то ва но по ка за но и чи ни се да су бар што се ан гло -аме рич ког све - т а т иче, д и с т ри бу т и ви с т и ус пе л и да по к а ж у к а ко су најбл иж и ономе ш т о би се мо гло по сма тра ти осно ва ма еко ном ског уче ња ри мо ка то лич ке цр кве. * По к у ша ва ју ћ и да од ре д и основ на на че ла ове т ра д и ц ије А ла н Карлсон (A l la n Ca r lson) је и з д во јио с ле де ћ а т ри п ри н ц и па: 1) ш ир око ра спор еђена (д и с т ри бу и ра на) и мо ви на 7, 2) об на в ља ње по ро д и це 3) зна чај ж и во та у зајед ни ци [Car lson 2008: 7]. Уз де ли мич не ва ри ја ци је, ово су и до да нас остале осно ве ди стри бу ти ви зма. По гле дај мо ка ко се до њих до шло. Че стер тон је око пи сао члан ке у пу бли ци сти ци ко је је на кра ју са к у пио у ре ла т ив но ко хе рен тн у цел ин у и назвао је Шта не ва ља на све ту. Ово је п р ви, не си сте ма ти ч но са чи њен, спис у ко ме се ау тор од ре ђу је п ре ма ни зу савреме них фе но ме на, по ла зе ћи од ста но ви шта које ће се касније назват и д ист ри бут ивист и чк и м. К њига и ма пе т делова. Први се назива Човек без кро ва над гла вом. Дру ги је Им пе ри ја ли зам, или за блу да о чо ве ку, тре ћи Феминизам или заблуда о жени, че твр ти Обра зо ва ње или заблу да о де те ту и пе ти Чо ве ков дом. У свих пет сег ме на та он по ку ша ва да пок а же к а ко п р е св е г а с а в р е ме на ле ви ца 8 п р о мо ви ше по т п у но по г р е ш н у и до ло г и ју у фу н да мен т а лн и м п ит ањима ка о ш т о су по ло жај же не, си с т ем о бра з о в а њ а, од но с п р е ма на ц и о на л ном п и т а њу и п р е св е г а од но с п р е ма и мо ви н и и в ла сн и ш т ву. И де а л за ко ји се он за ла же са ж и ма на сле де ћ и начин: вла сни штво, по ро ди ца, отаџ би на, чо век и ку ћа [Честертон 2013: 57]. К а о нај ве ћег п р о т и в н и к а овог т рад иц и она лног и деала Чес т е рт он навод и 5 Ви дети: [Bo az 2004] и [Стојановић 2009]. 6 За ни мљи во је да је сâм Бе лок био про тив ми ни мал не над ни це и сма трао је да је то п у т к а у в о ђ е њу с е р в и л н е д р ж а в е. У м е ђу в р е м е н у с у н е о д и с т р и бу т и в и с т и п о п у т Г у д м а н а ус в о ји л и и д е ј у м и н и м а л н е н а д н и ц е к а о д е о д и с т р и бу т и в и с т и ч ке т е о р и је. 7 Што је, као што смо ви де ли, су прот но од кеј нзи зма ко ји же ли да ди стри бу и ра при ход и до хо дак, а не да ра ши ри вла сни штво над имо ви ном. 8 Ни шта бо ље ми шље ње он не ма ни о та да шњим то ри јев ци ма за ко је ми сли да су у с л уж би к ру пног к ап ит ал а, д а с у п р едс т а вн иц и а ри с т о к р а т и је ко ја је с у ш т и н ск и по мо д а р ск а, а н е о к р е н у т а т р а д и ц и ји. Шт а в и ш е, Че с т е р т о н п о к у ш а в а д а од њи х б р а н и т р а д и ц и ј у д о б р е с т а р е Ен гле ске. О в о је и з ло же но њ е г о в ом по зна т ом па ра б о лом о Хју џ у (с о ц и ја л и с т и) и Гју џ у (то ри јев цу) ко ји су на вод но су прот ста вље ни, а запра во са ве зни ци. Ви дети: [Честертон 2013: 47].

14 660 оли гар хи ју, ис ти чу ћи да су упра во тих два де се так по ро ди ца нај ве ћи не - п ри ја те љи п ра ве и мо ви не и ш и ро ко рас п ро с т ра ње ног в ласн иш т ва. За њи х т в р д и да уоп ш т е не ма ју људ ск и п р о д у к т и в н и од но с с в ла сн и ш т в ом, в ећ са мо оти ма ју имо ви ну дру ги ма и ста вља ју је у ин ду стриј ски про мет. Он навод и пород ице поп у т Чем бе рле но ви х, Се си ло ви х, Че р ч и ло ви х, Ро збе ри је ви х итд. 9 за ко је твр ди да ско ро од Ре фор ма ци је вла да ју Ен г ле ском [Честертон 2013: 50]. Нај за ни мљи ви је је да пре сто го ди на, ка да ис ти че нај к ру п н и је т ај к у не ко ји с т в арају к ап ит а л и с т и ч к и ол и г ар х и ј ск и по р е да к (и с е р ви л н у д рж аву) аут о р н ав од и у п р ав о Ро тш и лде и Рокф елер ов е з а ко је с е и да на с п р е т по с т а в љ а да с у нај б о г а т и је и нај у т и цај н и је по р о д и це на све ту [Честертон 2013: 37]. У исто вре ме, Бе лок је пи сао сво је нај ва жни је де ло ко је и да нас прес т а в љ а н ај с а же т и ји си с т ем а тск и и зложе н п рик а з д ис т рибут ивиз м а. У пи та њу је књига The Servile State, чи ји ће мо на слов ов де пре ве сти као Серв и л на др ж а в а 10. О в ај на слов г овори о т оме к ако поново нас т аје д руш т ве - н и, по л и т и ч к и и еко ном ск и си с т ем ко ји Б е лок у к рат ко на зи в а с е р ви л на др жа ва и од че га по зи ва да се од бра ни мо. Ова књи га је, иа ко ма лог оби ма, п и с а на к а о б е с п р е кор но си с т е мат ск и и з в е де но ш т и в о ко је к р е ће нај п р е од де фи н и ц и је пој мо в а ко ји ма ба ра т а, да би з а т и м у в е ла с е би св ој с т в е н у филоз о фи ју ис т орије, т ум ачењ е с лед а ис т о ри ј ск и х епо х а ко је по т п у но од у да ра од в ла да ју ћег уо би ча је ног п р о све т и т е љ ског мо де ла. Док је з а све п р о све т и т е љ е и ле ве л и б ерале с р едњи век, п р е ма Хе г е ло вој и Марк с о вој ма т ри ц и т у ма чен к а о до ба м ра к а, су је ве р ја, не зна њ а и нес р еће, з а Б елок а је он био вр ху нац сло бо де, не за ви сно сти, си гур но сти и сре ће. Ук ратко ре че но, Бе ло ко ва схе ма из гле да ова ко: па га н и зам са си сте мом р о б о в а (с е р ви л на д р ж а в а), з а т и м х ри ш ћ а н с т во (к а т ол и чк а ц ивил из ац ија) са си с т е мом с ло б о де, и с опа да њ ем х ри ш ћ а н с т в а а успо ном р е фор ма ц и је и кап и т а л и зма но ви па г а н и за м с но ви м роп с т вом (но во до ба се р ви л но с т и) [ Bel loc 1977: 32]. Он т вр д и да је т ен ден ц и ја ва с по с т а в љања ропс т ва н уж на по сле д и ца к а п и т а л и зма [ Bel lo c 1977: 35]. Пр ви де о ове к њи г е по све ћен је да к ле и з ла г а њу њ е г о в е фи ло з о фи је ис т о ри је. За п р е т х ри ш ћ а н ско в р е ме ја сно се од ре ђу је роп ство и огра ни че ност по се да. За тим долази хришћанство ко је по сте пе но уки да роп ство. Већ око де се тог ве ка роб је по стао кмет, а вла сни штво над зе мљом је по де ље но у три ка те го ри је: 1) до мен, по с ед п ле м ић а, 2) фа к т и ч к и по с ед к ме т а 3) з а јед н и ч к а зе м љ а и ш у ме где су пле ми ћи и кме то ви на по ре до има ли сво ја пра ва [Bel loc 1977: 75]. Уз овај си с тем рас по де ље не и мовине на сел у у ко ме је сва ка по ро д и ца мо ра ла да има не ку сво ју имо ви ну, Бе лок на во ди и гил де у гра до ви ма, ко је су рег у л и с а ле по с ло в а њ е з а на тл и ја и т р г о в а ца сп р е ча в а ју ћ и мо но по л и з а ц и ју 9 Бе лок на во ди пе де сет моћ них по ро ди ца ко је су пре у зе ле имо ви ну и моћ на кон ре - фор ма ци је: Ха у ард, Ка вен диш, Се сил, Ра сел итд. [Bel loc 1977: 94]. 10 Мо ж д а б и т ач н и је а л и н е з г р а п н и је б и л о Д р ж а в а с е р в и л н и х. Не би би ло по гре шно ма да не ни у пот пу но сти тач но кад би смо ко ри сти ли из раз Ро п с к а д р ж а в а. Бе лок пре ци зно ка же да сер вил но ов де не зна чи опре сив но, при сил но, већ под при ну дом по зи тив них за ко на. К а о ш т о ћ е м о в и д е т и о н и н с и с т и р а д а д о л а з и м о д о д о б а к а д а ћ е д р ж а в а з а ко н с к и т е р а т и љу де у роп ски по ло жај, од но сно ста тус. Ово је нај про бле ма тич ни ји део ње го ве по зи ци је.

15 661 и п р олет ариз ац ију (паупериз ац ију). Ве ра и мо ра л по ма г а л и су да д р ж а в а из гле да као агло ме ра ци ја по ро ди ца с раз ли чи тим по седом [Belloc 1977: 80]. Из овог си с т е ма Бе лок из в ла ч и на че ла ко ја т ра ж и и за са вре ме н и д и- стри бу ти ви зам: лич ни, од но сно по ро дич ни по сед, што шире распрострањ ен, п л ус с лоб одне коопер ат ив е, к ако у г р ад у (г и лде, цехови, комор е) та ко и на се лу (за дру ге). Сле ди опис про це са ко јим је овај си стем уни штен и за ме њен мо дерн и м к ап ит ал из м о м. Тр еб а с к р ен ут и п аж њу д а је њ ег ов а д еф ин иц ија, од но сно од р е ђе њ е к а п и т а л и зма, ко је у в о д и од ма х на по че т к у к њи г е, и з - у з е т но јед но с т ра но, н и ма ло на у ч но, в ећ и з ра зи т о по ле м и ч ко и з б ог т о г а све де но на са мо је дан сег мент ко ји тре ба осу ди ти. Он ка же: Дру штво у ко ме је п ри в ат но в ла сн и ш т в о на д з е м љ ом и к а п и т а лом, т ј. в ла сн и ш т в о и кон т р о ла на д п р о и зв од н и м с р ед с т ви ма, ог ра н и че но на је да н бр ој с ло - бод них гра ђа на, не до во љан да од ре ди дру штве ну ма су у др жа ви, док сви оста ли не ма ју такву имовину и стога су про ле те ри, ми на зи ва мо ка пи тали стич ким [Bel loc 1977: 49]. Ова кво од ре ђе ње ка пи та ли зма на кон ис ку ства ак ци о нар ског ка пит а л и зма, у во ђењ а е леме нат а ра дн и чког са мо у п ра в љ а њ а и сл и ч ног, да на с те шко мо же да из др жи про ве ру. Ме ђу тим, Бе лок је та да овим хтео да у к а же на т ен денц ију паупериз ац ије св е в е ћег бр о ја љу д и и по р о д и ца, и с дру ге стра не на по раст кон цен тра ци је ка пи та ла код мо но по ли ста. Подс е т и мо с е, т о је доба к а д с е т ек р а сп р ав љ а о и дејама а нт имонополског з а ко но да в с т в а у Ев р о п и. Ше р ма нов а к т к а о п р ви а н т и т ру с т ов ск и з а кон до нет је у САД 1890, али је зна чај на по бољ ша ња до био две го ди не на кон о б ја в љи в а њ а Се р в и л не др ж а ве, с Клеј то но вим ак том Као сваки до бар ка то лик, Белок за по че так про па сти оп ту жу је ре - ф о р м а ц и ју, к а ко з б ог под ри в а њ а в е р е и мо р а л а, т ако и з б ог фа кт и чког у в о ђ е њ а к а п и т а л и зм а, о т им ањ а и мови не од м а н а с т и р а, и з а по ч и њ а њ а п р о це с а ко ји ће па у пе ри з о в а т и с е љ а ке, о т е ра т и и х с а з ем љ е, а з ем љу и ка пи тал ста ви ти у ру ке ма лог бро ја по сед ни ка (пле ми ћа и ка сни је ка пита ли ста). Он сма тра да је нај ве ћи про блем у то ме што краљ у Ен гле ској ни је чак ус пео да са чу ва у свом по се ду зе мљу ко ју је отео од ма на сти ра. Њу је п р е о т е ла п ле м и ћ к а а ри с т о к ра т и ја 11 ко ја је у ис т о в р е ме од у зи ма ла пра во на зе мљу и сво јим јо м е н и м а **, а т а к о ђ е и з ап ос ед ал а о н е п ос ед е (п аш њ а ке и ш уме) који с у с е до т ад а см а т р а л и з а јед н и ч ком св о ји ном. Гра ђа н ск и рат је по њ е м у с у ко б и по б е да т е оја ча ле а ри с т р о к ра т и је на д о си р о ма ше ном мо нар х и јом. О ко већ по ло ви на с т а нов н и к а Ен гле ске 11 У Е с е ј у уво ди још је дан зна ча јан мо мент. Твр де ћи да ве ли ки има ју пред ност и на су ду за то што лак ше пла ћа ју суд ске тро шко ве, он ука зу је на по губ ну уло гу су до ва у Ен глес кој у п о с л ед њи х 350 г о д и н а. Њихов е одл уке к а с н и је п о с т а ј у з а ко н и, а у п р а в о је п р е ко њих ишао про цес оти ма ња зе мље, шу ма и ру да од кра ља и њи хо ва пре да ја бо га та ши ма [Bel lo c 2012: 51]. О в де Б е лок у в о д и п рич у о т акозв аној с удској д и кт ат ури к ак ву је пос ледњи х п а р д е ц е н и ја р а з в и ја о Ро б е р т Б о р к, п о к а з у ј у ћ и д а с е п р е ко н а в од н о н е п р и с т р а с н и х с у д о в а д о н о с е к љу чн е п ол ит и чке одл уке које н ас и лн о и н ед ем ок р а тс к и, фу нд ам е нт а лн о м ењ ај у вред но сни и по ли тич ки си стем. Ви дети, на при мер: [Bork 2003]. ** Јо мен (енг. yeo man) сло бод ни се љак у Ен гле ској, вла сник зе мље, при пад ник до бро - в о љ ач ке ко њи ц е с а с т а в љ е н и х од с л о б од н и х в л а с н и к а з е м љ е.

16 662 н и су и ма л и н и ка к ву и мо ви н у, а ари с т ок ра т и ја је сво ју на ра сл у еко ном ск у моћ ко ри с т и ла да п р е у зме св е д ру г е о б л и ке мо ћ и у к љу ч у ју ћ и и ло к а л н у ад ми ни страцију, правосуђе, положај црквених достојанственика, унив е р зи т е т е, к а сн и је ме д и је и тд. С у п р о т но Ма рк с у, Б е лок на гла ша в а да и н д у с т ри ј ск а и т ех но ло ш к а р е во л уц ија н и су н уж но морале да довед у до т ак вог деве тнаес т овековног к а п и т а л и зма н и т и да је н у ж но да сву да и з а з о ву п р е с л и к а в а њ е ен гле ског о б л и к а к а п и т а л и зма. По њ е м у је к а п и т а л и з а м п р е т ход но с т в о р ен, па с у ари сто кра те због ве ли ког ка пи та ла мо гле да при гра бе ре зул та те ових техно ло ш к и х п ро це са за се бе. Д руш т во г и лд и и кооперат ива по њем у, могло би да тех но ло шки про грес усме ри у са свим дру гом прав цу и да ство ри б о љ е д ру ш т в о. У наред ном сегменту анали зе Белок указује на супротност и некомпатибил ност морал ног и нор ма тив но -прав ног окви ра ка пи та ли стич ког друштва у ко ме се прет по ста вља ју сло бод ни љу ди, а они не мо гу да бу ду стварно сло бод ни без вла сни штва над п ро из вод ним сред ствима [Belloc 1977: 111]. Сто га он за о штра ва те зу твр де ћи слич но со ци ја ли сти ма да сло бо да у ка пита ли зму зна чи сло бо ду да се умре од гла ди. Ти ме нас уво ди у сво ју ка снију при чу о то ме да сло бод ни уго во ри за пра во и ни су сло бод ни, јер се љу ди ви ше бо је да оста ну без по сла не го да иду у за твор [Bel loc 1977: 111]. Бе лок за тим уво ди је дан од најважнијих момената дистрибутивистичког на с ле ђа, к ри т и к у мо но по ла. О н т в р д и да п ри ча о к а п и т а л и с т и ч ком, т р жи шном надме та њу по к ри ва фак тич ку по ли тич ку заверу велик их иг рача ко ји з а к р е и ра њ е в е ш т ач к и х мо но по ла ко ри с т е св а с р ед с т в а у к љу ч у ју ћ и и моћ д р жа ве. Та ко ђе сма т ра да би п ра ва п ра в на д р жава к аж њ авала т ак ве мо но по ле за то што уби ја ју пре све га по ли тич ку сло боду [Belloc 1977: 118]. По с т а в љ а с е п и т а њ е ш т а да љ е ра д и т и к а да т а да ш њи к а п и т а л и з а м и з а зи в а св е в е ћу не си г у р но с т код љу д и. Ау т ор на в о д и да р е а л но по с т о је т ри а л т е р на т и ве ко је мо г у да за ме не ис т ро ше н и ка п ит ал иза м, неспособа н да обез бе ди си гур ност и елементарно бла го ста ње: ко лек ти ви зам, ди стрибут иви з а м и с е р ви л на д р ж а в а [ Bel lo c 1977: 41]. Ве о ма је з ан им љи в нач и н на ко ји он обра з ла же бу д у ћ и п ре ла з од ка п и та л и зма ка се р ви л ној д р жа ви, а што је ње го ва основ на те за. Он нај пре из ла же пред но сти ди стри бу тиви зма, а л и у к азује на ог р омне п р облеме и не до с т ат ке у ре а л ном д ру ш т ву ко ји сп р е ча в а ју по в ра т а к ш и р о ко ра с п р о с т ра њ е ном в ла сн и ш т ву 12. Ме ђу тим, твр ди он ка пи та ли сти отво ре но ра де у правцу ко лек ти визма и с т в а ра ју д ру ш т в е н у ат мо с фе ру ко ја м у по г о д у је. Ма си с е о б е ћ а в а си гур ност, систем пен зи ја, ми ни мал них над ни ца итд. Сами капиталистички монополи лако могу да постану држав ни и да ад ми ни стра ти вац за ме - н и к а п и т а л и с т у, а да с е оч у в а не о к р њ ен си с т ем в ла да ви не в е л и к и х п р е - д у зе ћ а и ве л и к и х си с т е ма. А л и, у за ње г а к а ра к т е ри с т и чном обрт у, Белок твр ди да се ипак не иде ка ко лек ти ви зму већ ка кла сич ној сер вил ној 12 Ина че стан дард на при мед ба овој књи зи је да Бе лок не до вољ но го во ри о то ме ка ко би мо гло да се пре ђе на ди стри бу ти ви зам. Он је на то про бао да од го во ри у Ес е ј у из 1936, и а ко п р и г о в о р н и је б а ш а д е к в а т а н. О н н а и м е ов д е м а њ е г о в о р и о д и с т р и бу т и в и з м у, а в и ш е о ја сном кре та њу ка сер вил ној др жа ви, иа ко је сâм на рав но про тив то га.

17 663 др жа ви у ко јој ће ма са љу ди би ти за кон ски (!) на те ра на да ра ди за про фит мањи не, а л и ће и м бит и гара нт ована сиг урнос т коју кап итал иза м не може да им дâ [Bel loc 1977: 138]. Сер вил ну др жа ву ау тор де фи ни ше од мах на поче т к у на следећ и нач и н: Се рви лном д р жа вом на зи ва мо т а к во у ре ђе ње дру штва у ко ме је број по ро ди ца и по је ди на ца ко ји су по зи тив ним за кон и ма п ри н у ђе н и да ра де у ко рис т д ру г и х по р о д и ца и појед инаца, т ол ико ве ли ки да је це ла за јед ни ца обе ле же на та квим ра дом [Bel loc 1977: 50]. На из град њи овог си сте ма ра де и со ци ја ли сти, и прак тич ни ре форм а т о р и и п р ол ет ар ија т. Мен аџ ер и у п р ав љ ај у ж ив от о м п р ол ет ер а к а о бро је ва и пра ве ре фо р ма торске схеме које регулишу живот пролетаријата, а да уоп ште не ди ра ју при ви ле ги је ка пи та ли ста. Но кључ је што сâм п р о лет аријат нема више н ик ак а в и нс т и н к т к а в ла сн и ш т ву. Ра д н и ц и с у по ста ли над ни ча ри и за ни ма их са мо да на ђу што си гур ни ји из вор за по - сле ња са стал ном пла том, а ни ка ко да се по диг ну у ста тус вла сни ка и да са ми за по сле се бе или не ког дру гог. При то ме све сно при хва та ју све ве ћа ог ра н и ча в а њ а с ло б о де и све већу з аконск у п рин уд у, мењ ајућ и с лоб од у и сло бо ду из бо ра за си гур ност и си гур ну пла ту [Bel loc 1977: 160] 13. Б е лок з а п ра в о т в р д и да је нај в а ж н и ји п р о це с т о ш т о к а п и т а л и с т и ч- к а ол и г ар х и ја ко ри с т и д р жа ву да п ре све г а п у т ем висок и х пореза доврш и екс п ро п ри ја ц и ју в ла сн и ш т ва од оби ч ног све та и ма л и х п ри вред н и ка, ко је т а ко си р о ма ш и сма њу ју ћ и и м и т ако мал и к ап ит а л и о бр тно в ласн иш т во [Bel loc 1977: 170]. Вр ло је за ни мљив ар гу мент да због ви со ких по ре за заправо страда ју мали људи, а да се моћ великих капиталиста само учвршћује ово ће Бе лок до дат но раз ви ја ти у Есе ј у. Ви с о к и по р е зи с у по с т е пен на ч и н кон фи ск а ц и је к а п и т а ла, т в р д и он. По след њи део из ла га ња састоји се од аргумената који треба да потвр - де те зу да се сер вил на др жа ва већ из гра ђу је. Ово је чи ни се нај про бле матичнији део Бе ло ко вог сле да ар гу ме на та. Про блем је не до вољ на убе дљивост ње го ве тврд ње да се рад ни ци за ко ни ма те ра ју у роп ство, то јест да и х д р ж а в а з а кон ск и п ри н у ђа в а да ра де з а к а п и т а л и с т е, б е з мо г ућ но с т и да од у ста ну од то га. Ње го ва те за је да се сло бод но за кљу чен уго вор за мењу је по в рат ком с т а т у са. Бе лок на во д и два основ на до ка за да се сер ви л на д р жава већ изг рађу је: 1) по с т ојањ е з акона и з аконск и х п р ојек ат а који п р олет аријат фа кт и чк и и нор ма т и в но с т а в љ а ју у р оп с т в о, 2) ч и њ е н и ц у да с е у ис т о в р е ме к а п и т а- ли сти ма учвр шћу је еко ном ска и сва ка дру га моћ [Bel loc 1977: 171]. Он твр ди да се уво де ме ре ко ји ма ће се про ле тер на те ра ти да ра ди иа ко ни је пот пи сао уго вор. Рад ни ци су при ну ђе ни да се за кон ски ре ги стру ју, навод но се за сва ког од њих пра ви до си је Бе лок чи ни се твр ди да др жа ва ра з ви ја не к у в р с т у св е о бу х в ат не би о по л и т и ке з а р е г у ла ц и ју и кон т р о л у св а ког п ри па д н и к а п р о ле т е р ске к ла с е. Зна чај н и е ле мен т и ов ог си с т е ма су по ње м у у во ђе ње оба ве зног оси г у ра ња ко је ра д н и к мора да п лаћа п реко по ре за на пла ту, а да не ма кон тро лу над тим шта се с овим нов цем де ша- 13 Фром (Erich Fromm) је три де се так го ди на ка сни је овај про цес на звао бек ством од сло бо де. Ви дети: [From 1964].

18 664 в а, к а о и у в о ђе њ е м и н и ма л не на д н и це, ко је је з а њ е г а к љу чн и е ле мен т ко ји по к а з у је од у с т а јањ е од с лоб одног у г ов ар ањ а р ад а и з апос лењ а. С у во ђе њем оба ве зне м и н и ма лне на дн ице коју д ржава п роп исује, т врд и он, к а п и т а л и с т а д о би ја с и г у рно с т п р от и в т у р бу ле н ц и ја по п у т ш т р ај к а, а ра д н и к добија си г у р но с т и до вољ н у обе з бе ђе но с т но т вр д и Б е лок, т и ме се на вод но рад ни ку од у зи ма моћ да од би је да ра ди (што де лу је не у бе - дљи во) и да ци ља да бу де вла сник сред ста ва за про из вод њу (што де лу је убе дљи ви је јер се ти ме љу ди уче да бу ду ве чи ти над ни ча ри). Ау тор твр ди ка ко ће мо све ви ше ви ђа ти ути цај др жа ве, да ће она поста вља ти оп ште усло ве ра да по сво јим ме ри ли ма и да ће се уво ди ти судско сп ро во ђење у г о во ра из ме ђу г ру па ра д н и ка и ка п и т а л и с т а [ Bel loc 1977: 188]. М и н и ма л на на д н и ца ће з а п ра в о ис к љу ч и т и љу де и з п р о це с а до т а д нор мал ног уго во ра ња и за по шља ва ња и њи ма ће се све ви ше ба ви ти друштво и др жа ва. Не тре ба за бо ра ви ти да су ови ре до ви пи са ни око го ди не у време ка да је др жа ва кон тро ли са ла тек 10% БДП, док је да нас то до шло до 50%. Та да су се за и ста пр ви пут уво ди ле не ке до та да не по зна те ме ре и оби ча ји по пут ко лек тив ног пре го ва ра ња, оба ве зног здравственог и соција л ног о си г у ра њ а и тд., ко је је у ев р оп ск у п ра к с у т ек не ко л и ко де це н и ја ра н и је у в е ла Би зма р ко в а с о ц и ја л на д р ж а в а. За Б е ло к а с у т е на зна ке, у з св е в е ћу моћ т ај к у на и од у м и ра њ е х ри ш ћ а н ск и х мо ра л н и х ог ра н и че њ а з а екс п ло а т ац и ју, би ле т о л и ко шо к а н т не да је т в р д ио да с е т име ра дн иц и вра ћа ју у роп ство. Сто га у овом де лу књи ге ње го ва ар гу мен та ци ја нео до - љи во под се ћа на ка сни ју ли бер та ри јан ску те о ри ју и управо на томе савре - ме н и ау т о ри по к у ша в а ју да г ра де си н т е з у ов е д в е т ра д и ц и је. О н с е п р о - т и ви и де ји с о ц и ја л не помоћ и з а нез апос ле не [ Bel lo c 1977: 193]: д а в а њ е нов ца не з а по с ле н и ма в о д и к а на г ра ђи в а њу не спо с о б но с т и и не ра да. Низ бет је у пра ву кад ука зу је да је он још по чет ком ве ка ви део тенден ц и је ко је ће у ра з л и ч и т и м си с т е м и ма обе ле ж и т и г е не ра л не еко ном ске и д ру ш т ве не тен ден ц и је ч и та вог ве ка: по п ла ву и н те р вен ц и је и ре г у ла т и ве кроз све ве ће по ре зе и њи хов све ве ћи број, по раст др жав не би ро кра ти је и бро ја љу ди ко ји та ко при ба вља основ на сред ста ва за жи вот, и по раст св а ко ја ке д р ж а в не з а кон ске и в а н з а кон ске р е г у ла т и в е. Пр е ма Н и з б е т у је ова књи га ан ти ци пи ра ла ле ги сла ти ву Њу ди ла ка да је све ве ћи број по роди ца у САД био за кон ски при ну ђен да ра ди за дру ге [Nis bet 1977: 16]. Из данашње перспективе међутим не делује да смо до би ли по вра так нор мат и в ног р оп с т в а и но р м а т и в ног од в а ја њ а љу д и у к ас т е. У л иб ер а лн и м де мо к ра т и ја ма по је д и на ц и ма ба р но м и на л н у з а кон ск у мо г ућ но с т да не по т п и с у је у г о в о р е ко ји м у не од г о в а ра ју, да дâ о т к а з на по с л у, да т ра ж и д ру г и, б о љи, да с е с а мо з а по ш љ а в а и тд. Шт а ви ше, м ног е д рж ав е и мају програме старт ап (start up) кредита који ма под сти чу по је дин це и по ро - ди це да за поч ну свој би знис. У најмaњу ру ку је ди ску та бил но да ли смо и у ко јој ме ри ли бе рал ним де мо кра ти ја ма до би ли сер вил ну др жа ву. На к ра ју он и з но си још не ко л и ко а на л и т и ч к и в е о ма з а н и м љи ви х и до да нас упо тре бљи вих хи по те за. Бе лок твр ди да су сви по ку ша ји со ција ли зма и по сте пе не на ци о на ли за ци је па ра док сал но оја ча ли ка пи та ли-

19 665 стич ку кла су. При том он по себ но ин си сти ра на ме ха ни зму ко ји је да нас експ лод ирао, а то је за д у ж и ва ње и к ул т у ра д у га. За по т ре бе екс пе ри мен та с о ц и ја л и з а ц ије и нац ионал из ац ије лок а лне и нац иона лне в лас т и у зимају кре ди те и пра ве ду го ве код ве ли ких ка пи та ли сти чких ба на ка за то се под и ж у порези и оби ча н на род п ла ћа за т е екс пе ри мен т е [ Belloc 1977: 194] 14. Ов де се мо же спо ри ти о то ме да ли оби чан на род у не ким си сте ми ма по пут ск а н д ин а вск и х добија одг ов ар ајуће б е не фи ц и је ко је оп р а в д а в а ју т а к в о подиза ње пореза (нa пример, бољу инфраструктуру, образованије станов - ни штво, спо соб ни ју рад ну сна гу и сл.), а због че га су чак и они ко ји има ју сво је фир ме вољ ни да пла ћа ју ви ше по ре зе. Но, по себ но ис ку ство та ко - зване соц ијал и за ц и је ог ром н и х ба н к ар ск и х д у г о ва ко је смо до би л и по сле г о во ри о т о ме ко л и ко Бе ло ко ва т е за мо же би т и тач на. Д р жа ва је по - ре зи ма и но вим за ду же њем др жав ног бу џе та ко је иде на те рет гра ђа на спашавала банке, чији су власници и менаџ мент огром ним бо ну си ма и плат а ма до ве л и до ба н к ро т а. Зан им љиво је да Бе лок у ка зу је ка ко се т а да (п ре Пр вог све т ског ра т а) Ев р о па већ д у п ло з а д у ж и ла код к ап ит ал ис т а 15. Може мо се са мо за пи та ти шта би да нас ре као за из но се др жав ног ду га, на при мер, САД. Књи га се за вр ша ва још јед ном ва жном те зом, ко ја ука зу је да се из вори еко ном ск и х п р о бле ма на ла з е у сфе ри в е р е, од но сно морала и сис т ема вред нос т и. О н понав љ а т врдњу да се бе з х ри ш ћ а н с т ва вра ћ а мо у р оп с т во и да с а мо о б но в а в е р е може сп р еч ит и по в ра т а к у па г а н и з а м [ Bel lo c 1977: 201]. Чи ни нам се да је ово ве о ма ва жна те за, ко ја још ви ше ва жи за укупне д ру ш т в е не од но с е и ко ја је по с е б но би ла а к т у е л на у в р е ме на ц и зма, али на жа лост и да нас. На њу ће мо се вра ти ти у за кључ ку. * Уоч љи в о је да је Б е лок на с т о ја о да п ри л и ч но ра д и к а л но и св е де но и з не с е св о ју п р о в о к а т и вн у о сновн у т е з у по це н у не до с т а т к а де т а љ ног ра звијањ а мо де ла д и с т ри бу т и ви зма (и з ра з не по с т о ји у на вед ној к њи зи и к а сн и јег је по р е к ла) и по с е б но по це н у у к а зи в а њ а на ме х а н и зме ко ји ма би с е сп р е ч и ла и з г ра д њ а с е р ви л не д р ж а в е, и л и с о ц и ја л и зма, и в ра т и ло мо де л у ш иро ко рас п ро с т ра ње ног в ла сн и ш т ва. У том п ра вц у међут и м и де Чес т е рт он с к њи г ом Об р и с з д ра в ог ра з у м а. Он је у ве ли кој ме ри т ада усво јио Б е ло ко ву т е р м и но ло г и ју. О но ш т о је з а на с з ан им љиво јес т е да на ви ше ме с т а на в о д и Ср б е, Ср би ју и с рп ско с е ло к а о по зи т и в не п риме р е по св е ће но с т и по р о д и ч ном в ла сн и ш т ву, ма лом по с е д у и с ло б о д и Че стер тон у О б р и с у [Честертон 2014: 24] ка же да кад по не ста не па ра ка пи та ли сти б а нк р от ир ају и т р аже помо ћ в л ад е. С ад а с у с в и н ап ус т ил и с т ар и к ап ит ал ис т и чк и а рг ум е н т да ако по је дин ци уго ва ра ју усло ве ра да, јав ност од мах има ко ри сти, твр ди он. 15 У Ес е ј у, пи са ном 24 го ди не ка сни је, на во ди да је обим кре ди та де сет пу та ве ћи од стварних депозита [Belloc 2012: 98]. За то Че стер тон с пра вом упо зо ра ва да је свет фи нан сија п у н м а ш т а р и ја, д а је б р о ке р ф а н т а с т а, п е с н и к ко ји б а р а т а н е р е а л н и м, д а н а с б и с м о р е к л и вир ту ел ним бо гат ством и нов цем, а не ре ал ним ства ри ма [Честертон 2014: 159]. 16 На при мер, на стра ни 18 ка да ка же да по сто ји гра ни ца до ко је се мо же ку по ва ти зе мља у ир ском, шпан ском и срп ском се лу. По сед је пи та ње ча сти. Ко хо ће ви ше, ње га или

20 666 У р а д у ко ји с â м н а зи в а ме ш а ви ном т р ач а и п р опов ед и, Чес т е рт он већ пре ци зно говори о дистрибутивизму као посебном делу чију суштин у св о д и на д у х с е љ ач ке д р ж а в е. О в де с е на ла зи и по зна т а ме т а ф о ра о с у ш т и н и с а мо до в о љ но с т и и нез ависнос т и: т ри јут р а з ем љ е и к р ав а з а сва к у по ро д и ц у [ Чес т е р т он 2014: 46]. Ау т ор по на в ља та да већ с та н дард не оп т у ж б е п р о т и в п л у т о к ра т и је т ру с т о в а и мо но по л и с т а к а о з а в е р е н и к а и п ро т и в к ру п ног ка п и та ла ко ји си с т е мат ск и у н и ш та ва ком п ле т но на сле ђе ц и ви л и з а ц и је св о де ћ и св е на п р о фи т 17. Но са да он већ по ка зу је огро ман, г о т о во т о т а л и т ар н и у т и цај који ов а к ласа врш и на комп лет а н д руш т вен и си стем. По себ но у цен тар па жње до ла зе ме ди ји (он го во ри о то ме ка ко је е ко н о мс к а п р оп аг а нд а /a d ve rt isi n g / у р ук ам а в ел ик и х у б и о с л об одн у ш т а м п у и к а ко р е к ла ма х и п но т и ше и с л у ђу је љу де 18 ; уз то оп ту жу је кап и т а л и с т и ч к у ш т а м п у д а с т а л но п р о по в е д а б о љ ше ви ч к у док т ри н у) и о бра з о в а њ е (ма њи на на ме ће св о је в р ед но с т и в е ћ и н и, о бра з о в а њ е је у че - ње се ља ка град ским ства ри ма ко је они не же ле да уче, обра зов ни си стем је про тив же ље љу ди да оста ну ве за ни за тло). Но осим ве о ма пи то реск не и углав ном ар гу мен то ва не 19 де скрип ције, он по ку ша ва да ну ди и од го во ре и ре ше ња. Он при зна је да је не мо гућ по вра так у коб де нов ску Ен гле ску ра ног 19. ве ка [Честертон 2014: 29]. Стог а ц и љ е в е по с т а в љ а у ме р е но: в а ж а н је п л у ра л и з а м в ла сн и ш т в а, од но с а и мо гућ но сти [Честертон 2014: 49, 59] и тре ба се бо ри ти за по сте пе но прео кре та ње тен ден ци је у ко јој све иде ка до ми на ци ји мо но по ла и па у пе риза ц и ји, та ко да се об но ви д у х се ља ш т ва и ма лог по се да 20. Он ја сно ис т и че и с м е в а ј у и л и к а м е н у ј у... и тд. Н а с т р а н и 119 н а в о д и Ф р а н ц у с к у и С р б и ј у к а о з е м љ е с е љ а к а у по зи тив ном сми слу. 17 Ње гов та лент до но си низ сјај них но вих опи са и уви да. На при мер: да нас за по слен чо век жи ви од др жав не по мо ћи, а по сло да вац од кре дит ног за ду же ња у бан ци [Честертон 2014: 67]. 18 Б е л о к ћ е д е с е т г о д и н а к а с н и је г о в о р и т и о а д в е р т а ј з и н г у као нај ве ћој ку ги у ен глеском дру штву. Он то по ве зу је и с обра зо ва њем и твр ди да је отров на про па ган да ма ни пула тив не штам пе де ло твор ни ја за то што др жав но обра зо ва ње уни вер зал но ме ха нич ки мо - де лу је љу де по истом обра сцу [B el lo c 2012: 45]. 19 По с т о ј е м о м е н т и к о ји с у т е р а њ е т е з е д о а п с у р д а и н е од г о в ар ај у с т в а рн ос т и. Н a п р и м е р, о н п о р и ч е д а је в е л и к а о р г а н и з а ц и ја е ф и к а с н а и д а је в ел ик а п р од а вн иц а у д о бн а [Честертон 2014: 51], на истом ме сту не у бе дљи во опи су је пред но сти за нат ства у од но су на ма сов ну про из вод њу. На стра ни 134 твр ди да је бо љи се љак ко ји има свој бу нар не го на ши в о д о в о д и и ц е н т р а л н о с н а б д е в а њ е с т р у јо м и тд. О в ај њ е г ов л и т е р а р н и р о м а н т и з а м ко ји н е п а т и од с т р и н г е н т н о с т и н а у ч н е а р г у м е н т а ц и је, в о д и к а х в а љ е њу л у д и з м а [ Че с т е р т о н 2 014: 115]. Та ко ђе по гре шно твр ди да је бо ље да сва ко сâм про из во ди сво ја до бра не го да тро шимо но вац на пре воз [Честертон 2014: 126]. По ште ни ји су де ло ви кад твр ди да упр кос предно сти ма оно што је ефи ка сни је ни је и бо ље. Сре ћа чо ве ка и по ро ди це је за ње га ва жни ја, и он с пра вом твр ди да чо век мо же би ти срећ ни ји и кад има ма ње, ако су му ци ље ви здра ви је п о с т а в љ е н и. Д а к л е, д а с р е ћ а, а н е е ф и к а с н о с т и б о г а т с т в о т р е б а д а бу д у в о д и љ е у о р г а н и - з а ц и ји д р у ш т в е н о г и п о р о д и ч н о г ж и в о т а. 20 Уз г р ед, о н н а с т у п а с п о з и ц и је к л а с и ч н о г д е в е т н а е с т о в е ко в н о г н а ц и о н а л и с т е ко ји бра ни сво ју др жа ву и на ци ју и на сто ји да спре чи ра ди кал ну по де лу на две кла се, што би до ве ло до гра ђан ског ра та [Честертон 2014: 71]. Он ка же: ја сам на ци о на ли ста, за ме не је Е н г л е с к а д о в о љ н о д о б р а. И п о к а з у је к а ко н и м и л и о н е р и (к р у п н и к а п и т а л и с т и) н и д р у г о в и (п р о л е т е р и) н е м а ј у н а ц и ј у. А л и је з а т о с е љ а ц и и м а ј у, о с е ћ а ј у и в ол е и з б о г т ог а д рж ав а з б о г без бед но сти и оп стан ка мо ра да га ји, чу ва и об на вља се љач ки ста леж, по при ро ди кон зерва ти ван, ве зан за зе мљу и по све ћен на ци ји [Честертон 2014: 162].

21 667 и де а л ау т ар к и је, да св а к и човек п р ои зво д и з а с е б е и по р о д и ц у г о т о во све што му је по треб но. Но, при зна је да је то са мо пра вац у ко ме тре ба гу рати ства ри, али се мо ра при хва ти ти да мно ги то ви ше не мо гу. Ка ко он каже треба прихватити да неки чак могу да жи ве у ко му ни стич кој за једни ци ако хо ће (и ту на во ди при мер мо на ха), али да је кључ ме ра, про порци ја, јер ни је нор мал но ако се од свих тра жи да жи ве у ко му ни зму [Честертон 2014: 49]. Кад го во ри о мерама и методима за об но ву ди стри бу ти ви стич ког друштва [Честертон 2014: 66; Car lson 2007: 20, 21] још увек га но си уто пистич ка иде ја да је до вољ но од бра ни ти се од мо но по ли стич ке плу то крат ије (п р от и в које, на п риме р, п р едлаже ме р е ор г а н и з о в а ног б ој ко т а) па ће само по се би ож и ве т и п ри род но по ш т о ва ње за в ла сн и ш т во [ Че с т е р т он 2014: 60]. На стра ни 101 ка же да је неп ход но на пра ви ти за ме так се ља штва па ће м у с е љу д и к а сн и је п ри р од но п ри к љу ч и в а т и к а д п р о па д н у д ру г и по с ло ви 21. За ла же с е з а о б но ву к ла с е з а на тл и ја и це хо в а и г е не ра л но з а с т в а ра њ е т р е ће, по с е б не к ла с е с а с т а в љ е не од с е љ а к а и в ла сн и к а ма л и х рад њи. За ни мљи во је и да се уво ди при ча о ак ци о нар ству ко ју ће Бе лок десе т го д и на ка сн и је сна ж но афи рм исат и као по же љан д и ст ри бу т и ви ст и ч к и ме тод [Честертон 2014: 116]. Та ко ђе се екс пли цит но уво ди зах тев за др жавном ин тер вен ци јом, за ко ни ма, ан ти мо но пол ским ме ра ма и чак суб венц и ја ма ко је би по мо гле од бра н у ма л и х по с ед н и к а од мо но по ла, а св е т о з а јед но би по мо гло к р е и ра њ е з а ме т к а с е љ а ш т в а и з а на тл и ја, к а че м у би се касн и је у од го ва ра ју ћем ам би јен т у ок ре та ла ве ћ и на д ру ш т ва. То би тек, у з а к ц и о н а рс т в о с т в о ри ло он ај мо де л д ру ш т в а ко ји Чес т е рт он н аз ив а д и с т ри бу т и ви с т и ч к и м. О с т а т а к к њи г е је по св е ћен с л и к а њу јед но с т а в ног и деа ла ж ив от а у се о ској с ре д и н и ко ји су п р о тс т ав љ а вар љи вој и на па д ној бу ц и и све тл и ма в е ле г р а д а и тд. Тај и де а л с е в е з у је з а мо т и в е де цен т р а л и з а ц и је, о б но в е с а мо у п ра в е, с ло б о де, с а мо до в ољ но с т и и с р е ће. * Де с е т г о д и на к а сн и је, Б е лок је в ећ с у о чен с ра с т ом не г а т и в н и х т енден ци ја у дру штву, у вре ме Њу д и л а, фа ши зма, и бољ ше вич ког СССР-а, п р о ба о да још јед ном и з не с е св ој и де а л, с а знат но ма њи м п р е т ен зи ја ма, к а о и да пок аже неке мог уће п ут еве мак ар дел им и чне обнове в ласн иш т ва и кул ту ре вла сни штва. Исте го ди на кад и Кеј нзо ва Оп шта те о ри ја за по 21 За ни мљив је ње гов увид да би по мо гло кад би љу ди схва ти ли да је ал тер на ти ва об нови се ља штва гла до ва ње на ули ци. Ср би ја је да нас ти пи чан при мер си сте ма у ко ме се се ла пра зне, а љу ди и да ље хр ле у град иа ко та мо ре ал но не ма по сла. Но, др жа ва ко ја се за ду жу је п р е м а с п о љ а с т а л н о н а л а з и н о в и н о в а ц ко ји м од р ж а в а н е р е а л а н ж и в о т у г р а д о в и м а. Тач н о је да би по вра так на се ло био мо гућ или уз озбиљ не суб вен ци је за то, или уз уки да ње по стоје ћих др жав них да ва ња у гра ду, ко ја би љу де фак тич ки оста ви ла глад ним. Ко ли ко год брут а л н о з в у ч а л о, м а л т у з и ја н и з а м је јед н а р е а л н а о п ц и ја з а м о г у ћ и п ов р а т a к љу д и н а с е л о. У Ср би ји се ни је де си ло као у Бу гар ској и Ру му ни ји по чет ком де ве де се тих, да се то ком тран - з и ц иј е људ и в р аћ ај у н а с ел о. Шт ав иш е, п р оц е с п р е л а с к а у г р а д о в е је н е п р е к и д а н и а ко у њи ма има све ма ње ре ал ног по сла.

22 668 сле но сти, ка ма те и нов ца, појавио се Бело ков Есеј о об но ви вла сни штва. Ина че, већ на са мом по чет ку он се им пли цит но од ре ђу је пре ма Кеjнзу и твр ди да га не за ни ма да на ро ду вра ти ку пов ну моћ већ да об но ви економск у с ло б од у [ Bello c 2012: 20]. О в о је н ај з р е л и ји п ри к а з и до п ри но с раног, к ласи чног д ис т рибут ивизма. Аут ор је ви ше не г о све с т а н п р о бле ма с ко ји ма се су о ча ва и отво ре но ка же да је зло оти шло то ли ко да ле ко да се не мо же н и ма ш та т и о не ка к вој бр зој и ком п ле т ној об но ви си с т е ма в ласни штва, од но сно о не ка квој генeралној схе ми за по вра так имо ви не и слобо де. Пре тен зи ја је мно го ма ња: очу ва ти свест о мо де лу, о ма кар хи по - т е т и ч кој мо г у ћ но с т и њ ег ов е р еал из ац ије, пок уш ат и з аус т ав ит и лоше трен до ве и об но ви ти и очу ва ти остр ва вла сни штва у све ту у ко ме до мин и ра ју р о б о ви на д н и це (wa ge sla ve s, из раз ко ји Бе лок ов де до ста че сто ко ри сти да опи ше про ле та ри јат као ста ње све сти). О ву све с т о ме ри, од но сно о г ра н и ца ма сво је п р е т ензије (п р омен ит и тен ден ци ју и по ве ћа ти број љу ди с имо ви ном) Бе лок на во ди као сво је пр во на че ло. Д ру г о је по с т о ја њ е не о п ход ног с т а њ а св е с т и, од но сно к р еи ра њ е же ље да се по се ду је, да се има сво ја упо треб на имо ви на, што је услов да се ство ре аде кват не ин сти ту ци је (на стра ни 54 он го во ри о по тре би да се п р о мен и фило зофија, односно фу ндамен т а лна рел иг ија на којој д руш т во по чи ва). И тре ће је сна га др жа ве ко ја је нео п ход на да се све ово прет ходно кре и ра [Bel loc 2012: 31]. Ово за ла га ње за сна ж н у уло г у д р жа ве у д и с т ри бу т и ви зм у је ве л и к и по мак у од но су на Сер в и лну држав у 22. Бе лок на па да та да ш ње л и бе р тари јан це, од но сно оне ко ји за го ва ра ју чист ин ди ви д у а ли зам и ан ти д р жа вље. Твр ди да сва ка ко тре ба избећи погрешно сво ђе ње све га на ди ле му со ци јали зам или ин ди ви ду а ли зам, уво де ћи по ла ко еле мен те оног што ће Му није ( Em ma nuel Mo u n i er) и Марит ен (Jacqu es Ma r i t ai n) ко ју г о д и н у ка сн и је назва т и пе рсона л и змом 23. Не за о би ла зн у уло г у д р жаве вид и у доношењу ме ра и з а ко на з а су зби ја ње мо но по ла, з а о сн и ва ње и з а ш т и т у г и л д и, з а за ш т и т у на след ног п ра ва, за п ро па г и ра ње в ла сн и ш т ва код на ро да ко ји је за бо ра вио шта зна чи би ти сло бо дан итд. [Bel loc 2012: 38]. Бе лок твр ди да ка пи та ли зам ко ри сти др жавне моћи за стварање сервилне државе, док дистри бу ти ви сти мо ра ју да ко ри сте исте те мо ћи про тив сер вил не др жа ве. Оно што је ве ли ка но вост овог есе ја је при зна ва ње природности мо - но по л и за ц и је као н у ж ног п ро из во да т р ж и ш н и х т ен ден ц и ја. Док се ра н и је г о в о ри ло о ч и с т ој з а в е ри мо но по л и с т а, с а д а с е п ри зн а је д а т ен ден ц и је 22 Ана лог но мар ки си стич кој тра ди ци ји мо гли би и ов де да го во ри мо о нео п ход но сти ја ке д р ж а в е у п р е л а з н о м с т а њу. Али за раз ли ку од ко му ни ста ов де се не твр ди да др жа ва т р е б а д а р а д и д а с а м у с е б е у к и н е. О в д е с е п р и з н а је н е о п ход н о с т ја ч е у л о г е д р ж а в е у к р е и - ра њу по жељ них тен ден ци ја, на кон че га би се она по ву кла на уо би ча је не по сло ве, али и о с т а л а с т а л н и н а д з о р н и к н а д п о т е н ц и ја л н и м м о н о п о л и с т и м а и н е ко ко т р е б а д а с е у м е ш а кад ви ди по гре шне тен ден ци је. Слич но је и у тра ди ци ји о р д о л и б е р а л и з м а, а о ге не рал ној у ло з и д р ж а в е у к р е и р а њу и од р ж ав ању т рж иш т а т р е б а по гл е д а т и По л а њи је ву ( K a rl Po l a ny i) Ве л и к у т ра н с ф ор м а ц и ј у [ Po la nji 20 03]. О т р ад иц ији о рдол иб ер ал изм а поглед ат и [С т оја нови ћ 2007] и [Fu ko 2005]. 23 По с т о је р а с п р а в е о т о м е д а л и с е д и с т р и бу т и в и з а м м о же н а з в а т и е ко н о м с к и м п е р - с о н а л и з м о м.

23 669 г е не ра л но по д р ж а в а ју у к ру п њ а в а њ е би зн и с а и да ју п р ед но с т и в е л и ком у од но су на ма ло. Ау т ор к аже да су монопол и п рир одн и т рж иш н и п р оце с и да и х мо ра мо ве ш тач к и су зби ја т и (ко ри ст и се ме та фо ра о мо ч ва ри ко ја је при род на, али да би се жи ве ло мо ра да се ве штач ки су зби је и да се ство ри про стор у ко ме мо же да се жи ви и ра ди). На стра ни 52 твр ди да је за да так д ис т рибут ивис т а да виде к ако да з аус т а ве и п р е о к р е н у с е да м п ри р од н и х т енден ц и ја ја ч а њ а к ру п ног к а п и т а л и зм а. Д ру г а мер а која с е з а хт ев а је у во ђење снаж не р ег улат иве з а оч ув ање ма лог п ри в ат ног по се да по св а к у це ну [Bel loc 2012: 39]. Плу то кра ти ја на вла сти не спор но ко рум пи ра за ко но дав ство, право - с у ђе, ме д и је и тд. А л и по с т о ји и с е да м п ри р од н и х п у т е в а ко ји ма она ја ча у од но су на све оста ле [Bel loc 2012: 43]. Из ме ђу оста лог он на во ди оно ш т о с е к а сн и је на зи в а економ ијом о би ма, па спо с о б но с т в е л и ке фи р ме да ла к ше на ба ви ма ш и не, и н ф ор ма ц и је и л и да уло ж и ви ше у еко ном ск у п р опаг а нд у, з а т и м спо с о б но с т в е л и к и х да ла к ше дођу до к р ед ит а и да г а ла к ше в ра ћ а ју, мо г ућ но с т да м п и н г а, ла к ш у а к у м у ла ц и ју к а п и т а ла и тд. Бе лок се по себ но ба ви п и та њем об но ве в ла сн и ш т ва у сект ору за ната, ди стри бу те ра и про из вод ње, а по себ но у сек то ру зе мље. Глав ни ин струм е н т у о б а с е к т о р а по њ е м у мо р а д а бу д е т а ко з в а н и д и ф е р е н ц и ја л н и по рез који у сви м об л и ц и ма ка ж ња ва ве л и ко и под с т иче мало в ласн иш т во и ма њи обрт. Ове по ре зе тре ба уве сти про тив тр го вин ских ла на ца, против рад њи с ме шо ви том ро бом и свих слич них су бје ка та ко ји ши ре обрт. Ди фе рен ци јал ни по рез тре ба да пла ћа, на при мер, чак и онај ко ви ше троши стру ју. Треба увести дакле веће порезе не само великим дистрибуте - ри ма ко ји и ма ју в е л и ке ла н це, не г о и он и м т р г ов ц и ма ко ји же ле да ра де с ви ше в р с т а р о б е. Б е лок же л и да т р г ов це ог р а н и ч и н а св е г а не ко л и ко ар ти ка ла, да бу ду спе ци ја ли зо ва ни, а то ће се ра ди ти ти ме што ће се дес т и м у л и с а т и у в о ђе њ е но ви х а р т и к а ла је р с у з а њи х в е ћ и по р е зи [ Bel lo c 2012: 58]. О в е ри г и д не ме р е с у мо т и ви с а не ч и њ е н и цом да в е л и к и ла н ц и контролишу дистрибуцију, али на тај на чин de facto и про из вод њу и стич у мон оп о лс к и п ол ож ај. Нов а ц д об ије н ов ак в и м оп ор ез ив ањ е м т р еб а п р е у сме ри т и з а по ма г а њ е ма л и х и г ра ча и по с е б но з а о б но ву з а нат ск и х и тр го вач ких гил ди. Бе лок при зна је да све ово до но си но ве ве ли ке тро - шко ве, али сма тра да је це на вред на пла ћа ња јер се ти ме об на вља гра ђанство и дру штво спа ша ва од па да у роп ство. О н с е п р о т и ви ко м у н и с т и ч к и м и де ја ма о н у ж ној а ма л г а ма ц и ји (т о за ви си од пра ви ла игре ко је др жа ва по ста ви, твр ди Бе лок). По жељ ну по - ли ти ку од ре ђу је на сле де ћи на чин: 1) ну жно ве ли ке фирме треба супститу и са ти ма лим кад је то мо гу ће, од но сно пре ба ци ва ти њи хо ве по сло ве на ма ле; к а д т о н и је мо г у ће он да в ла сн и ш т в о т р е ба ра ш и ри т и у а к ц и је ко је с е ра в но ме р но по де ле и о т о ме в о д и т и ра ч у на к а о о з а јед н и ч кој бри зи; 2) у обла сти тр го ви не и за на та треба ка жњавати амалгамацију и подржавати по де лу и по ди за ње ма лих игра ча (на при мер, ма лих мли но ва); 3) уве - с т и ш т о в ећ и б р ој а кц ион ар а и с п р еч ит и п р ав љ ењ е в ел ик и х б л оков а ак ци ја под не чи јом кон тро лом; и 4) бо ри ти се про тив нео д го вор ног ме - наџ мен та ко ји не во ди ра чу на о ин те ре су свих ак ци о на ра.

24 670 Он твр ди да тре ба из бе га ва ти др жав но вла сни штво кад год је то мог у ће и да је б о љ е т а к ве с т в а ри п р е ба ц и в а т и на г и л де је р г ра ђа н и н ла к ше кон тро ли ше њу не го др жа ву. Бе лок ов де ве ли ку па жњу по све ћу је ак цио нар ству за ко је твр ди да је да ле ко од са вр ше ног ин стру мен та, али да је нај по г одн ије з а д и с т ри бу т и ви с т и ч ке на ме ре у све т у с који м се суочавамо [Bel loc 2012: 75]. Ово је та ко ђе ве ли ки по мак при хва та се нео п ход ност вели к и х фи р ми у од ре ђе ним област има, а ли се п утем акционарства сп речава да цео си стем ко ри сти је дан мо но по ли ста. На рав но, поставило би се питање да л и је ма њи и л и једнак п роблем ако акц и о нар ско д ру ш т во д р ж и мо но пол и јед на ко у г рожава мале п рои звођаче по п у т мо но по ла по је д и н ца. Но за Бе ло ка је ва жно то што се спре ча ва да то бу де је дан играч, од но сно по роди ца и што се ти ме вр ши ди стри бу ци ја вла сни штва на ве ли ки број љу ди. Он се детаљ но и при лич но ин фор ми са но ба ви уну тра шњим про бле - ми ма акционар ског вла сни штва, на ла же за шти ту од неодговорног ме - на џмен т а, т раж и д иференц ија лн и поре з з а оног ко сак уп љ а више а кц ија, и по себ ну па жњу по све ћу је спре ча ва њу ма ни пу ла ција којима једна фир - ма к у п у је а кц ије у д руг ој и онда св оје в ла сн и ш т в о ко ри с т и да иси си в а к а п и т а л и т ер а ову фи рм у у с т еч ај ( Б елок д а је и л у с т р а т и в а н п ри ме р о фабри ц и на ме ш т аја која у в аљује свој ск уп и намеш т ај у хот е лск и лана ц у ко ме има ак ци је) [Bel loc 2012: 74]. За све ово нео п хо дан је тран спа рентан си стем, јав на до ступ ност ин фор ма ци ја и над зор. Кад је у пи та њу об но ва вла сни штва над зе мљом, Бе лок под се ћа да је вла сни штво над њом би ло осно ва гра ђан ства и да не ма по ли тич ке слобо де без с т вар не економске независнос т и и сло бо де, ш то је по ка зао сл у чај ка сног Ри ма [Bel loc 2012: 76]. Го во ре ћи о зе мљи ау тор уво ди две зна чај не д и с т и н к ц и је: а) ра з л и к у и з ме ђу по љ о п ри в р ед ног и г ра д ског з е м љи ш т а, и још ва жни ју б) раз ли ку из ме ђу зе мље ко ју др жи вла сник и зе мље ко ју д р ж и не ко д ру г и ко п ла ћа рен т у. Ов де опе т ула зи д и фе рен ц и ја л н и по рез с тврд њом да вла сник ко ји жи ви на сво јој зе мљи (с по ро ди цом) мо ра да плаћа мно го ма њи по рез од оно га ко са мо уби ре рен ту за сво је вла сни штво. Б елок пона в љ а п р ед но с т и с е о ског ж и во т а (сло б о да, ау т ар к и ја, б о љи к в а л и т е т р о б е ко ју с е љ а к п р о и з в о д и, мо г ућ но с т да по р ед по љ о п ри в р е де ра ди и дру ге ства ри итд). Нај битни је, за др жа ву је ва жно да об но ви се о- ско с т а нов н и ш т в о, а да би с е т о де си ло с е љ а к а мо ра мо п ри ви ле г о в а т и [Bel loc 2012: 82], мо ра мо да га осло бо ди мо зе ле на ша, ви со ких ка ма та па чак и по ре за. Он се за ла же за под сти ца ње за дру га на се лу, и об ја шња ва п р ед но с т и с ло б од ног уд ру ж и в а њ а. П и с а ц т ра ж и да с е на п ра ви р е г и с т а р в л а сн и ш т в а и да с е па ж љив о п р ат и да л и неко п р екоме рно у к ру пњ ав а свој по сед. Он тра жи за коне који ће да под стак ну ма лог по љо при вред ника да ку пи, а ве ли ког зе мљо по сед ни ка да про да зе мљу. По с лед њи де о и з ла г а њ а по св е ћен је с р ед њ ој к ла си и б ор би п р о т и в ви с о к и х по р е з а. Де т а љ н и је с е ра з ви ја п ри ча и з Се р в и л не др ж а ве о то ме да ви со ки по ре зи уби ја ју сред њу кла су и вла сни штво ма лих, а ја ча ју плу токра ти ју. Но, док је та да са мо на го ве шта вао мо гућ но сти, сад већ има ис кус т во Пр вог рат а и конс т а н тног повећ ањ а по р е з а ко је од т а да н и је с т а ја ло. Б елок т в рд и да с у вис ок и пор ези р ез улт ат д в е с т в ари: 1) в ођењ а Прв ог

25 671 св е т ског ра т а ко ји с у фи на нсирале к р е д и т не ба н ке у з по в е л и ке к а ма т е, ш т о је у в е ћ а в а ло ја в н и д у г, и 2) порас т а д р ж а в ног с о ц и ја л и зма у ц и љу одбра не к а п и т а л и зма п р о т и в ре вол т а п р о ле т а ри ја т а б о г а т а ш и су у ве л и чи тав низ со ци јал них слу жби да би ко рум пи ра ли рад ни ке и спре чи ли ре - во лу ци ју [Bel loc 2012: 91]. Бе лок као да пи ше да нас кад го во ри о то ме да с е на п ра вио си с т ем у ко ме сви сма т ра ју да с у ви с о к и по р е зи не о п ход н и то чак твр де и они при пад ни ци сред ње кла се ко ји су њи ма оште ће ни. По на вља се иде ја о об но ви гил ди, са мо што се са да отво ре но твр ди да оне не мо гу да на ста ју спон та но као не кад, већ да др жа ва мо ра да их и н и ц ир а и п ом аже п ос е бн и м п ов ељ а м а и одг ов ар ај ућ и м с р едс т в им а. Гил да је по ње му основ ни ме ха ни зам за ком би на ци ју еко ном ске си гур ности и еко ном ске сло бо де [Bel loc 2012: 97]. Те но ве гил де мо ра ју би ти за штиће не д р жав н и м по ве ља ма, а оне т реба да ш т ите од п ревара, ман ип улац ија, да м п и н га и ло шег к ва л и т е та ро бе. Да би ове г и л де оп с та ле, нео п ход на и м је нор ма л на к ред и тна основа, а њу мог у да дају нове к ред и тне ш тед ион ице, такође по ве љом заш т ићене банке, ра зл и ч и те од са вре ме н и х ол и гар х иј ск и х и т ај к у н ск и х ба на к а ко је п р е ко з е ле на ш к и х к р е д и т а кон т р о л и ш у ш т а ће да се пр о и зво ди, ко ће то да ра ди и чак че сто и по ко јој це ни. Бе лок указу је на то да у том тре нут ку са мо адво ка ти и ле ка ри још увек има ју сво је г и л де, односно комор е у којима дог ов орно р ег ул иш у опш т е ус лове рада. Он же ли да се тај мо дел об но ви и за дру ге вр сте де лат но сти. Уз ово је ишла и кри ти ка пар ла мен та ри зма, та да ве о ма рас про страње на у оп ш т ој и н т е лек т у а л ној ат мос фе ри у Евро п и. Еви ден т но је ње г о во з а г о в а р а њ е д ру г а ч и јег т ип а п р едс т а вн иш т в а и и мп л иц и тне си мп ат ије ко је с е по к а з у ју з а ра з не кор по ра т и ви с т и ч ке екс пе ри мен т е ко ји с у би л и при сут ни у Ау стри ји, или чак и у фа ши стич кој Ита ли ји. Сам Бе лок до душе у овим де ли ма не го во ри ди рект но о то ме али је Ар тур Пен ти отво ре но по д р жа ва о фа ш и с т и ч к и кор по ра т и ви за м. До д у ше нај ви ше је о т о ме п и са о два де се тих го ди на, а умро је 1937, пре не го што је фа ши зам по ка зао најз ло ко б н и је од л и ке. Бе лок свој текст за вр ша ва у не баш оп ти ми стич ном то ну ка да ка же да с а мо же л и да по к а же мо г ућ но с т и да с е поч не с р е а к ц и јом и од бра ном од к а п и т а л и зма и њ е г о вог п р о и з во да ко м у н и зма [ Bello c 2012: 99]. Мак ар да би се ожи вео тај дух и кре ну ло у том прав цу, зна ју ћи да се жи ви у дру штву ко је је за бо ра ви ло зна чај имо ви не и сло бо де. * Би ло је ово хе рој ско вре ме к ла си ч ног д и с т ри бу т и ви зма. Че с т е р т он је од до сво је смр ти из да вао свој при лич но ути цај ни GK s We ekly, ко ји је под име ном T he Wee k ly Rev ie w и злазио још некол ико г од ина после т о г а. Та ко ђе в р е д и по ме н у т и и значaја н ча с о п ис Крст и плуг (The Cross and the Plo ugh). Ка ко у Бри та н и ји, та ко и у д ру г и м к ра је ви ма Ко мон вел та по с т о ја л и с у к л у б о ви, уд ру же њ а, ча с о п и си, и л и ви ђе н и и н т е лек т у а л ц и и а кт ивис т и који су п риг рл ил и д ис т рибут ивис т и чке и де је. У А мери ц и је од до из ла зио ча со пис Аме рич ка ре ви ја ко ји је об ја вљи вао прило г е Б е ло к а и Че с т е р т о на.

26 672 Кар лсон под се ћа да је то ком че тр де се тих, по себ но по сле ра та по сто - ја ло ве л и ко и н т е ре с о ва ње за ове и де је. У Ен гле ској је по след њи та ла с био и з ме ђу и За ла г а л и су се з а ре л и г и о зно образов ање, з а ш т а мп у сло бод ну од огла ши ва ча, и за ру ра ли за ци ју др жа ве уз очу ва ње суб венц и ја з а фа р ме р е на р о ч и т о је ис т и ца на т е з а да фа р ма и фе р т и л и т е т и д у з а јед но. Пос е б но с е к ри т и ко в а л а к ул т у р а п р ед г р а ђа с а сви м он и м ш т о но си, и уво ди ла се те ма о здра вој ор ган ској хра ни ко ју тре ба чу ва ти од ин ду стриј ске по љо при вре де [Car lson 2008: 10]. У А ме ри ц и је по с т о јао по к ре т де цен т ра л и с та и из ла зио је д и с т ри бут и ви с т и ч к и ча с о п ис С л о бод н а А ме р и ка ко ји се штам пао до За ним љива је п рича о Луису Бромфи лд у ( L ou is Br om f i eld) ко ји је об ја вио к њи г у Пр и ја т н а д о л и н а о с в ом д ис т р и бу т и в и с т и ч ком е кс п е р и м е н т у, фа р м и ко ја је т р е ба ла да с е к а о мо де л с у п р о т с т а ви и н д у с т ри ја л и з а ц и ји по љ о п ри в р е де [ Brom f i eld 1997]. Већ т ри г о д и не к а сн и је о б ја вио је но ву књи гу у ко јој је при знао пропаст свог екс пе ри мен та и по бе ду иду стри јал и з а ц и је. Св е је по с т а ја ло в е л и ко: и н д у с т ри ја, ра д, в ла да и д и с т ри бу т и- ви зам ко ји је за го ва рао по вра так ма лом, по ву као се с јав не сце не. К ако Н и з б е т п ри ме ћу је, Б е лок је до сво је см р т и и з г у био м но г о од св ог не к а да ш њ ег оп т и м и зма сву да је ви де о и л и т о т а л и т а ри з а м и л и ме на џе р ско -ко лек т и ви с т и ч к и о б л и к д р ж а в е. Д р ж а в а бла г о с т а њ а, ко ја је у м но г о ме од г о в а р а ла њ ег ови м о брисима с е рви лне д рж ав е, у в ел ико с е и з г ра ђи в а ла у За па д ној Ев р о п и, а А ме ри к а је на кон че т и ри Р у зв е л т о в а ма н да т а т е ме љ но и з ме њ е на. По с т о ја о је још је да н т а ла с и н т е р е с о в а њ а ше зде с е т и х г о д и на з а д и- с т ри бу т и ви з а м к а о т р е ћ и п у т и з ме ђу с оц ијал изм а и к ап ит ал изм а, а л и н и је о с т а вио зна чај не по с ле д и це н и т ра г о в е. Но, с а ме и де је с у оп с т а ја ле и може с е р ећ и да је т оком пос ледњи х не ко л и ко де це н и ја и з р а с ла но в а г е не рац ија не од ис т рибут ивис т а од који х су најпознат ији Ернс т Шумахе р (Ernst Schu mac her), ау тор вр ло утицaјне књи ге Ма ло је ле по, Алан Кар лсон, То мас Шторк (Tho mas Storck), Фи лип Блонд (Phil lip Blond), Рејс Ме тјуз (Ra ce Met hews), а што се еко ном ске те о ри је ти че по себ но тре ба из дво јит и Џо на Ме де и ла. По с т о је ра зн и ча с о п и си, пор т а л и, уд ру же њ а, к л у б о ви пош т о в а л а ц а Чес т е рт он а и Б елок а (А ме ри ч ко Че с т е р т онов o д ру ш т в о, Дис т рибут ив и с т ич ка ре в и ја, Че с т е р т о но ва ре в и ја, хјус т онска Ка за Сан Ди је го...), си н д и ка т и и тд., који и мају своје мес т о на и нт елект уа лној сцен и, али и у не ким ло кал ним за јед ни ца ма. Ме де и л на в о д и не ко л и ко по знат и х п ри ме р а у ко ји ма је по зи т и в но р е а л и з о в а н д и с т ри бу т и ви с т и ч к и и де а л. То с у п р е св е г а ч у в е на ш па н ск а Мон д ра г он ко о пе ра т и ва ко ја об у х ва та де се т и не х и ља да за по сле н и х, ко ји с у у ис т о в р е ме и в ла сн и ц и, з а т и м си с т ем и т а л и ја н ског р е г и о на Ем и л ио Ро ма њ а (цен т а р је Б о ло њ а) у ко јој де л у је око ко о пе ра т и в а, по в е з а- них на ве о ма за ни мљив и ши рок на чин, и ко нач но два при ме ра успе шне з ем љиш н е р еф о р м е и о б н а в љ а њ а м а лог по с е д а, у Ју ж ној Ко р е ји и н а Тај в а н у к а да је у з по моћ д р ж а в е з е м љ а о т к у п љ е на од ла т и фу н д и с т а и у з повољ не к р ед и т е п р о да т а ве л и ком бр о ју по р о д и ца које су с т вориле своје успеш не по р о д и ч не фа р ме [ Me d a i l le ]. Н а в о де с е и д руг и п римери

27 673 по пут ми кро кре ди ти ра ња (mic ro ban king), за јед нич ких ко о пе ра ти ва купа ца и про да ва ца, по ро дич них ко о пе ра ти ва за шко ло ва ње код ку ће итд. У ов а к в ом т е к с т у т е ш ко мо же мо у к р а т ко д а оц е н и мо т е ж и н у ов е т р а д и ц и је и д о м е т е д и с т р и бу т и в и с т и ч ког н а с л е ђ а. Д ис т р ибут ив из а м сва ка ко н и је ус пео да се на ме т не ка о јед на од во де ћ и х ш кола у економској теорији. Штавише, с п равом се пос тав ља п и та ње у ко јој ме ри је он уоп ш те на т о и п ре т ен до ва о. Он и су п ре т еорет ичари економ ије к а о дела у к у пног дру штве ног си сте ма, не го еко но ми сти ко ји се ба ве унутрашњим пита - њима економи је као ди сци пли не и као дру штве не на у ке ко ја ре ша ва спе - ц и фи ч не п р о бле ме ма к р о и м и к р о е ко но м и је. Оби ч но и х опт уж ују да он и з а п ра во не зна ју т ех н и к у еко но м и је, а Ви зо р ек т в р д и да док је аус т ри јск а ш ко ла ме т о да еко ном ске а на л и з е, д и с т ри бу т и ви з а м је с о ц ио - еко ном ск а те о ри ја [Wi zo rek 2012: 13]. Но, чи ње ни ца да се при пад ни ци дру гих шко - ла и да ље ба ве не ким њи хо вим уви ди ма, да и да ље по сто је зна чај ни економ ск и т е о ре т и ча ри ко ји се д р ж и т е т ра д и ц и је, све до ч и о т о ме да по с т о ји не ш т о ш т о је д и с т ри бу т и ви за м ус пео да до не се и оч у ва у све т еко ном ск и х де ба т а. Ис т а к н и мо з а к рај не ко л и ко т а к ви х е ле ме на т а. Д и с т ри бу т и ви з а м је до ж и в е о бр ој не к ри т и ке [ D e a vel 2013b, Wo o d s 20 03, Wizorek 20 06]. По себ но се на па да ло ње го во су п ро т с та в ља ње по де л и ра да и на па да њ е љу д и ш т о с у р о б о ви на д н и ца. Ме ђу т и м је да н ско ри ји ау т ор с п ра в ом по к а з у је да је т о њи хо в о и н си с т и ра њ е на к ри т и ц и он и х ко ји с е з а до во љ а в а ју ра дом з а п ла т у, п р е т е ра но и ча к су п р о т но не к и м од њи хо ви х о снов н и х в р ед но сн и х по с т а в к и. Нај п р е т р е ба и ма т и у ви д у да не мо гу сви да бу ду успе шни пред у зет ни ци и ор га ни за то ри по сла. За то т ре ба и т а лен т а, и по све ће но с т и и ра зн и х д ру г и х осо би на ко је не ма ју сви. Дру го, са мо за по шља ва ње и во ђе ње свог би зни са је нешто што данас траж и це лог чо в е к а. Оз би љ а н п р ед у з е т н и к че с т о не ма в р е ме на н и з а по р о - ди цу, ни за кул тур не по тре бе, јер мо ра да ре ша ва про бле ме. Сто га они ко ји же ле ви ше вре ме на да про во де с по ро ди цом и де цом, као и да се ба ве спор т ом, кон зу ма ц и јом к ул т у ре, да п у т у ју и тд, ви ше во ле да ра де као запо сле н и не г о да бу д у оп т е ре ће н и по слом по цео да н. На да ље, ка д се се т и- мо њи хо ве п ри че о нео п ход но с т и ш и ро ког в ла сн и ш т ва на д с ред с т ви ма за произ вод њу, пи та мо се да ли је да нас ком пју тер до вољно производно средство ко је ла ко мо же да има сва ко и да му је то до вољ но за про из вод њу и н т е л е к т у а л н и х и д ру г и х ус л у г а од ч е г а мо же в рло д об р о д а ж ив и и и з д р ж а в а по р о д и ц у? Ко начно к а д г ов оримо о с е рви лној д рж ави, п ит амо с е да л и је з а и с т а з а ж и в е ло р оп с т в о о ко ме г о в о ри Б е лок, да к ле з а кон ск а при ну да да се ра ди, или је ве ћи про блем у то ме што је оно не фор мал но, али суп тил но и до бро вољ но 24. Но, иа ко су ова кве кри ти ке на ме сту, по сто ји и бо га то на сле ђе вр ло ак туeлних ди стри бу ти ви стич ких уви да. Они су ве о ма пре ци зно по ка зал и у з р оке с ав р ем ен е ф ин а нс и јс ке и е кон омс ке к р из е, к а о и м ет од е з а ог ра н и ча ва ње фи на н си ј ске спе к у ла ц и је ка о во де ће п ри вред не г ра не. Ис т о се мо же ре ћи за њи хо во трај но и до след но ука зи ва ње на зна чај ети ке за 24 З а а п ол ог е тс к и п р ис т у п и п ок аз ив ањ е п р им ер а који г ов ор е д а с е н ав одн о з аис т а ства ра сер вил на др жа ва по гле да ти Кар лсо на [Car lson 2007: 33].

28 674 при вре ду и ука зи ва ње на то да еко но ми ја мо ра да бу де сред ство, а не циљ по с е би. Ко нач но, а н т и мо но пол ско з а о ко но да в с т в о је њи хо в о в е л и ко з а- в е ш т а њ е д в а де с е т ом в е к у. С а в р е ме н и д и с т ри бу т и ви с т и по п у т Ме де и ла од б а ц у ју гло б а л и з а ц и ју, а з а ме ђу н а р од н у т р г о ви н у у с ад аш њ е м вид у ка жу да је не ле ги тим на. У већ навођеном поглављу Карлсон по ка зу је број не при ме ре ре ле - вант но сти и ви тал но сти дистрибутивистичких идеја после Другог свет - ског ра т а ко је с е св а ко ма ло по ја в е ча к и код л и де ра па р т и ја, п р е м и је ра итд. На при мер, тре нут но се отво ри ла рас пра ва о то ме у ко јој ме ри про грам Каме ронових торијеваца о Великом друштву има у себи дистрибутивистичко на сле ђе. У сва ком слу ча ју, по ја ва књи ге као што је ова Кар лсо но ва из 2007 (Тре ћи п у те в и) г о во ри о ве л и ком и н т е лек т у а л ном по т ен ц и ја л у ко ји д и с т ри бу т и ви с т и и да љ е и ма ју. На к ра ју, де мо г ра ф ско п р о па да њ е Ев р о пе и п ра ж њ е њ е с е ла и на з а- пад у и на ист о к у конт инент а, пок азује да су у п раву к ада и нсис т ирају на ру р а л и з а ц и ји уо ч а в а мо д а је с а м а б е з б ед но с т у г р о же н а з б ог т а к в ог не во ђе њ а ра ч у на о де мо г ра фској б е зб еднос т и п р ос т ора. Пр ог ра м о бнове с ел а д а н а с и м ају с амо п а рт ије р ад ик а лне де сн и це по п у т Н а ц и о н а л ног фрон та, Јо би ка или Ата ке. На кра ју ту је и ве ли ки увид да не ма об но ве без об но ве ве ре, а Евро па у ко јој пре вла да ва па га ни зам је као и у до ба дека ден ц и је ка сног Ри ма не ве ро ват но да ле ко од мо г ућ но с т и с т вар не об но ве у би ло којем сег мен ту. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ђурковић, Миша (2010). Хришћанска демократија идеја, развој до и основни принципи, у: Хришћанство и демократија између антагонизма и могућности, КАС, Београд. Стојановић, Божо (2007). Вилхелм Репке: економски хуманизам, Социолошки преглед, 4: Честертон, Гилберт Кит (2013). Шта не ваља на свету, Отачник Београд, Бернар Стари Бановци. Честертон, Гилберт Кит (2014). Обрис здравог разума, Отачник Београд, Бернар Стари Бановци. Belloc, Hilaire (2012). An Essay on the Restoration of Property, IHS Press, Norfolk. Belloc, Hilaire (1977). The Servile State, Liberty Fund, Indianapolis. Boaz, David (2003). Libertarijanizam, CLDS, Beograd. Bork, Robert, H. (2003). Coercing Virtue: The Worldwide Rule of Judges, AEI Press, Washington. Bromfield, Louis (1997). Pleasant Valley, Wooster Book Company, Wooster, Ohio. Carlson, Allan 2007). `Chesterbelloc` and the Fairy Tale of Distributism, Third Ways, ISI Books, Wilmington, Delaware. Carlson, Allan 2008). Introduction, Distributist Pesperctives, vol. II, IHS Press, Norfolk. Cooney, Anthoney (1994). Distributism, Third Way Publications, Edinburgh. Deavel, David (2013а). What s Right with Distributism, Intercollegiate Review,

29 675 Deavel, David (2013б). What s Wrong with Distributism, Intercollegiate Review, Directors of IHS Press (2012). Introduction, Belloc, Hilaire, An Essay on the Restoration of Property, IHS Press, Norfolk. Đurković, Miša (2006). Politička misao Džona Stjuarta Mila, Službeni glasnik, Beograd. Enciklika o stanju radnika Rerum novarum (b.g.). Centar za promicanje socijalnog nauka Crkve, Zagreb, bez izdanja (prvi put objavljena 1891), com/images/dokumenti/rerum_novarum.pdf From, Erik (1964). Bekstvo od slobode, Nolit, Beograd. Fuko, Mišel (2005). Rađanje biopolitike, Svetovi, Novi Sad. Goodman, Donald, P. (2006). Distributism: a Catholic System of Economics, Goretti Publications, Martinsville. Medaille, John C. (2009). The Economics of Distributism V: The Practice of Distributism, Front Porch Republic, of-distributism-v-the-practice-of-distributism/ Medaille, John, C. (2010). Toward a Truly Free Market: A Distribuist Perspective on the Role of Government, Taxes, Health Care, Deficit and More, ISI Books, Wilmington, Delaware. Nisbet, Robert (1977). Introduction, in: Belloc, Hilaire, The Servile State, Liberty Fund, Indianapolis. Polanji, Karl (2003). Velika transformacija, Filip Višnjić, Beograd. Stojanović, Božo (2009). Osnove austrijske teorije, Ekonomski fakultet, Beograd. Uelbek, Mišel (2015). Pokoravanje, Booka, Beograd. Wizorek, Nicole, M. (2012). Austrian Economics and Distributism: Comparison in Light of Catholic Social Teaching, 2012, ASSC20 13-WizorekNicole.pdf Woods, Thomas (2003). The Fallacies of Distributism, Ideas on Liberty, November. E CO NO M IC T H E ORY OF DI ST R I BU T ISM by M I ŠA ĐU R KO V IĆ I n s t i t u t e of Eu r o p e a n St u d i e s, 11 Ni ko la Pa šić Squ a re, Bel gra de, Ser bia mdju r kov@g m a i l.c om OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SUM MARY: In this pa per, the eco no mic the ory of di stri bu tism has been analyzed. In the first pla ce, the aut hor ex pla ins that the di stri bu tism is a so cial tho ught which emerged in the An glo-ame ri can world as the de ve lop ment of so cial te ac hings in the Ro man Cat ho lic Church. Alt ho ugh it has not re ce i ved the sta tus the main scho ols in mo dern e c o no m ic t ho u g ht h a ve, d i s t r u bu t i s m p e r si s t s a s a s p e c i f ic d i r e c t io n of s o c io - e c o no m ic t h i n k i ng. T he p a p e r p a r t i c u la rly i n ve st i ga t e s t he ide a s of cla s si c a l d i s t i bu t i sm. T he aut hor fo cu ses on two ba sic bo oks by Gil bert Che ster ton and two most im por tant eco no mic books by Hi la i re Bel loc. The se aut hors ha ve in si sted on the pro blem of so ci ety mo ving towards the so-cal led ser vi le sta te in which a small num ber of ca pi ta lists ru le over mass of pro le ta ri ans who are gra du ally co ming un der sla very sta tus, which is san cti o ned by the law. For the pur po se of re medyin g this ten dency and col lec ti vism, they pro po sed a se ri es

30 676 of me a su res for a re pe a ted broad di stri bu tion of ow ner ship over the me ans of pro duc tion. Fi nally, the re is an over vi ew of this idea and its de ve lop ment thro ug ho ut the twen ti eth cen tury, fi nis hing with con tem po rary di stri bu tists li ke John Me da il le and Alan Car lson. KEYWORDS: di stri bu tism, eco no mics, ow ner ship, Che ster ton, Belloc, servile statе

31 UDC (=163.41)( ) 1894/1910 DOI: /ZMSDN N ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД Д РУ Ш Т ВЕ Н И ЗН А Ч А Ј СРП СК Е Г И М Н А ЗИ Ј Е ДОМ НА У КЕ У СО ЛУ НУ ( ) А Л ЕК СА Н Д РА НО ВА КОВ Ма ти ца срп ска, Ма ти це срп ске 1, Но ви Сад, Ср би ја a le k s a n d r a n o va kov m a i l.c o m САЖ Е ТА К : С р п с к a г и м н а з и ја До м н а у ке у С о л у н у б и л а је с ед м о - р а з р ед н а ш ко л а ко ја је д а л а н е ко л и ко г е н е р а ц и ја м а т у р а н а т а. Ме ђ у у ч е - н иц им а било је он и х који с у св оје у н ив е рз ит е тско о б р аз ов ањ е с т ек л и у Бе о гра ду, Ца ри гра ду, Со лу ну и дру гим гра до ви ма Евро пе а ка сни је су се св оји м ж и в о тн и м делом пок аз ал и к а о р еп р ез ент ат и вн и де о С рб а. Бил и с у п р о ф е с о р и с р п с к и х г и м н а з иј а у О с м а нс к о м ц а рс т в у, и нж ењ е р и, л ек а р и, адво ка ти, пи сци, пу бли ци сти, на кон бал кан ских ра то ва народни по сланиц и и по л и т и ч а ри. О в а г и м н а зи ја је н а не к и н а ч и н би л а ис т у р е но оде љ е њ е с р п с ко г ко н з у л а т а. К р а љ е в и н а С р б и ја п р е ко С р п с ке г и мн аз ије у С ол ун у оства рила је ве ли ки ути цај ме ђу ста нов ни штвом у истои меном вилаје - т у. К а о о б р аз о вн а а н ац ион а лн а и нс т ит уц иј а у сп ел а ј е д а д оп р е д о с в и х Сло ве на ко ји су се осе ћа ли као Ср би. Је дан од ва жних ре зул та та ње ног р а д а је и о т в ар ањ е в ел иког б р оја с рпск и х о сновн и х ш кол а у С ол у нском ви л а је т у. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Срп ск а г и мнази ја, Дом на у ке, ш кол с т во, кон зу лат, С р би, С о л у н ск и ви л а је т Кра јем 19. ве ка Ср би у Осман ском цар ству, по мог ну ти ма ти цом Ср бијом, за по че ли су ин тен зив ну бор бу за ду хов но осло бо ђе ње. Отва ра ње шко - ла, основ н и х и с ред њи х, осн и ва ње к њи жа ра и ш та м па ње у џ бе н и ка, као и ра д ц р к ве но -ш кол ск и х опш т ина био је најбољи п у т да с рпск и народ оч у ва свој на ци о нални идентитет. Краљевина Србија је кроз култур но -про свет - н у де лат но с т ус пе ла св о ји м с у на р од н и ц и ма да ола к ша и омо г у ћ и оп с т а- на к и до че к а ју о с ло б о ђе њ е. Ме ђу н ај в а ж н и ји м д о с т и г н у ћ и м а С р б а у О с м а н с ком ц а р с т ву мо г у се сма тра ти осни ва ње и рад срп ских ни жих и ви ших гим на зи ја. Као п р е т ходн иц а г и мн аз ија о с н ов ан а је Б ог ос л ов ија у П р из р ен у ко ја је у Осман ском цар ству, уз ма ње пре ки де, успе шно ра ди ла од до 1912.

32 678 г о д и не. Срп ск а г и м на зи ја у Ца ри г ра д у о т в о р е на је г о д и не, Срп ск а г и м на зи ја Дом на у ке у С ол ун у и Срп ск а м уш к а г и мназија у С коп љу г о д и не, Срп ска м у ш ка г и м на зи ја у Би т о љу и Срп ска г и м на зи ја у П ље в љи ма г о д и не. Оне су т е ри т о ри ја л но би ле до бро ра с по ре ђе не: три шко ле на ла зи ле су се у Ко сов ском ви ла је ту, где је би ло и нај ви ше Ср ба, по јед на у Би тољ ском и Со лун ском ви ла је ту, и јед на у Ца ри гра ду, п р ес т он иц и О сма нског ц а рс т в а. И р а д с рп ск и х жен ск и х ш ко л а ш и р ом Цар ства го во рио је о сте пе ну еман ци по ва но сти срп ског на ро да тог вре ме - на. По ред њих не тре ба за бо ра ви ти за нат ске, тр го вачке и грађанске шко - ле, као и ви ше од 200 срп ских основ них шко ла ши ром Осман ског цар ства. Со л у н је био цен т ар С о л у н ског ви ла је т а а л и и т р г о ви н ско с р е д и ш т е Ко с ов ског и Би т о љ ског вил ајет а и н ајв а ж н и ја п ри мо р ск а в а р ош це лог По л у о с т р в а. С о л у н је леп а и ж ив а т рг о в ач к а в а р ош, ко ја и з г о д и не у го ди ну би ва све леп ша... био је ути сак ње го вих жи те ља. Кра јем 19. ве ка Со лун је био осве тљен га сном ра све том, имао је во до вод, трам вај, кеј, позо ри ш те, ч и та о н и це, ш тампарије, к њи жaре, к л у бо ве, уд ру же ња, бан ке. Од ве р ск и х обје ка та и мао је 56 џа м и ја, 230 т е к и ја, 14 п ра во сла в н и х (г рч к и х) ц р к а в а и ше с т па ра к л и с а, д в е ри мо к а т о л и ч ке ц р к в е, 28 си на г о г а, јед н у срп ску и јед ну бу гар ску цр кву и је дан па ра клис [Иванић 1906: ]. У Со лу ну је би ло мно штво на ро да а ме ђу њи ма и Ср ба. Нај број ни ја з а јед н и ца би ла је је вреј ск а (се фард ск а), знатно мање г рчк а и т у рск а. Било је и Бу г а р а, Ит а л и ја на, Је р ме на, Ц и н ца р а и Ар ба на с а 1. У пе ри о д у к а да је до в ршена железн и чк а п руг а С ол у н Кос овск а М ит р овица, дос ел ио с е ве ли ки број Ср ба из Ма ке до ни је и из Ста ре Ср би је. У Со лу ну је го ди не жи ве ло око ста нов ни ка. Од тог бро ја би ло је око Сло ве на, Гр ка, Ту ра ка, Фран цу за, Цин ца ра и Је вре ја од ко јих су би ли Дун ме (по себ на сек та по тур че них Је в р е ја, еко ном ск и в е о ма моћ на, нај о бра з о в а н и ја и нај б о г а т и ја). Со лун је био цен тар грч ке и бу гар ске про па ган де. И јед ни и дру ги су ис ти ца ли сво је пре тен зи је на овај град. Мно ге европ ске, и не са мо европске си ле, би ле с у мо т и ви с а не еко ном ск и м а л и и по л и т и ч к и м ра з ло зи ма д а о т в о р е св оје кон з у л а т е у С о л у н у ( Р у си ја, Ен глеск а, Аус т р оуг а рск а, Не мач к а, Ит а л и ја, Ср би ја, Р у м у н и ја, Грч к а, Б е л г и ја, Ф ра нц уск а, Ш пани ја, Пер си ја, Швед ска, Нор ве шка, САД и Хо лан ди ја). Отва ра њем конз ул ат а К р аљ евине С рбије, г од ине, у С ол ун у је у ч ињ е н в ел ик и и значајан ко рак. Србија је поред политичких, отво ри ла кон зу лат и из еко - номск и х ра злог а је р је у вел икој мери ко рис т ила п рис т ан иш т е у С ол ун у. Срп ска диплома ти ја би ла је за ду же на за по ли тич ки рад и културно -про - светну ак тивност. Ра ди ло се на осни ва њу срп ске цр кве но школ ске опш т и не, о т ва ра њу с рп ск и х ш ко ла и к њи жа ра на п ро с т о ру це лог Со л у н ског ви ла је т а. Пр ви с рп ск и кон з ул био је Пе т а р К а ра- Ст о ја но ви ћ, т р г о в а ц и з Б е о г р а д а (1887 ). Кон з у л и и з ас т у пн иц и г енер а лног конз ул ат а бил и с у: Ко ста Н. Хри стић ( ), Вла ди мир Љо тић ( , 1894), ( ), Ђор ђе Ген чић (1893), Иван Па вло вић (1896), Бра ни слав Ну шић 1 По чет ком 20. ве ка Со лун ски ви ла јет имао је око ста нов ни ка.

33 679 (1896), Ди ми три је Бо ди (1897), Па вле Де нић ( ), Јо ван Ф. Хри стић (19 0 0), Ђ ор ђе Не на до ви ћ ( ), Ђ ор ђе Н и ко л и ћ (19 0 4) и Ж и в о ји н Б а л у г џ и ћ ( ). По зи т и в на окол но с т з а с рп ск у д и п ло ма т и ју би ла је постављење Ива на Сте па но ви ча Ја стре бо ва за ге не рал ног кон зу ла Руске ца ре ви не у Со лу ну, мар та го ди не. И н иц ијат ивом с рпског конзула Љо т и ћа и по д р ш ком ру ског кон зу ла Ја с т ребова, Ср би у Со л у н у го д и не о т во ри л и су к њи жа ру и то је би ла п р ва срп ска к њи жа ра у Осман ском цар ству. Кон зул Љо ти ћ ин тен зив ни је је за по чео кул т у р но-по ли тички рад, а ли је про стор ње го вог де ло ва ња био вр ло су жен. На и ме, со л у н ск и Ср би вер ск и су п ри па да л и па т ри јар ш и ст и ма и л и ег зар хи сти ма. Пр ви за да так кон зу ла био је да упо зна срп ске при ли ке и потре бе у Со лу ну и око ли ни, да упо зна Ср бе и да им ули је ве ру у Кра ље ви ну Ср би ју и у ње га као с рп ског п ред с та в н и ка. Би ло је нео п ход но да код Ср ба про бу ди свест о сво јој цр кви и по тре би за шко лом на свом је зи ку. Ср би у Со лу ну ни су има ли сво ју цр кву и своје верске потребе задовољавали су одласком у грч ку Цр кву Све те Тро ји це. Ка ко је у Со лу ну по сто јао ме тох Х и лан да ра у овој ц р к ви отво ре на је срп ска ка пе ла. У то вре ме Х и лан дар је био у ру ка ма бу гар ских мо на ха те је до зво ла за град њу капеле, уз потешко - ће ипак до би је на. Пре го ва ра ло се и с г рч к им ми т ро по ли том Ата на си јем 2 па му је упу ће на мол ба да бла го сло ви и за шти ти иде ју да се на ме то ху отво ри па ра клис на шта је и при стао. Осман ске вла сти су ју ла го ди не из да ле до зво л у за зи да ње ц р к ве [Цариградски гла сник 1895]. Срп ска вла да је инве с т и ра ла, ус т а но в љен је парак л ис, нап рав љен је и конос т а с а саг рађен и су и ко на ци. Па ра клис је био по све ћен Све том Са ви 3. Кон зул Иван Па влови ћ, ју ла 1896, и н и ц и ра о је о сн ив ање Српске ц рк вене опш т ине у Сол ун у. За да так оп шти не био је да се ста ра о цр кве ном и школ ском на прет ку. Ср би н и с у и ма л и п ра в о да о т в а ра ју св о је ш ко ле у С о л у н ском ви лаје ту јер су тур ске вла сти сма тра ле да их у том ви ла је ту и не ма. Упор ним и сис т ем а тск и м р а дом с рп ск и кон з у л а т је ус пе о д а п ридобије по тп ис е со лун ских Ср ба за отва ра ње срп ске шко ле и то је био са мо по че так борб е з а о с т в а ри в а њ е с рп ск и х п р о св е т но -к ул т у р н и х ц и љ е в а. Кон з у ла т у с у би ле по т р е б не л и ч но с т и од по в е р е њ а т е је з а по че т а к ра да ов о по в е р е њ е н а ш ло у д в ојиц и б р аћ а : Те мк а 4 и Д им и т р и ја 5 По по в и ћ а, по р е к л ом и з 2 Ми тро по лит Ата на си је вр ло је за слу жан за отва ра ње срп ске цр кве. На пред лог кон - з у л а П а в л о в и ћ а к р а љ А л е к с а н д а р О б р е н о в и ћ од л и ко в а о г а је О р д е н о м С в е т о г С а в е п р в о г ре да [АС, МИД ППО, 1896, ред 591]. 3 У ц е н т р у С о л у н а, код Га л е р и је в е т р и ј у м ф а л н е к а п и је, у с у т е р е н у јед н е в и ш е с п р а т - н и ц е, н а л а з и с е Ц р к в а С в е т о г С ав е м ет ох м ан ас т ир а Х ил а нд ар а. Ц р к в а је од г од ин е слу жи ла као па ро хиј ска цр ква срп ској ко ло ни ји у Со лу ну. Срп ска вла да је ма на сти ру Хи - лан да ру финансирала пла ћа ње ки ри је. При цр кви је по сто јао Фонд цр кве Све тог Са ве. 4 Тем ко По по вић, по ли ти чар (Охрид, 1855 Охрид, 1929). За вр шио је грч ку гим на зију у Ати ни. Ра дио је као учи тељ у Је дре ну и Би то љу. Бо ра вио је у Бу гар ској и био је дан од осни ва ча тај ног Ма ке дон ског дру штва. Бу гар ске вла сти су га прог на ле из Со фи је Исте го ди не оти шао је у Бе о град и по стао срп ски агент. Ра дио је у Со лу ну, Ца ри гра ду и Ати ни (од 1888 до 1913). Био је по сла ник ( ), се на тор у Осман ском цар ству, на слу жби у срп ском кон зу ла ту у Ати ни и но ми нал ни вла сник Ца р и г р а д с ко г л и с т а. По сле Пр вог светског ра та био је пред сед ник оп шти не у Охри ду [АС, МИД ППО, 1893, ред 622]. 5 Ди ми три је По по вић, учи тељ (Охрид,? Со лун, 5. II 1894). За вр шио је шест раз ре да г рч ке г и м н а з и је. К а о с р п с к и п и т о м а ц в а н р ед н о је с т у д и р а о В е л и к у ш ко л у у Б е о г р а д у ко ј у

34 680 Охри да. За отва ра ње шко ле на срп ском је зи ку нео п ход на је би ла са гласно с т Ва с е љ ен ске па т ри ја р ш и је, ш т о н и је би ло н и ма ло ла ко а још т е же је би ло за до би т и Пор т у. Ви ше п и са ма за о т ва ра ње с рп ске ш ко ле, у фор м и мол б е, по с ла т о је к а ко Порт и т ако и Вас ељ енској пат рија рш ији, а л и с е на по зи т и в а н од г о в ор д у г о че к а ло [ Ко с т и ћ 1934: ]. Вас ељ енск а па т ри јар ш и ја и ма ла је ис к ључ иво п раво да о т в а ра ш ко ле з а п ра во с ла в но х ри ш ћ а н ско с т а нов н и ш т в о у Осма н ском ца р с т ву. О т в а ра ла је, ме ђу т и м, с а мо г рч ке ш ко ле. Би ла је в е л и к и п р о т и в н и к о т в а ра њ а с рп ск и х ш ко ла у С о л у н ском ви ла је т у. То је би ло оч и глед но к а да су по че т ком г о д и не Ср би и з С о л у на по с ла л и п и смо Ца ри г ра д ској па т ри ја р ш и ји с мол б ом да отворе шко лу. Патријаршија је послала следећи одговор солунском митро - по л и т у: одбит и ене рг и чно п р ет ензије Ср ба, је р у С о л у н у н и к а да н и је би ло срп ске шко ле и не тре ба да је бу де [АС, МИД ППО, 1892, ред 642; Бал кан ски 1899: 93]. К а ко Ср би н и су од у с т а ја л и од ове на ме р е, 18. де цем бра г о д и не на Све тог Ни ко лу на осно ву чла на 129, За ко на о јав ној на ста ви, у ули ци Св е т ог Н и ко ле о т в о р е на је с рп ск а о снов на ш ко ла на зв а на Дом на у ке. Истог да на шко ла је осве шта на и от по че ла је свој рад. Би ла је при ват ног к а ра к т е ра а з а в ла сн и к а и у п равит ељ а пос т ав љ ен је Д им ит рије Попови ћ. На по чет ку ра да шко ле упи са ло се 16 а за тим 32 уче ни ка, од че га је би ло шест де вој чи ца. По сто ја ла су три раз ре да, у пр вом је би ло 17 уче ни ка, у дру гом че ти ри и тре ћем три уче ни ка. Због уче ни ка из око ли не упра ва је отво ри ла ин тер нат [Веселиновић 1895: 7; Ко стић 1934: ]. И де ја о о сн и в а њу г и м на зи је д у г о је би ла п ри с у т на. И ма ју ћ и у ви д у ра д основ не ш ко ле, ч и нов н и к кон зу ла т а М и л и во је Васиљеви ћ п редлож ио је ми ни стру: Да се ова шко ла по диг не на пот пу ну гим на зи ју и то што пре, са пансијо ном. Ка да уче ни ци за вр ше ту шко лу, не ће па да ти са стране тур ске вла сти она сум ња ко ја је до са да по сто ја ла. У то вре ме би ло је т еш ко наћ и пог одног у п равит ељ а ш коле и з а т о је Ва си љ е ви ћ п р ед ло ж ио Пе т ра Ко с т и ћ а, на с т а в н и к а и би в шег у п ра в н и к а При з р ен ске б о г о с ло вије. По ло в и ном г о д ин е с р пс к а д ел е г а ц и ја и з С о л у н а з в а н и ч но с е обра т и ла Срп ској в ла д и т ра же ћ и од ње да се у Со л у н у о т во ри г и м на зи ја. Срп ска вла да са тим се сло жи ла и 18. сеп тем бра Ко стић је из При зре на до шао у Со лун да отво ри гим на зи ју [Зафировић 1934: 28 30]. Иде ал ни јег чо в е к а з а т у п ри л и к у С о л у њ а н и н и с у мо гл и до би т и. Го в о рио је т у р ск и је зи к и и ма о ог р ом но ис к у с т в о к а ко на п р о св е т ном т а ко и на на ц и о на л- но -п р о п а г а н дном п л ан у. Пр едс едн и к п р о св е т ног ви л а је т ског о р г а н а у Со лу ну био је Ра шид бег 6, и н т е л и г ен т а н и по ш т ен човек. К а да је Ко с т и ћ до шао код ње га да тра жи до зво лу за рад шко ле он му је ре као: мо же те, слободно, о т ворит и онол ико ра зреда г и мназије за кол ико и мат е сп ремн и х ђака, на моју одговорност, докле добијем до зво лу од Ми ни стар ства про - све те у Ца ри гра ду, на ва ше име. Срп ска гим на зи ја под истим име ном н и је з а в р ш ио. Ве ш т о је и з в е ш т а в а о конз ул а Љ от ић а о с т а њу н а т е р е н у (о ц р к в е но -ш кол ск и м при ли ка ма). Био је пр ви учи тељ срп ске основ не шко ле у Со лу ну ( ). 6 Ра шид је био на кло њен Ср би ма. Због то га је до био Ор ден та ков ског кр ста III сте пе на [АС, МИД ПО, 1897, рол на 196].

35 681 као и основ на шко ла Дом на у ке (Да рул тах сиљ) отво ре на је 2. ок то бра го ди не у ис тој згра ди где је би ла и основ на шко ла у Ку фа лов ској ма х а л и. По с т о ја ло је в е л и ко и н т е р е с о в а њ е у че н и к а з а г и м на зи ју Дом на у ке а њен за да так био је да при пре ма слу жбе ни ке за национално -про - све т не по т ре бе на п р вом ме с т у за на с та в н и ке с ред њи х ш ко ла. Ги м на зи ју је фи нан си ра ла Кра ље ви на Ср би ја, иа ко је шко ла има ла и соп стве не прихо де од ш ко ла ри на и до бијала донац ије. Св а ке на р ед не г о д и не о т в а ра н је по је дан раз ред ви ше [АС, МИД ППО, 1895, ред 226; 1896, 53]. По чет ком го ди не Ко стић је од председника Про свет не ко ми си је до био и пи сме - н у до зв о л у з а ра д че т в о р о ра з р ед не г и м на зи је. На чел у г и м на зи је би л и су д и рек то ри и за ст у п н и ц и д и рек то ра. То ком ра да г и м на зи ја је и ма ла ви ше з а с т у п н и к а и пе т д и р ек т о ра ко ји с у с е з а св е по с ло в е о бра ћ а л и с рп ском кон з у ла т у к а о по с р ед н и к у и з ме ђу М и н и- с т а р с т в а и но с т р а н и х де л а и ш ко ле. Н а по че т к у р а д а г и м н а зи је 189 4/5. ра ди ли су на став ни ци ко ји ни су би ли до вољ но шко ло ва ни јер у том тре - н у т к у м и н и с т ар с т во н и је и ма ло на ра с по ла г а њу б о ље к а д р о ве. Од ла ском Пе т ра Ко с т и ћ а г о д и не и до ла ском Ва си л и ја Д и м и ћ а з а д и р ек т о ра ш ко ле, к а о и нас т а вн ик а Ја нковић а, Обра до ви ћ а, Ла ле ви ћ а и Ву к че ви ћ а, ст во рен је погодан терен да та г и мназија постане један од најбољи х завода, не само у Сол ун у него у целом Српс т ву. Томе су доп ринел и сви д иректори ш ко л а : Пет а р Кос т и ћ 7 ( ), В ас ил ије Д им и ћ 8 (1897 фе бру ар 1899), Б ог да н Ја н ко ви ћ 9 ( ), Ко с т а Ко в а че ви ћ 10 ( ) и пос е б но Д ра г о м и р О б ра до ви ћ 11 ( ) ко ји је и као за ступ ник ди рект о ра з а ме н ио б о ле сног п р о фе с о ра Ко с т у Ко в а че ви ћ а. На п р в ој кон фе р ен ц и ји д и р ек т о ра до не т а је од л у к а да Срп ск а г и мна зи ја по с т а не по т п у на и да с е о сн у је пе т и ра з р ед г и мназије. На овој кон фе р ен ц и ји од л у че но је да с е у С о л у н у о т в о ри пе т о ра з р ед на жен ск а шко ла где ће се уче ни це при пре ма ти за учи тељ ски по зив [Николова 2011: ]. Иа ко је школ ске 1898/9. го ди не отво рен пе ти раз ред гим на зи је, Срп ска вла да се ко ле ба ла да ли да у Со лу ну отво ри ше сти раз ред али је већ ју ла ме се ца го ди не до не ла од лу ку да то не чи ни. За ступ ник дирек то ра и на став нич ки ко ле ги јум би ли су ве о ма не за до вољ ни овом одлу ком. Сма тра ли су да је пе ти раз ред не по тре бан уко ли ко се не пла ни ра отва ра ње ше стог, а у том слу ча ју то би оста ла ни жа гим на зи ја. На став - н иц и су конс т ат овал и да би у Сол ун у и мало см исла пос т ојање само више г и м на зи је. Ш ко ло в а ла би с е с а мо ода бра на де ца и з Ма ке до н и је и Ст а р е Ср би је, ко ја би на ста ви ла школовање на фа кул те ту, а као тур ски по дани ци мо гла би да ра де у сред њим шко ла ма у Осман ском цар ству. Срп ске в л а с т и с у и п а к биле непоп ус тљив е и т е г од ине г и мн азија у С ол ун у је 7 Пе т а р Ко с т и ћ, п р о ф е с о р, р е к т о р б о г о с л о в и је, н а ц и о н а л н и р а д н и к ( П р и з р е н, 2 4. V I 1852 Ско пље, 12. VII 1934). 8 Ва си л и је Д и м и ћ, п р о ф е с о р, по л и т и ча р (Ја г о д и на, 24. X I I 1854 Б еог р а д, 17. X I I 194 0). 9 Б о г д а н Ја н ко в и ћ, п р о ф е с о р, н а р од н и п о с л а н и к ( В а љ е в о, 8. V 1868 Н и ц а, Ф р а н ц у- ска, 24. VII 1918). 10 Ко ста Ф. Ко ва че вић, ге о граф, про фе сор (Бе о град, 27. IV 1862 Бе о град, 24. VI II 1903). 11 Дра го мир Об ра до вић, про фе сор, министар (За бр ди ца, код Ва ље ва, 24. I 1872 Бео - град, 19. XI 1931).

36 682 оста ла пе то ра зред на [АС, МИД ППО, 1899, ред 665, 1900 ред 141]. Већ следе ће, г о д и не, од л у че но је да с е о т в о ри ше с т и ра з р ед г и м на зи је је р су фи на н си је ри со л у н ске г и м на зи је сх ва т и л и да се мо ра ју ш ко ло ва т и буд у ћ и на с та в н и ц и, т у р ск и по да н и ц и. Ра з лог за с т ра х би ла је и н фор ма ц и ја о бјав љ е н а у Ца р и г р а д с ком г л а с н и к у за го ди ну: Ви со ка пор та је до не ла од лу ку, по ко јој стра ни по да ни ци не мо гу би ти про фе со ри у не муха ме дан ским шко ла ма у цар ству. Због то га је ми ни стар, ма ја 1900, одобрио отва ра ње ше стог раз ре да али под усло вом да тај раз ред фи нан сиј ски не оп те ре ћу је др жа ву Ср би ју. Нај ве ћи број уче ни ка је та да пла ћао школа ри ну и пан си он а до не та је и од лу ка да се не др же го ди шњи ис пи ти. Уче н и ц и би на кон ше с т ог ра з р е да г и м на зи је мо гл и да у п и ш у би ло ко ји же ље ни фа кул тет [АС, МИД ППО, 1900, ред 141]. Ш кол ске г о д и не с ед м и ра з р ед н и је о т в о р ен к а ко и з фи на н си ј- ск и х р а з ло г а т а ко и з б ог м алог б р оја у чен ик а који с у з ав рш ил и шес т и раз ред. Отворен је сле де ће, го ди не. Те школ ске го ди не, што је кури о зи тет, на ста ва је у сва ком по гле ду про те кла у најбољем реду: настав - ни ци се ни су сме њи ва ли и сви су би ли при сут ни. Гим на зи ја је по пр ви п у т т е г о д и н е о р г а н и з о в а л а в и ш и т е ч ај н и и с п и т [АС, М И Д П ПО, 19 03, И 15]. С в е д о М л а д о т у р ске р е в о л у ц и је н а с т а в а је и з в о ђ е н а у р е л а т и в но но р мал ним околностима. Директор Драгомир Об ра до вић је већ предла гао да се из ме ни на став ни план и про грам и да се ча со ви ма тур ског је зи ка дâ још ве ћи про стор не го што је до та да имао. Пре све га, тре ба ло је сп ре ма т и ом ла д и н у за т у р ске у н и ве р зи т е т е а не за бе о г ра д ске и европ ске, јер је за то би ло до вољ но кан ди да та и у са мој Ср би ји. За то је те го ди не по к ло њ е на ве ћ а па ж њ а час овима т у рског је зи к а и сви ра з р е д и до би л и су је дан час турског је зи ка ви ше не го прет ход не го ди не. По ред то га, за вас - п и т а ча у и н т е р на т у по с т а в љ ен је М и р ко Шу њ е ви ћ ко ји је у Ца ри г ра д у з ав рш ио фа к ул т е т и ко ји је с у че н и ц и ма ра з г о в а ра о на т у р ском је зи к у да би г а он и ш т о б о љ е н а у ч и л и. И а ко је д и р ек т о р О бр адови ћ п рип р ем ио шко лу за но во на ста ле по ли тич ке окол но сти, срп ска вла да је раз ми шљал а о см а њ е њу м а т е р и ја лн и х т р ош ков а к а о и о кон це н т р а ц и ји с р п ског ра да и по сте пе ном уки да њу гим на зи је у Со лу ну. На конзулској конфе - рен ци ји одржа ној сеп тем бра 1908, на кон Мла до тур ске револуције, одлуче но је: С ко п љ е да по с т а не цен т а р св е г а к ул т у р но г а и п р о па г а н д ско г а рада а и з Сол у н ског са н џа ка по ву ћ и цео п ро па г а н дн и ра д, неш т о одма х а не ш т о у т о к у т е г о д и не. Су ш т и на овог п ла на би ла је ог ра н и ч и т и а к ц и- о н у т е ри т о ри ју оно л и ко ко л и ко је нај по т р е б н и је да по с л у ж и ц и љ е ви ма на ше га ра да у Тур ској [Вучетић 2014: ]. Ди рек тор Об ра до вић упо зо ра вао је да не би би ло до бро да се од једном уки не шко ла у Со лу ну јер би то зна чи ло по вла че ње из це лог Со лунског ви ла је т а ко је би о с т а ло б е з з а ле ђа. Сма т ра о је и ис к а зи в а о б о ја з а н да би с рпск и п ро т и в н и ц и то зна л и да ис ко ри сте. Кон статовао је да и д руг и на р о д и, мањ е з аи нт ер ес ов ан и з а т е к рајев е, и ма ју ш ко ле у С о л у н у, па би и Срби т р ебал и да и ма ју т р г о в ач к у ш ко л у. Об ра до ви ћ је у поз орав а о: не тре ба смет ну ти са ума да је он кап тол Ста ре Ср би је и Ма ке до ни је и да је

37 683 ва жан тр го вач ки град уоп ште и за из во зну тр го ви ну Ср би је. Ва жан по - л и т и ч к и цен т а р к а о ко лев к а но в ог р е ж и ма Ту р ске ца р е ви не и да у њ е м у и м а њ е з а и н т е р е с о в а не не б а л к а н ске н а р од но с т и и м а ју св о је с р ед њ е и струч не тр го вач ке шко ле, те не би тре ба ло ни ми као на род са из ве сним пре тен зи ја ма, да бу де без до бре сред ње шко ле у Со лу ну. [АС, МИД ППО, 1910, ред 540]. Школ ска 1909/10. го ди на ни је по че ла на вре ме. Упра ва ш ко ле би ла је у в е л и кој не и з в е сно с т и по п и т а њу ко ји ће ра з р е д и о с т а т и у Со лу ну а ко ји ће би ти пре ме ште ни у Ско пље. Тек 16. ок то бра сти гла је наредба да се сви виш и ра зред и ( у чен иц и пет ог, шес т ог и седмог ра зреда) пре ме сте у Ско пље а да у Со лу ну оста ну ни жи раз ре ди и да она фо р мално по с т а је н и ж а г и м на зи ја. Ре а к ц и је Ту ра к а, Бу г а ра и Гр к а на по с т е пе но у к и да њ е Срп ске г и м- на зи је у С о л у н у би ле с у в е о ма бу р не и и з а зв а ле с у в е л и к у па ж њу. М ладо т у рц и с у з а хт ев ал и и о бјаш њ ењ е з а ш т о с е С рп ск а г и м н а зи ја у к и д а. Конзул Б ал у гџ и ћ п р едлож ио је да у п исменој ф орм и с ас т ави о бјаш њ ењ е ко је би би ло објав љено у сол у нском л ис т у Pro g re s de S a lo ni que. М и н и с т ар ино стра них де ла с тим се сло жио а ово об ја шње ње је об ја вље но и у скопском Ва р да р у, где се у по ду жем тек сту објaшњавају раз ло зи уки да ња ове ш ко ле. С у ш т и на од г о в о ра би ла је да г и м на зи ја н и је у к и н у т а н и к а к ви м спо ља шњим ути ца ји ма, дакле, већ просто измењеним приликама у дана ш њ ој Ту р ској, т р е ба о бјасн ит и р ешењ е које је донес ено о ш колама у Т у р ској. То р е ше њ е мо же д а бу де с а мо ко ри сно по н а п р е д а к о т а џ би не исто та ко као и по на род но сти срп ског жи вља у њој. Да ље се об ја шња ва да ни је би ло до вољ но фи нан сиј ских сред ста ва и да се број уче ни ка смањио. Д ис к р е т но је на ја в љ е на мо г ућ но с т о т в а ра њ е т р г о в ач ке ш ко ле [АС, МИД ППО, 1910, ред 1205]. Про фе сор гим на зи је Ђор ђе Пе ја но ви ћа у сво јој ау то би о гра фи ји конс т а т у је да је ра з лог у к и да њ а ш ко ле с рп ско - бу г а р ск и спо ра з у м ко ји м с у раз гра ни че не зо не ин те ре са на Осман ској те ри то ри ји у Македонији. Пре - ма том спо ра зу му Со лун је при пао бу гар ској инте ре сној сфе ри а Ско пље срп ској. Због то га је од лу че но да се гим на зи ја у Со лу ну уки не а да ње ни у че н и ц и н а с т а в е ш ко ло в а њ е у С ко п љу, где је г и мн азија под и гн ут а н а ви ш и ра н г и по с т а ла је с едмораз р една 12. Срп ска исто риј ска на у ка о овом на в од ном спо ра з у м у не ма по да т а к а. Ме ђу т и м, г рч к и л ис т Ке р и до нео је вест да је за тва ра ње Срп ске гим на зи је у Со лу ну по сле ди ца срп ско - бу гар - ског спо ра зу ма по ко јем су Ср би при ста ли да у Со лу ну за тво ре гим нази ју док су се Бу га ри оба ве за л и да за т во ре г и м на зи ју у Ско п љу. Као од г о - вор на пи са ње грч ког ли ста, бу гар ске но ви не Ве с т и и з Цариг рада п иш у: не ма н и ка к вог бу гар ско с рп ског спо ра зу ма на осно ву ко га би Ег зар х и ја сво је шко ле за љу бав Ср ба за тво ри ла. Зар још то ко ме ни је ја сно [Вардар 12 Пе ја н о в и ћ с е у с в о јој ау т о б и о г р а ф и ји с е ћ а о: По т о м у г о в о р у С о л у н с к и в и л а је т је спао у сфе ру бу гар ских а Скоп ски ви ла јет (ми сли на Ко сов ски ви ла јет, /прим. аут./) у сфе ру с р п с к и х и н т е р е с а. Та д а је С р б и ја з ат в ор ил а С р пс к у г и мн аз иј у у С ол ун у, н ајп р е с т ар ије а п о с л и је н и же р а з р е д е, у С ко п љу о т в о р и л а в и ш у г и м н а з и ј у с а 7 р а з р е д а... Бу г а р и н и с у т а д а и м а л и у С ко п љу в иш у г и м н а з иј у, с ам о п р ог и мн а з и ј у с а 3 н и ж а р а з р е д а. Н а п р а в љ е н је и аран жман са основ ним шко ла ма, па су Ср би за тво ри ли не ке сво је основ не шко ле у Со лун ском а Бу га ри не ке сво је у Скоп ском ви ла је ту у ко рист јед них и дру гих. [Максимовић, 2007: 54].

38 ]. Ве р о в ат но с у, п ри т ом, м и с л и л и на с т а л не с у ко б е и з ме ђу Бу г а ра и Ср ба и кон с т а н т но бу г а р ско не п ри ја т е љ ско д р ж а њ е п р е ма Ср би ма 13. На ред б ом М и н и с т ар с т в а и нос т ран и х дела Краљевине Србије, од 28. ма ја 1910, гим на зи ја Дом на у ке је уки ну та, на кон 16 го ди на ра да. План и ра но је да у че н и ц и г и м на зи је бу д у п р е ме ш т е н и у С ко п љ е. Ме ђу т и м, срп ски кон зул у Ско пљу Јо ва но вић био је про тив то га и сма трао је да би т о до в е ло до р е а л не опа сно с т и да в ла с т и з б ог в е л и ког бр о ја у че н и к а з а- тво ре шко лу у Ско пљу [АС, МИД ППО, 1909, ред 1205]. Ипак, је дан део уче ни ка упу ћен је у Ско пље, дру ги у Би тољ, тре ћи у Пље вље. Ди рек тор Об ра до вић про вео је 13 го ди на у тој шко ли и срп ској влади по слао је из ве штај. Сма трао је да раз ло зи због ко јих је шко ла би ла премеш т е на у Скоп ље н ису бил и довољно ар г у мен то ва н и и да је се о ба До ма на у ке у с т в а ри би ла ш т е т на. Цен т а р Р у ме л и ј ског ви ла је т а на т ај на ч и н оста вљен је без и ка к ве важ н ије ш коле, пош то је постојала реа лна опасност од за тва ра ња шко ле у Ско пљу. Шко ла у Со лу ну је мно го ма ње, или пак ми нор но, би ла из ло же на кон тро ли др жа ве. Озбиљ ној шко ли је био по тре - бан мир. По но вио је да је у Со лу ну би ло нео п ход но отво ри ти бар тр гов ач к у ш ко л у. И з Со л у на су нас т а вн иц и Јо в а н Ве љи ћ, М и ла н Че ме ри к и ћ, Ст е в а н Си м и ћ, Ђ ор ђе Пе ја но ви ћ би л и у п у ће н и у Срп ск у г и м на зи ју и л и Уч и т е љ ск у ш ко л у у С ко п љу, к а о и еко ном Та ш ко М и х а и ло ви ћ. О б ра до - вић је по ста вљен за ди рек то ра Скоп ске гим на зи је. ЖИ ВОТ УНУ ТАР ЗИ ДИ НА ДО МА НА У КЕ Уче ни ци су Срп ску гим на зи ју Дом на у ке упи си ва ли на кон за вр - ше не основ не шко ле. На по чет ку ра да у ову гим на зи ју до ла зи ли су и из основ них шко ла дру гих бал кан ских на ро да. Сви уче ни ци мо ра ли су да по - ла ж у п ри јем н и ис п и т и з с рп ског је зи к а и ра ч у на. По с о ц и ја л ном по ре к л у нај ви ше је би ло у че н и к а и з з е м љ о ра д н и ч к и х и з а на тл и ј ск и х по р о д и ца, зна чај н и је ма њ е и з т р г о в ач к и х, св е ш т е н и ч к и х и у ч и т е љ ск и х а нај ма њ е је би ло из чи нов нич ких по ро ди ца, што је и ра зу мљи во јер је тог ста ле жа и би ло н ај м ањ е. У н ајв еће м б р оју, у чен и ц и с у до л а зи л и и з С о л у н ског, Би т о љс ког и Кос овс ког в ил ајет а. Било је у м а њ е м б р о ју и у че н и к а и з Кра љ е ви не Ср би је, К не же ви не Ц р не Го р е и Б о сне и Хе р це г о ви не. По с ле завршеног четвр тог раз ре да по ла га ли су ни жи те чајни испит, по заврше - ном седмом разреду Виши течајни испит, односно испит зрелости. На Нижем т е чај ном ис п и т у по ла г а л и с у п и сме н и и усме н и и з с рп ског је зи к а а са мо усме н и из т у р ског, фра нц уског, ис т орије Срба с г еог рафијом с рпск и х земаља и математике. За виши течајни испит полагао се писмени и усме - 13 Ис т о р и ч а р к а Љи љ а н а А л е к с и ћ Пе ј ко в и ћ у р а д у Пр е г л е д с р п с ко - б у г а р с к и х о д н о с а го ди не де т а љ но а н а л и з и р а п р е глед р а д а с р п ске в л а де н а спор аз ум у с Буг а рском. О с п о р а з у м у п о п и т а њу ш ко л а у С о л у н у и С ко п љу н е м а н и п о м е н а. И н т е г р а л н о о б ја в љу је и ела бо рат из го ди не у коjем је дат са жет пре глед од но са из ме ђу две зе мље. Пи сац е л аб ор а т а н а к р ају з ак ључ ује: И з д о с а д и зл ожен и х ф а к а т а и з л а з и, д а н е с а мо ш т о н а ш р а д на срп ско - бу гар ском спо ра зу му не на ла зи по треб на од зи ва код бу гар ских ме ро дав них чи нила ца, не го да су све ста ре те шко ће, на ко је је тај спо ра зум на и ла зио код бу гар ске вла де, и да нас на сна зи. [Вардарски збор ник 10, 2015: 61 83].

39 685 ни из срп ског, тур ског, фран цу ског и ма те ма ти ке а са мо усме ни из историје Срба и ла т и н ског је зи к а. Ис п и т з р е ло с т и ко ји с е полаг а о од ш колске 1902/3. до 1908/9. по ло жило је укупно 104 ученика. Из Косовског вилаје - та би ло је 49 уче ни ка, из Би тољ ског 20, Со лун ског 13, из Цр не Го ре 11, Ср би је с е да м, Б о сне и Хе рцег овине д в а, Б анат а једа н и и з д руг и х к рајев а д в а у че н и к а. Бр ој у че н и к а је с а сви м оче к и в а но ра с т а о с по ра с т ом бр о ја г и м на зи ј ск и х ра з р е да. Нај в е ћ и бр ој у че н и к а би ло је ш кол ске 1899/ го ди не, ка да је раз ре де по ха ђао 161 уче ник. Гра фи кон 1. При каз бро ја уче ни ка 14 Нај в е ћ и п р о це нат у че н и к а по с ле з а в р ше не г и м на зи је по с т а в љ ен је за учи те ље у срп ским шко ла ма у Осман ском цар ству. Би ло је и оних ко ји с у з а в р ш и л и ф а к у л т е т е у К р а љ е ви н и Ср би ји и л и у и но с т р а н с т ву и н а т у р ск и м ф а к у л т е т и м а. К а о д уг ог од иш њи п р оф ес о р и д ир ект о р ш коле 14 Б р ој ч а н и п о д ац и који с у и зл ожен и, м а рљи в о с у п р и к у п љ а н и н а о с н о в у и з в е ш т а ја ди рек то ра или на став ни ка шко ле. За школ ску 1907/8. и 1909/10. ни смо про на шли по да так ко л и ко је у ч е н и к а з а в р ш и л о т у г о д и н у, з а т о је т а п р а з н и н а о з н а ч е н а н у л о м. По с т о је с т а т и - с т и ч к и п о д а ц и о б ј а в љ е н и у П р ос в е тн о м г л ас н ик у (1906) ко ји се не по ду да ра ју са овим бро је ви ма и они су зна чај но ве ћи. Њих ни смо узе ли као ре ле вант не бро је ве.

40 686 Д ра г о м и р О ба до ви ћ је кон с т а т о в а о: Де ца и з ови х к ра је в а на с ле ђу ју к а- р а к т е р не ц р т е св о ји х р од ит ељ а п р а кт и ч но с т и в р ед но ћу т е с т о г а и по сти жу леп успех. [Зафировић 1934: 120]. Ме ђу уче ни ци ма би ло је оних који с у с е св оји м ж и в о т н и м де лом по к а з а л и к а о р е п р е з е н т а т и в н и де о Ср ба. И г р а л и с у в а ж н у у лог у у сви м домен им а људског с т в ар ал аш т в а [ Н и колов а 2011: ]. Међу значајн и м л и чнос т има налаз е с е: Ђ орђе Кон стан ти но вић из Дој ра на, Сто јан За фи ро вић из При шти не, То ма Пар - л и ћ и з Те т о ва, Ко с т а Чо хаџ и ћ и з Ђевђел ије, М ихаило Ђорђеви ћ и з Новог П а з а ра, Пе т а р Ма р ко ви ћ и з Ла бу н и ш т а, Р и с т а М и х а и ло ви ћ и з Би т о љ а, Јо в а н Спа си ћ и з Сје н и це, Јо сиф М и х а и ло ви ћ и То мо См и љ а н и ћ и з Тр е - с он че, Р и с т а Спа си ћ и з Тополчана, М илош Кос т и ћ и з Приз р ена, Р ис т о Јо ји ћ и з Ц р не Го р е, Ра д и с ла в Ве шо ви ћ и з Ц р не Го р е, С а в а Ву ч ко ви ћ и з Ска дра, Трип ко Жу гић из Цр не Го ре, Па вле Чу бро вић из Бе ра на. Ме ђу уче ни ци ма би ло је и де во ја ка: Дан ка Ми тра но вић и Ста ка То шић из Пље - в љ а, Ма ри ја Ку ск у но ви ћ и з Б а ра н де ( Б а нат). Сви он и би л и с у ис т а к н у т и про фе со ри, национални радници, председ ни ци оп шти на, на род ни по слани ци, срп ска ели та на кон бал кан ских и Пр вог свет ског ра та. Ме ђу њи ма је био и Ди ми три је Љо тић, во ђа и иде о лог по кре та Збор. Осим обра зо ва ња, циљ ра да шко ле био је фор ми рање српског нацио на лног и дент и т е т а ме ђу у че н и ц и ма а и н т е р нат ск и ж и в о т је з а т о био и деа лна зам исао. Сви сиромаш н и у чен иц и и ма л и су бес п лат но ш ко ло ва ње је р с у би л и п и т ом ц и Срп ске в ла де. Де ца и м ућ н и х р о д и т е љ а п ла ћ а л и с у сво је шко ло ва ње. Уче ни ци су жи ве ли у ин тер на ту ко ји је био опа сан висо к им зи до вима. Свак и у ченик је имао к ре ве т, сла ма ри ц у, слам на т и ја ст у к, чар ша в и ће бе. У и н т е р на т у је в ла дао п ро п и са н и ред. Ко ри ш ће но је зво но и за све по сло ве је оно да ва ло знак. На спа ва ње су ишли у 22 или 23 ча са а ус та ја л и у 5 и л и 6 ча со ва. Д ва у че н и ка де ж у ра ла би у свакој спаваон иц и и ме ња ла се на два са та. Со бе за спа ва ње би ле су без гре ја ња и хлад не. Уче н и ке је бу д и ло зво но, на кон че га су на ме ш та л и к ревете, ч ист ил и обућу, уми ва ли се и ишли на до ру чак. По сле до руч ка у се дам ча со ва, има ли су ма ли од мор а за тим су ишли на на ста ву ко ја је по чи ња ла у осам ча со ва. Ру ча ли су у под не, на кон то га су се од ма ра ли па опет пра ти ли на ста ву (од два до че ти ри), и хор ско пе ва ње. Ве че ра ли су у 19 ча со ва. Су бо том су се у че н и ц и к у па л и, к р п и л и св о ја оде ла и и г ра л и с е у д в о ри ш т у. Не де љ ом и пра зни ком спа ва ли су сат вре ме на ду же и оба ве зно ишли у цр кву на ли тур ги ју. У цр кву су ишли упа ра ђе ни, у ко ло ни с наставницима и васпита чем. После сл у жбе у че н и ц и су се за н и ма л и сво ји м и г рама а после ру чка пе ва л и па т ри о т ске пе сме. До би ја л и су д ва оде ла и д ва па ра обу ће: зи м ско и лет ње. Има ли су блу зу, пан та ло не (там нопла ве бо је), ши њел и фес. О набав ци одеће и обуће бринули су конзул и директор школе. Зимска оде - ла и обу ћа за 140 уче ни ка ко шта ли су пре ко ди на ра а ши ла се око Но в е г о д и не. П а н си он с е мо ра о п ла ћ а т и ше с т ме с е ц и у на п р ед, а у к у п н и тро шко ви шко ле за го ди ну да на би ли су око ди на ра [АС, МИД ППО, 1897, ред 565]. Ис хра на је би ла скром на, за до ру чак су има ли чај и хлеб, за ру чак су пу и је ла од по вр ћа или пи рин ча, за ве че ру су до би ја ли јед но је ло а за пра зник пе че ње и те сто. О здра вљу ученика бри ну ли су ле ка ри

41 687 Ма р г а ри т и Ра д и в о је Ву к а д и но ви ћ. То ком ле т њ ег ра с п у с т а од ла зи л и с у сво ји м к у ћ а ма. Уп ра в а је вел ик у паж њу по к ла њ а ла с рп ск и м о би ча ји ма и по п ро п и си ма су сла ви л и све све тковине. Уче н и ц и су у по себ но од ре ђе ној со би ци за ту при ли ку славили своје сла ве. Ди сци пли на у шко ли и ин тер - на ту би ла је стро га, а уче ни ци су би ли ка жња ва ни за нај ма њу не по слушност [АС, МИД ППО, 1904, ред 546]. У гим на зи ји Дом на у ке но вем бра го ди не осно ва на је Ђач ка лит е рар на д ру ж и на Дој ч и н, по и ме н у с о л у н ског ју нак а и з с рпске нар одне по е зи је бо ланог Дој чи на чији је култ не гован међу у ченицима. Председник је био је дан од уче ни ка а на став ник је са мо при су ство вао њи хо вим оку пљањима. Д руж ина је основана с ц иљем, п ре све г а ме ђу соб ног ма т е ри ја л ног по ма га ња, а л и и л и ч ног уса вр ша ва ња и ра з ви ја ња са мо ста л ног м и ш ље ња, у м ног ра да и ст ва ра ла ш т ва. Ок у п ља л и су се на са стан ц и ма на ко ји ма су чи та ли при пре мље не ра до ве (за бе ле же не на род не пе сме, при по вет ке, ка зива ња о на род н и м оби ча ји ма, а не к и у че н и ц и су ч и та л и и п ре во д и л и де ла на ст ра не је зи ке). Ч ла но ви д ру ж и не оце њи ва л и су и к ри т и ко ва л и ра до ве. Д ру ж и на је из да ва ла л и то г раф ск и ча со п ис. Ра до ви у че н и ка ш там па н и су у Б о с а н с кој в и л и и Ца р и г р а дс ком г л ас н ик у, Б р а нков ом кол у и Дел у. На по чет ку ра да Дој чин је имао 55 чла но ва а у по след њој го ди ни ра да, пре од ла ск а у С ко п љ е, 141 ч ла на 15. Члан ски улог био је скроман и слу жио је за на бав ку књи га. Ђач ки фонд је осно ван го ди не. Сред ства су би ла на ме њ е на си р о ма ш н и м у че н и ц и ма. К а да с у ви ш и г и м на зи ј ск и ра з р е д и ок то бра пре се ље ни у Ско пље са њи ма је пре се ље на и Ђач ка дру жина Дој чин, ко ја је та мо про ду жи ла свој рад [Николова 2011: 123, 126]. И з г ра фи ко на и т а б е ле мо же с е з а к љу ч и т и да је г и м на зи ју по х а ђа ло око 700 уче ни ка из го то во свих срп ских кра је ва, из 210 раз ли чи тих насе ља. Из Цр не Го ре по ре клом је би ло 65 уче ни ка, ма њи број из Бо сне и Хе р це г о ви не а н ај м а њ е и з К р а љ е ви не С р би је [ Пе јови ћ ]. С т ар о с т уче ни ка при ли ком упи са гим на зи је би ла је од 11 до 14 го ди на, а сед ми раз ред су за вр ша ва ли уче ни ци ко ји су има ли 18 или 19 го ди на. Пр о фе с о ри, с у п лен т и, п р е да в а ч и и у ч и т е љи у гла в ном с у с е ш ко ло - ва ли у Ср би ји али би ло је и оних ко ји су се шко ло ва ли у ино стран ству. По је д ин и п р едав ач и з ав рш ил и с у п рв о Српск у г и мназију у Ц ариг р ад у ( Гл и г ор ије Е л ез ов и ћ, Л аз а р Ја нк ул ов и ћ, Јов а н П р од ан ов и ћ, С ам уил о П а нд илови ћ и С т е в а н С и м и ћ), а к а сн и је с у з а в р ш и л и Ве л и к у ш ко л у у Б е о г ра д у. Би ра н и су у гла в ном обра зо в а н и с т ру ч њ а ц и ч ији је з адат а к био (по р ед п р е но ше њ а зна њ а) да код у че н и к а ф ор м и ра ју на ц и о на л н у св е с т. Н а с т а в н и ц и с у би л и д у ж н и и д а с е с у п р о т с т а в љ а ју буг а рској и г рчкој п р о па г а н д и. С на с т а в н и ц и ма и з бу г а р ск и х ш ко ла н и с у и ма л и н и к а к ви х конт а к а т а а л и с н ас т а вн иц им а ш кол а д руг и х н ар од а јес у. Н ас т а вн иц и До ма на у ке би л и с у р е ви з о ри у о снов н и м ш ко ла ма ш и р ом С о л у н ског ви ла је т а. При л и ком п и с а њ а и з в е ш т а ја в е л и к у па ж њу по св е ћ и в а л и с у и с т а њу н а р о д а к а ко њ е г ов ој н ац ион а лној о ријент ац ији т ако и њ ег ов ој еко ном ској мо ћи и стре мље њи ма. 15 У АСА НУ, у Исто риј ској збир ци бр /II/36-34 на ла зи се део гра ђе на ста ле у ра ду Ђач ке ли те рар не дру жи не Дој чин [Живковић Хри стић 2012: ].

42 688 Та бе л а 1. При каз уче ни ка из ме ста ода кле су до ла зи ли Сп и с а к је на п и с а н на о сно ву г о д и ш њи х и з в е ш т а ја (си г на т у р е с е на ла з е у т ек с т у) и у: [Зафировић 1934: ].

43 689 Сви на с т а в н и ц и и з Кра љ е ви не Ср би је сма т ра н и с у п р о фе с о ри ма на одсуст ву. Ре довне п лате су п римал и из ш ко ла ода к ле су до ла зи л и а до да так с у п р е ко с рп ског кон з у ла т а до би ја л и и з к а с е М и н и с т а р с т в а и но с т ра н и х де ла. Ви си на п ла т е је з а ви си ла од с т ру ч не сп р е ме, по ло же ног с т ру ч ног ис пи та и го ди на слу жбе и пе рио дич но се по ве ћа ва ла. Уку пан број на - с т а в н ик а који су п р е да в а л и био је 62. М но г и на с т а в н и ц и су к а сн и је би л и зна чај не л и ч но с т и с рп ског д руш т в а: Ар а нђе л Јот и ћ, д ир ект ор ш коле и п р ев о д и ла ц; Б ог да н Ја н ко ви ћ, п р о фе с ор, на р о д и по с ла н и к; Вла д и м и р К. Пе т ко ви ћ, г е о лог, р ек т о р у н ив е рзит ет а ; Гл иг орије Е лез ови ћ, п ризн ат и фи ло лог и доп исн и ч ла н САН У; Григ о рије Х аџ и-таш кови ћ, к њижевн и к ; Д ра г о м и р С. Об ра до ви ћ, м ин ис т ар; Ђор ђе Пе ја но ви ћ, на ц и о на л н и ра д н и к и до п и сн и ч ла н САН У; И л ија Лалеви ћ, к њижевн и к и д ир ект ор; Јер от ије То па ло вић, ди рек тор и на ци о нал ни рад ник ; Ми лан Че ме ри кић, пу блиц и с т а и по л и т и чар; М и л и во је До бр о са в ље ви ћ, д и рек т ор и п и са ц; М и лош Пе р о ви ћ, док т ор фи ло з о фи је и п и с а ц; М и р ко Шу њ е ви ћ, а д в о к ат; М и х а- и ло Ву к че ви ћ, к њи жев н и к ; Пет а р Ја н ко ви ћ, г е о лог и п р о фе с ор Ве л и ке ш ко ле; Пе т а р Ле ш њ а р е ви ћ, д и р ек т ор; Ра до с ла в А г а т о но ви ћ, ис т о ри ча р и по л и т и чар; Р и с т а К ар л икови ћ, мат емат ичар; Р ис т а Ков ач и ћ, ч ла н СК А и к њи жев н и к ; Св е т о з а р То м и ћ, а н т р о по лог; Ст е в а н Си м и ћ, на ц и о на л н и рад ник; То дор Бо ров њак, пи сац, и др. СЕ М Е Н А Ц И О Н А Л НОГ БУ ЂЕ ЊА Да би с е бр же ф ор м и ра ла с рп ск а и н т е л и г ен ц и ја и бу д у ћ и на с т а в н и к ад а р з а С т ару С рбију и М акед он ију ш ко ло в а њ е у С рп ској г и м н а з и ји Дом на у ке тра ја ло је се дам а не осам го ди на као у Кра ље ви ни Ср би ји. План ра да био је исти као и у Ср би ји с тим да су се уме сто не мач ког учили фран цу ски и тур ски је зик. У пе том и ше стом раз ре ду учио се ста ро словен ски је зик а у окви ру тур ског је зи ка у ста ри јим раз ре ди ма учи ла се турска исто ри ја. Као и у дру гим срп ским сред њим шко ла ма у Цар ству осим образо ва ња на гла сак је по себ но ста вљан на фор ми рање националне све - сти. То ни је би ло ла ко по сти ћи с об зи ром на то да за то ни су по сто ја ли адек в ат на л и т е ра т у ра и у џ б е н и ц и. Ту р ск а цен з у ра би ла је не у мо љи в а а л и с у н а с т а вн и ц и ж ив ом р ечју чес т о успев ал и д а ф о рм ир ају н ац ион а лно св е сне у че н и ке. О т в а ра њ ем г и м на зи је с е ме на ц и о на л ног бу ђе њ а је к л и- ја ло и по ла ко да ва ло пло до ве. Н а по че т к у р а д а ш ко л а н и је и м а л а до в ољ но н а с т а вн и х с р едс т ав а. Гим на зи ја је има ла при ход од ђа ка ко ји су пла ћа ли шко ла ри ну али и од ра зних при ло га и тај но вац се ко ри стио за по тре бе са ме шко ле. Школ ске 1896/7. и мала је с е да м з е м љ о п и сн и х к а ра т а ра зног ф ормат а, једа н глобус н а руском језик у и једн у р ач ун а љк у. Пе т а р П а в ло ви ћ, п а ле он т о лог и з Б е о г ра да по к ло н ио je г и м на зи ји 660 ф о си ла ра зн и х ф ор ма ц и ја, 33 ра зна м и не ра ла и 16 с т ена; Јов а н Маркови ћ по к ло н ио је 15 ко ма да ра зн и х ру да. За на с т а ву би о ло г и је и ма л и с у ске ле т чо в е к а и 10 ра зн и х п р е па ра т а. За ма те ма ти ку ђа ци су са ми из ра ди ли 15 при ме ра ка различитих геометријск и х т е ла. Ра до в а н Пе к и ћ, нас т а вн и к м узике, добио је на посл уг у једа н

44 690 Та бе л а 2. Ра с по р ед ч а с о в а с ед мо г о д и ш њ е С рп ске г и м н а зи је Дом н а у ке Ра з р е д и На у ка хри шћан ска са сло вен ским је зи ком Срп ски је зик С т а р о с л о в е н с к и је з и к Тур ски је зик Ф р а н ц у с к и је з и к Л а т и н с к и З е м љ о п и с И с т о р и ј а С р б а I II III IV V VI VII С в е г а ч а с о в а И с т о р и ј а о п ш т а Је с т а с т в е н и ц а Ф и з и к а Хе м и ј а М и н е р а л о г и ј а с а г е о л о г и јо м М а т е м а т и к а К р а с н о п и с Ц р т а њ е И т а л и ј а н с к и све га часова хар мо н и ју м од бе о г ра д ске Ви ше жен ске ш ко ле. Вре ме ном су се к а би не т и о б о г а ћ и в а л и н а с т а в н и м с р ед с т ви м а. То ком г од ине н абав љ ен а с у на став на сред ства за све обла сти. Ди рек тор Об ра до вић сма трао је да је ш кол ске /5. г и м на зи ја би ла р е ла т и в но до бр о сна б де в е на на с т а в н и м сред стви ма. По сто ја ли су кабинети: физич ки, хе миј ски, ми не ра ло шко -гео - ло ш к и, је с та с т ве н и ч к и, геог рафск и (било је пе т ка ра та ра з л и ч и т и х де ло ва све та), ма те матич ко -цр тач ки (де сет ски ца за цр та ње) и музички (концертна ви о л и на, ше с т г у да ла з а виол ин у, д в а г у да ла з а ви о л у, ба је р, м но ш т в о к њи га...). За па жа се да н и је би ло до вољ но м у зи ч к и х и н с т ру ме на та а л и су те го ди не они на ба вље ни за из нос од ди на ра и фор ми ран је ђач ки оркестар. Изасланик на ис пи ти ма го ди не кон ста товао је да су у чила и збир ке за на ста ву цр та ња, ге о гра фи је и сви ра ња вр ло до бро ком пле ти ра не. Ш кол ске 1908/9. д и рек т ор Об ра до ви ћ је кон с та т о вао: Ова г и м на зи ја рас полаже добрим кабинетима и збиркама за ге о гра фи ју, исто ри ју, би о ло - г и ју, ц р та ње, ма те ма т и к у и за м у зи к у а л и да ка би не т и за фи зи к у и хе м и ју ни су ни пот пу ни ни до вољ но са вре ме ни. Те го ди не шко ла је има ла: - за а н т рополо г и ју: де ве т моде ла, једа н п ри ро да н ко с т у р чо ве ка, шес т сли ка ра зних ор га на, - за ана то ми ју: осам сли ка у бо ји, ми кро скоп с пре па ра ти ма, - з а з оолог и ју: 80 ж и в о т и њ ск и х п р е па р а т а: д в е по т п у не ко лек ц и је Шрај б е р о ви х с л и к а, с л и ке б е с к и ч ме њ а к а, - за бо та ни ку: 40 сли ка на ко ји ма су пред ста вље ни главни представ - ни ци цве то но ша, шест Шрај бе ро вих сли ка, хер ба ри јум око ли не Бе о града, хе р ба ри ју м окол ине Цариг рада, хе рба ри ју м гла в н и х п р ед с т а в н и к а и з око л и не С о л у на,

45 - з а м и не ра ло г и ју: 60 мо де ла з а к ри с т а ло г ра фи ју, Мо с о в а ск а ла, 81 в р с т а м и не ра ла, - за па лен то ло ги ју: 155 при ме ра ка ра зних фо си ла, - за хе ми ју око 100 еле ме на та ки се ли на и ба за, - физи ч к а зби р к а је по с е до в а ла: а па рат з а ме ха н и к у ч в рс т и х, т ечн и х и га совит и х тела (46 комада), апарат за елект рик у и магнет изам (44 комада), а парат з а оп т ик у (17 комада), а парат з а а к ус т ик у (ше с т комада), а парат з а то пло ту (11 ко ма да), - исто риј ско ге о граф ска збир ка има ла је раз не по ли тич ке, ет но граф - ске и то по граф ске кар те (27), атла се (3), ре љеф ну кар ту Кра ље ви не Ср би је, ра з не гло бу с е (5), п ла не т а ри ју м (1), т е л у ри ју м (1), је да н с а н д у к с пе ском з а г е о г ра ф ск а в е ж ба њ а, с л и к у с ра зн и м о б л и ц и ма з е м љи ш не по в р ш и не, па н т о г ра ф, - ма т е ма т и ч ка зби р ка и ма ла је: к ва д рат н и и оби ча н ме тар, коц к у по - де љ е н у н а к у б не цен т и ме т р е; ш у п љ е ме р е 1 / 16, 1 / 8, 1 / 2, 1 ли тар, ме ре за т е ж и не, зи д н у к а р т у ме т а р ск и х ме ра, 30 мо де ла г е о ме т ри ј ск и х т е ла, 13 мо де ла за сте ре о ме триј ске те о ре ме, је дан ла нац ду жи не 1 dm, два ше стара, два вр ста ра и два тро у га о ни ка, - за ц р т а ње: ве л и к и пе р спек т и в н и а па рат, шес т ма л и х пе р спек т и в н и х а па ра т а, с т а т и в, т ри мо де ла од ж и ца з а пе р спек т и в но ц р т а њ е, 13 мо де ла од д р в е т а з а пе р спек т и в но ц р т а њ е и с ен че њ е 24 ко ло ри с а на ор на мен т а, ли то графиса не сним ке: цве ћа, пре де ла, гла ва и фи гура, акварелних слика у бо ја ма цве ћа и пре де ла [АС, МИД ППО, 1898, ред 139, 1899, ред 665, 1905, ред 797; За фи ро вић 1934: 106]. Гим на зи ја је по се до ва ла три би бли о те ке: про фе сор ску (струч на лите ра т у ра и д ру ге ко ри сне к њи ге), ђач к у (к њи ге све т ск и х п исаца на српском и фра н ц у ском је зи к у) и би бл и о т е к у з а бра њ е н и х к њи г а ко је с у с е ч у в а ле у тај но сти у Срп ском кон зу ла ту (због сво је са др жи не ко ја не би мо гла да п р о ђе т у р ск у цен з у ру, т о с у би ла де ла на ц и о на л н и х п и с а ца и с рп ске нар од не пе сме). Уп ра в а г и м на зи је је ис ко ри с т и ла пе ри од М ла до т у р ске р е - в о л у ц и је и, док с е р е ж и м још н и је у ч в р с т ио, н а с т а в н и ч к у и у че н и ч к у би бли о те ку снаб де ла ве ћим бро јем књи га а за бра њене књиге из конзулат а п р енел а у г и мн азију. Тад а је библ и о т е к а би л а сн а б де в е н а с т ру ч ном л и т е р а т у р ом и с т р а ном з а ба в ном лек т и р ом. Св а в а ж н и ја де л а с рп ск и х п и с а ца на ла зи ла с у с е у ђач кој би бл и о т е ц и. Ш кол ске 19 08/9. на с т а в н и ч- ка би бли о те ка има ла је књи ге а уче нич ка 570 књи га. Те го ди не су с е к њи г е м но г о ви ше ч и т а ле не г о до т а да. Д ру ж и на Дој ч и н т а ко ђе је има ла сво ју би бли о те ку [Зафировић 1934: ]. У Т И Ц А Ј И И Н А Ц И О Н А Л Н И РЕ ЗУЛ ТА Т И 691 Држа ва Ср би ја је пре ко Срп ске гим на зи је у Со лу ну оствари ла ве лик и у т и цај ме ђу с т а нов н и ш т в ом у ис т о и ме ном ви ла је т у. К а о о бра з о в а на и на ц и о на л на и н с т и т у ц и ја ус пе ла је да до п р е до сви х Сло в е на ко ји с у с е осе ћа ли као Ср би. Је дан од ва жних ре зул та та ње ног ра да је и отва ра ње ве ли ког бро ја срп ских основ них шко ла у Со лун ском ви ла је ту.

46 692 По по да ц и ма И в а на И в а н и ћ а у С о л у н ском ви ла је т у је п р е г о - д и не би ло де в е т с рп ск и х о снов н и х ш ко ла. Пр в а с рп ск а ш ко ла у С о л у н у отво ре на je го ди не, на осно ву чла на 129 тур ског За ко на о јав ној наста ви. На ред не го ди не, 1893, отво ре на је шко ла у се лу По ли по ро су а учитељ је био Ари стид Џи ва но вић [АС, МИД ППО, 1894, ред 710]. На кон отвара њ а Срп ске г и м на зи је Дом на у ке бр ој о снов н и х ш ко ла у С о л у н ском вилаје т у не п рес т ано се у већ ава о. Ч ињен ица да пос т оји ш кола на с рпском јез ик у где у чен иц и пос ле о сновне ш коле мо г у д а н а с т а в е ш ко ло в а њ е, по зи т и в но је у т и ца ла на од л у к у р о д и т е љ а да св о ју де ц у ша љу у с рп ск у основ ну шко лу. На то ме су агил но ра ди ли ка ко срп ски кон зу ли та ко и у п р а в а г и мн аз ије. В ел ике с ме тњ е п р ил иком о т в ар ањ а а и с амог р ад а ш коле ч и н иле с у буг а рск а и г рчк а п р опа г а н да. Уч и т е љи а и р о д и т е љи уче ни ка би ли су че сто из ло же ни на па ди ма и фи зич ким на ср та ји ма, по - не кад су по су ста ја ли и пре ста ја ли да од ла зе у срп ске шко ле. Због то га се при ме ћу је, да шко ле не ма ју стал ност и да јед не го ди не ра де а да дру ге већ не по сто је, од но сно, да се у истим школ ским згра да ма учи на дру гом је зи к у. На ко јем ће с е је зи к у п р е да в а т и у по је д и н и м с е л и ма з а ви си ло је к а ко од а г и т а ц и је т а ко и од ма т е ри ја л н и х мо г ућ но с т и по је д и н и х на ц и о - на лн и х п ро паганд и. Након више молби за от ва ра ње срп ск и х ш ко ла ш и ром Со лун ског ви ла је та тек је го ди не, нај ви шом ира дом (указом) то и дозво ље но [АС, МИД ППО, 1896, ред 497; Ца р и град с к и г л а с н и к 1897]. Ги м н а з и ја Дом н а у ке од о с н ив ањ а и м а л а је в а ж а н н а ц и о н а л н и зна чај и то не са мо на про свет ном пла ну. На не ки на чин би ла је ис ту ре но оде љ е њ е кон з у ла т а је р с у на ш ко л у т у р ске в ла с т и би ле ма њ е по до з ри в е и ш ко ла је могла да по с р е д у је у м но г и м си т у а ц и ја ма у вези с а ш колск и м п и т а њи ма у це лом ви ла је т у к а о и по п и т а њу в е р е и ме ђу с о б н и х с рп ск и х од но са. Ди рек то ри шко ле, као и на став ни ци, би ли су сво је вр сни на ци о- на л н и ра д н иц и. Сва ко у свом до ме н у, и г ра л и су ва ж н у уло г у ме ђу Ср би ма у С о л у н у и м но г о ви ше у С о л у н ском ви ла је т у. С о л у н је био спе ц и фи ча н г ра д. Ср би ма н и је био п ри о ри т е т да у бу д у ћој по де л и т е ри т о ри је С о л у н при пад не Кра ље ви ни Ср би ји. Њен ин те рес био је да се Ср би ко ји су живе л и у С о л у н у, м но г о ви ше у окол ин и, под п рит иском т уђи х п р опаг а нд и не од на р о де од Ср ба. Пр е ма т о ме, уло г а г и м на зи је и њ е н и х на с т а в н и к а би ла је да Ср бе на не ки на чин оку пе и учи не их зна чај ним кул тур ним фа к т о ром у овом ви ла је т у. Н и су мо ра л и да бри н у о њи хо вој ег зи с т ен ц и ји је р н и су би л и фи зи ч к и у г ро же н и. Н и су п ред ста в ља л и значајан пол ит и чк и фа к т ор у см и с л у бр ој но с т и и с а м и м т и м п р о па г а н де д ру г и х ба л к а н ск и х на ро да ни су има ле за циљ да они не ста ну с тог под руч ја, као што је био слу чај у При зре ну, Би то љу, Ско пљу. Со лун је ипак, на лик на Ца ри град, био ко смо по лит ски град и ни је би ло ве ли ких про бле ма, што се без бедносне си т у а ц ије т иче. Србима је било в аж но да се п ред д руг и м нар од има и с т р ан и м конз ул ат им а пок аж у моћн и м. Зб ог т ог а с у с е н а с т а в н и ц и г и м на зи је б е зг ра н и ч но т ру д и л и око Св е т о с а в ске п р о с ла в е, до в о д и л и с у му зич ка умет нич ка дру штва из Бе о гра да, цео до га ђај је био пом пе зан и оста вљао је ути сак на дру ге, што је и био циљ.

47 693 Та бе ла 3. Та бе лар ни при каз ра да срп ских основ них шко ла у Со лун ском ви ла је ту / /98 март / / / / /11 А л а р е + + Б о г д а н ц и Б о г о м и л + Б о г о р о д и ц а В о д е н Го р њ е То д о р а ћ е в о Гр ч и ш т е Дој р а н До њ е То д о р а ћ е в о Ђ е в ђ е л и ја Ја џ и л а р + + Је н и џ е В а р д а р Кри ви + + Ку куш Лу ко в и ц а + + М а ч у ко в о М р з е л ц и + Не ж и л е в о + О с т р в о П а в а з а р + П а т а р о с + Сер С е хо в о Со лун Со лун С т о ја ко в о То д о р о в о + Тр е с и н а Це р ко в љ а н и + Ц р ко в е н и Д у г о г о д и ш њи и ве о ма за сл у ж н и д и рек т ор Д ра г о м и р Об ра до ви ћ ре - зи м и ра о је ра д г и м на зи је: О на је да ла не ко л и ко г е не ра ц и ја ма т у ра на т а ко ји с у до в р ш и л и и л и ће уско р о до в р ш и т и у н и в е р зи т е т ско о бра з о в а њ е би ло у Б е о г р а д у би ло н а не ком у н и в е р зи т е т у н а је в р оп ском з а п а д у: у Ф ра нц уској, Ш вај цар ској, Бе л г и ји и д р. не ш т о је п ла си ра но и по т у р ск и м фа кул те ти ма у Ца ри гра ду и Со лу ну. Да нас се већ на ла зе и ле ка ри и инжи ње ри и про фе со ри и апо те ка ри, да и не ре ђам дру ге про фе си је ко је су иза шле из ове гим на зи је. Они, са они ма ко ји има ју тек да бу ду а на ла зе се још на у н иве р зи те т и ма, за до во љи ће по т ре бе у ра зно вр сној и н те л и ген ц и ји

48 694 з а на ш п р о св е т но -п р о па г а н дск и р а д. Смат р а о је да буд уће г енер ац ије у чен ика н икако не би сме ле да с т у д и ра ју у Бе о г ра д у и по Евро п и. За ла г а о се да сви у че н и ц и ко ји т ре ба ју да с т у д и ра ју т о ч и не на фа к ул т е т и ма у Со - лу ну и Ца ри гра ду. Ти мла ди ћи за по шља ва ли би се у тур ској слу жби. Ње - г о во ра з м и ш ља ње би ло је вр ло ло г и ч но је р се на и н т е лек т у а л це ко ји су се шко ло ва ли у Цар ству гле да ло дру гим очи ма а не с по до зре њем ка кво су и ма л и п р е ма и н т е лек т у а л ц и ма ко ји с у фа к ул т е т е з а в р ша в а л и у Ср би ји. Срп ске сред ње шко ле у Осман ском цар ству има ле су дво јак циљ: сп р е м а ле с у с рп ск у и н т е л и г е н ц и ју ( у ч и т е љ е, св е ш т е н и ке, п р о ф е с о р е, ле ка ре, а д во ка т е и п ри вред н и ке) ко ји би т ре ба л и да по с та н у око сн и ца око ко јих се оку пљао на род. С дру ге стра не, сред ње шко ле би ле су осло нац четничке акције, а уче ни ци и на став ни ци би ли су ње не путовође и извештач и че тн и чк и х одреда. Поред т ог а п рег ова ра л и су са осма н ск и м в ла с т и ма, б о ри л и с е п р о т и в г рч ке и бу г а р ске п р о па г а н де. Уче н и ц и с у од ла зи л и у на р од од ма х на кон з а в р ше не г и м на зи је и л и на кон з а в р ше н и х с т у д и ја и сви су се, сем рет ких из у зе та ка, вра ћа ли у Ста ру Ср би ју и Ма ке до ни ју. Све срп ске сред ње шко ле у Осман ском цар ству има ле су ве о ма важ н у уло г у у п ри п ре ма њу с рп ског на ро да за осло бо ђење од т у рске в лас т и. За х в а љу ју ћ и см и ш љ е ној и до бр о ор г а н и з о в а ној а к ц и ји с рп ске д р ж а в е и њи хо вих де лат ника, српску војску је велики део народа Старе Србије и Маке до ни је до че као као осло бо ди о це а не као за во је ва че. Шко ле су на тај на чин испуниле очеки ва ња, огром на ма те ри јал на сред ства ни су уза луд по тро - ше на, као ни мо рал не ни људ ске жр тве ко јих је би ло до ста. Та ко је из гледа ло го ди не у тре нут ку осло бо ђе ња Ста ре Ср би је и Ма ке до ни је. Та бе ла 3. Спи сак на став ни ка Срп ске гим на зи је Дом на у ке у Со лу ну Ред. бр ој Н а с т а в н и к Ш ко л с к а г о д и н а 1 А л и Ке м а л 1906/ Ан то ни је Поп Хри стић 1899/ / А р а н ђ е л Јо т и ћ 1902/3 1906/ Ат а н а с и је Пе т р о в и ћ /10. 5 Б о г д а н Ја н ко в и ћ 1897/ / Б о ж и д а р В а л о в и ћ 1904/5 1908/9. 7 В а с и л и је Д и м и ћ 189 7/8 ф е б р у а р В л а д и м и р Пе т ко в и ћ 1901/2 1902/3. 9 Гл и г о р и је Е л е з о в и ћ 1906/7 март Гл и г о р и је Х а џ и Та ш ко в и ћ 1900/ /2, 1904/5. 11 Ди ми три је Ве ли ми ро вић (од окт. до нов.) Д и м и т р и је Дох ч е в и ћ 1906/7 1908/9. 13 Д р а г о м и р О б р а д о в и ћ 1897/8 1909/ Ду шан По по вић 1896/7 1897/8. 15 Ђ о р ђ е Пе ја н о в и ћ 1908/9 1909/ Ђ о р ђ е С т а ји ћ 1902/3 1903/4. 17 Ђу з е п е Б а р м и л е о /9. 18 Иван (Јо ван) Бје ло ву чић 1894/5 1897/8.

49 И л и ја Л а л е в и ћ 1897/8 1902/3. 20 Исма иљ Едип 1894/5 1909/ Је р о т и је То п а л о в и ћ 1901/2 1904/5. 22 Јо ван Ве љић 1896/7 1897/8, , / Јо ван С. По по вић 1898/ / Јо ван Про да но вић 1907/8. 25 Јо ван Чо лић 1903/ /7. 26 Јо ван Шан трић 1902/3 1905/6 27 Ко с т а Ко в а ч е в и ћ 1901/ /3 28 Л а з а р Ја н к у л о в и ћ 1907/8. 29 Љу б и ш а В а л и ћ 1909/10 30 М и л а н Б о р о је в и ћ 1899/ /9. 31 М и л а н До б р о с а в љ е в и ћ 1899/ /6. 32 М и л а н Че м е р и к и ћ 1909/ М и л и в ој До б р о с а в љ е в и ћ 1899/ /6. 34 М и л о р а д Ђу к а н о в и ћ 1894/5 1896/7. 35 Ми лош Ју ли ус Брож 1903/4 1908/9. 36 Ми лош Пе ро вић март / М и х а и л о В у к ч е в и ћ 1897/8 1898/ М и х а и л о Ђ о р ђ е в и ћ 1908/9. 39 М и х а и л о Лу к и ћ 1906/7. 40 М и х а и л о П и т о в и ћ а прил / М и х а и л о С т о ја н ч е в и ћ 1903/4 1904/5. 42 Н и ко л а Ђу р ђ е в и ћ 1895/ до мар та Пе р и ш а Л а к и ћ е в и ћ 1908/9 1909/ Пе т а р Б а н ђ е је в и ћ 1894/5 до мар та Пе тар Јан ко вић по че так 1899 до мар та Пе т а р Ко с т и ћ, д и р е к т о р 1894/5 1896/7. 47 Пе т а р Ле ш њ а р е в и ћ 1907/8 1908/9. 48 Ра до ван Пе кић ја ну ар 1897 но вем бар Ра д о с л а в А г а т о н о в и ћ март 1899 сеп тем бар Р и с т а К а р л и ко в и ћ 1906/7. 51 Р и с т а Ко в а ч и ћ 1896/7 1897/8. 52 Р и с т а О г њ а н о в и ћ /9 д о ја н у а р а С а м у и л о П а н д и л о в и ћ 1906/7 1908/9. 54 С в е т о з а р П а в и ћ 1899/ /6. 55 С в е т о з а р То м и ћ 1905/6. 56 С в е т о л и к М а р ко в и ћ 1898/9 1902/3. 57 С т а н о је Ра ш и ћ 1903/4 до ја ну а ра С т е в а н С и м и ћ 1908/9 1909/ С т о ја н Д а м ја н о в и ћ 1896/7 1897/8. 60 То д о р Б о р ов њ а к 1905/6. 61 Ф р и д р и х Б р у н е т и 1900/1 1901/2. 62 Ху с е и н А в н и 1899/ /5.

50 696 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ А р х и в С р б и ј е: М ин ис т а рс т в о и н ос т р ан и х д ел а, П р ос в е тн о - п р оп аг а н дн о од ељ ењ е ( ); Ми ни стар ство ино стра них де ла, По ли тич ко оде ље ње ( ). За фи ро вић, С. (1929). Мушка г и мназ ија у Скоп љу, Из ве ш т ај за го ди не , Ско пље. За фи р ови ћ, С. Сп о ме н и ц а че т р де се т о го д и ш њи це Му ш ке г и м н а з и је у Ско п љу , Ско пље Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА А. (1909). Пе тар Јан ко вић, На с т а в н и к, 166. А. (1909). Срп ска гим на зи ја Дом на у ке у Со лу ну, На с т а в н и к, А. (1932). Дра го мир Об ра до вић, Б р а с т в о, Алек сић Пеј ко вић, Љи ља на (2015). Пре глед срп ско-бу гар ских од но са го ди не, Вар дар ски збор ник 10: Б а л к а н с к и П. ( М и х а и ло Р и с т и ћ) (189 9). Срп ски на род у ско пљан ској епар хи ји и ње го ве шко ле у г о д и н и, Бе о град: Пар на ра ди кал на штам па ри ја, 93. Бла го је вић, Гор да на (2007). Срп ске шко ле и на ста ва срп ског је зи ка Грч кој у 20. ве ку, Гл а с н и к Е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а С А Н У, LIV, 1: Ву че тић, Би ља на (2014). Про свет ни рад Ср би је у Тур ској од до го ди не, Ме шо ви та гра ђа, 35: Д. М. (1932). Смрт Дра го ми ра Об ра до ви ћа, С р п с к и к њи ж е в н и г л а с н и к, Ди ми три је вић, Је ле на (2008). Пи сма из Со лу на, Ло зни ца: Кар пос. Ива нић, Иван (1906). Маћ ед он ија и Маћ ед о нц и, п ут оп ис н е б ел еш ке, књ. 1, Бе о град: Са вић и комп. Ко с т и ћ, Пе т ар (1934). По че т а к нашег п росве тног -нац иона лног рада у би вшем Сол у нском в и л а је т у и њ е г о в и р е з у л т а т и, Ју жни пре глед, 5: Љо тић, Љубица (1973). Ме м о а р и, Мин хен: Ј. В. Љо тић. Н и ко ло в а, М а ја (2011). Рад на на шим на род ним за да ци ма: Српск ешко ле у Осман ском цар ству Ца ри граф и Со лун, Б е о г р а д: Пе д а г о ш к и м у з е ј. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SO CIAL SIG NI FI CAN CE OF THE SER BIAN GRAM MAR SCHOOL THE HO ME OF SCI EN CE IN THES SA LO NI KI ( ) by A L E K SA N DR A NO VA KOV M a t i c a Sr p s k a 1 Ma ti ca Srp ska Stre et, No vi Sad, Ser bia a no va kov@ m a t i c a s r p s k a.o r g. r s SUM MARY: Ser bian gram mar school The ho me of sci en ce in Thes sa lo ni ki was a se ven year school that ga ve se ve ral ge ne ra ti ons of ma tri cu la ted stu dents. So me of tho se st u dent s ha d ea r ned t he i r u n i ver sit y de g re es i n Bel g r a de, Con st a nt inople, T hessalon ik i a nd ot he r Eu r o p e a n ci t i e s. Wit h t he i r l ifet ime a ch ieveme nt s, t he y p r o ve d t o b e r e p r e s e n t a t i ve Serbs and had an im por tant ro le in the area of hu man cre a ti ve ness. They we re Ser bian gram mar school te ac hers in the Ot to man Em pi re, en gi ne ers, doc tors, lawyers, wri ters,

51 697 pu bl i c i s t s, a nd a f t e r t he Ba l k a n Wa r s, a l s o n a t i o n a l d e pu t i e s a nd p o l i t i c i a n s. T h i s g r a m - mar school was in a way a spe cial de part ment of the Ser bian con su la te. Using Ser bian gram mar school in Thes sa lo ni ki, the King dom of Ser bia had lar gely in flu en ced the peo ple l i v i ng i n t h i s v i l aye t. A s b ot h e d u c a t i o n a l and n a t i o n a l i n s t i t u t io n, it h a d m a n a ge d to re ach each and every Slav that had felt li ke Serb. One of the im por tant re sults of its work was the esta blis hment of a lar ge num ber of Ser bian pri mary scho ols in the vi layet of Sa lo n i k a. KEYWORDS: Ser bian gram mar school, The ho me of sci en ce, school system, con su la te, Serbs, Vi layet of Sa lo ni ka

52

53 UDC (100) UDC (100) UDC 330:929 Attali J. DOI: /ZMSDN G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ Ин сти тут за европ ске сту ди је, Tрг Ни ко ле Па ши ћа 11, Бе о град, Ср би ја r o m e r e u n e t. r s СА ЖЕ ТАК: Све до из би ја ња свет ске еко ном ске кри зе, са вре ме не концеп ци је ствара ња свет ске државе почивале су на политич ким и војно - безб едн ос н и м р а зл оз им а г л об а лн и х и нт ег р ац ија и и зв ир а л е и з м ир о вн и х пла но ва о (кон)фе де рал ном повезивању пр во у ми ров ну, а по том у над др жавн у а с о ц и ја ц и ју. С ви мо де р н и п л а но ви о св е т ској д р ж а ви п р о и з л а зи л и с у из ми ров не по ли ти ке мо дер не епо хе, по чи ва ли на по ли тич ким и без бедно сн и м а р г у мен т и ма т е н у д и л и по л и т и ч ко -и н с т и т у ц и о на л на р е ше њ а, док с у њи хо ви с а в р е ме н и с лед б е н и ц и с а мо т е о ри ј ск и р а з р а ђи в а л и ов е и де је у и з ме њ е н и м, а к т у е л н и м ус ло ви м а. Тек с а и з би ја њ ем к ри з е ја в љ а ју с е но в е и де је и кон цеп т у а л и за ц и је за го вор н и ка све т ске фе де ра л не д ржаве у ношењу с кри зним по сле ди ца ма, ко ји су у не спо соб но сти ма по је ди них др жа ва на - шли но ве раз ло ге за ну жну гло бал ну ин сти ту ци о нал ну надградњу. Најзн а ч ај н и је ме ђу ови м п р о м и ш љ а њи м а до с а д а је д а о Ж а к Ат а л и, по зн а т и фран ц у ск и еко но ми ста, пи сац и висок и јав ни сл у жбе ник. У ра д у се да је ње гов фи ло зоф ско -исто риј ски по глед на свет ску кри зу као пр ву фи нан сиј ску криз у мон д и ја л и з а ц и је и њ е г о в о о б ја ш њ а в а њ е не м и нов ног ис т о ри ј ског т о к а до ко јег је до ве ла а нар х и ч на мон д и ја л и за ц и ја ко ја, сма т ра Ат а л и, и з и ск у је да се на свет ској ле стви ци ус по ста ви оно што је јед но вре ме би ло ура ђе но н а н и в оу н ац ија. Н ад аљ е с е д аје Ат ал ије в оп ис мог уће св е тске д рж а в е к а о ре зул т а н т е ра в но т е же т р ж и ш н и х и де мо к рат ск и х си ла ко ја ће ус по с т а ви т и но ве ин сти ту ци је на осно ву ранијих, већ постојећих пла нетарних ме ђуна - р од н и х о р г а н и з а ц и ја. О в о с е, у з а в р ш ном де л у р а д а, и зл аже к рит и чк и м р а з м а т р а њи м а 1. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: д и на м и к а к ап и т а л и зма, Ж а к Ат а л и, мо де р н и з а ц и ја, свет ска др жа ва, свет ска еко ном ска кри за 1 Ра д је н а с т а о у о к в и р у п р о је к т а ко је г ф и н а н с и р а М и н и с т а р с т в о з а п р о с в е т у и н а у к у Ре п у б л и ке С р б и је.

54 700 Мо дер не кон цеп ци је ства ра ња свет ске др жа ве нај че шће кроз по - с т у п но п р е ра с т а њ е ме ђу на р од ног си с т е ма с у в е р е н и х д р ж а в а у ла ба ви ји и л и ч в р ш ћ и о б л и к св е т ске фе де ра т и в не д р ж а в е у гла в ном с у по ч и в а ле на по л и т и ч к и м и в ој но - б е зб едносн и м ра злозима глоба лн и х и нт ег рац ија т е и з ви ра ле и з м и р ов н и х п ла но в а о (кон)фе де ра л ном по в е зи в а њу п р в о у м ировн у, а потом у на д д р жав н у асо ц и ја ц и ју. Ра не п ре те че ови х м и ров н и х, по л и т и ч ко - без бед но сн и х п ла но ва на у ка п ро на ла зи још у па м фле т у Пје ра Ди бо а (Pi er re Du bo is), на да ре ног прав ни ка из 14. ве ка, под име ном О понов ном осло ба ђа њу Све те зе мље ( D e r e cu p e r a t i o ne t e r r a e Sa n ct a e) ко ји је пред ви ђао ства ра ње са бо ра свих хри шћан ских др жа ва ко јем би пред се дав а о па па, т е о сн и в а ње ње г о ви х ар би т ра ж н и х т е ла [ Heat e r 1992]. След ил и су га про јек ти Јир жи ја Под је брад ског (Jiří z Poděbrad) [Шмале 2004: ] и Енeje Си л ви ја П иколом ин ија ( Ene a Si lv io P icc olom in i, половина 15. ве ка) Ве л и к и п л а н вој во де Си ли ја [Шмале 2004: 88] за Ан ри ја IV, 17. век), а за тим, у 18. ве ку, пла но ви Ви ли је ма Пе на (Vil li am Penn) (Пре ма сада шњем и бу ду ћем ми ру у Евро пи [Penn, при сту пље но ], опа та де Сен Пје ра Про јект за са вре ме ни мир [Watts 1714] ко га је до ра ђи вао и Жан Жак Ру со, и по зна ти трак тат О ве чи том ми ру И ман уела К а нт а [ К а н т 1995]. Сви ови на цр ти и пла но ви из ви ра ли су из ми ров не по ли ти ке мо - де р не епо хе; по ч и в а л и с у на по л и т и ч к и м и б е з б ед но сн и м а р г у мен т и ма и ну ди ли по ли тич ко -ин ституционална ре ше ња. Го то во сви ка сни ји плано ви мо дер ног свет ског фе де ра ли зма, а има их мно штво (на, при мер, они које с у п р едла г ал и Трубла д, Лориме р, Вулф, Хо б с он, Кор ц и је р, Х а рис, Мај нор, Ст р ејт, К ла рк, Р и в с ( Tr u e b o o d, L or r i me r, Wo ol f, Hob son, K ro z i e r, Ha r r r is, M i nor, St re it, Cla rck, Reve s) у гла вном су бил и ра зраде помен ут и х пла но ва из 18. ве ка, гле да них у из ме ње ним усло ви ма, то ком 19. и 20. ве ка. Иа ко се у пре те жно по ли ти ко ло шким обра зла га њи ма у из ра ди и за го ва рању свет ских фе де ра ли стич ких пла но ва спо ра дич но прибегавало и економским, па и еколо шким ар гу мен ти ма, те жи ште је увек би ло на ми ров но -безб ед но сној д и мен зи ји (ко ја је по с е б но оја ча ла с по ја ча н и м с т ра хо ви ма од и з би ја њ а н у к ле а р ног ра т а по с ле 1945), и л и, па к, на а фи р ма ц и ји и н д и виду ал них сло бо да у гло бал ним раз ме ра ма, ши ре њу гло бал не ети ке и ре - ша в а њу гло ба л н и х п р о бле ма. Св а к а ко, би ло је и з у з е т а к а, од з а г о в а ра њ а М и т ра н и ја ( M i t r a ny) и л и Ха са (Ha as) ко је су фун ционалистички приказ поступног супранацио - на л ног по ве зи ва ња у спе ц ифи чн и м међуд р жа в н и м по сло ви ма и л и у у ж и м п ри вред н и м г ра на ма у зи ма л и за мо дел из г ра д ње све т ске д р жа ве. Би ло је и он и х по б ор н и к а све т ског фе де ра л и зма ко ји су, по п у т Мекг р оа [ Кемб е л 20 09: 75], а на л и зи ра ју ћ и еко ном ске д и мен зи је з а х у к т а ле гло ба л и з а ц и је по сле го ди не, сма тра ли да се сви про бле ми ко ји се ов де ја вља ју мо г у реш ит и помоћу п рош ирења на длеж но с т и ме ђу на род н и х л и бе ра л н и х ин сти ту ци ја (СТО, Свет ска бан ка, си стем УН) ко је би, на ду жи рок, вод и ле п у т с т в а ра њ а св е т ске фе де ра л не д р ж а в е. Је да н д ру г и еко но м и с т а, Џемс Јун кер (Ja mes Jun ker), у књи зи Све т с ка у н и ја н а хор изонт у [Ju nke r 1993] ко ја је из да та у ра ном постхладноратовском периоду, питање свет - ске ин те гра ци је по сма трао је пре све га као еко ном ско, а тек по том, и као

55 701 по ли тич ко пи та ње. Јун кер је та да шње ин те гра тив не про це се у ме ђу нар од ној з а једн и ц и оп и си в а о к а о по с т е пе н у кон ве р г енц ију д в а дот адаш њ а глоба лна д ру ш т ве но - еко ном ска си с т е ма, со ц и ја л и зма и п ла нске п ривреде с к а п и т а л и змом и т р ж и ш ном п ри в р е дом, ко ја ће, сма т ра о је, не м и нов но до ве с т и до зна чај не т ра н сфор ма ц и је ме ђу на р од н и х и нс т ит уц ија. Њ ег ов п р ед лог и де у п ра в ц у ф ор м и ра њ а ла ба в е фе де ра л не у н и је де мо к рат ск и х на ро да, и има че ти ри главна ци ља: одр жа ва ња без бед но сти спрам спољ - њи х оп а сно с т и, у см и с л у с а мо о ч у в а њ а ; м и р но р е ш а в а њ е у н у т р а ш њи х кон фл и к а т а и з ме ђу д ру ш т в е н и х г ру па и г ра ђа на ; о б е з б е ђи в а њ а до с т у п- но с т и ја в н и х до ба ра и ус л у г а и р е г у ла ц и ја еко ном ск и х од но с а ; з а ш т и т а с оц ија л н и х и пол ит и чк и х п рав а г рађана [ Гаји ћ 2012: 166]. Заг ов арањ ем п р а кт и чн и х економско -пол ит и чк и х с т р ат ег ија з а о тк л ањ ањ е о тпор а у ме ђу на род ној за јед ни ци, пре свега кроз отклањање економских прова - л и ја и з ме ђу ра з ви је н и х и си р о ма ш н и х р е г и о на св е т а, Ју нке р је доша о до формулисања једноставног, па и прилич но на ив ног пред ло га свет ско -фе - де ра ли стич ког ин сти ту ци о нал ног си сте ма у ви ду би ка ме рал не ле ги слатуре и двојног гла са ња. У јед ном пред став нич ком дому седели би по - с л а н иц и к а о р еп р ез е нт и с в е тс ке п оп ул ац ије, у с к л ад у с а с опс т в ен и м ре ги оналним уделом у укупној популацији. У другом дому били би предс т а в н и ц и з е ма љ а ч и ја је сна г а п р о пор ц и о на л на у че ш ћу у п р ед ло же ном гло бал ном фе де рал ном бу џе ту [Гајић 2012: 166]. О в а к в и е кон о мс к и п р ис т уп и с в е тс ко - ф ед ер ал ис т и чко м п р оје кт у оста ли су уса мље ни у це лом пост хлад но ра тов ском пе ри о ду све до из бија њ а и д ра ма т и ч ног ис по љ а в а њ а св е т ске еко ном ске к ри з е г о д и не. Тек н а кон и з би ја њ а к ри з е до ш ло је до по с т у п ног (и с амо дел им и чног) уви ђа ња ка ко ве ли ка ве ћина пробле ма немају претежно етатистички кара к т е р. На п р о т и в: у з р о ц и д ра с т и ч н и х с о ц и о е ко ном ск и х п р о бле ма ле же при мар но у сфе ри де лат ности међународних организација и транснацио - на лн и х корпо ра ц и ја у за ху к т а л и м гло ба л и за ц и о н и м, сло бод но т рж и ш н и м про це си ма ко је су кла сич не, вест фал ске мо дер не државе углавном по - смат р але и па си в но т о ле ри с а ле. Уо б л и че на по п ри нц ип у а симет рије, а не си ме три је гло ба ли за ци ја је, у ви ду ли бе ра ли за ци је роб не и фи нанси ј ске ра з ме не, по в е ћ а ла не јед на ко с т у гло ба л н и м ра з ме ра ма. Ме ђу нар од на кон к у р ен ц и ја сву да је и ш ла на ру к у с т а г на ц и ји з а р а да и по р а с т у бо ље ре че но екс пло зи ји про фи та [Тод 2006: 56]. Св е т ск у еко ном ск у к ри з у и з а зв а о je в рх ш пе к у ла т и в ног, гло ба л ног фи н а н си ј ског к а п и т а л а, а не (од св е т ск и х ф е де р а л и с т а з а св е мо де р не не да ће по сло ви ч но су м њи че не) су ве ре не д р жа ве. Ш пек улат и вн и кап ит а л је про це се на свет ском тржишту ослобођеном политичких уплива хран ио ви р т у е л и з а ц и јом, т ј. на п у м па в а њ ем св е т ск и х фи на н си ја у од но с у на ре ал ну еко но ми ју, чиме је створен велики дисбаланс. Ова диспро - пор ц и ја, с т во р е на ем и си јом нов ца б е з по к ри ћ а и фина нси јск и х дерив ат а, по к ри в а л а с е д ислок ац ијом п р ои зв одњ е у п р о це си ма гло ба л и з а ц и је на про сто ре где је над ни ца би ла ви ше стру ко ни жа, као и убр за ва њем нов - ча н и х т ра н са к ц и ја са вре ме н и м и н фор ма т и ч к и м с редс т вима [ Гаји ћ 2011: 22]. Ка да су п у к л и ш пе к у ла т и в н и фи нан сиј ск и ба ло н и, он и ко ји су би л и

56 702 су ви ше ве ли ки да би про па ли за тра жи ли су по моћ упра во од су ве ре не, на ц и о на л не д р ж а в е. Ве ћи на са вре ме них за го вор ни ка свет ске фе де рал не др жа ве у но ше - њу с к ри зн и м по с ле д и ца ма и неспос о бно с т и ма по је д и н и х д р ж а в а на ш л и с у но в е ра з ло г е з а н у ж н у гло ба л н у и н с т и т у ц и о на л н у на д г ра д њу. За т о се свет ски фе де ра ли сти све гла сни је за ла жу за то да се у усло ви ма светске кри зе при сту пи пре тва ра њу по сто је ћих свет ских фи нан сиј ских инс т и т у ц и ја у не к и ви д гло ба л ног м и н и с т а р с т в а фи на н си ја ; т а к в о м и н и- с т ар с т во мо гло би да п ла н ира и глоба лне фи на н си ј ске а к т и в но с т и, по п у т а кт и внос т и ко јом с е и з и ск у је у в о ђ е њ е но в е св е т ске р е з е р вне в а л у т е, би ло пу тем пра ва ву че ња, би ло на дру ге на чи не [Гајић 2012: 239]. Поје д и н и ме ђу њи ма, ову но в о на с т а л у к ри зн у си т у а ц и ју ис ко ри с т и л и с у з а п р е и сп и т и в а њ е до т а да ш њ ег гло ба л и с т и ч ког в р ед но сног усме р е њ а и ре кон цеп ту а ли за ци ју овог по гле да на свет ње го вих вред но сти и исто - риј ске пер спек ти ве сма тра ју ћи да је кри за не из о став ни део нај ши рег со - ц ио - еко ном ског п ро це са ко ји о т ва ра но ве мо г ућ но с т и ко је ће, на по сле т к у, довести до остварења светске државе. Нај зна чај ни је ме ђу овим про ми шљањи ма до са да дао је Жак Ата ли. АТА Л И Ј ЕВ ФИ ЛО ЗО Ф СКО -ИСТО РИ Ј СК И ПО ГЛ ЕД НА СВЕТ СКУ КРИ ЗУ Је да н од ме д и ј ск и нај ек спо н и ра н и ји х м и с л и ла ца с а да ш њи це св а к а- ко је Жак Ата ли (Ал жир, 1943), фран цу ски еко но ми ста, пи сац и ви со ки ја в н и сл у жбе н и к. Ат а л и јева у т ицајнос т п ре ва зи ла зи ње г о ве сп и са т е љ ске активности. Иа ко је ау тор ве ли ког бро ја ве о ма чи та них књига чији број прела зи пе де с е т на с лов а, по зна т и ји је по св о ји м ја в н и м де лат но с т и ма ме ђу ко је спа да функ ци ја ис такнутог саветника бившег председника Француске Ф. Ми те ра на или, пак, ме сто пр вог пред сед ни ка Европ ске бан ке за об но ву и раз вој чи ји је идеј ни за чет ник био још го ди не, а са ци љем ин ве сти ра ња ра ди об но ве ис точ но е вроп ских пост со ци ја ли стич ких зе маља. У мла до сти Ата ли је био пре да вач на До фи но вом уни вер зи те ту у Па ри зу (1968), ко о сн и в ач ев р опског ист ра ж и в ач ког п р о г ра ма ЕУ РЕ К А и осн и вач ме ђу на род не не в ла д и не ор га н и за ц и је А ЦФ (Ac t ion con t re la Fa i m). На кон по вла че ња са јав них фун ци ја на ста вио је да осни ва но ве или да у че с т ву је у м но г и м већ пос т ојећ и м нев ла д и н и м ор г а н и за ц и ја ма: осн и вач је не п р о фи т не ор г а н и з а ц и је Pla Net Fi n a n ce и п р ед с ед н и к Ко м и си је з а ли бе ра ли за ци ју фран цу ског еко ном ског ра ста ко ју је офор мио тада шњи фран цу ски пред седник Н. Саркози; такође, оснивач је и председн и к у фи р м и за еко ном ск и кон са л т и н г A&A. Због ње г о ви х спо соб но с т и, и н т е ресовањ а и а кт и внос т и, Жак а Ат ал ија по сло ви ч но сма т ра ју и јед н и м од нај зна чај нијих интелектуалаца идео лога глобализма (према часопису Fo re ig n Po lic y, мај јун 2008, убра ја се у сâм врх 100 свет ских јав них и н т е лект уалаца) ко ји с е, м и мо ба н к ар ск и х екс пе р т из а, нер е тко одв аж ује да с е ба ви и ком п лек сн и м т е ма ма д ру ш т в е не т е о ри је и п р ог но с т и ке, где п ри ме њу је св о је ш и р о ко о бра з о в а њ е и ис к а з у је спо с о б но с т и у к р ш т а њ а

57 703 ра з л и ч и т и х зна њ а од еко но м и је и ис т о ри је, п р е ко п и т а г о р еј с т в а и м у- зи ко ло г и је, до с о ц и о ло г и је и фи ло з о фи је. Уз р о ц и и ра з ме р е све т ске економске к ри зе з а Ж а к а Ат а л и ја н и ма ло н и су не по зна н и ца. Ат а л и сма т ра да је у п и т а њу п рв а фина нси јск а к риз а мон д и ја л и з а ц и је ко ја се наш ир око објаш њ ав а неспос обнош ћу а мери чког дру штва да обез бе ди при стој не за ра де за сред њу кла су; оно их гу ра у з а д у ж и в а ње да би фи на н сирал и к уповин у с т анов а и т ако подс т ак л и ра с т вред но сти не крет ни на и про из вод ње; фи нан сиј ске ин сти ту ци је и упу ће - ни ко ји се њи ма ба ве до де љу ју са ми се би, без ика кве кон тро ле цен тралних ба на ка, вла да и ме ђу на род них ин сти ту ци ја, глав ни ну та ко про из ве - де ног б о г ат с т в а, б е з и нај ма њ е ризик а, а з а х в а љу ју ћ и ко ла т е ра л и з о в а ној ду жнич кој обли га ци ји (CDO) и јед ном псе у дооси гу ра њу (CDS) што зау з в рат омо г у ћ а в а по ра с т з а д у ж и в а њ а ко је нај з а д по с т аје неп рих в атљиво, до в о д и до па н и ке, г у би т к а по в е р е њ а и и з б е г а в а њ а св а ког з а д у ж и в а њ а. [Атали 2010: 6]. Ова, у по чет ку фи нан сиј ска кри за, пре тва ра се у еко номску, а по том и дру штве ну и по ли тич ку кри зу ко ја ће, кроз еко ном ске проме не, д ра с т и ч но п р е о бл и ко в а т и по с т о је ћ а д ру ш т в а и њи хо в е по л и т и ч ке си с т е ме. Ч и т а в а и де о ло г и ја на ш и х б е з бри ж н и х д ру ш т а в а би ће под в рг - ну та пре и спитивању: тражиће се жртвени јар ци, уме сто да се тра же узро - ци и ре ше ња. Са ма де мо кра ти ја мо же би ти у опа сно сти [Атали 2010: 92]. Као ур гент но ре ше ње за го ру ће еко ном ске про бле ме, Ата ли, по пут мно - г и х с а в р е ме н и х гло ба л и с т а, п р ед ла же и з г ра д њу и ја ча њ е гло ба л н и х и н- с т и т у ц и ја и њи хо ви х р е г ул ат ив а на еко ном ском под ру ч ју. Тр е ба ло би почет и, п р ем а св а кој ло г и ц и, ус по с т а в љ а њ е м з а хт е вн ије г у п р ав љ ањ а фи нансијским си сте мом, да би се ту по но во ство ри ло поверење и транспарент ност. Мно ги ће у то ме ви де ти опа сност од још јед не вр сте би ро крат и је. Н и с у у п ра ву: св а к а људ ск а ор г а н и з а ц и ја би ла она п р ед у з е ће и л и још ви ше ба н к а је с т е јед на в р с т а би р о к ра т и је. П и т а њ е гла си: з а ко г а она рад и да л и је дов ољно конт р ол ис ана да би на најефик асн ији нач и н ис п у н и ла св о ју фу н к ц и ју [Ат а л и 2010: 126]. К а ко в рх фи на н си ј ског к а- п и та ла н и т и је мо ра ла н н ит и подложа н кон т ро л и и с т ро гом п ри д р жа ва њу гло ба л н и х п ра ви ла и г ре, Ата л и сма т ра нео п ход н и м на д зор фи на н сиј ск и х по с ло в а ко ји је фу н к ц и ја од оп ш т ег и н т е р е с а ко ја с е ча к н и де л и м и ч но не сме да т и у ру ке п ри в ат ном с ек т о ру... п ла не т а р на р е г у ла ц и ја, ис ц рп на и не престано про ве ра ва на, мо ра ла би омо гу ћи ти да се пред ви де не у равно т е женос т и а пос е бно да с е и зб егне да ја в н и с е фон до ви у по т р е бљ а в а ју за ре ка пи та ли за ци ју ба на ка [Атали 2010: 127]. Ма да сма тра сва ова так тичка ре ше ња за го ру ће фи нан сиј ско - еко номске п р о бле ме н у ж н и м, у ш и р ој пе р спек т и ви Ат а л и по сма т а ра к ри з у к а о де о не м и нов ног ис т о ри ј ског т о к а ко ји је ис т о в р е ме но и и з а з ов и ша н с а за свет, и опо ме на пред ка та стро фу до ко је је до ве ла анар хич на мон ди јал и з а ц и ја ко ја и з и ск у је да с е на св е т ској ле с т ви ц и ус по с т а ви оно ш т о је јед но вре ме би ло ура ђе но на ни воу на ци ја. Мо же ли се ство ри ти свет ска д р ж а в а (од но сно н а д н а ц ион а лн а а дм и н и с т р а ц и ја, по л и ц и ја и с уд с т в о) по ла зе ћи ни од че га? Тре ба ли на свет ском ни воу ство ри ти др жа ву по мо де лу Кеј нса? [Атали 2010: 127].

58 704 У к а к в и м ш и р и м фи ло з о ф с ко - и с т о р и ј с к и м ок в и р им а Ж а к Ат ал и с а гле да в а а к т у е л н у к ри з у и пе р спек т и в е ко је она о т в а ра? Ат а л и ис т о рију чо в е ч а н с т в а по см а т р а к а о не з а у с т а в љи ви ход к а о с т в а р е њу с ло б о де по је д и н ц а, т ј. а фи р м а ц и је њ е г о в ог с у бје к т и в и т е т а која с е одв ија к р о з од ба ци ва ње свих об ли ка слу же ња, те еман ци па ци јом мо ра ла, по ли тичк и х си с т е ма, у ме т но с т и и и де о ло г и ја, ко ји је по ш т е ђен сви х ог ра н и че њ а, осим да по шту је пра ва дру гих на исте те сло бо де. Он ве ру је да исто ри јом (ви ђе ном к а о о св а ја њ е с ло б о де ) в ла да ју з а ко н и по мо ћу ко ји х мо же мо да је пред ви ди мо и усме ри мо [Атали 2010б: 7], од но сно да си ле тр жи шта осва ја ју п ла не т у и к ре а т и в ном, д и ја лек т и ч ком де с т ру к ц и јом, на по сле т к у до в о де до не м и нов ног т ри ју м фа и н д и ви д у а л и зма. За т о с е и св е о бу х в ат - н и поглед на ис т орију људск и х д руш т ав а, к ризне е ск алац ије с адаш њице и не ми нов не ка та стро фе сутрашњице саображавају његовом модернистичком ис т о ри ј ско -д и ја лек т и ч ком кон с т ру к т у ко ји т в р д и: т ри ју мф нов ца је кри зом из го ди не са мо не знат но успо рен; су ко би и ра за ра ња сутра шњи це са мо су ну жна не ми нов ност, сте пе ник на пу ту ка све тлој буд ућ но с т и, к а у т о п и ји о с т в а р е ног т ра н сх у ма н и с т и ч ког и де а ла. Цела Ат ал и је ва ис т о ри ј ска д и ја лек т и ка ве о ма је на л и к хе г е л и ја н ској и марк си с т и ч кој, с т ом ра з л и ком ш т о т р ж и ш не си ле и п ред у зе т н и ц и ов де п р е у зи ма ју цен т ра л н у уло г у к р е а т и в не а в а н г а р де, с у бје к а т а но си лац а н ај в аж н ији х п р о ме н а у ис т о ри ј ском р а з в о ју ко ји с е, к р о з р а звијањ е п р о т и ву р еч но с т и и њи хо во п р е в ла да в а њ е, од и г ра в а у п ра вц у свог п уног сми са о ног оства ре ња, ци ља. Исто ри ја чо ве ка сме на је историја друштве - них по ре да ка: пра и сто риј ског, ри ту ал ног по рет ка (где је власт ре ли гио зне при ро де); им пе ри јал ног по рет ка (где је власт вој но -по ли тич ке прир о де) и т р г о ви н ског по р е т к а (где је в ла с т п ри в р ед не, к а п и т а л и с т и ч ке при ро де). У тр го вин ском по рет ку, по Ата ли ју, остварује се жељена еманц и па ц и ја чо в е ча н с т в а док он п р о ла зи к р оз де в е т с у к це си в н и х ф ор м и с а с в о ји м с ед иш т им а ( Б р и ж, В ен ец ија, А нт в е рп е н, Ђ ен ов а, А мс т е рд а м, Лон дон, Бо стон, Њујорк, Лос Анђелес) и различитим технолошко -ино - вативним струк ту ра ма. Тр го вин ски по ре дак је до са да успе вао да заме н и си р о ви не које и шчез ав ају (нес т ан а к п лодне з ем љ е у Фл а нд рији, к а ме ног у гљ а у Ен гле ској, у би ја њ е к и т о в а к а о и з в о ра к и т о в ог уљ а, смање ње ре зер ви угља у Евро пи итд), да по ме ри тр го вин ска се ди шта и нач и н и т ех но ло ш к и скок. С а в р е ме на к ри з а, п р е ма Ат а л и ју, к ри з а је к ра ја де в е т е ф о р ме т е у н у т р а ш њи х кон т р а д и к ц и ја т рг ови нског пор е тк а ко је с у на д в л адале и п р е тходне ф о рме: б е з б ед но с т је оп а л а, к р е а т и в на к ла с а и з г у би ла је ло ја л но с т, и з о с т а ју т ех н и ч ке и но в ац ије а ш пек улац ија је све не и з д р ж и ви ја. Са су р о вом т ач но ш ћу Ат а л и оп и су је ја в но с т и до бр о по знате актуелне тенденције: старење популације, глобалну урбаниза - ц и ју чо в е ча н с т в а, не п р е мо с т и в о с т не с т а ш и ца и т ех но ло ш к и у мор ко ји, по и не р ц и ји, екс п ло а т и ше за д ња д ва са вре ме на о т к рића м и к роп роцесор и ли тијумску батерију, док нова открића изостају. Он прогнозира радикално ова пло ће ње оно га што је већ за жи ве ло у гло бал ном кла сном ра слоја в а њу : по с т о ја њ е х и пе рнома дске глоба лне натк лас е, з ат и м у г р ожене

59 705 ви рт уе лне но ма де о с т ат ке с р ед њи х с ло је в а, т е г у би т н и ке гло ба л не т ра н зи ц и је и н фра но маде. Сви он и ко ег зи с т и ра ју у х а о т и ч ном од ра зу псе у до пла то ни стич ког три пар тит ног дру штва што у крајњем исходу до - п ри но си ис т о ри ј ској д и ја лек т и ц и (т ра нс)х у ма н и зма. Жак Ата ли сма тра да ће у про це су пре ла ска у де се ту фор му капи та ли зма си ле тр жи шта и нов ца по сте пе но уни шти ти др жа ве, укљу чују ћи и САД (до 2035), и од и гра ти уло гу вар ва ра на ру ше ви на бив ших и м п е р и ја. Ус л е д и ћ е ф а з а р а сп од ел е мо ћ и н а в и ш е р е г и о н а л н и х с и л а. По ја ви ће се нови х једанаест економско -по л и т и ч к и х си сте ма: Ја пан, К и на, И н д и ја, Р у си ја, И н до не зи ја, Ко р е ја, Ау с т ра л и ја, К а на да, Ју ж на Афри к а, Бра зил и Мек си ко... Све оне ће за два де сет до два де сет и пет го ди на би ти тр жи шне де мо кра ти је или на пу ту да то по ста ну [Атали 2010б: 143]. Међу тим, си ле тр жи шта ће се из ву ћи из над њих, на г л о ба л н и ни во, и образо ва ти ен ти тет ко ји ће се звати х и п е р и мп е р и јом што ће ство ри ти но ве т р ж и ш не вред но с т и и но ва о т уђењ а, екс т рем но бо г ат с т во и си ро ма ш т во [Ат а л и 2010 б: 7]. Мо же мо, да к ле, по де л и т и ис т о ри ју с ле де ћ и х пе де с е т го ди на у пет фа за: пре ће се окон ча ти до ми на ци ја аме рич ке им пе рије, ко ја ће би ти при вре ме на, као што је слу чај са свим им пе ри ја ма; на кон т о г а ће на с т у п и т и де о ба моћ и између је данеаес т народа и т рж иш т а; пот ом ће је да н з а д ру г и м, на и ћ и т ри вел ик а т а ла са бу д ућ но с т и; х и пе ри м пе ри ја, х ипе р кон фл и к т и х и пе р де мо к ра т и ја [Ат а л и 2010 б: 8]. Хип ер и мп ер ија ће у к и н у т и де мо к ра т и ју и, ма н и п у л и ш у ћ и ри в а л с т ви ма р е г и о на л н и х си ла, и з а зв а т и х и п е р кон фл и к т с уко б р ег р еси вн и х в а рв а рс т ав а и р аз о рн и х ра то ва где ће заратити државе, религио зне групе, терористи, пирати, про - т и в н и ц и и по б ор н и ц и т р г о ви н ског по р е т к а. По че т а к х и пе ри м пе ри је ће до в е с т и до т о г а да св а ко св а ко ме по с т а не ри в а л. И збиће с укоби око на ф т е, в о де, оч у в а њ а т е ри т о ри је, око на п у ш т а њ а т е ри т о ри је; с у ко би с а ц и љем на ме та ња ве ре, бор бе п ро т и в д ру г е ве ре, у н и ш та ва ња За па да, ле - г и т им изац ије сопст вен и х вредност и. [Ата л и 2010б: 15]. Након ш то доведе чо ве чан ство до ру ба про па сти, из хи пер кон флик та ће на ста ти хи пер де мок ра т и ја, јед на фу т у ри с т и ч к а в а ри ја н т а мо де р не з а м и сл и све т ске д р ж а ве ко ја на л и к у је бес кон фл и к т ном д ру ш т ву ос т ва ре ној у т о п и ји. Но ве си ле ал тру и стич ког и уни вер за ли стич ког опре де ље ња, ко је су већ са да присут не, до ћи ће на власт на свет ском ни воу, као им пе ри ја еко ло шке, етич ке, еко ном ске, к ул т у р не и по л и т и ч ке и з в е сно с т и. По с т е пе но ће до в е с т и до но в е р а в но т е же на п ла не т а р ном н и в оу и з ме ђу т р ж и ш т а и демо к р а т и је: х и пе р де мо к ра т и ја [Ат а л и 2010 б: 15]. Х и пе р де мо к ра т и ја ће до п ри не т и ства ра њу де мо крат ске вла де на свет ском ни воу, као и осни ва њу ни за лок а л н и х и р ег ион а лн и х и нс т ит уц иј а. О н а ћ е о бн ов љ ен о м у п от р еб о м огромних потенцијала будућих техноло ги ја омо гу ћи ти сви ма да до стиг - н у бесп латнос т и из о би ље, да јед на ко ко ри с т е до бро бит и т рж иш не маш т е, да с е о с ло б о де с оп с т в е н и х екс це с а и не п ри ја т е љ а, да п р е п у с т е бу д у ћ и м г е не ра ц и ја ма б о љ е з а ш т и ће н у око л и н у, да о см и с ле но в е на ч и не ж и в о т а на осно ву свет ских му дро сти, и да за јед но ства ра ју [Атали 2010б: 8].

60 706 АТА Л И Ј Е ВО ВИ ЂЕ ЊЕ СВЕТ СК Е Д Р Ж А ВЕ Бу ду ће оства ре ње свет ске др жа ве Ата ли, да кле, ан ти ци пи ра као ре - зул т а н т у ра в но т е же т р ж и ш н и х и де мо к рат ск и х си ла ко ју ће ус по с т а ви т и но в е и н с т и т у ц и је на о сно ву ра н и ји х, в ећ по с т о је ћ и х п ла не т а р н и х ме ђуна р од н и х ор г а н и з а ц и ја, т о је с т т ра нсфо р м и са ће и х и на до г ра д и т и. К а о и мно ги свет ски фе де ра ли сти из 20. ве ка Хоф ман [Гајић 2012: 150], Клар ки и Зон [Clark and Sohn 1958], Кар лсон и Рам пал [Гајић 2012: 148], Шварц берг [Schwa r t zb e rg ], Ат а л и сма т ра да ће о снов на ме ђу на р од на ор г а н и з а- ц и ја и з ко је ће н и ћ и бу д у ћ а св е т ск а д р ж а в а би т и Ује д и њ е не на ц и је по - с т о је ћ а св е т ск а м и р ов на ор г а н и з а ц и ја. О в о ће с е и з в е с т и по с т у п н и м и з - м е н ам а п ос т ојећ е м еђун ар одн оп р а вн е р ег ул ат ив е: Ус т а в П л ан ет е ћ е п р ош ирит и а кт уе лн у Пов ељу Ујед ињ ен и х нац ија. Мораће з ат о да у зме на дна ц и о на лн у д и мен зи ју, а не са мо м ул т и ла т е ра л н у. Ње г о в а п ре а м бу ла ће г ру п и с а т и св а п ра в а и о ба в е з е св а ког чо в е к а п р е ма п ри р о д и, д ру г и м љу д и ма и ж и во т у; у к љу ч иће но в а п рав а ко ја н и су п ред ви ђе на а к т у е л ном по ве љом; пред ви де ће но во, основ но, су штин ско пра во на де тињ ство, што ће под ра зу ме ва ти за шти ту ро ди тељ ства. Оста ла права и обавезе наме - т а ће з а ш т и т у ж и в о т а, п рир оде, д ив е рзи т е т а и од р е д и ће не п р е мо с т и в е гра ни це за тр жи ште [Атали 2010б: 234]. Ус ле д и ће т ра н сф ор ма ц и ја ор г ана У Н где ће, к а о п рв о, Генера лној ск у п ш т и н и У Н, би т и п ри до дат још је да н п р ед с т а в н и ч к и дом на о сно ву оп штег, пла не тар ног гла сања с пропорци о нал ним си сте мом пред ста вљањ а, а по т ом и т р е ћ и дом ко г а ће с а ч и њ а в а т и п ри в р ед н и с у бјек т и т р г о - ви н ск а и р е ла ц и о на п р ед у з е ћ а. Тај п ла не т а р н и па р ла мен т ће на ме т а т и пла не тар не по ре зе, чи ја ће ба за би ти са чи ње на од БДП сва ке зе мље, ње - н и х т р ош ков а н а о ру ж је и е м и т о в а њ а г а с о в а Е ф е кт а с т ак лене б аш т е [Атали 2010б: 234]. На да ље, Ат а л и п ред ви ђа спајање по с т ојећег Савет а безбеднос т и У Н с Гру пом 8 и још не ким од зе ма ља из бло ка бу ду ћих Је да на ест си ла И н д и је, Бра зи ла и И н до не зи је, ко ји ће по с т е пе но ев о л у и ра т и у т е ло где ћ е с е дет и п р едс т а вн иц и конт ине нт а лн и х у н и ја. О в а к а в р е ф о р м и с а н и С а в е т б е з б ед но с т и ће по с т а т и на д з ор н и ор г а н п ла не т а р не в ла де, ко ја ће израсти око генералног секретара УН и његове администрације. Плане т а р н а в л а д а ће по св е т и т и з аш т ит и чо в е ч а н с т в а м но г о ви ше р е с у р с а не г о ш т о т о да на с ра де св е в ла де п ла не т е. Д и к т а т у ра с о ц и ја л не нор ме, као прин цип нај бо љег свет ског со ци јал ног ре жи ма ће се по сте пе но намет ну ти на свет ском ни воу свим пред у зе ћи ма [Атали 2010б: 234]. По сто је ће ме ђу на род не ин сти ту ци је, по пут Свет ске трго винске ор - г а н и з а ц и је и л и Ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је ра да, биће подв ргн ут е п уном на д з о ру СБ У Н, а не с а мо нај у т и цај н и ји х и нај б о г а т и ји х з е ма љ а ко је дан а с по н ај в и ше у че с т ву ју у њи хо в ом фи н а н си р а њу. Глоб а лн а в л ад а ћ е ру ко во ди ти и фи нан си ра ти бор бу про тив кри ми на ла, роп ства, кли мат - ск и х п р о ме на, еко ло ш ког з а г а ђе њ а. По с т е пе но, да би с е да ла по д р ш к а ов ој св е тс кој в л а д и, би ћ е о с м и ш љ е не но в е н а д ле ж но с т и з а кон т р о л у, од бра н у и р е г у ла ц и ју, на о сно ву на д ле ж но с т и х и пе ри м пе ри ја и р е ла ц и- о н и х п р ед у зе ћ а: п ла не т арн и к азнен и суд ће о б е з б е д и т и ком па т и би л но с т

61 707 за ко на сва ког кон ти нен та и судиће најопа сни јим пи ра ти ма; свет ска агенц и ја з а в о д у бри н у ће о њ е ној до с т у п но с т и; у н и в е р з а л на на д ле ж но с т з а т рж иш т а кон т р о л и с а ћ е мо но по л е и по ш т о в а њ е п р ав а н а р а д [Ат а л и 2010 б: 235]. Сл и ч не и н с т и т у ц и је ће кон т р о л и с т а т и р а д о си г у р а в а ју ћ и х дру шта ва, стра те шких пред у зе ћа, шти ти ће ма те ри јал ну и ин те лек ту алн у св о ји н у. Це нт р а лн а б а нк а ће о б е зб еђив ат и с т аби лно с т п р еос т ал и х в а л у т а, а по т ом и з в р ш и т и њи хо ву з а ме н у з а је д и н с т в е н у в а л у т у. Б а н к а з а п ла не т а р н и ра з в ој ће фи на н си ра т и в е л и ке г ра д ске и н фра с т ру к т у р е и зе мље ко је бу ду по што ва ле пла не тар ни Устав. Јед на посебна институција ће по ма г а т и с т ру к т у ри ра њ е р е ла ц и о на л н и х п р ед у з е ћ а и п р о в е ра в а ће да не с л у же к а о ма ске з а п иратске и л и т е р о ри с т и ч ке ор г а н и з а ц и је. Јед на друга планетарна институција ће нарочито помагати развој микрофинан си ја [Атали 2010б: 235]. На осно ву ова к вог гло ба л ног над д р жав ног си сте ма у п ра вља ња, Ата ли сма т ра да ће би т и мо г у ће по с т и г н у т и ра в но т е ж у т р ж и ш т а и де мо к ра т и- је. С јед не с т ра не, и н с т и т уц ије х ипе рде мо к ра т и је ће омо г у ћ и т и т р ж и ш т у да функ ци о ни ше ефи ка сно и да избегава не до вољ но ко ри шће ње про из водн и х к апац ит ет а т а ко ш т о ће пок р ет ат и в е л и ке св е т ске ра до в е на у р ба ној и н фра с т ру к т у ри, ене р г и ји и и н фор ма т и ц и. С д ру г е с т ра не, т р ж и ш т е, ре - гулисано и мондијализовано, неће више покушавати да продре у светилиште де мо кра ти је. Чак ће про на ћи и ин те рес да раз ви је ору ђа ко ја ће служ и т и де мо к ра т и ју, да с т в а ра у р ба не и н фра с т ру к т у р е, п р о и з в о де п р о т и в за га ђе ња, го ја зно сти и за нај си ро ма шни је [Атали 2010б: 236]. Ата ли опису је овај го то во оства ре ни рај гло ба ли стич ке де мо кратије с више локалн и х и р е г и о на л н и х н и воа, б е с п лат но ш ћу и и з о би љ ем п лодов а т рж иш не ма ш те, зд ра ве ж и во т не с ре д и не и ко лек т и в не х и пе ри нтел игенц ије свега живог где је чо век са мо цен трал на ком по нен та са жаром социјалутопистич ког вер ни ка. Све по сто је ће и на до ла зе ће пат ње би ће оправ да не крајњи м о с т в а р е н и м ц и љ ем, а св е п р о с у т е с у з е по т р т е не по р е ц и в ом с р е ћом бу д у ћ и х да ле к и х по ко ле њ а. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Ви з и ја буд у ће св е т ске д рж ав е, н а ч и н а њ е ног уо б л и че њ а и њ е н и х институци ја у Аталијевој Краткој историји будућности није оригинална: и з у з ев по је д и н и х р е ше њ а в е з а н и х з а ви ше дом но с т т ра н сф ор м и с а не Ге не рал не скуп шти не УН ( уво ђе ње тре ћег до ма скуп шти не за пред став - н и ке п ри в р ед н и х кор по ра ц и ја) св а о с т а ла т е ла бу д у ће св е т ске д р ж а в е и њихове фу н к ц и је од п ре т ва ра ња се к ре т а ри ја т а у п ред сед н и ч к и ка би не т, тј. извршну власт, пре ко тран сфор ма ци ја Са ве та безбедности у контине - тал ни над зор ни ор ган, па до ства ра ња суд ског и бан кар ског гло бал ног си с т е ма оп ш т а с у ме с т а у св е т ско - фе де ра л и с т и ч к и м на ц р т и ма још од по ло ви не 20. в е к а. Ра з л и к а је с а мо у де т а љи ма (Ат а л и, на и ме, по т п у но п р е ћу т к у је в ој но -по л и ц и ј ск и а па рат бу д у ћег гло ба л ног зда њ а, око ко јег су се, на ро ч и т о у ве зи с ње г о вом кон т ро лом, во д и ле ж у ч не ра с п ра ве ме ђу самим светским федералистима), као и у значајнијем потенцирању држав-

62 708 но -ре г у ла т и в н и х ме ха н и з а ма у од но су на сло б од но т рж иш не а кт и внос т и, че г а с е л и б е ра л н и св е т ск и фе де ра л и с т и нај че ће л и б е, к а о и по с е б ној а р - г у мен т а ц и ји ко ју Жа к Ат ал и навод и у п рилог у ра внот еж ујућег глоба лног др жав ног ин тер вен ци о ни зма у прав цу уре ђе ња и огра ни че ња фи нан сијск и х и п ри в р ед н и х де лат но с т и на с ло б од ном т р ж и ш т у. При т о ме Ат а л и под јед на ко по т ен ц и ра и наја к т у е лн и је и з азове који с е мог у р еш ит и ови м ме ра ма (п и ра т е ри ја, з а г а ђе њ е, де мо г ра ф ске не ра в но т е же, гло ба л но о т о - п љ а в а њ е) к а о и х у ма н и с т и ч ке и т ра н сх у ма н и с т и ч ке и де а ле. Ни Ата ли је во објашњавање узрока те размера кризе и кризне исто - риј ске ди на ми ке ни је од већ ори ги нал но: оно је ве шта ком пи ла ци ја хе - г е л и ја нс ко - м а р кс ис т и чке д ијал е кт ике, б р од ел овс ке с оц и о - и с т ор и јс ке шко ле ана ли зе ди на ми ке капитали зма [Бродел 1989], ме ша ви не нео либ е ра л и зма, не о кеј н з ов с т в а и св е т ског фе де ра л и зма. О но ш т о је по с е б но у Кра т кој и с т о р и ји бу д ућ но с т и је на ч и н на ко ји а к т уе лне ра змер е к ризе Ат а л и с т а в љ а у ш ири д уховно -ис т ори јск и кон цеп т, и с ко ји м д у б о к и м у бе ђе њем у њи х п ро јек т у је већ по с т о је ће и де а ле све т ског фе де ра л и зма и њи хо в а појед ина и нс т ит уц иона лна виђењ а и п р едлог е. Ат ал и је у б еђен и за го вор ник, го то во вер ник, мо дер ни стич ког про гресивизма, и то у пост - мо де р н и м в ре ме н и ма к а да ов а к ви мо де р н и с т и ч к и мет анарат иви [Л ио т ар 1988] не у м и тно од у м и ру и и м а ју св е м а њ е по б о р н ик а. Ч а к н и р а змер е св е т ске к ри з е и њ е н и ш и р о к и де с т ру к т и в н и по т ен ц и ја л и, ко ји х је Ж а к Ата ли пот пу но све стан, ни су у ста њу да угро зе ово ње го во нај ду бље увере ње у мо дер ну, ан тро по цен трич ну и (транс)ху ма ни стич ку ви зи ју смисле не исто риј ске ди ја лек ти ке, ко ја у свом фи нал ном из ра зу по при ма не - сум њи ве уто пи стич ке раз ме ре оства ре ног се ку лар ног ра ја на зе мљи. Ат а л и је в а кон цеп т у а л и з а ц и ја сме ш т а њ е р е а л не а к т у е л не св е т ске економске кри зе у ње гов соп стве ни фи ло зоф ско -историјски и идеоло - ш ко -у т о п и с т и ч к и ра з в ој н и т ок ш т о в о д и не у м и т ном ц и љу, ме ђу т и м, с а- д р ж и б р ој не не до с т ат ке и у н у т р а ш њ е п р о т и ву р еч но с т и. Н а и ме, н а кон што детаљно опише стварне димензије по сто је ће, ак ту ел не кри зе као кризе де ве т е фазе т рг ови нског поре тк а к ап ит ал изма, у з објаш њење к ако с у п р е т ход н и х о с а м би ле п р е в ла да не и но в а ц и ја ма, но ви м си р о ви на ма и т р ж и ш т и ма, Ат а л и не о б ја ш њ а в а ко ји м на ч и н и ма ће по с т о је ћ а к ри з а би т и п ре в ла да на да би се у ш ло у де се т у фа зу, за вр ш н у фа зу ка п и та л и- зма. На ко ји м и но в а ц и ја ма ће ов а де се т а фа з а би т и з а сно в а на, у з по моћ који х си р о вин а и р ес у рс а, н а који м т рж и ш т и м а? Где ће би т и сме ш т ен цен тар овог де се тог по ре т ка а где пе ри фе ри ја? Ата л и о то ме и л и на га ђа, без ја ких ар гу ме на та, или на про сто ћу ти. Та ко ђе, Жак Ата ли нам ни у на зна к а ма не у к а з у је н и к а ко ће фу н к ц и о н и с а т и п р ог но зи ра на хи пе римп е р и ја. Ка кве су га ран ци је за оства ре ња тог да ле ког, бу ду ћег до бра на су п р о т све м у ре а л но лошем ког а ће у скор ој буд ућнос т и донет и свет у? Ата ли нам, шта ви ше, не да је ни је дан озби љан по ка за тељ за што и на којим осно ва ма може, кроз историјску еволу ци ју, оп ста ти из ме ње ни тр го - вин ски по ре дак, а не би ти пре тво рен у не што дру го. По н у ђе на Ат а л и је в а ви зи ја ра з в о јем д и ја лек т и ке, где но ви но си ла ц исто риј ског субјективитета у пуној мери тре ба да по ста не бан кар ско -при-

63 709 в р една е л и т а, о т в ара бр ојна п ит ањ а и нав од и на бр ојне међус о бно, чес т о про ти ву реч не за кључ ке. На при мер, за што би у сво јој ево лу ци ји тр го - ви н ск и по р е да к п р в о т е ж ио да у к и не по с т о је ће д р ж а в е и п р о т и ву р е ч ио де мо кра ти ји, да би, на кра ју, за рад иди лич ног хе пи ен да, по вра тио гло - ба л н у де мо к ра т и ју у т о п и ј ског т и па и под в рг н уо с е р е г у ла т и в а ма п рил и ч но ч в р с т е св е т ске д р ж а в е? А ко но си о це ов ог по р е т к а к р оз ис т о ри ју во де сле п и и н те ре си, ка ко ће на д њи ма, напо сле т к у, на д вла да т и у то п иј ск и, (т ра нс)х у ма н и и де а л и? Да л и с е ов о мо же о б ја сн и т и п у к и м ме х а н и змом де т е р м и н и с т и ч ког од ви ја њ а ис т о ри је, и л и, на п р о т и в, с ло б од ном в о љ ом и с а з р е в а њ ем св е с т и и де а л и з о в а ног с у бјек т и ви т е т а љу д и по с т и с т о ри је? И к а ко ће с е у т ом кон т ек с т у з а до в о љ а в а т и њи хо ви по с ло ви ч н и и н т е р е - си? У ка квим раз ме ра ма; на ка квом тр жи шту? Уз по моћ ка кве при вре де, с к а к ви м р есу р си ма? За ч и ју ко рис т у к рај њем ис хо д у? Та ко ђе, н и је ја сно за што ће по јединац, ако је историја хуманистичког развоја у својој суштин и и дент и чн а њ ег ов ој и нд ивид уал ис т и ч кој ем а н ц и п а ц и ји, н а кон сви х не да ћ а в р ед н и х ема н ц и па т ор ског од в а ја њ а и з в а н д ру ш т в е ног по р е т к а и д р ж а в е, на к ра ју опе т би т и у т о п љ ен у не к а к ву, ко лек т и в н у и н т е л и- г ен ц и ју, у т ра нсхуман ис т и чк и колект и в на д ко ји м бд и гло ба л на д р жа ва? На св а ов а и з у зе т но в а ж на п ит ањ а Ат ал ијев а концепц ија све тске д рж аве и кри зног пу та ка њој, не да ју ни је дан ја сан и ва ли дан ар гу мент. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ата ли, Жак (2010). Кри за, а по сле? Б е о г р а д: Хе д о не. Ата ли Жак (2010б). К р а т к а и с т о р и ја б у д ућ н о с т и. Б е о г р а д: А р х и пе л а г. Бро дел Фер над (1989). Ди н а м и к а к а п и т а л и з м а. С р е м с к и К а р лов ц и: К њи ж н и ц а З о р а н а С т о ја но в и ћ а. Га јић, Алек сан дар (2012). Иде ја с в е т с ке д р ж а в е. Бе о град: Прав ни фа кул тет. Га јић, Алек сан дар (2011). Ду хов не осно ве свет ске кри зе. Бе о град. Кант Има ну ел (1995). О ве чи том ми ру. Ва љ е в о: Г у т е н б е р г о в а г а л а к с и ја. Крејг Кем бел (2009). Ожи вља ва ње иде је свет ске др жа ве, у: Свет ска власт (ут. Јо ван Ба бић, П. Бо ја нић). Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Ли о тар, Жан Фран соа (1988). По с т м о д е р н о с т а њ е. Но ви Сад: Брат ство-је дин ство. Шма ле, Вол фганг (2004). Исто ри ја европ ске иде је. Бе о град: Клио. Jun ker, Ja mes (1993). World Union on Ho ri zon. New York: Uni ver sity Press of Ame ri ca, Lan ham. Schwart zberg, Ge or ge (2004). Re v i t a li z i ng U N: Re fo r m t h r o u gh We ig h t e d Vo t i ng. New York: In sti tu te for Glo bal Po licy. He a ter Der reck (1992). The Idea of Eu ro pean Union. Lon don: Ro u tled ge. Clark Gren vil le and Sohn Lo u is. (1958). World Pe a ce thro ugh World Law. Un i ver sit y of Ha r va rd, C a m b r id ge M A. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Ab be de St. Pi er re, A Pro ject for set ting an ever la sting pe a ce in Eu ro pe, J. Watts, Lon don, 1714, <ht t p://l i n k.spr i n ge r.com /re fe re n ce wor ke n t r y/ %2F _687> Pe n n Wi l l i a m, To wa r d s t h e P r e s e nt a n d Fu t u r e Pe a c e of Eu r o p e, <ht t p s: //a r ch i ve.o r g /d e t a i l s / a n e s s ay t o wa r d s p 0 0 p e n ngo og>

64 710 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R WORLD CRI SIS AND WORLD STA TE IN JAC QU ES AT TA LI S CON CEP TION by ALEK SAN DAR M. GA JIĆ I n s t i t u t e of Eu r o p e a n s t u d i e s, 11 Ni ko la Pa šić Squ a re, Bel gra de, Serbia r o me r e u n e t. r s SUM MARY: Be fo re the ari se of the world eco no mic cri sis, con tem po rary con cepts of World Sta te cre a tion had been ba sed ma inly on po li ti cal and mi li tary-se cu rity re a sons of g lo b a l i n t e g r a t io n. T he y a l l e m e r ge d f r om Pe a c e pl a n s of c o n fe d e r a t e c o n s o c i a t io n of n a t i o n al st a t e s pr i m a r i ly i n t o t he p e a ce, a nd, t he n, s u pr a n a t i o n al p o l i t i cal or ga n i z a t i on s. All of the mo dern plans of World Sta te that had ori gi na ted in the Pe a ce po li tics of mo dern e r a we r e b a s e d o n p o l i t i c a l a nd s e c u r it y a r g u me nt s a nd of fe r e d p o l i t i c a l a nd i n s t i t u t i o n a l s o lu t i o n s, wh i le t he i r c o n t e m p o r a r y fol lo we r s o p e r a t e d t he s e id e a s t he o r e t i c a l ly o n ly i n much dif fe rent cur rent cir cum stan ces. Only af ter the cri sis had erup ted, did new ide as and new con cepts of the World Sta te sup por ters emer ge, sug ge sting how to han dle the c o n s e q u e n c e s of t he c r i si s. A s s o me n a t i o n a l s t a t e s h a ve d e mo n s t r a t e d i n c a p a cit y t o d e a l w it h it, n e w r e a s o n s fo r n e c e s s a r y g lo b a l i n s t i t u t i o n a l s u p e r s t r u c t u r e h a ve a p p e a r e d. The most im por tant opi nion on this mat ter was gi ven by Jac qu es At ta li, well known Fr e nch e c onom i s t, w r i t e r a nd h ig h pu bl ic of f i cia l. T h i s p a p e r g ive s Att al i s ph ilos o ph ic a l and hi sto r i cal over vi ew on world cr i sis as the f i rst f i nan cial cr i sis of mon di a li za t ion. At t a li ex pla i n s t he i ne v i t a ble h i st o r i cal pat t e r n t hat a na r ch ic mon d i a l i z a t ion ha s le d t o, wh ich, he pre su mes, re qu i res esta blis hment on glo bal le vel, what was pre vi o usly do ne on the na ti o nal le vel. Furt her mo re, he gi ves the de scrip tion of a pos si ble World Sta te as a pre su med re sult of ba lan ce bet we en mar ket and de moc ra tic for ces that will lead in to the esta blis hment of new i n s t i t u t i on s on t he ba si s of t ho s e a l r e a dy ex i s t i ng, g lo ba l i n t e r n a t i o n a l or g a n i z a t i on s. All of the se pre sump ti ons are ex po sed to cri ti cism in the fi nal sec tion of the pa per. K E Y WOR DS: d y n a m ic s of c a pi t a l i s m, Ja c q u e s At t a l i, mo d e r n i z a t io n, wo rld e c o - nomy cri sis, World Sta te

65 UDC 008:271.2(497.11) UDC 322(497.11) UDC 316.7(497.11) DOI: /ZMSDN D ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД П РА ВО СЛ А В Н А К УЛ Т У РА У СЕ К У Л А Р НОЈ Д Р Ж А ВИ: П РА В НО -ПО Л И Т И Ч К И И Н СТ РУ М ЕН Т И П РО СВЕТ Н Е И КУЛ ТУР НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ У СР БИ ЈИ ВЕ СН А ЂУ К И Ћ Уни вер зи тет умет но сти, Фа кул тет драм ских умет но сти Бу ле вар умет но сти 20, Но ви Бе о град, Ср би ја dju k ic.ve s n m a i l.c o m БИ ЉА Н А ЂУ К И Ћ Х И П-Пе т р о хе м и ја С по љ но с т а р че в ач к а 82, П а н че в о, С р би ја bi lja dju m a i l.c o m СА ЖЕ ТАК: Пред мет ра да је од нос се ку лар не др жа ве пре ма пра во - с л а в н ој к у л т у р и у С р б и ји т о ко м 2 0. и 21. в е к а. О с н о в н и и с т р аж ив ачк и п р о блем је у по т р е бљи в о с т и мо г ућ но с т ко ри ш ће њ а к у л т у р н и х в р ед но с т и пра во сла вља у са вре ме ној Ср би ји на кон пе ри о да ан ти ре ли ги о зне про па - г а н д е у Ју г о с л а в и ји п о с л е Д р у г о г с в е т с ко г р а т а. С т о г а је и с т р а ж и в а њ е усредсређе но на пи та ње: да ли се ку лар на др жа ва прав но -по ли тич ким инс т ру мен т и м а под с т и че и л и ог р а н и ч а в а з а ш т и т у, оч у в а њ е и у к љу ч и в а њ е пра во слав не кул ту ре у кул тур ни жи вот ве ћин ског, срп ског на ро да на те - р и т о р и ји С р бије? О сновн и мет од е м п и р и ј ског и с т р а ж и в а њ а је ме д и ј ск а а р хе о ло г и ја п ри ме њ е н а с ц и љ ем д а с е ус т а но ви ко л и ко с у по д а ц и о од но - с у д р ж а в е п р е м а к у л т у р н и м в р ед но с т и м а п р а в о с л а в љ а од ко м у н и зм а до данас on -li ne до ступ ни јав но сти. Ре зул та ти ис тра жи ва ња показују не до - ста так пар ти ци па тив ног мо де ла од лу чи ва ња о кључ ним питањима култур ног жи во та и кул тур ног раз во ја ко ји је ре ду ко ван на све тов ну ди мензи ју к ул т ур е. Зб ог т о г а с е с ав р емен а к ул т у р н а по л и т и к а п р е т е ж но од но си н а з а ш т и т у и оч у в а њ е п р а в о с л а в н о г к у л т у р н о г н а с л е ђ а, д о к у о б л а с т и с а в р е ме ног с т в а р а л а ш т в а не по с т о је си с т ем ск а р е ше њ а ко ја би под с т и ц а - ла г ене ри ч к и по т ен ц и ја л п р а в о с ла в не к ул т у р е да у т и че на р а зв ој људ ск и х спо с о б но с т и к р о з у ме т но с т, к р е а т и в но с т и и но в а ц и ју. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: се ку лар на др жа ва, пра во слав на кул ту ра, прав но - по л ит и ч к и и нс т румент и, к улт у рна по л и т и к а, па р т и ц и па т и в н и ме х а н и зм и од л у ч и в а њ а, С р би ја

66 712 ОДВА ЈА ЊЕ ЦР КВЕ ОД ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ Ус т а в н и м од р ед ба ма о св е т ов но с т и д р ж а в е, Ре п у бл и к а Ср би ја у р е - ђе на је као све тов на др жа ва у ко јој су цр кве и вер ске за јед ни це одво је не од д р ж а в е и н и јед на р е л и г и ја не мо же с е ус по с т а ви т и к а о д р ж а в на и л и оба ве зна (члан 11). За раз ли ку од од ред би ва же ћег Уста ва РС, Устав Краље ви не Ср би је из де фи ни сао је ис точ ну пра во славну веру као државну (члан 3). Из ме ђу до но ше ња ова два уста ва про шло је 105 го ди на. У том пе ри о ду до нето је још осам устава и устав них по ве ља ко ји ма је за јед ничко то што су др жа ву одво ји ли од цр кве 1. Пр ви устав ко ји је ту по ли тич ку од л у к у екс п л и ц и т но п ра в но ф ор м у л и с а о до не т је по з а в р ше т к у Д ру г ог свет ског ра та (члан 25 Уста ва ФНРЈ до не тог 1946). У ње му се из ри чи то наво ди да је цр ква одво је на од др жа ве [Чавошк и 2011: 243] чи ме је до шло до ис т о риј ске п ро ме не у од но си ма д р жа ве и ц р к ве, не са мо у Ср би ји, као ре - пу бли ци у са ста ву ФНРЈ, већ и у чи та вој та да шњој др жа ви Ју го сла ви ји. У Ју го сла ви ји п ре Д ру гог све т ског ра та уста вом је био у ре ђен по ло жај ц р к в е т а ко да је д р ж а в а в о д и ла на д з ор на д ц р к в а ма ко је с у би ле п ри знате и ни је се ме ша ла у њи хов рад. Др жа ва је пру жа ла по моћ при зна тим ц р к ва ма п ре ма њи хо ви м пот ребама и п ре ма бро ју ве р н и к а. У т а к вом, т зв. р е ж и м у п ри зна т и х ц р к а в а, св е в е р о и спо в е с т и с у с ло б од не а л и с у с а мо и з в е сне п ри зна т е и к а о т а к в е с т о је у од р е ђе ном од но с у с д р ж а в ом, п ри чем у д рж ав а и ма п раво на дзора, п руж ањ а мат ерија лне помоћ и и сл и чно. У д ру г ом по зна т ом ре ж и м у, т зв. ре ж и м у д р жа в не ц рк ве, само једна ц рк ва је п р о гл а ше н а д р ж а в ном, и с а мо он а у ж и в а св е п ри ви ле г и је; п ри т о ме оста ле цр кве ни су за бра ње не, али не до би ја ју од др жа ве ни ка кве олак шице з а свој ра д, н и т и ма т е ри ја л н у по моћ. О в ај р е ж и м по с т о ји у по је д и н и м ри мо к а т о л и ч к и м ( Ш пан ија, д рж аве Лат и нске А мерике) и м усл има нск и м з е м љ а ма, Енгле ској [P ra v n a e n ci k lo p e di ja 1979: 264], а од пра во слав них з е м а љ а у Грч кој, у ко јој је ист очноп р ав ос л а вн а р ел иг ија п р огл ашен а д р ж а в ном р е л и г и јом [P ra vn a e ncik lopedija 1979: 380]. У тре ћем по зна том ре жи му, тзв. ре жи му одво је но сти др жа ве и цр кве, цр кве се сма тра ју приват ним уста но ва ма, у чи ји рад се др жа ва не ме ша, већ га са мо сво јим за кони ма ре гу ли ше. С дру ге стра не, држава не до зво ља ва црквама да се мешају у д р жав не послове, п ри чем у све ц рк ве и мају у потп уност и равноп раван по ло жај. Ре ж и м од во је но ст и д р жа ве и ц р к ве п рвo је у ве ла Ф ран ц у ска 1905, а по сле ње и мно ге дру ге зе мље [P ra v n a e n ci k lo p e di ja 1979: 264]. У Ју госла ви ји је по сле Дру гог свет ског ра та ко му ни стич ком ре во - л у ц и јом до ш ло до п р о ме не си с т е ма в ла с т и. П а р т и з а н ск а б ор ба с е, к а ко на в о д и Јо в а н Ст е фа но ви ћ: у бр з о п р е т в о ри ла у оп ш т и на р од н и ус т а на к. Али крај њи циљ те бор бе и то га устан ка ни је био са мо осло бо ђе ње ју гос ло в ен ск и х з е ма љ а од ок у па т о ра, не г о и з а в о ђе њ е но ви х на че ла и но ви х си сте ма у на шем дру штве ном и др жав ном уре ђе њу, који ће свим појединц има и сви м на ро д и ма Ју г о сла ви је оси г у ра т и бо ље у вјет е за њихов ж иво т 1 А н а л и з а н а п р а в љ е н а п р е м а п о д а ц и м а Ко м и т е т а п р а в н и к а з а љу д с к а п р а в а Y UC OM ко ји је у о к в и р у п р оје кт а Мој ус т а в к р еир а о и нт е р н е т п р е з е н т а ц и ј у o j u s t av.rs на ко јој гра ђа ни мо гу да ко мен та ри шу устав на ре ше ња од пр вог уста ва до да нас.

67 713 и на пре дак, и за њи хо ву јед на кост и сло бо ду. Та ко се ту ни је ра ди ло са мо о ус т а н к у п р о т и в ок у па т о ра, не г о и о на р од ној р е в о л у ц и ји п р о т и в до т а- да шњег дру штве ног и др жав ног уре ђе ња. [Слијепчевић 1991: 139], а јед на од би т н и х но ви на но во г а си с т е ма би ло је од ва јање ц рк ве од д ржаве. Ка ко је до шло до то га да се но вим уста вом до не тим по сле ра та про кла му је са свим дру га чи ји ре жим у од но си ма др жа ве и цр кве у од но су на пред ратн и? Од г о вор на ово п и та ње мо же се да т и по ла зе ћ и од по с т у п ка до но ше ња и глав ног обе леж ја пр вог по сле рат ног уста ва чи ја је нај ва жни ја свој ства уна пред утвр дио Едвард Кар дељ 15. но вем бра на Пр вој сед ни ци Ко м и си је з а Ус т а в к а да је К ар де љ, т а да ш њи м и н и с т ар з а кон с т и т у а н т у и пар тиј ски иде о лог, у увод ном го во ру дао смер ни це за израду нацрта Устава. То ком Д ру гог све т ског ра та, по ње го вом ми ш ље њу, из вр ше не су к ру п не р е в о л у ц и о н а р не п р о ме не. Вл а с т у д р ж а ви п р о ме н ил а с е у с уш т ин и и в а њ ск и м ф ормама ( ). Пр омена је и з в р ше на и на под ру ч ју к ул т у р ног ж и в о т а на р о да [ Ча в ош к и 2011: 8] з б ог че г а, п р е ма К а р де љу: Уста вом је требало легитимизовати већ извршено одва ја ње цр кве од др жа ве без наме ре да бу де фрон тал но про тив ње, по што се цр ква не мо же из дво ји ти из жи во та на ро да али се упра во због то га мо ра до зво ли тии ан ти ре лиг и о зна п р о па г а н да [ Ча вош к и 2011: 9]. Ч ла но ви Ко м и си је з а и з ра д у но вог уста ва су као узор узе ли тзв. Ста љи нов устав из 1936, ко ји је тре ба ло прила г о д и т и до ма ћој с т в ар но с т и п р е ма на ц и о на л ном са с т а ву с т а нов н и ш т в а Ју го славије. Та ко ђе се оче ки ва ло да но ви ју го сло венски Устав буде сво - је в р с т а н у к ра сн и и з лог з а и нос т ра нс т во и у ве рљив а обмана з а лакове рн у у н у т ра ш њу ја в но с т [Чавошк и 2011: 42]. Пред лог но вог Уста ва упу ћен је на ја вн у ра с п ра ву, т о ком ко је је п ри м љен ве л и к и број п исан и х п редлога на с т о т и не т е ле г ра ма, по ру к а и п и с а ма. Пр е гле дом п и с а н и х п р ед ло г а при ме ће но је да су са мо не ки од њих про чи та ни та ко што је не ко под влач ио и л и на д ру г и на ч и н обележавао поје д и не ре че н и це [ Чавош к и 2011: 89]. Сто га би на пи та ње за што је ши ро ка јав на рас пра ва уоп ште во ђе на, од го - вор био да је то би ло из раз ло га да се оства ри при вид по сто ја ња по лит и ч ке с ло б о де, д а с е с т в о ри у т и с а к н ај ш и р е и не подељ ене под рш ке не са мо но вој вла сти не го и Уста ву ко јим се та власт учвр шћу је. При то ме је п редс т ав љена намера да ће п редлози и з на ро да би т но по бољ ша т и т екс т на цр та Уста ва, али је то би ла обич на илу зи ја, да се не ка же пре ва ра, с об зи ром да н и је дан под не т и п редлог н ије у п ућен уставот ворн и м одборима Уста во твор не скуп шти не, не го су сви оста ли у ар хи ви Ми ни стар ства за кон сти ту ан ту [Чавошк и 2011: 89 90]. Но ви м Ус т а вом по ло жај сви х до т а да п ри зна т и х ц р к ава у п редратној Ју го сла ви ји, па и Срп ске п равославне ц р к ве, н и је по бољ шан, већ на су п рот то ме, по гор шан. У ствар но сти се де ша ва ло да за јем че на сло бо да ве ро и спо - ве сти ни је по што ва на. У но вом дру штве ном си сте му брак, во ђе ње ма тичних књи га и вас пи та ње де це ста вље ни су у над ле жност др жа ве, што је до ве ло до би т ног сма ње њ а д ру ш т ве не а к т и в но с т и ц р к ве. Зна чај на но вос т би ла је сло бо да ши ре ња ан ти ре ли ги о зног ми шље ња: Вла да ју ћи ко му нисти су бр зо схва ти ли, ако то већ од са мог по чет ка ни су зна ли, да им ни је пот ре бно ус т а вно ов лаш ћење за сп ровође ње а н т и ре л и г и о зне п ро па г а н де,

68 714 на ме та ње марк си ст и ч ког погледа на све т и осујећ ивање јавног исповедања ве ре и ве ро на у ке за де цу и омла ди ну, не го да се то мо же чи ни ти и via fac ti, ми мо, па и про тив уста ва [Чавошк и 2011: 87 88]. Пр о ме ном си с т е ма в ла с т и у по с ле рат ној Ју г о с ла ви ји до ш ло је и до бит не про ме не од но са пре ма уста ву ко ји је до та да пред ста вљао огра ниче њ е в ла с т о д р ж ач ке с а мо в о љ е, а с а да је по с т а о с р ед с т в о не о г ра н и че не в ла с т и. Ка ко Ча во ш к и ис т и че: Са вре ме н и ус та ви, да би то у ис т ин у бил и, мо ра ју и ма т и ба р д в а св ој с т в а. Нај п р е т р е ба да ог ра н и ча в а ју по л и т и ч к у власт и обез бе де од го ва ра ју ћа јем ства да се те гра ни це не мо гу пре ко рач и т и а да се не по ч и н и од г о ва ра ју ће ка ж њи во де ло. И ш т о је још ва ж н и је, тим границама морају обезбедити неприко сно ве ну сфе ру сло бо де и људских пра ва, у ко ју власт не сме да за дре а да од го ва ра ју ћим јем стви ма не бу де у то ме спре че на или ка жње на ако се др зне да то учи ни [Чавошк и 2011: 101]. Устав из го ди не ни је имао ни јед но од два ва жна свој ства са време н и х ус т а в а. У ж и в о т у с е н и је по ш т о в а ла п р о к ла мо в а на с ло б о да в е р о - и спо в е с т и и би ло је не в а ж но ш т а п и ше у ус т а ву, је р је в ла да ју ћ а па р т и ја би ла и з на д ус т а в а и з а њу и з ри ч и т е ус т а в не з а бра не и ог ра н и че њ а н и с у ва жи ла. Због то га што се та да шњи устав при ме њи вао у усло ви ма ствар - ног монопола комунистичке странке, сâм устав је био пропагандно средство и ша ре на ла жа [Чавошк и 2011: 108]. Због то га је Устав ФНРЈ био устав са мо по име ну (тзв. се ман тич ки устав) и ко ри шћен је за при кри вањ е по с т о је ћег по л и т и ч ког по р е т к а и њ е г о в ог ла ж ног п р ед с т а в љ а њ а к а о ус т а в ног и де мо к рат ског. Гла в но о б е ле ж је с е ма н т и ч ког ус т а в а је т о ш т о је он са чи њен и усво јен да би остао на ни воу не де ло твор ног, с основ ном п ре т по с та в ком да неће обавезиват и н ит и ог ран ичават и центар пол ит и чке мо ћи у др жа ви [Чавошк и 2011: 101]. Упо ре до с п ро ме ном од но са п рема уставу, као највишем п равном акт у јед не др жа ве, до шло је и до про ме не у од но су из ме ђу цр кве и др жа ве, а с а м и м т и м и до п р е к и да кон т и н у и т е т а у до т а да ш њ ем њи хо в ом од но с у. То је има ло зна чај не по сле ди це и у по гле ду од но са др жа ве пре ма пра вос ла в ној к ул т у ри. О н је не ш т о у бла жен 70 - т и х г о д и на у в о ђе њ ем си с т е ма са мо у п ра в љања, а по т ом и 90 - т и х ка да је ус по с т а в љен нови п ра вн и ок ви р де ло в а њ а д р ж а в е у о бла с т и к ул т у р е. У т ом пе ри о д у до не т је и по с е ба н За кон о к ул т у р н и м до бри ма ко ји м се у ре ђу је сте пен заш т ите и кориш ћења к у лт у р н и х до ба р а и у т в р ђу ју ус ло ви з а о ба в љ а њ е дел атнос т и з аш т ит е кул тур них до ба ра схва ће них као ства ри и тво ре ви не ма те ри јал не и духов не кул туре од општег интереса које уживају посебну заштиту утвр - ђе ну овим За ко ном (члан 2) 2. З а ко нс к а р ег ул ат ив а у с ав р е м ен ој С рб ији з ас н ив а с е н а Ус т ав о м п р ед ви ђе ној на д ле ж но с т и РС да у р е ђу је и о б е з б е ђу је си с т ем у о бла с т и кул ту ре и за шти те кул тур них до ба ра (члан 97, тач ка 10). У том сми слу, сви по т вр ђе н и ме ђу на род н и у г о во ри, у к љу ч у ју ћ и и конвенц ије у облас т и 2 Н а ц р т З а ко н а о и з м е н а м а и д о п у н а м а З а ко н а о к у л т у р и п р ед в и ђ а д а с е п о ја м к у л - тур но до бро за ме ни пој мом кул тур но на сле ђе, али је у тре нут ку пи са ња овог ра да На црт још увек био у про це ду ри јав не рас пра ве.

69 715 з а ш т и т е к у л т у р ног н а с леђа, де о с у п р а вног пор е тк а Реп убл ике Србије (члан 194, став 4). ПО СЛ Е Д И Ц Е КО М У Н И СТ И Ч К Е А Н Т И РЕ Л И Г И О ЗН Е П РО П А ГА Н Д Е Фор ма л но -п равно гледано, у облас т и п ро све т не и к ул т у р не по л и т и ке је, по сле Дру гог свет ског ра та, до шло до су штин ских про ме на и струк турн и х р е ф о р м и п р о св е т ног и к ул т у р ног си с т е м а. О не с у би ле по с ле д и ц а по л и т и ч ке од л у ке д р ж а в не в ла с т и и у п ра в е о од в а ја њу ц р к в е од д р ж а в е и с е к у л а ри з а ц и је и а т е и з а ц и је д ру ш т в а ко је с у оп р едмећене ус т авим а, законима и подзаконским документима као правно -политичким инструмен ти ма јавних прак тич них по ли ти ка, а на ро чи то културних и просвет - н и х по л и т и к а. Пр е ма по да ц и ма п р о јек т а Мој ус т а в до с т у п ног on-l i ne, у о бла с т и про све те Уста вом ФНРЈ до не тим пред ви ђе но је да шко ле мо гу би ти ис кљу чи во др жав не и као та кве одво је не од цр кве (члан 38), а Уста вом СФРЈ донет и м додатно је п р ец изирано да в е рске з аједн ице, од в ојене од д ржа ве, мог у осн иват и само ве рске ш коле за п рип рем у свеш т ен ик а (ч ла н 174) 3. Ти ме је ус по ста вљен п рав н и ок ви р за ис к љу ч и ва ње ве ро на у ке из нас та в ног п ро г ра ма, а не с та ле су и не ка да ш ње п оф тор не шко ле у ко ји ма се не де љом и вер ск и м п ра зн и ц и ма на ста ва од ви ја ла у п равославн и м ц рк вама и х ра мо ви ма. Иа ко у ус т а вн и м одредбама н ије било фронт а лног напада на ц рк ву и пра во сла вље, упра во за то што ка ко и Ча во шки ис ти че у усло ви ма мо но по ла Ко м у н и с т и ч ке парт ије, ове екс п л и ц и т но фор м у л и са не ус т а в не од редбе нису оба ве зи ва ле и огра ни ча ва ле цен тар по литичке моћи у држави. Та ко ус по ста вљен то та ли тар ни ре жим ни је са мо во дио ан ти ре ли гио зн у к а м па њу в ећ је бр ој н и м р е с т ри к т и в н и м и р е п р е си в н и м с р ед с т ви ма про го нио све штен ство и мо на штво, за тва рао ма на сти ре и цр кве, те право сла вље го то во по ти снуо из јав ног жи во та. Прав ни оквир та кве но во - успо с т а в љ е не д р ж а в е н и је о б е з б е д ио не п ри ко сно в е н у сфе ру с ло б о де и људ ских пра ва, у ко ју власт не сме да за дре а да од го ва ра ју ћим јем ствима не бу де у то ме спре че на или ка жње на ако се др зне да то учи ни [Чавошк и 2011: 101]. Овај фе но мен им пли цит не јав не прак тич не по ли тике је с а с т а но ви ш т а од но с а д р ж а в е п р е ма Срп ској п ра в о с ла в ној ц р к ви, а на ро чи то са ста но ви шта кул тур не и про свет не по ли тике, проучавао исто - ри чар Љу бо драг Ди мић. У сво јој књи зи Ср б и и Ј у г о с л а в и ја: п р о с т о р, дру штво, по ли ти ка (Бе о град 1998) анали зи ра узро ке и на во ди ста ти стичке податке о по с ле д и ца ма т а к ве по л и т и ке: По д р ш к а д р ж а в ном уда ру од 27. мар та и од лу чан став да при сту па ње Трој ном пак ту вре ђа част, сла ву и тра ди ци ју на шег на ро да, и то он да ка да је на род го тов да иде до к р а ја зн а ч и л и с у по че т а к с т р ад ањ а које је Српск у п р ав ос л а вн у ц рк ву 3 h t t p: // m o j u s t av. r s / w p- c o nt e n t / u pl oa d s / 2 013/0 4 / Us t av- SF R J - i z p d f (п р и с т у п љ е н о ).

70 716 з а де си ло у Х Х в е к у. За с л у г ом ок у па т о ра и њи хо ви х по ма г а ча ( Нем ц и, Ит ал и ја н и, Буг а ри, М а ђа ри, Ар ба на си, Хр в а т и-ус т а ше, ри мо к а т о л и ч к а цр ква) це ли на СПЦ је раз би је на на осам де ло ва, од ко јих је сва ки до жи вео особено али те мељ но стра да ње. Ве ли ке раз ме ре имао је и те рор пар ти занског по к р е т а, по с е б но у по с лед њи м г о д и на ма г ра ђа н ског ра т а. У рат н и м г о д и на ма с ог њи ш т а је п р о т е ра но око Ср ба, у би је но за т о ш т о је п ра во сла в не вере најмање , п ре к р ш т е но п ре ко , и з п ар ох ија п р от ер ано п р еко а у бије но 650 св е ш т е н и к а и мо н а х а, оп љ ач к а но, з а па љ е но и с ру ше но п р е ко ц р к а в а и ма на с т и ра. Ма т е - ри јална и култур но -исто риј ска ште та је не про це њива. Српско православ љ е је г о т о в о с а т р т о. С а т и ра њ е св е ш т е н и к а, па с т в е и ц р к в е н и х о бје к а т а на ста вље но је и на кон Дру гог свет ског ра та. О при ти ску ко ји је Срп ска п ра в о с ла в на ц р к в а т р пе ла у пе т на е с т г о д и на д у г ом пе ри о д у на кон ра т а ( ) све до чи и по да так о го ди шњем ка жња ва њу, по ра зним осно - в а ма, око 25% св е ш т е н и к а. У т ом пе ри о д у бр ој п ра в о с ла в н и х еп и ско па је сма њен за 33%, све ште ни ка за 50% (има их све га 1.800), бо го сло ви ја за 60%, бр ој ђа к а ко ји по х а ђа ју п ра в о с ла в на у ч и л и ш т а з а 75%, ц р к в е н и з е - м љи ш н и по с ед је и з но сио 12% не к а да ш њ ег. Пр о це с ат е и з а ц и је з а х в а т ио је и вер ски традиционално оријентисано село. Подаци партијских комиси ја о т к ри в а ју да с е на п ра в о с ла в ном с е л у с а мо 5 10% но в о р о ђе не де це к р с т и, 10 % у м р л и х с а х р а њу је по п р а в о с л а в н и м о бр ед им а, 25% с л ав и славу и Божић, и то ве ћи на без ре ли ги о зних са држа ја. Смањивање и сво - ђе ње на м и н и м у м д у хов ног и мо ра л ног у т и ца ја Срп ске п равославне ц рк ве зна ч и ло је з а с рп ск и на р од ви ше де це н и ј ск и г у би т а к би т не д у хов не оријен та ци је [Димић, 1998: 86 88]. Пр е ма св е до че њу Ју с т и на По по ви ћ а [Јус т и н Ће л и ј ск и 1960] 4, ко ји је прог нан с Бо го слов ског фа кул те та па и сâм био жр тва ре пре сив не по лит и ке по с ле рат не Ју г о с ла ви је, на т о ме с е ра д и ло п ла н ск и и си с т е мат ск и: по с т е пе но с е ра з а ра Ц р к в а и з н у т ра и спо љ а, и де о ло ш к и и ор г а н и з а ц и- о но. Крај њи ц и љ т ак ве пол ит ике било је л ишавање ц рк ве и п равосла вн и х в е р н и к а њи хо ви х о снов н и х п ра в а: И св а к и с е х ри ш ћ а н и н у ч у д у п и т а: Јес мо л и м и п р ав ос л а вн и х р иш ћ ан и п ун оп р а вн и г р ађ ан и ов е з ем љ е? Уста вом је за јам че на сло бо да са ве сти и ве ре, исто та ко и За ко ном о правном по ло ж а ју в е р ск и х з а јед н и ца ; а где је т а с ло б о да з а на с п ра в о с ла в не? Сло бо да је да ти мо гућ но сти да се пра ва оства ре. Без то га, сло бо да је ска ска, с ло б о да је бај к а, с ло б о да је с у в а а п с т ра к ц и ја и з ло ч и нач к а у т о п и ја. Нав о де ћ и б р ој не по д а т ке о у г рожен и м п р авим а, Попови ћ, пор ед о с т алог, ка же да се про тив цр кве и ве ре пи шу пам фле ти али се Цр кви не до пу шта да се бра ни ни пу тем штам пе, ни пу тем јав них пре да ва ња, ни пу тем слобод не ди ску си је. Цр кве не књи ге ни су се мо гле штам па ти већ су се пре - писива ле руком, према црквеној књижев но сти цен зу ра је би ла не по - 4 С в ед оч ењ е је п и с а н о а д о п у њ е н о О б ја в љ е н о је п од н аз ив о м Ис т ин а о С р п с кој П р а в о с л а в н ој Ц р к в и у ко м у н и с т и ч кој Ју г о с л а в и ји и од н о с Ц рк в е п р ем а в л ас т им а у ин тер нет из да њу ча со пи са С в е т о с а в љ е 1. ав гу ста h t t p: // w w w. s ve t o s a vlje.o r g / bi bl i o t e k a / I s t o r i ja / L a t _ i s t i n a _ o _ SP C _ u _ kom un is t ickoj _ J ugo - sl a v i ji. ht m (при сту пље но ).

71 717 штед на, на Бо го слов ском фа кул те ту је на мет нут вето при избору нас т а в н и к а, ма да је Ус т а в ом Ц р к в а од в о је на од Д р ж а в е (...) у по т р е бљ а в а ју с е св а с р едс т в а з а с т р а ш и в а њ а и р о д и т е љ а и ђ а к а, д а ђ ац и не пох ађ ају в е р ск у н а с т а ву и а ко је он а би л а с ло б од н а п р е м а т а д а ш њ е м З а ко н у о п ра в ном по ло ж а ју в е р ск и х з а јед н и ца. О ово ме све до чи, по ред оста лих, и по да так да је Пра во слав ни бо гослов ск и фа к ул т е т на осно ву ре ше ња Вла де Ср би је до не т ог фе бру а ра у к и н у т к а о д р ж а в на ус т а но в а, и з д в о јен и з Б е о г ра д ског у н и в е р зи т е т а и при по јен Срп ској пра во слав ној цр кви те је од 1. ју ла био у окви ру њ е. Од л у ком Вл а де Ре п у б л и ке С р би је ко јом је р ешењ е о л ик вид ац ији Пра во слав ног бо го слов ског факултета проглашено нелегитимним и анул и ра но, од 1. ја н у а ра фа к ул т е т је по но во вра ћен у са с та в Бе о г ра д ског уни вер зи те та, иа ко је остао у ду хов ном и ка нон ском окри љу Срп ске прав о с ла в не ц р к в е 5. Ка кве су би ле по сле ди це та кве ре стрик тив не по ли тике државе пре - ма СП Ц и њ е н и м ви ше ве ков н и м т е ко ви на ма ко је и ма ју не ме р љи в у т и цај на ду хов ну кул ту ру и иден ти тет срп ског на ро да, на ро чи то илу стру је судби на ма на сти ра у Ср би ји. Они се као ве ков ни чу ва ри срп ског на ро да (...) жи ве све ти ње на род не ве ре (...) жи ви хра мо ви Жи во ме Бо гу, све ти до мови мо ли тве пре тва ра ју у кул тур не спо ме ни ке и у му зе је мр твих старина (...): ула зи ш у Све т е С о по ћ а не и п ла ћ а ш че т р дес е т д инара, м узејск у ула зн и ц у! Је р С о по ћ а н и с у в ећ м у з еј; и т а мо не ма св е т и х б о г о с л у же њ а [Јустин Ће лиј ски 1960]. Та к а в од но с п р е ма не ма т е ри ја л н и м д у хов н и м в р ед но с т и ма с рп ског на ро да не са мо што све до чи о не по сто ја њу сло бо де пра во слав них хри шћана да ис по ве да ју сво ју ве ру које н ије са н к ц и о н и са но ус т а вом и з а ко н и ма, в ећ и о од л у ч у ју ћем у т и ца ју ко м у н и с т и ч ке и де о ло г и је на м у з е о ло г и ју и хе ри то ло ги ју, музејску етику и друга стручна питања заштите православних спо ме ни ка кул ту ре. Он се огле да у то ме што ни је ус по ста вљен разл и ч и т од но с п р е ма к ул т у р ном на с ле ђу ко је је и з г у би ло св о ју п р в о би т н у фу н к ц и ју (археолош к и лок ал ит ет и, у т в рђењ а, е тнолош к и, и нд ус т ри јск и и дру ги пред ме ти ко ји су услед раз во ја но вих тех нологија изгубили сво - ју п ра кт и чн у п ри ме н у и сл.) и п ра во сла в ном к ул т у рном наслеђу које к роз б ог ос л ужењ а и д ру г е в е р ске о б р е де у ц р к в а ма и манас т ирима а кт и вно уче ству је у кул тур ном животу. Ако у манастиру Сопоћани, као и у бројним дру гим ма на сти ри ма у Србији ко ји су били затворени, нема бого - сл у же ња, т и ме је из г у бље на њи хо ва основ на вред нос т за к ул т у ру д ру ш т ва у на с т а ја њу, а т и ме и с а ма св р х а м у з е ја к а о ус т а но в е ко ја ч у в а к ул т у р но на сле ђе. Та вред ност не ле жи у ис ти ца њу стил ских ка рак те ри сти ка, исто - риј ском, умет нич ком и на уч ном зна ча ју ма на сти ра, већ пре све га у ње - г ов ој д уховној м и си ји ко ја с е о с т в а ру је к р оз мо л и т ву и б ог ос л ужењ а и из ко је про из и ла зе све дру ге вред но сти за дру штво. Ако се она из гу би, г у б и с е г ен ер и чк и п от е нц ија л к у лт у р е и д р уг е в р едн ос т и с е н е мог у с т в о ри т и, т е м у з е ј С о по ћ а н и и д ру г и м а н а с т и ри-м у з е ји (н а п ри ме р, 5 kul tet?pa ge=0,3 (при сту пље но ).

72 718 Вој ло ви ца, Ко ви љ и м но г и д руг и) пос т ају вит рина п раш њ ави х и м рт ви х с т а ри на ко је не ма ју у по т р е бљи в о с т и не мо г у с е п ра к т и ч но ко ри с т и т и. Ти ме је д р ж а в а сп р е ч и ла у т ицај п р ав ос лав љ а на и зг р а дњу в р едносн и х обра за ца при пад ни ка пра во слав не за јед ни це, и то је, очи глед но, би ла је - д и на свр ха а н т к ул т у р не по л и т и ке во ђе не у т ом пе ри о д у. Да је т о у и с т и н у би ла ан ти кул тур на по ли тика сведочи уни вер зал на свр ха кул тур не по лит ике д а подс т и че к у л т у р н и ж и в о т и к у л т у р н и р а зв ој д руш т в а [ Ђу к и ћ 2012: 30], због че га под пој мом кул тур на по ли ти ка не би смо мо гли схват и т и он у по л и т и к у у к у лт ури и л и п р ем а к у лт ури, која је усмер ен а н а по т и ск и в а њ е и л и не г и ра њ е њ е н и х о снов н и х в р ед нос т и. Д руг и м р еч има, св а к а он а по л и т и к а ко ја је у с у п р о т но с т и с ау т е н т и ч н и м фу н к ц и ја м а кул ту ре, ко ја спу та ва и огра ни ча ва кул тур ни жи вот и умет нич ко ства рала ш т во, не би с е мо гла на зв а т и ис т и н ском к ул т у р ном пол ит иком. Пр ема Пр ња ту, та кву прак су ва ља ло би ква ли фи ко ва ти као по се бан вид по литич ке делатно сти, тј. политичког притиска у односу на слободан култур - н и ра з в ој. И а ко св а к а к ул т у р на по л и т и к а н у ж но у с е би но си па р ц и ја л не и нт ер е с е, ш т о је и з р а з уск и х и де о ло ш к и х, по л и т и чк и х и е кономск и х ци ље ва вла дајуће класе [Prnjat 1986], она, ради афирмације и реализације и н т е р е с а в ла да ју ће к ла с е, не би сме ла у н и ш т а в а т и и де о ло ш к и не по - же љ но к у л т у р но н а с ле ђ е (н а п риме р, п р ав ос л ав љ е), н ит и у г р ож ав ат и оп с т а н а к к у лт у р н и х мо де л а не к и х д ру ш т в е н и х (с ељ аш т в о, д исидент и итд.), на ци о нал них и ет нич ких (ве ћин ских и ма њин ских) гру па [Ђукић 2012: 35]. Кул тур ни ан тро по лог Едвард Са пир истог је ми шље ња: сва ко св есно на с т оја њ е да с е јед на к ул т у р а на ме т не не пос р едно и на брзин у, ма ко ли ко да је под у пр та до бром во љом, је сте на ср тај на дух. Ка да се још не по тк р еп љује до бр ом в о љ ом већ в ољ ном б е з д у ш нош ћу, т ак а в пок ушај је нај ве ћи мо гу ћи зло чин про тив људ ског ду ха на и ме, он је та да са мо по ри ца ње кул ту ре [Sa pir 1974: 96]. Да по л и т и ч к а р е п р е си ја н и је и н хе р ен т на к ул т у ри, г о в о ри и н и з до - г а ђ а ја ко ји с у д о к р а ја 2 0. в е к а в о д и л и к а ус по с т а в љ а њу п р а в ед н и је г, е фи к а сн и јег и е фек т и в н и јег си с т е ма с а гле да в а њ а к ул т у р н и х в р ед но с т и п р а в о с л а в љ а. Н ај п р е је Ју г о с л а в и ја р а т и фи ко в а л а Кон в е н ц и ју о мерама з а з абра н у и сп р е ча в а њ е не до зв о љ е ног у в о з а, и з в о з а и п р е но с а сво ји не к ул т у р н и х до ба ра, усвојене у Паризу г од ине. Пос т а вш и де о прав ног по рет ка, она је до при не ла да се под пој мом кул тур на до бра под једнако смат рају добра р ел иг иозног и свет овног к ара кт ера које св ак а др жа ва озна чи као зна чај на за ар хе о ло ги ју, пра и сто ри ју, исто ри ју, књижев ност, умет ност или на у ку [Ђукић 2000: 764]. По том је 1979, два де сет г о д и н а н а кон п р е с т а н к а б о г о с л у же њ а и п р е т в а р а њ а у м у з еј, У Н Е С КО у в р с т ио ма на с т и р С о по ћ а не, з а јед но с а Ст а ри м Ра с ом, на л и с т у св е т ске к ул т у р не ба ш т и не, ч и ме је ов ај ком п лекс по с т а о п р в о в е р ско к ул т у р но - исто риј ско на сле ђе Ср би је ко је се на шло на овој ли сти. За тим је 1996, т а ко ђе на кон 20 г о д и на, ма на с т и р до ж и в е о в е л и к у д у хов н у о б но ву к а да је де сет мо на ха и ис ку ше ни ка пре шло из ма на сти ра Цр на Ре ка и об но вило б о г о сл у же њ а у Со по ћ ан има [Сопоћ а н и 2011: 62]. Ч и ње н и ца да од т а да до да нас ко ег зи сти ра ду хов на и све тов на функ ци ја ове пра во слав не све -

73 т ињ е и с в е тс ке к у лт у рн е б аш т ин е с ам о је још јед а н н еп об ит а н д ок а з ан ти културне по ли ти ке по сле рат не Ју го сла ви је. Тај след догађаја сведо - ч и о ра з ме ра ма по с ле д и ца а н т и р е л и г и о зне п р о па г а н де с о б зи р ом на т о д а је у ов ом с л у ч а ју би ло по т р е б но 4 0 г о д и н а д а с е понов о успос т ави основ на вред нос т п ра во сла в ља ко ја са д р ж и по т ен ц и ја л да г е не ри ше но ве к ул т у р не в р ед но с т и. Да је по л и т и к а ат е и с т и ч ког т о т а л и т а р ног р е ж и ма у бла же на к ра јем се дам де се тих го ди на 20. века, говори и низ стручних активности у области за шти те к ул т у р не ба шти не. По ред п ри п ре ма за но ми на ци ју ком п лек са Ст а ри Ра с, з апоче т је и п р оце с з аш т ит е најс т аријег с рпског и л ус т р ов аног ћ и ри л и ч ног ру ко п и с а н ап ис аног у п р е с т о н и ц и с рп ске с р ед њ о в е ков не д р ж а в е. Је в а н ђе љ е х у м ског к не з а М и р о с ла в а, бра т а ра ш ког в е л и ког ж у- па на Сте фа на Не ма ње, по зна то као Ми ро сла вље во је ванђеље, актом Народне ск у п ш т и не г о д и не п ро гла ше но је за к ул т у р но добро од и зузе тног зна ча ја, а з а т и м у п и с а но у р е г и с т а р Уне ско в ог п р о јек т а П а м ће њ е све та на ли сти свет ске кул тур не ба шти не. У ПО Т РЕ Б ЉИ ВО СТ И КО РИ Ш Ћ Е ЊЕ П РА ВО СЛ А В НОГ К УЛ Т У Р НОГ Н А СЛ Е ЂА У СА ВРЕ М Е НОЈ СР БИ Ј И 719 Ста вља ња ван сна ге пре ђа шњих по ли тич ких од лу ка ве заних за стат ус Б о г о с лов ског фа к ул т е т а, на кон де мо к рат ск и х и з б о ра у Ср би ји , до шло је и до ни за дру гих по ли тич ких од лу ка ко је су омо гу ћи ле да се п ра в о с ла в на к ул т у ра у к љу ч и у к ул т у р н и ж и в о т и у т и че на о б л и ко в а њ е и ден т и т е т а ве ћ и н ског с рп ског на р о да у Ср би ји. Ра д и сис т емат и чнос т и и п р е глед но с т и, оне ће би т и ра з в р с т а не у д в е г ру пе. Пр в а г ру па о б у х в а т а одлу ке ко је се од но се на кул ту ру схва ће ну у ши рем ан тро по ло шком смислу као на чин жи во та од ре ђе не људ ске за јед ни це ко ји се учи, а не насле ђу је про сто би о ло шки [Голубовић и Ја рић 2010: 13] због че га је на чин ж и во т а с е лек т и в а н а не у н и ве р з а ла н, и у к љу ч у је је зи к и п и смо, д р ж а в не и д ру г е п ра зн и ке и с л и ч но. Д ру г а г ру па од л у к а од но си с е на п р о св е т не, к ул т у рне и економске пол ит ике к а о ја вне п ра кт и чне пол ит ике, сх в аћене као ак тив ност ко ју спр о во ди не ко вла ди но те ло ко је има за кон ска, по литич ка и фи нан сиј ска овла шће ња да то чи ни [Jang i Oin 2004: 5] с ци љем да д ржава п ру ж и за до во ља ва ју ћ и од г о вор на по т ре бе и п ро бле ме д ру ш т ва и од р е ђе н и х д ру ш т в е н и х г ру па у о бла с т и к ул т у р е и у ме т но с т и [ Ђу к и ћ 2012: 31]. У том сми слу, од по себ ног зна ча ја за на чин жи во та ве ћин ског српског на ро да у Ср би ји су од ред бе За ко на о др жав ним и другим празницима. Ови м п ра в но -по л и т и чк и м и нс т румент ом највећ и п равосла вн и ве рск и п ра зн и ц и с у: Б о ж и ћ и Ус к р с, од р е ђе н и к а о не ра д н и да н и 6 чи ме се омог у ћ а в а п ри па д н и ц и ма п ра в о с ла в не в е р ске з а јед н и це в е ћ и н ског с рп ског 6 П р е м а З а ко н у о д р ж а в н и м и д у г и м п р а з н и ц и м а Р С у Ре п у б л иц и С рб ији п р аз н уј у се вер ски пра зни ци: 1) пр ви дан Бо жи ћа (7. ја ну ар), 2) Вас кр шњи пра зни ци по чев од Ве ликог пет ка за кључ но с дру гим да ном Вас кр са (члан 2).

74 720 на р о да у Србији да п р о сла в љ а ју ве р ске п ра зн и ке а да и х не са н к ц и о н и ше по с ло да в а ц и д р ж а в а. У о б л а с т и п р о св е т не по л и т и ке, по р ед п р и к љу че њ а Б о г о с лов с ког фа кул те та Уни вер зи те ту у Београду године одлуком Владе Републике Србије, доне т е су још д ве зна чај не од л у ке. Јед на с е односи на у вођењ е и з б ор ног на с т а в ног п р ед ме т а Ве р о на у к а у на с т а в не п ла но в е и п р о г ра ме о снов н и х и с р ед њи х ш ко ла 7 з а оне ђа ке ко ји у по н у д и д в а а л т е р на т и в на п ред ме та же ле да иза бе ру тај п редме т. Иа ко је одма х изазвала бројне јавне де ба т е pro et con tra, то ком 15 го ди на на ста ве по ка за ло се да све ве ћи број ђа к а и њи хо ви х р о д и т е љ а, односно с т ар а т е љ а би р а ов ај п р ед ме т, па с е 2014, пре ма из ја ви Ње го ве све то сти па три јар ха срп ског го спо ди на Ирине ја, де це и њи хо ви х р о д и т е љ а и з ја сн и ло да же л и на с т а ву в е р о - на у ке у шко ла ма, што је знак да се наш на род вра ћа тра ди ци ји 8. Дру га од лу ка под ра зу ме ва уче шће два представника из реда Српске православ - не ц р к ве и д ру г и х т ра д и ц и о на л н и х ц р к а в а и ве р ск и х з а јед н и ца у Ср би ји у ра д у На ц и о на л ног п ро све т ног са ве та 9 што има ути ца ја на про цес од лучи ва ња у обла сти вас пи та ња и обра зо ва ња. Слич но си стем ско ре ше ње посто ји и у обла сти ме диј ске по ли ти ке где у ра ду Са ве та Републичке радио - д и фу з не а г ен ц и је у че с т ву је и п р ед с т а в н и к СП Ц на п р ед лог ов ла ш ће ног п р ед ла г а ча и з р е до в а т ра д и ц и о на л н и х ц р к а в а и в е р ск и х з а јед н и ца 10. У о б л а с т и к у лт у рне пол ит ике не м а с л и чн и х с ис т е мс к и х р ешењ а ко ја и ма ју г е не ри ч к и по т енц ија л, буд ућ и да ме ђу ч ла но ви ма На ц и о на л ног са ве т а з а к ул т у ру не ма п р едс т а вн ик а СП Ц. Међут и м, у о блас т и з аш т ит е кул турног насле ђа је ипак до шло до ни за по ве за них и осми шље них ак тивно с т и ко је с у до п ри не ле да с е п ра в о с ла в н и ма на с т и ри и ц р к в е у Ср би ји п р о гла с е све тском к ул т у р ном ба ш т и ном. По р ед спомен и чког комп лекс а Ст а ри Ра с који о бух в ат а манас т ир е: Ђу р ђеви Ст упови и С опоћ ан и, к а о и цр кву Све тих апо сто ла Пе тра и Па вла, упи са них и ма на сти ра Студен ице 1986, на л ис т и У Н ЕСКО - а налаз е с е и ма на с т и ри Ви с о к и Де ча н и (2004) и Гра ча ни ца (2006) као и цр кве: Пећ ка па три јар ши ја (2006) и Бог ор од и ца Љеви ш к а (20 06). У т ом пе ри о д у је у све т ск и ре г и с т ар к ул т у р не и док у мен т ац ионе баш т ине у п ис ано и Ми р о с л а в ље в о је в а н ђе ље (2005) ко је је по ста ло и део пре по зна тљи вог иден ти те та На род ног му зе ја, по себ - но з б ог у по т р е б е м и н и ја т у р е с а д в е с у че љ е не п т и це з а ло г о т и п м у з е ја. Ис т о в р е ме но с п ри п р е мом до к у мен т а ц и је з а но м и на ц и ју ов е нај с т а ри је са ч у в а не б о г осл ужбене к њиг е п исане ћ и рил ицом, зб ог к ат ас т р офа лн и х м и к р о к л и мат ск и х и б е з б ед но сн и х ра з ло г а, до не т а је од л у к а да с е повуче стална по став ка на кон че га је на ред них де сет го ди на про стор стал- 7 Те кс т Ур ед б е о о р г а н и з о в а њу и о с т в а ри в а њу в е р ске н а с т а в е и н ас т ав е а лт е рн ат и вног п р ед м е т а у о с н о в н ој и с р ед њ ој ш ко л и ко јо м с е у р е ђу је в е р с к а н ас т ав а з а т р ад иц ион а лн е цр кве и вер ске за јед ни це, а не са мо за Срп ску пра во слав ну цр кву на ла зи се на ло ка ци ји w w w.ve r e.go v. r s / K SC V Z / u plo a d s /d o k u m e n t i /0 01% 2 0 s ko l a% 2 0 u r e d b a.p d f (прист ). 8 И зјаву с у п р е не ле б р ој не т е ле в и з и ј ске с т а н и це 19. де це м б р а 2014, а међу њим а П и н к, Б92 и дру ге. 9 no vi/ (при сту пље но ) ti ni ca/o-na ma (при сту пље но ).

75 721 не изло жбе не по став ке био за тво рен за јав ност. По но во је отворен изложбом За в е т и и по ру ке, Ст е фа н Не ма њ а де в е т в е ко в а, ок т о бра к а да с е о б е ле ж а в а ло де в е т в е ко в а од р о ђе њ а Ст е фа на Не ма њ е р о до на че л н и к а св е т е ло з е Не ма њи ћ а и у т е ме љи в а ча с рп ске с р ед њ о в е ков не д р ж а в е 11. У пе ри о д у од до 2013, и зуз ет а к у по гле д у в р ед но в а њ а зна че њ а и зна ча ја п ра в о с ла в ног к ул т у р ног на с ле ђа ч и не с рп ске по р о д и ч не к р сне сла ве као оби чај ко ји се раз вио у срп ској сред њо ве ков ној др жа ви и пре но - си к р оз г енерац ије све до дана с. Уп раво т а у пот р ебљиво с т и кориш ћењ е, ка ко на и н д и ви д у а л ном, та ко и на оп ш т е д ру ш т ве ном п ла н у, омо г у ћ и ла је да сла ве бу д у у к љу че не у Уне ско ву Ре п ре зен та т и в н у л и с т у не ма т е - ри ја л ног к ул т у р ног на сле ђа чо ве ча н с т ва. То je п р ви у п ис из Ср би је на ову л и с т у на кон ш т о је Нар одна ск у пш т ина РС рат ификовала У Н ЕСКО Кон в ен ц и ју о з а ш т и т и и оч у в а њу не ма т е ри ја л ног на с ле ђа 12 под ко јим се подраз умев а ју: п ра к с е, п ри к а зи, и з ра зи, знањ а, в еш т ине, и нс т румент и, пред ме ти, ар те фак ти и кул тур ни про сто ри с њи ма по ве за ни, а ко ји за једн и це, г ру пе и по је д и н ц и п р е по зна ју к а о де о св ог к ул т у р ног на с ле ђа. За ова кво на сле ђе је ка рак те ри стич но да се пре но си с ге не ра ци је на ге не рац и ју и да г а з а јед н и це и г ру пе и з но в а с т в а ра ју, з а ви сно од њи хо в ог ок ружењ а, њихове и н т е р а к ц и је с п ри р о дом и њи хо ве ис т о ри је. При т о ме, оно пру жа осе ћај иден ти те та и кон ти ну и те та, те се та ко про мо ви ше по што вање п ре ма к ул т у р ној ра зно ли ко сти и к ре а тив но сти људи. Даље се у ч лан у 2, т ач к а 2 да ју п ри ме ри у ко ји м с е у о бла с т и ма ов о на с ле ђе на р о ч и т о ис по - љ а в а. То с у о б л а с т и усме н и х т р а д и ц и ја и и з р а з а, у к љу ч у ју ћ и и је зи к, и з в о ђач ке у ме т но с т и, д ру ш т в е н и о би ча ји, ри т у а л и и св е ча н и до г а ђа ји и ве шти не ве зане за традиционалне зана те. Затим, тачком 3, чланом 2 Конв е н ц и је де фи н и ше с е т е рм и н: оч ув ањ е т ако ш т о о зн ач ав а мер е које на с т о је да о б е з б е де у по т р е бљи в о с т ов ог на с ле ђа, ш т о у к љу ч у је и ден т и- фи к а ц и ју, док умент ац ију, ист р аж ив ањ е, оч у в а њ е, з а ш т и т у, п р о мо ц и ју, вред но ва ње, пре но ше ње кроз фор мал но и не фор мал но обра зо ва ње и ре - ви т а л и з а ц и ју ра з л и ч и т и х а спе к а т а т а к в ог на с ле ђа. С т о г а, мо же с е з а к љу ч и т и д а је н а о сно ву ус по с т ав љ е ног п р а вног по р е т к а Ре п у бл и ке Ср би је, у о бла с т и з а ш т и т е од до зна чај на паж ња усме рена на међународн у п репозна тљи вост ма те ри ја л ног, а од и нема т е ри ја лног п р ав ос ла вног нас леђа. Мог ућно с т даљ ег у нап р еђењ а од но си с е на ме р е ко је на с т о је да о б е з б е де ко ри ш ће њ е и у по т р е бљи в о с т на сле ђа кроз не фор мал но образовање и ре ви та ли за ци ју раз ли чи тих аспе - к а т а п ра в о с ла в ног к ул т у р ног на с ле ђа. 11 ht t p://w w w.n aro dn imuz ej.r s /eve nt /z avet i-i- p o r u ke - st e fa n-ne m a nja- de vet-ve ko va / (п ри с т у- пље но ). 12 http: // rs / Kul tu ra / Ve sti / /Srp ska - sla va - uvr ste na - na - Une sko vu -li stu - kul - t u r n og- n a sle dja (при сту пље но ).

76 722 ОД НОС СА ВРЕ МЕ НЕ КУЛ ТУР НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ У СР БИ ЈИ П РЕ М А П РА ВО СЛ А В НОЈ К УЛ Т У РИ Ем п и ри ј ск и по да ц и п ри к у п љ е н и ме т о дом ме д и ј ске а р хе о ло г и је по - к а з у ју да с у и н ф ор ма ц и је о од но с у св е т ов не д р ж а в е п р е ма п ра в о с ла в ној кул ту ри до ступ не јав но сти за хва љу ју ћи но вим тех но ло ги ја ма и ин тер - не т у. Оси м ш т о п ред с т а в ља основн у п ре тпос т а вк у њене у пот ребљивос т и и ко ри ш ће њ а, до с т у п но с т т а ко ђе омо г у ћ а в а да с е уо че ра з л и ке у од но с у с ек улар не д рж а ве п р е ма п ра во сла в ној к ул т у ри у Ср би ји. О не с е огле да ју у то ме што су све тов не др жа ве Ју го сла ви је, по чев од Кра ље ви не СХС све до СФРЈ, позива ју ћ и се на се к у ла ри за ц и ју д р жа ве ка о пол ит и чк и феномен ко ји с е ра з ви ја од Ф ра н ц уске р ев ол уц ије, р е с т ри к т и в ном и р е п р е си в ном кул турном и просветном политиком настојале да умање генеричку вредност пра во славља третирајући га као насле ђе ко је не ма упо треб ну функци ју те га тре ба из ло жи ти у му зе ји ма, а не као вред ност ко ја се одр жа ла 20 ве ко ва и која ак тив но ге не ри ше но ве кул тур не вред но сти. С дру ге стране, мо же се уо ч и т и на с т о ја ње се к у лар не д р жа ве ус пос т ав љене након да се ус по ста ви но ви прав ни оквир ко ји ће би ти под сти ца јан уме сто рес т ри к т и в а н и р е п р е си в а н, т е п ра в о с ла в љу по в ра т и т и мо г ућ но с т да у че - с т ву је у п р о це с у с т в а ра њ а к ул т у р н и х о бра з а ца и в р ед но с т и с а в р е ме ног друштва. Стога се може закључити да употребљивост и коришћење култ у р н и х т е ко ви на п ра в о с ла в љ а у с е к у ла р ној д р ж а ви, п р е св е г а з а ви си од то тал итарне и л и де мо к рат ске п ри ро де в ла с т и, т ј. од п росве тне и к улт у рне по л и т и ке ко је с е в о де на о сно ву и де о ло г и је и по л и т и ч к и х од л у к а. У т ом смислу, за буду ћа ис тра жи ва ња од но са се ку лар не др жа ве пре ма пра во славној к улт ури, к љу ч но је п и т а њ е да л и је ус по с т а в љ ен од но с ко о пе ра т и в не кон с т ру к т и в не с а ра д њ е и к а ко с е она мо же у на п р е д и т и. Да т а к а в од но с у пу ној ме ри још ни је ус по ста вљен го во ри чи ње ни ца да се кул тур на по - л и т и к а ис к љу ч и в о од но си на з а ш т и т у п ра в о с ла в ног к ул т у р ног на с ле ђа, па за раз ли ку од про свет не и ме диј ске по ли ти ке, још увек не по ка зу је с п р е м н о с т д а п од с т и ч е г ен ер и чк и п от е нц иј а л п р ав ос л а вн е к у лт ур е. Основ ни узрок ле жи у слабостима механизма партиципативног одлучив а њ а ко ји је св е ден на по л и т и ч к у фу н к ц и ју р е с ор ног м и н и с т ра к ул т у р е, док На ц и о на л н и с а в е т з а к ул т у ру, к а о с т ру ч но т е ло, и ма ис к љу ч и в о с а- в ет о да вн у фу н к ц и ју. О на с е, п ри т ом, ис ц р п љу је у св е т ов ној д и мен зи ји к ул т у р е зб ог ч и њ е н и це да За кон о к ул т у ри н и је п р едвиде о мо г ућно с т да п ред с т а в н и ц и СП Ц у че с т вују у п роцесу фор м у л и са њ а м и ш ље њ а о с т а њу у к ул т у ри. На т ај на ч и н к ул т у р на по л и т и к а не о с т в а ру је св о ју о снов н у св р х у да п руж и з адовољ ав ајућ и одг овор на по т р е б е и п р о бле ме д ру ш т в а и посе бн и х д руш т вен и х г рупа у овом сл у ча ју п ра во сла в не х ри ш ћ а н ске з а јед н и це в е ћ и н ског с рп ског на р о да у Ср би ји.

77 723 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Го л у б о в и ћ, З а г о р к а и Ис и д о р а Ја р и ћ (2010). Кул т у р а и п р е о б р а ж а ј С р б и је, в р е д н о с н а усме ре ња гра ђа на у про ме на ма по сле Бе о град: Слу жбе ни гла сник, Res pu bli ca. Ди мић, Љу бо драг (1998). С р б и у Ј у г о с л а в и ји. Б е о г р а д: С т у б о в и к у л т у р е. Ђ у к и ћ, Б и љ а н а ( ). П р а в о н а т е ков и н е к у л т у р е, Пр а в н и ж и в о т. Б е о г р а д : С а в е з удру же ња прав ни ка Ср би је, 11: Ђу кић, Ве сна (2012). Др жа ва и кул ту ра, сту ди је са вре ме не кул тур не по ли ти ке. Бе о - град: Ин сти тут за по зо ри ште, филм, ра дио и те ле ви зу ју Фа кул те та драм ских у ме т но с т и. З а ко н о д р ж а в н и м и д р у г и м п р а з н и ц и м а, С л у ж б е н и г л а с н и к РС, 43/2001; 101/2007 и 92/2011. За кон о кул тур ним до бри ма, Слу жбе ни гла сник РС, 71/94. Ма н а с т и р С о п о ћ а н и (2011). Це ти ње: Све ти го ра. Сли јепчевић, Ђоко (1991). Историја Српске православне цркве за време Другог светског ра та и по сле ње га, III. Бе о град: БИГЗ. Ме ђу н а р од н и у г о в о р и, Слу жбе ни гла сник РС, 1/2010. Пи ја но вић, Пе тар (2014). Срп ска кул ту ра Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Ус т а в Ре п у б л и ке С р би је, Слу жбе ни гла сник РС, 98/2006 од Ча во шки, Ко ста (2011). Устав као сред ство аги та ци је и про па ган де: Устав Фе де рат ив е Нар о д н е Ре п у б л и ке Ј у г о с л а в и је о д 31. ја н у а р а Б еог р а д: И нс т ит у т з а са вре ме ну исто ри ју и Слу жбе ни гла сник. Jang, Oin i Li sa Kvin (2004). P i s an je d elot v o rn i h p r e dloga z a ja vn u p r a kt i čn u p olit ik u: v od i č za sa vet ni ke za prak tič nu po li ti ku u ze mlja ma Sred nje i Is toč ne Evro pe. B e o g r a d : B e o - g r a d s k а ot vo r e n a š ko l a. P r a v n a e n c i k lo p e d i ja (19 79). B e o g r a d : S a v r e m e n a a d m i n i s t r a c i ja. Pr njat, Bran ko (1986). Kul tur na po li ti ka i kul tur ni raz voj. Be o grad: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja. Sa pir, Edvard (1974). Ogle di iz kul tur ne an tro po lo gi je. Be o grad: BIGZ. И Н Т Е Р Н ЕТ И З ВО РИ За ве ти и по ру ке, На род ни му зеј у Бе о гра ду, ин тер нет пре зен та ци ја rod nimu z e j. r s /e ve nt /z a ve t i-i- p o r u ke - s t e f a n - n e m a nja - d e ve t-ve ko va / Мој устав (2013). Бе о град: YUCOM ju stav.rs Национал ни про свет ни са вет, Бе о град: ин тер нет пре зен та ција, http: // / n p s /cl a n o v i / Ни ко лић, А. (2014). Срп ска сла ва увр ште на на Уне ско ву ли сту кул тур ног на сле ђа, Blic o n li n e, ht t p://w w w.bl ic.r s /Ku lt ur a /Ves t i / /Sr psk a -sl ava -uv rs t en a -n a - - Un e s ko v u -l i s t u - k u l t u r n og- n a sle dja По по вић, Jустин пре по доб ни Ће лиј ски (2007). Исти на о Срп ској пра во слав ној цр кви у ко мунистич кој Ју го сла ви ји, Св е т о с а в ље, ин тер нет из да ње savlje. o r g / bi bl i o t e k a / I s t o r i ja / L a t _ i s t i n a _ o _ SP C _ u _ ko mu n i s t ic koj _ Ju go sl a v i ji. ht m Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Бе о град: ин тер нет пре зента ција http: // bg. a c. r s /f a k u l t e t? p a ge = 0, 3 Републичка радиодифузна агенција, Београд: интернет презентација r s / l a t i n i c a /o - n a m a Уред ба о ор г а н и зо ва њу и о с т ва ри ва њу ве р ске на с т а ве и на с т а ве а л т е р на т и в ног п ред ме т а у о снов ној и с р ед њ ој ш ко л и (20 01) Вла да р е п у бл и ке Ср би је. ht t p://w w w.ve re.go v.r s / K SC VZ / u plo a d s /d o k u m e n t i /0 01% 20 s ko l a% 20 u r e d b a.p d f

78 724 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R ORTHODOX CULTURE IN A SECULAR STATE: LEGAL AND POLITICAL INSTRUMENTS OF EDUCATIONAL AND CULTURAL POLICIES IN SERBIA by VESNA ĐUKIĆ University of Arts, Faculty of Drama Arts 20 Bulevar umetnosti Street, New Belgrade, Serbia djukic.vesna@gmail.com BILJANA ĐUKIĆ HIP-Petrohemija 82 Spoljnostarčevačka Street, Pančevo, Serbia biljadjuk@gmail.com SUMMARY: The topic of the paper is the relationship of the secular state towards the Orthodox culture in Serbia during the 20th and 21st centuries. Basic research problem is a usability of cultural values of Orthodoxy in contemporary Serbia after a period of antireligious propaganda in Yugoslavia. Therefore, the research is focused on the question of whether secular state legal and political instruments encourage or limit the protection, preservation, and the inclusion of Orthodox culture in the cultural life of the majority of the Serbian people on the territory of Serbia. Basic methods of empirical research is the media archeology applied in order to establish how much relevant data are available on-line. The survey results show a lack of participatory mechanisms of decision making on key issues of cultural life and cultural development, which is reduced to the secular dimension of culture. Therefore, the contemporary cultural policy mainly relates to the protection and preservation of the Orthodox cultural heritage, while in the arts, creativity and innovation, there are no systemic solutions that encourage generic potential of Orthodox culture and influence the development of human capabilities in accordance with the Orthodox Christian values. KEYWORDS: secular state, the Orthodox culture, legal and political instruments, cultural policy, participatory mechanisms of decision making, Serbia

79 UDC 342.4( ) 1974 UDC 342.4(497.1) 1974 DOI: /ZMSDN B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ВОЈ ВО ДИ НА И УСТАВ ИЗ ГО ДИ НЕ: ОД АУ ТО НО МИ ЈЕ УНУ ТАР РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ ДО КОН СТ И Т У ЕН СА Ј У ГО СЛО ВЕН СК Е ФЕ Д Е РА Ц И Ј Е СЛО БО Д А Н БЈ Е Л И Ц А Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Зо ра на Ђин ђи ћа 2, Но ви Сад, Ср би ја s bje l i c E U n e t. r s СА Ж Е ТА К: Де фи н и т и в но оп р е де љ е њ е ју г о с ло в е н ског руков од с т в а за Кар дељеву кон цеп ци ју решавања уставног питања, које је поста ло очиглед но по с ле Бри он ског п ле н у м а, ус ло ви ло је п р е и сп и т и в а њ е по с т о је ћ и х устав них ре ше ња усво је них непуне че ти ри го ди не ра ни је. Чи та ву устав - ну ре фор му, ко ја је об у хва та ла три гру пе аманд ма на (1967, и го ди не), те но ви Устав из го ди не, обе ле жи ла је тен денција осамоста - љи ва ња ре п у бл и ка у од но су на фе де ра ц и ју, од но сно ау т о ном н и х по к ра ји на у од но с у н а С о ц и ја л и с т и ч к у Ре п у бл и к у С р би ју. Ве ћ од к р а ја г о д и не и из Но вог Са да и из При шти не све гла сни је су се мо гли чу ти зах те ви за ре де фи ни са њем устав них позиција аутономних покрајина. Та дашње руко вод ство Са ве за ко му ни ста Ср би је ни је се су прот ста вљало оваквим захт евима з а де з и н т е г р а ц и ју Ре п у бл и ке, ш т о је о с т а ви ло т р ај не по с ле д и це по ка рак тер југословенског федерализма и утицало на суд бину српског на - ро да то ком де ве де се тих го ди на 20. ве ка. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ау т о но м и ја, Вој в о д и н а, С р би ја, Ус т а в На кон до ла ска ко му ни ста на власт по сле Дру гог свет ског ра та и до - но ше ња Уста ва из го ди не, ју го сло вен ска др жа ва би ла је ор га ни зо вана као фе де ра ц и ја са с та в ље на од шес т је д и н и ца, од ко ји х је јед на, Ср би ја, би ла сло же на тј. на ње ној те ри то ри ји су по сто ја ле Ау то ном на По кра јина Вој в о д и на и Ау т о ном на Ко с ов ско -ме т о х и ј ск а О бла с т [ Н и цови ћ 20 07: ]. Да љим устав ним раз во јем со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је, до но - ше њем Устав ног за ко на из го ди не и Уста ва из го ди не, ни је бит ни је про ме ње на уставно -правна концепција југословенског федерал и зма. Ме ђу т и м, на кон па да А лек с а н д ра Ра н ко ви ћ а, не с т а ло је гла в ног п ро т и в н и ка сна га ма ко је су се за ла га ле за по л и т и к у де е та т и за ц и је (ко ју је пер со ни фи ко вао Едвард Кар дељ), од но сно ра ди кал но од у зи ма ње над-

80 726 ле жно сти са ве зној др жа ви у ко рист ре пу бли ка, од но сно нај ве ћој ре публи ци у ко рист ње них по кра ји на. Та кве сна ге су, врло брзо након Брионског п ле н у ма, ја в но з а т ра ж и ле р е ви зи ју ус т а в н и х р е ше њ а. По ло ви ном фе бру а ра г о д и не, на с ед н и ц и С к у п ш т и не Ср би је, војвођан ски функ ци о нер Ра до ван Влај ко вић је указао на одређене одно с е С о ц и јал ис т и чке Реп убл ике и аут о ном н и х по к р а ји н а, од но сно н а не до в ољ н у а де к в ат но с т а к т у е л н и х ус т а в н и х р е ше њ а (од г о д и не) ко ја су их де фи ни са ла. На вео је да су пра ва и ду жно сти ре пу бли ке и пок ра ји на т а ко кон ц и п и ра на да не п р едс т а в љ а ју у век си г у ра н к ри т е ри ју м да се утвр ди ко ји су то по сло ви од ин те ре са за ре пу бли ку као це ли ну, а ко је по сло ве тре ба да вр ше ау то ном не по кра ји не у скла ду са сво јим по - с е б нос т им а, ш т о је дов од ило и дов од и до међус о бн и х неспор аз ум а. Ст о г а је, по Влај ко ви ће вом м и ш ље њу, не м и нов но би ло даље п реношење пра ва у ко рист ау то ном них по кра ји на [Дневник, ]. Марта го ди не пи та ње про ши ре ња по кра јин ске ау то но ми је по - кре ну то је и на сед ни ци Скупштине Војво ди не. Пот пред сед ник по кра јинског Из вр шног ве ћа Фра ња Нађ оце нио је да је у ак ту ел ном ре пу блич ком Уста ву на чин утвр ђи ва ња пра ва ау то ном них по кра ји на био ве о ма уопш т ен и не до в ољ но од р е ђен у од но с у на од г о в а ра ју ћ а п ра в а СР Ср би је. К а о п ри ме р е не одр еђ еног ус т а вног по ло ж а ја ау т о ном н и х по к р а ји н а на вео је норматив на овла шће ња, ма те ри јал ну осно ву и чињеницу да ве - ћ и на п ра ва ау то ном н и х јед ин ица п редс та в ља ју ис т о вре ме но са с та в н и део оп ш т и х фу н к ц и ја Со ц и ја л и с т и ч ке Ре п у бл и ке. Ис т овремено, пок раји нск и фу н к ц и о не р Ст и па н Ма ру ш и ћ је на с ед н и ц и По к ра ји н ске кон фе р ен ц и је Со ци ја ли стич ког са ве за радног народа најавио да предстоји преиспитива ње устав них ре ше ња утвр ђе них у ре пу блич ком уста ву ко ја се однос е на п рав а и д у ж но с т и ау т о ном н и х по к ра ји на, к ако би с е п р омен иле не ке п р е в а зи ђе не од р ед б е [ Дневник, ]. На з а јед н и ч кој с ед н и ц и Пр ед с ед н и ш т в а и И з в р ш ног ком ит ет а П К СК В, од р ж а ној к ра јем ма р т а г о д и не, ра з ма т ра на је и н ф ор ма ц и ја о т о к у д и ск у сија о ус т а в н и м п и т а њи м а с по с е б н и м о св рт ом н а ус т а вно ре гу ли са ње ста ту са по кра ји не. Мир ко Ча на да но вић, пр ви чо век По краји н ског ко м ит ет а, у позна о је п рису тне с ра дом по к ра ји н ске ко м и си је, к а о и с њ е ном с а ра д њ ом с р е п у бл и ч ком, и п р е до ч ио ус а гла ше не с т а в о в е т е д ве ко м и си је: да су ау т о но м и је са мо с та л не са мо у п ра в не д ру ш т е но -по л и- тич ке за јед ни це у окви ру са мо у прав ног и фе де ра тив ног уре ђе ња Ју го слави је; да би ау т о но м и је т р е ба ло да и ма ју еко ном ск у с а мо с т а л но с т с т и м да непо с ред но у чес т вују у т рош ковима заједн и чк и х фу н кц ија Реп убл ике, и по с р ед но у т р о ш ко в и м а југ ос л ов е нс ке ф е д е р а ц и је; д а з а с л у ж у ју д а и ма ју п ра в о на с а мо ор г а н и з о в а њ е ко је мо ра би т и у ск ла д у с по т р е ба ма г ра ђа на, на ц и ја и на р од нос т и на њихов ом подру чју и с а и нт ер есима које и ма ју ко м у не у ау т о ном н и м по к ра ји на ма. Ч а н а д ано ви ћ је н ајавио д а ће у буд у ћ и м д и ск у си ја м а би т и р е ч и о т о ме да л и да с е ау т о но м и је у с а в е зном Ус т а ву ис к а ж у у о б л и к у по с е б не устав не ка те го ри је или у оном де лу где је реч о ре пу бли ка ма, по том ко т р е ба да у т в р ђу је и з в о р е и ви си н у п ри хо да з а од г о в а ра ју ће д ру ш т в е но -

81 727 -по ли тич ке за јед ни це уоп ште па он да и за ау то но ми је, те у ко јем слу чају по крајине могу да имају могућност са мо ор га ни зо ва ња на осно ву са ве - зне, а у ко јем слу ча ју на осно ву ре пу блич ке ре гу ла ти ве, као и још не ка м а њ е в а ж н а п и т а њ а (с т а т у с а по к р а ји н ске де ле г ац ије у Већу н ар од а, с т а т у с а Ус т а в ног с у д а, с т ат ус а Врховног с уд а, д а л и д а с е но рм ат и вн а ак та у по кра ји на ма зо ву од лу ке или за ко ни итд.) На по ме нуо је да ће аут о ном не по к ра ји не по св ој п ри л и ц и до би т и св о је Вр хов не с у до в е, а л и не и Устав ни, и да ве ро ват но не тре ба Устав ни суд. Вој в о ђа н ск и па р т и ј ск и в рх је т ом п ри л и ком о ба в е ш т ен да по с т о је и з в е сне р а зл ике у однос у п р ем а с т ат ус у аут оном ије и змеђу Космет а и Вој в о д и не, и т о з а т о ш т о с е п и т а њ е ко с ов ско -ме т о х и ј ске ау т о но м и је у ве ћој ме ри по ста вља као на ци о нал но -по ли тич ко пи та ње због од го ва рају ће нац иона лне с т ру кт уре и зб ог пол и т и ч ког с т а њ а на т ом под ру ч ју док с е у с л у ча ју Вој в о д и не у т о п и т а њ е у да ле ко оз би љ н и јој ме ри и п ри ма р - н и је у ба ц у ју д ру ш т ве но - еко ном ск и е ле мен т и. Ча наданови ћ је још рек а о да с у в ој в о ђа н ск и п р е г о в а ра ч и у Б е о г ра д у о т в о р е но п р е до ч и л и да св о ју плат фор му сма тра ју по ли тич ки и исто риј ски ре ал ном, да немамо резер - вна ста но ви шта и да не при сту па мо раз го во ри ма са уве ре њем да ми из но - си мо не ш т о ск р ом н и је з а х т е в е да не би и з а зв а л и не до у м и це ра ч у на ју ћ и при то ме по тај но да ће не ко из не ти мак си мал ни је про гра ме па да се по при ро ди тра же ња сред њег ре ше ња ми до би је мо ви ше. Изнео је и непријат но ис к у с т в о и з ра з г о в о ра ко ји с у в о ђе н и с у о ча в а њ е с д в а екс т р ем на по л и т и ч к а с т а но ви ш т а: п р в о, да л и ја ча њ е ау т о но м и је зна ч и с ла бљ е њ е реп убл и ке па чак и цепање п ракт и чно на т ри аутономне јед ин ице: Косме т, Војвод ин у и Уж у Ср би ју, од но сно да л и ау то но м и ји т реба п ра кт и чно дат и с т а т ус р е п у бл и ке, и с а д ру г и м ко је з а ме ра да с а да ш њу де мо к ра т и з о в а н у по ли тичку си ту а ци ју не до вољ но ко ри сти мо за обез беђење веће самостално с т и Вој во д и не к а о ау т оном ије [Арх и в Вој во д и не, фон д 334, За п и сн и к са сед ни це Пред сед ни штва и ИК ПК СКВ од ]. Већ у тој ра ној фази уставне реформе, из из ја ва ре пу блич ких и по краји н ск и х че л н и к а, мо гло се насл ут ит и да по с т о је кон цеп ц и ј ске ра з л и ке не то ли ко из ме ђу пар т иј ск и х ру ко вод ста ва Вој во ди не и Ср би је, ко ли ко у н у тар њи х с а м и х. А ко је у Б е о г ра д у, на с у п р о т л и б е ра л ског в р х а с т а ја ла с т ру ја бл иск а цент р ал ис т и чк и м и дејама, а коју је пе рс он ификов а о Д р аг ос ла в Мар ко ви ћ с т а л но ис т и ч у ћ и по т ре бу да се оч у в а јед и нс т во реп убл ике [Чкребић 2008: 190], он да је у Но вом Са ду уме ре ном по кра јин ском ру ков од с т ву опо зи ц и ју п р ед в од ио ше ф нов ос а дске п а рт и јске о рг ан из ац ије Ду шан По по вић. Прав да ју ћи да ље ја ча ње ау то но ми је Вој во ди не раз во - јем са мо у п рав љ ањ а и п р оцес ом деет ат из ац ије, Попови ћ је у позорав а о на ч и њ е н и ц у да су по л и т и чк и односи у Ре п у бл и ц и Ср би ји у п р о т е к лом пе ри о д у би л и оп т е р е ће н и у н и т а ри с т и ч к и м кон цеп ц и ја ма и по л и т и ком и да је е т а т и с т и ч к и п ри т и с а к на ау т о ном не по к ра ји не до ша о до и з ра з а и у устав ном си сте му [Поповић 2008: 8 11]. Кра јем ма ја г о д и не од р ж а на је д в о д нев на де ба т а р е п у бл и ч к и х и по кра јин ских де ле га ци ја, на којој је воде ћи бе о град ски струч њак за уставно право Јован Ђорђевић изјавио да ни у јед ној зе мљи у све ту со ци ја ли зму

82 728 и из ван ње га не ма ра з ви јен ије н и гаранто ва н и је ау то но м и је не го код нас. [Политика, ]. Де ба та је оце ње на као пло до твор на, по го то во сто - г а ш т о на њ ој н и је би ло т о но в а ау т о но ма ш т в а и с е па ра т и зма. Нај ви ш и с т е пе н с а гл а сно с т и по с т и г н у т је у по гле д у по т р е б а д а с е пок р ајин ам а обез бе ди пот пу но са мо стал ни ма те ри јал ни по ло жај и пра во на утвр ђива ње из во ра сво јих при хо да, по том да им се оси гу ра знат но ши ра и самосталнија нормативна делатност, омо гу ћи ве ћа са мо стал ност по крајин ским де ле га ци ја ма у Са ве зној скуп шти ни итд. С дру ге стра не, кон сензус ни је био по стиг нут око ви ше пи та ња: да ли би у свом на зи ву ау тоном не по к ра ји не т р е ба ло да и ма ју р еч с о ц и ја л и с т и ч к а, к а ко на зи в а т и нор ма тив не ак те: за ко ни ма или за кон ским од ред ба ма и др. Но Ко ми си ја за уставна пи та ња Србије ипак је усвојила термин по - к ра ји н ск и з а кон, док је од ба чен з а х т ев да по к ра ји н ск и Ст а т у т и по с т а н у Ус т а ви (к а о ком п р о м и сно р е ше њ е п р ед ло жен је т е р м и н о снов н и з а кон По к рајине ). Ч ла но ви ко м и си је су с е сло ж и л и да по к ра ји не мо ра ју и ма т и са мо ста л не из во ре п ри хо да и њима само ста лно располагат и, да се г ран ице ау т о ном н и х по к р а ји н а мо г у ме њ а т и с а мо у з с а гл асно с т пок р аји нск и х ор га на, те да се Вр хов ни су до ви осну ју у обе по кра ји не. Пред ло же но је и да се у Са ве зном уста ву, по ред на во да да се Ју го сла ви ја са сто ји од шест р е п у бл и к а, до да и с т а в који би п р ец изира о да с е у с а с т а ву Ср би је на ла з е и две по кра ји не Вој во ди на и Ко со во и Ме то хи ја. По че т ком ју л а Ко м и си ја з а п и т а њ а С т а т у т а Ау т о номне Пок р ајине Вој в о д и не о ба в е с т и ла је по к ра ји н ске по с ла н и ке да је у до т а да ш њи м д и- с к у с и јам а п ос т и гн ут а н ач е лн а с аг л ас н о с т око н ајв аж н ији х п ит ањ а, а Јо ван Ве се ли нов је на ак ти ву вој во ђан ских ко му ни ста за успе шан за вр - ш е т а к д ог ов о р а око ус т а вн о г п ит ањ а з ас л уг е п р ип ис а о и нт е нз и вн ој ко м у н и к а ц и ји по к ра ји н ске и ре п у бл и ч ке ко м и си је, од но сно по л и т и ч к и х фу н к ц и о не ра. И па к, да је у Војвод ин и било нез адовољн и х п р едложен и м ус т а вн и м р еше њи ма ви д и с е и з ис т у па Де са н ке Ро м и ћ, ко ја је т в р д и ла да је у пред ло гу тек ста но вог Уста ва за бо ра вље но да се ка же шта је ау тоно м и ја [ Дневник, ]. Та ко ђе, и з по к ра ји н ске а д м и н и с т ра ц и је, а л и и но во сад ског Дру штва прав ни ка у при вре ди, од но сно Дру штва еко но - ми ста, за тра же но је да Вој во ди на по ред Вр хов ног, до би је и Устав ни или Ста ту тар ни суд. Зах тев Вој во ди не за Устав ним су дом је прав дан чи ње ницом да ће но ви м ус т а в н и м и з ме на ма ле г и с ла т и в на де лат но с т по к ра ји не по ра с т и, а А д в ок атск а комора Војв од ине је смат рала да ус т а вно - судско оде ље ње п ри Врховном суд у пок рајине н ије најп рик ла дн ије решење к ада се ра ди о за шти ти устав но сти и за ко ни то сти, а то зна чи да би би ло ло гични је да се обра зу је по се бан Устав ни суд [Дневник, ]. Ко нач но, кра јем де цем бра годи не усво јен је дру ги скуп амандма на на Са ве зни устав (пр ви је усво јен апри ла го ди не, и ни је се ти цао с т а т у са ау т о ном н и х по к рајина). Д руг и м ск упом а ма н дмана, пог от ово 18. а ма н д ма ном, знат но је ојача н субјект ивит е т ау т о ном н и х по к ра ји на. До дат и м је ат ри бу т с о ц и ја л и с т и ч к а, на в е де но да фе де ра ц и ја ш т и т и Ус т а в ом п р едвиђена п р а в а и д у ж но с т и по к р а ји на, да с е т е ри т о ри ја ау т о ном н и х по к р а ји н а не мо же ме њ а т и б е з с а гл а сно с т и по к р а ји нск и х ск у пш т ин а,

83 729 по к ра ји на ма је до де љ е на од г о в ор но с т з а в р ше њ е з а да т а к а и по с ло в а фе - дераци је на својим територијама, доби ле су право на самосталну делегаци ју у Са ве зној скуп шти ни од два де сет по сла ни ка. У обра зло же њу амандма на да т о је и но в о т у ма че њ е на с т а н к а ау т о ном н и х по к ра ји на, од но сно по твр ђе на је те о ри ја да су оне ау тох то не на ста ле у НОР-у и на осно ву сво је сло бод не во ље се укљу чи ле у са став Ср би је. У С к у п ш т и н и Ср би је с у к ра јем ја н у а ра г о д и не усв о је н и п р едло зи ус т а в н и х а ма н д ма на з а и з ме н у р е п у бл и ч ког ус т ав а, а п р едс едн и к С к у п ш т и не Д ра г о с ла в Ма р ко ви ћ је и з ја вио да с е нај зна чај н и је п р о ме не у Ус т а ву Србије однос е на полож ај аут ономн и х пок р ајина које с у, к а о спец ифич а н е ле мен т ју г о с ло в ен ског ф е де р а л и зм а, добиле п уно п р ав о н а с а мо о р г а н и з о в а њ е, с уд ск у с а мо с т а л но с т а з а ко но д а в н а п р а в а с у и м знат но уве ћа на. С дру ге стра не, Мар ко вић је на гла сио да пред ло зи да се по се б но де фи н и ше по ло ж ај т зв. у же Ср би је н и су могл и бит и п рих в аћен и је р је д и н с т в о Ре п у бл и ке Ср би је не би би ло до к ра ја по ш т о в а но, а ко би с е т е ж и ло јед ном спе ц и фи ч ном по л и т и ч ком и ус т а в но -п ра в ном кон с т и- ту и са њу ужег под руч ја Ре пу бли ке [Дневник, ]. Мар ко вић је алуд и ра о на а ма н д ма н по с ла н и к а Рат к а М и т и ћ а и Ра ден к а Бр о ч и ћ а, ко ји је гла сио: О пословима и з на длеж нос т и Реп убл и чке ск у пш т ине, који с е не од но с е на ау т о ном не по к ра ји не, од л у ч у ју на д ле ж на већ а у у жем сас т аву, од но сно б е з по с ла н и к а и з а бра н и х на т е ри т о ри ји ау т ономне пок рајине. У и с т ом с а с т аву Реп уб л и чк а ск у пш т ин а бир а делег ац ију у В ећ е н ар од а С а в е зне ск у п ш т и не. По сла н и ц и ко ји су под не л и ов ај а ма н д ма н су у о бра з ло же њу на ве л и да је не о п ход но омо г у ћ и т и Ре п у бл и ц и да у о бла с т и бу џе т ске по л и т и ке, с уд с т в а и у п ра в љ а њ а ма т е ри ја л н и м с р ед с т ви ма од л у ке до но с е с а мо по - сла ни ци ужег под руч ја, исто она ко са мо стал но као што су то ра ди ле и по к ра ји не. И а ко је ов ај а ма н д ма н на и ша о на ш и ру по д р ш к у по с ла н и к а, по ву чен је н а и н си с т и р а њ е Д р а г о с л а в а М а р ко ви ћ а, ко ји је и з не о св о ју бо ја зан да би та ква по де ла на ужу и ши ру Ср би ју мо гла во ди ти уставно -п ра в ном ф ор м и ра њу т р е ћег под ру ч ја. Од ба ц у ју ћ и ко мен т а р е да би њи хов аманд ман мо гао да во ди дез ин те гра ци ји Ср би је, ње го ви под но - сио ци су га по ву кли. Прет ход но им је би ло обе ћа но да ће се за про блем на д леж нос т и и фу н к ц и ја Ре п у бл и ке, ко је с е н и су односиле на пок рајине, ре ше ње на ћи кроз по слов ник Скуп шти не. На кон усва ја ња аманд ма на на ре пу блич ки Устав, на сед ни ци по краји н ске Ск у пш т и не, 22. фе бру а ра г о д и не, п ро глашен је Ус т а вн и закон Вој в о д и не. Пр ед с ед н и к р е п у бл и ч ке ск у п ш т и не М и лош М и н и ћ и з ра зио је з а до в ољ с т в о з а в р ше т ком т е фа з е ус т а в не р е ф ор ме, кон с т а т у ју ћ и к а ко су ау т о ном не по к ра ји не по свом по ло ж а ју, фу н к ц и ји и уло зи и по оби м у и по са др жи ни сво јих пра ва у на шој за јед ни ци до сти гле су већ до сад реалан ни во и афир ма ци ју ко ју је те шко на ћи у све ту [Политика, ], а Д ра г о сла в Мар ко ви ћ је оце н ио да би из вр ше но ра з г ра н и че ње фу н к ц и ја би ло по гре шно схва ће но као по ди за ње ствар не ба ри је ре из ме ђу Ре пу блике и по кра ји на на пла ну зако нодав ста ва или фи нан сиј ских сред ста ва. Смис а о и и н т ен ц и ја а ма н д ма на н и је би ла у ра з д в а ја њу, већ у ш т о по тп ун ијој

84 730 ин те гра ци ји на но вим са мо у прав ним осно ва ма. Због то га не тре ба оче кив а т и да ће сп р овођење а ма н дмана коначно резулт ират и у конс т ит уисању три пот пу но одво је на прав на под руч ја у Ре пу бли ци, јер то ни ти је стварно по треб но, ни ти је у ду ху устав них аманд ма на [Политика, ; ]. Сп р о в о ђе њ е нов ог ус т а вног полож а ја по к ра ји на у п ра к с у је, п р е ма р е ч и м а Д р а г ос л а в а М а р ко в и ћ а, д о п р и не ло у ч в р ш ћ ив ању пол ит и чког је дин ства у Ре пу бли ци, а по оце на ма из Бе о гра да и Но вог Са да те кло је вр ло успе шно. На кон што је, још на кон усва ја ња устав них аманд ма на из го д и не, из вр ше но ра з г ра н и че ње из ме ђу ре п у бл и чк и х и пок раји нск и х бу џе та, кра јем го ди не раз ре ше но је пи та ње за ко на ко ји су ре гу лис а л и ма т е ри ја л не од но с е Ре п у бл и ке и по к ра ји на. К а да је у т ој о бла с т и, по реч има И л и је Ра ја ч и ћа у з до с т а ж у с т ро с т и, т ем перамент а, пос т и гн у т до го вор, лак ше је по стиг нута сагласност о законима о унутрашњим по - сло ви ма, о на род ној од бран и, о Пословн ик у Ск у пш т ине, зат и м о односима Ра ди ја и Те ле ви зи је итд [Политика, ]. У Ма т е ри ја л у за сед н и ц у П К СК В ко ја је од р жа на к ра јем мар т а го ди не и ко ја је би ла по све ће на ана ли зи у ко јој ме ри и на ко ји на чин се оства рује нови устав но -прав ни и дру штве но -по ли тич ки кон цепт у По краји ни, из ме ђу оста лог пи ше, да је у обла сти дру штве них слу жби, Вој вод и на п р е у зела зна чај на п ра в а, оба ве зе и од г о вор нос т и и да су с т вор ене о р г а н из ац ион е и м ат ер ија лн е о с н ов е з а с амос т а лн ији и с амоуп р а вн и раз вој ових де лат но сти. До нет је ве ли ки број за ко на ко ји су има ли функц и ју да ор г а н и з а ц и о но у ч в р с т е и о с т в а р е но ви ус т а в н и по ло ж ај По к раји не. Н а т ом по љу с у п ри ме ће не и и з в е сне с л а б о с т и. Та ко, н а п ри ме р, з б ог к р а т ко ће в р е ме н а н ије у в е к било мог уће о б е зб ед ит и п ун у ја вн у ди скусију о свим законима, што је изазвало одређене нежељене после - д и це на од но с е и з ме ђу оп ш т и на и По к ра ји не. Но в о с т в о р е не и н т е р е сне за јед ни це и по кра јин ски фон до ви, од но сно њи хо ва рас по де ла и усме ра вање сред ста ва, би ли су пред мет број них кри ти ка ко је до ла зе из оп шти на. Ст о г а је з а на с т у па ју ћ и пе ри од би ло п р ед ви ђе но ш и р е у к љу ч и в а њ е оп шти на у про це се од лу чивања у покрајинским органима, док је на примед бе да је но ви ус т а в н и положај пок раји на елемен т слабљења јед и нс т ва Ре п у бл и ке од г о ва ра но да ис к у с т во по ка зу је да од ре ђе н и п ро бле м и ко ји с у с е ја в љ а л и у ме ђу с о б н и м од но си ма у СР Ср би ји н и с у р е з ул т ат в е ћ и х овла шће ња по кра ји на, већ пре све га не схва та ње су шти не ау то но ми је и одре ђе н и х сла бо с т и по је д и н и х ус т а вн и х решења која је неопходно мењат и. О на ус т а вна р ешењ а која н ису до к раја о б е з б е д и ла ч и с т е и ја сне од но с е на ре ла ц и ји ре п у бл и ка по к ра ји на и обр н у т о и ко ја су у п ра к си до во д и ла до и з в е сн и х по л и т и ч к и х и п р а в н и х п р о бле ма и не спо р а з у ма, мо р а ла су би ти про ме ње на у правцу адекватни јег изражавања постојања социјалистичих аутономних покрајина као са мо стал них и са мо у прав них друштве но-по ли тич ких за јед ни ца у СР Ср би ји. Иа ко је п ризнато да су након усвајања сета аман дмана из год ине по с т и г н у т и од р е ђе н и р е з ул т а т и у по гле д у в е ћег у че ш ћ а по к ра ји не на од л у ке и по л и т и к у фе де ра ц и је (ш т о с е в е р о в ат но од но си ло на у по т р е бу

85 731 пра ва ве та), као и да је би ло приметно ве ће при су ство Вој во ђа на у ка дровској с т ру к т у ри фе де ра ц и је, и па к је з а т ра же но да с е у Ус т а ву Ју г о с ла ви је по к ра ји не по т п у н и је де фи н и ш у, т е да с е њи хо в а уло г а у о с т в а ри в а њу фу н к ц и ја и од р е ђи в а њу по л и т и ке фе де ра ц и је по т п у н и је и од р е ђе н и је уставно одре де, што прет по ста вља и од го ва ра ју ће пред ста вља ње по краји не у ор г а н и ма в ла с т и и с а мо у п ра в љ а њ а Фе де ра ц и је ко је мо ра би т и у скла ду са ме стом и по ло жа јем по кра ји не у Фе де ра ци ји [Архив Вој во дине, фонд 334, За пи сник са сед ни це ПК СКВ од ]. По тре ба за про ме ном устав них од ред би ко је су од ре ђи ва ле од но се из ме ђу Ре пу блике и пок рајина арг умент ована је и наводом да је п ра к са по к а з а ла да је н и з р е ше њ а у о бла с т и ма т е ри ја л н и х од но с а и з а ко но да в с т в а не о д р ж и в. На зах те ве за поновну промену по ложаја аутономних покрајина, одг о во р е но је ја н у а ра г о д и не, на сед н и ц и Ко м и си је з а ус т а в на п и т а њ а Скуп шти не Ср би је, где је у погледу положаја покрајина изражено миш љ е њ е да с е у с а да ш њ ој фа зи ус т а в н и х п р о ме на не по с т а в љ а п и т а њ е из ме не устав но-п рав ног положаја аутономних пок рајина у савезном Уставу, а л и да ће би т и нео п ход но, на ба зи со ц и ја л и с т и ч и х ау т о ном н и х по к ра ји на у окви ру СР Ср би је [Политика, ]. С дру ге стра не, у ела бо ра ту ра д не г ру пе з а с ед н и ц у С ек ц и је з а д ру ш т в е но -по л и т и ч к и си с т ем ССРН Вој в о д и не и з не т је с т а в да би у Ус т а ву СФРЈ т р е ба ло де фи н и с а т и оп ш т е фу н к ц и је По к ра ји не к а о и з ра з њ е ног по ло ж а ја и а к т и в не уло г е у с а мо у- п р а в ном д ру ш т ву, т е и з р а зи т и п р а в а и д у ж но с т и, к а о бл и же одр еђе њ е ње них функ ци ја и као основ и кри те ри јум за да љу устав ну раз ра ду ме ста По кра ји не у Уста ву Ср би је и уставним до ку мен ти ма по кра ји не. За тра же - но је да се одно си фе де ра ци је с по кра ји на ма, на ро чито у области законо - д а в с т в а, т а ко де фи н и ш у д а и з р а з е по к р а ји н у к а о конс т ит ут и вн и де о ф е де р а ц и је. У е л а б о р а т у је по с е б но под ву че н а по т р е б а д а по к р а ји н а бу де са це ло куп ном сво јом структуром и осо бе но сти ма аде кват но предс т а в љ е на у с т ру к т у ри фе де ра ц и је, у к љу ч у ју ћ и и Пр ед с ед н и ш т в о СФРЈ [Дневник, ]. Од ба цу ју ћи при го во ре, ко ји су сти за ли из Бе о гра да, да би из јед нача в а њ е с т а т у с а по к ра ји на и р е п у бл и к а Ср би ју п р е т в о ри ло у не к у в р с т у ф едер а ц и је, пок р аји нск и фу н кц ионе р И л и ја Ра ја ч и ћ од г о в а р а о је д а у Вој в о д и н и не ма н и к а к ви х т ен ден ц и ја з а ус т а в но -п ра в н и м и з јед на ча в а- њем ре пу бли ка и по кра ји на, али ау то ном не по кра јине, извршавајући одре ђе не фу н кц ије суверен и х п рава ра дн и х љу д и из вр ша ва ју део су ве ре н и х пра ва ре пу блике, а по свом историјском настанку и као заједнице равно - п ра в н и х на р о да и на р од нос т и ч ине и де о федерат и вне з аједн ице иск аз а н кроз ау то ном ност по кра ји не. У истом то ну исту пао је и Мир ко Ча на дано ви ћ, под в ла че ћ и да не по с т о ји СР Ср би ја б е з по к ра ји на, н и т и би смо при ста ли кад би то не ко по ну дио да рас пра вља мо о то ме шта је СР Ср би ја, к а ко т р е ба да с е орг ан из ује, к а ко да с е од но си у њ ој р е г у л и ш у без гра ђа на, рад них љу ди, на ро да и на род но сти, без Вој во ди не као со ција л и с т и ч ке д ру ш т в е но -по л и т и ч ке з а јед н и це. По т и м к ри т е ри ју м и ма м и сматрамо да је не по треб но и за нас не при хва тљи во да за гаранцију поло - жа ја ау то но ми је иде мо преко шалтера фе де ра ци је [Дневник, ].

86 732 Ти х ја н у ар ск и х да на го д и не м и ш ље ња п ред с тав н и ка Ре п у бл и ке и обе по кра ји не су че ли ла су се на сед ни ци Пред сед ни штва Ре пу блич ке кон фе рен ц и је ССРН Ср би је. Д ра го сла в Мар ко ви ћ је у позорио да је јачање уло ге по кра ји на ин ди рект но до ве ло до из ве сне не довољности у економском и по ли тич ком де фи нисању оног подручја које се данас назива терит о ри јом Ре п у бл и ке в а н ау т о ном н и х по к ра ји на. Вр ло ра д и к а л но п р о т и в и з р а ж а в а њ а по к р а ји н а к а о е ле мен т а ф е де р а л и зм а ист уп ио је М иод р а г Зе че вић, твр де ћи да је то не при хва тљи во и да би то Ср би ју до ве ло у нера в но п ра в а н по ло ж ај п р е ма о с т а л и м р е п у бл и к а ма. Ар г у мен т а ц и ју да је т а к во ре ше ње не о п ход но зб ог обе з бе ђи в а њ а ра в но п ра внос т и нар однос т и Зе че ви ћ је од ба ц ио на в о де ћ и п ри ме р Ма ке до н и је и по зв а о да с е и у д руг и м р е п у бл и к а ма омо г у ћ и ф ор м и ра њ е ау т о ном н и х је д и н и ца. Док су пред став ни ци ју жне по кра ји не од ба ци ли те зу да се о по кра јинама може разговарати само у Србији, Вој во ђа ни су би ли уме ре ни ји [Димић 2001: ]. Или ја Ра ја чић је за ла га ње Вој во ђа на да се устав ним п р о ме на ма а де к в ат н и је ис т а к не и по ло ж ај ау т о номн и х и зједначав ањ е по к р а ји на и р е п у бл и к а п р а вда о жељ ом Вој в о д и не да сна ж н и је у т и че на по л и т и к у ра з во ја, ка ко у са ве зном т а ко и ре п у бл и чком цент ру. Маћа ш Ке ле мен на гла сио је да с е мо ра на ћ и ме с т о ау т о ном н и х по к ра ји на у фе - де р а л ном си с т е м у, а л и д а односи и змеђу р еп убл ике и пок р ајин а не би т ре ба ло да бу д у ре г у ли са ни савезним Уста вом не го ствар до го во ра у н у тар Ср би је. А он и мо ра ју би т и по т п у н и је р е г у л и с а н и. М и р ко Ча на да но ви ћ је к а о б е сп р ед ме т н у од ба ц ио по т р е бу д и ск у си је о т о ме да л и Вој во д и на же ли да се ис пи ше из со ци ја ли стич ке Ср би је, из ње не сре ди не и су ве ре но - сти и др жав но сти ко ја се њо ме оли ча ва и из ра жа ва и ко ја је у њој га рант о в а н а д а б и с е д е ф и н и с а л а с а м о к а о ф е д е р а л н а ј е д и н и ц а [Политика, ]. По ле м и ке по в о дом ус т а в ног п и т а њ а на с т а в љ е не с у т о ком фе бру а ра г о д и не. И з ус т а в не ко м и си је Ср би је ч у л и с у с е гла с о ви не г о до в а њ а због де ла са држа ја устав них аманд ма на, ко ји су по оцени Драгослава Мар - ко ви ћа и ш л и л и н и јом ч и с т ог ау т о ма т и зма да сву да где се по м и њу ре п у- бл и ке по м и њу и ау т о ном не по к ра ји не [Политика, ]. Као при мер на в е о је од р ед бу ко ја је у с е би с а д р ж а в а ла д и р ек т но у че ш ће по к ра ји на у по с ло ви ма фе де ра ц и је, ш т о је Ма р ко ви ћ ок а ра к т е ри с а о к а о з а д и ра њ е у је д и н с т во Ре п у бл и ке. Ч ла но ви ре п у бл и ч ке ус т а в не ко м и си је, у з од ре ђе не ре зер ве Јо ва на Ђор ђе ви ћа, у на че лу су при хва та ли де фи ни ци ју по кра јина к а о е ле ме на т а фе де ра л и зма, а л и с у и з ра ж а в а л и и б о ја з а н да по је д и не ф ор м у ла ц и је у а ма н д ма н и ма п р е ју д и ц и ра ју р е ше њ а ко ја с у т ек мо ра ла да се осми сле у Уста ву Ср би је. С дру ге стра не, Ко со во и Вој во ди на су п ри х в а т и л и а ма н д ма не у по т п у но с т и. Вој в о ђа н ске с т а в о в е нај че ш ће је бра н ио И л и ја Ра ја ч и ћ, од ба ц у ју ћ и к а о не о сно в а не р е з е р в е да с у у т ек с т у аман д ма на п ре на гла ше на на че ла о од но су Ср би ја и њени х пок рајина, а ли и б о јазн и да н ије об е зб еђена довољна г а ра н ц и ја з а по к ра ји не [ Дневник, ]. Ус т а в н и с т а т ус по к ра ји на био је цен т ра л на т е ма и Тр е ће кон фе р енц ије С а в е з а ко м у н и с т а С р би је, од р ж а не по че т ком м а рт а г од ине.

87 733 Ув од н и ча р Пр е д ра г Ај т и ћ в ећ на с а мом по че т к у кон фе р ен ц и је је у в е зи с по ло ж а јем по к ра ји на к а о с а с т а в ног де ла СР Ср би је и у јед но е ле мен т а ју го сло вен ског фе де ра лизма и њихово афир ми са ње као дру штве но -по - ли тич ких за јед ни ца ис та као: трај не су ком по нен те и прав ци на шег сам о у п р а вн о г и д ем ок р а тс ко г р а зв оја. М а рко Н икез и ћ је н ајав и о д а ћ е с ле де ћ и ко ра к у ра з в о ју по к ра ји н ск и х п ра в а п р ед с т а в љ а т и л и к ви да ц и ја реп у бл и ч к и х на д ле ж но с т и у и з в р ш н и м по сло ви ма, где и х још и ма, док је Нај дан Па шић упо зо рио да се због ди ску си ја ко је се во де у нер во зној ат мос фе ри у јавности може створити погрешан утисак да постоје принц и п и је л на не с ла г а њ а око ау т о но м и ја. У и ме в ој в о ђ а н с к и х ко м у н и с т а, М и р ко Ч а н а д а но в и ћ је у ч е с н и ке кон ф е р е н ц ије ис ц рп но у по з н а о с ис т о ри ја т ом и у з р о ц и м а е ко ном ског заоста ја ња Војводине, које се могло зау ста ви ти ве ћим уче шћем Вој во дине у од л у ч и в а њу о би т н и м п и т а њи ма д ру ш т в е но - еко ном ског си с т е ма и у ок ви ру СР Србије и на н ивоу федерац ије. Наводећ и у п раво т у пот ребу као су шти ну вој во ђан ских амбиција у оквиру уставне реформе, а истовре - ме но с е о св р ћу ћ и на п и т а њ е мо ра ју л и сву да да с е у з р е п у бл и к у по м и њу по кра ји не, Ча на да но вић је из ра зио сво је уве ре ње да ће у Вој во ди ни до - би ти по др шку, пре све га, оно ре ше ње ко је омо гу ћа ва бо ље усло ве за развој, по себ но еко ном ски, а не оно ко је би до не ло ви ше сим бо ла или че шће спо ми ња ње име на по кра ји не, као и да за пи та ња ко ја су мо гла да бу ду ре ше на ре пу блич ким Уста вом у Вој во ди ни не ће би ти зах те ва да се траж и с у пе р г а ра н ц и ја у С а в е зном ус т а ву. Иа ко је ток ди ску си је про те као у до ста мир ном то ну, а За кључ ци Треће кон фе рен ци је од ра жа ва ли дух ком про ми са, да по сто ји озбиљ но не задо в ољ с т в о у пар т и ј ској ор г а н и з а ц и ји Ср би је по к а з а ло с е на с а мом к ра ју. Приликом гла са ња, За кључ ци ни су до би ли по треб ну ве ћи ну, па је из ја шњав а њ е де ле г а т а мо р а ло бит и понов љ ено. Тек т ад а, у м у чној а тмо сф ери, из гла са на је сле де ћа фор м у ла ц и ја: Со ц и ја л и с т и ч ке ау т о ном не по к ра ји не су са став ни део СР Ср би је и би тан еле ме нат ње не по ли тич ке ор га ни за ције, а исто вре ме но и кон ститутивни елеменат југословенског социјалистичког фе де ра лизма. У том својству, покра ји не ак тив но и не по сред но уче - с т ву ју у и з г ра д њи си с т е ма по л и т и ч к и х и д ру ш т ве но - економск и х односа и сно с е од г о в ор но с т з а ра з в ој СР Ср би је и ју г о с ло в ен ске фе де ра ц и је. У п р ед с т о је ћој де ба т и о ус т а в н и м п р о ме на ма и да љ ем ра з в о ју по л и т и ч ког си с т е ма, ко м у н и с т и Ср би је т р е ба је д и н с т в е но да с е б о р е з а с т а в о в е ко ји су у по кра ји на ма усво је ни и да се одлуч но су прот ста вља ју би ро крат ско - -у н и т а ри с т и ч к и м и н а ц ио н ал и с т и чко - с е п а р а т и с т и ч к и м т ен ден ц и ја м а [Политика, ]. Међут и м, усв а ја њ ем За к љу ч а ка Тр е ће кон ф е р ен ц ије н ис у нес т але поделе по пита њу устав них аманд ма на, ка ко оне из ме ђу Ре пу бли ке и по - к ра ји на, та ко н и оне у н у тар ре п у бл и ч ког, од но сно ру ко вод с т ва Вој во д и не. На п ро ш и ре ној сед н и ц и Пред сед н и ш т ва и И з вр ш ног одбора Пок раји нске кон фе рен ци је ССРН Вој во ди не, одр жа ној не по сред но на кон Тре ће кон фе - рен ци је, М и р ко Ча на да но ви ћ у по зо рио је да ау то но ми ја ни је и не т ре ба да бу де реп убл ика, једноставно зато ш то г рађан и Војвод ине и мају реп убл ик у

88 734 со ци ја ли стич ку Ср би ју. Али, ау то но ми ја ни је, ни ти може бити, ни про - вин ци ја у СР Ср би ји и Ју гославији. Понављамо то због евентуалних ауто - но ма ша у Вој во ди ни и цен тра ли ста у Ср би ји, а не за то што ми сли мо да је т о спор но ме ђу ра д н и м љу д и ма и л и не ја сно у оп р е де љ е њу в о де ћ и х д руш т в е но -по л и т и ч к и х сна г а у По к р а ји н и и Ре п у бл иц и. Ч анадановићев а оп аск а о д в е к р ајнос т и и з аз в ал а је р еа кц ију З ор е К рс т онош и ћ, која је ау т ономаш т во г од ине оцен ила к а о по зи т и в но, је р се и з ра жа в а ло као бор ба п ро т и в цен т ра л и зма, п ро т и в јед не кон зе р ва т и в не с т ру је, ко ја је оне мо гу ћа ва ла да до ђе до измена у нашем уста ву на са мо у прав ној осно ви. И дру ги уче сни ци де ба те до та кли су се од но са ре пу бли ке и по краји н а, п а је т ако в ој в о ђ а н ск и ус т а в но -п р а в н и екс пе р т А лекс а нд а р Ф ир а под с е т ио на ч и њ е н и ц у да а фи р ма ц и ја ау т о ном но с т и по к ра ји на и де а ко не истим тем пом, истом бр зи ном, истим ко ра ком, али у су шти ни па рале л но с а а фи р ма ц и јом нови х однос а у југ о с ло в ен ском фе де ра л и зм у, и л и а ко хоћ ет е п р е с в е г а и с а а ф и р м а ц и јом р е п у б л и ке к а о с а мо с т а л ног и конс т и т у т и вног ч л а н а у ју г о с ло в ен ској ф е де р а ц и ји. То је зна чај но ба ш за то што она тре ба и мо же да ски не хи по те ку са то га да ли да љи раз вој ау т о ном но с т и по к ра ји не и л и да љи ра з в ој д р ж а в но с т и р е п у бл и ке, да л и т о н и су к ат ег о рије које се сукобљ авају. А М и рко Тепава ц, д уг ог од иш њи с е к р е т а р П К СК В, је кон с т а т о в а о да р е а л но гле да ју ћ и, по к ра ји на не би мо гла да по стиг не ви ше пу тем га ран ти ја не го до го во ром, спо ра зу ме вањ ем и уд ру ж и в а њ ем св о ји х и н т е р е с а у р е п у бл и ц и и с а р е п у бл и ком. То је ствар ни је и ви ше не го што би мо гло да се по стиг не су пер га ран ци ја ма, или, ка ко је то Мир ко Ча на да но вић ви ше пу та вр ло тач но и сли ко ви то р е к а о: под но ше њ ем св о ји х т р е б о в а њ а на ша л т е ру фе де ра ц и је. Ток и за кључ ци Тре ће кон фе рен ци је ко мен та ри са ни су и у ЦК СКС, на са ве то ва њу с ру ко во диоцима општин ских и ме ђу оп штин ских ко мит е т а, ко ји ма је р е че но да на ша кон фе р ен ц и ја н и је и ма ла по т р е бу да до - ка зу је да су по кра ји не исто риј ска те ко ви на. Она је, про сто, по шла од те чи ње ни це. Била је ве о ма ја сна у то ме да су по кра ји не еле мент фе де ра лизма због чи ње ни це да оне тре ба да бу ду при сут не сву да где се од лу чу је о њи хо вим еко ном ским и укуп ним ин те ре си ма, јер пре у зи ма ју од го вор - но с т, а сно се и по сле д и це пол ит ике економског и у к у пног ра звоја. У ис т о в р е ме, Кон ф е р ен ц и ја је по т в р д и л а д а с у по к р а ји не и нт ег р а лн и де о С Р Ср би је, а да у њој имају пуну економску, политичку и нормативну само - стал ност, да се у утвр ђи ва њу од но са у СР Ср би ји по ла зи од оно га што се з а јед н и ч к и у т в р ђу је к а о фу н к ц и ја Ре п у бл и ке. Не ма н и једног док умент а СКС у ко ме ова л и н и ја п рема пок рајинама н и је и з ра же на. У СК смо и ш л и против сваке по ли ти ке ко ја је тра жи ла ма ње од овог [Политика, ]. Н а кон и н ф ор ма ц и је да с у п р ед с т а в н и ц и Ре п у бл и ке поп ус т ил и и у по т п у но с т и п ри х в а т и л и На ц р т ус т а в н и х а ма н д ма на, од но сно, су о че н и с од луч но шћу свих оста лих у Устав ној ко ми си ји, од у ста ли од сво јих примедби, у београд ској јав но сти се ја вио низ не га тивних коментара (Мих ај ло Ђу ри ћ и д р.). На т о је р е а г о в а о М и р ко Ча на да но ви ћ, кон с т а т у ју ћ и да су по сле Тре ће кон фе рен ци је СКС пи та ња о уре ђе њу Ре пу бли ке и по - ло ж а ју по к ра ји на у њ ој, к а о и у фе де ра ц и ји, по л и т и ч к и п р е ч и ш ће на и

89 735 да су по стиг ну ти је дин стве ни ста во ви. Што не ки још ми сле да би за СР Ср би ју би ло бо ље да ау то но ми је не по сто је, то је њи хо ва ствар, и они не мо гу би ти од ве ћег ути ца ја. Оста је им да се жа ле исто ри ји. До дао бих још: н и т и Ср би ма у Вој во д и н и т ре ба не ко са с т ра не да до да је на ц и о на л н у само све с т, н ит и и ма о снове да се неко брине з а одно с д руг и х нар однос т и и на ро да у Вој во ди ни пре ма је дин ству СР Ср би је, као др жав не и друштве но-по ли тич ке за јед ни це. Ве о ма је зна чај но што су се мла ди љу ди у не к и м од ови х д и ск у си ја ог ра д и л и од св о ји х по је д и н и х у ч и т е љ а. У Војв о д и н и, т а ко ђе, не ма ју ско р о н и к а к в ог у т и ца ја м иш љ ењ а по којима би комп л ик ац и је т ре ба ло сма њи т и т и ме ш т о би се Вој во д и на ве з а ла са мо за фе дерац ију, изјавио је Чанаданови ћ у и н т е р вју у По ли т и ци [Политика, ]. На не ра зу ме в а ње у по глед у новог по ло ж а ја ау т о ном н и х по к ра ји на у к а з а о је, к ра јем ма ја г од ине, и Д ра г и Ст а мен ко ви ћ: На п и т а њи ма по к ра ји на морал и смо се, а мораћемо се још, сукобљават и и обрач унават и са м но г и м не сх ва та њи ма, конзерват ивизмом са еле мен т и ма ве л и ко срп ског хе г е мо н и зма, к а о и са на ц и о на л и с т и ч ко - се па ра т и с т и чк и м т енденц ијама [Политика, ]. С дру ге стра не, ре ак ци је гра ђа на и рад них љу ди у Вој в о д и н и н а п р ед ло же не ус т а в не а м а н д м а не, к а ко с е мо гло ч у т и н а с ед н и ц и П К по св е ће ној ра з в о ју по л и т и ч ког си с т е ма, ма ја г о д и не, би ле су по зи т и в не. На тој седн иц и И л ија Рајач и ћ позвао је да се Војвод ина и ор га ни за ци о но и ка дров ско при пре ми за пре у зи ма ње но вих ин ге ренц и ја ко је ће јој п рипас т и након усв ајањ а а ма н дмана [Арх и в Војв од ине, За пи сник са сед ни це ПК СКВ од ]. Поче т ком ју на г о д и не, п р ед ч ла но ви ма П К наша о с е мат е рија л који је састави ла Ко ми си ја за по ли тич ки си стем СКВ Актуелни идејно - -политич ки проблеми развоја самоуправ ног дру штве но -по ли тич ког си сте - ма у СА П и а к т и в нос т СК В. У ма т е ри ја л у је, из ме ђу ос та лог, ис та к н у т о к а ко са мо с т а лно с т и одг оворно с т СА П Војвод ине у у к у пној ра звојној пол ит иц и з а хт ев а и даљ е ус ав ршав ањ е и уск лађив ањ е њ ене з аконода вне и управ не функ ци је. Много конкретни је су о про ши ре ним пра ви ма Војв о д и не, п р е св е г а на еко ном ском п ла н у, ч ла но ви По к ра ји н ског ко м и т е т а р а з г о в а р а л и д в е не де љ е к асн ије. В ојв ођ а нск и пол ит ич а р у успон у Јон Ср бо ван, у увод ном из ла га њу, под се тио је да су у прет ход не две го ди не еко ном ске фу н к ц и је по к ра ји не о б у х в а т и ле под ру ч је ра с по де ле до хо т к а, наговестивши да ће са де цен тра ли за ци јом еко ном ских функ ци ја фе де рац и је Вој в о д и н а п р е у з е т и од р е ђ е н а п р а в а и о б а в е з е и з о бл а с т и ус ло в а п ри в р е ђи в ањ а, с а подру чја у т иц аја н а с т в а р а њ е до хо т к а, а не с а мо н а њ е г о ву ра с по де л у. Ст о г а је Ср б о в а н сма т ра о да је не опходно и зрад ит и фи з и о но м и ју е ко ном ске пол ит ике По к р а ји не, ко ја ће би т и е фи к а сн а и спо соб на да у окви ру дру штве ног до го ва ра ња у ре пу бли ци и ме ђу ре пуб л и к а м а, о б е з б е д и но р м а л но фу н кц ион ис ањ е јед и нс т в еног т рж иш т а [Aрхив Вој во ди не, фонд 334, За пи сник са са стан ка ПК СКВ од ]. На кон што су кра јем ју на по сла ни ци свих пет ве ћа Скуп шти не Војво ди не јед но гла сно и у це ли ни п ри х ва ти ли п ред лог т реће ск упине савезни х ус т а в н и х а ма н д ма на (ко ји с у г о т о в о по т п у но ра з в ла с т и л и фе де ра ц и ју у

90 736 ко рис т р е п у бл и к а и по к ра ји на), п ри с т у п и ло с е п ри п р е ма ма з а п р о ме н у р е п у бл и ч ког Ус т а в а и по к ра ји н ског Ус т а в ног з а ко на. Пр о ме на нај ви шег п ра в ног а к т а Вој в о д и не би ла је п р ед ви ђе на да с е од ви ја у д в е фа з е: до - но ше њ е а ма н д ма на ко ји би р е г у л и с а о по ло ж ај и фу н к ц и ју По к ра ји н ског и з в р ш ног већ а до к раја г од ине, т е до но ше њ е но вог Ус т а в ног з а ко на то ком го ди не. За почетак године било је најављено и доноше - њ е но в ог р е п у бл и ч ког Ус т а в а. О на с т а в к у ра да на ус т а в н и м п р о ме на ма ра з г о в а ра но је и на з а јед н и ч ком с а с т а н к у С е к р е т а ри ја т а Ц К СКС и П К СКВ, сеп тем бра го ди не. На том са стан ку Ла тин ка Пе ро вић је упо зо ри ла да не тре ба пот це - н и т и мо г ућ но с т о бнов е цент р ал ис т и чк и х и н а ц и о н а л и с т и ч к и х т е з а с а ко ји ма смо с е с р е т а л и и у до с а да ш њ ем ра д у на ус т а в н и м п р о ме на ма. Не тре ба их пот це ни ти из про стог раз ло га што су оне идеј но и по ли тич ки по т и сн у т е, а л и н и с у п р е с т аја ле да по с т о је. И а ко је и з ра зи ла у в е р е њ е да с у од но си и з ме ђу Ре п у бл и к а и по к ра ји на о т и ш л и до в ољ но да ле ко да с е р е ц и д и ви на ц и о на л и зма и цент рал изма на ов ом п и т а њу не мо г у ви ше да с е по ја в е у ме ри ко ја би у г р о ж а в а ла оно ш т о је т е ко ви на де мо к рат ск и х по л и т и ч к и х од но с а и с а мо у п р а в љ а њ а у С р би ји, и п а к н ије желел а д а пот це ни мо гућ ност об но ве тих тен ден ци ја. Као нај е фи ка сни ји пут са влађи ва ња цен тра ли стич ких и националистичких отпора, а уједно и примара н и нт ере с демок ратске оријент ац ије у н ут ар Реп убл ике Србије, навела је ш т о х и т н и је ком п ле т и ра њ е по к ра ји на к а о еко ном ск и х, д ру ш т в е н и х и по ли тич ких це ли на у оним окви ри ма ко је да ју устав ни аманд ма ни. Исто вет но је раз ми шљао и Мар ко Ни ке зић, ко ји је при ме тио да свак а кон з е р в а т и в на т ен ден ц и ја к а кон цен т ра ц и ји у Ре п у бл и ц и, з а п ра в о би ојач ал а т е нде нц ију и зд в ајањ а, одб ојнос т и и ау т о но м а ш т в а, не с а мо у д в е ма ау т о но м и ја ма, не г о и и на че у св а кој ја чој з а јед н и ц и, у к љу ч у ју ћ и и веће гра дове и ре ги о не у Ре пу бли ци. Као не ми новне предвидео је захт е ве: на Ко со ву и у не ра звијен и м опш т и нама Србије да више с т вари буде за јед нич ко, а у Вој во ди ни и Бе о гра ду, да што ма ње ства ри бу де за јед ничко. Сп ре ча ва ње т а к вог ау т ар х и зма, од но сно ре а г о ва њ а јед н и х п р о т и в д ру г и х са став н и х делова Реп убл ике мора ло је, по Н и ке зи ћу, би т и у ж и ж и и н т е р е с о в а њ а нај ви ш и х па р т и ј ск и х ор г а на [Арх и в Вој в о д и не, ф он д 334, За пи сник са са стан ка Се кре та ри ја та ЦК СКС и ПК СКВ од ]. За ра з л и к у од п р е т ход не, ов а фа з а ус т а в не р е ф ор ме п р о т и ца ла је у до с т а м и р н и јем т о н у и у ат мо с фе ри кон с ен з у с а. И з Б е о г ра да је ја в но с т у ве ра в а на к ако је по с т и г н у т ви с ок с т е пен са гла сно с т и у по гле д у но вог дефин и сањ а по ло ж а ја ау т о ном н и х по к ра ји на у ок виру СР Србије и да би сва ко вра ћа ње ди ску си је о том пи та њу на на чел ну рас пра ву би ло по лит и чк и неп рих в атљив о док је и з Нов ог С ад а и зр аж ав ано з адов о љс т в о што су вој во ђан ски зах те ви у ве ли кој ме ри при хва ће ни и што, ка ко се из ра зио Или ја Ра ја чић, по кра ји не ви ше ни су при сут на ли ца у фе де ра цији, не г о ра в но п ра в н и пар т не ри у сви м зби ва њи ма и сви м одл уч ивањима [Политика, ]. Би ло је и ра ди кал ни јих гле ди шта, па је та ко Б о ри во је Пу п и ћ, п ред с т а в љ а ју ћ и к а ра к т е р бу д у ћег Ус т а вног з акона СА П Вој в о д и не, и зјавио да је полож ај наш и х ау т о ном н и х по к р а ји на не ш т о

91 737 спе ц и фи ч но у св е т у, бу д у ћ и да иа ко ф ор ма л но н и с у фе де ра л не је д и н и- це, оне и м а ју с т а т ус ко ји је у н и з у мо ме н а т а и з н а д с т ат ус а ч л ан ице у фе де ра ци ја ма. Пу пић је исто вре ме но из нео сво је на де да ће бу ду ћи раз - в ој ус т а в ног п и т а њ а до в ес т и до т ез е о Србији к а о ф едер ац ији, у којој ау т о ном ије и мају а ко не св е, а оно сиг у рно значајне ц рт е д рж а внос т и [Дневник, ]. А п ри ла г о д и не по с ла н и ц и по к р а ји н ске С к у п ш т и не усв о ји л и су аманд ма не на Устав ни за кон Вој во ди не, а на црт но вог Устав ног за ко - на јул а г од ине. Међут и м, конс т ит ут и вн и а к т који ће пол а г од ине к ас н и је би т и усв оје н нећ е с е з в ат и Ус т а в н и з а кон не г о Ус т а в. В о де ћ и вој во ђан ски устав но -прав ни струч њак Алек сан дар Фи ра је, уо чи усва јањ а в ој в о ђ а н ског Ус т а в а, т у м а ч ио д а п р о ме н а н а з ив а конс т ит ут и вног а к т а с о ц и ја л и с т и ч к и х ау т о ном н и х по к ра ји на не зна ч и н и к а к ву п р о ме н у ус т а в ног по ло ж а ја и по с т о је ћ и х од но с а ко ји с у ус по с т а в љ е н и ус т а в н и м амандманима, већ зна чи са мо при ла го ђа ва ње на зи ва тог основ ног кон стит у т и в ног а к та с т вар ном с та њу [Политика, ]. На кон што је војво ђа н ска Ск у п ш т и на да ла сагласнос т на п редлог е савезног и реп убл и чког Ус т а в а, 28. фебруара г од ине усв ојен је Ус т а в СА П Војв од ине. Тиме је з аок ружен п р оце с ус т а вне реформе, ко ји је су ш т и н ск и био окон ча н већ усв ајањем т ри ск упа а ма н дмана, и који је СА П Вој во д и н и до не о нај ви ш и сте пен ау то но ми је ко ји је ика да има ла. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Ар хив Вој во ди не, фонд 334 По кра јин ски ко ми тет Са ве за ко му ни ста Вој во ди не Ди мић, Љу бо драг (2001). Ис т о р и ја с р п с ке д р ж а в н о с т и С р б и ја у Ј у г о с л а в и ји, Но ви Сад Бе о град: Бе се да. Днев ник ( ). Но ви Сад. Ко н ч а р, Ра н ко и Д и м и т р и је Б о а р о в (2 011). С т е в а н До р о њ с к и о дб р ан а а ут он ом ије Вој в о д и н е, Но ви Сад: Му зеј Вој во ди не. Ни цо вић, Јан ко (2007). Устав ни раз вој Ср би је, Бе о град: Se zam Me di co. Пе т р а но в и ћ, Бр а н ко и Мом ч и ло З е че в и ћ (1987 ). Ј у г о с л о в е н с к и ф е д е р а л и з а м и д е је и ствар ност, Бе о град: Про све та. По л и т и к а ( ). Бе о град. По по вић, Ду шан (2006). Ле т о п и с о Вл а о в и ћ и м а, Но ви Сад: Аген ци ја МИР. Чкре бић, Ду шан (2008). Жи в о т, п о л и т и к а, ко м е н т а р и, Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Устав СРС, Устав САПВ, Устав САПК, са устав ним за ко ни ма за спро во ђе ње Уста ва, Б е о г р а д, Устав СФРЈ са устав ним за ко ном за спро во ђе ње Уста ва СФРЈ, Бе о град, 1974.

92 738 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R VOJ VO DI NA AND THE CON STI TU TION OF 1974 FROM THE PRO VIN CIAL AU TO NOMY TO THE CON STI TU TI O NAL ELE MENT OF THE YUGO SLAV FE DE RA TION by SL O BO DA N BJ E LI CA Uni ver sity of No vi Sad, Fa culty of Phi lo sophy 2 Zo ran Đin đić Stre et, No vi Sad, Ser bia sbje l i c E U n e t. r s SU M M A RY: I n Yu gosl av i a, i n t h e l at e s, t h e r e we r e m a r ke d c o n s t i t u t i o n a l re forms in the in ter nal plan, the goal of which was to esta blish new re la ti ons bet we en the r e pu bl ic s a nd t he fe d e r a l s t a t e a nd, i n p a r t i c u l a r, b e t we e n t he a u t o no mo u s p r o v i n c e s a nd the Re pu blic of Ser bia. Just as the re forms of the fe de ral con sti tu tion to ok pla ce as a sign of a con flict bet we en two con cepts (which we re per so ni fied by Edvard Kar delj and Alek san dar R a n ko v ić), s o d id t he f u t u r e s t a t u s of t he A P (Au t o no mo u s P r o v i n c e) of Voj vo d i n a p r o - vo ke the ex pert po le mics of the pro mi nent of fi ci als. Hi story of Yugo sla via in the se cond half of the 1960s, af ter the ini ti a tion of eco no mic re forms and Bri o ni Ple nary Ses sion, is ch a r a c t e r i z e d by t he r e fo r m a t t e m pt s, wh ich a f fe c t e d t he fe d e r a l i s t ch a r a c t e r of t he s t a t e and led to wards the de cen tra li za tion of the ru ling party. Re vi sion of the fe de ral Con stitu tion fol lo wed, and the re sult was the fa mo us Con sti tu tion of Ac cor ding to the so f a r u n pu bl i s he d a r ch i ve d o c u me n t a t ion a s wel l a s t he p a r t i ci p a nt s memoir e s, we p r es e nt to the pro fes si o nal au di en ce events that ha ve re ma i ned hid den from the pu blic eye for 40 years. KEYWORDS: Аutonomy, Con sti tu tion, Ser bia, Voj vo di na

93 UDC 321.8:929 Lazarević S. UDC (497.11)-523.6/(495 Athos) UDC (=163.41)(495 Athos) DOI: /ZMSDN G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД КНЕЗ И ДЕ СПОТ СТЕ ФАН ЛА ЗА РЕ ВИЋ И МА НА СТИР ВЕ ЛИ КА ЛА ВРА СВЕ ТОГ АТА НА СИ ЈА НА СВЕ ТОЈ ГО РИ Ј Е Л Е Н А ГЛ У Ш А Ц Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т Б е о г р а д К не з а М и х а и л а 36/ I I, Б е о г р а д, С р би ја je le n a98 hot m a i l.c o m СА Ж Е ТА К: С а ч у в а но је пе т по в е љ а з а м а н а с т и р Ве л и к у Л а в ру ко је је из дао Ст е фа н Ла за ре ви ћ. Оне све до че о да ри ва њу се ла, по к ло на, п ри хо да, осло ба ђа њу од да жби на. У ра ду ће би ти об ја шње но ка ко по ли тич ке околно сти деспоту нису дозволиле много могућности у привилеговању мана стир - ск и х ме т о х а у пог р ан и чној о бл ас т и Пе т ру ском к р а ји ш т у. По в л а с т и це с у сма ње не због нео п ход но сти опре ма ња и др жа ња вој ске у стал ној при прав - но сти због кон стант не угрожености граница од османлијских упа да. Ана - л и з ом с а д р ж а ја и ф о р м и р е ле в а н т и х и з в о р а, од но сно к т и т о р ск и х по в е љ а, ов ај ра д ће п р ед с т а ви т и мо т и ве, ус ло ве и а к т и в но с т и п рил иком п рилаг ањ а Ве ли ке Ла вре од стра не вла дар ске ку ће Ла за ре ви ћа 1. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: С в е т а Го р а, В е л и к а Л а в р а, к не з и де с по т С т е ф а н Л а з а р е ви ћ, мо н а х и њ а Је в г е н и ја, по в л а с т и ц а, з а д у ж би н а Мо т и ви ко ји с у в о д и л и к не з а и де спо т а Ст е фа на Ла з а р е ви ћ а да по - м аже ц рк ву, г р ад и нов е х р амов е и ш т ит и м ан ас т и рск а в л ас т ел и нс т в а, бил и су ра з л ич ит и. Бриг а о спас ењу д уше, иск азив ањ е благ очес т ивос т и, за хвал но сти Бо гу, али и сти ца ње кти тор ских пра ва ко је су има ли Не мањи ћ и и з а ш т и т а у глед н и х ма на с т и ра, у не м и р но до ба к ра ја 14. и т о ком п р ви х де це н и ја 15. в е к а, до в е л и да с е на с лед н и к с рп ског п р е с т о ла по с ле г о д и не, у п и ше у р е до в е в е л и к и х с рп ск и х с р ед њ о в е ков н и х к т и т о ра све то гор ских ма на сти ра. Сле дио је ре чи ко је је цар Сте фан Ду шан за писао у оп штој хри со ву љи за Све ту Го ру: да се Све та Го ра са чу ва сло бодна и не под ло жна и не по вре ди ва... [Соловјев Мошин 1936: 33]. У истом 1 Ра д је н ас т а о у о к в ир у и ст р аж ив ањ а н а п р о је к т у М и н и с т а р с т в а п р о с в е т е, н а у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Србије: Средњове ков не срп ске зе мље ( век): по ли тички, при вред ни, дру штве ни и прав ни про це си (ОИ ).

94 740 а к т у цар је на ло ж ио да све т ог ор ск и ме т оси буд у о с лоб ођен и зем љ арине, гра до зи да ни ја, по тра жи ва ња жи та и сто ке и по кло на и свих дру гих да нака др жав них. Еко ном ски и фи нан сиј ски обез бе ђе на манастирска власте - л и н с т в а, до зв о љ а в а ла с у мо на си ма да не о ме т а но по св е т е ж и в о т Б о г у и вре ме про во де у мо ли тви за спа се ње њи хо вих да ро да ва ца. У те шким вре - мен има, у којима је Ст ефа н Л аз ар еви ћ в ла да о, з а и с т а је би ло по т р е б но м но г о в е р е и с т р п љ е њ а з а с у о че њ е с а с т ра ш н и м ис к у ше њи ма ко ја с у с е с т а л но на ме т а ла. Чу в е н и ма на с т и р Ве л и к у Л ав ру о сно в а о је Пр е по до б н и Ат а на си је Атон ски у 10. ве ку. 2 Да ри вао га је цар Сте фан Ду шан го ди не, ка да је х ри с о ву љ ом по т в р д ио с т а р е и да о но ве по с е де и п ривилег ије [ Нов а кови ћ 1912: ; Со ло вјев Мо ш и н 1936: ; Ж и во ји но ви ћ 20 06: 76 77]. Го ди не цар Сте фан Урош по твр дио је дар сво је мај ке Је ле не, при ложе н р ад и од рж ав ањ а помен а ц ару С т еф а н у Д у ш а н у [ Нов а ков и ћ 1912: ; Жи во ји но вић 2006: 87]. Ма на стир је, у ви ше на вра та, да ри вао и кнез Ла зар. Ње го ва пр ва по в е љ а, на с т а ла г о д и не, по т в р ђу је п ри лог мо на х а Д и о н и си ја и њ е г о вог бра т а Ц р е па, односно с ела Му тн ице Горњ е и Пет р е Горњ е, т рг Па ра ћи нов Брод, ко ја су би ла осло бо ђе на од да жби на [Новаковић 1912: 495; Ана ста си је вић 1922, 8 9; Ac tes De La vra IV 1982: ; Мла де новић 2003: 17 21]. За тим, у Ко зни ку го ди не, на мол бу игу ма на Ђе раси ма, к не з Ла з ар и з да је док умен т који м с е о ба в е зу је на г о д и ш њ е да в а њ е 100 ли та ра сре бра [Ac tes De La vra IV, ; Ћир ко вић 1983: ; Мла де но вић 2003: ]. С ле де ћ и к т ит о рск у т р ад иц ију св оји х п р е т ход н и к а, к не з и де спо т Сте фан је на ста вио да при ла же и осло ба ђа по се де све то гор ских ма на стира на т е ри т о ри ји св о је з е м љ е од од р е ђе н и х да ж би на. То ком њ е г о в е в лад а в и н е, о с т а ло је с а ч у в а но п е т по в е љ а ко ји м а је у п у ћ и в а о р а з л и ч и т е при ло ге све то гор ској Ве ли кој Ла ври. Све кти тор ске по ве ље кне за и де - спо т а Ст ефана, и здат е до г од ине, у к ључ ујућ и и Лав рине, донет е су з ајед н и чк и с к њ ег ињ о м М ил иц о м, одн ос н о м он ах ињ о м Је вг ен ијо м и бра том Ву ком [Благојевић 1982а: ]. Пр ви до ку мент Ве ли кој Лаври изда ли су кње ги ња Мили ца и ње ни си но ви Сте фан и Вук [Новаковић 1912: ; Ана ста сије вић 1922: 9 10; Ac tes De La vra IV 1982: ; Мла де но вић 2007: ]. На мол бу и г у ма на Те о фа на, од да ж би на с у о с ло б о ђе на Ла в рина се ла у Пе тру шкој обла сти, од но сно од ма лих и ве ли ких ра бо та: со ћа, у н че, би гљ е, по но с а, о р а њ а, ко п а њ а, же т в е, с е но кос а, г р ађ ењ а к ућ а и гра да [Младеновић 2007: 224; Po po vić 2014: ]. Ме ђу тим, Ла за реви ћи ни су мо гли да при ви ле гу ју се ла по пи та њу да жби на сул та ну Ба јази ту, већ су на ло жи ли да их да ју у скла ду са сво јим мо гућ но сти ма [Младеновић 2007: 224]. Тре ба ис та ћи да се оба ве за пла ћа ња ун че, ко ја је уве де на кра јем 14. ве ка, пр ви пут по ми ње у овој по ве љи [Веселиновић 2 Де т а љ а н п о п и с и з в о р а и л и т е р а т у р е в е з а н и х з а С в е т о г Ат а н а с и ја Ат о н с ко г и м а н а - стир Ве ли ку Ла вру, с пре во дом ти пи ка, до сту пан је у: [Den nis 2000].

95 : 166, 221]. Она се ис пла ћи ва ла два пу та го ди шње, ле ти и зи ми, у св р х у под м и ри в а њ а в ој н и х о ба в е з а [ Б ла г ојеви ћ 1982б: 122]. У к а сн и ји м по ве ља ма за Ла вру, ви де ће се раз гра ни че ње лет ње од зимске унче, одно - сно обавеза да манас т и рск и мет оси морају исп лаћ иват и ле тњи дана к, ш т о је јас а н до к а з о сма њи в а њу по в ла с т и ца ма на с т и р ск и м в ла с т е л и н с т ви ма. Увод ни део по ве ље је го то во исто ве тан као у већ по ме ну тим по ве - ља ма кне за Ла за ра из и го ди не, за тим и дру гим кне же вим п о в ељ ам а : Х ил а нд ар у [ M ik losic h 1858: 195; Д ан ич и ћ 1859: ; Но ва ко вић 1912: ; Ба ри шић 1974: 362; Син дик 1998: 68 69; Мла де но вић 2003: 131] и повељи којом кнез по твр ђу је при ло ге вла сте лина Об ра да Д ра го са љи ћа ц р к ви Све тог Ва ве де ња у се л у Ку кањ. Иста арен га се ко ри сти у два до ку мен та кње ги ње Ми ли це и си но ва ма на сти ру Хилан да ру из [Mi klo sich 1858: ; Но ва ко вић 1912: ; Шу и ца 2004: ; Мла де но вић 2007: ] и [Mi klo sich 1858: ; Но ва ко вић 1912: ; Мла де но вић 2007: ] као и у с ле де ћој Л а в ри ној пов ељи и з г од ине. Н ав еден и а кт и поч ињу р е ч и ма п р о р о к а Да ви да: До ћ и ће сви на р о д и и п р ед Тоб ом, Господе! [Свето Пи смо 1997 (Псал ми 85: 9)]. Ла за ре ви ћи, сле де ћи бо жан ске прор о ке, ч у в а ју ћ и з а по в е с т и и п ри п р е ма ју ћ и с е з а бу д у ћ и ж и в о т, ра до п рих в а т а ју мол б е и г у ма на и бра т и је, ко ји ће и х з а у з в рат по м и њ а т и у св о ји м мо л и т в а ма. Го ди не из ку ће Ла за ре ви ћа усле дио је акт Ве ли кој Ла ври ко ји је тре бао да ис пра ви гре шку, ко ју је не хо ти ми це на пра ви ла мо на хи ња Јевг е н и ја [ Нова кови ћ 1912: ; А нас т асијеви ћ 1922: 10 11; М ладенови ћ 20 07: ]. При л и ком њ еног пок ло њ е њ а сул т а н у Б а ја зи т у у п р о ле ће го ди не [Григорије Цам блак 1989: 120], су сре ли су је све то гор ски прот Је ре ми ја с Ла ври ним ка лу ђе ри ма у ме сту Док со му бли зу Се ра. Мо на хиња је да ла манaстирску зе мљу, ко ја се на ла зи ла у Тр гу, у Па ра ћи но вом Бр о д у, д у хов н и к у Си с о ју, не зна ју ћ и да по с ед п ри па да Ла в ри. У а к т у с у да т е п р е ц и зне ме ђе по с е да, које су омеђил и монах ињин и људ и Ш ишат и Зуб. По ве ља је из да та ав гу ста го ди не у ма на сти ру Жу па њев цу. Тр е ћу по ве љу Ве л и к а Ла в ра добија од де спо т а Ст е фа на г о д и не [Новаковић 1912: ; Ана ста си је вић 1922: 11 13; Ac tes De La vra IV 1982: 189; Мла де но вић 2007: ]. На мол бу игу ма на Ге на ди ја, мило с р ђем и на р е ђе њ ем з а кон ск и м в о ђен, де спо т п ри но си ма л и да р мана с т иру: с ела Ку ри ловo, Вра н ко в о, Ша л у до в а ц и Бу љ а н и [ М ла денови ћ 2007: 239]. Она су осло бо ђе на свих оба ве за, осим оних којe су неопходнe за де спо то ве по тре бе. Слич но, као и се ла у Пе тру шкој обла сти г о д и не, ов а с у о с ло б о ђ е н а с оћ а, ч ув ањ а г р а д а, о р а њ а, ко п а њ а, по в о з а, по но с а, же т в е, ко ше њ а с е на, п ри с е л и це и да н к а [ М ла денови ћ 20 07: 24 0; Po po vić 2014: ]. Уко ли ко не ко од ста нов ни ка ових се ла по бег не, ка лу ђе ри су ду жни да их вра те на зад, чак и ако је про тив но во љи од беглих [Младеновић, 2007: 240]. Игу ман Ге на ди је и оста ли ка лу ђе ри су се обавез а л и да ће јед ном г о д и ш ње да в а т и по мен де спот у к а о к т ит ору, к ако то већ чи не и за бла же ног и увек спо ми ња ног ца ра Ду ша на [Младеновић 2007: 240]. За раз ли ку од прет ход не две по ве ље, ко је има ју исто вет не

96 742 арен ге, увод ни део ак та из го ди не је знат но ду жи и са др жај ни ји. Ов де, по ред Би блиј ских ци та та и по ре ђе ња, на и ла зи мо на не ко ли ко ау то - биог ра фск и х мо т и в а. Ко ри с т е ћ и ц и т а т е и з не п ри ко сно ве ног ау т о ри т е т а, Све тог Пи сма, де спот Стефан образлаже разлоге прилагања, своје по - с т у п ке и по т к р е п љу је по р ек ло своје в лас т и. К ако је она од Б ог а дар ов ана и на сле ђе на од по б о ж н и х и х ри с т о љу би ви х п ре т ход н и к а, де спо т не же л и да бу де л и шен по б о ж но с т и и ч и њ е на до бри х де ла. Го спод је з а по в е д ио Мој си ју да при но си све ти њи вред но сти по пут зла та, сре бра, дра гог ка ме - ња, до нај ма њи х сит ни ца, што су сле ди ли бу д у ћ и по бо ж ни вла да ри [Све то Пи смо 1997 (2. Књи га Мој си је ва 25, 1 3); Мла де но вић 2007: 239]. При лажу ћи, они су се би по ди гли усрд ну ср дач ност и то пло ту и ве ру ду шев ну, ко ја је вред ни ја од сва ког зла та и ка ме ња [Новаковић, 1912: 499; Ана стаси је ви ћ 1922: 13 14; М ла денови ћ 20 07: 239]. На с т а в љ а ју ћ и до бр о ч и н с т ва, деспо т С т е ф а н, у ск л ад у с в р еменом и мо г ућ но с т и м а, о б е з б е ђу је с е би по моћ Пр е св е т е Б о г о р о д и це и Св е т ог Ат а на си ја, од но сно на с ле ђу је в ечно цар ство [Младеновић 2007: 239]. Не ко л и ко г о д и н а к а сн и је, од но сно , де спо т је и з да о но ву по ве љу Ве ли кој Ла ври [Младеновић 2007: ]. Игу ман Те о фан је са св о ји м к а л у ђе ри ма з а т ра ж ио да де спо т з а ме н и с е ла ко ја је да р о в а о го ди не, из раз ло га што су се она на ла зи ла на под руч ју ко је је у том пе риоду би ло стал но угро же но од Осман ли ја [Калић 1982: 88 89]. Ле то пи си све до че да је султан Муса током годи не пу сто шио Кру ше вац, Пе труски крај, Ста лаћ и Ко при јан [Стојановић 1927: 223 (бр. 620)]. Сто га има ња ни су мо гла да при вре ђу ју и за до во ља ва ју по тре бе манастира. Вишегодиш њ е ра з м и ри це и з ме ђу де спо т а и њ е г о в ог бра т а, ко ји с у би л и у ву че н и у бор бе осман лиј ских на след ни ка за пре сто, не га тив но су ути ца ле на ман а с т и рске п ри хо де, п ри ви ле г и је и по в л а с т и це. У т ом пе ри о д у, де спо т С т е ф а н је о б е з б е д ио с е би не ко л и ко а де л ф а т а у Х ил а нд ару, ш т о је још јед но св е до ча н с т в о о не и з в е сн и м в р е ме н и ма у де спо т о ви н и к ра јем п р в е и по че т ком д ру г е де це н и је 15. в е к а [ M i k lo sich 1858: ; Но в а ко ви ћ 1912: ; М л а де но ви ћ 20 07: ]. К ал уђ ерим а Вел ике Л ав р е де спо т н ије д а о но в е по с е де, в е ћ је ис т и м с е л и м а о б но вио по в л а с т и це, односно, о с лоб од ио и х је с оћ а, г р адозидан ија, г р адобљуден ија, пов оз а, по но са и дан ка. Осло бо ђе ни су ових да жби на док год је де спот жив, осим у слу ча ју ну жде. [Младеновић 2007: 254]. По с лед њи а к т и з дат Ве л и кој Л а в ри је у јед но и по с лед њ а с а ч у в а на п ри ло ж н и ч к а по в е љ а де спо т а Ст е фа на. На с т а ла је ја н у а ра г о д и не на де спо т о ву и н иц ијат иву [ Нова кови ћ 1912: ; А нас т асијеви ћ 1922: 14 15; Ac tes De La vra IV 1982: 184; Мла де но вић 2007: ]. Ње на крат ка арен га иден тич на је по ве љи из го ди не, у ко јој се де спот по зи в а на р е ч и ца ра С о ло мо на по п и т а њу по р е к ла в ла с т и [ М ла денови ћ 2007: , 260]. У раз го во ру с игу ма ном Те о фа ном и ка лу ђе ром Доро те јом, де спот је за же лео да ма на стир ор га ни зу је по ме не по сле ње го ве см р т и, по од р е ђе ном по р е тк у. До ист ек а п рве г од иш њице см рт и, брат ија би т ре ба ла да од р ж и ше с т по ме на са по д в а де се т л и т у рг ија. Зат и м, после п р ве го ди шњи це, бу д у ћ и помени би се т ре бали од ржават и једном годишње

97 743 уз при пре му ко љи ва, при лив ка и са бор не тр пе зе, уз одр жа ва ње три литур ги је ме сеч но [Младеновић 2007: 260]. По след њи при лог Ла ври је чинио два сре бр на и по зла ће на свећ ња ка, ко ји су вре де ли 60 ли та ра сре бра и при ход у из но су од 20 ли та ра сре бра го ди шње од ца ри не у Но вом Бр ду [Младеновић 2007: 260]. Но во брд ска ца ри на, по де спо то вој на ред би, преда је се ико но му са срп ских ме то ха, ко ју ће он но си ти у ма на стир на Све ту Го ру. До де ље ни су још и се ло Из вор у Пе тру су, с при хо дом од ми мо ход не ца ри не, з а т и м с е ла Бр н и ца и К в а си че ви ца. Св а с у о с ло б о ђе на од зи м ске ун че, со ћа, ве ли ких и ма лих ра бо та за де спо та, осим у не ко ли ко слу чаје ва. Се ла су има ла оба ве зу да уче ству ју у ра ту, ко ји де спот во ди лич но, да у че с т ву ју у по т е ра ма на ра з б ој н и ке, ок у п љ а ју к ра ји ш к у в ој ск у, к а о и да уче ству ју у зи да њу ис кљу чи во гра да Бе о гра да, уко ли ко то бу де про - п и с а но и з а д ру г е Л а в рине мет охе. Такође, деспо т н ије о с лоб од ио с ела пла ћа ња лет ње ун че [Младеновић 2007: 260]. Пред ви део је мо гућ ност да и з г у би т е ри т о ри ју где с у с е ма на с т и р ск и ме т о си на ла зи л и и л и да не буде у мо гућ но сти да их по вра ти услед про гон ства и смр ти у дру гој зе мљи. Та к в е с и т у ац ије не би д ов ел е д о неи с п у њ а в а њ а Л а в р и н и х о б а в е з а по п и т а њу в р ше њ а по ме на. Ла в ри н и по с е д и ко је је до де л ио к не з и де спо т Ст е фа н на ла зи л и с у се у по гра нич ној ис точ ној обла сти, од но сно у Пе тру ском кра ји шту [Благојевић 1989: 27 45]. Кра ји шта су има ла по себ на за ду же ња ко ја су се односил а н а з а ш т и т у г р а н и це. З а ко н и к ц а р а Д у ш а н а к а ж њ а в а о je он у к р а ји ш к у в л а с т е л у ко ја је до п у с т и л а у па д п љ ач к а ша у з е м љу, од но сно у ко л и ко и м н и је од у з е ла п лен п ри по в рат к у [За кон и к Ст е фа н а Д у ш а н а ц а ра с рп с ког 2004: 177]. Пе тру ски крај је био пуст све до тре нут ка ка да је од ца ра Ду ша на по се де око гра да Пе тру са до био жу пан Ву ко слав. Од т а да па све до пада с рпске деспот овине, Пе т ру ско к ра ји ш т е и ма ће в а ж н у од б р а м б е н у уло г у и по с т а т и јед но од н ај у г р о же н и ји х и н ај не м и р н и ји х под ру ч ја с р пс ке д рж ав е. Жуп а н В уко с л а в и њ е г о в и с и но в и о с т а л и с у у памћен и као вел ик и к т итори. Он је под и гао ц р к ву по све ће н у Бо го ро д и ц и, ко ја је и ма ла св о је в ла с т е л и н с т в о с а ч и њ е но од не ко л и ко с е ла: Ле ш т и је, Му т н ица Доња, Брест ије, Зубарије и Невидово. Жупанови синови су ц р к ву и с е ла з а в е т о в а л и ма на с т и ру Х и ла н да ру. Ме ђу т и м, ус лед не бри г е ма нас т и р ско в ла с т е л и н с т в о је з а п у с т е ло. На мол бу бра ће Д р ж ма на, од но сно мо н а х а Д и о н и си ја и Ц р е п а, по ме н у т и по с ед в р а ћен је Ву ко с л а ви ћ и м а. Из ме ђу и го ди не, вла сте лин Цреп је Ве ли кој Ла ври по кло нио три се ла, ко ја су до та да при па да ла Бо го ро ди чи ном властелинству [Младеновић 2003: 17 21]. Повећање ма те ри јал них оба ве за пре ма др жа ви и сма ње ње при ви ле - г и ја ма на с т и р ск и х ме т о х а, св е до ч и л и с у о т е ш к и м в р е ме н и ма, у ко ји ма је де спот мо рао да бу де спре ман за рат не по хо де у сва ком тре нут ку. Оду зи м а њ е од р е ђ е н и х п ри вилег ија н ије с е десило у једном т р ен у тк у. Н а осно ву де спо то вих по ве ља за Ве ли ку Ла вру, ја сно се ви ди да је тај про цес тра јао го ди на ма и да је био усло вљен тре нут ним ста њем. Исто та ко, пове ћа ње оба ве за је ва жи ло за вла сте лин ства дру гих ма на сти ра. Већ г о д и не, не ко л и ко се ла, ко је је да о ма на с т и ру Х и ла н да ру у з а ме н у з а ше с т

98 744 а дел фа т а, де спо т н и је ослобод ио од п лаћања војн ице и да нка Господс т ва ми [Младеновић 2007: 193]. У по ве љи из го ди не ма на сти ру Ва топе д у, к а да је п ри ло ж ио с ело Коп ри вн иц у Но во брд ском ме т о х у, де спо т г а је о с ло б о д ио уо би ча је н и х ра б о т а, а л и не в ој ске у Ту р ке и на к ра ји ш т у ме то ха Но во брд ско га [La sca ris : 16 17; Мла де но вић 2007: 372]. У ов ом пе ри о д у, к ра ји ш к а с е ла с у би ла п р в а на уда ру о сма н л и ј ске вој ске, ко ја их је че сто пљач ка ла. То је до во ди ло до си ту а ци је да се станов ни штво раз бе жи, а се ла опу сте. У по ве љи из го ди не, по ми њу се љу ди ко ји бе же од пле на Хасановог, од носно од османлијског заробље - ни штва [Младеновић 2007: 240]. Кра ји шко ста нов ни штво је из ових разло га ор га ни зо ва ло по те ре на раз бој ни ке ко ји су их пљач ка ли, од но сно по - т е ч и це. Ст а нов н и ц и Ла ври н и х се ла су мо ра л и да у че с т ву ју у по т е ч и ца ма, по де спо то вој на ред би из го ди не [Младеновић 2007: 260]. * * * Ве л и к а Л а в ра Св е т ог Ат а на си ја је да н је од св е т о г ор ск и х ма на с т и ра ко ји су срп ски вла да ри и вла сте ла бо га то да ри ва ли по се ди ма и ма те рија лн и м доб рим а. М ан ас т и р је св оја доб р а с т иц а о исп уњ ав ањ ем молби и г у мана и монаха, а л и и на и н иц ијат иву самог к т итора. Посед и су, у зависно с т и од си т у а ц и је, ко ју је д и к т и ра ло т р е н у т но с т а њ е у д р ж а ви, би л и п ри ви ле г о в ан и одр еђ ен и м пов л ас т иц ам а. О не с е у к и да ју у мо мен т и ма к а д а је оп а сно с т од О см а нл ија бил а н а ви с о ком н и в оу. С т а нов н и ш т в о ма на с т и р ск и х с е ла је п р е свег а, морало да у чес т вује у војн и м о бавез ама, к а ко ма т е ри ја л но, т а ко и фи зи ч к и. У т а к ви м окол но с т и ма би л и с у о с ло - б о ђе н и он и х ра б о т а ко је су с е д и р ек т но од но си ле на в ладар ев д вор. Кућ а Ла з а ре ви ћ а је и з да ла у к у пно пе т пове љ а у период у од до го ди не. Ве ли ка Ла вра је добила неколико села: Куриловају, Вранково, Шал у до вац, Бу ља не, Из вор, Бр н и ц у и К васи че ви ц у, за т и м јој је вра ће на зе м ља у Тр гу у Па ра ћи но вом Бро ду. Има ла је при ход од ми мо ход не ца ри не у с е л у И з в ор, к а о од ца ри не у Но в ом Бр д у. Ар ен г е по в е љ а од ра ж а в а ју по - бо жност вла дар ске ку ће, же љу да на ста ве тра ди ци ју сво јих хри сто љу бивих пре да ка, као и да се ње ни чла но ви упи шу у ре до ве нај ве ћих кти то ра. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Ана ста си је вић, Дра гу тин (1922). Ста ри ар хив Ла вре Атон ске, Спо ме ник СКА LVI, Сремски Ка р лов ци: Б а р иш и ћ, Ф р ањ о (19 74). О пов ељ ам а к н ез а Л аз а р а и п а т р и ја р х а С п и р и д о н а, Збор ник Ф и л о з о ф с ко г ф а к ул т е т а X I I /1, Бе о град: Бла го је вић, Ми лош (1982а). Са вла дар ство у срп ским зе мља ма по сле смр ти ца ра Уро ша, З б о р н и к р а д о в а Ви з а н т о л о ш ко г и н с т и т у т а 21, Бе о град: Б л а г о је в и ћ, М и лош (1982б ). Вр хов н а в л а с т и д р ж а в н а у п р а в а, у : Ис т о р и ја с р п с ко г н а ро да II, ур. Ј. Ка лић, Бе о град: СКЗ, Бла го је вић, Милош (1989). Крајишта средњовековне Србије, у: Војне Крајине у југослов е н с к и м з е м љ а м а у н о в ом в е к у д о Ка р л о в ач ко г м и р а 1699, Н а у ч н и ск у по ви СА Н У, књи га XLVI II, Оде ље ње исто риј ских на у ка књи га 12, Бе о град:

99 745 В е с е л и но в и ћ, А н д р и ја ( ). Д р ж а в а с р п с к и х д е с п о т а, Б е о г р а д: З а в од з а у џ б е н и ке и н а с т а в н а с р ед с т в а. Гр и г о р и је Ц а м б л а к (1989). К њи ж е в н и р а д у С р б и ји. Прир. Д. Пе тро вић, Бе о град: Просве та и СКЗ. Дан ич и ћ, Ђуро (1859). Три с рп ске хри со ву ље, Гла сникъ Друштва Србске Словесности 11, Б е о г р а д: Ж и во ји но ви ћ, Д ра г и ћ (20 0 6). Ре г е с т а г рч к и х по ве љ а с рп ск и х в ла да ра, Ме шо в и т а гра ђа XXVII, Бе о град: Исто риј ски ин сти тут, За ко ник Сте фа на Ду ша на ца ра срп ског (2004). На но во из дао и об ја снио Сто јан Но вако вић, фо то тип ско из да ње (ур. Р. Ми хаљ чић), Бе о град: Ли ри ка. К а л и ћ, Јо в а н к а (1982). С н а же њ е Де с по т о в и не, у : Ис т о р и ја с р п с ко г н а р о д а I I, Б е о г р а д: СКЗ, Мла де но вић, Алек сан дар (2003). По в е љ е к н е з а Ла з а р а, Бе о град: Чи го ја штам па. Мла де но вић, Алек сан дар (2007). По в е љ е и п и с м а д е с п о т а С т е ф а н а, Б е о г р а д: Ч и г о ја ш т а м п а. Но в а ко в и ћ, С т о ја н (1912). З а ко н с к и с п о м е н и ц и с р п с к и х д р ж а в а с р е д њ е г в е к а, Б е о г р а д: СКА, књ. 5. С в е т о Пис м о ( ). П р ев од Ком ис ије С в ет о г а р х и је р е ј с ко г С и н о д а С П Ц, Б е о г р а д: Све ти ар хи је реј ски си нод СПЦ. Си н д и к, Д у ша н (1998). Срп ска с ред њо ве ков на а к т а у ма на с т и ру Х и ла н да ру, Хи лан дар ск и збор ник 10, Бе о град: Со ло вјев, А лек са н дар и Мо ш и н Вла д и м и р (1936). Грч ке по ве ље с рп ск и х в ла да ра, Збор ник з а и с т о р иј у јез и к и к њи ж е в нос т с рпс ког н арода. Тре ће оде ље ње, књ. VII, Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Ст о ја но ви ћ, Љу б о м и р (1927 ). Ст а р и срп с к и ро до с ло в и и ле т о п и с и, Зб ор н и к з а ис т о ри ју је зик и књи жев ност срп ског на ро да. Пр во оде ље ње, књ. XVI, Бе о град Ср. Ка р ловци: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Шу и ц а, М а р ко (20 0 4). По в е љ а к не з а С т е ф а н а Л а з а р е ви ћ а ко јом с е Х ил а нд ару п рил аже ц р к в а В а в е д е њ а Б о г о р о д и ч и н о г у Иб р у, С т а р и с р п с к и а р х и в, књ. III, Бе о град: Ac tes De La vra IV (1982). P. Le mer le, A. Gu il lou, N. Svro nos, D. Pa pac hryssant hou avec la c ol l a b o r a t io n d e Si m a Ći r ko v ić, Ac tes De La vra IV E t u d e s Hi s t or iq ue s. Act e s S e rb e s c o m p l e m e n t s e t i n d e x. Par P. Le mer le, A. Gu il lou, N. Svro nos, D. Pa pac hryssant hou avec la col la bo ra tion de Si ma Ći r ko vić, Pa ris. De nn is, G eorge (20 0 0). 11 At h. Rule: Rule of Ath an a si os t he At ho n i t e for t he L a v r a mo n a st e r y, in B y z a n t i n e Mon as t i c Fou nd at i o n D oc um e n t s, ed. by J. Tho mas, A. Con stan ti di nes, Was hing ton D.C: Dum bar ton Oaks, pp <ht t p://w w w.do a k s.or g /re so u r ce s /pu bl i ca t i on s /do a k s - on l i ne -pu bl i ca t i on s / by z a n t i ne -mo - n a s t ic -fo u n d a t io n - d o c u m e nt s /t y p 018.p d f ( ). L a s c a r i s, M ic h el ( ). Ac t e s s e rb e s d e Vat op e d i, ex t r a it d e s B y z a n t i n o sl a v i c a 6, Pra gue: Mi klo sich, Franz (1858). Mo n u me n ta S e r bi c a S pe c ta n t ia Hi sto r i a m S e r bi ae, Bo sni ae, Ra g u sii, Vi n d o b o n a e. Po p o v ić, Je le n a (2014). R a d ne i novčane obaveze met oh a svet ogorskog m an ast ir a L av re Svet og At a n a si ja u v r e m e vl a d a v i n e k n e z a i d e s p o t a St e f a n a L a z a r e v i ć a, Svet ra da ( B e o g r a d), XI, 3:

100 746 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R PRIN CE AND DE SPOT STE FAN LA ZA RE VIĆ AND MO NA STERY OF GRE AT LA VRA OF SA INT AT HA NA SI US ON MO UNT AT HOS by JЕLENA GLU ŠAC The In sti tu te of Hi story, 36/II Knez Mi ha i lo Stre et, Bel gra de, Ser bia je le n a98 hot m a i l.c om SUM MARY: Gre at La vra of Sa int At ha na si us is one of the Mo unt At hos mo na steri es richly do na ted by Ser bian ru lers and no ble men with pro per ti es and ma te rial go ods. The mo na stery was ac qu i ring its pro per ti es by com ple ting re qu ests from ab bot and monks, but al so on the ini ti a ti ve of the fo un der him self. De pen ding on the si tu a tion, which was dic ta ted by the cur rent si tu a tion in the co un try, the esta tes we re pri vi le ged to a cer tain ex tent. They we re abo lis hed in mo ments when the dan ger from the Ot to mans was at a high le vel. The po pu la tion of the mo na stery vil la ges pri ma rily had to pa r ti ci pa te in mili tary ser vi ce both ma te ri ally and physi cally. In such cir cum stan ces they we re exempt from tho se work obli ga ti ons di rectly re la ted to the ru ler s pa la ce. Ho u se of La za re vić had is sued a to tal of fi ve char ters in the pe riod from 1394/1395 to Gre at La vra re ce i ved s e ve r a l v i l la ge s: Ku r i lo vo, Vr a nkovo, Šaludova c, Bu lja ne, I z vor, Br n i c a a nd Kva si č e v i c a, then had its pro perty in Trg in Pa ra ći nov Brod. It had re ve nue of tran sit cu stoms in the vil la ge of Iz vor and from cu stoms of fi ce in No vo Br do. In tro duc ti ons of char te rs re flect the pi ety of royal fa mily, de si re to con ti nue the tra di ti ons of the ir god-lo ving an ce stors and to en roll its mem bers in the ranks of the lar gest be ne fac tors. KEYWORDS: Mo unt At hos, prin ce and de spot Ste fan La za re vić, nun Eu ge nia, p r i v i le ge, fo u n d a t io n

101 UDC UDC 172 DOI: /ZMSDN S ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД Д И М ЕН ЗИ Ј Е МО Т И ВА Ц И Ј Е СТ У Д ЕН Т К И ЊА ЗА РО Д И Т Е Љ СТ ВО ЂУ Р ЂА СО Л Е Ш А Г РИ ЈА К У ни вер зи тет у Но вом Са ду, Тех нич ки фа кул тет Ми ха јо Пу пин Ђу р е Ђ а ко в и ћ а б.б., З р е њ а н и н, С р би ја gdjur mail.com АНИ ДА ФА ЗЛА ГИЋ Д р ж а в н и у н и в е р з и т е т у Но в ом П а з а ру Ву ка Ка ра џи ћа б.б., Но ви Па зар, Србија СА ЖЕ ТАК: Циљ овог ис тра жи ва ња је да се утвр ди да ли по сто ји раз ли ка у мо ти ва ци ји за ро ди тељ ство сту дент ки ња с об зи ром на ред ро - ђе њ а. Ист раж и в ањ е је сп р о в едено на п ри г од ном у з ор к у ко ји је ч и н и ло 10 6 с т у ден т к и њ а Д р ж а в ног у н и в е р зи т е т а у Но в ом П а з а ру. У ис т р а ж и в а њу је ко ри ш ће на С к а л а мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о. Ре з ул т а т и с у пок аз ал и да је код с т у ден т к и њ а у н ај в е ћој ме ри и з р а же н а и н с т ру мен т а л н а, а у н ај м а њ ој ме ри нар ци стич ка мо ти ва ци ја за ро ди тељ ство. Ре зул та ти те сти ра ња зна - ч ај н о с т и р а з л и к а у м о т и в а ц и ји з а р о д и т е љ с т в о с о б з и р о м н а р ед р о ђ е њ а с у п о к а з а л и д а је с т а т и с т и чк и з н ач ајн а р а зл ик а у о пш т ој и нс т р ум е н т а л - ној мо т и в а ц и ји з а р о д и т е љ с т в о и з ме ђу п р в о р о ђ е н и х и д ру г о р о ђ е н и х и т о т а к о д а ј е о в а д и м е н з и ј а ј а ч е и з р а ж е н а к од д р у г о р о ђ е н и х и с п ит а н и ц а [t (82) = ; p <.05]. По ка за ло се и да је код д ру г о ро ђе н и х ис п и т а н и ца ја че и з р а же н а же љ а з а де т е т ом у ц и љу по т в р ђи в а њ а с е б е [t (82) = ; p <.05] и т и ме с у с е по т в р д и л и р е з у лт ат и деск ри пт и вне а н ал из е и нс т ру мент а лне м о т и в ац и је з а р о д и т е љ с т в о. Ис т р а ж и в а њ е је п о к а з а л о д а с т у д е н т к и њ е мо ти ва ци ју за ро ди тељ ство у нај ве ћој ме ри сво де на ње ну ин стру мен та - л и з а ц и ју, од но сно д а св о ју жељу з а де т е т ом св о де н а в р ед но с т де це ко ју с а ме до ж и в љ а в а ју. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: м о т и в а ц и ја, р о д и т е љ с т в о, и н с т р у м е н т а л и з а ц и ја, с т у ден т к и њ е Ро ди тељ ство је ва жан део људ ског по на ша ња. Оно пред ста вља улаг ањ е у г е не тске по т ом ке, п р е но с к ул т у р н и х и д ру ш т в ен и х в р ед нос т и на

102 748 с ле де ће г е не ра ц и је, до п ри но си л и ч ном и с о ц и ја л ном ра з в о ју и до бр о бит и. П и т а ње з а ш т о љу д и доносе одл ук у да и мају дет е? п ре тпос т ав љ а да је р о д и т е љ с т в о по на ша њ е у ко јем по је д и на ц (и л и па р) а к т и в но од л у ч у је о то ме и пред у зи ма кон крет не ак ци је [Sam 2001]. Мо ти ва ци ја за ро ди тељ ство ис тра жи ва на је нај че шће кроз два приступа: 1) инстру мен тал ност мо ти ва ци је за ро ди тељство, односно перцип и ра н у в р ед но с т де це од с т ра не по т ен ц и ја л н и х р о д и т е љ а, и 2) о т к ри в а- њ е п р е т е ча з а по ја ву мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о [ L awson ], односно ев о л у ц и о н у д и мен зи ју мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о. И Н СТ РУ М ЕН ТА Л Н А Д И М ЕН ЗИ ЈА МО Т И ВА Ц И Ј Е ЗА РО Д И Т Е Љ СТ ВО Је да н од п р ви х од г о в о ра на п и т а њ е ш т а р о д и т е љи оче к у ју од св о је де це и ко је по т р е б е де ца т р еба да з адов ољ е код р од ит ељ а да о је Раби н [ R a bi n 1965] ко ји је де фи н и са о че т и ри к а т е г о ри је мот ива з а р од ит е љс т во: 1) а л т ру и с т и ч к и мо т и ви ко ји под ра з у ме в а ју ис к р е н у љу ба в п р е ма де ц и и по т р е бу да с е не г у је де т е, 2) фа т а л и с т и ч к и мо т и ви ко ји под ра з у ме в а ју у ве ре ње да је ра ђа ње де це оба ве за чо ве ка, са с та в н и део ж и во та и суд би не св а ке од ра с ле о с о б е, 3) на р ц и с т и ч к и мо т и ви ко ји с е од но с е на и де ју да де те потврђује родитељску репродуктивну способност или социјално -психо ло ш к у а де к в ат но с т, и 4) и н с т ру мен т а л н и мо т и ви ко ји под ра з у ме в а ју да је де т е и н с т ру мен т р о д и т е љу да о с т в а ри од р е ђе не ж и в о т не ц и љ е в е и по т р е б е по п у т по т в р ђи в а њ а с е б е, п р о д у же њ а по р о д и ч не ло зе, оч у в а њ а бра ка, ро до љу бља. При ме ном упит ни ка ко ји је са ста вио с ци љем ис пити ва ња мо тивације за родитељство на студентима једног америчког универ зи те та Ра бин је утвр дио да око 50% ис пи та ни ка на во ди да су основ ни мот иви з а р од ит е љс т в о у м уш к ар аца мот иви нарц ис т и чке п рир оде (на п ри ме р, по в е ћ а њ е у гле д а, док а з м аск ул и но с т и и п лод но с т и), а у же н а фа т а л и с т и ч к и мо т и ви (и н с т и н к т ма т е ри н с т в а, с уд би на) [ R a bi n 1965]. С дру ге стра не, Ка пор -Ста ну ло вић [Ka por-sta nu lo vić 1984] је у ис тра жи вању на адолесцен ти ма, сту ден ти ма и од ра сли ма утвр ди ла да су ал тру и стичк и мо т и ви из ра же н и ји код де во ја ка не го код м ла д и ћа, а л и и да се т е пол не ра з л и ке г у б е код брач н и х пар ов а с децом. На сви м исп ит ан и м у зрас т има му шкар ци су по ка за ли јачу фаталистичку мотивацију, док у инструментал ној и на р ци стич кој ни је би ло зна чај них пол них раз ли ка. На да ље, ау тор - ка је у т вр д и ла да се а л т ру и с т и ч к и мо т и ви на кон а до лесценц ије појачавају, на р ци стич ки с уз ра стом и ис ку ством опа да ју, док се ја чи на фа та ли стичких мо ти ва с уз ра стом зна чај но не ме ња. Те о ри ј ск и ок ви р з а а на л и з у в р ед но с т и ко је з а р о д и т е љ е и ма де т е с у не што ка сни је раз ви ли Џ. Хоф ман и Л. Хоф ман [Hof fman and Hof fman 1978] у ко јем је в р ед но с т де т е т а де фи н и с а на у т е р м и н и ма пси хо ло ш ког з а до в ољ с т в а ко је п ру ж а р о д и т е љи ма. Ау т о ри с у п р е т по с т а ви л и да ме ра у ко јој р о д и т е љи в е ру ју да ће деца з адов о љи т и не к у по т р е бу з а ви си од не ко л и ко фа к т о ра: и н т ен зи т е т а по т р е б е, ме р е у ко јој с е де ца по сма т ра ју као по тен ц и ја л н и из вор задовољења пот ребе и дост у пност а лтернат и вн и х

103 749 из во ра за до во ље ња по тре бе. Они прет по ста вља ју да је за раз у ме ва ње мо - т и ва ци је за ро ди тељ ство ва ж но обез бе ди ти кон цеп т у а л ни ок ви р вред но сти ко је су ускла ђе не с пси хо ло шким по тре ба ма, по ве за не са со ци јал ном сре - ди ном и под ње ним ути ца јем. Сма тра ли су да је мо ти ва ци ју за ро ди тељс т в о мог уће о бјасн ит и к р оз пе т г рупа в аријабл и 1) в р едно с т деце (с т ат ус од ра слог, со ц и ја л н и и ден т и т е т, мо ра лнос т ), 2) а л т е р на т и в не вред но с т и де це (д ру г и на ч и н и за л и ч н у до бро би т по ред де це), 3) т рош кови вредност и де це (ш т а по јед ина ц мора да ж рт вује и л и и зг уби к ако би добио в р едно с т од но сно де т е), 4) п р е п р е ке (фа к т о ри ко ји о т е ж а в а ју р е а л и з а ц и ју в р ед но - с т и к р оз в ла с т и т о де т е), и 5) ола к ш и це (фа к т о ри ко ји ола к ша в а ју р е а л и- за ци ју вред но сти кроз вла сти то де те) [Hof fman and Hof fman 1978]. Утвр ђе но је де вет вред но сних ка рак те ри сти ка ко је де те има за ро дит е љ е у ск ла д у с њи хо ви м и н д и ви д у а л н и м пси хо ло ш к и м по т р е ба ма ко је де т е з а до в о љ а в а. Ис к љу ч ујућ и економ ск у в р ед но с т, в р ед но с т и де т е т а з а р о д и т е љ а с у 1) р а з ви ја њ е пој ма о с е би и до с т и з а њ е б есм р тнос т и (деца до п ри но с е ра з в о ју пој ма о с е би св о ји х р о д и т е љ а р е п р о д у к у ју ћ и њи хо в е осо би не, но се ћи по ро дич но име, уве ре ња и оби ча је), 2) остваривање стат у с а од ра с ле о с о б е и п ри х в а ће ног с о ц и ја л ног и ден т и т е т а ( р о д и т е љ с т в о од р а ж ав а с а гл а сно с т с д ру ш т в е н и м оче к и в а њи м а и т а ко у к а з у је д а је по једи нац до бро при ла го ђен у дру штву и ти ме сти че ста тус од ра сле осо - б е ш т о м у у једно о б е зб еђује п рих в аћен с о ц и ја л н и и ден т и т е т), 3) си м б ол мо ра ла ( р о д и т е љ с т в о је а л т ру и с т и ч но док р о д и т е љи с т а в љ а ју по т р е б е, же ље и и н т е ре се сво је де це исп ред в ла с т и т и х), 4) п ри па д но с т и п ру ж а ње љу ба ви (де ца про мо ви шу ко хе зи ју из ме ђу ро ди те ља јер чи не њи хов зајед н и чк и и нт е рес, у ма њу ју уса м ље нос т ро д и т е ља и п ру жа ју љу ба в сво ји м р о д и т е љи м а), 5) к р еат и вно с т и дос т и гн ућ а ( р од ит ељи добијају о с ећ ај к р еат и в но с т и и до с т и г н у ћ а и з фи зи ч ког с т в а р а њ а дет ет а, глед ајућ и г а ка ко ра сте и раз ви ја се, су о ча ва ју ћи се са свим про бле ми ма и за до вољ - с т ви ма ко ја с е ја в љ а ју п ри по д и з а њу де т е т а), 6 ) с т и ца њ е мо ћ и, у т и ца ја и е фи к а сно с т и (де т е да је р о д и т е љу је д и н с т в е н у п ри л и к у з а ш и р е њ е в е л и- ког у т и ца ја на в ла с т и т и ж и в о т и ж и в о т д ру г и х), 7 ) с т и м у ла ц и ја, но ви на и за ба ва (ка ко де ца ра сту и ме ња ју се, та ко да ју еле ме нат не пред ви ди во - с т и и у збуђ ењ а ж ив от у р од ит ељ а), 8) т а км ичењ е и у глед (к в а нт ит е т и к в а л и т е т де це је п р ед ме т т а к м и че њ а ме ђу р о д и т е љи ма и по т ен ц и ја л н и из вор угле да) [Fri ed man et al., 1994]. Ка сни је су све ка те го ри је све де не на три ди мен зи је вред но сти де те - та 1) еко ном ско-прак тич не (нa при мер, да де те по ма же у ку ћи, да као члан по ро д и це може економск и помоћ и поро д и ц и, да бу де осло на ц у с т а ро с т и), 2) пси хо ло шко -емо ци о нал не (нa при мер, ра дост ро ди тељ ства, за до вољ - с т в о у гле да њу де це к а ко од ра с т а ју, з а ба в но је и ма т и п у н у к у ћу де це), и с о ц и ја л но -но р м а т и в не в р еднос т и (п р од ужењ е пор од и чног и мен а, дет е д о п р инос и с оц ија лном с т ат ус у р од ит е љ а) [Su c kow a n d K l a u s ]. У јед ној ка над ској сту ди ји [Moyser 2005], ис пи та ни ци су на ве ли, као раз - ло ге због че га же ле де те, по тре бу за раз во јем пој ма о се би, по тре бу за п ри па да њ ем, о с т в а ри в а њ е с о ц и ја л ног и ден т и т е т а, с т и м у ла ц и ја, но ви на и за ба ва. На пи та ња у ве зи с при ти ском ко је дру штво на ме ће у ве зи с

104 750 о с т в а ри в а њ ем у р о д и т е љ ској уло зи, ис п и т а н и ц и с у на в е л и и по т р е бу з а форм и ра њем с т ат уса одрасле особе и обез бе ђи ва ње по мо ћ и и си г у р но с т и у с т а ро с т и. У а ме ри ч кој с т у д и ји [ Hof f ma n a nd Hof f ma n 1978] исп ит ан иц и с у по к а з а л и д а је н ај в а ж н и ја по т р е ба ко ју и м де ц а мог у з адов ољит и је по т р е ба з а п ри па д но ш ћу и п ру ж ањ ем љубави, з ат и м пот р еба з а новином и за ба вом, па по тре ба за развојем појма о себи и достизањем бесмртности. ЕВО Л У Ц И О Н А Д И М ЕН ЗИ ЈА МО Т И ВА Ц И Ј Е ЗА РО Д И Т Е Љ СТ ВО Ра ђа ње и од га ја ње де те та је основ но за оп ста нак људ ске вр сте. За то не мо же мо з а не ма ри т и ев о л у ц и о н у д и мен зи ју р о д и т е љ с т в а ко ја де фи н и ше п р е т е че мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о. Ев о л у ц и о на т е о ри ја ис т и че и ис к у- с т во не г е и бри г е о м ла ђој браћ и и с ес т ра ма к а о мо г у ћу по к р е т ач к у си л у ко ја сто ји иза раз во ја же ље да се има вла сти то де те [Cha si o tis et al. 2006]. И по ред број них рас пра ва на те му ево лу ци о не функ ци о нал но сти мо ти вац и је з а р о д и т е љ с т в о ко је ис т и ч у спе ц и фи ч но с т ж и в о т не фа з е од г о в а рају ћег мо ти ва ци о ног си сте ма, још се не узи ма у об зир је дин стве ност осе - ћа ња не ге и бри ге за мла ђе чла но ве по ро ди це [Fle ming et al. 1997; Sto rey et a l ] ш т о мо же би т и мо т и в а ц и о н и си с т ем з а р од ит е љс т в о с т аријег бра та или се стре. Пре ма то ме, же ља да се има де те мо же би ти но ва иде ја, а л и ка ко т о за х т е ва ре п ре зен та ц и ју бу д ућ но с т и, са ма осе тљи вос т на де ц у је део на шег жи во тињ ског на сле ђа. Јед на од основ них ка рак те ри сти ка де - тињ ства је ред ро ђе ња, од но сно ис ку ство ин тер ак ци је с бра ћом и се страма. Не г у ју ће по на ша њ е с т а ри јег де т е т а мо же би т и и з а зв а но с а м и м п рис у с т в ом м ла ђег де т е т а [ Ha r r is 20 05]. По с т о ја њ е м ла ђег бра т а и л и с е с т р е мо же да од ло ж и ре п ро д у к т и в н и ра з вој код жен ск и х осо ба [Cha si o t is 1999; C h asi o t i s et al., 2003; Ho i er 2003] што се мо же ту ма чи ти као адап тив но од ла га ње вла сти тих ди ректних репродук тив них на по ра у ци љу по на шања као за мен ски ро ди тељ или по моћ ник у гне зду за мла ђег бра та или се стру [Belsky 1997]. У ра ду је представљено ис тражива ње ин стру мен та ли за ци је мо тива ци је за ро ди тељ ство сту дент ки ња с об зи ром на ред ро ђе ња као ево луц и о не п р е т е че мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о. М Е ТОД Основ но истраживачко пита ње је да ли по сто ји раз ли ка у мо тива ци ји за ро ди тељ ство код сту дент ки ња с об зи ром на ред ро ђе ња? Ис т ра ж и в а ње је сп р оведено на п риг од ном у зор к у ко ји је ч и н и ло 106 с т у де н т к и њ а Д рж а вног у н ив е рзит ет а у Но в ом П а з а ру. Ис п и т а н и це с у би ле уз ра ста од 19 до 25 го ди на (АС=21,42). Све га 2,4% ис пи та ни ка у браку je и има вла сти то де те. Све сту дент ки ње по ти чу из по ро ди це са дво је или ви ше де це: дво је де це (30%), тро је де це (48%), че тво ро де це (20%), пето ро де це (ис под 2%) и ше сто ро де це (ма ње од 1%). Пре ма бро ју де це у по ро ди ци, број ис пи та ни ка пре ма по зи ци ји ко ја им је у по ро ди ци од ре -

105 ђе на ре дом ро ђе ња је: у по ро д и ца ма с д во је де це би ло је п рворођен и х 48% и д ру г о ро ђе н и х 52%; у по ро д и ца ма с т ро је де це би ло је п рворођен и х 32%, д ру г о р о ђе н и х 48% и т р е ће р о ђе н и х 20%; у по р о д и ца ма с а че т в о р о де це било је п рворођен и х 14%, д ругорођен и х 42%, т рећерођен и х 29% и чет врто де т е 15%; у по р о д и ца ма с пе т о р о де це би ло је 50% т р е ће р о ђе н и х и 50% ис п и т а н и ца је че т в р т о де т е, а јед на ис п и т а н и ца је по т и ца ла и з по р о д и це са ше сто ро де це и она је би ла нај ста ри је де те. У ис тра жи ва њу је ко ри штена Скала мотивације за ро дитељство ( Lacko vić-gr gin i sar. 2002) ко ја се са сто ји од 52 тврд ње ко је се од но се на једн у од че т и ри д и мен зи је мот ивац ије род и т е љ с т ва ко је је де фи н и са о Ра би н [1965]: а л т ру и с т и ч к а мо т и в а ц и ја (12 т в рд њи), фа т а л и с т и ч к а мо т и в а ц и ја (12 тврд њи), нар ци стич ка мо ти ва ци ја (5 тврд њи) и ин стру мен тал на мо тив а ц и ја ко ја с а д р ж и че т и ри фа к т о ра по т в р ђи в а њ е с е б е (9 т в рд њи), п р о - д у же ње по ро д и ч не ло зе (7 т врдњи), оч у ва ње ста би л но ст и бра ка (4 т врд ње) и ро до љу би ва мо ти ва ци ја (3 тврд ње). Ис пи та ник одговара тако што про - це њу је с т е пен свог сла г а ња с по је д и нач ном т врд њом на ска л и Л и ке р т о вог ти па од 5 сте пе ни (од 0 уоп ште се не сла жем, до 4 у пот пу но сти се с ла жем). Ук у па н р е з ул т ат ра ч у на с е к а о јед но с т а в на л и не а р на ком би нац и ја з би ра п р о це на по је д и нач н и х т в рд њи ко је с е од но с е на од г о в а ра ју ћу д и мен зи ју мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о. РЕ ЗУЛ ТА Т И У т а б ел и 1 с у п ри к а з а н и де ск ри п т и в н и р е з у л т а т и исп ит ан иц а н а С к а л и мот ив ац ије з а р од ит е љс т в о који пок азују да најв ећ и бр ој дев ојак а ис к а з у је и н с т ру ме н т а л н у мо т и в а ц и ју з а р о д и т е љ с т в о (АС =73.95) ш т о под ра зу ме ва да је де те ин стру мент ро ди те љу да оства ри од ре ђе не жи вот - не ц и љ е в е и по т р е б е по п у т по т в р ђи в а њ а с е б е (АС=26.83), п р о д у же њ а породич не ло зе (АС=25.9), очу ва ња бра ка (АС=13.66) и ро до љу бља (АС=7.55). Не што ма њи број ис пи та ни ца (АС=53.5) је ис ка за ла алтруистичку мотив а ц и ју з а р о д и т е љ с т в о која подр аз уме в а ис к р е н у љу б а в п р е м а де ц и и по тре бу да се не гу је де те. Та бе ла 1. Де скрип тив ни ре зул та ти на Ска ли мо ти ва ци је за ро ди тељ ство Мо т и в а ц и ја з а р од и т е љ с т в о N AS SD А л т р у и с т и ч к а м о т и в а ц и ја з а р о д и т е љ с т в о ,5 8,72 Ф а т а л и с т и ч к а м о т и в а ц и ја з а р о д и т е љ с т в о ,22 9,54 Н а р ц и с т и ч к а м о т и в а ц и ја з а р о д и т е љ с т в о ,74 4,43 И н с т р у м е н т а л н а м о т и в а ц и ја з а р о д и т е љ с т в о ,95 15,98 По т в р ђ и в а њ е с е б е П р о д у ж а в а њ е л о з е Брак Ро д о љу б љ е ,83 6, ,9 5, ,66 5, ,55 3,34 751

106 752 К а ко би смо да љ е а на л и зи ра л и по да т а к да је нај в е ћ и бр ој ис п и т а н и- ца по к а з а ло и н с т ру мен т а л н у мо т и в а ц и ју з а р о д и т е љ с т в о, у а на л и з у смо у к љу ч и л и р ед р о ђе њ а к а о јед н у од п р е т е ча мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о уоп ште. У та бе ли 2 су при ка за ни де скрип тив ни ре зултати интрументалне мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о на ск а л и з а мо т и в а ц и ју з а р о д и т е љ с т в о с об зи ром на ред ро ђе ња. Та бе ла 2. Де с к р ип т и в н а а н а л и з а и н с т р у м е н т а л н е м о т и в а ц и је и ре д а р о ђ е њ а И н с т р у м е н т а л н а м о т и в а ц и ја з а р о д и т е љ с т в о Ред рођења AS SD П р в о р о ђ е н и 24,62 7,19 Потврђивање се бе Д р у г о р о ђ е н и 28,63 7,04 Тр е ћ е р о ђ е н и 26,17 5,19 Че т в р т о р о ђ е н и 26,8 4,96 П р в о р о ђ е н и 24,85 5,81 П р о д у же њ е п о р о д и ч н е л о з е Д р у г о р о ђ е н и 27,26 5,34 Тр е ћ е р о ђ е н и 25,23 4,86 Че т в р т о р о ђ е н и 22,2 4,32 П р в о р о ђ е н и 12,68 3,72 О ч у в а њ е б р а к а Д р у г о р о ђ е н и 14,81 6,13 Тр е ћ е р о ђ е н и 12,82 3,98 Че т в р т о р о ђ е н и 12,0 5,78 П р в о р о ђ е н и 7,45 3,38 Ро д о љу б љ е Д р у г о р о ђ е н и 7,73 3,52 Тр е ћ е р о ђ е н и 7,88 2,95 Че т в р т о р о ђ е н и 5,4 2,3 Де ск ри п т и в н а а н а л и з а је пок аз а л а д а је у н ајв ећој мери и зр ажен а и н с т ру мен т а л на мо т и в а ц и ја з а р о д и т е љ с т в о код д руг ор ођен и х т е да је код ис п и т а н ица ко је и ма ју по зи ц и ју м ла ђе де це у по ро д и ц и (д ру г о ро ђе не, т р е ће р о ђе не и по зи ц и ју че т в р т ог де т е т а) у нај в е ћој ме ри и з ра же на же љ а за де те том у ци љу по твр ђивања себе и у циљу продужења породичне лозе. Ко ри сте ћи Т-тест, ана ли зи ра ли смо раз ли ке у мо ти ва ци ји за ро дит е љ с т в о с о б зи р ом на р ед р ођењ а исп ит ан ица. Рез улт ат и с у п рик аз ан и у т а б е л и 3. Та бе ла 3. Ре зул та ти Т-те ста Ред рођења t p И н с т р у м е н т а л н а м о т и в а ц и ја з а р о д и т е љ с т в о П р в о р о ђ е н и д р у г о р о ђ е н и -2,446,017 И н с т р у м е н т а л н а м о т и в а ц и ја з а р о д и т е љ с т в о п о т в р ђ и в а њ е с е б е П р в о р о ђ е н и д р у г о р о ђ е н и -2,546,013 Ре зултати те сти ра ња зна чај но сти раз ли ка у мо ти ва ци ји за ро ди тељс т в о с о б з и р ом н а р ед р ођ ењ а с у пок аз а л и д а је с т а т и с т и ч к и з н а ч ај н а р а з л и к а у оп ш т ој и н с т ру мен т а л ној мо т и в а ц и ји з а р од ит е љс т в о и змеђу

107 п р во р о ђе н и х и д ру г о р о ђе н и х и т о т а ко да је ов а д и мен зи ја ја че и з ра же на код д ру г о р о ђе н и х ис п и т а н и ца (t (82) = -2,4 4 6; p <,05). По к а з а ло с е и да је код д ру г о р о ђ е н и х ис п и т а н и ц а ја че и з р а же н а же љ а з а де т е т ом у ц и љу по твр ђи ва ња се бе (t(82)=-2,546; p<,05) и ти ме су се по твр ди ли ре зул та ти де ск ри п т и в не а на л и з е и н с т ру мен т а л не мо т и в а ц и је з а р о д и т е љ с т в о. Д И СК У СИ ЈА И ЗА К ЉУ Ч А К 753 Ис тра жи ва ње је спро ве де но са ци љем да од го во ри на основ но ис траж и в ач ко п и т а ње: Да л и п о с т о ји ра з л и ка у мо т и в а ц и ји з а ро д и т е љ с т в о код сту дент ки ња с об зи ром на ред ро ђе ња? Уз о р а к с у ч и н и л е с т у д е н тк ињ е Д р ж а в ног у н и в е р з и т е т а у Но в ом П а з а ру, у з ра с т а од 19 до 25 г о д и на. Св е ис п и т а н и це по т и ч у и з по р о д и ца са ви ше де це од дво је до ше сто ро де це. Ре зул та ти су по ка за ли да је код ст у дент к и ња у нај ве ћој ме ри из ра же на инструментал на, а у нај ма њој ме ри нар ци стич ка мотивација за родитељс т в о. Пр е м а р е з у л т а т и м а с т уд ије К апо р - С т ан улови ћ [ K ap or- St anulov ić 1984], нар ц и ст и ч ка мо т и вац ија за род итељ ст во на кон а до ле сцен ц и је опа да с уз ра стом и искуством што потврђују и резултати у овом истраживању. И н с т ру мен т а лна мот ив ац ија з а р о д и т е љ с т во под ра зу ме в а же љу з а дете том како би се остварили неки лични животни циљеви и потребе [Rabi n 1965], а ис п и та н и це су по ка за ле да и м је п ри о ри те т пот врда себе, зат и м про ду же ње по ро дич не ло зе, евентуално очу ва ње бра ка и, на кра ју, ро до љубље. По да так о до ми нант но сти ин ст ру мен та л не мо ти вације за родитељство код сту дент ки ња по твр ђу је пси хо ло шко - емо ци о нал ну и социјално -норматив н у димензију вредности које дете има за потенција лне родитеље [Suckow and Kla us 2002] и ко ја се де фи ни ше кроз циљ да се де те том раз ви ја по јам о се би и до с т и же бе см р т нос т (но се ћ и по ро д и ч но и ме, у ве ре ња и оби ча је), да де те до при не се оства ри ва њу ста ту са од ра сле осо бе и при хва ће ног со - ц и ја л ног и ден т и т е та ро д и т е ља ( ро д и т ељ с т во од ра жа ва са гла снос т с д руш т ве н и м оче к и ва њи ма и та ко у ка зу је да је по је д и на ц до бро п ри ла г о ђен у дру штву и ти ме сти че ста тус од ра сле осо бе што му ујед но обез бе ђу је прихва ћен со ци јал ни иден ти тет) и слич но [Hof fman and Hof fman 1978]. Како је мот ивација за родитељст во евол уциона пот реба сваког човека, али и не га и бри га за мла ђу де цу у по ро ди ци, у истраживањe je укљу че на и ва ри ја бла ре да ро ђе ња испитаница као претечу мотивације за родитељство у од ра слом до бу. На и ме, не га и бри га за мла ђег бра та или се стру мо же би т и мо т и ва ц и о н и сис т ем за род ит ељс т во с т аријег брат а и л и сес т ре [Fle ming et al. 1997; Sto rey et al. 2000]. Ре зул та т и по ка зу ју да је код м ла ђе де це из ра же н и ја и н с т ру мен та л на мо ти ва ци ја за ро ди тељ ство и то потврђивање себе и продужење породичне ло зе. Овим се не по твр ђу је иде ја о не зи и бри зи о мла ђој де ци у по ро дици као пре те ча мо ти ва ци је за ро ди тељ ство. Ис пи ти ва ње ста ти стич ке значај но с т и ра з л и ка у д и мен зи ја ма мо т и ва ц и је за ро д и т ељ с т во с об зи ром на ред ро ђе ња је по ка за ло да по с т о ји зна чај на ра з л и ка из ме ђу п р во ро ђе н и х (најс тарији х) и д ру го ро ђе н и х ис п и та н и ца. Д ру го ро ђе не ис п и та н и це и ма ју

108 754 и з ра же н и ју и н с т ру мен т а л н у мо т и в а ц и ју з а р о д и т е љ с т в о. Н и је а на л и зира но да ли су ове ис пи та ни це ста ри ја или мла ђа де ца у по ро ди ци. Ист раж ива ње је по ка за ло да ст у ден т к и ње мо т и ва ц и ју за ро д и тељ ст во у н ајв ећој мери св оде н а њ ен у и нс т руме н т а л и з а ц и ју, од но сно д а св о ју же љу за де тетом сво де на вред ност де це ко ју са ме до живљавају. Према Хофман и Хоф ман [Fri ed man et al. 1994], ц и љ по т в р де с е б е к а о п ри о ри т е т н и ц и љ у мо т и в а ц и ји з а р о д и т е љ с т в о је пси хо ло ш к а по т р е ба з а ра з в о јем и у по т п у њ а в а њ ем пој ма о с е би. Та ко ђе, мо же мо под ис т и ц и љ под в е с т и и по т ре бу з а ос т ва ри ва њем с т а т у са од ра сле и п ри х ва ће не осо бе у д ру ш т ву, с т в а р а њ е п ри х в а тљи в ог с о ц и ја л ног и ден т и т е т а и добијањ е с оц ија лног к а п и т а ла к р оз в ла с т и т о де т е. Та ко је по т в р ђе на и к а на д ск а с т у д и ја у ко - јој су испитаници навели исте разлоге за добијање детета [ Moyser 2005]. Основ на огра ни че ња овог ис тра жи ва ња сво де се на узо рак ко ји су ч и н и л и ис к љу ч и во ис п и та н и ц и жен ског по ла, од ко ји х је са мо 2,4% из јави ло да је у бра ку и да има де те. Из овог сле ди пре по ру ка за да ља ис тражи ва ња да узо рак чи не ис пи та ни ци оба по ла, ис пи та ни ци ко ји су у емо - т и в ној в ези (и л и б р а к у) и ис п и т а н и ц и ко ји н и с у у емот и вној в ези (и л и бра к у) и да с е ис т ра ж и да л и по с т о ји ра з л и к а у мо т и в а ц и ји з а р о д и т е љ - ство с об зи ром на емо тив ни (брач ни) ста тус. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА B e l s k y, J. ( ). Va r i a t i o n i n s u s c e p t i b i l i t y t o e n v i r o n m e n t a l i n f l u e n c e: A n e vo l u t i o n a r y a r g u m e nt. Ps y c h o lo g i c a l In q u i r y, 8: Cha si o tis, A. (1999). Kin d he it u n d Le be n sla uf. Un te r s u c h u n ge n z u r e volut ion ä re n Ps ycho lo g ie der Le bensspan ne [Ch ild hood a nd li fe spa n. St u d i es i n evo lu t i o na r y li fe -spa n psycho log y]. Bern: Hu ber. Cha si o tis, A., Kel ler, H., & Schef fer, D. (2003). Birth or der, age at me nar che, and in ter ge ner a t i o n a l c o n t ex t c o n t i nu it y: A c o m p a r i s o n of fe m a le s o m a t ic d e ve lo p m e nt i n We s t a n d East Ger many. North Ame ri can Jo ur nal of Psycho logy 5: Cha si o tis, A., Ho fer, J. and Cam pos, D. (2006). When do es li king chil dren lead to pa rent hood? Yo u n ge r si bl i n g s, i m pl i c it p r o s o c i a l p o we r m o t i v a t io n, a n d e x pl i c it lo ve fo r c h i l d r e n p r e d ic t p a r e nt h o o d a c r o s s c u l t u r e s. Jo u r n a l o f C u l t u r a l a n d Ev o l u t i o n a r y Ps y c h o lo g y, IV, 2: Fle ming, A. S.; D. Ru ble, H. Kri e ger, P. Y. Wong (1997). Hor mo nal and ex pe ri en ti al co r re lat e s of m a t e r n a l r e s p on si ve ne s s d u r i ng p r eg n a ncy a nd t he pu e r p e r i u m i n hu m a n mot he r s. Ho r m o n e s a n d B e h a v i o r, 31: Fri ed man, D.; М. Hec hter, S. Ka na za wa (1994). A The ory of the Va lue of Chil dren. De mo g raphy, 31: Ha r r is, J. R. (20 05). So cial be h a v i or a nd p e r so n a l it y de ve lop me nt: T he role of exp er ie nce s w it h si blings and with pe ers. In: B. J. El lis and D. F. Bjor klund (eds): Ori gins of the So cial Mind. Evo lu ti o nary Psycho logy and Child De ve lop ment. New York: Gu il ford Press, Hof fman, L.W.; А. Thor nton, J. D. Ma nis (1978). The Va lue of Chil dren to Pa rents in the United Sta tes. Jo u r n a l o f Po p u l a t i o n 1, 2: Ho i er, S. (2003). Fat her ab sen ce and age at me nar che: A test of fo ur evo lu ti o nary mo dels. H u m a n Na t u r e, 14: K a p o r St a nu lo v ić, N. (1985 ). Ps i h o lo g i ja r o d i t e lj s t v a, Be o grad: No lit. Lac ko vić-gr gin, K.; A. Pro ro ko vić, V. Ću be la i Z. Pe ne zić (2002). Zbir k a p si ho lo g ij sk ih sk a la i upit ni ka Sve zak 1. Z a d a r : Fi lo z of s k i f a k u l t e t.

109 755 L aw s on, K. (20 0 4). D evelo pme nt a nd Ps ychomet r ic P r op e rt ie s of t he Perc e pt ion s of Par e nt i ng I n ve n t o r y. The Jo ur nal of Psycho logy, 138, 5: Moyser, M. H. (2005). Why are Ca na di ans Ha ving Chil dren? An In ve sti ga tion of the Va lue At tri bu ted to Chil dren and its Im pact on De mand for Chil dren. Di scus sion Pa per no , Sep tem ber < /so ci o logy/pop stu di es /dp/dp05-16.pdf > Ra bin, A. I. (1965). Mo ti va tion for Pa rent hood, Jo ur nal of Pro jec ti ve Tec hni qu es and Per son a li t y A s s e s s m e n t, 29: Sam, D. L. (2001). Va lue of chil dren: ef fects of glo ba li za tion on fer ti lity be ha vi or and childre a ring prac ti ces in Gha na. Re s e a r c h Re v i e w, 17, 2: Sto rey, A. E.; C. J. Walsh, R. L. Qu in ton and K. E. Wynne-Ed wards (2000). Hor mo nal corr e l a t e s of p a t e r n a l r e s p o n si ve n e s s i n n e w a n d ex p e c t a nt f a t h e r s. Evo lu tion and Hu man B e h a v i o r, 21: Suc kow, J.; D. Kla us (2002). Va lue of Chil dren in Six Cul tu res. P r o c e e d i n g s o f S y m p o s i u m or ga ni zed by the Faculty of Social Studies, Ma saryk Uni ver sity, Sep tem ber OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R YOUNG FE MA LE STU DENTS AND THE MO TI VA TION DI MEN SI ONS FOR PA RENT HOOD by ĐUR ĐA SO LE ŠA GRI JAK Uni ver sity of No vi Sad, Tec hni cal fa culty Mi haj lo Pu pin Đu ra Đa ko vić Stre et, Zre nja nin, Ser bia gdjur dja@g mail.com A N I DA FA Z L A GIĆ Sta te uni ver sity of No vi Pa zar Vuk Ka ra džić Stre et, No vi Pa zar, Ser bia a n v r np.a c.r s SUM MARY: The goal of this pa per is esta blis hing whet her the re is a dif fe ren ce in the mo ti va tion for pa rent hood of the fe ma le stu dents, re gar ding the turn of birth. The re se arch has been do ne on a con ve ni ent sam ple con si sting of 106 fe ma le stu dents at the Sta te uni ver sity of No vi Pa zar. In the re se arch, the pa rent hood Mo ti va tion sca le has been used. The re sults ha ve de mon stra ted that the mo ti va tion for pa rent hood is mostly in strumen tal and le ast nar ci stic with the se stu dents. The re sults of the te sting, sig ni fi can ce and d i f fe r e n c e i n t he mo t i va t ion for p ar e ntho o d r eg a r d i ng t he t u r n of bi r t h h a ve de mon st r a t e d t h a t, s t a t i s t i c a l ly s p e a k i ng, t he r e i s a sig n i f i c a nt d i f fe r e n c e i n ge n e r a l a nd i n s t r u me n t a l mo ti va tion bet we en the first born and the se cond born. Na mely, this di men sion is mo re ex pres sed with the se cond born qu e sti o ne es [t(82)=-2.446; p<.05]. It has al so been demon stra ted that the se cond born qu e sti o ne es ha ve a stron ger de si re for a child in or der to pro ve one self, which even tu ally ascer ta i nes the re sults of the de scrip ti ve analysis of instru men tal mo ti va tion for pa rent hood. The re se arch has shown that the fe ma le stu dents mo s t ly r e d u c e t he mo t i va t io n fo r p a r e nt ho o d t o it s i n s t r u me n t a l i z a t io n a nd t he i r d e si r e to ha ve a child to a va lue of chil dren as they them sel ves per ci e ve it. K E Y WOR DS: mo t i va t io n, p a r e nt ho o d, i n s t r u me n t a l i z a t io n, fe m a le s t u d e nt s

110

111 UDC ( ) UDC :352( ) DOI: /ZMSDN Z ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РАЗ ВОЈ Н Е МО Г У Ћ НО СТ И РУ РА Л Н И Х ПОД РУ Ч ЈА СР БИ Ј Е СТА Н И СЛ А В ЗЕ К И Ћ z e k ic ef.u n s. a c. r s БО ЈА Н М АТ КОВ СК И b o ja n. m a t kov s k ef.u n s. a c. r s Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Еко ном ски фа кул тет у Су бо ти ци, Де парт ман за аграр ну еко но ми ју и агро би знис Се ге дин ски пут 9 11, Су бо ти ца, Ср би ја СА Ж Е ТА К: Ве л и к а р е г и о н а л н а р а зно л и ко с т, еко ном ско з а о с т а ја њ е, н е п о в о љ н е д ем ог р а фс ке т е нд е нц ије, к а о и в е з а н о с т з а п о љ о п р и в р ед н у про из водњу пред ста вља ју главне карактеристике руралних подручја Србије. З а у с т а в љ а њ е д а љ е г д ру ш т в е но - еко ном ског п р о п а д ањ а с ел а мог уће је с а мо о б но в ом е ко ном ск и х к ап ац ит е т а, ш т о је у в ел икој мери о с т в арив о раз во јем не по љо при вред них ак тив но сти. Ди вер зи фи ка ци ја при хо да и акт и в но с т и ру р а л н и х до м а ћ и н с т а в а омо г у ћ и л а би по д и з а њ е к в а л и т е т а ж и- в о т а ру р а л ног с т а нов н и ш т в а, п р е св е г а у по гле д у до хо дов не по зи ц и је, док би и н ф р а с т ру к т у р но у н а п р е ђ е њ е и р а з в ој ус л у ж ног с ек т о р а, у од р е ђ е ној ме ри, био по сле ди ца на ве де ног про це са, али и ја сно фор му ли са не на ци о- н а л не ру р а л не по л и т и ке. Н а в е де н а по л и т и к а у С р би ји т р е б а л а би би т и у л ин ији с е в р оп ск и м мо де лом где с е н а гл а с а к п р е ба ц у је с а с ек т о р ског н а ре ги о нал ни при ступ, а зна чај ну по др шку за оства ре ње по ста вље них циљ е в а п р ед с т а в љ а ће п р е т п ри с т у п н и ф он до ви ЕУ. * К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ру ра л на подру ч ја, ру ра л н и ра з вој, Ср би ја, Ев р оп ск а уни ја, ИПАРД фон до ви По јам ру ра л ног ра з во ја ре ла тив но је нов у еко ном ској теорији, а настао је ус лед по с т о ја њ а ру ра л ног си р о ма ш т в а, у р е ла т и в ном и у а п с о л у т ном * Ра д п р ед с т а в љ а д е о и с т р а ж и в а њ а н а п р о је к т у Од р ж и в а п о љ о п р и в р е д а и р у р а л н и р а з в ој у фу н к ц и ји о с т в а р и в а њ а с т р а т е ш к и х ц и љ е в а Ре п у б л и к а С р б и је у о к в и р у д у н а в с ко г р ег ион а ( I I I ). П р о је к т је фи н а н си р а ло М и н и с т а р с т в о п р о св е т е, н а у ке и т е х но ло ш ког р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је.

112 758 см и сл у. Он је у гла в ном усме рен на по д и за ње к ва л и т е та ж и во та ру ра л ног с тановн иш т ва, ка ко с аспек та њи хо ве до хо дов не по зи ц и је, та ко и у п рав ц у снаб де ве но с т и и н фра с т ру к т у ром и усл у ж н и м к а пац ит ет има. Пол ит ик у ру ра л ног ра з во ја во д и д р жа ва у з у че ш ће ло ка л н и х за јед н и ца и у ва жа ва ње ре ги о нал них спе ци фич но сти, та ко да по зна ва ње ло кал них при ли ка предс та в ља полазн у осно ву за фор м у л и са ње све о бу х ват не ра звојне с т ратег ије. У Ср би ји ру рал но под руч је об у хва та зна ча јан део те ри то рије на којем живи г о т о во по ло ви на по п у ла ц и је. Иа ко је по м но г и м ка ра к т е ри с т и ка ма висо ко хе т е ро г е но под ру ч је, за јед н и ч ка м у је осо би на еко ном ско за о с та ја ње за ур ба ним центрима, тако да се економска ре ви та ли за ци ја ру рал них сре - д ина пос т ав ља ка о једа н од нац иона лн и х ра з вој н и х п ри о ри т е т а. У овом кон тек сту, ди вер зи фи ка ци ја ру рал не еко но ми је у прав цу раз во ја не по љо - при вред них ак тив но сти пред ста вља основ ни ме ха ни зам оства ри ва ња со - ци јал не си гур но сти, ко ја више не може бити везана само за пољопривредн у п ро из вод њу. По ред соп с т ве н и х ка па ц и т е та, Ср би ја ће мо ћ и ко ри с т и т и и фи нан сиј ска сред ства Европ ске уни је на ме ње на ру рал ном раз во ју. О СНОВ Н Е К А РА К Т Е РИ СТ И К Е РУ РА Л Н И Х ПОД РУ Ч ЈА СР БИ Ј Е Р у ра л на под ру ч ја о б у х в а т а ју око 85% по в р ш и не Ре п у бл и ке Ср би је [ Bog d a nov 20 07: 63], на ко јем ж и ви не ш т о п р е ко 40% у к у пне поп улац ије, ш т о је не ш т о ис под т ри м ил иона с т анов н и к а. С де мо г р а ф ског а спек т а, ру ра лна подру ч ја се у к ла па ју у т рен д п ри су т а н у у к у пном с т ановн иш т ву Србије, т рен д сма ње њ а бр о ја с т а нов н и к а. И па к, в а ж но је ис т а ћ и да је ов а тен ден ц и ја изражен ија у сеоск и м подру чји ма 1, где је пад бро ја ста нов ни ка из ме ђу два по пи са из но сио 10,9% или око ста нов ни ка, док је пад укуп не по пулације у истом периоду у Ср би ји из но сио 4,15%. Нај не га тив - није демо графске тенденције јављају се у ре ла тив но си ро ма шни јим подру ч ји ма Ју ж не и Ис т оч не Ср би је [ РЗС, По п ис с т а нов н и ш т в а у РС 2011]. Не по в ољ не де мо г ра ф ске т ен ден ц и је у ру ра л н и м под ру ч ји ма Ср би је по - сле д ица су н иског на т а л и т е т а, а л и и м и г ра ц и ја, т ј. на п у ш т а њ а ру ра л н и х сре ди на и пре ла ска у ур ба не цен тре или од ла ска у ино стран ство. На пуш т а њ е с е ла на с т а је ус лед ог ра н и че н и х мо г ућ но с т и з а з а по с ле њ е, к а ко у с а мој по љ о п ри в р е д и, т а ко и у не по љ о п ри в р ед н и м де лат но с т и ма. О в о је по сле ди ца не а трак тив но сти ру рал них ре ги о на за пред у зе ћа, услед ограни че не ин фра струк ту ре, ре ла тив но не ква ли фи ко ва не рад не сна ге, удаље но сти од тр жи шта и слич но. То све ути че да пред у зе ћа у ру рал ној сред и н и, у по гле д у т р о ш ко в а, бу д у у не по в ољ н и јем полож ају у однос у н а она у ур ба ним под руч ји ма [Ze kić i dr., 2006: 146]. Јед на од глав них ка рак те ри сти ка ру рал них под руч ја у Србији је њихо ва ве ли ка региона лна разноликост, која про ис ти че из при род но-ре су рс них к а р а к т е ри с т и к а, ис т о ри јског и к у лт у рног н а с ле ђ а, ф а к т о р а е ко ном ске 1 На жа лост, у Ср би ји не по сто ји зва нична ста тистичка дефиниција руралних подруч - ја, те се пре ма ме то до ло ги ји по пи са од 1981, 1991, и го ди не ста нов ни штво де ли на град ско и оста ло, ко је, на рав но, под ра зу ме ва ру рал но или се о ско ста нов ни штво.

113 759 р а з ви је но с т и, к а о и не к и х д ру г и х ч и н и л а ц а. Де фи н и с а н и с т а т и с т и ч к и р е г и о н и у Ср би ји на н и в оу НСТЈ 2 2, Вој в о д и на, Б е о г ра д ск и р е г и он, Шума д и ја и За па д на Ср би ја, и Ју ж на и Ис т оч на Ср би ја 3, ре ла т и во до бро одс л и к а в а ју на в е де н у хе т е р о г е но с т, т а ко да ће с е и к а ра к т е ри с т и ке ру ра л- них сре ди на ела бо ри ра ти за ове ре ги о не 4. Пре ма по пи су од го ди не, у се ли ма Војв од ине жи ви око ста нов ни ка, чак 12% ма ње у од но су на го ди ну што чи ни око 40% од укуп не по пу ла ци је Вој во ди не [РЗС, По пис ста нов ни штва у РС 2011]. Овај ре ги он ка рак те ри ше рав ни чар ски пре део с ве о ма ква ли тет ним зе - мљи штем, од но сно по сто је ве о ма по вољ ни агро -еко ло шки усло ви за по - љ оп ри в р ед н у п р о и з в од њу. На и ме, у че ш ће, к а ко пољ оп рив р едног, т ако и обрадивог зе мљи шта је ве о ма ви со ко, а у струк ту ри, релативно интензи в не, по љ о п ри в р ед не п р ои звод њ е дом ин ира рат арс т во и у неш т о мањ ој ме ри сто чар ска про из вод ња. Та ко да, у од но су на дру ге ре ги о не, у Вој води ни је убе дљи во нај ве ћи удео га здин ства ко ја се ба ве ра тар ском про изв од њ ом, а л и и г а је њ ем не п р е ж и в а ра, т ј. сви њ а и ж и ви не [ Ц ви ја но ви ћ и д р., 2014: 29] ш т о не и з не на ђу је, с о б зи р ом на р е с у р но - еко ло ш ке ус ло в е и струк ту ру по љо при вред них га здин ства. С из у зет ком Бе о град ског ре - гиона, Вој водина има најмањи број дома ћин ста ва ко ја по се ду ју по љо прив р ед но г а з д и н с т в о, ш т о г ов ори о в ећој по л а ри з а ц и ји до м а ћ и н с т а в а н а по љ о п ри в р ед н а и не по љ о п ри в р ед н а [ Б ог д а нов и Б аб ови ћ 2014: 34 35]. Ду ал ни ка рак тер по љо привредне производње много је израженији у Војво д и н и у од но су на д ру г е де ло ве Ср би је, као и п ро сеч на ве л и ч и на по се да од г о т о во 11 хек та ра. Ве л и ка га зд и н с т ва су до м и на н т на у ко ри ш ће њу зе - м љи ш т а, па т а ко г а зд и н с т в а од п реко 50 хек т а ра ко ри с т е п ре ко по ло ви не од у к у п ног по љ о п ри в редног зем љиш т а, док је уде о г а зд и н с т в а ма њи х од 2 хек т а ра, и на че в е о ма бр ој н и х, не зна т а н у ов ом см и с л у. Вој в о д и на и ма и н ај в е ћ и уде о з е м љи ш т а у в л асн и ш т ву п р а вн и х л иц а и п р едуз е тн ик а [ Р ЗС, По п ис пољ оп рив р еде у Р С 2012]. Ра з лог је ви с о к а з а с т у п љ е но с т по љо при вред них ком би на та, на ста лих у до ба со ци ја ли стич ке по љо привре де, а л и и ве л и к и х пољоп ривредн и х п ред у зе ћа на ста л и х у но ви је вре ме. С дру ге стра не, по сто ји ве ли ки број ма лих по љо при вред них до ма ћин става, ко ја зе мљи ште да ју у за куп, та ко да се, у све ве ћој ме ри, по ја вљу ју и ре ла т и в но већа, коме рц ија лно усмерена, и нд ивид уа лна г азд и нс т ва. Услед на в е де не с т ру к т у р е по љ о п ри в р ед н и х г а зд и н с т а в а, Вој в о д и на је, с јед не с т ра не, ре г и он с нај ве ћ и м уде лом га зд и н с та ва ко ја п ри ход ос т ва ру ју са мо 2 НСТЈ је номенклатура статистичких територијалних јединица (или често коришће - ни акро ним НУТС пре ма фран цу ском из ра зу) Европ ске уни је. НСТЈ 2 пред ста вља дру ги ни во, ко ји об у хва та под руч ја с бро јем ста нов ни ка од до три ми ли о на, у шта се у к л а п а ј у с в и н а в е д е н и р е г и о н и. 3 Ту је, на ра в но и Ре г и он Ко с о в а и Ме т о х и је, з а ко ји, ме ђу т и м, не по с т о је до с т у п н и по - да ци, та ко да се не ће узе ти у раз ма тра ње. 4 О в а ко де фи н и с а н и с т а т и с т и ч к и р е г и о н и усв о је н и с у г о д и не, к а да је С к у п ш т и на Ре п у б л и ке С р б и је и з м е н и л а р а н и је д о н е т и з а ко н и з г о д и н е, ко ји је п р ед в и ђ а о п о д е л у С р б и је н а с е д а м с т а т и с т и ч к и х р е г и о н а. О в о м и з м е н о м с у З а п а д н и р е г и о н и Це н т р а л н и р е - г и о н с п о ј е н и у Ре г и о н Шу м а д и ј а и З а п а д н а С р б и ј а, а Ис т о ч н и р ег ио н и Ј уж н и р ег ио н у Ре г и о н Ју ж н а и Ис т оч н а С р б и ја. И н а ч е, п о д е л а н а с т а т и с т и ч ке р е г и о н е у р а ђ е н а је у ц и љу уса гла ша ва ња са зе мља ма ЕУ, али и дру гим зе мља ма ко је ко ри сте НСТЈ стан дар де.

114 760 из по љо при вре де, док, с дру ге стра не, има нај ма ње га здин ста ва с до дат - ним из во ром при хо да [Бог да нов и Ба бо вић 2014: 35]. Ово ука зу је на из раже ни ју спе ци ја ли за ци ју по љо при вред них га здин става у смислу оријентац и је са мо на по љо п ри вредн у п роизводњу. И нфраст ру кт ура, као и усл уж н и с ек т о ри с у у Вој в о д и н и ра з ви је н и ји у од но с у на д ру г а под ру ч ја Ср би је, што нарочито до ла зи до из ра жа ја у се о ским сре ди нама. Ово је делимично по с ле д и ца ис т о ри ј ског и к ул т у р ног на с ле ђа, а л и и п ри р од н и х, к а о и не к и х д ру г и х фа к т о ра 5. За Бео град ски регион, који об ух ва та г ра д Бе о г ра д са ши ром око л и ном, мо гло би се ре ћи да је ур ба ни ре ги он с ру рал ном пе ри фе ри јом, тј. број дом аћ и н с т в а која пос ед ују пољ оп рив р ед но г а з д и н с т в о је м а р г и н а л а н. Ру рал ног ста нов ни штва има не што пре ко и чи ни са мо 19% од у к у п ног с т ановн иш т в а. И нт ер ес а н тно је да је ов ај р е г и он је д и н и у ко јем је дош ло до рас та рура лне поп улац ије од г о т о во 7% 6 из ме ђу д ва по след ња по п и с а с т а нов н и ш т в а [ РЗС, По п ис с т а нов н и ш т в а у РС 2011]. Та ко ђе, од сви х рег иона у овом је нај ве ћа за ст у п ље ност по љо п ривредн и х газд и нстава с ви ше г о д и ш њи м к ул т у ра ма и по в р т а р ск и м ус е ви ма [ Ц ви ја но ви ћ и др., 2014: 29], ш т о и м п л и ц и ра да је ру ра л на по љ о п ри в р ед на еко но м и ја у в е - л и кој ме ри под р е ђ е н а пот р еб ам а т рж иш т а г р а дске а гломер ац ије. О в ај р е г и он и ма нај в е ћ и уде о г а зд и н с т а в а з а до дат н и м и з в о р ом п ри хо да в а н по љо при вре де готово половина газдинстава [Богданов и Бабовић 2014: 35], ш т о г ов ори о у т и ц а ју у р ба не с р е д и не н а мо г ућ но с т и д ив е рзифик ац ије ру ра л н и х п ри хо да и с т в а ра њ е мо г ућ но с т и з а по с ле њ а у не по љ о п ри в р едном с ек т о ру. И н фра с т ру к т у ра је на з а до в о љ а в а ју ћем н и в оу, а с е р ви си с у до ступ ни и у ур ба ном цен тру, што је још јед на спе ци фич ног овог ре ги о - на. Еко ном ск а сна г а Б е о г ра да св а к а ко с е п р е л и в а и на окол на под ру ч ја, ш т о и х ч и н и и н т е г ри с а н и м рур а лн и м с р е д и на ма с р а с т ом по п у ла ц и је, к а о и з а по с ленос т и у непољ оп рив р едном с ект ору. Могло би с е р ећ и да с у рур а лн а подру чја Б еог р а дског р ег ион а не т и п и ч н а и д а с е у м но г и м а спек т и ма ра з л и к у ју од ру ра л н и х о бла с т и д ру г и х р е г и о на Ср би је. Ре г и он Шум ад ије и Зап ад не Срб и је п р едс т ав љ а јед ин и р ег ион где је број ру рал ног ста нов ни штва ве ћи од ур ба ног 7. На и ме, удео се о ског станов ни штва у го ди ни би о је око 52% од укуп ног ста нов ни штва, што пред ста вља пад у од но су на прет хо ди по пис, где је овај про це нат из но сио 55%, а смањ ењ е рура лног с т ановн иш т в а јав љ а с е и у а пс ол у тном и зносу [РЗС, По пис ста нов ни штва у РС 2011]. По сле Бе о град ског, у овом ре ги о - ну има нај ви ше га здин става која оствару ју до дат не при хо де из ван по љо - при вре де. Ово не чу ди по што је ово ре ги он с ве ли ким бро јем ли ца ко ја ж и в е на по љ о п ри в р ед ном г а зд и н с т ву, ко је је и на че ма ле п р о с еч не в е л и- ч и не, т ако да је и з ра жен т зв. а г рар н и п ри т и са к, ш т о усло в љ а ва по с т о ја ње 5 Р у р а л н а н ас е љ а, т ј. с е л а у В ојв од ин и с у з б иј ен о г т ип а с р ел ат и вн о в ећ и м б р ој е м ста нов ни ка, што им, по ред ве ћег оп штег ни воа еко ном ског раз во ја, да је мо гућ ност за бо љу снабдеве ност инфраструктурним објектима (путеви, же ле зни ца, те ле ко му ни ка ци је, га со - во ди и слич но), као и сер ви си ма (обра зов не, здрав стве не и дру ге услу ге). 6 Р у р а лн а поп у л а ц и ја у ов ај р е г и он п ри ву че н а је п р в ен с т в е но г р а ви т а ц и о ном сн а г ом Б е о г р а д а, т ј. м о г у ћ н о ш ћу з а п о с л е њ а у н е п о љ о п р и в р ед н и м д е л а т н о с т и м а г л а в н о г г р а д а. 7 И н те ре сан т но је да овај ре г и он, по ред Беог радског, је ди ни бе ле ж и раст у р ба не по п у ла ци је.

115 ме шо ви т и х т и по в а г а зд и н с т в а к а о ус ло в а њи хо в ог еко ном ског оп с т а н к а [Бог да но вић и Ба бо вић 2014]. У од но су на дру ге, у овом ре ги о ну су у већој ме ри з а с т у п љ е на г а зд и н с т в а с а с т о ча р ском п р о и з в од њ ом, а по с е б но она ко ја га је сто ку на ис па ши, тј. го ве да, ов це и ко зе. С дру ге стра не, удео га здин ства ко ја се ба ве ра тар ством, као и уз го јем по вр ћа, ма њи је од свих д р у г и х р е г и о н а [Ц в и ја н о в и ћ и др., 2014: 29]. Ова ква усме ре ност по љоп ри вред н и х г азд и нс т ава једн и м делом је де т е р м и н и са на а г ро - еко ло ш к и м усло ви ма, али и по тре бом по љо при вред ни ка да, на релатив но огра ниче - ним површинама, интензивирају производњу како би осигу рали адекват а н до хо да к з а св о је до ма ћ и н с т в о. С а спек т а т у ри с т и ч к и х по т ен ц и ја ла, овај регион се иден ти фи ку је као нај пер спек тив ни ји. То ме до прино се прир од н и ус ло ви, бл и зи на в е л и к и х у р ба н и х цен т а ра, к а о и р е ла т и в но до бра и н фра с т ру к т у р на по в е з а но с т, т а ко да је ру ра л н и т у ри з а м б о љ е ра з ви јен у од но су на дру ге ру рал не обла сти. Под ру ч је у ко јем с е на ла зи Ре г и он Ис т оч не и Ј у ж не Ср б и је је привред но нај неразвијенији део Србије, с неповољном старосном и образов - ном струк ту ром, а ту суд би ну сва ка ко де ле и ру рал на под руч ја у овој облас т и. Ст о г а и не ч у де не г а т и в не де мо г ра ф ске т ен ден ц и је, п ри с у т не и код у р ба ног, а по с е б но и з ра жене код рура лног с т ановн и ш т в а. Наи ме, и з међу д ва по след ња поп иса из и 2011, год ине, смањење ру ра лне поп улац ије од г о т о в о 19%, би ло је знат но и з ра же н и је у од но с у на д ру г е ру ра л не р е - г и о не, т а ко да је уде о с е о ског с т а нов н и ш т в а опа о ис под по ло ви не и с а да из но си око 48%. По сле Вој во ди не, овај ре ги о на има и нај ве ћи удео га здинс т а в а с п ри хо дом с а мо и з пољ оп рив р е де и нај ма њи уде о г а зд и н с т а в а с до дат н и м и з во р ом п ри хо да [ Б ог да нов и Ба б о ви ћ 2014: 25, 35]. Ре г и он и ма н ај м а њу п р о с еч н у еко номск у в ел ич ин у пољ оп рив р ед н и х г аз д и нс т а в а, која је 42% ис под п р о с е к а з а Ре п у бл и к у Ср би ју. При ме тна је дом инац ија ме шо ви тих га здин ста ва, од којих је нај ве ћи удео ком би но ва них с биљном и сто чар ском про из вод њом, као и га здин ста ва са са мо биљ ном про - из вод њом [ Ц ви ја но ви ћ и др., 2014: 23, 29]. И н фра с т ру к т у р на оп ре м ље нос т и услу жни сек то ри су скр ом ни је раз ви је ни у од но су на дру ге ру рал не сре - ди не. Ту ри стич ки по тен цијали су присут ни у сми слу очу ва ног ет но ам бијен т а и ж и в о т не с р е д и не, к а о и п ри с у с т в а в а ж н и х с а о бра ћ ај н и ца, а л и је н и з а к н и в о њи хо в е ис ко ри ш ће но с т и. Д И ВЕР ЗИ ФИ К А Ц И ЈА А К Т И В НО СТ И И ОБРА ЗОВ Н А СТ РУ К Т У РА У РУ РА Л Н И М ПОД РУ Ч Ј И М А СР БИ Ј Е 761 Д и в е р зи фи к ац ијом а кт и внос т и и п ри хо д а у ру р а л н и м под ру ч ји ма Србије може се дати значајан допринос ру рал ној еко но ми ји. На и ме, удаља ва њем од пољоп ривреде ка сек у ндарн и м и т е р ц и јар н и м де лат но с т и ма, о т в а р а ју с е мог у ћнос т и з апош љ ав ањ а у с е кт орим а в а н пољ оп ри в р е де што доприно си и ра сту про дук тив но сти са ме по љопривреде. На овај нач и н ру ра л не с р е д и не по с т а ју еко ном ск и с а мо с т а л н и је је р с е о б е з б е ђу ју усло ви за ста бил ни ји до хо дак и оних га здин ста ва ко ја су на иви ци ег зис т ен ц и је ба в е ћ и с е с а мо по љ о п ри в р ед ном п р о и з в од њ ом, а ис т о в р е ме но

116 762 се про ши ру је и ди ја па зон услу га ко је су до ступ не руралном становниш т ву. К а да је р еч о еко номској а кт и внос т и г а зд и н с т в а, д и в е р зи фи к а ц и ја се нај че шће де ша ва у окви ру са ме по љо при вре де, у про из вод њи не конв ен ц и о на л н и х по љ о п ри в р ед н и х п р о и з в о да, а л и и до да в а њ ем в р ед но с т и по љ о п ри в р ед н и м п р о и з в о д и ма п у т ем п р е ра де, а по с лед њи х г о д и на, св е ви ше на зна ча ју до би ја и раз вој ру рал ног ту ри зма 8. Оно што се уо ча ва као за ко ни тост ка ко у раз ви је ним земљама Евро - пе, т а ко и у Ср би ји, је с т е да по љ о п ри в р ед на г а зд и н с т в а че ш ће д и в е р зифи к у ју свој до хо да к к р оз а к т и в но с т и њи хо ви х ч ла но в а на по сло ви ма в а н г а з д и н с т в а, не г о д и в е р зи фи к а ц и јом по о сно ву д руг и х п р офит аби лн и х а к т и в но с т и н а г а зд и н с т ву ( п р е ма ). Га зд и н с т в а с д ру г и м п р о фи т а би л н и м а к т и в нос т им а нев ез ан и м з а г а з д и н с т в о ч и не око 43% укуп ног бро ја по ро дич них по љо при вред них га здин ста ва у Ср би ји, имају ма њу ан га жо ва ност у по љо при вре ди у од но су на про сек, као и зна чајно н и ж у п р ос е чн у в ел ич ин у кор иш ћ еног пољ оп р ив р едног з ем љиш т а [Бог да нов и Ба бо вић 2014: 70]. У с т ру кт ури п рихода рура лн и х дома ћ и н с т а в а у Ср би ји до м и н и ра ју при хо ди из рад ног од но са и со ци јал на при ма ња, тј. пен зи је. Ове две кат е г о ри је о б у х в а т а ју п р е ко 2/3 од у к у п н и х п ри хо да, с т ен ден ц и јом ра с т а, нарочи то код пензија (слика 1). Приходи из пољопривреде варирају за - јед но с п ри но си ма, док је на т у ра л на по т ро ш њ а, ко ја п ред с т а ва по т ро ш њу с оп с т ве н и х пољ оп рив р едн и х п р ои звода на самом г азд и нс т ву, р елат и вно с т а би л на. Н и ж и уде о п ри хо да од с т ра не по љ о п ри в р е де по к а з а т е љ је р е - ла т и в но н и же п р о д у к т и в но с т и ов ог с ек т о ра. По сма т ра но по р е г и о н и ма, га здин ства у Вој во ди ни имају релативно већи удео прихода од пољопривре де, а ни жи удео на ту рал не по тро шње. Ово го во ри о ко мер ци јал ној ори јен та ци ји по љо при вред них га здинста ва, тј. њи хо вој усме ре ности ка пољопривреди, тако да је и удео газдинс т а ва с д ру г и м из во ри ма п ри хо да у овом ре г и о н у нај ма њи. У Бе о г ра д ском р е г и о н у р е л ат и в но је в е ћ и уде о п ри хо д а и з р а д ног од но с а, ус лед в е ће могућ но сти запослења, тј. доступности рад них ме ста ко је обез бе ђу је ве - л ик и у рбан и цент ар. Рег ион Шумад ије и Запа дне Србије и ма вис ок н иво н а т у р а л не по т р о ш њ е, ш т о је пос лед иц а уси тњ ене а г р а рне с т ру кт ур е. О в ај р е г и он и м а и н ај в е ћ и уде о г аз д и нс т ав а с д руг и м п р офит аби лн и м а к т и в но с т и ма и т о к а о од г о в ор на ви с о к у а г ра р н у на с е љ е но с т, од но сно п ри к ри ве н у не за по сле ност. Н и зак н и во п ри хо да од по љо п ри вре де у Ју ж ној и Ис точ ној Ср би ји де тер ми нисан је нату рал ним ка рак те ром по љо привред не про из вод ње у овом под руч ју, тј. ни ским ни во ом ко мер ци ја ли заци је по љо при вре де [Бог да нов и Ба бо вић 2014: 59 61]. 8 Р у р а л н и т у р и з а м је з н а ч ај н а ком п о н е н т а и н т е г р а л н о г и од р ж и в о г р у р а л н о г р а з в о ја, као важан фактор у подстицању развоја локалне по љопривредне и непољопривредне делат - но сти ру рал ног под руч ја. Та ко ђе, ру рал ни ту ри зам пред ста вља и по се бан под сти цај за по - ш љ а в ању. У в ел и ко м б р ој у з ем аљ а Е У у с т р ат ег ије р а з в о ја р е г и о н а и р у р а л н и х п од р у ч ја у в р ш т е н је и р у р а л н и т у р и з а м, ко ји п о м а же з а д р ж а в а њу с т а н ов н и ш т в а у м е с т у, с т в а р а ј у ћ и н ов а р а дн а м ес т а и д о п р и н о с е ћ и д р у ш т в е н о - е ко н о м с ко м н а п р е т к у (з а о с т а л и х) п од р у ч ј а [Му хи 2013: 129].

117 763 Сли ка 1. Ст р у к т у р а п р и х о д а р у р а л н и х д о м а ћ и н с т а в а у Ср б и ји [Богданов и Ба бо вић 2014: 59] По да ц и о о бра з о в а њу г о в о р е да ру ра л на под ру ч ја зна чај но з а о с т а ју за у р ба н и м с ре д и на ма, по г о т о во с а спек та ви ш и х н и воа обра зо ва ња, та ко да у про се ку за Ср би ју, ли ца с ви шим и ви со ким обра зо ва њем има чак 5, 5 п у т а ви ше у г ра до ви ма у од но с у на с е ла. Ме ђу т и м, по с е ба н п р о блем руралних средина је релативно високо учешће лица без школе и с непот - п у н и м о снов н и м о бра з о в а њ ем, к а о и л и ца с а з а в р ше ном с а мо о снов ном шко лом, ко јих у се ли ма Ср би је има око 50%. У ур ба ним сре ди на ма овај про цент је знат но ни жи: 23%, с тим, да је са мо 7% ли ца без за вр ше не основ не шко ле. Оче ки ва но, Бе о град ски ре ги он има нај по вољ ни ју образ ов н у с т ру к т у ру, с ле д и В ојв од ин а, д ок је н ај не по в о љ н и ја си т у а ц и ја у ру ра л н и м под ру ч ји ма Ју ж не и Ист очне Србије, где ча к 58% с т ановн иш т ва спа да у ове две ка те го ри је, с тим, да по ло ви на од њих не ма за вр ше но основ но обра зо ва ње (сли ка 2). Не по вољ на обра зов на ст ру к т у ра сва ка ко п ред ста вља јед н у од нај ве ћ и х раз војних ограничења. Другим речима, низак ниво образовања ограничав а мо г ућ но с т д и ве р зи фи к ац ије економск и х а к т и в но с т и, ш т о п р ед с т а в љ а основ н и п ред у слов по бољ ша ња до хо дов не по зи ц и је се о ског ста нов н и ш т ва, од но сно п р о п ул зи в н и јег економског р а з в о ја ру р а л н и х под ру ч ја. По р ед

118 764 т о г а, ов а к в а о бр а з ов на с т ру кт ур а нег ат и вно у т иче и на моде рн из ац ију до ми нант не делатности руралних средина по љо при вре де, у чи јем раз - во ју је зна ње, у нај ши рем сми слу ре чи, нај ва жни ји чи ни лац. Сли ка 2. Струк ту ра ста нов ни штва пре ма обра зов ној спре ми у го ди ни [РЗС, По пис ста нов ни штва у РС у години] ПО Л И Т И К А ПО Д Р Ш К Е РУ РА Л НОМ РАЗ ВО ЈУ У СР БИ ЈИ Те о ри ј ск и по см а т р а но, по л и т и к а ру р а л ног р а з в о ја усмер ен а је н а п ре ва зилажење доходовн и х ра зл ика у одно су на у р ба не с ре д и не, сма ње ње не з а по с ле но с т и и си р о ма ш т в а у с е л и ма, у на п р е ђе њ е к в а л и т е т а ж и в о т а ру р а л не по п у л а ц и је, к а о и еколо ш к у и к у л т у р н у р е ви т а л и з а ц и ју с е л а. По к у ша ји да с е о с т в а ри б о љи т а к у о бла с т и ру ра л не еко но м и је би л и с у еви ден т н и и у пе ри о д у СФРЈ. Међут и м, т а да је по л и т и к а ра з во ја с е о ск и х с р е д и н а би л а усме р е н а г о т о в о ис к љу ч и в о н а с ек т о р пољ оп рив р еде, не у з и м ајућ и у о бз и р спец ифи чнос т и рур а лн и х о б л ас т и, д ок с у ск р омн а фи нан сиј ска сред ства нај че шће би ла усме ра ва на ка др жав ним /дру штве -

119 765 н и м пољ оп рив р едн и м п р ои зв ођ ач им а 9. Д а би с е о б е зб ед ил и с т аби лн и фи н а н си ј ск и и з в о ри з а под с т и ц а њ е р а з в о ја по љ о п ри в р е де и ру р а л н и х под руч ја, го ди не фор ми ран је аграр ни бу џет, као део укуп ног буџе та Ре пу бли ке Ср би је. У струк ту ри аграр ног бу џе та од ње го вог оснива ња пред ви ђе на је по себ на бу џет ска ли ни ја за под сти цај не ме ре на ме - њ е не р е ви т а л и з а ц и ји с е л а. С р ед с т в а ов е н а ме не с у у п р ви м г од ин а м а ч и н и ла ча к 10% у к у п н и х бу џе т ск и х с р ед с т а в а. То ком на р ед н и х г о д и на из нос ових сред ста ва се сма њи вао, док су у го ди ни би ла уки ну та [Bog da nov 2007: 71]. Сли ка 3. Струк ту ра бу џет ске по др шке по љо при вре ди Ср би је по го ди на ма [Ловре 2013: 251] Раз до бље на кон го ди не ка рак те ри шу че сте про ме не у ало кац и ји буџ е тс к и х с р едс т ав а, к а о и н еп ос т ојањ е д уг о р оч н о г п л а н а м ер а а г ра р не и ру ра л не по л и т и ке, ш т о је к р е и ра ло не с т а би л но с т з а п ри ма о це с ред с та ва а г рар ног бу џе та. Дом ина нта н удео у буџе т ској с т ру кт у ри и ма ју 9 О с н и в а њ е Ф о н д а з а р а з в ој н е р а з в и је н и х р е г и о н а СФРЈ г о д и н е п р ед с т а в љ а о је п р в и к ор а к у ус п о с т а в љ а њу п о л и т и к е п о д р ш к е р е г и о н а л н о м, п а с а м и м т и м и р у р а л н о м р а з в о ј у. Ме ђу т и м, н е а д е к в а т а н т р е т м а н с е л а и с е о с ко г с т а н ов н и ш т в а н и је д о в е о д о оч е к и - в а н и х р е з у л т а т а р а з в о ја н е р а з в и је н и х о б л а с т и СФРЈ.

120 766 ди ректна плаћа ња и тр жи шна по др шка (сли ка 3). Од године посте - пе но опа да бр ој ме ра ко ји ма је опе ра ц и о на л и з о в а на по л и т и к а ру ра л ног ра з во ја. Мере на ме ње не ру ра л ном ра з во ју опе ра ц и о нал изовале су се к роз различите про гра ме дру гих ор га ни за ци о них де ло ва Ми ни стар ства по - љо при вре де и за шти те жи вот не сре ди не [Mat kov ski i Kle ut 2014: 8]. К ру п не п р о ме не у по л и т иц и под рш ке по љ о п ри в р е д и и ру р а л ном ра з в о ју под с т а к н у т е с у с т и ца њ ем к а н д и да т у р е з а ч ла н с т в о у ЕУ. За кон о под с т и ца ји ма у по љ о п ри в р е д и и ру ра л ном ра з в о ју (2013), ко ји п ри да је ве ћи зна чај ме ра ма ру рал ног раз во ја, пред ста вља ва жан ко рак у хар мо низа ци ји аграр не и ру рал не политике Србије са За јед нич ком аграр ном по лит и ком ЕУ ( ЗА П ). Пр е ма ов ом з а ко н у, ме р е ру ра л ног ра з в о ја о б у х в а т а ју: и н ве с т иц ије у по љо п ри вре д и за у на п ре ђе ње кон к у рен тнос т и и дос т изање квалитета ; одржив рурални развој; унапређење руралне економије; прип ре ма сп ро во ђе ња ло ка л ни х ст ра те г и ја ру ра л ног ра з воја [М ПШВ РС 2013]. У ци љу по ве ћа ња кон ку рент но сти по љо при вред них газдинстава и предуз е ћ а з а п р е р а д у по љ о п рив р едн и х п р ои з в о д а и з д в а ја ју с е с р ед с т в а ко ја омо г ућ ав ају и нв ес т иц ион у под рш к у пољ оп р ив р едној и п р ех р а мб еној п р о и з в од њи, р а д и до с т и з а њ а ви ш и х н и в о а к в а л и т е т а п р о и з в о д а. Уде о ових ме ра у укуп ним сред стви ма за ру рал ни раз вој је до ми нан тан, при че му је у го ди ни био пре ко 80% од укуп них сред ста ва усме ре них на ру рал ни раз вој, док њи хов удео у укуп ном аграр ном бу џе ту не пре ла зи 3% [МПЗЖС РС 2014]. Тре ћа гру па ме ра ру рал ног раз во ја пред ста вља ју ме ре за ја ча ње еко но м и је по љо п ри вред н и х га зд и н с та ва, к роз д и ве р зи фик а ц и ју а к т и в но с т и и ра з вој ру ра л н и х не по љо п ри вредн и х а кт и внос т и к а о ш т о су с е о ск и т у ри з а м, с т а ри и т ра д и ц и о на л н и з а на т и, до ма ћ а ра д и но с т и сл. Ра з вој ови х а к т и в но с т и зна чај но у т и че на ра з вој ру ра л н и х под ру ч ја к роз м улт ифу н к ц и о на л н и ра з вој по љо п ри вре де, с об зиром на то да и даље по сто ји ве ли ка за ви сност ру рал них обла сти од по љо при вре де, по што друг е и н д у с т ри ј ске г ра не и т е р ц и ја р н и с ек т ор н и с у у до в ољ ној ме ри з а с т у- пљени на сели ма Србије. У условима неза по сле но сти, ни ских и не ре дов - них при ма ња, оте жа не про да је и/или на пла те и слич но, оче ку је се да ће с е о ск а до ма ћ и н с т в а с ме шо ви т и м и з в о ри ма п ри хо да би т и у п р ед но с т и у од но су на тзв. чи сто по љо привредна домаћин ства [Бо кић и Чи кић 2014: 245]. Аде кват но ре ше ње про блема ру ралних под руч ја прет по ста вља про - ме ну приступа, од но сно пре ме шта ње на гла ска од секторског ка регио - на лном, од носно усв ајањ е и нт ег ра лног п рис т упа. О в ак а в п рис т у п знач и ува жа ва ње спе ци фич но сти ру рал них обла сти фор му ли са њем флек сиби л не по л и т ике која може д а с е п рил аг ођав а п р облем им а о с об ен и м з а по је д и не ру ра л не о бла с т и. То под ра з у ме в а у к љу ч и в а њ е ор г а на ло к а л не за јед н и це у п ро цес до но шења одл ука, у з ра з вој и н фра ст ру к т у р не по д р ш ке у сми слу из град ње ка па ци те та у ло кал ној за јед ни ци, под сти ца ње удруж и в а њ а по љ о п р ив р едн ик а, јач ањ е с ав ет од а вне фу н кц ије, о б е зб еђ ењ е б о љ е и н ф ор м и с а но с т и ја в но с т и, к а о и по д р ш ке ра з в о ју и н ф ор ма ц и о н и х сис т ема [ Đek ić i dr., 2011: 55]. Сп р о в о ђе њ е ло к а л н и х с т рат ег ија ра зв оја омо гу ћи ће ис ко ри шћа ва ње ком па ра тив них пред но сти ру рал них под ручја, где би се на дужи рок по бољ ша ли по тен ци ја ли ло кал них сре ди на. У

121 ск ла д у с т и м, ре а л и зо ва н је п ро јек т Мре жа за по д р ш к у ру ра л ном ра з во ју под ок ри љ ем М и н и с т а р с т в а по љ о п ри в р е де и з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не, р а д и и з г р а д њ е си с т е ма по д р ш ке ру р а л ном р а з в о ју у ц иљу поб ољшањ а мо гућ но сти ло кал них за јед ни ца, ма лих до ма ћин ста ва, за на тли ја и пре - ра ђи в а ча у ру ра л н и м под ру ч ји ма. Пр о це с п ри к љу ч и в а њ а ЕУ з а Ср би ју п р ед с т а в љ а и з аз ов к р еи р ањ а и н с т ру ме на т а ко ји ма ће се, с јед не с т ра не, за ш т и т и т и домаћа п роизводња, а с д ру г е с т ра не у т и ца т и на кон к у р ен т но с т на ме ђу на р од ном т р ж и ш т у по љ о п ри в р ед но -п р е х р а мб ен и х п р ои з в о д а. К а д а је у п и т а њу по л и т и к а ру рал ног раз во ја нео п ход но је и уса гла си ти ве ли ки број ин сти ту ци ја на ре ги о нал ном и ло кал ном ни воу ка ко би де ло ва ле као јединствен вертикалн и си с т ем. Ге не ра л но, п р о г ра м и ру ра л ног ра з во ја су до бр о кон ц и п и ра н и и о с ла њ а ју с е на ра з в ој не ф он до ве, ко ји под с т и ч у и н ве с т и ц и је у ру ра л на и не ра з ви је на под ру ч ја. Не ма спо ра да ула г а њ а ови х ф ондов а доп риноси к ре и ра њу и ра з во ју ру ра л ног фи на н сиј ског т р ж и ш та п ре ко ко јег се а к т и- ви ра ју по љо при вред ни и ру рал ни по тен ци ја ли [Ло вре 2013: 260]. IPARD ФОН ДО ВИ КАО ЕЛЕ МЕНТ РАЗ ВО ЈА РУ РА Л Н И Х ПОД РУ Ч ЈА СР БИ Ј Е 767 К а ко п рис т у п а њ е С р би је Ев р опској у н и ји п р ед с т а в љ а с т р а т е ш к и циљ, из град ња ком пле ментарне рурал не политике с европском представ ља основ н и и м пе ра т и в на ц и о на л не по л и т и ке. Кон цеп т ру ра л ног ра з во ја Европске у н и је, од но сно д ру г и ст уб За јед н и ч ке а г рар не по л и т и ке (ЗА П ), п р ед с т а в љ а па ра д и г м у мо де р н и з а ц и је ко ја је у не ко л и ко по с лед њи х де - це н и ја 20. век а до м и н и ра ла ра з во јем по љо п ри вре де [Ze k ić i dr., 2006: 141]. По ли тика руралног развоја Европске уни је на ста ла је из аграр не по лит и ке и по л и т и ке и н т е г ра л ног р е г и о на л ног ра з в о ја, а зна чај н и ко ра ц и к а ус по с т а в љ а њу ов е по л и т и ке на ч и њ е н и с у т зв. Мек ше ри је в ом р е ф ор мом и Аген дом 2000, као и но вим ре фор ма ма ЗАП-а из пр ве де це ни је 21. ве ка. Уво ђење новог с т у ба у ЗА П под ра зу ме ва и ве ћ и а к цен т на овој пол ит иц и, а са мим тим и тран сфер сред ста ва ди рект ног суб вен ци о ни са ња по љо прив р ед н и х п р о и з в о ђа ча на с ек т о р е у фу н к ц и ји ру ра л ног ра з в о ја и з а ш т и т е ж и в о тне с р е д и не. Но ви м бу џе т ск и м ок ви р ом ЕУ з а пе ри од г о д и не да т а је до дат на сло б о да д р ж а в а ма ч ла н и ца ма и /и л и р е г и о н и ма да из ра де ви ше го ди шње пла но ве ру рал ног раз во ја ко ји ма де фи ни шу сопствене приори те те, а про ценат укуп них сред ста ва на ме њен ру рал ном разво ју н и је фи к си ра н, већ се с ред с т ва мо г у т ра н сфе ри сат и између појед ин и х сег ме на та по др шке у из но су до 15%. Ова мо гућ ност ће сва кој зе мљи члани ци Европ ске уни је да ти сло бо ду да де фи ни ше мере којима ће остварити соп стве не ци ље ве [Ze kić i Mat kov ski 2014: 1105]. К а ко је ЗА П и з у з е т но ком п лек сна по л и т и к а, ЕУ з е м љ а ма к а н д и датима и потенцијалним кандидатима пружа подршку у процесу хармониз а ц и је а г рар не и ру ра л не пол ит ике, к а о и у и м п ле мен т а ц и ји ле г и сла т и ве уни је у окви ру ЗАП-а, кроз ин стру мент прет при ступ не по мо ћи IPA (Inst r u me nt for P r e -Ac c e s sion A s si st a n c e). Пе т а ком по нен т а п р е т п ри с т у п не

122 768 по мо ћи IPARD (In stru ment for Pre-Ac ces sion As si stan ce in Ru ral De ve lopme nt) од но си с е на ру ра л н и ра з в ој и на ме њ е на је з е м љ а ма к а н д и да т и ма, у ци љу фи нан си ра ња про је ка та ко ји до при но се раз во ју ру рал них сре дина. Ср би ја је ста тус зе мље кан ди да та за члан ство у ЕУ до би ла год и на, ч и ме с у о т в о р е не мо г ућ но с т и ко ри ш ће њ а п р е т п ри с т у п не по мо ћ и ко ју фи нан си ра ЕУ за раз вој ру рал них под руч ја, чим се ис пу не основ ни пред у сло ви за ко ри шће ње сред ста ва из IPARD фон да. Основ ни про блем у раз во ју ру рал них под руч ја ве за ни су за ми граци ју се о ског ста нов ни штва у ур ба на под руч ја, не по вољну старосну структ у ру, не до в ољ не и н в е с т и ц и је у ра з в ој с е ла и по б ољ ша њ е к в а л и т е т а ж и- в о т а на с е л у, к а о и по и с т о в е ћ и в а њ е по љ о п ри в р е де с ру ра л н и м ра з в о јем, за не ма ру ју ћи оста ле де лат но сти. Из тог раз ло га, значај адекватног кориш ће њ а I PA R D ф он да по с т а је в е ћ и, је р с р ед с т в а ов ог ф он да омо г у ћ а в а ју и н т ен зи в н и је ул а г а њ е у рур а лн и р а зв ој к р о з и нв ес т иц ије, у н ап р еђ ењ е ин сти ту ци ја, као и из град њу ин фра струк ту ре [Mat kovski i Kleut 2014: 8]. У п р о це с у ис п у њ а в а њ а сви х п р ед у с ло в а з а а к р е д и т а ц и ју I PA R D - а у Ср би ји ус по с т а в љ ен је у п ра в љ ач к и и кон т р ол н и си с т ем у ок ви ру М и- ни стар ства фи нан си ја: национални службеник за одобравање и нацио - на л н и фон д. Та ко ђе, ус по с т а в љ е не су и опе ра т и в не с т ру кт ур е, Уп рав а з а аграр на пла ћа ња ко ја ће оба вља ти по сло ве IPARD аген ци је, као и Сек тор з а ру ра л н и ра з в ој у ок ви ру М и н и с т а р с т в а по љ о п ри в р е де и з а ш т и т е ж и- вот не сре ди не, ко ји ће оба вља ти по сло ве Упра вљач ког те ла. Ипак, из веш та јем Европ ске ко м и си је о п ро г ре су Ср би је из ок т о бра г о д и не н и је по в ољ но оце њ е но ус по с т а в љ а њ е не о п ход н и х опе ра т и в н и х с т ру к т у ра з а IPARD. Као мере које се морају предузети у ци љу до би ја ња акре ди та ције, ис ти чу се пре се ље ње Упра ве за аграр на пла ћа ња из Шап ца у Бе о град, и ме но в а њ е на ц и о на л ног с л у ж б е н и к а з а одо бра в а њ е и на ц и о на л ног I PA ко о р д и н а т о р а, к а о и ус по с т а в љ а њ е од г о в а р а ју ће с а р а д њ е и з ме ђу сви х I PA R D с т ру кт ура. Такође је нег ат и вно оце ње но и т о ш т о још н и је по че ла с р а д ом Н а ц и о н а л н а р е ф е р е н т н а л а б о р а т о р и ја [ Eur op e a n C o mm i ssio n 2014а: 29]. По чет ком го ди не у пла ну је про ме на се ди шта Упра ве за а г р а р н а п л а ћ а њ а у Б е о г р а д, к а о и ис п у њ а в а њ е сви х ус лов а з а почет а к ра да На ц и о на л не р е фе р ен т не ла б о ра т о ри је. У п р о т е к лом бу џе т ском период у ЕУ од г од ине, Србија је и з I PA ф ондов а до би ла око 6 0 м и л и о на ев ра и н д и р ек тно усмер ен и х на ра з вој по љо п ри вре де и рура лн и х подру чја. Ова с ред с т ва би ла су усме ре на у ши рок спектар активности, укључујући одржавање прехрамбене сигур - но с т и, до бр о би т и ж и в о т и њ а, ус по с т а в љ а њ е си с т е ма ра ч у но в од с т в е н и х по да т а к а на по љ о п ри в р ед н и м г а зд и н с т ви ма FA DN ( Fa r m Ac c o u n t a ncy Da t e Net work), к а о и ф ор м и ра њ е на ц и о на л не р е фе р ен т не ла б о ра т о ри је. Део по д р шке био је усме рен и у п рип рем у ак ре ди та ци је за IPA R D [Eu ro pean Com mis sion 2014б: 37]. А к т у е л н и бу џе т ск и пе ри од у ЕУ ( ) до но си Ср би ји мо г ућ - ност апли ка ци је за сред ства из IPARD II фон да, уко ли ко се ис пу не усло ви за ак ре ди та цију. Крајем године IPA Ко ми те т је усво јио п ред лог IPA R D п р о г ра ма з а Ср би ју, ш т о је би т а н ко ра к к а а к р е д и т а ц и ји, ч и ме ће Ср би ја

123 769 има ти на рас по ла га њу око 175 ми ли о на евра до го ди не из IPARD ф он д а. О ви м п р о г р а мом с р ед с т в а з а ру р а л н и р а з в ој би ће усме р е н а к а успоста вљању про из во ђач ких удру же ња, уна пре ђе њу ру рал не ин фраструктуре, раз во ју ру рал ног ту ри зма, по бољ ша њу ра да са ве то дав не службе и еду ка ци ји, као и пре ма агро-еко ло шким ме ра ма. Са гле да в а ју ћ и ис к у с т в а д ру г и х зе ма љ а ко је су у пе ри о д у г о д и не и ма ле п ри с т у п I PA R D ф он д у ( Хр в ат ск а, Македон ија и Ту рск а) 10, уо ч а в а с е д а је н ај в е ћ и де о с р ед с т а в а био усме р е н к а и нв ес т иц ијам а у по љ о п ри в р ед на г а зд и н с т в а (33% с р ед с т а в а), и н в е с т и ц и ја ма у п р е ра д у и м а р ке т и н г (26% с р ед с т а в а), к а о и р а з в ој и д и в е р зи фи к а ц и ју ру р а л н и х а к т и в но с т и. Знат но ма њ е с р ед с т а в а би ло је усме р е но к а д ру г ој и т р е ћој оси, па је на тај начин при пре ми ло кал них ру рал них стра те ги ја и при прем и и мп лемент ац ије мер а з аш т ит е ж ив о тне с р ед ине усмер ено 3% и 2% укуп них сред ста ва, ре спек тив но [Eu ro pean Com mis sion 2013: 315]. *** Ус лед е ко номског з аос т ајањ а рур а л н и х под ру ч ја, ф о р м у л и с а њ е и сп р о вођењ е све о бу х в ат не по л и т и ке ру ра л ног ра з во ја п р ед с т а в љ а и з а з ов за кре а то ре еко ном ске по ли ти ке Ср би је. У том процесу неопходно је уваж и т и ре г и о на л не и ло к а л не спе ц и фи ч но с т и, ко је ће одл уч ујуће одред ит и фи зи о но м и ју ц и љ е в а, ме ра и ме х а н и з а ма на в е де не по л и т и ке. Ос ла њ а њ е ис к љу ч и в о на по љ о п ри в р ед у, која је и с а ма екс т ен зи в ног к а ра к т е ра, у з п рис у тн у а г р а р н у п р е н а с е љ е но с т, ви ше не може бит и п у т економског ож и в љ а в а њ а с е ла. И з ис к у с т в а р а з ви је н и ји х з е ма љ а пос т аје јасно да је развојни процес мо гућ са мо уз ства ра ње ру рал не не по љо при вред не еко - но м ије, ма да и даље вел ик и м делом веза не за по љо п ри вред н у п ро из вод њу. Као ли ми ти ра ју ћи фак то ри у овом про це су ја ви ће се не а де кват на образ ов на с т ру к т у ра ру ра л не по п у ла ц и је, не до с т а т а к и н фра с т ру к т у р е, к а о и не раз ви јен тер ци јар ни сек тор. Све на ве де но зна чај но сма њу је ни во ло калних раз вој них по тен ци ја ла, па је за оства ре ња на ве де них ци ље ва нео п- ход на до дат на фи на н си ј ска под рш ка. У т ом кон т ек с т у, ко ри ш ће ње I PA R D с ред с та ва мо же би т и ве о ма зна чај но је р ће се с ред с т ва на ме ње на ру ра л ном ра з во ју по ве ћ а т и и до не кол ико п ут а у односу на нац ионале мог ућнос т и. У т ре н у т к у ка да се ис п у не усло ви за ко ри ш ће ње ови х с ред с та ва у Ср би ји, не о п ходно је све к апац ит ет е усмерит и к а пов лачењу ма ксима лног и зноса I PA R D с р ед с т а в а, к а ко би с е Ср би ја к в а л и фи ко в а ла з а в е ћ а с р ед с т в а и з фон до ва ЗАП-а по сле сту па ња у пу но прав но члан ство Уни је. 10 Х р в а т с к а, М а ке д о н и ја и Т у р с к а с у у п ер иод у од г од и н е и з I PA R D ф онд а по ву кле сред ства у из но су од 130, 65 и 650 ми ли о на евра, ре спек тив но. Тај из нос тре ба поре ди ти с го ре по ме ну тим из но сом од око 175 ми ли о на евра из овог фон да ко ји ће Ср би ја у пе ри о ду до го ди не, уко ли ко до би је акре ди та ци ју, мо ћи да по ву че.

124 770 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Б ог д а нов, Н а т а л и ја и М а ри ја Б аб ови ћ (2014). Пољопривреда у Републици Србији: попис пољопривреде Рад на сна га и активно сти по љо при вред них га здин става, Београд: Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку. Б о к и ћ, Је ле н а и Јо в а н а Ч и к и ћ (2014). К в а л и т е т ж и в о т а у с е о с к и м н а с е љи м а, Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве не на у ке, 147: М и н и с т а р с т в о п о љ о п р и в р е д е, ш ум а рс т в а и в од оп р ив р ед е Реп уб л ик е С рб ије (2 013). За кон о под сти ца ји ма у по љо при вре ди и ру рал ном раз во ју, Бе о град. М и н и с т а рс т в о п ољ оп р ив р ед е и з аш т ит е ж ив о тн е с р ед ин е Реп уб л ик е С рб ије (2 014). Уред ба о рас по де ли под сти ца ја у по љо при вре ди и ру рал ном раз во ју, Бе о град. Му х и, Б е л а (2013). Р у р а л н и т у р и з а м к а о ком по не н т а и н т е г р а л ног и од р ж и в ог р а з в о ја с е л а у В ој в о д и н и, Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве не на у ке, 142: РЗС, По п и с с т а н о в н и ш т в а у Ре п у б л и ц и С р б и ји, РЗС, По п и с п о љ о п р и в р е д е у Ре п у б л и ц и С р б и ји, Ц в и ја но в и ћ, Д р а г о; Јо не л С у би ћ и В е с н а П а р а у ш и ћ (2014). По п и с п о љ о п р и в р е д е По љо при вред на га здин ства пре ма еко ном ској ве ли чи ни и ти пу про из вод ње у Реп у б л и ц и С р б и ји, Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку, Бе о град. B og d a n ov, Na t a l i ja ( ). Ma l a r u r a l n a d o m a ć i n s t v a u S r b i ji i r u r a l n a n e p o ljo p r i v r e d n a e k o n o m i ja, Be o grad: UNDP. Đ e k ić, Sn e ž a n a ; S a nja Jo va n o v ić i B o ja n K r s t ić (2011). Ne ke d e t e r m i n a n t e k r e i r a nja p o l i t i ke i stra te gi je odr ži vog ru ral nog raz vo ja, u: ed. M. Še var lić, D. To mić, S. Ze kić: Ag ra r n a i r ural na polit ik a u S rbiji n už nost ubrzanja refor mi (t e mat sk i zbor n i k), D r u š t vo ag r a r n i h e ko n o m i s t a Sr bi je, B e o g r a d, Lo vre, Ko vilj ko (2013). Po licy of Sup port to Agri cul tu re and Ru ral De ve lop ment, in: ed. D. Ško rić, D. To mić, V. Po po vić: Agri-food Sec tor in Ser bia sta te and Chal len ges: mo nog raphy; Serbia n Associat ion of Ag r i cul t ur al Eco no m ist s, a nd Ser bia n Aca demy of Sci en ce and Art Bo ard for Vil la ge, Bel gra de, Mat kov sk i, Bo ja n i Ža na K le ut (2014). I n te g ra ci o n i pro ce si i po li t i ka r u ral nog ra z vo ja u f u n k ci ji kon k u r e nt nost i i eko nom ske ef i k a s no st i ag ro p r i v r e de Sr bi je, u: S t ra te g ij s k i me n a d ž me n t i si ste mi po drš ke od lu či va nju u stra te gij skom me nadž men tu, Eko nom ski fa kul tet u Su - b o t i c i, Su b o t i c a, Ze kić, Sta ni slav i Bo jan Mat kov ski (2014). New CAP re form and Ser bian agri cul tu re, in: ed. D. Cvi ja no vić, J. Su bić, A. J. Va si le: S u s t a i n a b le a g r i c u l t u r e a n d r u r a l d e v e lo p m e n t i n t e r m s o f t h e Re p u b li c o f S e r b i a s t r a t e g i c go a l s r e a li z a t i o n w i t h i n t h e D a n u b e r e g i o n r u r a l d ev el o pm e n t a n d (u n)l im it e d r es ou rc e s, P r o c e e d i n g I n s t i t u t e fo r A g r i c u l t u r a l E c o n o m ic s, B el g r a d e, Z e k ić, St a n i slav, M i l i voj G a jić i Đ u ro Tr k u lja (20 06). Po l i t i k a r u r al nog r a z vo ja Sr bi je u pro ce su pri stu pa Evrop skoj uni ji, E k o n o m i k a p o ljo p r i v r e d e (Bg) 53, 2: И Н Т Е Р Н ЕТ И З ВО РИ Eu r o p e a n C o m m i s sio n (2014 a). In s t r u m e n t fo r P r e - a c c e s s i o n A s s i s t a n c e ( I PA I I ), I n d i c a t i ve s t r a t eg y p a p e r fo r S e r bi a [ ht t p: //e c.e u r o p a.e u / e n l a r ge m e nt / p d f / ke y _ d o c u - ments/2014/ cs p-ser bia.pdf ] Eu ro pean Com mis sion (2014б ). Ser bia 2014 pro gress re port. [ ro pa.eu / en lar ge ment / p d f / ke y _ d o c u m e nt s / 2014/ s e r bi a - p r o g r e s s - r e p o r t _ e n.p d f ] Eu ro pean Com mis sion (2013). Ru ral De ve lop ment in the EU, Re port [ ro pa. e u /a g r i c u l t u r e /s t a t i s t ic s /r u r a l- d e ve lo p m e nt / 2013/f u l l- t ex t _ e n.p d f ]

125 771 OR IGI NA L S C I E N T I F IC PA PE R DE VE LOP MENT OP POR TU NI TI ES FOR RU RAL ARE AS OF SER BIA by STA N I SL AV Z E K IĆ z e k ic ef.u n s. a c. r s BO JA N M AT KOV SK I b o ja n. m a t kov s k ef.u n s. a c. r s Uni ver sity of No vi Sad, Fa culty of Eco no mics Su bo ti ca, De part ment of Agri cul tu ral Eco no mic and Agri bu si ness 9 11 Sze ged Road, Su bo ti ca, Re pu blic of Ser bia SU M M A RY: T he l a r ge r e g i o n a l d i ve r sit y, e c o no m ic b a c k wa r d n e s s, u n f a vo u r a ble d e mo g r a p h ic t r e nd s a s wel l a s t he d e p e n d e n c e of a g r i c u l t u r a l p r o d u c t io n, r e p r e s e nt t he main cha rac te ri stics of ru ral are as in Ser bia. Hal ting furt her so cio-eco no mic dec li ne of the vil la ge is pos si ble only thro ugh the re sto ra tion of eco no mic ca pa city, which is to a gre a ter ex tent ac hi e va ble thro ugh the de ve lop ment of non -agri cul tu ral ac ti vi ti es. Di versi f i c a t io n of i n c o me a nd a c t i v i t i e s of r u r a l ho u s e hold s wo u ld r a i s e t he q u a l it y of l i fe fo r the ru ral po pu la tion, espe ci ally in terms of in co me po si ti ons, whi le in fra struc tu ral im prove ment and de ve lop ment of the ser vi ce sec tor, to so me ex tent, wo uld be a con se qu en ce of this pro cess and a cle arly for mu la ted na ti o nal ru ral po licy. That po licy in Ser bia sho uld be in li ne with the Eu ro pean mo del, whe re the fo cus is shif ting from sec to ral to re gi o nal ap pro ach and sig ni fi cant sup port for the ac hi e ve ment of the set go als re pre sent the pre-ac ces sion EU funds. KEYWORDS: ru ral area, ru ral de ve lop ment, Ser bia, the Eu ro pean Union, the IPARD funds

126

127 UDC :72(497.11) UDC :72(497.5) DOI: /ZMSDN K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д У Ш КО К У ЗО ВИ Ћ А ме р и ч к и у н и в е р з и т е т Фа кул те ту за ар хи тек ту ру, ди зајн и умет ност, Гир не (Ке ри не ја), Ки пар d k u z o v m a i l.c o m НЕ ДЕЉ КО Б. СТОЈ НИЋ И н с т и т у т з а в о д о п р и в р е д у Ја р о с л а в Че р н и Ја р о с л а в а Че р ног 8 0, П и но с а в а, Б е о г р а д, С р би ја s t oj n ic. n e d elj m a i l.c o m СА ЖЕ ТАК: Во де ни ца је ва жан привредни објект сеоског домаћинс т в а. Гр ађ е н је н а г р ан иц и п а рцеле п р ем а в одот ок у к ако би с е с ач ув ало о бр ад и в о з е м љи ш т е. Сл и ч не је о р г а н и з а ц и је к а о и п ри в р ед н и и с т а мб е н и објек ти на се о ској окућ ни ци. Уну тра шња ор га ни за ци ја објек та мо же се сас т о ја т и од јед не, д в е и л и ви ше п р о с т о ри ја. Цен т р а л н а п р о с т о ри ја с а д р ж и в о д ен и ч к и м ех ан из а м и п р ос т о р з а с к л ад иш т ењ е ж ит а и б р аш н а. В ећ е во де н и це и ма ју за се б н у п ро с т о ри ју за бо ра ва к во де н и ча ра. По је д и не во де - ни це има ју и трем. Кор пус објек та је гра ђен у др ве ном ске ле ту са ис пу ном од хо ри зон тал них тал пи. Објект се осла ња на тло на два на чи на: а) на ка мени по ста мент и об ли це од др ве та, и б) на ка ме ни зид. Кров је на че ти ри во де. К р ов н и по к рив ач је д рв ен а ш и нд р а, к амене п лоче и л и ке р ам и чк и ц р е п. Ве ли ки број обје ка та је ван функ ци је и из ло жен убр за ном про па да њу. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: в е рн а к у л а р н а а р х и т ек т у р а С р би је, а р х и т ек т у р а н а пла ни ни По влен, во де ни це по то ча ре, ар хи тек ту ра во де ница, народно гра - д и т е љ с т в о Водени це по то ча ре спе ци фи чан су вид при вред ног објек та за по тре - бе мле ве ња жи та (ку ку руз, пше ни ца, је чам и др.). Гра ђе ни су као ин вес т иц ија једне и л и више пород ица ( редов н и ка). На по је д и н и м во де н и ца ма, као што су у се лу Го сти љу на Зла ти бо ру или Та ор ским вре ли ма у се лу Та о ру код Ва љ е в а, б р ој р едовн ик а, т о ком в р е ме н а по в е ћ а о с е на п р е ко

128 774 сто ти ну. У про сто ру цен тралног дела западне Србије грађене су дуж водо - т о ко в а п ла н и н ск и х по т о к а и р е к а. К а ко с у у д ру г ој по ло ви н и 20. в е к а, с поја вом елект ри чн и х и парн и х м л инова, из г у би ле сво ју фу н к ц и ју и по ред д рж а вне помоћ и зб ог њиховог значаја у сл учају ратн и х сукоба, воден ице по т о ча ре ма сов но не с т а ју. По след њи ре т к и п ри ме ри су сач уван и у ш ирем п р о с т о ру ју ж н и х и з а па д н и х па д и на п ла н и не По в лен а по с е б но на р е ц и По ло ш н и ц и која је п рит ок а С ече р еке а ов а С к р апеж а. Тер ен к р оз који р е к а По ло ш н и ца п р о т и че к а ра к т е ри ше с т р ме па д и не бр да и уске р еч не долине. Дуж тока три наведене реке налазе се села Маковиште, Полошница, Се ча Ре ка, Го дље во и се ло Ко сје рић, ко ја су по диг ну та кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка. ДО К У М ЕН ТА Ц И ЈА Пр о с т ор с ко јег с у в о де н и це о б ра ђе не на ла зи с е у цен т ра л ном де л у З а п а д не С р би је, н а ју ж н и м и з а п а д н и м п а д и н а м а п л а н и не По в ле н а у с л и в о ви ма Ко с т о је ви ћ ке р е ке, М и о н и ч ке р е ке, По ло ш н и це, К ла до р о б е, Се че ре ке и Скра пе жа. До ку мен та ци ја пре зен то ва на у овом ра ду при купље на је ра дом на те ре ну у пе ри о ду од до го ди не. Про стор ко ји с е а на л и зи ра у овом ра д у ч и не с е ла Б а чев ц и, О к ле т а ц, Ко с т о је ви ћ и, Ро г а ч и ц а, Д у б, Љ еш т а н ско, М ион иц а, М аковиш т е, Р уд а Бук в а, Ва рд а, Ра д а н овц и, Пол ош н иц а, С еч а Рек а, Б р ајков ић и, Год љ ев о, С к ак а к в ц и, М и о н и ц а, С т о ји ћ и и Та о р. О бјек т и с е н а л а з е н а п рив а тн и м п а рцел ам а по је д и на ца. П и с а н и и з в о ри ко ји с е од но с е н а т е м у в о де н и ц а н а п р ос т ору који об ра ђује овај ра д су п р вен с т ве но ра до ви Љу бе Па в ловића [ Па в лови ћ 1925 и 1930]. За по т ре бе у по ред не а на л и зе ко ри ш ће на је п и са на до к у мен та ц и ја ко ја тре ти ра про стор ис точ не и цен трал не Бо сне [E rz he r zog 1901]. А на л и з а к а ра к т е ри с т и ч н и х п ри ме ра Ана ли за во де ни ца по то чара, имају ћи у ви ду слич ност кон струк тив - ног р ешењ а с в ећ познат и м о бл иц има г рађењ а к а о ш т о су в ајат и, маг аз е, с т а м бен и објект и на с еоском домаћ и нс т ву, нај ве ћ и е фек т и ма у ко л и ко с е ана ли зи ра на осно ву уну тра шње ор га ни за ци је објек та, односно броја про - сто ри ја, има ју ћи у ви ду да се по пра ви лу по слов ни део с во де нич ким мех а н и змом од в а ја о од п р о с т о ри је з а б о ра в а к в о де н и ча ра и л и л и ца ко ји ма је вр ше на услу га мле ве ња жи та. Сто га су објект и к ласи фикован и, на осно ву у н у т ра ш ње ор га н и за ц и је од но сно бр о ја п р о с т о ри ја, на јед но п р о с т ор не, д в о п р о с т ор не и ви ше п р о - сто р не (три и ви ше про сто ри ја). Је д но п р о с т ор н и о бје к т и Та ор с ка в ре л а су сна жан из вор у се лу Та ор, у Ва љев ској оп шти ни. Овај во де ни ток ве о ма је кра так и убр зо се ули ва у ре ку Скра пеж, ко ји је

129 775 ле ва при то ка За пад не Мо ра ве. На овом крат ком то ку, кра јем 19. и по чет - ком 20. ве ка, са гра ђен је низ од пре ко се дам во де ни ца. Кор пус свих во ден и ца са г ра ђен је у ске ле т у од ма си в ног д р ве та ко ји се са с т о ји од г ор њег и до њег по ја са по ве за н и х ве рт ик а лн и м с т у пц има. Исп уна су хоризонт а лно по ста вље на брв на. Кров је на че ти ри во де а по кри вач др ве на шин дра. Во де н и це су ор г а н и зо в а не у једној п р о с т орији. Габари т воден ица је мало ве ћ и не г о ш т о је уо би ча је но у се л и ма у не по с ред ној око л и н и. Кор п ус во - де ни ца у Та ор ским вре ли ма има три по ља у ду жи ну и два по ља у ши ри ну. Ра з лог з а т о је нај ве р о в атн ије већ и бр ој р едовн ик а на св акој од воден ица, од но сно в е ћ а по т р е ба з а п р о с т о р ом ус лед уда љ е но с т и о бје к а т а од до маћин ства ре дов ни ка (сли ка 27). Во де н и ц е у д о л и н и ре ке По л о ш н и ц е. Н а д у ж и н и од д в а к иломет р а то ка реке Поло шни це са г ра ђе но је п ре ко 12 во де ни ца по то ча ра. Сви објек ти су јед но про стор ни, са гра ђе ни на ви со ком по ста мен ту, с ко р пу сом од др ве - ног ске ле та и ис пу ном од хо ри зон тал них тал пи. Кров је на че ти ри во де а по кри вач је др ве на шин дра (сли ке 2 13). Дв о п ро с т ор н и о бје к т и Во де нице у селу Годљеву. Двопростор ни објек ти са гра ђе ни су по сис т е м у по л у брв на ра-по л у чат ма ра ко ји де ле о бје к ат п рибл иж но на једнаке де ло ве. У де л у са г ра ђе ном од бр в а на на ла зи се во де н и ч к и ме ха н и з а м док је у делу сагра ђе ном од чат ме про сто ри ја за бо ра вак во де ни ча ра. Део објекта од чат ме са гра ђен је у ске ле ту од ма сив ног др ве та с ис пу ном од не пече не опе ке. Део од бр ва на је са гра ђен од тал пи с ве зом на ћерт. Кров је на че ти ри во де, а пр во бит ни кров ни по кри вач је би бер цреп (сли ка 25 26). Во де ни це у се лу Окле тац. Дво про стор ни објект је са гра ђен као по лубрв на ра-по л у чат ма ра с не знат но на гла ше н и јом ш и рином дела с брвнаром. У де л у с а г ра ђен и м к а о брвнара налази с е в оден и чн и мех ан из а м док с е у дел у као чатма ра на ла зи п ро с то ри ја за во де н и ча ра. Кров је на че т и ри во де а кров ни по кри вач је би бер цреп (сли ка 20). Во де н и ц а брв н а ра у се л у О к ле т а ц. Кор пус је са гра ђен као брв на ра н а ч и њ е н а од ске ле т а од м а си в ног д р в е т а с ис п у ном од хориз онт а лн и х та л п и. Део са г ра ђен од бр ва на је по себ но и зна чај но на гла шен. Са г ра ђе на на по с т а мен т у од п ри т е с а ног к а ме на. Кр ов је п р в о би т но био на че т и ри в о де, т р е н у т но је на кон р е кон с т ру к ц и је на д в е в о де. Кр ов н и по к ри в ач је цреп (сли ка 21). Во де н и ц а у се л у Ба че в ц и. Д воп р ос т орн и о бјек т нач и њ ен од бр в ана и у д р ве ном ске ле т у с ис п уном од печене опе ке. Де о с брв на р ом је на ч и њен од д р в е ног ске ле т а с ис п у ном од хо ри з он т а л н и х т а л п и. У ок ви ру св а ке стра не на ла зе се 2 3 поља. По средини ви си не сту ба ца се на ла зи хо ри зонтал ни по јас за укру ће ње. Ис пу на ске лет ног де ла је с пе че ном опе ком де - бљи не 12,5 cm зи да ном од гли не. Кров је на че ти ри во де а кров ни по кри вач је би бер цреп (сли ка 22). Во д е н и ц а у с е л у Се ч а Река. Д в оп р ос т о рн и о бјек а т н а ч ињ ен је к а о по л у брв на ра-по л у чат ма ра. Де о с а г ра ђен к а о брв на ра з а у зи ма ско р о 2/3

130 776 д у ж и не објек та. На ч и њен је из на д во де н и ч ког ја за и у ње м у се на ла зи во - де ни ч к и ме хани зам. Услед ве ће д у ж и не по ста вљен је ве ћ и број по ља (шест) од ко јих је је дан за вра та а пет је с ис пу ном од хо ри зон тал них тал пи. Део од чат ме је у др ве ном ске ле ту с ис пу ном од не пе че не опе ке. Кров је на чети ри во де а кров ни по кри вач је жље бље ни цреп (сли ка 23 24). Ви ше п ро с т ор н и о бје к т и Во де н и ц а у се л у Ко с је р и ћ н а ре ц и Ск ра п е ж. С а г ра ђе на је у гла в ном као брв на ра док је са мо је дан угао (на ме њен за бо ра вак во де ни ча ра) на чињен од чат ме. Во де н и ца сад рж и п рос тори ју за во де н и ч к и ме ха н и зам, со бу за во де ни ча ра и трем. Кров је на че ти ри во де а кров ни по кри вач је би бер цреп (сли ка 19). На чин осла ња ња објек та на тло Из два ја ју се два ка рак те ри стич на на чи на из град ње по ста мен та во - де н и ца. Пр в и н а ч и н з а сн и в а с е на ком би на ц и ји к а ме ног с о к ла и д р в е н и х сту ба ца. Ко ри сти се код во де ни ца по то ча ра на пла нин ским ре ка ма и по - т о ц и ма. К а ме н и с ок л је ви с ок и на ч и њ ен од п ри т е с а ног к а ме на зи да ног у су возиду. Др ве не об ли це слу же као ослон ци осно ве где се налазе воде - н и ч н и ме х а н и з а м. На ч и њ е н и с у од д р в е н и х о б л и ца ог у љ е н и х од ко р е и бла го при те са них и за би је них у тло на ду би ну до 100 cm (сли ка 8, 10, 13). Осла ња ње во де ни ца на тло оба вља се и на дру ги на чин ко ји се са с то ји у то ме да се гра ди у це ло сти од при те са ног или те са ног ка ме на зи да ног у су во зи ду или у креч ном мал те ру. По ста мент је по де љен у два де ла ка ко би се фор ми рао про стор за во де нич ко ви тло (сли ка 7, 22 23). Ва р и ја н т а др у гог н а ч и н а са сто ји се од сво да ко јим су по ве за на два к а ме ном зи да на по с т а мен т а (с л и к а ). Во де н и це у о бла с т и По в ле на у гла в ном с у г ра ђе не од к р еч њ а к а ко ји је у ов ом к р а ју и н ај з а с т у п љ е н и ја с т е н ск а т в о р е вин а. М ал и и В ел ик и По в лен и з г ра ђе н и с у од г ор њ е к р ед н и х и ју р ск и х к р еч њ а к а к в а л и т е т н и х ме ха н и ч к и х осо би на и по год н и су за из г ра д њу во де н и ца. Креч ња к, сâм по се би, ни је пре ви ше чвр ста сте на за об ра ду, ни је твр ђи од гво жђа па је пог о да н з а о б ра д у г в о зде н и м а ла т ом. К в а л и т е т а н к р еч њ а к не у п и ја м но г о во де што би би ло ве о ма штет но с об зи ром на ни ске тем пе ра ту ре ко је би доп ри не ле њег о вом бр зом ра с па да њу. По ред т о г а о т по ра н је и на хе м и ј ск у де гра да ци ју под деј ством во де. Пе ш ча ри ко ји х т а ко ђе и ма у ови м к ра је ви ма н и с у, з б ог о с о би не да п ри ма ју м но г о в о де у ме ђу з рн ск и п р о с т ор, по г од н и з а г ра д њу в о де н и ца. Ме ђу тим, због велике тврдоће, пешчари су нео п ход ни за из ра ду во де ничног ка ме на, не гла ча ју се што би до ве ло до про кли за ва ња на зр ни ма жи та (в ећ с е по с т е пе но к ру не и од р ж а в ају пе р ма нен т н у х ра па в о с т) и по г од н и су за об ра ду те су не за мен љи ви. У овом под руч ју, у мла ђим пар ти ја ма кре де и ју ре као и до њег три јаса за с т у п ље н и су слојеви пеш чара. И мајућ и у ви д у да се по ме н у те с тен ске

131 т в о р е ви не, ко је с а ч и њ а в а ју т ри ја ск и, ју р ск и и к р ед н и с е д и мен т и, на ла з е п р е ко в о до не п р о п ус т н и х и л и с лаб о п р оп усн и х к рис т алас т и х ш к риљ аца усло вљавајући по ја ву ве ли ког бро ја из во ра и ма њих то ко ва, чи тав по - влен ски крај има из ван ред не усло ве за град њу во де ни ца. О р г а н и з а ц и ја у н у т ра ш њ ег п р о с т о ра Унутра шња организација објекта мо же би ти у фор ми јед но про стор - ног, д в о п р о с т ор ног и ви ше п р о с т ор ног о бјек т а. Јед но п р о с т ор н и о бјек т и с ад рже с амо јед н у п р о с т о ри ју у ко јој с е н а л а зи в оден и чк и мех ан из а м, про стор за скла ди ште ње жи та и брашна, и бо ра вак во де ни ча ра. Дво про - с т ор н и објек т и са д р же п ро с т о ри ју за во де н и ч к и ме ха н и за м и п ро с т о ри ју за д у ж и бо ра ва к во де н и ча ра. Ви ше п ро с т ор н и објек т и са д р же п ро с т о ри ју з а в о де н и ч к и ме х а н и з а м, п р о с т о ри ју з а в о де н и ча ра и о би ч но т р ем ко ји слу жи за при јем и скла ди ште ње жи та. Кон с т ру к т и в но р е ше њ е Кон струк тив но ре ше ње кор пу са објек та пра ти уну тра шњу ор га ни заци ју објек та, од но сно број про сто ри ја и по тре бе функ ци је. Због то га, анал и з а конс т ру кт и вног р ешењ а с е з асн и в а на на ч и н и ма к а ра к т е ри с т и ч не ор г а н и з а ц и је о бјек т а. Јед но про стор ни објек ти су на чи ње ни у це ло сти од др ве та са ске ле - т ом од ма си в не г ра ђе и ис п у ном од хо ри з он т а л н и х т а л п и. Ук ру ће њ е од хо ри зон тал них си ла се вр ши ко сни ци ма или с по ја сом на по ло ви ни виси не с т у ба ца. Дв о п ро с т ор н и о бје к т и с у на ч и њ е н и к а о по л у брв на ра-по л у чат ма ра с л и ч но к а о и с т а м б е н и о бјек т и. Брв на ра је на ч и њ е на од хо ри з он т а л н и х т а л п и по ве з а н и х на у гло вима на ће р т и л и у д рвеном скелет у с исп уном од хо ри з он т а л н и х т а л п и. Ви ш е п р о с т о р н и о бје к т и о би ч но и м а ју п р о с т о ри ју з а в оде н ич а р а на чи ње ну од чат ме док је оста так објек та на чи њен од бр ва на или у др веном ске ле ту. Д И СК У СИ ЈА Ло к а ц и ја 777 Во де ни це по то ча ре гра де се по ред во до то ка ( ре ка и пла нин ских по - т о к а) и л и и з на д и л и ис под во до па да ( Та ор, Го с т и љ е). Во де н и це по т о ча р е су арх ит ект он ск и си с т е м и ко ји се са с т о је од објек т а воден ице, воден и чког ви тла, ја з а ко ји м с е до в о д и в о да од р е ке и л и по т о к а до в о де н и ч ког ви тла и ја за ко јим се од во ди во да од ви тла по но во у во до ток. Јаз ко јим се до во ди во да до во де ни це мо же би ти дуг и до сто ти ну ме та ра. Тра си ран је иви цом пар це ле ка ко се не би ума њи ла об ра ди ва по вр ши на (сли ка 20). Ло ка ци ја во де ни це пр вен стве но за ви си од зах те ва и мо гућ но сти то - по г ра фи је т е ре на. По се б но в аж а н п редуслов је да се сач ув а парцела и бе з

132 778 по тре бе не де ли на ви ше це ли на из град њом ја за. Сто га се во де ни ца налази на пе рифе ри ји пар це ле, у ма њ е о су н ча н и м де ло ви ма пар це ле, бл и зу шу ме или бли зу реч ног то ка од ко јег узи ма во ду. Ве ће во де ни це су грађе не у до њем то ку ре ка, има ју знат но ве ћу ду би ну ја за (ши ри не 1,0 до 2,0 ме тра и ду би не 0,5 до 1,0 ме та ра) (сли ка 17). Ка да се во да из ре ке до ве де до во де ни це по треб но је да се обез бе ди што ве ћа ви син ска раз ли ка из ме ђу ја за и ви тла ка ко би сна га ко јом во да па да на во де нич ко ви тло би ла што ве ћа. Во да се од ја за до ви тла спро вод и с ло б од н и м па дом и л и п р е ко д р в е ног ко ри т а а в е о ма р е т ко је с а ч у в а н ба дањ из ду бље но ста бло као што је то прак са у во де ни ца ма на Зла тиб о ру, Та ри и Зви је зд и. Ја з ко ји с е г ра д и на кон в о де н и це нај к ра ћ и м мо г у- ћим пу тем вра ћа во ду на зад у во до ток. За ње га ва же исти усло ви тра сир а њ а и г е о ме т ри је по п р еч ног п р е с е к а к а о и з а до в одн и ја з. Прис т у пн и пут до во де ни це је или ста лан или се про ла зи се зон ским пу тем кроз п а р це л у ко ја с е о б р а ђу је с до зв о лом по в р е ме ног п р о л а ск а до в о де н и це (сли ка 17). О р г а н и з а ц и ја Во де н и це по т о ча р е с а д р же п р о с т о ри ју у ко јој с е на ла зи в о де н и ч н и ме ха ни зам, про стор за сме штај жи та и са мле ве ног бра шна. Нај ве ћу по - в р ш и н у з а у зи ма ме х а н и з а м с в о де н и ч н и м к а ме ном док о с т а ле д в е ск лад и ш не фу н к ц и је з а у зи ма ју ма њи де о у н у т ра ш њ о с т и. Ула з у о бјек т је на углу, обич но не ма про зо ра а уну тра шњост се осве тља ва кроз ула зна врат а. В о де н и це по т о ч а р е нем ају в ише п р ос т ор ија. Код в оден иц а које с у ре дов нич ке, тај ста тус обич но је тра јао по не ко ли ко са ти днев но па је у н у т ра ш њи п р о с т ор од р е ђен а де к в ат но в р е ме н у с ко ји м с е ра с по ла г а ло (сли ка 18). Ве ће во де ни це, ко је се на ла зе у до њем де лу то ка ре ка, има ју по две прос т о ри је. Ве ћа п ро с т о ри ја је на ме ње на за сме ш тај во де н и ч ког ме ха н и зма а ма ња за бо ра ва к во де н и ча ра. Ове во де н и це су нај че ш ће в ла сн и ш т во јед не породи це та ко да је посао у воденици била обавеза једног од чланова поро - ди це. Сто га је би ла по треб на за себ на про сто ри ја у ко јој во де ни чар бо рави и ко ја мо же да се за гре ва, што ве ли ки про стор без пла фон ске об ра де, у ко ме се на ла зи во де нич ки ме ха ни зам, ни је до зво ља вао (сли ка 20 22). Појед ине вел ике воден ице, поред д ве п р ос т орије, и мају т рем. О не су и ма ле знат но в е ћ и п р о ме т т е с у и ма ле по т р е бу з а в е л и к и м ск ла д и ш н и м про сто ром чи ју уло гу је по не кад оба вљао по ме ну ти трем (сли ка 19, 24). Кон с т ру к т и в но р е ше њ е Кон с т ру к т и в но р е ше њ е в о де н и ца р е ше но је к а о кон с т ру к ц и ја о с т а- л и х о бје к а т а на с е о ској ок ућ н и ц и (в а ја т и, ма г а з е, к у ће). Кон с т ру к т и в но ре ше ње је и з ве де но и з г е нера лног иск ус т в а у и зг ра дњи објект а на о снову рас по ло жи вог гра ђе вин ског ма те ри ја ла, гра ди тељ ске технике и градитељског зна ња.

133 Објект воденице састоји се од поста мен та, кор пу са објек та, ме ха низма за мле ве ње жи та и кров не кон струк ци је. Уре ђај за мле ве ње жи та је од д р в е т а и с а с т о ји с е од в о де н и ч ног к а ме на и кон с т ру к ц и је ко ја п ри ма жи то и но си во де нич ки ка мен. О р га н и з а ц и ја о бје к т а О р г а н и з а ц и ја в о де н и ца је з а сно в а на на ис к у с т ви ма ко ја с е ко ри с т е на ок ућ н и ц и. Основ н и мо д ул ко ји м с е од р е ђу ју у н у т ра ш њ е д и мен зи је објек та је уре ђај за мле ве ње жи та. На ње го ве ди мен зи је до да је се око један ме тар у јед ном и до два ме тра у дру гом прав цу ка ко би се до би ле унут ра ш њ е д и мен зи је в о де н и це. Д у ж и на в о де н и це в а ри ра и з а ви си нај ви ше од б р о ја в о де н и ч к и х у р е ђ а ја, б р о ја јед но в р е ме н и х ко ри сн и к а од но сно мак си мал не ко ли чи не жита и брашна ко је мо ра ју да се скла ди ште. Објекти у гор њем то ку ре ка су ма њи не го објек ти у до њем то ку ре ка. Ду жи на во де ни це по то ча ре мо же из но си ти од 2,5 до 4 ме т ра. Ви си на објек та је коли ко је по треб но да во де ни чар уђе у објект или је ви си на од по да до венча ни це нај ви ше 2 ме тра (сли ка 33). По с т а ме н т 779 По ста мен т сл у ж и да п ри х ва т и оп те ре ће ње од кор п у са и к рова објекта, опре ме и по крет ног оп те ре ће ња и да га пре не се на ста бил ни слој тла. Најче ш ће р е ше њ е с а с т о ји с е од д в а о с лон ца ко ји су по с т а в љ е н и на по д у ж но с у п р о т н и м с т ра на ма о бјек т а. Д у би на т е ме љ е њ а је око 10 0 c m. Нај з а с т у- пље ни је је ре ше ње ка да је је дан осло нац зи дан од ка ме на а дру ги је од д р ве т а. За ве ће објек т е и објект е г рађене у б ог ат ији м сел има оба о слонца су зи да на од ка ме на. Зи да ни део по ста мен та се на ла зи ис под осно ве во де ни це где се на лази ск ла д и ш т е з а ж и т о и п р о с т ор з а в о де н и ча ра и п ра в о у г а о не је о сно в е. И з ра ђу је с е од ло м љ е ног и л и п ри т е с а ног к а ме на зиданог у сувозид у и л и креч ном мал те ру. Ка ко во да по сте пе но ис пи ра по вр шин ски слој тла, с вре - меном с е д уби на т е ме љ е њ а сма њу је. Де о о бјек т а у којем с е налази у р еђај за мле ве ње жи та с јед не стра не се осла ња на зи да ни део а дру гим де лом на д ва д рвена с т уба. Д рвен и с т убови се израђују од ог уљен и х и дотесан и х д р в е н и х о б л и ца ко је с е з а би ја ју у тло. Те ме љи од д рв ет а су, з б ог о с обина др ве та, вре мен ски огра ни че ни. Сто га, на сва ком ме сто где ло ка ци ја до - зв о љ а в а о б е с т ра не в о де н и це г ра де с е на зи да ном к а ме ном по с т а мен т у (сли ка 25). На о бјек т и ма где је по с т о ја ло в е ш т и х зи да ра п р о с т ор з а в о де н и ч ко ко ло гра дио се из ра дом сво да од те са ног ка ме на ко ји се осла њао на два на спрам на ослон ца во де ни це на чи ње на од ка ме на (сли ка 25 26). У р е т к и м с л у ча је ви ма, код јед но п р о с т ор н и х о бје к а т а на ч и њ е н и х у др ве ном ске ле ту с ис пу ном од бр ва на, кор пус во де ни це се осла ња на че - т и р и с т у б а по с т а в љ е н и х и спод у г лов а о бје к т а. К а с н и је, к а д а в р е м е и при ли ке до зво ле, објект се под зи ђу је ка ме ном под зи дом (сли ка 11).

134 780 Во де н и це, ко је с е на ла з е у до њ ем т о к у, и ма ју кор п ус знатно в ећ и х ди мен зи ја од во де ни ца по то ча ра у гор њем то ку ре ка. Код њих се по стамен т г рад и иск љу ч и во од п ри т е са ног и л и т е са ног к а ме на и ден т и ч но к а о код ку ћа. При те сан ка мен, се ве зу је креч ним мал те ром (сли ка 19 23). Кон с т р у к т и в но ре ше ње кор п у са Кон струк тив но ре ше ње во де ни ца је слич но при вред ним или стамб е н и м о б ј е к т и м а (в а ј а т и м а, м а г а з а м а, к у ћ а м а) н а с е о с к о ј о к у ћ н и ц и. О снов н и м а т е р и ја л с ко ји м р а с по л а же г р а д и т е љ је ло к а л ног по р е к л а, на ла зи се у не по с ред ној бл и зи н и г ра д и л и ш т а (из у зев во де н и ч ког ка ме на). Мо же д а с е п р и п р е м и р а д ом у к у ћ а н а и л и р а д н и к а с в е о м а м а л о г р а д и - т е љ ског зна њ а. Од ма т е ри ја ла т о је д р в о, к а мен и опе к а (не пе че на и пе - че на). Кон с т ру к т и в на кон цеп ц и ја з а сн и в а с е на д р в е ном ске ле т у ко ји с е исп уњ ав а с т а лпама а једно поље о с т аје резе рвисано рад и у г ра дње врат а. Ва ри ја ц и је у кон с т ру к т и вном р ешењу до ла з е ус лед п р о ме не д и мен зи ја објек та. Др ве ни ске лет се из ра ђу је од ма сив ног др ве та, при те са ног на прав о у г а о н и и л и к в а д рат н и по п р еч н и п р е с ек. С ке ле т с е с а с т о ји од до њ ег и гор њег по ја са ко ји су међусобно повезани ступ ци ма пра во у га о ног по - п р еч ног п р ес е к а н а у гло ви м а о бјек т а. До њи по ја с с е г р а д и од д р в е н и х гре да ко је се на угло ви ма по ве зу ју ве зом на ћерт с пре пу стом. Гор њи по ја с, који је у једно и о с лон а ц з а к р овн у конс т ру кц ију и м а и дент и чно кон с т ру к т и в но р е ше њ е к а о и до њи. На у гло ви ма о бјек т а с у по с т а в љ е н и ступ ци ко ји су с гор њим и до њим по ја сом по ве за ни ве зом на чеп. Простор из ме ђу вер ти кал них сту ба ца се ис пу ња ва с хо ри зон тал но по ста вље - ним тал па ма ко је су са ступ ци ма по ве за не ве зом на уни зу и угра ђу ју се у исто вре ме ка да се гра ди основ ни ске лет. Тал пе су ме ђу соб но пов е з а н е с ј е д н и м и л и д в а ч е п а к о ј и с п р е ч а в а ј у хо р и з о н т а л н о и з в и ј а њ е е ле мен т а. Број с т у баца у ске ле т у корп уса за ви си од д и мен зи ја во де н и це. Кра ће в о де н и це и ма ју с а мо јед но пољ е и змеђу в е рт ик а лн и х с т убаца у које с е по с т а в љ а ју хо ри з он т а л не т а л пе. Д у же в о де н и це и ма ју д в а до ше с т по љ а у ко ја с е по с т а в љ а ју т а л пе. У с л у ч а ју в е ће г б р о ја пољ а р а зм а к и змеђу в е р т и к а л н и х с т у ба ца је ма њи а т и ме и д у ж и на т а л п и з б ог че г а де бљи на т а л п и мо же би т и знат но ма њ а. Ти ме с е з а х т е ви з а к в ал ит е тном и р е тком д р в е ном г ра ђом сма њу ју па с е з а и з г ра д њу мо же ко ри с т и т и и ма њ е к в а- л и т е т на г ра ђа. Вра та су на чи ње на од вер ти кал них тал пи или да са ка ко је су по ве зане с уну тра шње стра не с две хо ри зон тал не гре ди це на ко је су при чвр шћене ме тал не шар ке. Укру ће ње скелет а од хориз онт а лн и х си ла с е по с т и же с ко сн и ц и ма ко ји с е под у глом од 45 п ри ч в р ш ћу ју д р в е н и м че по ви ма и л и ме т а л н и м ек се ри ма са спо ља шње стране. Косници се постављају на све четири фаса де објект a.

135 Кров на кон струк ци ја 781 Кр oвна кон с т ру к ц и ја на в о де н и ца ма је, по п ра ви л у си с т е ма к р о в а, на че т и ри во де. Кон с т ру к ц и ја се за сн и ва на че т и ри г р би не и д ва па ра ро - го ва (д ве гла ве ро го ва) на ко је се на сла ња ју к ра ћ и ро го ви. Ро го ви и г р би не су идентичних ди мен зи ја као и на ва ја ти ма и ма га за ма. Кров на кон струкц и ја с е по т ом ле т в а с т е с а н и м хо ри з он т а л н и м ба ск и ја ма на ра з ма к у ко ји з а ви си од в р с т е к р ов ног по к ри в а ча. Кр ов на кон с т ру к ц и ја на че т и ри в о де је знат но с т а би л н и ја на хо ри з он т а ле си ле на с т а ле од в е т ра и сне г а не го кро во ви на две во де (ма да су они јед но став ни ји за из во ђе ње). Кров ни по кри вач Кр ов н и по к ри в ач в о де н и ца т р е ба да бу де је ф т и н, ло к а л ног по р е к ла, да мо г у г а и з ра ђу ју ло к а л н и мај с т о ри и л и ча к ч ла но ви до ма ћ и н с т в а, да с е л а ко н а к н а д но мо же п р о и з в е с т и у ко л и ко т о з а хт ев ају околнос т и н а о бјек т у. По п ра ви л у је и ден т и ча н по к ри в а ч у п ри в р ед н и х и л и с т а м б е н и х обје ка та на окућ ни ци. То је шин дра, ка ме не пло че и цреп. По кри вач од д р ве не ш и н д ре је нај че ш ћ и у гор њем то к у ре ке, ш у мовит и м и п рос торима с ве ћом над мор ском ви си ном, што је и ра зу мљи во, има ју ћи у ви ду на чин г р а д њ е и р а с по ло ж и ви лок а лн и г р ађ е ви н ск и м а т е ри ја л. У с е л и м а око с е ла Го де че в о, у ко јем с е на ла зи на ла зи ш т е ш к ри љ ца з а и з ра д у п ло ча з а по к ри ва ње, објек т и су по к ри ве н и к а ме н и м п ло ча ма. У н и ж и м п ре де л и ма о бјек т и с у по к ри в е н и ке р а м и ч к и м ц р е пом: би б е р и л и ж љ е бљ е н и ц р еп ко ји је уве ден у пр вој по ло ви ни 20. ве ка. По кри вач од шин дре је на кров ним рав ни ма сло жен на ка то ве. Воде н и це и ма ју 9 14 к а т о в а а све у з а ви сно с т и од д и мен зи ја к р о в а и д и мензи ја д р в е не ш и н д р е ко јом с е по к ри в а. На не к и м в о де н и ца ма ш и н д ра је из ра ђе на без пе ра и жле ба на по ду жним стра на ма шин дре. Др ве на шинд ра о брађена на коп ит о која формом под с е ћ а на ке ра м и ч к и би б е р ц р еп на ла зи се на не ким во де ни ца ма (сли ка 2 4, 27). По кри вач од каме ни х п ло ча је ко ри шћен ма да је са чу ван на ве о ма малом бро ју обје ка та. О ве л и кој п ри ме н и ове вр с т е по к ри ва ча г о во ре ос та ц и ле тва ња и к ров ног по к ри вача. П лоче су сла га не у п ра ви л ним сло го ви ма а гр би не и сле ме су по кри ване препуштањем пло ча с јед не од кров них рав ни. По к р и в ач од ке ра м ич ког ц ре п а је нај че ш ћ и на в о де н и ца ма ко је с у у до њ ем т о к у р е к а и л и на о бјек т и ма ко ји с у р е кон с т ру и с а н и. Та ко ђе, в е ће в о де н и це с у по к ри в е не би б е р ц р е пом. Слог је јед но р е д и а на г р би на ма и сле ме ну су ко ри шће ни фа зон ски ко ма ди (сли ка 20, 22). При ликом савремених реконструк ци ја во де ни ца ме ња се вр ста кро - в а (од че т в о р о в од ног с е п р е п ра в љ а у д в о в од н и) и оне с е п р е по к ри в а ју с ке ра мич ким жље бље ним цре пом (сли ка 9 12, 21, 23). ЗА К ЉУ Ч А К Во де н и це п ри к а з а не у ов ом ра д у с у ог ра н и че не на п р о с т ор ју ж н и х и за па д н и х па д и на п ла н и не По в лен и с ред њег то ка реке Д рине. Саг рађене

136 782 су кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка, нај че шће од стра не јед ног или ви ше в ла сн и к а ( р е дов н и к а). О р г а н и з ац и ја в о де н и ц а з а сн и в а с е н а в о де н и ч ком мех ан изм у који по к р е ће в о да п р е ко в о де н и ч ког ви тла на ко ји је до в е де на и од в е де на п у- тем ја за. Ло ка ци ја во де ни ца је на иви ци пар це ле као и јаз ко ји је тра си ран та ко ђе ње ном гра ни цом. Објект је сме штен на гра ни ци пар це ле ка ко би ш т о мањ е ш т ет ио њ еној о бр ад ив ој пов рш ин и. До в оден ице п рис т у пн и пут мо же да бу де пре ко зва нич ног се о ског пу та а ка ко усло ви град ње н и с у у в е к н ајпо в о љ н и ји мо же д а с е п р о л а зи и с е з он ск и м п у т е м п р е ко па р це ле. Во де н и це с у јед но с т а в не а р х и т ек т он ске ор г а н и з а ц и је. Нај че ш ће с е с а с т о је од јед не п р о с т о ри је у ко јој с е на ла зи ме х а н из а м з а м левењ е ж ит а и про стор за од ла га ње вре ћа с жи том и бра шном. Ве ћи објек ти има ју две или три про сто ри је и гра ђе ни су у до ли на ма и до њем то ку ре ка. У кон с т ру к т и в ном см и с л у о бјек т с е с а с т о ји од по с т а мен т а, кор п у с а о бјек т а и к р ов не кон с т ру к ц и је. По с т а мен т је на ч и њ ен од к а ме на и д р в е - них об ли ца или је у це ло сти од ка ме на. Ако је од ка ме на он да је од прит е с а ног к а ме на зи да ног у к р еч ном ма л т е ру. Д р в е н и о с ло на ц с е ко ри с т и за део објек та ко ји се на ла зи под ме ха ни змом за мле ве ње и са сто ји се од д ва с т у п ца нач ињена од д рвен и х обл ица који су з абијен и у т ерен. Корп ус о бјек т а је на ч и њ ен од д р в е ног ске ле т а ко ји је ис п у њ ен с хо ри з он т а л н и м т а л па ма док се п ри јем хо ри зон т а л н и х си ла п ри х ва т а са спољ а накован и м ко сни ци ма. Ула зна вра та су је ди ни отвор на објек ту и пре ко њих се уједно осве тља ва уну тра шњост. Кров је на че ти ри во де а кров ни по кри вач је шин дра, ка ме не пло че или ке ра мич ки цреп. Во де н и це, п р е м а а р х и т ек т он ск и м к а р а к т е ри с т и к а м а, и м а ју м но г о с л и ч но с т и с в о де н и ца ма у ис т оч ној Б о сн и и с е в е рној Ц рној Гори је р је ве ли ки део ста нов ни штва пореклом из наведеног простора а током исто - ри је по сто ја ла је и сна жна при вред на са рад ња а мај сто ри из Оса та у ис точној Бо сни ра ди ли су у овом кра ју то ком чи та вог 19. ве ка. На осно ву ар хит ект он ске концепц ије а нал изирајућ и п р ос т ор у којем с е на с л ича н нач и н гра де во де нич ни објек ти за кљу чу је се да се он на ис ток про сти ре све до Ве ли ке Мо ра ве, а на за пад све до гра ни ца с Хр ват ском. В о де н и це по т о ч а р е и з г у би ле с у фу н к ц и ју с по ја в ом е ле к т ри ч н и х м л и нова због чега је п рестало и нтересовање за њи х те је дош ло до њиховог у бр з а ног п р о па да њ а.

137 783 И Л У СТ РА Ц И Ј Е Сли ка 1. Про стор пла ни не По влен Сли ка 2. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Ма ко в и ш т е

138 784 Сли ка 3. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Ма ко в и ш т е Сли ка 4. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Ма ко в и ш т е

139 785 Сли ка 5. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у По л о ш н и ц а Сли ка 6. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Го д е ч е в о

140 786 Сли ка 7. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Ма ко в и ш т е Сли ка 8. Во де ни ца по то ча ра у се лу Ру да Бу ква

141 787 Сли ка 9. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у По л о ш н и ц а Сли ка 10. Во де ни ца по то ча ра у се лу Се ча Ре ка

142 788 Сли ка 11. Во де ни ца по то ча ра у се лу Се ча Ре ка Сли ка 12. Во де ни ца по то ча ра у се лу Ру да Бу ква

143 789 Сли ка 13. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у По л о ш н и ц а Сли ка 14. Во д е н и ц а у с е л у Ко с т о је в и ћ и

144 790 Сли ка 15. Во де ни ца у се лу Го дље во Сли ка 16. Јаз за до вод во де до во де ни це се ло Го дље во

145 Сли ка 17. Ви т л о в о д е н и ц е, с е л о Го дље в о 791

146 792 Сли ка 18. Во де нич ки ка мен и кон струк ци ја мли на, се ло Ма ко ви ште Сли ка 19. Во де ни ца тре мом на ре ци Скра пеж у се лу Ко сје рић

147 793 Сли ка 20. Во де ни ца у се лу Окле тац Сли ка 21. Во де ни ца у се лу Окле тац

148 794 Сли ка 22. Во де ни ца у се лу Ба чев ци Сли ка 23. Во де ни ца у се лу Се ча Ре ка

149 795 Сли ка 24. Во де ни ца у се лу Се ча Ре ка Сли ка 25. Во де ни ца у се лу Го де че во

150 796 Сли ка 26. Во де ни ца у се лу Го де че во Сли ка 27. Во де ни це на Та ор ским вре ли ма, се ло Та ор, Оп шти на Ва ље во

151 797 Сли ка 28. Во де ни ца у се лу Ска кав ци де таљ кор пу са објек та Сли ка 29. Во де ни ца у се лу Ска кав ци де таљ др ве не кљу ча о ни це

152 798 Сли ка 30. Во де ни ца у се лу Ска кав ци де таљ во де нич ког ме ха ни зма Сли ка 31. Кон струк ци ја зи да во де ни це по то ча ре с ве зом на уни зу

153 799 Сли ка 32. Кон струк ци ја зи да во де ни це с ве зом на ћерт Сли ка 33. Ко н с т р у к т и в н и с к л оп в о д е н и ц е п о т о ч а ре

154 800 Сли ка 34. Во де ни це у се лу Го сти ље, Зла ти бор Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Гру па ау то ра (2000). Ужи це, не кад и сад. Ужи це: Мул ти софт. CD-ROM М и ћ и ћ, Љу б о м и р (19 25 ). З л а т и б о р, На с е љ а и п о р е к л о с т а н о в н и ш т в а, Бе о град: СKA, књ. 19. П а в ло ви ћ, Љу б а (1925). Уж и ч к а Ц рн а Гор а. Нас е љ а и п ор ек л о с т ан о вн иш т в а, Б еог р а д: СКА, књ. 19. П а в ло в и ћ, Љу б а (1930). С о ко л с к а н а х и ја, На с е љ а и п о р е к л о с т ан о вн иш т в а, Б еог р а д: СКА, књ. 26. E r z h e r z og, Ru d ol f (19 01). Die Österreichisch-u n ga r i s c h e Mo n a r c h i e in Wort und Bild, Bosnien und He r z e go w i n a, Wi e n. ПО РЕ К ЛО И Л У С Т РА Ц И ЈА Сли ка 1: Мул ти софт, Ужи це. Сли ке 2 22, 31 33: Ау тор. Сли ке 23 29: ар хи тек та Ра до слав Џу до вић, Ко сје рић. Сли ка 30: Веб Ва ље во Сли ка 35: На род ни му зеј Ужи це. Сли ка 34, 36: R. Er zher zog (1901), Die Österreichisch-u n ga r i s c h e Mo n a r c h i e in Wort und Bild, Bo snien und He r z e go w i n a, Wi e n.

155 801 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R AR CHI TEC TU RE OF WA TER MILLS IN THE CEN TRAL PART OF WE STERN SER BIA by DUŠ KO K U Z O V IĆ A me r i c a n u n i ve r sit y Fa culty of Ar chi tec tu re, De sign and Fi ne Arts Gir ne (Kyre nia), Cyprus d k u z o v m a i l.c om NE DELJ KO B. STOJ NIĆ Ja ro slav Čer ni In sti tu te for the De ve lop ment of Wa ter Re so ur ces (JCI) 80 Ja ro slav Čer ni Stre et, Pi no sa va, Bel gra de, Ser bia s t oj n ic. n e d elj m a i l.c o m SU M M A RY: Wa t e r m i l l s a r e i mp o rt a nt e c on om ic f ac il it ie s of r u r a l h o us e h old s. They are bu ilt on the ed ge of a lot ne ar the wa ter stre am in or der to pre ser ve ara ble land. T he y h a ve a si m i l a r o r g a n i z a t io n a s e c o no m ic a nd r e si d e n t ia l bu i l d i ng s i n r u r a l g a r d e n. The in ter nal or ga ni za tion of the bu il ding may con sist of one, two or mo re ro oms. The cen tral ro om con ta ins mill mec ha nism and grain and flo ur sto ra ge. Lar ger wa ter mills in clu de a se pa ra te ro om for the mil ler. So me wa ter mills ha ve porch. Bu il ding cor pus is a wo o den ske le ton with ho ri zon tal planks. The bu il ding rests on the gro und in two ways: a) on a sto ne fo un da tion and wo o den logs, b) on a sto ne wall. The ro of is hip ped, co ve red with wo o den shin gles, sto ne slabs or ce ra mic ti les. A lar ge num ber of ob jects are out of or der and su bject to ra pid de te ri o ra tion. K E Y WOR DS: Ve r n a c u l a r a r ch i t e c t u r e i n Se r bia, t he a r ch i t e c t u r e of t he mo u n t a i n Po vlen, wa ter mills, wa ter mills ar chi tec tu re

156

157 НАУЧНА ХРО НИ КА / SCIENCE CHRO NIC LES UDC 929(=163.41)(049.32) ОБ ЈА ВЉЕН ШЕ СТИ ТОМ СРП СКОГ БИ О Г РАФ СКОГ РЕЧ Н И К А Ше сти том Ср п с ко г б и о г р а фс ко г р е ч н и к а ( М а р -М и ш) п р ед с т а в и л и су у Ма ти ци срп ској, у Но вом Са ду, 8. ма ја Ча слав Оцић, Мом чи ло П а в ло ви ћ и Бр а н ко Б е ш л и н; у З а д у ж би н и И л и је М. Ко л а р ц а, у Б е о г р а д у, 7. ок т о б р а А ле к с а н д р а Вр ане ш, Нен а д М ак уљ еви ћ, Де ја н а О ц и ћ и Бр а н ко Б е ш л и н; и н а п р о мо ц и ји лек си ко г р а ф ск и х и з д а њ а М а т и це с рп ске у К р а љ е ву, 16. ок т о б р а г о д и не Бр а н и с л а в По по ви ћ, А лек с а н д р а Но - ва ков и Бран ко Бе шлин. Ча слав Оцић СБР ТЕ МЕ ЉИ СРП СКУ ИДЕН ТИ ТЕТ СКУ И Н ФРА СТ РУ К Т У РУ Ше сти том Срп с ког б и о гра ф с ког ре ч н и ка, к а о и п р е т ход н и т о мо ви, на сво јим стра ни ца ма до носи најбитније по дат ке о свим зна чај ни јим лич ност и ма у исто ри ји срп ско га на ро да, без об зи ра на област њи ховoг деловања. Са држи биогра фи је др жав ни ка, вој ни ка, по ли ти ча ра, ду хов ни ка, при вредни ка, на уч ни ка, јав них рад ни ка, ис так ну тих лич но сти, као и оних мар гинал них по зи ва и за ни ма ња. Овај том Срп ског би о граф ског ре ч ни ка са д р ж и би о г ра фије л и чно с т и чи ја пре зи ме на или име на по чи њу на сло во М (од Мар до Миш); укуп но би о гра фи је. У овом то му об ја вље ни су жи во ти и прикљученија неких од нај ва жних лич но сти срп ске исто ри је и кул ту ре, као што су: Ми лутин Ми лан ко вић, Ми ха и ло Обреновић, Милош Обреновић, Милан Обре - но ви ћ, Св е т о з а р М и ле т и ћ, Св е т о з а р Ма р ко ви ћ, Ж и в о ји н М и ш и ћ, Ма ра Бран ко вић... По се бан на пор је учи њен да се од за бо ра ва отрг ну оне лично сти ко је је по ли тич ка и вој на исто ри ја за не ма ри ва ла. То је чи та ва га ле - ри ја л и ко ва ко ји су до п ринел и нап ре тк у Срп с т ва ра де ћ и у обла с т и на у ке, т ех н и ке, р е л и г и је, п ри в р е де, у ме т но с т и, спо р т а... У ов ом т о м у мо г у с е на ћ и: Марг арит а Марцано ( Ma rgar it a d i Ma r z a no d i A r a go n ia), хе р це ж и ца, дру га же на хер це га Влат ка Ко са че (?, око 1450?, по сле 13. I 1521); Ма ринко ви ћ, А лек сан д ра, т р гов к и ња, до бро т вор ка (?, око 1820 Нови Са д, после 1870); Ма ри н ко ви ћ Пе т ар, с т а ра т е љ К а р ло в ач ке г и м на зи је (??), Срем ск и К а р лов ц и, ; Мари нкови ћ, Ст ева н, г ајт а нџ ија, народн и послан и к ( Би т вр ђе, Вла д и ч и н Ха н, 1842 Ле ско ва ц, 17. I I I 1917); Марјанови ћ, Јова н Јо ца, фуд ба лер, тре нер (Но ви Сад, 28. VI 1915 Но ви Сад, 19. XI 1981); Мар ко, (та ха) мо нах (??), ма на стир Хи лан дар, дру га по ло ви на 14. ве ка.

158 804 У т екс т ови ма би о г ра фи ја и з бе г а в а н и су в ред но сн и су до ви, да в а на је пред ност објек тив но утвр ђеним чињеницама. Вредносни суд је имплицитно сад рж а н у к ат ег ориз ац ији л и чнос т и по о бим у (бр оју словн и х знаков а, од но сно р е до в а) њи хо ви х ж и в о т о п и с а. Тај о би м је и з ра жен у ше с т к а т е - г о ри ја. Ше с т у, најв ећу к ат ег орију (до 36 0 р едов а) добило је д в адес ет а к лич но сти (на при мер, Ми лу тин Ми лан ко вић, Ми ха и ло Обре но вић, Милош Обре но вић, Ми лан Обре но вић) а пр ву ка те го ри ју (до 15 ре до ва) оне л и ч но с т и ко је с у ба р не к и м до п ри но с ом з а в р е д и ле да уђу у Срп с к и б и о гра ф с к и ре ч н и к. Оста ле лич но сти рас по ре ђе не су у том ра спо ну пре ма свом ж и во т ном и ра д ном домет у. У м ног и м сл учајевима п лан иран и оби м н и је ис ко ри ш ћен због т о га ш т о ча к и о ве о ма зна чај н и м л и ч но с т и ма не ма с а ч у в а н и х по да т а к а. Све би о гра фи је су ве о ма критич ки са гле да ва не. Сва ка на пи са на био - гра фи ја про ла зи ла је кроз тро је или че тво ро ру ку пре но што је при хваће н а: лек си ко р е д а к т о р а, у р ед н и к а с т ру ке (и л и конс у лт а нт а), у р едн ик а епо хе и глав ног уред ни ка Срп ског би о граф ског реч ни ка. За све ве ће лично с т и п и ш у с е по је д и начне р ецензије. Реценз ент и с у о с об е од најв ећег на уч ног ау то ри те та не са мо у Ср би ји већ и из ино стран ства. Реч ник је илу стро ван ве ликим бројем портрета личности. Критерију м з а о б ја в љи в а њ е и л у с т р а ц и је н и је по зн а ч а ју л и ч но с т и (н ај л а к ше је на ћи фо то гра фи је по зна тих име на), већ су об ја вље не све про на ђе не фо - т о г ра фи је, до бр ог к в а л и т е т а. По се б но се т ра г а ло з а фот ог рафијама мање по зна т и х л и ч но с т и. На овом то му са ра ђи ва ло је 355 са рад ни ка, углав ном ма ги ста ра и докто ра на у ка. Ка да се узме у об зир број са рад ни ка на свим то мо ви ма СБР мо же с е кон с т а т о в а т и да н и је да н п р о јек т у Ре п у бл и ц и Ср би ји н и је ок у- п ио т а ко в е л и к и бр ој ис т ра ж и в а ча. По с е б но је зна чај но ш т о с а ра ђу ју и м л а ђ и н ау чн и р а дн иц и ш т о о б е зб еђује д аљи р а д н а н ајв иш е м н ив оу. Осми шљен је као ка пи тал но ви ше том но из да ње што под ра зу ме ва ду го - г о д и ш њи ко лек т и в а н на пор, од но сно у че ш ће м но г о бр ој н и х на у ч н и к а и с т ру ч њ а к а ра з л и ч и т и х п р о фи ла. Би о г ра ф ск и р еч н и к к а о ри зн ица поуздан и х и к рит и чк и п р ов ер ен и х и н ф ор ма ц и ја и ма в е л и к у уло г у у у по зна в а њу с т ра не на у ч не ја в но с т и с а с рп ском ис торијом и к улт уром. Зах ваљују ћ и све ве ћој по ве за но с т и на ро да и зе ма ља, све и нт ензи вн ијој ц ирк улац ији и н фор ма ц и ја и и н т е ре со ва ња за на ш у зе м љу, по ве ћа ва се п ро у ча ва ње на ше к ул т у ре и т ра д и ц и је у ст ра н и м зе мљама. Такво за ни ма ње се мо же и мо ра охра бри вати приручним средствима која олакшавају информисање и ште де на по ре и гу би так вре ме на. При к а з у ју ћ и св е л и ч но с т и ко је с у де ло в а ле на ис т о ри ј ск и ра з ви т а к с рп ског на ро да и не ог ра н ичавајућ и се само на с рп ск и на ц и о на л н и кор п ус, Српск и биографск и речник нем иновно о тк ри ва по ве за нос т Ср ба с д ру г и м на ро ди ма, раз ме њи ва ње кул тур них и дру гих ути ца ја, пло до твор но укр - ш т а њ е к ул т у ра и ц и ви л и з а ц и ја на Б а л к а н у (и у Ев р о п и), ис т и ч у ћ и п ри т о ме т ра д и ц и о на л н у о т во ре нос т с рп ске с ре д и не. Ува жа ва њем до п ри но с а оних лич но сти ко је ни су би ле Ср би у исто ри ји срп ског на ро да, ова ка пит а л на п у бл и к а ц и ја т р е ба да св е до ч и о ра зно в р сно с т и и и н т ен зи т е т у ме -

159 805 ђу с о б н и х в е з а и од но с а, о до п ри но с у п ри па д н и к а д ру г и х на р о да ко ји с у жи ве ли и де ло ва ли у срп ској сре ди ни, или, на би ло ко ји дру ги на чин, у знат ни јој ме ри (по зи тив но али и негатив но) ути ца ли на раз вој и исто ријску суд би ну Ср ба. По ред на уч но -ин фор ма тив не, би о граф ски реч ник има и ва жну нау ч но к ри т и ч к у фу н к ц и ју. И з ра ђен на о сно ву бри ж љи ви х ис т ра ж и в а њ а и у з с т р о г у п римен у нау чн и х мет ода, биог ра фск и речн и к нем иновно руш и м и т о в е ис п ле т е не око по је д и н и х л и ч но с т и и п р е в а зи ла зи и де о ло ш к у и по л и т и ч к у ог ра н и че но с т ра н и ји х епо х а у в р ед но в а њу л и ч но с т и и де ла. По ла зе ћи од фак тич ког, а не вред но сног су да, би о граф ски реч ник омо - г ућује да се о т к ри ју и п ри к а ж у објек т и в но и у п ра вој светлос т и п рег аоц и и на он и м по љи ма ко је са м и са в ре ме н и ц и н и су це н ил и. Л и чнос т и које су у че с т в о в а ле у т ех н и ч ком и п рив р едном п р еоб р аж ају и моде рн из ац ији Ср би је и срп ског на ро да оста ле су у сен ци њи хо вих су вре ме ни ка ак тив - них, пре све га, на по ли тич ком и бој ном, а по том и на књи жев ном по љу. Срп с к и б и о гра ф с к и ре ч н и к т р е ба да ис п у н и ви ше с т ру к у фу н к ц и ју: да ос т ва ри од ре ђе н у к ул т у р н у м и си ју, да као ви со ко на у ч на п у бл и ка ц и ја на ђе сво је ме с т о у м но г и м на у ч н и м, ја в н и м и п ри в ат н и м, би бл и о т е к а ма, к а о ри зн и ца по да т а к а о љу д и ма п р о т е к л и х в р е ме на, а л и и к а о де ло ко је ће би о г ра фи ја ма све до ч и т и к а ко о де л у т а ко и о суд бинама он и х о којима г о в о ри. Срп с к и б и о гра ф с к и ре ч н и к по свом оби му и зна ча ју спа да у ред најзн а ч ај н и ји х пос лов а и з о бл ас т и д руш т в ен и х и х ум ан ис т и чк и х н аук а у Ср би ји и на св о је в р с т а н на ч и н ће би т и ме ри ло и од ра з до с т и г н у ћ а и до - ме т а с рп ског на р о да, ш т о је од несу мњив ог значаја з а њ ег ов нац иона лн и иден ти тет. У го ди ни за по чет је рад на пи са њу би о гра фи ја за пр ви том (А Б) ко ји је об ја вљен го ди не. Дру ги том (В Г) иза шао је из штам пе го ди не, тре ћи том (Д З) у ок то бру го ди не, а че твр ти том (И Ка) у ју лу У ок то бру пу бли ко ван је и пе ти том (Кв Мао). За д ве де це н и је, у п ри л и ч но не по вољ н и м ус ло ви ма оп ш т е о ск у д и це и ра зн и х (не п р ед ви ђе н и х а че с т о и не з а м и с л и ви х) ог ра н и че њ а, о ба в љ ен је огро ман по сао ка пи тал ног зна ча ја. Ако би се тај по сао по ре дио са сличним про јек ти ма у на шем окру же њу до шло би се бр зо и ла ко до за кључ ка да је с рп ска би о г ра фи с т и ка знат но бр же на п ре до ва ла не г о би о г ра фи с т и ка су сед н и х д р ж а в а и на р о да. А ко је (к ако м и сл и Aрис т о т е л) по че т а к ви ше од половине, он да го то во д ве т ре ћ и не оба в ље ног посла у казују на реа лне из гле де ре ла тив но бр зог при во ђе ња кра ју (пи о нир ске вер зи је) овог про јект а. Ст о г а би фи на л и з а ц и ју ов ог по д у х в а т а т р е ба ло у на р ед ном пе ри о д у под р жа т и оби л н и ји м не го до са д фи нан сиј ск и м сред ст ви ма и ан га жо ва њем до дат ног бр о ја са ра д н и к а. Та и н ве с т и ц и ја (де фи н и са на к а о п ри о ри т е т на) би ла би вр ло (и ви ше струко) исплатива. Ко нач но, по ред Срп ске ен ци клоп ед ије и Ре ч н ика с рпс ког јез ика, СБР ч ин и т еме љ с рпске и дент ит е тске и н фра с т ру к т у р е. Њ е г о ви м успе ш н и м з а в р ша в а њ ем био би дат зна ча ја н кон с т ру к т и в а н до п ри но с с т ру к т у ри с а њу мо де р не с рп ске на ц и је. А би ло би и до каз да се у Ср би ји (по но во) стра те шки ми сли (а на да мо се да ће се

160 806 с т ра т е ш к и и де ла т и) и да су да на с у д р жа ви с та са ле на у ч но и с т ра ж и вач ке сна ге ко је мо гу да да ју ква ли те тан од го вор на зах те ве исто риј ског тре - нут ка и да ан ти ци па тив но од го во ре на иза зо ве вре ме на ко је до ла зи. Мом ч и ло П а в ло ви ћ БИ О Г РА ФИ ЈА М А ЗН А Ч А Ј Н И Х ЉУ Д И П РУ Ж А МО Д РУ Ш Т ВЕ Н И МО Д Е Л СА Д А Ш ЊИ М И БУ Д У Ћ И М Г Е Н Е РА Ц И ЈА М А Пр е в од Би бл и је, с оп с т в е на ен ц и к ло пе д и ја, с оп с т в е н и р еч н и к, и више т ом на ис т о ри ја, по р ед о с т а лог, ч и не и г ра де и ден т и т е т јед ног на р о да, њ е г о ву д р ж а ву ч и не оз би љ н и јом а на р од к ул т у р н и ји м. Пр е в од Би бл и је смо на п ра ви л и у 19. ве к у, об ја ви л и смо јед н у ма л у и јед н у на род н у ен ц и- к ло пе д и ју у Кра љ е ви н и СХС ко ју је по т п и с а о је да н ис т о ри ча р и, ко л и ко је ме ни по зна то, још смо на по чет ку ра да на ви ше том ној срп ској ен ци кло - пе ди ји. На реч ни ку срп ског је зи ка ра ди мо бр же. Шести том Српског биограф ског ре ч ни ка, ко ји пред ста вља мо јав но сти, све до чи да смо на до бром п у т у да и овај ка п и т а л н и п ројекат п риведемо к рају. За кол ико, т о је т еш ко р е ћ и. Мно ги на ро ди та ква ка пи тал на де ла ство ри ли су још у 19. ве ку. Реал и за ц ијом овог кап ита лног п ројекта од п ри мар ног зна ча ја за срп ск и на род, од но сно п у бл и ко ва њем ше с т ог т о ма Ма т и ца с рп ска по ка зу је да на д и ла зи тре нут не проблеме и тешкоће, али и да јој је потребна шира институцио - на л на по д р ш к а. И м п р е си в а н бр ој ау т о ра, ко је је не с а мо т р е ба ло п ри к у- п и т и в е ћ и п р им ор ат и н а п ош т ов ањ е р оков а, а о нд а и н а п ош т ов ањ е у т в р ђе не ме т о до ло г и је, ог р о ма н је по с а о. Це не ћ и зна чај овог, п ре ви ше г о д и на, з а по че т ог п р о јект а и з алаг ање, ре као бих ен ту зи ја ста, до шао сам да по др жим, и охра брим, ако је то уоп ште по т р е бно, у р едн ике и с ара дн ике, на додат н и на пор и ене р г и ју к а ко би с е за по че ти по сао при вео кра ју. Има ли по тре бе да се уоп ште го во ри о знача ју ова к ви х по д у х ва т а. И ма, а л и више у ја в но с т и а ма ње ов де у Ма т и ц и. Је р, биог рафијама значајн и х људ и који су о с т а ви л и т ра г у ра з во ју на р о да и д р ж а в е, по р ед зна њ а, п ру ж а мо и д ру ш т в е н и мо де л с а да ш њи м и бу д у- ћ и м г е не ра ц и ја ма. О т рг н у т и од за бо ра ва по је д и н ц и ко ји су до п ри но си л и ра з во ју на ро да и др жа ве, и то не са мо срп ског ро да и по ре кла већ и из су сед них на ро да чи ји су по је дин ци, би ли вла да ри, би ли вој ни ци, пи сци и сл. оста ви ли траг у срп ској по ли тич кој и кул тур ној исто ри ји обо га ћу је мо соп стве ну про - ш ло с т и в р ед н у је мо њи хо в а де ла. Св е ов е л и ч но с т и и з ра ж а в а ју с т в а р н у или мо гу ћу свест и са вест срп ског на ро да. Њи хо ви жи во ти су у ми ни јат ури ж ив от и ч и т а в ог н а р о д а, од но сно огле д а ло в ећ ине и л и м ањине у да т и м ис т о ри ј ск и м окол но с т и ма. Но, ис так ну те лич но сти ни су ну жно ве ли ке лич но сти јер се игром с л у ча ја че с т о мо г у на ћ и на ме с т и ма у д ру ш т в е ној х и је ра р х и ји и до би т и моћ да до но се ва ж не од л у ке. Та ко да, ве л и ч и на т и х л и ч но си не до ла зи од њи х с а м и х не г о од в е л и ч и не до г а ђа ја, т ј. од зна ча ја и зна че њ е ко је и ма ју у све с т и све до ка и са вре ме н и ка. А к роз оп ис л и ч но с т и оп и су је се и с та ње

161 г ру пе ко јој је л и ч нос т п ри па да ла и де ло ва ла, од но сно на ро да. Ко би и ка да са знао за Му ха ме да Мех мед ба ш и ћа, с т о лар ског по моћ н и ка из Ст ол ца, да ни је уче ство вао у атен та ту на Фер ди нан да 1914?! Др жа ва су ин сти ту ци је и љу ди а успе шну мо дер ну и ефи ка сну др жаву к а к ву же л и мо и с а њ а мо мо г у да на п ра в е с а мо успе ш н и љу д и, л и де ри у сво јим про фе си ја ма. Њих је увек би ло. Мно ги су у овом то му. Ре да ју се би о г ра фи је и њи хо ва де ла на бе з ма ло с т ра на. М но г и ма у овом т о м у је ис то ри ја до де љи ва ла улог е које н ису желел и а ч ија су дела, ч ињења и л и неч ињ е њ а, и з а зи в а ла ве л и ке по сле д и це. На п ри ме р, Ко с т а М и ло в а но ви ћ Пе ћа на ц, ко ји је већ ж и вео сво ју ле г ен д у у Кра ље ви н и Ју г о сла ви ји а ко ји се у ра ту 1941, ак тив но ста вио на стра ну оку па то ра. Биог ра фи је по зна т и х л и ч но с т и у овом т о м у да т е су ис ц рп но, д ру г и х оно л и ко ко л и ко је би ло по да т а к а. Та ко на п ри ме р, сви в ла да ри д и на с т и- је Обр енови ћ, Марија Тер езија, Војисла в Мари нкови ћ, п р едс едн и к в ладе и м ин истар и но ст ра н и х де ла у Кра ље ви н и Ју го сла ви ји; Ри ста Мар ја но ви ћ, б е з ч и ји х ф о т о г ра фи ја с рп ск а ис т о ри ја п р в ог и д ру г ог ра т а не би и ма ла ф о т о г р а ф ск и и з р а з; С а ви ћ М а ркови ћ Шт ед им л ија, који је мат урир а о у ле ско вач кој г и м на зи ји с Рат ком Па в ло ви ћем Ћ и ћ ком и М и л и во јем Пе ро - ви ћем, ко га су ле ско вач ке га зде хле бом ра ни ле а ко ји се, чим је оти шао у За греб, ба цио не за хвал но ћу за ис кре ну по моћ; Си ма Мар ко вић, ре во луц ио нар; Му ха мед Мех мед ба ш и ћ, је д и н и ат ен та т ор на Ф ра н ца Фе р д и на да ко ји је ус пе о да у ма к не ау с т р о у г а р ск и м по л и цај ц и ма и да на с т а ви свој жи вот док га уста ше на свој, ди вљи на чин, ни су умо ри ле среди ном Д ру г ог св е т ског ра т а у св ом до м у; М и ло в а н М и ло в а но ви ћ, п р ед с ед н и к с рпске в ладе ко ји је ус пе о да у је д и н и у а к ц и ју ба л к а нске нар оде и д рж а в - ни ке и по ка же да са мо сло жни бал кан ски на ро ди мо гу да ство ре ве ли ка де ла ; Вој во да Жи во јин Ми шић као и би о гра фи је ње го ва два си на. Ве ро - ватно су уред ни ци има ли до бар раз лог да из о ста ве би о гра фи ју нај ста рије г в ој в о д и ног си н а Ра до в а н а, ко ји је, к а д а је з а р о бљ ен не где код Ве л и ке П ла не мо г а о на п у с т и т и је д и н и ц у и в ра т и т и с е к у ћ и, а л и ко ји је остао уз сво је вој ни ке и од ве ден у не мач ко за ро бље ни штво. Са мо не ко - ли ко не де ља пред сла ма ње Хи тле ро ве ма ши не ри је умро је у ло го ру. У овом то му нај ви ше је за сту пље но вој ни ка, од ни жих чи но ва до гене ра ла, он да пол ит ичара, п исаца и д руг и х зан имања. Мало је жена. На око га ле ри ја ли ч но сти чи је је п ре зи ме по чи ња ло сло вом М које везује ли чности у овај том. Сло во М је тач но на по ло ви ни Азбу ке. Ка кве све би о гра фи је че ка ју да буд у п у бл и ко ва не. Пре ко њи х, ка д бу д у п у бл иковане, боље ћемо упо зна ти се бе. За то је на ста вак и убр за ње ра да на Срп с ком б и о гра ф с ком ле к с и ко н у ва жан за да так не са мо Ма ти це срп ске. Бра н ко Б е ш л и н РЕЧ ГЛАВ НОГ УРЕД НИ КА 807 Ува же не да ме и го спо до, дра ги при ја те љи. Нај пре же лим да се за хвал и м п р е т ход н и м г о в ор н и ц и ма ко ји с у с е ода зв а л и по зи ву да в а м да на с п ред ста ве нови том Српског биографског реч ни ка. Ја ћу ка ко то ред на ла же

162 808 г ов о рит и најк ра ће. Пр ед с т а в љ а њ а к њи г е је св е ча н и ч и н. За оне ко ји с у на књи зи ра ди ли то би тре ба ло да бу де и не ка вр ста по ча сти, као и одиса ја по св ршеном пос л у. Мен и, који дана с з а с т у па м све бр ој не с а ра д н и ке Срп ског би о граф ског реч ни ка а њих је пре ко шест сто ти на окол нос т и н а л а ж у д а бу дем в р ло одмер ен у св еч а рском р а сположењу. Н аиме, п р ед с т ав љ амо шес т и т ом Ре чн ика. Ни је у пи та њу ни пр ви, ко ји смо ду го и жељ но оче ки ва ли а ни је ни по след њи, па да ка же мо да смо окон ча ли једа н з аис т а в ел и к и по с а о и по на ша мо с е с ла в о до би т но. Пр ед ви ђе но је, да подс ет и м, да ов а к ап ит а лна п убл ик ац ија и з а ђе у 12 т о мо в а ш т о зна ч и да су пред на ма још мно ге го ди не ра да и раз ли чи тих ис ку ше ња. Да па ра фрази ра м Ви н с т о на Че р ч и ла: ов о н и је к рај, н и је н и по че т а к к ра ја. Ср е ћом још пре шли смо ону де о ни цу ко ју је Чер чил на звао кра јем по четка та ко да смо са да на по ла пу та. Да гром ко сла ви мо и ли ку је мо не ма мо још раз ло га али сма трам да има мо пу но пра во да бу де мо за до вољ ни што мо же мо да по ру ч и мо ја в но с т и да по с а о т е че б е з п р е к и да и з а с т о ја је р с е од ма кло и с ра дом на сле де ћем, сед мом то му. То, спрам при ли ка и на вика ко је вла да ју у на шем дру штву и на уч ној за јед ни ци, ни је ма ла ствар. При п ред ста вља њу сва ког то ма Реч ни ка за до вољ ство нам је по м у ће но ти ме ш т о је у ме ђу вре ме н у п ре м и н уо не ко од са ра д н и ка. Н и је оби чај да и м по - и мен це ис ка зу је мо за х ва л нос т на п ро мо ц и ја ма т о ч и н и мо на сед н и ца ма Ур е ђи в ач ког и Лек си ко г ра ф ског од б о ра. Ме ђу т и м, да на с смо д у ж н и да на п ра ви мо и з у зе т а к. Ово је п рви т ом који н ије завршен под руководс т вом акаде ми ка Чедомира Попова. Као главни уредник испољио је несвакида ш њу ене р г и ју. Њ е г о в ом з а с л у г ом с у п ри п р ем не ра д њ е ко је с у т ра ја ле ч и т а в е т ри де це н и је нај з а д п ри в е де не к ра ју и о б ја в љ ен је п р ви т ом Ре чн и ка. По том су, у на ред них се дам го ди на, до иза шла још че ти ри и за по чет је рад и на овом, ше стом то му. Ка да је реч о ова ко ам би ци о зно осми ш ље ним лек си ко г раф ск им из да њи ма то је х ва ле вре дан тем по не са мо по на шим не го и по свет ским ме ри ли ма, јер је у ро ку од де сет го ди на о б ја в љ е но ше с т т о мо в а Ре ч н и ка ко ји с а д р же би о г ра фи ја зна ме н и- т и х л и ч но с т и, ф о т о г ра фи ја на с т ра н и ца. А к а де м и к По пов је био чо век ко ји је за вр ша вао оно че га би се при хва тио. Да овај том Речника при ве де кра ју спре чен је нај ви шом си лом. Ме ђу тим, по ста рао се за бу дућ ност Ре чн ика та ко што је офор мио стру чан тим и, да се та ко из ра зим, ухо дао по сао. Има мо раз ло га да ве рује мо да ће се, као и до са да, оба вља ти мир но, стр пљи во ни на пре чац ни п р е спо р о. По што се с овог ме ста обра ћа мо и при сут ној пу бли ци и ши рој јавно с т и д р ж и м з а по т р е б но да к а жем још по не ш т о о бу д ућ но с т и Ре ч н и ка. На и ме у по след ње три го ди не кад год бих јав но го во рио о овом про јек ту у век би с е наша о по не ко да п и т а: до к ле смо од ма к л и у д и г и т а л и з а ц и ји и хо ће ли мо жда Ре ч н и к би т и до с т у па н у т ој ф ор м и на и н т е р не т у. Ко л и ко год у де лу јав но сти по сто ја ле пред ра су де да је Ма ти ца, као и све ста ре углед не уста но ве, скеп тич на пре ма тех но ло шким ино ва ци ја ма, да их спо - ро и не вољ но усва ја ни је та ко. Ов де се, у свим оде ље њи ма, во ди ло ра чу на о т о ме и п ра во в р е ме но с е р еаг ов ало у Ре чн ик у од с р ед ине деведес ет и х.

163 809 Зна чи од го вор на пр ви део пи та ња гла сио би: свих шест то мо ва реч ни ка су ди ги та ли зо ва ни као и ве ћи део огром не гра ђе. Ка да ће они у том об ли ку би т и до с т у п н и ја в но с т и т у је и з ри ч и т од г о в ор т е ш ко да т и. У Ма т и ц и с е о т оме ра сп ра в љ а ло а л и још у в ек по с т о је не до у м и це к а ко т о у ч и н и т и на нај б о љи на ч и н и по на ш у ус т а но ву и по по т ен ц и ја лне корисн ике. Оси м то га, волел и бисмо да у стављању наш и х резултата на и нтерне т пост упамо у ск л а д у с п р о п и си м а и п р а ви л и м а, и м а ју ћ и у ви д у п р а к с у и ис к у с т в а слич них ин сти ту ци ја у Ср би ји и ван ње. С р ед с т в а з а р е а л и з о в а њ е ов ог к а п и т а л ног п р о је к т а о б е з б е д и ло је М и н и с т ар с т в о п р о све т е, на у ке и т ех но ло ш ког ра з в о ја Ре п у бл и ке Ср би је а пу бли ко ва ње овог то ма омо гу ћи ло је Ми ни стар ство кул ту ре и ин фор - м и са њ а Ре п у бл ике Србије, којима и зра ж а в а мо з а х в а л но с т з а ра з у ме в а ње и ма т е ри ја л н у по д р ш к у. А лек с а н д ра Вра неш ОЗБИ ЉА Н, ОД ГО ВО РА Н, БЕ Н Е Д И К Т И Н СК И ПО СВЕ Ћ ЕН РА Д М А Т И Ч И Н И Х СА РА Д Н И К А Срп ски би о граф ски реч ник сли ка је жи во та и ра да ис так ну тих је дино пле ме ни ка не би ли се ро ду по зна ти је учи ни ло, ка ко је још у дру гој де це н и ји 19. ве ка, у и ме на род не че с т и и пол зе, ис т и цао Ге ор г и је Ма гара ше вић. По да ци о рад ним, на уч ним, струч ним и умет нич ким ре зул тат и ма, ис т ра же н и, п р о ве р е н и, до к у мен т о в а н и, у к ло п љ ен и у п убл ик ац ије лек си кон ског или ен ци кло пе диј ског ка рак те ра, сра змер но зна ча ју по је дина ца и њи хо вим ме ђу соб ним релацијама, нису нарочито заст уп љено штиво код нашег на р о да. На с т а ја л и су по у гле д у на с т ра не и з вор н и ке, нај че ш ће не мач ке и л и ру ске п ро ве н и јен ц и је, т ра га л и су за п ра вом ме ром у д у ж и н и и з не т и х би о г ра фи ја, в е л ич ин и т екс т уа лног и библ иог ра фског п рилог а, мо де л и ма б е ле же њ а. Ма л и би о би бл и о г ра ф ск и з а п и си, ко ји с у по п у т у н и к ат н и х ме да љ о - на у к ло п љ е н и у Ша фа ри ко в о де ло G e sc hic hte d e r S e r bi sc h e n Li te ra t u r, до да на с су о с т а л и не п р е в а зи ђе н и о сло на ц бр ој н и м ис т ра ж и в а ч и ма ж и во т а и ра да До си те ја Об ра до вића, Лукијана Мушицког, Николаја Шимића, Вићен т и ја Ра к и ћа, М и ло ва на Ви да ко ви ћа, Ата на си ја Ст ој ко ви ћа, Гл и г о ри ја Јак ши ћа и дру гих. Би ли су на шим пи сци ма узо ри и спи сак че шки, мо равск и и ш ле ск и у че н и м у же в а и сп и с а т е љ а од р е да је з у и т ск а, и з да н Ф ра н- цом Мар ти ном Пел цлом и књи га Мај зло ве Уче не Не мач ке, и л и ле к с и кон с а д ж ив ећ и н е м а ч к и с п и с а т е љ а. По че ц и с рп ске е н ц и к ло пе д и с т и ке, а да на с је т и м и ме ном мо же мо на зв а т и з а х в а љу ју ћ и Ма т и ц и с рп ској и Заво ду за из да ва ње уџ бе ни ка, исто вре ме но су би ли и по че ци срп ске би о - библиографије, коју је профилисао Дави до вић, али је Ге ор ги је Ма га ра ше - вић је ди ни у то вре ме на гла сио њен зна чај и по тре бу за њом у сва кој, па и на шој сре ди ни. У тек сту Би о гра фи че ске чер те слав ни Сер ба ља он с уваж а в а њ ем ис т и че да с о в е р ше на би о г ра фи ја з а х т е в а и з о бра же н и ја у ма /... /, че ло вје ко по зна н с т в а и спо с о б но с т и. Ст о г а он мо л и св е р о до љу би в е Ср бе да у име на род не че сти и пол зе са оп ште све што зна ју о слав ни ма

164 810 у ро ду на шем људ ма и њи о ви дје ли да се то у Ље то пис Серб ску ста ви и ро д у по зна т и је у ч и н и. По ред би о г ра ф ск и х ц р т а, ко је и зноси у т ом, могло би се ре ћи, про грам ском, бро ју, он мо ли да бу де из ве штен о жи во ту и де ли ма нарочи то За ха ри ја Ор фе ли на, Јо ва на Жив ко ви ћа, Јо ва на Му шкат и р о ви ћ а, Гри г о ри ја Те р ла ји ћ а и Јо в а на П а в ло ви ћ а. Би о би бл и о г раф ск и п ри с т у п био је за с т у п љен и у ра до ви ма Ге ор г и ја Ни ко ла је ви ћа, уред ни ка Србско - далматинског магазина. Он је пред ставио жи вот и де ло спи са те ља ду бро вач ких ко ји су цве та ли, Ива на Ф ра њи на Гу н д у л и ћ а с 12 ра зно ви д н и с о ч и не н и ја, И в а Ш и ш к а Гу н д у- л и ћ а, ау т о р а т ри д р а ме, Јун ија П а л мот ић а, од ч ији х је чет рнае с т дел а, де с е т о б у х в а т ио јед ном би бл и о г ра ф ском је д и н и цом, Ја ко в а П а л мо т и ћ а, Ге о р г и ја М ал и о ж и ћ а, П а ск а При мо ви ћ а, Вл а х а Је р е М и н че т и ћ а, Ви ц а По ца, Сти јепе Ђорђија, Ива Гучетића, Бара Бетеру и Петра Богашино - ви ћ а, ме ђу ч ији м радовима су се наш л и и њихови не објав љен и рукоп иси. К а да је сма т ра о да ж и в о т јед ног де ла з а с л у ж у је по с е б н у па ж њу, п ру ж а о је чи та о ци ма и до дат на објашњења, каквих ни је би ло у свим би бли о граф - ским је ди ни ца ма. Је дан од опи са, рет ко обим них у овој би бли о гра фи ји, а са свим шту рих и по вр шних у ши рим окви ри ма, од но си се на Ос ма ни ду Ива Фра на Гун ду ли ћа: Ве ли ко со чи не ни је на зва но Осма ни да од 20 пес а м а, у ко ји м а је с т и хо т в о р а ц спе в а о д и к у и ч а с т к р а љ а Вл а д и с л а в а и на р о да по л и т и ч ког, а х у д у с р е ћу и п р е кор н у см р т ца ра т у р ског Осма на. Од ови 20 пје са на, две су, 14. и 15, би ле из гу бље не; гди ко ји го во ре да су ји иста Го спо да Ду бров нич ка због по ли ти ке, ко ју су та да спрам Тур ског дво ра но си ти мо ра ли, за тр па ли и на огањ ба ци ли, јер бо је у њи ма до ста г рд но п р от и в Ту ра к а г о в о р е но, но по с ле не ко л и ко г о д и на Пе т а р С ор г о ове је две из гу бље не пје сне сло жио, и та ко цје ло ви те шко дје ло ис пу нио. О в о с о ч и не н и је у ис т о г о т о в о до ба и Ма р т е к и н и у Д у бр ов н и к у и Јев то По по вић срб ским сло ви ма у Бу ди му дао је штам па ти. И у с ед мом г о д и ш њ а к у Срп с ко - да л м а т и н с ког м а га з и н а Ге ор г и је Н и ко ла је - ви ћ на с т а в љ а п р е глед о сп и с а т е љи ма д у бр о в ач к и м. Ис т и ч у ћ и з а с л у г е Љу де ви т а Га ја и К а зна ч и ћ а з а оч у в а њ е с т а ри х и р е т к и х к њи г а, он ов де по п и с у је с а мо о с а м ру ко п и с а. Ре т ке с у би о би бл и о г ра фи је ко је с у с а ме с е би би ле св р х а, а њи хо ви п и сц и н и с у ра з л и ч и т и, в ећ, у гла в ном, ис т и. Ме ђу њи ма с е на р о ч и т о ис - ти че Ђор ђе С. Ђор ђе вић, ко ји је у Ко л у, ли сту за за ба ву и књи жев ност, у р ед н и к а Да н и ла А. Ж и в а љ е ви ћ а, о б ја вио н и з п ри ло г а би о би бл и о г ра ф - ског к а р а к т е р а. По р ед п р е тходно помен у т и х ск у п љ а њу и о б ја в љи в а њу би о би б л и о г р а ф с ке г р а ђ е по св е ћ и в а л и с у с е А ле к с а н д а р С т о јач ко в и ћ, Ју к и ћ, Кук уљеви ћ, Ва цла в Крижек (Antho lo g ie jic ho slo va n sk a), Но ва ко ви ћ (Ис т о р и ја с рп с ке к њи ж е вн ос т и), Нов о тн и (Пр ог р а м бјел ов а рс ке м ал е ре ал ке), Пе тра чић (Чи тан ка), Ми ха ел На пот ник (Кра тек пре глед бо санске га слов ства), М. Луц ианови ћ (S t or i a d e l l a le t t e r a t u r a sl a v a, s e r b a e t c ro a ta), фра Ми јо Вјен це слав Ба ти нић (Д је л о в а ње фра ње в а ц а у Бо с н и и Хер це го ви ни за пр вих шест вје ко ва њи хо ва бо рав ка). Од го ди не, ка да је по стао хро ни чар зби ва ња у Српској краљев - ској а ка де м и ји, Го д и ш ња к ове нај зна чај н и је с рп ске к ул т у р не и н с т и т у ц и је

165 811 не и з ос т а вно је до но сио би о би бл и о г ра фи је св о ји х р е дов н и х и до п и сн и х ч л а но в а. Ти ме је пе р с о н а л н а би б л и о г р а фи ја у т е ме љ е н а и у н а р ед н и м го ди на ма обо га ће на. Прет ход но пру жен увид у раз витак персоналне библи о гра фи је да је за пра во да ус твр ди мо да је Го д и ш ња к Срп с ке к ра ље в с ке а ка де м и је ис п у н ио ог р ом н у п ра зн и н у у т ој облас т и. Пр едс т ав љ ајућ и ра д н у би о г ра фи ју и сп и с а к ш т а м па н и х де ла но в о п ри м љ е н и х а к а де м и к а њи хо вим ко ле га ма и осталој културној јавности, Српска Краљевска Акаде ми ја је, као ра ни је Дру штво Срп ске Сло ве сно сти и Срп ско Уче но Друштво, би ла об је ди ни тељ ра ни јих и ини ци ја тор бу дућих настојања у раз - в о ју и с рп ске лек си кон ске л и т е ра т у р е и с рп ске би бл и о г ра фи је. С њ е н и х с т ра н и ца у з д и з а л и с у с е пор т р е т и у ис т о ри ји к њи жев но с т и з а па м ће н и х професора Ве ли ке шко ле (Све ти сла ва Ву ло ви ћа, Светомира Николајевић а, П а н т е л и је Ср е ћковић а...), м ин ис т а р а (С т о ја н а Но в а ко ви ћ а, М и л а н а Ку јун џи ћа...), би бли о те ка ра (Ми ла на Ђ. Ми ли ће ви ћа), књижевника (Љубо ми ра П. Ненадовића, Матије Бана, Владана Ђорђевића, Љубомира Сто - ја но ви ћ а...). Н а ч и н си с т ем ат из ац ије г р ађ е и р едос лед под ат ак а у оп ис у н и с у би л и у н а п р ед з а д а т и, н и т и н е п р и ко с но в е н и. Ра з но л и ко с т оп и с а про ис ти че из чи ње ни це да су ау то ри ве ћи не њих би ва ли са ми ака де ми ци. У т ом ис т ом пе ри о д у Ма т и ца с рп ска ра з г ра на ва сво ју де лат нос т, израс т ају ћ и у к њижевн у, нау чн у и к улт у рн у и нс т ит уц ију вис ок и х домет а и још в е ћ и х по т ен ц и ја ла. К а ко смо на ш у ен ц и к ло пе д и с т и к у ра з ви ја л и ви ше у ок ри љу Ју г о с ла в ен ског лек си ко г ра ф ског з а в о да т о ком не гда ш њ е Ју г о с ла ви је, ч и н и ло с е у јед ном, с р е ћом к ра ћем, пе ри о д у да не по с т о ји сна г а н и р е шено с т да с е ов ај поса о нас т а ви са мо с т а л но у ок ри љу Ср би је. Ма т и ца с рп ск а, ко ја је по с а о Срп с ког б и о гра ф с ког ре ч н и ка, на ини ци јат и ву ч ла на св о г а Од б о ра д ру ш т в е н и х на у к а, А лек с а н д ра Фо ри ш ко ви ћ а, за по че ла још го д и не за ауторе до год ине, год ине форм ира Лексиког рафско оде ље ње, ко је по ме ра г ра н и ц у об ра де биог рафија до Озби љан, од го во ран, бе не дик тин ски по све ћен рад Ма ти чи них са рад ник а р е з ул т и ра о је, т о зна мо да на с, ви ше т ом н и м, б о љ е р е ћ и ше с т т ом н и м про јек том, ко ји је за са да сти гао до сло ва М. Са др жа јем и из гле дом, ко ји не по г ре ш и во ода је Ма т и ц у, овај лек си кон с рп ск и х с т ва ра ла ца, би ло да су на ви со к и м д ру ш т ве н и м фу н к ц и ја ма, и л и да се од д руг и х изд вајају својом кре а тив но шћу, или да су стран ци ко ји су ути ца ли на то ко ве исто ри је, да к ле, овај лек си кон у ка зу је на за јед н и ш т во у сва ком по гле д у: за јед н и ш т во у из ра д и а збу ч н и ка и ка тегоризац ији л и чност и, заједн иш т во у одређивању с т а н да р да и оп ш и р но с т и оп и с а, з а јед н и ш т в о у ф ор м и ра њу у п у т н и ца на по ве за на л и ца, за јед н и ш т во у ор га н и за ц и ји ра да, у ко јем је у з п ри к у п ља ње г ра ђе и п и с а њ е лек си ко г ра ф ск и х је д и н и ца јед на ко в а ж а н по с а о њи хо в е р е д а кц ије. Српс к и б иог ра фс к и ре чн и к по мно го че му је је дин ствен, по бр зи ни ре а ли за ци је про јек та, по по све ће но сти по слу и ви со ким до ме тим а, по тп уно не у по р е д и в и м с е ко ном ск и м не у с лов но с т и м а у ко ји м а је на с т а ја о, по поносној одредн иц и с рпск и, у и нвент и вном и неуобичајеном си нт а г мат ском до д и ру с пој мо ви ма би о г р а фи ја и р ечн и к. Год ине иза шао је пр ви том Срп с ког б и о гра ф с ког ре ч н и ка, а го ди не ше сти, ко ји у распо н у п р е зи ме на од Ма р до М и ш о б у х в а т а биог рафије и

166 812 у п у т н и це, 54 4 и л у с т ра ц и је, на ко ји ма је а н г а жо в а но 355 с а ра д н и к а, пе т у р ед н ик а епох а и д в а на е с т у р ед н и к а с т ру к а. И ме на сви х с ар а дн ик а на п р о јек т у н и је мо г у ће по ме н у т и, од у ж и ће и м с е јед но г а да на њи хо в е ко - ле г е нас т ав љ ач и у буд ућ и м биог ра фск и м речн иц има, а л и м исл и м да смо ду жни да ис ка же мо жа ље ње што у овим књи га ма ви ше не ужи ва ју они ко ји с у на њи ма с в е л и к и м з а с л у г а ма ра д и л и: а к а де м и к Че до м и р По пов, је дан од уте ме љи ва ча про јек та и ау тор ме то до ло ги је ра да, епи скоп шу мадиј ск и Сава Ву кови ћ, академици Славко Га ври ло ви ћ и Ду шан Мар ти но ви ћ, ис т о ри ча р Н и ко ла Га ће ша, Че до м и р Ја н и ћ, Д ра г и ша Ко с т и ћ, ис т о ри ча р к њижев но с т и Јел ка Ре ђеп, к њи жев н и к Ра д и вој Ст о ка нов, ре д и т ељ Ст е ва н Пе т р о ви ћ, но ви нар Зд ра в ко Ра н ко ви ћ, пе д и ја т ар Пе т ар М и к и ћ, а с т р о ном Б о ж и да р Јо в а но ви ћ и в е т е ри на р Во ји с ла в Јо в а но ви ћ. У ше с т ом т о м у од Ма ре, же не зет ског ве ли ка ша Алек се, Ље ше Ђу ра ше ви ћа, до кне за Ра до - сла в а М и ш че ви ћ а, пе ша д и јског к апет ана с к раја 18. век а мање је од стра на. На њи ма, ма да че сто јед ну од дру ге је ди ни це раз два ја и стру ка, кат кад и не ко ли ко ве ко ва, огле да ју се пе дант ност и ентузијазам саста - вља ча и на да све, по нос што има мо соп стве ни ле кси ко граф ски за вод. И к а ко ве че ра с и ма ви ше ен т у зи ја с т а ко ји о к њи зи желе да п р ог ов о - р е, до зв о л и т е м и да че с т и т а м с рп ској к ул т у ри на б о г а т ом да ру Ма т и це срп ске. Де ја на О ц и ћ БИ О Г РАФ СКО Н Е И М А Р СТ ВО Пр ви ути сак при по гле ду на ову књи гу а још ви ше при по гле ду на свих шест то мо ва Срп с ког биографс ког ре чн ика је сте ду бо ко и искре но д и в ље ње. А иза сва ког ди вље ња кри је се и пи та ње: Ко је тај ко ји је ус пео не што та ко ве ли ко да ура ди? У овом слу ча ју, до бро зна мо, то не мо же би т и по је д и на ц, већ г ру па, и т о ве л и к а г ру па љу д и, т е би п и т а ње гла си ло: Ко су све те лич но сти ко је су за ова кво де ло за слу жне? Уз ду жно по што ва ње и оно ме ко је на ту иде ју до шао, и пр вом главном у р ед н и к у, к а о и њ е г о в ом на с т а в љ а ч у, а л и и до ма ћ и н у и н с т и т у ц и је у ко јој ово де ло на ста је, а за ко је бих ре кла да чи не г л а в у ов а к в ог п р о јекта, за јед но с пи сци ма од ред ни ца за ко је се мо же ре ћи да су ње го во т е л о ме не увек пре свих за ди ве они ко ји на ова квим све ча но сти ма че сто и не бу ду по ме ну ти, а то су упра во они на ко ји ма ова кви про јек ти по чи вају, а ко ји в р ед но и с т р п љи в о п ри к у п љ а ју, ор г а н и з у ју, ч у в а ју и, ци глу по ц и г л у, гра де ову д у хов н у гра ђе в и н у. Ми слим на оне ко ји се че сто узи ма ју здра во за го то во а у ства ри су т е ме љ или с т у бо в и г ра ђе ви не, је р она и по чи ва на си гур но сти њи хо ве ис трај но сти и мар љи во сти. Ов де же лим да ис так нем ва жност оних ко ји ра де на ства ра њу ве личан стве них де ла као што је ово пред на ма, јер су они у ње га и утка ни, а баш ово де ло нам и по ка зу је то ви ше не го би ло ко је дру го, јер је упра во оно од лич но сти и њи хо вих де ла и с а ч и њ е но. На и ме, у овој к њи зи је са д р жа но, ка ко на м је на по че т к у т о ма ре че но, биог рафије л и чнос т и. Ту је, дак ле, на бл изу х иљ ад у с т рана оп исано

167 813 т о л и ко м но г о ж и в о т а, а сва ки је жи вот јед на при ча о по је дин цу ко ји се сво јим де лом, на овај или онај на чин, про био кроз мрак за бо ра ва. Оно што им је сви ма за јед нич ко је сте да су они не и м а р и: не ког у ме т н и ч ког де ла, не ке де лат но с т и и л и и де је, д ржавнос т и, ис торије, ратне и л и к ул т у рне И те лич но сти су по ква ли те ту и сна зи свог не и мар ства и оста ле упа м ћене Са мо овај је дан том за се бе пред ста вља пра во бо гат ство. Осим што је св о је в р сна б и бл и о т е ка, у ко јој су са др жа не крат ке при че, чак и ма ле књи ге, у овом то му (као и у они ма ко ји му прет хо де и ко ји ће му сле ди ти) на ла зе се број не вред но сти, ве ли ка бла га На при мер, ова књи га је и не ки вид б и бл и о гра ф и је јер су у њој са држа н и сп и ско в и де ла оних ко ји су пи са ли, али и сп и ско в и и з во ра и ли те рату ре о сва кој лич но сти. Тако наилазимо на број не спо ме ни це и мо но графи је, али и е н ц и к ло п е д и је, к а о б о г а т а по ма г а ла у и з рад и ови х од ред н ица. Пр е сви х, н ајчеш ће с е к а о и зв о рн а л ит е р а т у р а по м и њ е Ен ц и к л о п е д и ја Но в ог Са да, а л и н и је з а не мар љи в а н и Ен ц и к ло п е д и ја Ни ш а, д ра г о це но с т Ен ц и к л о п е д и је с рп с ке и с т о р и о гра ф и је не т р е ба по с е б но на гла ша в а т и, а ау т о ри ма с у оч и глед но од в е л и ке по мо ћ и би л и по је д и нач н и б и о гра ф с к и лек си ко ни, као што је Ма за ли ћев Лек си кон умјет ни ка, Је ре ми ће ви Прило зи за би о граф ски реч ник вој во ђан ских Ср ба ле ка ра или Гра ђа за ен цик л о п е д и ј у ф и з ич ке к ул т у ре и сп ор т а... У овој књи зи се, да кле, мо же на ћи ве ли ки број на зи ва де ла пи са них у ш и р о ком в р е мен ском ра спо н у. На основу ове к њиг е т акође је мог у ће са ч и н и т и и сп и са к ра зно л и к и х де л а т но с т и, од уо би ча је н и х и че с т о по м и њ а н и х (д р ж а в н и ц и, св е ш т е на и вој на л ица, на род н и по сла н и ц и, п рав н и ц и, ле ка ри, т р гов ц и), п реко мање че стих (на у ти чар Мар ко Мар ти но вић) до ар ха ич них (ме хан џи ја и га танџ и ја), р е т к и х, и л и з а н и м љи ви х (ц р т ач с т ри по в а Мом ч и ло Ма р ко ви ћ), и, н а р а в но, не з а о би л а з н и с по р т и с т и (фуд б а ле р С а в а М ар и нко в и ћ). Неке л и ч но с т и по к а з у ју и ш и р ок распон де ло в а њ а, к а о ш т о с у Јо в а н М и к и ћ Спа р т а к, п ра в н и к, атле т и ча р и п у бл и ц и с т а, и л и Ве л и м и р Ж. Ма р ко ви ћ, зе мљо рад ник али и пред сед ник оп шти не и на род ни по сла ник. Оси м ш то се у овом том у налази биог рафија М илана Ђ. М ил иће вића, за ко га би се мо гло ре чи да је пи о нир срп ск и х би о граф ск и х реч ни ка, ту су и би о г ра фи је још не к и х л и ч но с т и ко је с у с е ба ви ле и п и с а њ ем ен ц и к ло - пе д и ј ск и х т ек с т о ва. На п ри ме р, Че до м и љ М и ја т о ви ћ је био д у г о г о д и ш њи са рад ник Енцик лопедије Брит анике за коју је нап исао одредн ице о Србији за де се то (1902) и је да на е сто из да ње (1911), а ње го ви члан ци су од до би л и гла в на о ба в е ш т е њ а о Ср би ји. М и о м и р М и лен ко ви ћ п и с а о је од ред ни це за Станојевићеву Народну ен ци кло пе ди ју, Ми ли вој Ми ло ше - вић, про фе сор, на уч ни са вет ник и по мо рац, био је са рад ник Ен ци к ло пе ди је Ј у го с л а в и је и Вој не е н ц и к л о п е д и је... Као што то ина че би ва, сво јим де ло ва њем не ке се лич но сти ис ти чу и ви ше од дру гих. У овом то му то је, пре свих, срп ски на уч ник свет ско га гласа Милутин Ми лан ко вић, а зна чај но ме сто за у зи ма ју кра ље ви Обре но - ви ћи, Ми лан и Ми ха и ло, као и исто риј ска лич ност ко ја је ушла у ле генд у М а рко К р а љ е ви ћ, а д в о к ат и по л и т и ча р Св е т о з а р М и ле т и ћ, и де о лог

168 814 со ци ја ли зма Све то зар Мар ко вић, књи жев ник и исто ри чар Си ма Ми лут и но ви ћ С а рај л и ја, к њи жев н и к Си мо Ма т а вуљ, че т н и ч к и в ој в о да Ко с т а М и ло в а но ви ћ Пе ћ а на ц... Н и с у з а по с т а в љ е не н и же не. Ме ђу њи ма и ма в ла да р к и (де спо т и ца Ма ри на), књи жев ни ца (Ми ле на Ми ла ди но вић), пе да го га као што је Ка тари на Ми ло вук, глу ми ца (Је ле на Лен ка Ма рин ко вић, ко ја је би ла и до бро - твор ка), Со фи ја Со ња Ма рин ко вић, агро ном али и на род ни хе рој, има сликар ки, ва јар ки, али се ме ђу же на ма у овом то му на ла зи чак и атен та тор ка Је ле на Мар ко вић... Осим лич но сти дав на шњих, у овој књи зи на ла зе се и лич но сти сада ш њ е и њи хо в а з а н и ма њ а да на ш њ а т у м и с л и м на и ме на ау т о ра ко ји с у п и с а л и од р ед н и це. Ова књи га ће нас под се ти ти на то да су се не ка де ла и по ду хва ти ме ри л и ра з л и ч и т и м на г ра да ма, ме да љ а ма и од л и ко в а њи ма. Она је и по себ на вр ста га ле ри је ко ја се ли ста а где су уз опи се жив о т а и з ло же н и и пор т р е т и. Мо же нам по сл у ж и ти као основ и и з вор, мо жда и ин спи ра ци ја, за да ља ис т раж ивања. Да кле, у њој је мо гу ће на ћи под сти цај за буд ућа деловања. Али, она нам мо же би ти и при мер за но во по сма тра ње са да шњо сти, јер под се ћа њем на де ла не гда шња, по и ма мо да и да нас ме ђу на ма има лич но - сти од ко јих се учи мо, а ко ји су и са ми не и ма ри бу дућ но сти. Уз св е на бр о ја но, ов а к њи г а, з а ме не л и ч но и п р о фе си о на л но, п р едста вља и при мер за то ка ко се ра де ен ци к ло пе диј ски по сло ви. Јер, ни је нима ло ла ко све то бо гат ство и ра зно ли кост сме сти ти на јед ном ме сту, у јед ну књи гу. Као што је те шко и је дан жи вот ста ви ти у окви ре крат ког, с т р о г и м ме рил има одр еђеног т екс т а. Тада, п р е свег а, т р еба п р онаћ и везу ко ја их спа ја, на осно ву ко је ће се све укло пи ти у јед ну згра ду. То ве зив но тк и во ко је спа ја њем сва ке по је ди не ци гле и чи ни г ра ђе ви н у, у овом сл у ча ју, стро го су утвр ђе на пра ви ла и з ра де р еч н и к а, од но сно ен ц и к ло пе д и ја. То су пра ви ла чи је је ус по ста вља ње сâм про је кат за се бе али ни њихо во сп ро во ђе ње ни је ни ма ло ла ко. Та п ра ви ла под ра зумевају п рво а збучни ре до с ле д ко ји пред ста вља и глав ни ток и план по ко јем се кроз вре ме к р е ће ра д на ови м р еч н и ц и ма. На од р е ђе н и м п ра ви л и ма з а сно в а не с у и п р и п ре ме ко је су н у ж но под ра з у ме в а ле ис т ра ж и в ањ е сп исков а и зв ора, а по т ом и у т в р ђи в а њ е п ри н ц и па по ко ји ма с е п и ше у п у т с т в а з а ау т о р е, јер сва ки ау тор до би ја, осим упут ства ка ко да пи ше, и упут ства где је мог у ће на ћ и и з в о р е з а по дат ке о не кој л и ч но с т и. Њи х с е п ри д р ж а в а ју п р в о ау то ри, а про ве ра ва ју их, до пу њу ју и до те ру ју ма ти ча ри ко ји ра де у Лекси ко г ра ф ском оде љ е њу. Ти х с е п равила пот ом п рид рж ав ају и реда кт ор и тек сто ва ко је су а у т о р и п р е да л и. При с а мој и з р а д и Ре ч н и ка, к р е и р а н а је б а з а п о д ат ака на ко јој се не пре ста но ра ди, она се об на вља и умно жа ва. У овим по сло ви ма не из о став не су до бра тех ни ка и још бо ља ор ган и за ц и ја. Је р, ма т и ча ри т о најб ољ е знају, сп иса к и мена аут ора који п иш у, као и од ред ни ца ко је тре ба да бу ду ис пи са не, за њих је ли ста и за да т а ка од ко га и о ко ме т ре ба п ри к у п и т и ма т е ри ја л, ис т раж ив ат и и п исат и. Ту

169 815 су, дак ле, у к ључене и ком ун ик ац ија и ко ре спо ден ц и ја с ау т о ри ма, а и сâ м ау т ор ск и ра д, ко ји о си м п и с а њ а, под ра з у ме в а и на по ра н ис т ра ж и в ач к и по с а о. При с т и з а њ е т ек с т о в а т ек је је да н но ви по че т а к с ле д и њи хо в о с р е - ђи в а њ е, р е д и г о в а њ е и лек т о ри с а њ е, че с т о и н у ж на кон с ул т а ц и ја с ау т о - ри ма, по т ом уа з бу ча в а њ е, па по нов но ч и т а њ е... Пред ла жем, сто га, да у сва ком од то мо ва Срп с ког б и о гра ф с ког ре ч ни ка, оси м би о г ра фи ја л и ч но с т и ко је су ис п и са не, погледат е и и мена он и х ко ји сво јим ра дом на овом реч ни ку упра во сво је би о гра фи је за не ки но ви, бу ду ћи, срп ски би о граф ски реч ник пи шу. Ту ће те на ћи име на оних о чијој пре да но сти по слу на овом реч ни ку од го вор но све до чим, јер сам се у то не ма ли број пу та уве ри ла. То су: док т ор А лек с а н д ра Но в аков, нау чн и с ек р ет а р Ур е ђи в ачког одб ора и уред ник за фо то гра фи ју, ма г и с т а р Д ра г а н Ту би ћ, п р ед с ед н и к Ре да к ц и о ног од б о ра, Та т ја на П и в н и ч к и Д ри н и ћ, лек си ко - р е да к т ор, М и ло ра д Ву к а ш и но ви ћ, р е да к т ор, ма ги стар Бра ни слав По по вић, струч ни са рад ник, и А лек с а н д ра Н и ко л и ћ, с т ру ч н и с а ра д н и к. Уо с т а лом, о т ој њи хо в ој п р е да но с т и и ма л и у в е р љи ви јег до к а з а од ч и њен и це да је з а де с е т г о д и на об ја в љ е но ше с т т о мов а ов ако к ап ит а лног де ла? На дам се да ће тај до каз до при не ти и то ме да они ко ји во де ову др жаву кон ачно у виде д а с у у п р ав о ов ак ви м људ им а и ов ак ви м пос ловим а др ж а в а ч у в а, те да ће и они са ми хте ти да не и мар ски до при не су уте мељ е њу Срп ског лек си ко г ра ф ског з а в о да. А са да, ка да се већ иде до бро ута ба ним пу тем, на том пу ту ова књига по ста је зна ча јан до ка з али и п у т о ка з сви ма нам ва жног т ра ја ња. Ве р о в ат но в е ћ и на на с ов де п ри с у т н и х, св а ко на св ом по љу, де ла мо с на дом да ће мо би т и ма к а р не в е л и к а ц и гла и л и к а мен у г ра ђе ви н и с рпске кул ту ре. Кад на по ри уро де пло дом као што је ова књи га ми слим да на ша ве ра за сно ва но по ста је чвр шћа. Бра н и с ла в По по ви ћ ПО РО Д И Ч НО СТА Б ЛО СРП СКОГ Н А РО Д А К а д а с е с у с р е тнемо с а Српс к и м б иог р а фс к и м р е чн иком пр во што уо чи мо је оно што је и очи глед но СБР је би о г р а ф ск а ен ц и к ло пе д и ја, ен ц и к ло пе д и ја о ж и в о т и ма и де л и ма зна ме н и т и х а л и и в е ћ и н и ја в но с т и ма њ е по зна т и х и л и г о т о в о не по зна т и х Ср ба и п ри па д н и к а д ру г и х на р о - да ко ји су с т в а ра л и, об л и ко в ал и на ш у нац иона лн у ис т орију и л и у т ицал и на њу. Они мало упућенији у историјат ова квих и слич них по ду хва та приме т и ће не по би т н у ч и њ е н и ц у да с у п у бл и к а ц и је ов а к в ог т и па, у о б л и к у ко ји да на с по зна је мо ра з ви је н и на р о д и и к ул т у р е ев р оп ског кон т и нен т а по че л и да и з ра ђу ју и и з да ју у по с лед њ ој че т в р т и н и п р е т по с лед њ ег в е к а. Сти цај исто риј ских окол но сти хтео је да ми с овим по слом за доц ни мо,

170 816 али то никако не по ти ре нео п ход ност из ра де јед не овакве капиталне публи ка ци је па ма кар и са ви ше од сто го ди на за ка шње ња. За на ро де по пут на шег, с ви ше у н и ш т е не и по св е т у ра с у т е, не г о с а ч у в а не ма т е ри ја л не, а на ро чи то пи са не кул ту ре јед на ова ква еди ци ја пред ста вља на су шну по - т р е бу. Реч ник је сто га сво је вр сна ри зни ца у ко јој чу ва мо оно што смо те шком му ком и с мно го сре ће са чу ва ли. Сем већ ре че ног да је СБР спе ц и ја л и з о в а на би о г ра ф ск а ен ц и к ло пе - д и ја, ко ју да на с и ма ју сви ра з ви је н и и ц и ви л и з о в а н и на р о д и св е т а, он је и мно го ви ше од то га. Раз ја сни мо да кле бар део од то га шта све ова пу блик ац ија п р едс т ав љ а. К р ен имо од поче тк а к њи г е, од по п и с а у р ед н и к а на п р о јек т у и сп и ск а ау т о ра од р ед н и ца. Ч и т а ју ћ и и и ш ч и т а в а ју ћ и њи хо в а име на, ти ту ле, обла сти научног деловања као и ме ста ода кле до ла зе до бија мо је да н од нај по т п у н и ји х а д р е с а ра с рп ске на у ч не е л ит е, к ако у з ем љи та ко и ван ње. Али та ко ђе и име на за је дан бу ду ћи Срп с к и б и о гра ф с к и ре ч н и к. На ста ви ће мо са оним што се че сто по на вља, а то је да је Реч ник књи га ко ја би т р е ба ла да п р ед с т а в љ а т ек по ла зн у, а л и не о п ход н у п у бл и к а ц и ју за сва ког по т ен ц и ја л ног ис т ра ж и ва ча. Узи ма ју ћ и у об зи р да су од ред н и це за СБР п и с а не на о сно ву до с а да с т е че н и х и си н т е т и з о в а н и х зна њ а и с а- зна њ а, на у ч н и а па рат Срп ског би о граф ског ре ч н и ка п ред с т а в љ а оп се ж н у би бл и о г ра фи ју с рп ске, а л и и ме ђу на р од не на у ч не п р о д у к ц и је. С ем т о г а Реч ник та ко ђе пред ста вља огро ман по пис до ма ћих и ино стра них ар хив - ских фон до ва, односно оних досијеа и до кумената који се односе на исто - ри ју срп ског на ро да. Ва ља на по ме н у ти да су од ред ни це за СБР пи са не изме ђу оста лог и на осно ву гра ђе беч ких, пе штан ских и осман ских ар хи ва. Е д и ц и ја је д а к ле и по п и с и н с т и т у ц и ја, т ј. м у з е ја, а рх ив а и г алер ија у ко јима се чувају оста ци ма те ри јал не кул ту ре и пи са них из во ра од зна чаја на ш у на ц и о на л н у ис т о ри ју. СБР је у ства ри јед на вр ста ор јен ти ра и путоказа кроз мрежу поменутих установа. Речник је такође и огромна библиог р афија с рпске пе ри о д и ке, а л и и ко ри с т а н п р е глед и нос т р ане ш т а мпе ко ја је п и са ла о на ма. Он је та ко ђе и це ло ви т по п ис у ме т н и ч к и х де ла ко ја смо с т в о ри л и: с л и к а на ш и х с л и к а ра, ск ул п т у ра на ш и х в а ја ра, фр е с а к а, икона, ико носта са... Он је јед на ис црп на би бли о гра фија српске књижевно - ст и, а л и и би бл и о г ра фи ја на ш и х би бл и о г ра фи ја. Мо гао би се посмат рат и и као не ис црп на ли ста уло га на ших ис так ну тих глу ма ца и ре жи ја на ших реди те ља, на сту па ба лет ских и оперских умет ни ка, ком по зи ци ја на ших компо зи т о ра, и зво ђењ а наш и х ист а кн ут и х м узичара. О н је т акође и дет а љна л и с та на ш и х зна чај н и х ар х и т ек тон ск и х ос т ва ре ња и њихови х т вораца као и гра ђе вин ских подухвата и њихових неимара. Могли бисмо овако унедо - глед. Пер спек ти ва из ко јих се мо же по сма тра ти Ре ч н и к на о ко је без број. Ве ру јем да ће не ко бу ду ће елек тронско издање које ће имати више функци ја п ре т ра ж и ва ња п у бликације омог ућ ит и ја сни ју п ре глед ност на ве де ни х а спе к а т а и ла к ше с а гле да в а њ е в р ед но с т и и у по т р е бљи в о с т и СБР-а. Јед но од ме то доло шких пра ви ла на ко јима се те ме љи рад на овом пројек т у на ла же Ре да к ц и ји да с е и мена мес т а и лок ал ит ет а који с е у биог рафи ја ма по м и њу и ма ју по р ед св ог с т а р ог и л и с т ра ног на зи в а до не т и и у

171 817 са вре ме ном об л и к у. Ст о га би се за Срп ск и би о граф ск и реч ник мо гло ре ћ и да представља и не про це њи ви исто риј ско -ге о граф ски лек си кон. Кроз страни це СБР-а п ро ве ја ва ју име на па ли х Ца ре ви на, не гда шњи х те ри то ри ја л ни х це л и на, по к ра ји на и у п ра в н и х о бла с т и. Ср е ће мо и ме на и пој мо в е да в но не ста ле и за бо ра вље не и можемо пратити политичко и историјско облико в а њ е и п р е о бл и ко в а њ е п р ос т ор а н а којем с е н ал азимо и с који х смо не с т а л и. Узи ма ју ћ и у об зи р само г еог ра фск у компонент у, з а СБР можемо р е ћ и да је и је да н од нај дет а љн ији х п р егледа нас ељ а с рпског е тн и чког про сто ра. Вр ло че сто и оних се ла и гра до ва ко ји су оста ла да ле ко од мати це на шег на ро да и у ко ји ма се срп ско име одав но уту ли ло, или се вр ло рет ко по ми ње. Али исто та ко и оних на се ља од Евро пе пре ко обе Аме ри ке, Јуж не Африке до Аус т рал ије у којима с е с а бра ла на ша бр ој на д и ја спо ра. Реч ник је ма па на ших гро ба ља ра за су тих ши ром све та. Он је та ко ђе и по п ис ш ко ла и у н и в е р зи т е т а на ко ји ма је ш ко ло в а на на ша е л и т а, к а ко у Ср би ји та ко и у ино стран ству, али и хро но ло ги ја на ше про све те. Ре ч н и к је и по пис вој ски у ко ји ма смо ра то ва ли, би та ка и ра то ва у ко ји ма смо воје вал и и с т рат иш т а на којима смо сат ира н и. У ње м у се мо г у на ћ и по ме н и да в но з а б о ра в љ е н и х и и ш че з л и х п р о фе си ја, зв а њ а, т и т у ла, од л и ко в а њ а и вој н и чк и х ч и но в а. Кр оз с т ра н и це СБР- а мо же мо п рат ит и и у чес т ало с т одређе них презимена у српском народу, али и уче ста лост по је ди них име - на у од ре ђе ним исто риј ским епохама. Кроз њега можемо пратити и миграц и о не п р о це се у н ут ар с рпског е тн и чког п р о с т о ра, а л и и да ле ко ва н ње г а. Он исто тако бележ и и п рисуст во п рипа д н и ка д ру г и х на ро да у н у тар на шег и њи хов до п ри нос у ст ва ра њу на ше на ц и о на л не исто рије, изг ра д њи српске кул ту ре, на уке и напослетку државе. При че са стра ни ца Срп ског би о графс ког ре ч н и ка го во ре о на ро ду ко ји се бо рио за сво је ме сто на кар ти ци вил и з о в а н и х н а р о д а, њ е г о в и м п р е г н у ћ и м а и д о с т и г н у ћ им а. Ре ч н и к к а о књи га у вре ме ну у ко јем на ста је го во ри где смо на тој кар ти да нас. Реч ник се у нас де фи ни ше као ка пи тал на на ци о нал на ен цикло педијск а ед и ц и ја и л и п р о јек т, ма да т и ме не би т р е ба ло п р е не бр ег н у т и њ е г ов ме ђу на р од н и зна чај је р к р оз с т ра н и це СБР- а с а гле да в а мо и на ше ме с т о ме ђу европ ск им на ро ди ма и у ши рим исто риј ск им то ко ви ма. За не ке д ру ге на ро де Реч ник је књи га додира њихових народа с нашим. У досада пу блико ва н и м т омо ви ма СБР-а на ла зе се би о г ра фи је љу д и који су сво ји м мал и м и л и в ел ик и м д ел им а п р ев аз иш л и н а ш н ац ион а лн и о к в и р. Од Л аз ар а Ср би на, све то гор ског мо на ха, гра ди те ља пр вог јав ног ча сов ни ка на зи дина ма да ле ког Кре мља у сам освит 15. ве ка, пре ко ири шког бер бе ри на Нико ле Би з у м и ћ а ко ји је у Лон до н у па т ен т и ра о ма ш и н и ц у з а ш и ша њ е, па до М и л у т и на М и ла н ко ви ћ а ко јег је Н А СА с т а ви ла на поп ис 10 0 највећ и х све т ск и х на у ч н и ка. Из л и ш но је по м и ња т и све оне на ше су на род н и ке ко ји су слу жи ли у ар ми ја ма европ ских др жа ва, од ни жих офи ци ра до про слав љ е н и х г е не р а л а, а д м и р ал а и в ојсков о ђ а, к а о и он и х С р б а ко ји с у к а о по д а н и ц и с т р а н и х в л а д ар а и м ал и в а ж не д р ж а в не и д р ж а в н и ч ке уло г е. Ре ч н и к је и к њи г а у ко јој до но си мо ж и в о т о п и с е он и х љу д и ко ји с у в е ћ и- ни не по зна ти, и ко ји су има ли ма лу, али ипак до вољ но ве ли ку уло гу у и з г ра д њи с рп ске на ц и је и д р ж а в е. К њи г а не по зна т и х хе р о ја ко ји ма с е на

172 818 овај на чин оду жу је мо. Верујем да међу личности Азбучника Српског би о граф ског реч ни ка ч и ји би ж и во то п и си т ре бал и бит и п убл икован и у пла ни ра них 12 то мо ва, сваки од читалаца има понеког претка или личност на не ки на чин бли ско по ве за ну с на шим по ро ди ца ма, чак да и то га ни смо све сни. На ш не к ада ш њи гла в н и у р ед н и к, по кој н и а к а де м и к Че до м и р По пов св о је в р е ме но је де фи н и с а о СБР к а о пе р с о н а л н у и л и пе рс он ал из ов ан у исто ри ју срп ског на ро да. То би би ла нај тач ни ја и ме то до ло шки нај и справ - н и ја де фи н и ц и ја. За ме не па к Ре ч н и к, ме т а ф о ри ч к и р е че но, п р ед с т а в љ а ко лек т и в н и по р т р е т с рп ског н ар од а и зр а ђ ен у т ех н и ц и мо з а и к а, а л и и на ш у коц к и ц у у мо за и к у исто ри је чо ве чан ст ва. Спо мен и к памћења, к њиг у с е ћ а њ а, по р о д и ч но с т а бло с рп ског на р о да. А лек с а н д ра Но в а ков И Л У СТ РА Т И В Н И П РИ ЛО ЗИ Л ЕК СИ КО Г РАФ СК И Х И З Д А ЊА М А Т И Ц Е СРП СК Е У М а т и ц и с рпској у т ок у је р а д н а т ри к ап ит а лн а лексиког р а фск а п р о јек т а: Срп с ка е н ц и к л о п е д и ја, Срп с к и б и о гра ф с к и ре ч н и к и Ле к с и кон п и са ца српске књи жев но с т и. Ч ла но ви ре да к ц и ја ови х п ро је ка т а с п ра вом су сма тра ли да је нео п ход но да се ова де ла до пу не и ви зу ел ним са др жај и м а. То ј е н а м е т н у л о и с л е д е ћ а п и т а њ а : п о к о ј е м п р и н ц и п у од а б р а т и и л у с т ра ц и је, к а ко на ћ и п ра ву ме ру у на с т о ја њу да т омови буд у визуе лно за ни мљи ви, а да се при том не оде у дру гу крај ност, али и да њи хо во прису ство бу де струч но оправ да но... Сва три про јек та, у скла ду са сво јом те ма ти ком, има ју и раз ли чит при ступ илу стра ци ја ма. Срп ска ен ци кло - пе ди ја пре тен ду је да об ја ви пор тре те са мо нај ва жни јих лич но сти, да илустру је нај зна чај ни ја умет нич ка де ла, до га ђа је, гра до ве, објек те, ау тен тичне на ц и о на л не о би ча је, г ра фи ко не, к а о и г е о г ра ф ске и ис т о ри ј ске к а р т е. Ен ци кло пе ди ја, да кле, илустративно при ка зу је са мо оно што је ре пре - зен та тив но за срп ски на род и број илу стра ци ја ко је се на ла зе у ње ним до са да о б ја в љ е н и м т о мо ви ма н ије вел и к. У п р вој к њи зи п р вог т о ма Срп с ке е н ц и к л о п е д и је об ја вље но је од ред ни ца, 141 пор трет и 259 дру гих и л у с т ра ц и ја. Д ру г а к њи г а п р в ог т о ма о б у х в а т а не ш т о ма њ е од р ед н и ца, а ви ше илу стра ци ја, 146 пор тре та и 444 дру гих при ло га. Дру ги том Срп с ке е н ц и к л о п е д и је са др жи: од ред ни ца, 183 пор тре та и 678 илус т ра ц и ја. Уз ж и в о т о п ис е значајн и х л и ч нос т и, Срп с к и б и о г ра ф с к и ре ч н и к те лич но сти при ка зу је фо то гра фи ја ма, пор тре ти ма, карикатурама, цртежима, би с т а ма па ча к и р е љ е фима с на дг р о бн и х спомен ик а. И л ус т рац ије с е ни су би ра ле са мо пре ма зна ча ју лич но сти, не го се тра га ло и за фо то графи ја ма ма њ е по зна т и х о с о ба ч и ји с у по р т р е т и р е т ко п у бл и ко в а н и и л и уо пш т е н ис у о бјав љив ан и. У н ек и м с л уч ајев им а с в ес н о је з ан ем ар е н не з а до в о љ а в а ју ћ и т ех н и ч к и к в а л и т е т ф о т о г ра фи ја а да т а п р ед но с т оч у- ва њу ових ли ко ва од за бо ра ва.

173 819 У вре ме ка да се ра зм иш љало о визуелном изглед у п рвог тома Српског биографског реч ни ка, ме ђу у глед н и м ч ла но ви ма Уређивачког одбора била су поде ље на ми шље ња. Не ки су сма тра ли да Реч ник не тре ба илу стро ват и да с е не би ус по рио п р о це с о б ја в љи в а њ а д у г о оче к и в а ног п р в ог т о ма, док су се дру ги за ла га ли да се илу стру ју не са мо пор тре ти лич но сти већ и г рб о ви по р о д и ца к а о и п р ве с т ра н и це к њи г а, у ме т н и ч к а де ла и сл и ч но. Пр е в а г н у ло је м и ш љ е њ е да Ре ч н и к т р е ба и л у с т р о в а т и с а мо пор т р е т и ма по је д и на ца. До не та је п ра ва од л у ка, је р до бра и л у с т ра ц и ја л и ка по бу ђу је па жњу чи та о ца и на тај на чин и ње гов жи во то пис оста је ду же у се ћа њу. У шест то мо ва Срп ског би о граф ског реч ни ка об ја вље но је биогра фи ја а готовo да је сва ка тре ћа лич ност илу стро ва на. Са стра ни ца ових то мо ва Срп ског би о граф ског реч ни ка по сма тра ју нас лич но сти раз - л ич ит и х ж ив о т н и х до би, ис т о ри ј ског в р е ме на и п рил ик а. И л ус т рац ије у Ре ч н и к у, т а г а ле ри ја л и ко в а, п р е т ен д у је да п р е ра с т е, на кон и з ла ск а сви х то мо ва, у сво је вр сни ал бум. Ју на ци тог ал бу ма су да ме у сја ју својe нај бољ е оде ж де к а ко мо де р не т а ко и но ш њ е, г ра ђа н ске и л и на р од не, г р о ф о ви и в ој в о де с а п р е с т и ж н и м т и т у ла ма, хе р о ји ок и ће н и лен т а ма и ор де њ ем. Ту се налазе ис так ну ти на ци о нал ни рад ни ци, до бро твори, глумци, наслик ан и понек а д у сво јој ро л и, м у зи ча ри, че т н и ц и, м ла де парт иза нке... И сви они све до че о свом вре ме ну Зах в аљујућ и бр ојн и м фр еск ама манас т ира, од з аб ора в а су о т рг н ут и не с а мо в ла да ри в ећ и еп и ско п и, к а о и к т и т о ри ма на с т и ра и в ла с т е л и н и сред њег ве ка. Ипак, лич но сти 16, 17. и 18 ве ка, ви зу ел но су го то во не дод и р љи ви. Нај бр ој н и је су и л у с т ра ц и је л и ч но с т и ко је су ж и ве ле у 19. и 20. ве ку, што је и оче ки ва но, јер упра во у то вре ме на ста је и раз ви ја се фо тог ра фи ја. Тра г а њ е з а ф о т о г ра фи ја ма је у з бу д љи в а л и и в е о ма з а х т е в а н по с а о. Про на ла же ње од го ва ра ју ћих пор тре та под ра зу ме ва истраживање на мно - г и м с т ранама, обилазе с е м узеји, арх иви, г алерије, уд ружењ а и д руш т в а, не пре за се ни од од ла ска на веч но по чи ва ли ште зна чај них лич но сти, не би ли се про на шао од го варајући лик. Није увек једноставно пронаћи фо - т о г ра фи ју и св а к и п р о на ђен и л и к је ново о тк риће. Једна од о т еж ав ајућ и х окол но сти за овај по сао би ла је и у то ме што уста но ве кул ту ре ко је по сед у ју фо т о г ра ф ске фон до ве че с т о не сх в а т а ју зна чај своји х зби рк и и д рже их на мар ги ни... Као још ве ћи про блем ја вља се то што су мно ге лич но сти на по сто је ћим фо то гра фи ја ма не и ден ти фи ко ва не, или су, што је још опасн и је, по г ре ш но и ден т и фи ко ва не ( у зби р к а ма фо т о г ра фи ја и л и по г ре ш но об ја вље них у пу бли ка ци ја ма). Због мо гу ћих по гре ша ка, сва ка фо то графи ја с е ви ше с т ру ко п р о верав а на ра зл ич ит е нач ине. Да би с е форм ирала ко лек ц и ја фо т о г ра фи ја т ра же на је и по моћ по т о ма к а зна чај н и х л и ч но с т и, ко ји с у с а п и је т е т ом о т в а ра л и св о је по р о д и ч не а л бу ме, сма т ра ју ћ и и х з а нај ве ће бла го у ку ћи. Ти фо то граф ски ал бу ми пу ни су не за ме њи вих прича, је р је сва ка фо т о г ра фи ја п рича за себе а це о а лбу м рома н п реп лет ен и х суд би на и до га ђа ја. Ве л и к у и не се би ч н у по моћ у п ри к у п ља њу ма т е ри ја ла п ру жају сара дн иц и који п иш у биог рафи је. Тре ба ис та ћ и да су Кра љев ча н и у Срп с ком б и о гра ф с ком ре ч н и к у и л у с т р о в а н и у в е л и ком бр о ју з а х в а љују ћи на шим вред ним са рад ни ци ма из Кра ље ва.

174 820 При л и ком по т ра г е з а и л у с т ра ц и ја ма о се ћ а се д и в љење и з ах в а лно с т они ма ко ји су оста ви ли ви зу ел ни не из бри сив траг личности. Међу заслужни ма су сли ка ри, ва ја ри, па и фре ско пи сци из нај да ље про шло сти српско га на ро да. Тај п ро стор у ме т н и ка од сре д и не 19. ве ка по ла ко за у зи ма ју и фо то гра фи. Има ју ћи у ви ду кван ти тет али и ква ли тет вер но сти илу страц и је, ф о т о г ра фи ја з а у зи ма веома значајно мес т о. Иако је ф от ог рафис ањ е нај мла ђа техни ка, оно је, већ ду же вре ме, нај по пу лар ни је и нај ра спро страње н и је јер фо то г ра фи ја дост иже највиш и степен аутент и чност и у п риказу. С фо то гра фи ја нас гле да ју жи ви љу ди она ко ка ко их је умет ник ви део, не да би од њих на пра вио умет ност, већ да би их вер но за бе ле жио и са чу вао за бу ду ћа вре ме на. Не ма тих ре чи ко је би мо гле да бу ду убе дљи ви је од до бр е ф о т о г ра фи је. К а да ф о т о г ра фи ше т е л и це, сн и ма т е д у ш у и з а т о г а ли ца, ре као је слав ни фран цу ски ре жи сер Жан Лик Го дар. На том чу десном комад ићу х ар т и је на с т а в љ а ју да ж и ве и он и који х већ да вно нема ме ђу на ма. Фо т о г ра фи је на с т а ле у ат е љ е и ма ш и р ом с рп ског к ул т у р ног п р о с т о ра не з а о би л и з а н с у и з в ор а л и и не п р е с у ш но бла г о ис т о ри ча ра и д ру г и х к ул т у р н и х по с ле н и к а. Пр о јек т ко ји је не да в но з а по че т у Ма т и ц и с рп ској, Ле к с и кон п и са ц а срп ске књи жев но с т и, осла ња ју ћ и се на че т и ри об ја в ље на то ма Лек си ко на п и са ц а Ј у го с л а в и је на сто ји да у сва ком по гле ду на ста ви успе шну тра диц и ју. То знач и да Реда кц ија и ма намеру да у з св ак у биог рафију с библ ио - г р а ф и јом л и ч но с т и о б ја в и ф о т о г р а ф и је з н а м е н и т и х и м а њ е по з н а т и х с т в а ра ла ца с рп ске к њи жев но с т и. Илу стра ци је у лек си ко граф ским из да њи ма Ма ти це срп ске, об ја вље - них, као и оних ко ји су у при пре ми, би ће ве о ма дра го це не јер се на јед ном ме с т у п ри к у п љ а ју и л у с т р а ц и је, р а с у т е ш и р ом св ет а, он и х л и чнос т и и до га ђа ја ко ји су обе ле жи ле срп ско дру штво кроз исто ри ју. Ф о т о г р а фи је, по см а т р а не к а о огле д а л а ко ја с е с е ћ а ју к а ко и х је на зв а о Ед мон Абу, у св е тл у ис т о ри ј ск и х ч и њ е н и ца до би ја ју јед н у д ру г у д и мен зи ју. Оне н и су са мо до к у мен т, већ и ис т о риј ска д ра г о це нос т. Ви зуе л но на с подс е ћ а ју на на ше сла в не п р е т ке и г о во р е на м о јед ном в р е ме н у ко јег ви ше не ма.

175 ОСВРТ / RE VI EW UDC 94(497.11) 13/14 (049.32) UDC Mihailović K. (049.32) ОГЛ Е Д А ЛО ВЛ А Д А РА (А лек с а н да р Га ји ћ, Ог ле да л о в л а да ра: Кон с т а н т и н Ми х а и л о в и ћ и Ма к и ја ве л и, Ин сти тут за евр оп ске сту ди је, Бе о град 2014) У с рп ској по л и т и ко ло ш кој и с о ц и олош кој п р о д у к ц и ји р е т ко с е м о г у н а ћ и р а д о в и ко ји с а д р ж е м у л т и д и с ц и п л и н а р н о с т, ј о ш м а њ е у п о р ед н и п о с т у п а к и п р и с т у п о б р а ђ и в а њу од ре ђе не те ме и лич но сти. Због то га је по лит икол ош ко - и с т о р и ј с к а с т у д и ја А л е к с а н д р а Га ји ћа Огле да ло вла да ра Кон стан тин Миха и ло вић и Ма ки ја ве ли зна чај ни ја и дра го - це н и ја је р ус пе в а, д а н а и з у з е т но з а н и м љи в, акри би чан и на учно утемељен начин дâ упо - ред ни пре глед не са мо епо хе у ко јој су ове две лич но сти жи ве ле већ и да пре до чи и корпус иде ја и схва та ња ко је су они сва ки у сво јој обла сти за сту па ли осла ња ју ћи се и на непо - с р ед но по л и т и ч ко ис к у с т в о. О в а к а в п ри с т у п ни је ни ма ло ла ко спро ве сти јер је реч о две в е о м а р а з л и ч и т е л и ч н о с т и к о ј е б аш т ин е пот пу но су прот ста вље на исто ријска, теоријс к а и п о л и т и ч к а и с к у с т в а. Ме ђут и м, аут о р ј е, п р и к а з у ј у ћ и д у х т о г в р е м е н а и е п о хе у ко јој су они де ло ва ли, ус пео да оцр та и прег р ш т с л и ч н и х и б л и с к и х д о д и р н и х т а ч а к а, али и да нам по да стре увид у глав не по ли тичке и де је које су он и обл иков ал и и ма ју ћ и у век у ви ду ци ви ли за циј ски и исто риј ски кон - текст: огле да ње две кон цеп ци је и два огледа ла вла да ра, за нас да нас, не ма зна чај са мо у по гле ду те мељ ног про у ча ва ња исто ри је по - ли тич ких те о ри ја из ко јих су се раз ви ли са - в р е ме н и по л и т и ч к и кон цеп т и и п р а к с е. К р оз с в е о в е д ог ађ аје, п р ел ам ај у с е и м еђус о бн о огле д а ју, д о д а н а ш њи х д а н а, и де је и у т и ц а ји д в а д а в н о н а п и с а н а в л а д а р с к а о г л е д а л а оног ути ли тар но -политичког и про то -по лити колошког, Макијавелијевог, и оног у на ро - ду још увек пре о ста лог, све то сав ског, ду ховно-мо рал ног, ко јим је жи вео и на стра шном м е с т у о п с т о ја о Ко н с т а н т и н М и х а и л о в и ћ, срп ски ја ни чар, ка же ау тор ове књи ге. Он у у вод н и м ре че н и ца ма г о во ри о к ре т а њу т оч к а с уд би не у в е к сп р е м ног н а в е л и ке о б р т е ко ји с у д о в е л и д о т о г а д а ћ е н а р а с т а ј у ћ е с и л е с р е д њ е г а в е к а у К и н и б и т и з а у с т а в љ е н е и по ко ре не од европ ског За па да ко ји ће све до д а н а ш њи х д а н а ус п е в а т и д а з а у с т а в и р а з в ој д р уг и х с в е тс к и х ц ив ил из ац и јс к и х код ов а. За то се и Алек сан дар Га јић ба ви глав ним чини о ци ма који су довели до доми на ци је за - п а д не ц и ви л и з ац ије и он п ри т оме ист иче не само ма те ри јал не чи ни о це већ по себ но на глаша ва да: круп ни се пре вра ти де ша ва ју и у д у шев н и м сфе ра ма. С у бјек т и в нос т по с т у п но од ме њу је ве ру, по ја вљу је се те жња ка ин ди - в и д у а л н ој е м а н ц и п а ц и ји и и з р а з и в е р н о с т и п р е т в а р а ј у с е у и н т е р е с н у, п о с л о в н у в е з у, ко ја је п рив р емен а и л аби лн а је р з ависи с амо од т ре н у т н и х п ри л и ка док ве р ск и, мо ра л н и, по л и т и ч к и, е р о т ск и и е с т е т ск и св е т о на з о ри гу бе свој пре ђа шњи зна чај. За то се ау тор и

176 822 по зи ва на низ исто риј ских и кул тур них факт о р а и п ојав а ( јач а њ е п а п с т в а, п р е т в а р а њ е Пе тро вог наследни ка у моћ ног цр кве ног кне - за, стогодишњи рат, жакерију, градске устанк е, г р ађ а нс к е р ат ов е у Виз а нт ији, п ог у бн о у в л а ч е њ е О с м а н л и ја у д и н а с т и ч ке с уко б е и њи хо во на ди ра ње на Бал кан, Ви кли фо ву про т о р е ф о р м а ц и ју, х у си т ске р а т о в е, ч ит а в н и з умо бол них и неспособних краљева) који до - в оде д о р аз о рн и х д ру ш т в е н и х и с о ц и ја л н и х криза али и до често кобне неуротичне рас - т р з а н о с т и ц е л о г ц и в и л и з а ц и ј с к о г т к ив а у ко јој се... сме њу ју крај ња по ти ште ност и без - в о љ н о с т с е у ф о р и ч н о м же с т и н о м и м а н и ја - кал ном ак тив но шћу. Дру штве ни и политичк и ж и в о т т о г а д о б а с н а ж н о с у о б е л е ж а в а л и и обликовали осцилирање између надљуд - с ко г хе р о и з м а и ж и в о т и њ с ке т у п о с т и ко је н и ј е м о г л о д а у с п о с т а в и т о л и к о п о т р е б н и б ал а нс и и зг уб љ ен и ск л а д и змеђу н абујал и х п р от и в р е ч н о с т и и е к ст р ем а. И зг уб љ е н ј е ц е н т а р и н е д о с т а т а к т е ж и ш т а о с т ав и о ј е в о љ н и ж и в о т н а в е т р о м е т и н и, п о дл ож а н ц е н т р и фу г а л н и м с и л а м а п р ед ко ји м а с е с в е ру ши и рас па да. За то је у сре ди шту ове к њи г е у п р а в о т р а г а њ е з а ц и в и л и з а ц и ј с к и и исто риј ски уте меље ном те жи шту ко је на дила зи ра за ра ју ће си ле јед не из у зетно турбулент не епо хе. Ау тор не при ста је на ту по и б е с п о м о ћ н о од у с т а ја њ е од с в е т а, н а п р о т и в, он на сто ји да про на ђе узро ке за до ми на ци ју не уротич не рас трзаности као датости и обе - леж ја тог вре ме на у ко јем се ру ше али и настају нове друштве не окол но сти и мо гућ но - сти, што ће до вести до ренесансе и несагле - д и в е а в а н т у р е з а п а д н о г ч о в е к а кој а у с еб и но с и о т к р и в а њ е х у м а н и с т и ч ког р е д а и но в и свет ко ји се појављу је на ру ше ви на ма не ста - ј у ћ е г в р е м е н а. А л е к с а н д а р Га ј и ћ с а п ун о пра ва на во ди став Жа на Де ли моа (Jean De - l u m e a u) д а с е р е н е с а н с а у к а з у је к а о о ке а н про тив реч но сти и да се она за че ла у бо лу, у з и м а ј у ћ и у о б з и р п р е т х о д н е и с т ор и јс к е про це се ко ји су до не ли дру штве ну и ци ви - ли за цијску динамику: географска и природн он ау ч н а о т к р ић а, ко л о н и ја л н а е кс п а н з и ја З а п а д а, р е ф о р м а ц и ја и ко н т р а р е ф о р м а ц и ја, покрети вер ског чистунства, стварање апсо - лу ти стич ке, ра ци о на ли зо ва не су ве ре не држ а в е. О в о р е н е с а н с н о р а з д о б љ е с е од в и ја у пре ва зи ла же њу и са вла да ва њу мно штва про - тив реч но сти што је за ло га за об но ву и ре вита ли за ци ју та да шњег дру штвеног устрој - ства. У књи зи се ука зу је и на уру ша ва ње ста ле шког све та а у пр ви план из би ја ју опште људ ска част и сла ва где осла ња ње на а нт и ч к е и д е а л е ус п о с т а в љ а х у м а н и с т и ч к е п р и н ц и п е к а о п р е в а з и л а же њ е у з д р м а н е в е - р е. Ху м а н и с т и ч к и п о в р а т а к а н т и ц и у т у м а - че њу Алек сан дра Га ји ћа прет по ста вља чо - ве ка ко ји се од ма као од уру ше ног сред њо ве - ков ног мо де ла и то је осно ва за на ра ста ње х ум ан ис т и чке с ам ос в ес т и која је с н аж н о и т р а ј н о о б л и к о в а л а т о к о в е р а з в о ј а з а п а д н е к улт ур е и ц и ви л и з а ц и је. Ау т ор т а ко ђе у в о д и у рас пра ву и до ла зак Ту ра ка у Евро пу на кон не успе шних покушаја да они бу ду за у ста - вље ни код Вар не и Ко со ва го дине. Осва ја ње Кон стан ти но по ља био је глав ни ц и љ у т у р с ко м ш и р е њу и ја ч а њу д и н а с т и је О с м а н о в и ћ а, а л и ј е и и м а л о д а л е к о с е ж н е и с т о р и ј с к е п о с л е д и ц е з а у к у п н е е в р о п с к е од носе. Продирање Арапа у Шпа ни ју, тур - с ко о с в ајањ е Б а лк ан а, в аз а лс т в о К р и мс ко г ка на та, су ко би у Угар ској, хри шћан ска ре конкви ста у Шпа ни ји, по ја ва пр вог ру ског ца ра Ива на III, бор бе у не мач ком Све том рим ском цар ству исто риј ски и дру штве ни су оквир у ко јем до ла зи до пр вих ве ли ких ге о граф - ских открића, ства ра ња уни вер зи те та, по ја - ве штам пар ске тех ни ке што је има ло из у зет - но в е л и к и у т и цај на ш ир ењ е х уман ис т и чк и х иде ја али и обра зо ва ње пр вих об ли ка на цио - нал не свести и иден ти те та. До лази до вели - ких про до ра у обла сти на у ке што је афир мис ал о и д е ј е р е н е с а н с е и х у м а н и з м а к о ј е ћ е отво ри ти пут по ја ви ра ци о на ли зма и про - св ет и т е љ с т в а. Ау т о р ис т и че д а с у у з по моћ а нт и ч к о г р е п у б л и к а н с т в а, ф и л о з о ф и ј е и и с т ор иј е с т в ор ен и п о тп ун о н ов и, м од е рн и обра сци на свим по љи ма. У ту ма че њу Алекс а н д р а Га ји ћ а Т у р ц и с у д о ж и в љ а в а н и к а о н ај зн а ч ај н и ји Д руг и л ат и нског х ри ш ћ а н с т в а у по зном сред њем ве ку. За то се и хри шћанс к и и д е н т и т е т р а з в и ј а о у к о н в у л з и ј а м а и су ко бу с исла мом и му сли ман ским схва та - њ е м п о л и т и ке и д р у ш т в е н и х од н о с а ш т о је ко н с т а н т а ко ја д е л у је и д а н а с. С у п р о т н о с т Евро пља ни на и Тур чи на (као не кад хри шћа - ни на и Са ра це на) има ла је кључ ни кул тур - н о - ц и в и л и з а ц и ј с к и з н а ч а ј: т о ј е ј е д н о о д основ них полазишта у расправама о исто ријс к и м п р е в и р а њи м а ко ја с е о б р а ђу ј у и р а з ја - шња ва ју у овој књи зи. Та пре ви ра ња и су коб љ а в а њ а п о с е б н о с у с е о г л е д а л а у т е ж њ а м а с у л т а н а О с м а н о в и ћ а и в л а д а р а С в е т о г р и м - ског цар ства да бу ду пра ви и је ди ни на следн иц и р и м с к и х ц а р е в а. Та ј с у к о б ј е д о б и о

177 823 и з у з е т но р а з о р не и а по к а л и п т и чне р а змер е. З а н и м љи в о је ау т о р о в о с т а но виш т е: т у рско осва ја ње Бал ка на има ло је све од ли ке со ци - јал не револуције где се прет ход но, вла сте линско дру штво са мо од се бе уру ши ло и по том к в арило у у н у т р аш њи м нем ирим а. Т у рц и с у ушли у пра зан про стор и на кон што су га о св о ји л и с т а би л и з о в а л и г а, кон в е р т и р а њ е у Ис л а м б и л о је п р и л и ч н о р а с п р о с т р а њ е н о и Т у р ц и с у с р а ш и р е н и м р у к а м а д оч ек ив ал и п р е б е г л и ц е од 4 8 в е л и к и х в е з и р а и з м е ђу го ди не нај ма ње њих 33 би ли су от пад ни ци. Ово су ве о ма зна чај на за па жа - њ а која в иш е г ов о р е о н е мо ћ и т а д а ш њи х з а - п а д н и х д руш т ав а а л и св едоче и о п р оцесим а уну тар тур ског цар ства ко ји су обез бе ђи ва - л и њ е г ов д и н а м и ч а н р а з в ој. Од г о в о р З а п а д а био је ве о ма ја сан по на ре ђе њу шпан ских в л а с т и, с в и М а в р и и з Г р а н а д е с у н а с и л н о п р е о б р а ћ е н и. По т о м је ов а м е р а п р о ш и р е н а на це лу Ка сти љу где је још би ло му сли ма на као и на Ара гон. Та ко ђе се при бе га ва ло и пре се ља ва њу у уну тра шњост Ибе риј ског по - л у о с т р в а ч и м е с е о с т в а р и в а л о р а зб иј ањ е м у с л и м а н ског ко р п у с а. При т о ме у к њи зи с е на во ди и за па жа ње о ши ро ком и стал ном ш и р ењу с в ес т и о т у рс кој о п ас н ос т и која је п ри х в а ће на к а о св е е в р оп ск а опа сно с т о че м у све до чи и опис Жа на Де ли моа да се у Бе чу с ужа сом очекивао долазак варвара. У одно - с у п р е м а т у рској оп а сно с т и по с т о ја ле с у д в е кон цеп ци је, јед на ви ше осло ње на на те о ло - шко ту ма че ње о Исла му као вр сти хри шћанске је р е си и д ру г а ко ја је н а с т о ја л а д а р еа лно при ка же уло гу тур ског фак то ра у европ ској исто ри ји. На овој исто риј ској и ци ви ли за - циј ској рав ни ја вља се књи га Ј ан ич а рс к е ус п о м е н е успомене по љског г р ан ич ар а к а о јед но од н ај и н с п и р а т и в н и ји х с в ед оч а нс т ав а те епо хе чи ји је ау тор био Ср бин Кон стан тин Ми ха и ло вић. Га јић ка же да су ове јаничаре - в е успо ме не би ле п р ави б е с тс еле р у Ев р оп и на те му тур ске прет ње па и знат но ви ше од то га: оне су би ле све до чан ство из пр ве ру ке о тур ском цар ству, о тур ској ве ри и оби чаји ма, т е њи хо в ој в ој ној т а к т и ц и, сп ис п р е п у н ва жних по да та ка и су ге сти ја ко ја је ау тор писа о т а да ш њем пољ ском к ра љу Ја н у Ол брех т у у на ме ри да га охра бри да се од у пре да љем п р о д и р а њу Т у р а к а у Е в р о п и. О в а к њ иг а има ла је не ко ли ко из да ња и то го ди не на пољ ском је зи ку. На срп ски је зик пре вео ју је Ја нко Шафа ри к г о д и не. За н и м љи во пи та ње за што ово де ло и по ред ве о ма до бре ре цеп ције није дуго уврштено у кор пус српске књи жев но сти. Та ко је ње го ва књи га по де - л и л а њ е г о в у т е ш к у с у д б и н у ко ја с е к р е т а л а из ме ђу л у та ња, отаџ би не и бо рав ка у да ле к и м зе мља ма. Ве о ма је ва жно ре ћи што ис ти че и ау т ор ов е к њи г е да Кон с т а н т и н М их аилови ћ ни је са мо све док не го и ак тив ни уче сник у м н о г и м д о г а ђ а ј и м а к о ј и с е м о г у с м а т р а т и в е о м а з н а ч ај н и м у и с т о р и ји с р ед њ о в е ков н е Ср би је и у исто ри ји чи та ве Евро пе 15. ве ка. О н је ж ив е о у в р еме в ел ик и х п р е к р е т н и ч к и х д о г а ђ а ја н а Б а л к а н у ш т о је од р е д и л о и њ е - го ву жи вот ну пу та њу. Ро ђен је у Остро ви ци код Но вог Бр да око го ди не. За пао је у тур ско роп ство у Но вом Бр ду па је мо гу ће да је пот иц а о и з руд а рске пор од ице а л и н и је г а од ли ко ва ло озбиљ но обра зо ва ње ни ти је прип а д а о ви ш и м д ру ш т в е н и м с ло је ви м а. Н а кон па да Но вог Бр да, са око 320 мла ди ћа по де лио је суд би ну и по стао је са став ни део ја ни чар - с ке в ој с ке ч и м е је и з б е г а о п о г у б љ е њ е ко је м с у б ил и и зл ож е н и н а ј в и ђ е н и ј и људ и. Н иј е учество вао у за ве ри за уби ство сул та на Мехм е д а к о ј у ј е о р г а н и з о в а л а г р у п а с р п с к и х м л а д и ћ а д о в е д е н и х у Је д р е н е. М и х а и л о в и ћ н и је од м а х с т у п и о у ја н и ч а р с ке р е д о в е а л и је као део по моћ них тру па био оче ви дац неу с п е л е оп с а д е Б е о г р а д а. Де л у ј у ћ и у с а с т а ву тур ских тру па ни је се од ре као свог по ре кла и хри шћан ске ве ре што се мо гло ви де ти укази ва ју ћи послан ству бо сан ског краља Сте - ф а н а То м а ше ви ћ а д а Т у р ц и сп р е м а ју в е л и к и поход з а о св ајањ е Б о сне. Н и с у г а с ас л уш ал и ни ти су при да ва ли па жњу ње го вим упо зо - ре њи ма. Убр зо на кон то га Бо сна је у кр ва вом тур ском походу била покорена. На кон угар - ског про до ра уче ство вао је у бит ка ма за Звечај на Вр ба су и Јај це, и ту бор бу сма трао је к а о од бр а н у св о је т у р ске в ој н и ч ке ча с т и. Тек ка да је от пор по стао уза лу дан пре дао се. На кра ју ни је скри вао за до вољ ство што се по ново на шао ме ђу хри шћа ни ма али и за до вољство што је до кра ја остао ис пра ван и по штен р а т н и к, п а м а к а р и к а о б р а н и л а ц п о л у м е с е - ца, јер се сул та ну за клео на вер ност. Остао је ве ран сво јој за кле тви до год је то би ло мог у ћ е. О в а к в а о ц е н а Га ји ћ а с а м о п о к а з у је д а је он био пра ви и истин ски из да нак свог време на у ко јем је част и да та реч има ла вред ност и с м и с а о. Н а ко н п о н и ж а в а ј у ћ е г т р е т м а н а у угар ском за ро бље ни штву, што ће трај но обеле жи ти ње гов од нос пре ма Уга ри ма, уз по моћ Ср ба спа сио се из роп ства а по том се упу тио за Пољ ску где је и про вео ве ћи део свог жи-

178 824 во та. Као дуг сво је све сти и ду жно сти сматрао је оба ве зу да опи ше све оно о Тур ској што је лич но про жи вео и са знао а по себ но је п и с а о о д о б р о и е ф и к а с н о р е ш е н и м п и т а - њи ма у тур ској вој сци ка ко би ука зао на неп о ход н о с т д а с е п р е в а з и ђ е р а з је д и њ е н о с т и рас пар ча ност Евро пе ко ја је и утр ла пут турским вој ним ус пе си ма ко ји су их до ве ли до зи д и на Бе ча. С у ш т и на Ја ни ча ре в и х усп о ме на не мо же се све сти са мо на ме мо а ре о тур ском пи та њу јер је ње га во ди ла иде ја да фор му лише упут ство на осно ву свог не по сред ног иск у с т в а ко ј е б и о м о г у ћ и л о д а с е о р г а н и з у ј е успе шан от пор тур ској вој сци. Са мо онај се м о же б о р и т и ус п е ш н о п р о т и в Т у р а к а ко и х д о б р о п о з н а је, н а в о д и Ко н с т а т и н и з О с т р о - ви це. За то Алек сан дар Га јић и ис ти че да је у п р а в о п р а кт и чно -по л и т и ч к и ц и љ њ е г о в ог и н с т ру к т и в ног с а д р ж а ја к а о п р е глед т у р с ке мо ћи и ње ног ши ре ња нај ва жни ји за од ре ђива ње Јаничарских успо ме на и не дво сми сле - но у п у ћу је н а њ ег ов п р в ен с т в е н и по л и т и ч к и к а р а к т е р и с а д р ж и н у. Н а т ај на ч и н с у ш т и н ск и је од р е ђе на в р с т а и ка рак тер овог спи са. Он се са сто ји од предг о в о р а и 49 п о г л а в љ а. П р ед г о в о р о б у х в а т а М и х а и л о в и ћ е в о и с п о в е д а њ е х р иш ћ а нс к е ве ре а за тим се об у хва та ју те ме: ко су му слиман ски на ро ди, су шти на и ор га низација њихов е в ер е, м ус л им а нск и п р азн иц и и о бич аји, о пра вич но сти у тур ском цар ству, од нос према по ко ре ним хри шћа ни ма, о тур ском нев е р с т ву и и з дај с т ву, ис т о ри јат р а з в о ја т у р ске и м п е р и је в иш е з ас нов а н н а п р ед ањим а н ег о на историјским из во ри ма до ко јих Кон ста - т и н М их аилови ћ н и је н и мо г а о д а до ђ е (з а т о се осла њао на при че и све до чан ства ко је је слу шао жи ве ћи ме ђу Тур ци ма). Он је при казао и време када се су ко бља ва ју срп ске др жаве на Бал ка ну у вре ме свог опа да ња и рас т р ој с т в а а л и п ри к а з у је и ис т о рију Нем ачке. Уве рен да је те шка суд би на ко ја је у ње го во в р е м е з а д е с и л а С р б е н а с т а л а з б о г г р е хо в а на ших из вре ме на по зно сред ње ве ков не исто - р и је. О н о п и с у је р а т о в а њ е у С р б и ји, п о р а з к о д В а р н е, к о н т р а о ф а н з и в у х р иш ћ ан а н а Б а л к а н и у л о г у Ја н к а Ху њ а д и ја. Та ко ђ е д а је о п и с и п р е п р и ч а в а д о г а ђ а ј е и з в л ад ав ин е Ме х м е д а I I О с в а ја ч а, о с в а ја њ е Ц а р и г р а д а и тур ску кам па њу за освајање Новог Брда, безу спе ш ној оп са д и Б е о г ра да а л и и сукобе Срба и Уга ра. За пи си по се ду ју жи во пи сност и по - се б н у дет а љно с т ш т о је на с т а ло к а о ре зул т ат л и ч н о г р а зв оја Ко н с т а н т и н а М и х а и л о в и ћ а ко ји је сте као чин ја ни чар ског офи ци ра. По - себ но су зна чај на по гла вља у ко ји ма је да то њ е г о в о в и ђ е њ е т у р с к и х п р и п р е м а з а в ој н е п о ход е, њи хо ву о ф а нз и вн у с т р ат е г и ј у а л и и низ ње го вих ме ра и пред ло га за успе шно супрот ста вља ње тур ском на чи ну ра то ва ња. По - ка зу је се сна га али и сла бост тур ске вој ске ко је с у је д и н о Та т а р и ус п е л и д а и с ко р и с т е. Ау тор књи ге на во ди да у по след њој XLIX г л а в и п о с л е с в еоб ух в а тн о г о п ис а т у рс к е д р ж а в н е м о ћ и Ко н с т а н т и н М и х а и л о в и ћ ћ е а п е л о в а т и н а је д и н с т в о п о љ с к и х к р а љ е в а с у г а р ск и м и о б р а т и т и с е њи хо ви м в л а д а ри м а ко ји су би ли ро ђе на бра ћа ма ђар ском кра љу Вла д и славу и пољском к раљу Јан у Ол бр ех т у да се у је д и не у по к у ша ју да з а јед но са в ла да ју и про те ра ју Тур ке а не да се хри шћа ни ме ђусоб но бо ре. То упо зо ре ње не ка да шњег ја нича ра ни ка да ни је узе то у об зир за то је и след ио н и з х р и ш ћ а нс к и х пор аз а који с у д ов ел и до учвр шћи ва ња ви ше ве ков не тур ске пре - вла сти. Ва жно је ис та ћи што чи ни и ау тор ове дра го це не књи ге да је Кон стан тин Миха и ло вић имао ве о ма ло ше ми шље ње о Турц и м а к а о н е в е р н и ц и м а и с у р о в и м о с в а ја ч и - ма, али он је умео да при зна и ис так не до бре стра не њи хо вог др жав ног устрој ства и вој - н и ч к у в е ш т и н у. Н а р о ч и т о г а ј е п о г а ђ а л а стал на међусобна борба и ратни сукоби хришћа на и по себ но је у том сми слу ис ти цао к р а љ а М ат иј у Ко рв ин а. З н ач ајн о је и ст аћ и запа жа ња А лек са н д ра Га ји ћа о ве о ма ва ж н и м иден ти тет ским, ка рак те ро ло шким и мен та - л ит е т с к и м з а к љу ч ц и м а в е з а н и м з а н а ч и н осман ске упра ве. То са мо го во ри да Кон стантин Ми ха и ло вић ни је био са мо пу ки по сма - трач и опи си вач већ да је имао спо соб ност да уоб ли чи и опи ше глав не по ли тич ке и друш т в е н е т о к о в е к ој и с у о бл ик ов а л и т у р с к у вла давину. Он наводи да је правич ност пре - м а и но в е р ц и м а че с т о ф о р м а л н а, д в о л и ч н а и увек се би тра жи из го во ре да уз вр да и не посту пи она ко ка ко би мо рал на ла гао. Ни правич ност ме ђу му сли ма ни ма ни је ду хов но дубо ка и искре на; али је ста бил на јер из ви ре и з ч в р с т и н е ј е д н о г д о б р о г о р г а н и з о в а н о г по рет ка ко ји уме да, с јед на ком оштри ном, и к а зн и и на г ра д и, већ к а ко по т ре бе на ла ж у. М и х а и л о в и ћ с е и с т о в р е м е н о с у п р о т с т а в љ а не про ми шље ном потцењивању Ту ра ка и њихо вој ола кој са та ни за ци ји, али ипак не про - пу шта при то ме ни да ука же да су они превр тљи ви, да се ла жно ку ну и не одр жа ва ју р е ч, д а к о р и с т е с в а к о м о г у ћ е л у к а в с т в о и

179 825 из го вор ка ко би оште ти ли оне на ко је су се на ме ри ли. Ми ха и ло вић их да кле, вој но и по - л и т и ч к и - о р г а н и з а ц и о н о в е о м а п о ш т у је а л и их исто вре ме но у људ ском и ду хов но-мо ралном см и с л у п р е зир е. О н наглашав а одр еђен у п р е дн о с т т у р с к е у п р ав е к ој а в од и б р иг у о сиротињи и обич ном на ро ду, она при ла го ђав а св ој н а ч и н в л а д а ви не њи хо ви м пот р ебам а и та ко ђе се не л и би да ис та к не п реднос т и које и с к а з у ј е т у р с к и б о р б е н и д у х у одн ос у н а европ ски ко ји је не пре ста но из ложен размириц а м а и међус о б н и м д и н а с т и ч к и м б о р ба м а што не ми нов но сла би ње го ву от пор ну и одбрам бе ну сна гу. За то он као не посредни уче - с н и к в ој н и х п о хо д а д а је и п р а к т и ч н е в ој н е са ве те ка ко би се пру жио што озбиљ ни ји и резолут ни ји от пор тур ској на је зди. Кон стант и н М и х а и л о в и ћ и с к а з у је и о п и с у је с у р о в у ре ал ност и на сто ји да пру жи што ши ру и р а з р а ђ е н и ју с л и к у в р е ме н а у ко ме је ж и в е о. Све стан је, да кле, Ми ха и ло вић да је устројс т во си с т е ма з а сновано на л и чн и м з асл уг ама и о т в ор ен и м мог у ћнос т им а н ап р ед ов ањ а н а о с но ву т и х з а с л у г а у в е л и кој п р ед но с т и н а д си сте мом који првенствено почива на насле - ђ е н о м с т а т у с у : п р и в и л е г и ја м а, а л и, и п а к н е ви ди у том... раз лог укуп не над мо ћи Ту ра ка над хри шћа ни ма. Али он на во ди да је суштин ски узрок по ра за хри шћа на њи хо ва суко бљ а в а њ а и у н у т р а ш њ е ме ђу с обице које с у до во ди ле до ра за ра ња од брам бе не и стра те - г и ј с ке м о ћ и и с п о с о б н о с т и х р и ш ћ а н а. С â м о де ло Конс т а нт ина М ихаиловића н ије нас т ало као резул тат ра да образованог и рафин ираног хро ни ча ра већ се он че сто осла њао на ми толо ш ке слојеве, епск а п редањ а и лег енде. Зат о и н и је р е ч о з а п и си м а ко ји с е од л и к у ју ис т о - риј ском тач но шћу и те о риј ском утемељено - шћу. Али он је, ка ко ка же Алек сан дар Га јић, чо век ко га је те шка суд би на ка ли ла, и од ње г а с т во ри ла чо ве ка би с т рог и самоуког, а л и не и уче ног. Пре и из над све га то га, он је био и остао оби чан чо век из на ро да, при прост, али ши рок у сагледавању прошлости и садашњо - сти, с до ми шљо шћу ко ја је пу на са мо по у здања у на род но ис ку ство и му дрост ње го вог пре да ња ко ја се ка ко се кроз жи вот уве рио, п о д у д а р а л о и с њ е г о в и м л и ч н и м и с к у с т в о м и за кључ ци ма из ве де ним на осно ву пре жи - в љ е ног. И пор ед оч иг л едн и х м а њк ав ос т и у и с т о р и ј с кој ф а к т о г р а ф и ји М и х аил ов ић ев о д е л о ј е к а о л и т е р а р н и и и с т о р и јс к и и зв о р ве о ма зна чај но за на ше укуп но по и ма ње и разумева ње исто ри је ко је се осла ња и на по - с т о ја њ е н а р од не и с т о р и ј ске св е с т и ко ју и он ба шти ни. Из у зет но је зна чај но и ње го во спо - м и њ а њ е п р в и х в е р з и ја ко с о в с ке е п и ке ко ја с в е д о ч и д а је б и т к а и з г у б љ е н а з б о г н е с л о г е и издаје срп ских великаша што је обе ле жа вало хри шћан ске сна ге не са мо у овом су да ру с Тур ци ма. За ко сов ски по раз као глав ни кривац ја вља се Вук Бран ко вић а спо ми ње се и Ми лош Оби лић. Он на во ди и ве о ма ау тент и ч не ч и њ е н и це о с уд би н и к не з а Л а з а р а а л и и о су ко би ма уну тар тур ских ре до ва. Овим при по ве сти ма са мо се ак ту е ли зу је и ожи вљав а с р п с к а с р ед њ о в е ков н а и д е о л о г и ја в е з а н а з а д и н а с т и ј у Не м а њи ћ а. З а т о ау т о р и с т и ч е оце ну да Ја ни ча ре ве успо ме не ни су са мо мемо ар ски за пис или хро ни ка већ је реч о инструк тив ном по ли тич ком спи су пу ном ствар - н и х и м и т о л о г и з о в а н и х м о т и в а ко ји од и ш е не с а мо п р а к т и ч н и м с а в е т и м а, в е ћ и с а с в и м о с о б е ном по л и т и ч ком и де о ло г и јом к р оз ко ју вред ну је пред мет по сма тра ња и да је прак тична ис ку ства. Ако се од ре ђу је ње гов жа нр он се сва ка ко мо же свр ста ти у жа нр огле да ла вла да ра или вла дар ских огле да ла као део с редњове ков не к њижевнос т и к њижевнос т и о г л е д а л а ко ја с е р а з в и ја л а у х р и ш ћ а н с кој Евро пи у пе рио ду од 12. до 16. ве ка, а би ли су ин спи ри са ни ан тич ким узо ри ма и при ме - ри ма. За то је ва жно на ко ји на чин Алек санд а р Га ји ћ од р е ђу је с у ш т и н у и гл а в не од л и ке овог књи жев ног жан ра ко ји је имао ве ли ки у т иц ај н а г р а ђ ењ е нов ог п рис т уп а пол ит иц и и њ е н о м с т в а р н о м з н а ч а ј у. Н а м е р а о г л е д а л а к а о к њи же в н о г и з р а з а у с р ед њ е м в е к у, б и л а је да пружи свео бу хват но, ин струк тив но енц и к л о п е д и ј с ко з н а њ е о т е м и ко ј у о б р а ђу је у јед ном пре глед ном де лу. Оно што је ва жно то је од ре ђе ње огле да ла вла да ра као тек сто - в а ко ји с у с е б а в и л и д у ж н о с т и м а в л а д а р а и под у ча в а ле г а на ко ји на ч и н нај е фи к а сн и је и најцелис ход ни је да вла да, да ју ћи знања о ме - т о до ло г и ји в ла да ви не и п ра к т и ч не в е ш т и не по треб не за оба вља ње по ли тич ких и др жав - н и х ак т и в но ст и. Огле да ла вла да ра та ко у се би с аж и м ај у у п у тс т в а з а ус п е ш но в л ад ањ е а л и у исто вре ме представљају и идео ло шку осно - в у з а а ф и р м а ц и ј у од р е ђ е н и х п о л и т и ч к и х иде ја ве за них пре све га за мо нар хиј ски об - л и к в л а д а в и не п р и ме њи в а н и код х р иш ћ ан а и м у с л и м а н а. О н а с у и м а л а ја с н о од р е ђ е н у и струк ту ри са ну фор му као не ка вр ста ве - ли ке епи сто ле и пи са ли су их при пад ни ци ви ших и образо ва ни јих сло је ва а по све ћи ва - н и с у од р е ђ е н и м в л а д а ри м а и л и ис т а к н у т и м

180 826 в е л и к о д о с т о ј н и ц и м а. С в р х а и м ј е б ил а д а створе слику о праведној владавини у време - н и ма ве л и ке кон фу зи је и од су с т ва с т аби лн и х по ли тич ких и дру штве них од носа. Ослања - ју ћи се на низ ан тич ких узо ра, жа нр огле дал о в л а д ар а је д ос т иг а о в рх ун а ц у з р ел о м и по зном сред њем ве ку ( ). Де ла нас т а л а у р е н е с а н с н ом п е р и о д у б аш т ин ил е с у р а н и ј е п р и м е р е и и с к у с т в а а п р и т ом е с у р а з ви ја н а и о б о г а ћ и в а н а но ви м у вид им а а л и с у до би ја ле и но ву х у м а н и с т и ч к у д име нзију у ве шти ни вла да ња што је и по ред свих нег а т и в н и х и п о р аз н и х и с т о р и ј с к и х п р и м е р а би ло од п р е с уд не в а ж но с т и з а ф о р м у л и с а њ е но вог и ра ци о нални јег при сту па у по ли ти ци. У жа нр огле да ла вла да ра пре по ја ве Мак и ја ве л и је вог сп иса О Вла да ру спа да ју и де ло С ав а н а р о ле Ра сп ра в а о ор га н и з а ц и ји и в л а д и г р а д а Ф и р е н ц е, спис Spe cu lum prin cips Џон а С к е лт он а, D e r e gn o Ф р а н ч е с к а П а т р и ц и ј а, D e P r i n c i p e Ја к о б а По н т а н а, Д в ор ан ин ов а к њига Б а лдаз ар а К а с т и љ а на, Упут ство хришћанског владара Еразма Ротердамског. Нико л о М а к и ја в е л и је н а с т а в и о т р а д и ц и ј у п и - с а њ а в л а д а л ач к и х о г л е д а л а и т о с е п о с е б н о ви ди у струк ту ри овог де ла из ме ђи 14. и 23. по гла вља као пра ви при мер овог жан ра. Маки ја ве ли уво ди у по ли тич ки жи вот не иде алн у с л и к у п о же љ н о г в л а д а р а в е ћ п о т е н ц и р а о к р е т а њ е п о л и т и ч ко м п р а г м а т и з м у и р е а л - н и м од но си ма у по л и т и ч ком ж и в о т у, су р о в ој сва ко дне ви ци да ле ко од иде ал них и про јект о в а н и х о б л и к а в л а д а в и н е. Ау т о р с п р а в о м на во ди ста но ви ште Ен др ју Ха ке ра да је Мак и ја в е л и п р ви п ис а ц ко ји с е п ри х в а т ио по с ла да опи ше свет по ли ти ке ка кав он за и ста јесте. За то је увео по јам и прак су ре а ли зма у в р е м е к а д а с е ф о р м и р а ј у о б р и с и с а в р е м е н е п о л и т и ч ке н а у ке ко ја је д о т а д а б и л а с а м о у сфери идеалних кон цеп ци ја по те клих из ант и ч ког све та ш т о н и је мо гло да фу н к ц и о н и ше у в р е м е в е л и к и х и с т о р и ј с к и х ко нв у лз ија и с у ко б а к а д а с е т р а ж и о ја с а н и од л у ч а н п р и - мер вођ ства у по ли тич ким по сло ви ма и до гађ ајим а. Од в ајањ е пол ит ике од мор ал а и в ез е с Бо г ом озна ч ио је су ш т и н ск и и далекосеж н и прелом у при ступу во ђе ња и раз у ме ва ња по - л и т и ке ко ја се ок реће не по с ред н и м ж и во т н и м ис к у с т ви м а и до с е зи м а. Га ји ћ и зноси с т а в д а је за Ма ки ја ве ли ја циљ по ли ти ке оства ривање ра ци о нал ног пла на у ко ме се огле да консти ту тив на моћ за јед ни це и у крај њем до ма - ш ај у с в о г р ац ион а л и з м а о ц р т а в а и к р а ј њ е до ме те мо дер не на по љу по ли ти ке. Фи дел Егон ка же, он се не оба зи ре ни на ка ква ста но виштаʼ: те о ло ги ју, мо рал, есте ти ку или са му фило зо фи ју. То је не ш т о по све но во. Ма к и ја ве л и пи ше о др жа ви и др жав ни ци ма, као што би з о о л о г п и с а о о м о р с к и м п с и м а, т и г р о в и м а или змијама отров ни ца ма. Ова кав од нос Маки ја ве лија према традицији, политичкој фил о з о ф и ји и т е о л о г и ји ко ја је д о м и н и р а л а у по л и т и ч ком ж и в о т у т ог в р е ме н а не м и нов но га је до вео у су коб с увре же ном прак сом вођ е њ а п о л и т и ке ш т о њ е г а н и је п о ко л е б а л о у о см и ш љ а в а њу о снов н и х и де ја и кон ц е п ц и ја, без об зи ра на то што се он осла њао на мно ге е л е м е н т е ко ји с у в е ћ б и л и п о з н а т и и п р и м е - њи в а н и у по л и т и ч к и м од но си м а. Уз и м а ју ћ и све окол но сти у об зир: исто риј ске, фи ло зоф - с к е, к у л т у р н е, п о л и т и ч к е, к о ј е с у с в а к а к о у т иц а ле н а ф о р м и р а њ е по л и т и ч к и х с т а в о в а М а к и ја в е л и ја н е с м е с е г у б и т и и з в и д а к а ко ис ти че ау тор ове упо ред не сту ди је да основна зам исао њег о вог Вла да о ца ле ж и у њег овом р е п у б л и к а н и з м у ко ји у з о р е в и д и у д р е в н о м Р и м у и за ч ију се рес т аурац ију у ви д у г ра ђа н- ске вла да ви не (како и гласи IX поглавље Влад а о ц а) он се за ла же за та кво уре ђе ње где ће се вла дар осла ња ти на на ро де а не на ари сток р а т и ју. У г р а ђа н ском с т а ле ж у он ви д и с лој ко ји је н о с и л а ц п о л и т и ч ко г с у бје к т и в и т е т а и ко ји с е р а д и од б р а н е с в о ји х ко м у н а л н и х и му ни ци пи јал них права супротста вља аграр - н ом н а с л едн ом п л е м с т ву ко је је п р иг р аб ил а власт од мо нар ха и зло упо тре би ла га ства рају ћи оп шту по мет њу и су ко бе. При то ме ва ља ис та ћи да он ниг де ни је фор му ли сао као своју но с е ћу и де ју д а ц и љ оп р а в д а в а с р ед с т в о и т о н е ч и н и с у ш т и н у њ е г о в о г п о л и т и ч ко г свето на зо ра што је ина че увре же но ми шље - ње оли че но у са мом из ра зу м а к и ја в е л и з а м. Он сва ка ко ни је одговоран за касни је сим плифи ко ва ње и ис кри вља ва ње ту ма че ња ње го - вих ста во ва ко ји су пре све га би ли из раз сур о в и х и т р аг и чн и х п ол ит и чк и х б о р б и ко је су во ђе не у то вре ме. Тек ће ра зло жно ту мач ењ е и д е ј а Н и к о л е М а к и ј а в е л и ј а м о ћ и д а с у з б и је а н т и м а к и ја в е л и з а м ко ји је з а с т у п а о с т а н о в иш т е д а ј е о н и с к в а р и о п ол ит ик у и и з о п ш т и о м о р а л и з п о л и т и ке. Га ји ћ н а в о д и да је Фридрих Велики Макијаве ли је вог вла - дара сма трао мон стру мом а ње го во де ло једн и м од н ај о п а сн и ји х у ч и т а в ој ис т о ри ји, оно од ко га је по што -по то тре ба ло од бра ни ти чо - в е ч а н с т в о. А л и и де је М а к и ја в е л и ја по к а з а ле су сву сво ју ви тал ност и ра ци о нал ност и преж и в е л е и н ајже ш ћ а п о р и ц а њ а и о с п ор ав ањ а

181 827 је р су т умачене једнос т рано без у вида у ш ири д р у ш т в е н и ко н т е кс т. В а ж н о је н а п о м е н у т и да Вла да лац и Ја ни ча ре ве успо ме не, без об зир а н а т о ш т о п р и п а д а ј у од р е ђ е н о м р е н е с а н - сном кор пу су и ја сно об ли ко ва ном књи жев - ном фор мом и жан ром, по себ ни су јер им је прилаз по ли тичким и исто риј ским до га ђа јима ра зл ич и т и о с о б ен и ус ло в љ ен п ри л и к а ма и исто риј ским окол но сти ма у ко ји ма су живе ли и ства ра ли. Они из ла зе из окви ра жан ра ко ји је био при ме њи ван у спи си ма ко ји су бил и означен и к а о огле да ло в ла да р а и у т о ме је њи хо ва на ро чи та вред ност и значај. Макија ве ли је ви ше по све ћен об ли ко ва њу тех ни - ке и тех но ло ги је вла да ња а Кон стан тин Миха и ло вић је ви ше окре нут свом не по сред ном по ли тич ком и вој ном ис ку ству, ода кле и цр пе сво је по гле де на ото ман ску им пе ри ју и про - ми шља ка ко се су прот ста ви ти на ди ру ћој тур - ској прет њи. За ни мљи во је да су оба спи са на ста ла у то ку јед не де це ни је, го - д и не. Ме ђу ови м ауторима постоје разум љиве р а з л и к е а л и и д о с т а д о д и р н и х т а ч а к а к о ј е произлазе из непосредног животног и полит и ч ког ис к у с т ва и до ж и в ља ја све та у ко јем су ж и в е л и. В а ж н о је и с т а ћ и д а о н и н а п у ш т а ј у и де а л т и п ск и мо дел вла да ра ко ји се мо же на ћ и у та да шњим спи си ма и усва ја ју прин цип да п о л и т и ч к у п р о ш л о с т п о с м а т р а ј у к а к в а о н а је сте, по ла зе ћи од кон крет ног и ствар ног стања и окол но с т и, ис т и че А лек са н дар Га ји ћ, без об зи ра на то што се њи хо ви по гле ди на сушти ну по ли ти ке ве о ма раз ли ку ју. Док ствар - н о с т М а к и ј а в е л и ј а у п у ћ у ј е н а з ак љу чк е о одво је но сти по ли ти ке од вер ске сфе ре и мо - ра ла, а ко нач ност по ли тич ких ци ље ва и њихов кон текст ука зу је, ако не баш на пу ну немо рал ност, а оно на ре ла тив ност у по гле ду при др жа ва ња мо ра ла за рад по ли тич ке про - би тач но сти. Ми ха и ло ви ће во про жи ма ње вер - с ко - мо р а л ног с пол ит и чк и м, њихов а с т а лн а м е ђу с о б н а п о в е з а н о с т и у п у ћ е н о с т је ж и в а, кохе р е н т н а, п о је д и н и м к р ај њ е е кс т р е м н и м жи вот ним де шава њи ма не уз др ма на и не у по - ре диво стварнија од ерудицијских експликац и ја х у ма н и с т и ч к и х и по зно с р ед њ е ве ков н и х со фи ста чи ја је ве ра хлад на, па тос из ве шта - чен, а а рг умент ац ија у п рилог и деал из ов аној п р ојекц ији п р облемат и чна. На т ај нач и н с е мо же ви де ти да су ова два спи са за сно ва на у су шти ни, да раз ли чи тим при сту пи ма, дру гач и је м од но с у п р е м а по л и т и ч кој т р ад иц ији и на ч и н у р е ша в а њ а по л и т и ч к и х и ис т о ри ј ск и х иза зо ва. То не спре ча ва ау то ра ове књи ге да из во ди сме ле за кључке о првим, пра вим про - томо дер ним спи си ма ма ко ли ко се то не уклап а ло у оп ш т е п ри х в а ће не ф о р ме и т е о ри ј ске ша блоне. Ње му је важно да истак не раз ли - ко ва ње у при сту пу и при ро ди ова два спи са ко ја с а д р же и од р е ђ е не до д и р не т ач ке. О н т о а р г у м е н т у ј е с т а в о м: Н а п р о т и в, п о с т о ј е ћ е сличности, пре свега оне у предмету проучава ња, али и оне у при сту пу, у ме то ду, до вољ не су за пло до твор но по ре ђе ње као и за ко начн о р а з м а т р а њ е к љу ч н о г п и т а њ а : з а ш т о ов а д в а с ав р емен ик а д ол аз е д о посв е с уп р о тн и х з ак ључ ак а, н ак о н о ш т р оу мн и х п о г л е д а н а кон к ре т но по л и т и ч ко по ље? Да, М и ха и ло ви ћ у свом де лу мо жда не из но си то ли ко ди ректних и си стем ски из ве де них оп штих за кључа ка по пут Ма ки ја ве ли ја, али се на осно ву о п и с а н из а ко н к р е т н и х д о г а ђ а ја и њ е г о в о г п р о с у ђи в а њ а о њи ма ви д и ч и т а в н и з оп ш т и х ста во ва ко ји се од но се на исте те ме и мо мент е у п ол ит и чко м ж ив от у в л ад ар а и н ар од а ко ји м с е б ав и и М а к и ја в е л и. С т и л и мет од о - ло г и ја и м је с у р а з л и ч и т и, а л и н и п ри бл и ж но т о л и к о у д аљ ен и к а о и зм еђ у н ек и х д р уг и х д ел а с којим а је М а к и ја в е л и в е ћ п ор еђ е н, а ко ја ни су као Ја н и ч а р е в е ус п о м ен е део истог ж а н р а (о г л е д а л а в л а д а р а) в е ћ п р ед с т а в љ а ј у р а з н а с п е к у л а т и в н а, ф и л о з о ф с ко - т е о р и ј с к а де ла чи ји су при сту пи, па и те ме ко ји ма су се ба ви ле, би ле знат но дру га чи је од оног Маки ја ве ли је вог. На по кон, ту је чи тав низ сличн о с т и и р а з л и к а и у ж и в о т и м а и п р и с т у п у п о л и т и ч кој п р а к с и и з м е ђу М и х а и л о в и ћ а и М а к и ја в е л и ја ко ји у п у ћу ј у н а њи хо в о с у ч е - љ а в а њ е. В а ж н о је и с т а ћ и д а с у М а к и ја в е л и и М а и х а и л о в и ћ б и л и в е з а н и к а о г р а ђ а н и з а ур ба не цен тре без об зи ра на то што ни су припа да ли истом кла сном и ста ле шком слоју. Мак и ја в е л и је п од е л и о с уд б и н у к у ћ е Мед ич и а Ко н с т а н т и н М и х а и л о в и ћ н е ћ е ус п е т и д а с е вра ти у сво ју по стој би ну јер ће тур ско царс т в о т е к у в р е м е в л а д а в и н е с у л т а н а С е л и м а к р е н у т и д а о п а д а. А л е к с а н д а р Га ји ћ з а к ључ у је да су и М и х а и ло ви ћ и Ма к и ја ве л и не по - сред ни све до ци и уче сни ци у те шким да нима за та да шњи хри шћан ски свет али они су би ли и све до ци су ко ба моћ ни ка, не сло ге, експанзије ве ли ких сила на Апенинско и Бал канс к о п о л у о с т р в о, п а љ е в и н е и п о к о љ а. П р е к о за ва ђе них ита ли јан ских ре пу бли ка и кра љевства, над ме ћу се рим ски па па, фран цу ска и шпан ски кра ље ви, а ка сни је и вла да ри Све - т о г р и м с ко г ц а р с т в а. К р о з ф е у д а л н о р а с у л о Б а л к а н а н а п р е д у ј е т у р с к а в ој н о - с п ах и јс к а

182 828 де спо ти ја, а њој се, дуж ве ћег де ла полуостр - ва, су прот ста вља ју угар ско -пољски като - л и ч к и мо н а р си, к а сн и је и ц а р ск и Х а б з бу р зи. О б о ји ц а ви де з ло св ог до ба у де с т ру к т и в н и м з а в а д а м а од м е т н у т о г к р у п н о г п л е м с т в а од ја ке цен трал не вла сти чи је ус по стављање прижељ ку ју. Обо ји ца су ва тре ни па триоти, бор - бе них настојања и оштрих уви да. Ма ки ја ве - ли ма шта о ује ди ње њу Ита ли је кроз об но ву ри м ског р е п у бл и к а н и зм а: М и х а илови ћ, п а к, жу ди за ује ди ње њем свих хри шћан ских на - по р а з а р а д п р о т е р и в а њ а Т у р а к а с Б а лк ан а и обновом сло бо де у по ко ре ној о т а џ би н и. Га ји ћ у упо ред ној ана ли зи по све ћу је пажњу и раз - л и ч и т о м с т и л у, т е о р и ј с к о ј з а с н о в а н о с т и и л и те рар ном по ст у п к у ко ји п ри мењују ова д ва, п о с в е м у р а з л и ч и т а а л и и ау т е н т и ч н а ау т о - ра. Док је Ми ха и ло ви ће во де ло прожето ме - мо ар ским и лич ним при сту пом и про ис ти че и з н а р од н о г и с к у с т в а ш т о и од р е ђу је н а ч и н њ е г о в ог к азив ањ а, М а к и ја в е л и т е ж и т о ме д а из бег не каноне везане за оп исивање и деа лног вла да ра и на сто ји да иза ђе из оквира хуманистич ке ин спи ра ци је и да го во ри на једноста - в а н, с в е д е н, д ир е кт а н и с уг ес т ив а н н ач и н. О н н а с т о ји д а и з б р у с и ш т о јед н о с т а в н и ји и п ри јем ч и ви ји с т и л ко ји не ће би т и опт ер ећен утицајем античких ми сли ла ца ко је је он сва - ка ко до бро и те мељ но по зна вао. Ње гов циљ ј е д а буд е ш т о о бј е кт и вн ији и п р ец из н ији, али ау тор ове књи ге ис ти че да ње гов стил н и је у т ој м е р и и н о в а т о р с к и је р п о д р о б н и ја а н а л и з а М ак ијав ел ијев ог с т ил а у к аз ује д а је реч о све сном опо на ша њу кла сич ног ре то ричког п ри с т у па, на ч и на из ла г а ња и суг ес т и вног у б еђив а њ а ко ји опо н а ш а Ц и це р о но в е сп и с е. И у т о м е л е ж и М а к и ја в е л и је в а ко н т р а д и к- ц и ј а : б е ж е ћ и од с т ил а с в оји х с ав р ем ен ик а ш т о с е ок р е ћу к л а с и ч н и м ау т о р и т е т и м а, он упра во опо на ша стил јед ног од њих, и то не ма кар ко га до са мог Ци це ро на, најзначајни - јег од рим ских кла си ка, и при то ме ово опон а ш а њ е п р и к р и в а, п р е ћ у т к у ј е, д о к у и с т о вре ме раз ви ја теори ју ко јом су штин ски про - тив ре чи кла сич ним по гле ди ма на ве зу по лити ке и мо ра ла. Слич на оце на се мо же пре позна ти и у ана ли зи ме то да ко јом се слу же ова д в а ау т о р а. О с н ов н и м е т о д о л о ш к и п р и с т у п је са др жан у из бе га ва њу бе ле же ња и опи си - в а њ а и де а л н и х п р ед с т а в а с т в а р нос т и в е ћ с е они окре ћу опи си ва њу и ана ли зи по ли тич ког жи во та ка кав он је сте у свој сво јој про тивреч но сти. При то ме је Ма ки ја ве ли склон да о с т в ар и ш т о п р ец и з н и ј и и в е р о д о с т о ј н и ј и н а у ч н и и т е о р и ј с к и д о п р и н о с д а п р о н а ђ е и об ја сни узроч но -по сле дич не од носе, све по - с т оје ће за ко н и т о с т и у оп и си ва њу по л и т и ч ког живота у тадашњим околностима. Кроз Мак и ја в е л ијев е пол ит и чке сп ис е и њ е г ов ме т од п р о в е ја в а не с а мо мо де р н а по л и т и ч к а н а у к а, већ, кроз њу, и све ра не од ли ке мо дер них дискур зив них тво ре ви на по ли тич ких иде о ло - ги ја. Он уо ста лом ни је ни же лео да ство ри о бје к т и вн у н ау к у, в е ћ д а р а ф и н и р а јед н у био је т ог у б е ђ ењ а н ајефик асн и ју и, с а м и м т и м е, н ај и с п р а в н и ј у п о л и т и ч к у т е о р и ј у к а о (што се из ње го вог сти ла и при сту па очи гледно ви ди) ре то рич ку прак су за сно ва ну на исто - риј ском зна њу и спо соб но сти да се ин тер прети ра ју де ла, ре чи и по на ша ња. Он је био рес т аур ат о р, и нт е р п р е т а т о р, н а р а т о р и о р ат о р. Ра дио је на об нављану и додавању нове лепо - те рим ској по литичкој мудрости ка ко би разумео сми сао политичких процеса свог вре - ме на, као и да ис при ча при че ко је би под стица ле ње г о ве са в ре ме н и ке на по л и т и ч ке и де је које су за бо ра ви ли. Ма ки ја ве ли, ре кон струиш у ћ и р и м с к и р е п у б л и к а н и з а м, с у ш т и н с к и од ба цу је ве ру и мо рал свог до ба, и кроз се лекти ван избор и ин тер пре та ци ју оних чи ње - ни ца ко је су за то по доб не (што упу ћу је и на, м ак а р п о т и с н у т е и з а б о р а в љ е н е ч и њ е н и ц е ко је се, бу ду ћи неподобне одбацују и при крива ју) ства ра не ка кву хи брид ну по лу- и псеудо н а у ч н у, р е т о ри ч к и с у г е с т и в н у-по л и т и ч к у ве ру пре те чу мо дер не иде о ло ги је, пред ста - вља не за објек тив ну да тост ко ја мо же гене рал но да об ја сни јед но из дво је но по ље по - сто ја ња, у овом слу ча ју по ли тич ки жи вот и њ е г о ву п р а к с у. Кон с т а н т и н М и х а и ло ви ћ је окре нут опи си ва њу и раз у ме ва њу ве ли ке тур - с ке п р е т њ е, н а ч и н у фу н к ц и о н и с а њ а т у р с ке им пе ри је и облике њеног ширења. Макијаве - ли се та ко ђе освр ће на опа сност од тур ских о св ајањ а а л и он св о је по гле де с т а в љ а у ш и ри ис т о ри ј ск и и по л и т и ч к и кон т е кс т. З а њ е г а је турска вла да ви на слич на ис точ њач ким де - спо ти ја ма ко је се одр жа ва ју на сна зи и способ ност и не п ри ко сно ве ног сул та на. Он су м ња у трај ност и одр жи вост ова квог об ли ка влад а в и н е. Га ји ћ з а к љу ч у је д а с е М и х а и л о в и - ће ви за кључ ци о тур ској мо ћи ов де... го то во по ду да ра ју с Ма ки ја ве ли је вим ви ђе њем. Маки ја ве ли ју је то, на про тив, са мо је дан при - мер, док ње га му че мно ге дру ге бри ге. Но и оне се на из ве стан на чин, су штин ски по дуд а р а ј у с о н и м М и х а и л о в и ћ е в и м. У к њ и з и је да то и гле да ње на од нос ова два ау то ра на

183 829 п р и м е н у с и л е, с у р о в о с т и, л у к а в с т в а, л а ж и и п р е в ар е у пол и т и ч ком ж и в о т у и де ло в а њу. У њи хо ви м с та во ви ма не по с т о ји а по ло г е т ск и од нос пре ма упо тре би си ле. Они се раз ли кују у про це њи ва њу ка да се и у ко јим при ли кам а си л а мо же ко ри с т и т и к а о де о по л и т и ч ког по ду хвата. Михаиловић силу и правду не разд в а ја и н а с т о ји д а и х ус к л а д и к а ко у по т р е б а си ле не би п ре ра сла у по л и т и ч к и з лоч и н који во ди не ми нов но у по раз и про паст, јер ако се не остварује виша правда немогуће је оства - р и т и њ е г о в о с х в а т а њ е в и ш е и м и с т и ч н е с у- ш т и н е п о л и т и к е к а о д е о њ е г о в о г п о и м а њ а и с т о р и ј е и д р у ш т в а. М и х а и л о в и ћ е в од н о с п р е м а п р и м е н и з л а и з ло ч и н а у пол ит и чком жи во ту мо же се са же ти у ње го вом ста ву да о рг ан из ац ија, б р ојн а моћ, б ог а тс т в а и в ојн а си ла су ве о ма бит ни. Али, све се то по сте пе но г у би а ко с е не п ри ме р е но у по т р е б љ а в а, б р з о се то пи услед под ле га ња ду хов но - пси хо ло - шким за блу да ма, свим могућим наопакостима и се бич но сти ма ко је во де у зло чин ства. Мак ијавел и који ст ри к тно од ваја пол ит ик у од мо р а л а и в е р е и м а, к а ко т о Га ји ћ н агл аш ав а, не са мо не га ти ван антрополошки и испо - л и т и з о в а н од н о с п р е м а љу д с кој п р и р о д и и ње ном ма ни фе сто ва њу и де ло ва њу у по ли - тич кој сфе ри. Он ви ше апо стро фи ра у свом сп и су на ч и не и об л и ке в ла да ви не и сма т ра да ус п е ш н о с т и е ф и к а с н о с т н е ч и је в л ад ав ин е за ви си изнад све га од из бе га ва ња ко ри шће - њ а ус т а н о в љ е н и х о б и ч а ј а ч и ј е п о ш т о в а њ е чи ни осно ву за успе шну и ста бил ну вла дав и н у. М а к и ја в е л и с е о с л а њ а н а п р и м е р е и з ри м ске ис т о ри је везан и х за покоравање с т аре Грчке а сличну стра те ги ју су по Ми ха и ло вићу кор и с т и л и Т у рц и у о св ајању Б а лк ан а. О н ис ти че по себ не де мо граф ске про ме не и по - ја в е п о в е з и в а њ а к а д а т а ко в е р о м п р ом ен е, т а к и г о р и п о с т а н у з а х р и ш ћ а н е н е г о п р а в и пог а н и ц и. Ау т о р ов е к њиг е з ак ључ ује д а с е Ма ки ја ве ли и Ми ха и ло вић го то во у пот пуности подударају у опи си ма стра те ги је осва - ја њ а, с а м о је п р в и п о с м а т р а к а о о бје к т и в н у н у ж но с т успеш н у т ех н и к у. А М и х а и ло ви ћ к а о по с ле д и ц у п р е т ход н и х з а с т ра њ е њ а и з л у коб што је за де си ла осво је не, а не са мо као п у к и р е з у л т а т о с в а ј ач к е ус п е ш н е в е ш т и н е з а по с е д а њ а но ви х п р о с т о р а. М и х а и ло ви ћ не про пу шта да ка же да Тур ци вла да ју стро го, али пра вед но: да се тру де да ка жња ва ју све п р е с т у п н и к е, б е з и з у з е т к а. М их аил ов и ћ сма тра да је у то ме глав на сна га тур ске мо ћи, да се они то га др же од пра ста рих вре ме на, и д а ј е т о м е у б е д љ и в е п р и м е р е. М а к и ј а в е л и н а с т о ји д а у т в р д и н а ко ји н а ч и н мо же мо ме - ри ти сна гу не ке вла да ви не, и за ње га се као нај ва жније мери ло ја вља ди ле ма да ли се влад а ви н а у с л у ч а ју оп а сно с т и и р а т н и х с у ко б а мо же од р ж а т и с а м а и л и је п ри н у ђ е н а д а т р а - ж и с т р ан у п ом о ћ. З а т о М а к и ја в е л и с м а т р а да је за вла да ра ва жни је да уз се бе има на род не го плем ство, по го то во за то што плем ство ж у д и д а т л а ч и д р у г е, д ок н а р од јед но с т а в но не же ли да бу де угње та ван, те га је лак ше за до во љити. Други разлог зашто владар тре - б а д а т р а ж и по д р ш к у н а р о д а ле ж и у њи хо в ој б р о јн ос т и к ој у ј е б ољ е и м ат и у з с еб е н ег о п рот и в себе. И М ихаилови ћ ист иче да т у рска владави на те жи да при до би је ши ру и трај - н иј у п од рш к у н а р о д а с т в а р а ј у ћ и ус л о в е з а оства ривање праведности, контролу чинов - н иш т в а кој у с п р ов од е х а јф ос ур у д и ислеђива ч и насиља које сулат а н у п у ћу је да ви д и да ли се на ро ду чи ни не прав да, са мо во ља и бе зако ње. Цар ски си стем, пре ма Михаило - ви ће вом опи су, функ ци о ни ше на осно ву напре до ва ња по лич ним за слу га ма, на су зби - ја њу са мо во ље, при че му се у осман лиј ској др жа ви у са мом ко ре ну уни шта ва сва ка могућ ност ства ра ња на след ног плем ства или неке дру ге вр сте самосталних моћ ни ка. Мак и ја в е л и је св е с т а н оп а сно с т и ко ја до л а зи од с а м о в о љ е в е л и к а ш а к а о д е з и н т е г р а ц и о н о г фак то ра ; ње га превасходно зани ма ју до ступни ре сур си, ефи ка сност ор га ни за ци је и де - ло твор ност вла да ви не а у дру гом пла ну су м о р а л н и п р и н ц и п и и њи хо в о п о ш т о в а њ е и при ме на, јер њих третира у утилитаристич - ком кљу чу и из ви зу ре праг ма тич но сти и ефик аснос т и. Ут и л и т а ри с т и ч к а пе р спект ив а је у фо к у су па ж ње Ма к и ја ве л и ја, за ње га је ва ж но о с т в а ри в а њ е е фик аснос т и. О н ис т и че зн а ч ај ору жа не си ле, хра бро ст и, сре ће (фор т у не) и л и за сни ва ње но вих др жав них тво ре ви на зло - ч и н с т в ом. Ту с е нај б о љ е мо же ви де т и р а с кол из ме ђу мо ра ла и по ли ти ке ко ји трај но обе ле - жава њег ов п рис т у п по л и т и ц и осла њ а ју ћ и се при то ме на низ при ме ра из ан тич ке исто ри је, а за ње га се мо же ре ћи да је зло чин тре ти рао као ре ла ти ви стич ку ка те го ри ју ко ја може имати раз ли чи ту упо тре бу у од но су на циљ ко ји се же ли по сти ћи. Ма ки ја ве ли уво ди си ту а - ци ју у ко јој се мо же ре ћи да је зло чин до бро учи њен ако је из ве ден из ну жно сти или за рад не ког бу ду ћег ви шег до бра. Он ипак сма тра д а п р е в е л и к а у п о т р е б а с и л е у т и р е п у т п р о - п а с т и ј е д н е в л а д а в и н е з а т о з а г о в а р а њ е н у

184 830 уме ре ну, до бро осми шље ну и ци ља ну употре бу. Гајић истиче глав ну ди хо то ми ју у одн о с у н а с и л и ко ја с е п р и м е њу је у п о л и т и ц и. Основ н и п р о блем ко ји Ма к и ја в е л и п р е ви ђа, је т ај ш т о једном поч ињ ено з лоч и нс т в о (а л и, не и пра вед на од ма зда) ву че, све ви ше и бр же у но в а, не кон т р ол ис ан а, п ар анои чн а з лодел а и да не ма тог вла да о ца, ни ти ње го вог са ветн и к а, ко ји, у п лев ш и се у вр зи но коло з лоч ина као ну жног до бра не ће сва ког пу та, за сва ки свој из не над ни страх, план и же ље но по стиг - н ућ е, п р о н а ћ и д ов о љ н о д о б р и х р а з л о г а д а понови и више стру ко умно жи раз ме ре пре ђаш њи х з ло де л а, ч и ме би с е, к а ко М ак ијав ел и т ач н о с а г л е д а в а п о с л е д и ц е ов а к в о г ч и њ е њ а с а мо ш и ри ла не си г у р но с т и не повер ењ е које би тера ло, услед стал ног озле ђи ва ња, вла да - р е в о ок ру же њ е п р о т и в к р в о лоч ног в л ад ар а. Ау тор не про пу шта да ка же да код Кон стант и н а М и х а и л о в ић а о в ак в о г а мб ив ал е н тн о г од но са мо ра ла и по ли ти ке не ма јер он је чврсто ве зан за хри шћан ско раз у ме вање у тумаче ње све та и исто риј ских про це са. При то ме он ја сно оцр та ва низ лу кав ста ва, пре ва ра и зло чи на тур ских сул та на по чи ње них у њи - хо ви м в ој н и м и о св а јач к и м по хо д им а који с е огл ед ају у к ршењу и з ло у по т р е би п р и м и р ја, м у чко и в ер ол о мн о н ап ад ањ е н еп р ијат ељ а без обја ве ра та, ликви ди ра ње за ро бље них краљева и пле ми ћа, али ње га нај ви ше за бри ња - в а непос т о ја њ е св е с т и о по т р е би з а јед н и ч ког и о бјед и њ е ног дело в а њ а х ри ш ћ а н ск и х сн а г а неспо с о б н и х да п р ев азиђу међус о бне с укоб е и омра зе. У тај про стор се укли њу ју Тур ци ко ји т е же ш т о в е ћ ој и с н а ж н и јој е кс п а н з и ји сле де ћи свој обра зац и на чин вла да ви не и рат о в а њ а. О в а к в о п о н а ш а њ е О с м а н л и ја п о т - п у н о с е п о к л а п а с в л а д а р с к и м п о н а ш а њ е м ли си це ко га за го ва ра Ма ки ја ве ли: Сто га мудар вла да лац не тре ба да бу де од ре чи ка да му то не иде у ра чун и ка да се про ме не околно сти у ко ји ма је дао реч... Али тре ба уме ти игра ти сво ју уло гу, па би ти при тво ран и дволи чан, јер љу ди су бе за зле ни и на ви кли да се окре ћу ка ко ве тар ду ва и да по ги њу ши ју п р ед околнос т им а, п а ће в а р а л и ц а у в ек н а ћ и о н о г а ко ји ћ е д о з в о л и т и д а бу д е п р е в а р е н. Ва жно је, по ред овог, ис та ћи Га ји ће во разл и ко в а њ е п р и с т у п а ов а д в а ау т о р а о од н о с у вршења злочина и по сти за ња од ре ђе них по - литичких циљева. За раз ли ку од Ми ха и ло - ви ћа (и це ле средњoвековне тра ди ци је) ко ја з а г о в а р а в л а д а р е в о у гле д а њ е н а Б о г о чо в е к а, Х р и с т о с а, М а к и ја в е л и п р ед л а ж е д в о л и ч н о по на ша ње и људ ско и звер ско то јест, да вла дар тре ба по по тре би, и јед но и дру го, као к а к а в мо де р н и ке нт ау р Х ир он, је р см а т р а д а ни по бо жност, ни људ скост, ни ти јед на вр лина, ни су довољ ни за власт над љу ди ма. Владар тре ба да је нај слич ни ји и ли си ци и ла ву, по што лав не уме да се бра ни од зам ке, а лиси ца од ву ка. Тре ба, да кле, би ти ли си ца па по зн а в а т и з а м ке и л а в a, п а п л а ш и т и ву ко в е. О в д е с е ја с но мо же в и д е т и р а з л и ко в а њ е ов а д в а ау т о р а. Ко н с т а н т и н М и х а и л о в и ћ о с т а је п р и в рже н п р ав ос л а вном и ск ус т ву н ав од ећ и п р и м е р е и з с р п с ке с р ед њ о в е ков н е и с т о р и је у ко јој он пре по зна је успо не и па до ве али и ви талност срп ског народа који поседује спо - соб ност обнављања и превазила же ња по сле - д и ц а и н ај т е ж и х п о р а з а. Ау т о р к њи г е и с т и - че да је М а к и ја в е л и по с е до в а о по с е б н у св е с т о зна ча ју и сна зи вр ли не и сна ге по ште не влад а ви не а л и с е з б ог п ри до би ја њ а н а к ло но с т и не сме по сту па ти отво ре но и на ив но. Вла да - л а ц по М а к и ја в е л и ју, т р е б а д а с е п р е т в а р а и да ство ри при вид да по се ду је све вр ли не, а н а р о ч и т о п о б о ж н о с т, а д а ч и н и п о п о т р е б и и све су прот но то ме, ако му то по ве ћа ва изгле де да оп ста не на вла сти. На рав но, Ма ки - ја ве ли зна да би би ло нај бо ље обо је, да га пода ни ци под јед на ко и во ле и да га се пла ше. Ка ко сма тра да је из у зет но те шко би ти у исто вре ме и сви реп и благ, ни је мо гу ће исто време но иза зи ва ти и љу бав и страх. Вла дар треба да на сто ји да оста ви ути сак бла гог, а не сви ре пог чо ве ка, али ако же ли да му по дани ци бу ду по кор ни, не тре ба да се освр ће на п р иг ов о р е с в и р еп ос т и, в е ћ д а д ел ује к р ајњ е окрут но у опа сним окол но сти ма. За вла да ра ј е, с м а т р а, М а к и ј а в е л и, с и г у р н и ј е д а г а с е пла ше не го да га во ле. Га јић из во ди ве о ма засно ван за кљу чак да се мно ге осо би не осман ске вла да ви не мо гу ви де ти у тех но ло ги ји ма ки - ја ве ли стич ке вла да ви не, а тур ски сул та ни следе ћ и оп и с е Кон с т а н т и н а М и х а и ло ви ћ а мо г у с е п р е п о з н а в а т и и в и д е т и к а о о в ап л оћ ењ е М а к и ја в е л и је в о г в л а д а о ц а. Овај упо ред ни при каз оства рен у књи зи к а о и р а з м а т р ањ а д в а в л ад а рс к а о г л ед ал а, раз ли чи та по свом са др жа ју и струк ту ри, инспи ра ци ји и об у хват но сти зах те ва ли су ау то - ра ко ји по се ду је мултидисци пли нар но по лии с т о ри ј ско по зна в а њ е не с а мо т е епо хе в ећ и ве о ма раз ви је ну моћ на уч не син те зе и из но - шење закључака ослоњених на озбиљно уте - м е љ е н у а рг ум е нт ац иј у. У о в о ј к њ из и ј е н а из у зет но успе шан и ве о ма ин спи ра ти ван на-

185 831 чин по казано ка ко се за хва љу ју ћи акри бич - но сти и великом по зна ва њу не са мо по ли тико л о ш к и х а с п е к а т а о б р а ђ и в а н е е п о хе м о же п р о г о во ри т и о д в а на и з глед ве о ма ра з л и ч и т а и н е у п о р е д и в а ау т о р а. А л е к с а н д а р Га ји ћ је овом књи гом по ка зао ко ли ко нам је по тре бан у по р е д а н и м у л т и д и с ц и п л и н а р а н п р ик а з не са мо ове епо хе у ко јој су де ло ва ли љу ди разл и ч и тог по ре к ла, обра зо ва ња и и н т е ре со ва ња а да се п ри т о ме мо же на ћ и за јед н и ч к а во де ћ а и де ја и ра з л и ч и те дод и рне тачке у сх ва та њу и р а зумев ању по л ит ике и ис т орије. О в а к њи г а је ис т и н ск и до г а ђај у н а шој н а у ч ној ја в но с т и јер је ау тор ус пео да се су ве ре но кре ће не са мо у те о риј ским раз ма тра њи ма већ и да нам пружи ве о ма ис тан чан и рас ко шан по глед на епох у у ко јој с у ж и в е л и Н и ко л о М а к и ја в е л и и Ко н с т а н т и н М и х а и л о в и ћ. Ма рин ко М. Ву чи нић mv u c i n b o s. r s

186

187 ПРИКАЗИ / BOОK RE VI EWS UDC (=163.41)(436.89) 17/18 ДО К У М ЕН ТА О УЈ Е Д И ЊЕ НОЈ ОМ Л А Д И Н И СРП СКОЈ (Ва си ли је Ђ. Кре стић, Ау стро у гар ска гра ђа о Ује ди ње ној омла ди ни с рп с кој, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 2015) Ни је про шло мно го вре ме на от кад се појав и л а и з у з е т но з н а ч ај н а с и н т е з а о и с т о р и ји Ср ба у Угар ској у ду гом 19. ве ку, а ака демик Ва си ли је Кре стић већ нас је об ра до вао но в ом, т а ко ђ е в е о м а з н а ч ај ном к њи г ом, ко ја с а д р ж и д о к у м е н т а о Ује д и њ е н ој о м л а д и н и срп ској. И ова књи га ре зул тат је ње го вог вишеде цен и јског п ре да ног ис т ра ж и вач ког ра да у ар хи ви ма не ка да шње Хаб збур шке мо нар - хи је: у Ма ђар ском зе маљ ском ар хиву у Будимп е ш т и, Д р ж а в н о м а р х и в у у Б еч у, А рх ив у Х р в а т с к е у З а г р е бу и А р х и в у В о ј в о д и н е у Но в ом С а д у. У св о је де ло п р о ф е с о р К р ес т и ћ је у в р с т и о у к у п н о д е в е д е с е т с е д а м д о к у м е - н ат а, од који х с у с а мо т р и р а н и је о б ја в љ е н а, а сви оста ли про на ђе ни су у број ним фон довима наведених ар хив ских уста но ва и публи ку ју се пр ви пут. Ра ди се о ве о ма вред ној гра ђи, бу ду ћи да је на ста ја ла из пе ра ве ли - ких жу па на, кра љев ских ко ме сара, аустриј - с к и х /а у с т р о у г а р с к и х к о н з у л а у Б е о г р а д у, к р а ј и ш к и х г е н е р а л а и л и ч н о с т и и з с а м о г в р х а Мо н а р х и је: п р ед с ед н и к а в л а де Р и к а р д а Б е л к р е д и ја, Ф р и д р и х а Б ај с т а, Ђу л е А н д р а - ши ја, Мењ хер та Ло ња иа, Кал ма на Ти се, Јо же - ф а Сл ави ја. Њи хо ви и з в е ш т а ји и о с т а л а а к т а обухваћена књигом осветљавају де се то го диш њи пе ри од де ло в а њ а Ује д и њ е не ом л а д и не, од до И де ју з а п ри к у п љ а њ е г р а ђ е о Ује д и њ е ној о м л а д и н и с р п с кој п р о ф е с о р К р е с т и ћ д о б и о је ка ко сâм на во ди у озбиљ ној увод ној студи ји под скром ним име ном пред го во ра још да в не г о д и не, ка да је о т ој ор г а н и за ц и ји од р ж а н ме ђу н а р од н и н а у ч н и ск у п у М а т и ц и срп ској. Том при ли ком до не та је од лу ка да с е з апоч не с а с а би р а њ ем и з в о р а о О м л ад ин и к а ко б и с е ш т о с в е с т р а н и је р е ко н с т р у и с а л о ње но де ло ва ње, ње не на ме ре и ци ље ви, ме то - де и ути цај, ус пе си и не у спе си и ка ко би на о с н о в у т о г а н а у к а з а у з е л а ш т о п р а в и л н и ји став о ме сту и уло зи Омла ди не у исто ри ји срп ског на ро да. Не ко ли ко ис тра жи ва ча прихва ти ло се овог за дат ка, па је у књи зи гра ђе о С в е т о з а р у М и л е т и ћу и Н а р од н ој с т р а н ц и Н и ко ла Пе т ро ви ћ објавио и ви ше до к у ме на т а о О м ла д и н и и з б ечк и х и пеш т а нск и х а р х и в а, док је ру ска исто ри чар ка Ве ра Н. Кон дра тјев а о б ја ви л а до к у мен т а и з с о вје т ск и х а р х и в а. Од по чет ка за ин те ре со ван за про јект, а удубљен у про шлост срп ског на ро да под Хаб збург овц има, у порно п ре би ра ју ћ и по све ж ње ви ма с т а ри х а к а т а, п р офес ор Кр ес т и ћ је п р о на ша о