П РО СВЕ Т И Т Е Љ СТ ВО У ГЛО БА Л НОЈ ИСТО РИ Ј И: ИСТО РИ О Г РАФ СК А К РИ Т И К А

Size: px
Start display at page:

Download "П РО СВЕ Т И Т Е Љ СТ ВО У ГЛО БА Л НОЈ ИСТО РИ Ј И: ИСТО РИ О Г РАФ СК А К РИ Т И К А"

Transcription

1 Е С Е Ј И С Е БА С Т И ЈА Н КОН РА Д П РО СВЕ Т И Т Е Љ СТ ВО У ГЛО БА Л НОЈ ИСТО РИ Ј И: ИСТО РИ О Г РАФ СК А К РИ Т И К А Про све ти тељ ству је ду го при па да ло кључ но ме сто у при пове сти ма свет ске исто ри је. Оно је слу жи ло као озна ка за мо дер но и чак и да нас на ста вља да игра ту уло гу. Ме ђу тим, стан дард не ин тер пре та ци је те жи ле су то ме да при сво је и ове ко ве че евро центрич ну ми то ло ги ју. Оне су по мо гле да се утвр ди схва та ње о глобал ним ин тер ак ци ја ма та ко као да их је под ста кла са мо Евро па. Исто ри ча ри су са да по че ли да оспо ра ва ју ово схва та ње. Пер спект и в а гло б а л не ис т о ри је по ја в љу је с е у л и т е р а т у ри која с е к р еће и з в а н оп с е си је ев р оп ск и м по р е к лом п р о св е т и т е љ с т в а. До м и на н т не и н т е р п р е т а ц и је з а сно в а не с у на п ри по в е с т и ма о јединстве но сти и рас про сти ра њу. Прет по став ка да је про све титељ ство било спе ци фич но европска по ја ва оста је јед на од те мељних пре ми са западне модерности и мо дер ног За па да. Про све тит е љ с т в о с е по ја в љу је к а о и з в о р н и и ау т о ном н и п р о и з в од Ев р о пе, д у б о ко у г р ађен у к ул т у р не т р а д иц и је З апада. Пр ема ов ој в ел икој п ри по в е с т и, р е не с а н с а, х у м а н и з а м и р е ф о р м а ц и ја д а л и с у нов под с т и цај и нт елект уа лном и нау чном ра звоју који се, након неш т о ви ше од три и по сто ле ћа, рас цве тао у на уч ној ре во лу ци ји а за тим и у п р о св е т и т е љ с т ву 18. в ек а. 1 Ре з ул т ат и с у у к ључ ив ал и и нд и ви д у а л на људ ск а п ра ва, рац ионал изац ију и оно ш т о је Ма кс Вебе р гл а с о ви т о на зв а о р а ш ча р а в а њ ем св е т а. 2 То је, от при ли ке то ком 19. века, у ч и н и ло с т е че но зна ње а за т и м су ови са с т ој ц и моде рног а 1 Toby E. Huff, In t e l l e c t u a l C u r i o s i t y a n d t h e S c i e n t i f i c Re v o l u t i o n: A G l o b a l Pe r s p e c t i v e (Cam brid ge, 2010), 4. 2 Max We ber, Wis sen schaft als Be ruf, in Wol fgang J. Mom msen and Wol fgang Schluc hter, eds., Ma x Weber- Gesamtaus gabe, vol. I/17: Wis sen schaft als Be ruf 1917/1919 / Po li tik als Be ruf 1919 (Tübin gen, 1992),

2 из во же ни у оста так све та. Као што је у сво ме де лу Успон За па да т ри ју м фа л но т в р д ио Ви л и ја м Мек н и л: По с е б но смо м и, и ч и т а в свет у 20. ве ку, ство ре ња и на след ни ци пре гр шта ге ни ја из ра номо де р не Ев р о пе. 3 Ово тумачење више није одржи во. На уч ни ци са да оспо ра вају е в р о це н т р и ч н и п р и к а з о н ас т а нк у моде р ног св е т а. О в а к в о по нов но ч и т а њ е под р а з у ме в а т ри а на л и т и ч к а ко р а к а. Пр в о, к улт у р н у д и н а м и к у 18. в е к а, ко ја с е конв е нц и о н а л но о з н а ч а в а к а о п р о све т и т е љс т во, ви ше н и је мо г у ће ра з у ме т и к а о не ог ран ичено и аут ономно пос т и гн уће јед ино европ ск и х и н т е лек т у а ла ца она је има ла мно го ау то ра на мно гим ме сти ма. Дру го, иде је про све ти тељства тре ба раз у ме ти као од го вор на ме ђу соб но де ло ва ње ко је је прев а зилазило г ран ице и на глоба лн у и нт ег рац и ју. Оси м уо би ча је ног и за Евро пу ве за ног пој ма напретка разума, бављење просветитељ ством увек је пред ста вља ло на чин да се ми сли ком па ра тив но и гло бал но. И тре ће, про све ти тељ ство се ни је окон ча ло са ро манти змом оно је на ста вље но кроз 19. сто ле ће и на кон ње га. Пре судно је да то ни је би ла тек исто ри ја ши ре ња гло бал ном ути ца ју п р о с в ет ит е љс т в а н ис у у д а хн ул е ж и в о т је д и н о и д е је п а р и с к и х ф и л о з о фа. Пре је то био рад исто риј ских уче сни ка ши ром све та на ме сти ма по пут Ка и ра, Кал ку те и Шан га ја ко ји су за сво је власти те на ро чи те ци ље ве при хва ти ли из раз и оно што су сма тра ли њ е г о ви м нај в а ж н и ји м з а х т е ви ма. Д ру г и м ре ч и ма, п ро све т и т ељ с т во и ма ис т о ри ју и т а ис т о ри ја је ва жна. Она ни је ен ти тет, ствар ко ја је би ла из ми шље на а за тим р а с п р о с т р а њ е на. Мо р а мо да с е по ме ри мо и з в а н з а д у бљ е но с т и у де фи н и ц и је ко је зна че њ е п р о све т и т е љ с т в а ч и не не п р о мен љи ви м. Од чу ве ног огле да Има ну е ла Кан та из об ја вље ног у Бер линском ме сеч ни к у (Ber li nische Mo natsschrift), историчари ра зм иш љају о његовом п итању Was ist Auf k lär u ng? (Шта је п ро све т итељст во?). Н а у ч на би т к а и з ме ђу по к у ша ја да с е де фи н и ше њ е г о в а с у ш т и на и н а по р а д а с е оз а ко не њ е г ов а ог р ан ичењ а п р ои зв ел а је о би мн у библ и о г р а фију. 4 Од г о в о ри с у би л и р а зно в р сн и, у з а виснос т и од вре ме на и ме с т а, а л и н и су по да ри л и ме ро да в н у де фи н и ц и ју већ су пре по ка за ли ко ли ко је кон цепт за и ста рас те гљив. Узми мо, на при мер, але го ри ју ко ју је на чи нио ја пан ски умет ник Шо саи Икеи, ко ју мо же мо да чи та мо као је дан мо гу ћи 3 Wi ll ia m H. McNe i l l, The Ri se of the West: A Hi story of the Hu man Com mu nity (Chi ca go, 1963), Im ma nuel Kant, An An swer to the Qu e sti on: What Is En lig hten ment?, in Ja mes Schmidt, ed., What Is En lig hten ment? Eig hte enth -Cen tury An swers and Twen - ti eth - Cen tury Qu e sti ons (Ber ke ley, Calif., 1996 ), Ви де ти та ко ђе и мо ну мент а л н у Encyclo pe dia of the En lig hten ment, ed. Alan Char les Kors (Ox ford, 2002). 591

3 592 Слика 1. Насловна страна чувеног огледа Имануела Канта Одговор на питање: шта је просветитељство? (1784).

4 одг о в о р К а н т у и а ко с а п р ед но ш ћу од г о т о в о с т о ле ћ а н а к н а д ног по см ат р ањ а. У св оме д рв ор е з у под н а с ло в ом Ог л едал о ус п он а и п а да п р о с в е т и т е љ с т в а и т ра д и ц и је он о с л и к а в а с у ко б е и би т ке из ме ђу но вог и ста рог у ра ном Меј ђи Ја па ну ( ), при че му но во сти че пред ност (ви де ти сли ку 2). Не би се сви пред ме ти нашли на Кан то вом по пи су: др во рез при ка зу је ка ко за пад ни ки шобра н по бе ђу је ја па н ск и па п и рна т и су нцобра н, с т о л и ца п ре в ла да ва над тра ди ци о нал ним тро но шцем, олов ка над ки стом, ци гла над црепом, к рат ка ко са по бе ђу је т ра д и ц и о на л н у хон ма ге м у ш к у фри зуру са под ш и ша н и м т е ме ном и т а ко да ље. Ч и т а в п ро цес под с т а к н у т је па р ном ло ко мо т и в ом, ис т а к н у т и м си м б о лом д у х а на п р е т к а ко ји је оча ра о са вре ме не Ја па н це. А у с ре д и н и д р во ре за пе т ро леј ка по б е ђу је св е ћу и т и ме, ви ше нег о си м б ол и чк и, о св етљ ав а св е ш т о је из гле да ло мрач но у пре мо дер ном Ја па ну. Кључ ни из раз у на сло ву др во ре за је ка и ка, ко ји се обич но пре во ди као про све ти тељ ство. Та ко ђе се пре во ди и као ци вил из ац ија и сад рж и конот а ц и је о д руш т веном евол уц ион изм у. 5 На овој сл иц и оно је п ри ка за но ма ње као к ва зи п ри род н и ра звитак, као што је на го ве стио Кант про све ти тељ ство је, пи сао је он, го тов о не и з б е ж но је р је с а мо оно з аг ара н т ов а на с лоб ода а више к а о же с т о к а би т к а. Ц и ви л и з а ц и ја /п р освет и т е љс т в о не до ла з е с а мо с а сна гом уве ре ња већ и са упо тре бом си ле; не са мо са обе ћа њем ослоб о ђењ а човеко в ог и з ла ск а и з с а мо ск ри в љ е не не з р е ло с т и већ и са мо би ли за ци јом у њи хо ву ко рист де ло твор них средстава физич ке си ле, као што би се, сто ле ће ка сни је, из ра зи ли пост ко лони јал ни на уч ни ци. 6 Под јед на ко је зна чај но то што је у при ка зи ва ње про све ће не мо дер но сти укљу чен пред мет ко ји те шко да из гле да као да му је ту ме сто: рик ша. На де сној стра ни др во ре за, му шка рац ко ји је означен као рик ша га зи по дру гом му шкар цу ко ји пред ста вља во ловске за пре ге, оми ље но пре во зно сред ство ели та из раз до бља То куг а в а. З а р а з л и к у од д р у г и х п р едм ет а који с у п о м е н у т и, р и к ш а ни је уве зе на из Евро пе већ је, у ства ри, пред ста вља ла про на ла зак из ра ног Меј ђи пе ри о да. Ипак је доц ни је по ста ла сим бол но вих време на, за јед но са зда њи ма од ци гле у Гин зи (че твр ти То ки ја), во зо вима, ча с ов н и ц и ма и в е ш т ач к и м о св е тљ е њ ем. При к а зи в а њ е ри к ше је, пре ма то ме, под сет ник да је оно што се сма тра ло но вим, ци вили зо ва ним и ли п ро све ће ним, у ства ри, би ло ве о ма ам би ва лент но и 5 D o u g l a s R. How l a n d, Tr a n s l a t i n g t h e We s t: L a n g u a ge a n d Po li t i c a l Re a s o n i n Ni n e t e e n t h - C e n t u r y Ja p a n (Ho no lu lu, 2002), Kant, An An swer to the Qu e sti on, на во ди са стра не 59, 58; Di pesh Chak r a b a r t y, P r o v i nc ializ i n g E ur op e: Po s tc o l o n i a l T h o u gh t a n d Hi s t o r i c a l D i f fe r e n c e (Prin ce ton, N. J., 2000),

5 Слика 2. Shōsai Ikkei, Kaika injun kōhatsu kagami, х и бри д но, и ви ше п ро из вод ло ка л ни х усло ва и ст ру к т у ра мо ћ и не го план за ми шљен у Па ри зу, Един бур гу или Ке ниг збер гу 18. ве ка. На гла ша в а ње ра з л и к а у у пот реби п р освет ит е љс т в а ш ир ом св е т а под р а з у ме в а од б а ц и в а њ е р а н и ји х уск и х де фи н иц ија ов ог пој ма. 7 Но ви ји ра до ви о ев р опској ис т ори ји све ви ше су скеп т и ч н и 7 За стан дард не при ка зе про светитељства видети: Peter Gay, The Enlig - h t e n m e n t: A n In t e r p r e t a t i o n, 2 vols. (New York, ); Do rin da Ou tram, The En lig hte n me n t (C a m br id ge, 1995); Hug h Tr evor-rop e r, Histor y a n d th e Enlighte nme n t (New Ha ven, Conn., 2010); John W. Yol ton, Pat Ro gers, Roy Por ter, and Bar ba ra Staf ford, eds., The Blac kwell Com pa nion to the En lig hten ment (Ox ford, 1992). 594

6 у по гле д у сх в а т а њ а да п р о св е т и т е љ с т в о п р ед с т а в љ а ко хе р ен т н и скуп иде ја. Уме сто то га исто ри ча ри се усред сре ђу ју на амбивалентно с т и р азнол ико с т п р о св е т и т е љ ск и х с х в а т а њ а. Је д а н п р ав а ц у на у ц и који с е ба ви и деј н и м р а с п р а в а ма р а з ја сн ио је да р а зл ич ит а европ ска про све ти тељ ства мо ра ју да се по ста ве у по себне контексте Ха ле, На пуљ, Хел син ки и Утрехт по ред оста лих кон тек сте ко ји м а он а од г о в а р а ју и у н ут а р који х с у он а п р ои зв од ил а св оју понек а д в е ом а р а з л и ч и т у и цен т ри фу г а л н у д и н а м и к у. 8 У сво ме мо н у мен т а л ном де л у Џон По кок је р е кон с т ру и с а о на ч и н на ко ји је Едвард Ги бон сту пао у бор бу са мно го раз ли чи тих пр о све тит е љ с т а в а. 9 Џо на тан Изра ел и дру ги зна чај но су про ши ри ли времен ски поглед уназад и тиме усложни ли наше разумевање просвети тељ ства. 10 Д руг и п рав а ц у ист раж ив ању по сма т ра о је д ру ш т в е н у ис т орију и де ја и ком ун ик ац ије, дод атно доп риневш и и деји о хе т е р о г е но с т и п р о св е т и т е љ с т в а. Ч и м с е т е ж и ш т е с а у з ви ше н и х фи ло з о ф ск и х р а с п р а в а по ме ри на ма т е ри ја л н у п р о и з в од њу ја в не с ф е р е и о б л и ке на р од ног мен т а л и т е т а, с л и к а по с т а је м но г о ма њ е једнол и ч на. Просвет ит ељс т во, ш ироко зам и ш љено, било је, п рема томе, по де ље но на те ме љу д ру штве ни х и род ни х ли ни ја. 11 Уврежена ди хо то ми ја на про све ти тељ ство и пр о тив про све ти тељ ство та кође је до ве де на у пи та ње. 12 И, ко нач но, уо би ча је на за м и сао о 18. ве к у као до бу ра зу ма по че ла је да иш че за ва. Све ви ше је по че ло да би в а ја сно да с е п р о св е т и т е љ с т в о не мо же п р о с т о и з јед на ч и т и с а се ку ла ри за ци јом већ да је, су прот но то ме, оно би ло ду бо ко уко рење но у ре л и г и ј ске по гле де на све т. 13 Ст ог а, с т ил изов ање ра здобљ а к а о до ба р а ш ч а р а в а њ а и с а мо п р ед с т а в љ а мо де р н и м и т. Уме с т о т ог а, поп ула рне д руш т в ене п р а кс е поп у т ок ул т и зма, ме сме ри зма 8 Fr a nc o Ve n t u r i, S e tt ec e nt o r if o rm at o r e, 5 vols. (Tu rin, ); Roy Por ter and Mikuláš Te ich, eds., The En lightenment in National Context (Cambridge, 1982). 9 J. G. A. Po cock, B a r b a r i s m a n d Re li g i o n, 5 vols. (Cam brid ge, ). 10 Jo nat han I. Israel, R a d i c a l E n l ig h t e n m e n t: Ph i l o s o p h y a n d t h e M a k i n g o f M o d e r n i t y, (Ox ford, 2001); Jo nat han I. Israel, E n lig h t e n m e n t C o n t e s t e d: Phi lo sophy, Mo der nity, and the Eman ci pa tion of Man, (Ox ford, 2008). 11 O u t r a m, T h e E n lig h t e n m e n t ; Ro bert Dar nton, The High En lig hten ment and t h e L ow- Li fe of Li t e r a t u r e i n P r e - Re vo lu t i o n a r y Fr a n c e, Past and Pre sent 51 (May 1971): ; Ro bert Dar nton, The Li te rary Un der gro und of the Old Re gi me (Cambrid ge, Mass., 1982); De na Go od man, The Re pu blic of Let ters: A C u l t ur a l His t o r y o f th e Fre n c h E nligh te n m e n t (It ha ca, N. Y., 1996); Bar ba ra Taylor and Sa rah Knott, eds., Wo m e n, G e n d e r a n d E n lig h t e n m e n t (New York, 2005); De na Go od man, B e c o m i n g a Wo man in the Age of Let ters (It ha ca, N. Y., 2009). 12 J. G. A. Po cock, The Re-De scrip tion of En lig hten ment, P r o c e e d i ngs of t h e B r i t i s h Ac a d e m y 125 (2004): ; Ro bert E. Nor ton, The Myth of the Co un ter- - E n l ig ht e n m e nt, Jo ur nal of the Hi story of Ide as 68, no. 4 (2007): Dav id Sor k i n, T he Re li g i o u s En lig hte n me nt: Pro te sta nt s, Je ws, a n d Cat ho lic s f r o m L o n d o n t o Vi e n n a ( P r i n c e t o n, N. J., ); Jon a t h a n Sh e e h a n, E n l ig ht e n m e nt, Re l i g io n, a n d t h e E n ig m a of S e c u l a r i z a t io n : A Re v i e w E s s ay, A m e r i c a n Hi s t o r i c a l Re v i e w 108, no. 4 (Oc to ber 2003):

7 и ма ги је ни су са мо пре жи ве ле већ су се и из ме ша ле са елит ном кул ту ром, ем пи риј ском на у ком и сла вље њем ра зу ма. 14 Тре нут но са мо ма ла, иа ко вр ло гла сна, ма њи на исто ри ча ра п ри х в а т а је д и нс т в о п р осв ет ит е љ ског п р оје кт а. 15 Већ ин а аут ор а на гл а ша в а њ е г ов п л у р а л н и и спо р н и к а р а к т е р: п р о св е т и т е љ с т в а или les lu miè res, ка ко га је, му дро га ан ти ци пи ра ју ћи, од 18. ве ка озна ча в о ф р а н ц у ск и и з р а з. 16 Н и је с л у чај но с а м по ја м п р о св е т и тељ ство из вор но био па ро ла ко ју су ко ри сти ли ка то лич ки и роја ли сти ч к и п ро тив ни ци фран ц у ск и х фи ло зо фа. 17 Пре ма томе, јединс т во по ја ве ус т ановил и су ње н и неп рија т е љи. Доц н и је се ус т а л и ло м и ш ље ње да је у Ла т и н ској А ме ри ц и и Ази ји оно би ло п рих ваћено к а о наи зглед и нт ег риса н и јед и нс т вен ск у п и деја. Д руг и м реч има, к а о кон к р е т и з о в а н кон ц е п т п р о с в е т и т е љ с т в о је п рв е нс т в ено п р ед с т а в љ а ло с ло г а н ко ји м с у с е с л у ж и л и ис т о ри ј ск и у че сн и ц и ка ко би озна чи ли по крет про тив ко га би се тре ба ло бо ри ти или би г а т р е б а ло опо н а ш а т и. Пр осв ет ит е љ с т в о је би ло п р е с т а њ е и н т е лект уа лне напет ос т и, к ако с е и зр азила Џуд и т Ш к ла р, нег о низ слич них су до ва. 18 Ова кво ши ро ко раз у ме ва ње је за нас ко ри сно по ла зи ште за пре ва зи ла же ње раз ли чи тих на чи на на ко је са вре ме на историографи ја р а з у ме в а уло г у п р о св е т и т е љ с т в а у гло ба л ној ис т о ри ји. О но на м мо же по мо ћ и да с е ус р ед с р е д имо на т ра нснац иона лне ус лов е ко ји су су де ло ва л и у с т ва ра њу п ро све т и т ељ с т ва 18. ве ка, у гла в ном у атлант ском све ту, али и дру где. Ко нач но, оно нам омо гу ћа ва да про ши ри мо рас пра ву до 19. ве ка и утвр ди мо на чин на ко ји су се ов е р а с п р а в е п р о ш и ри ле ш и р ом А зи је, док је п р о св е т и т е љ с т в о по ста ло пред мет ко јим су се ба ви ли дру штве ни ре форматори широм пла не те M ic h a el S a le r, Mo d e r n it y a n d E n ch a nt m e nt : A H i s t o r i o g r a p h ic Re v i e w, A m e r i c a n Hi s t o r i c a l Re v i e w 111, no. 3 (Ju ne 2006): For a re cent over vi ew of t he mu lt ifacet ed approa ches, see K are n O B rien, The Re turn of the En lig hten ment, A m e r i c a n Hi s t o r i c a l Re v i e w 115, no. 5 (De cem ber 2010): На ро чи то: Jo nathan Israel, and John Robertson, The Ca se for the En lig htenment: Sco tland and Na ples, (Cam brid ge, 2005). Обра ти ти па жњу да се св ак и аут о р одл уч ује з а в еом а р а зл ич ит о п р осв е т и т е љ с т в о: з а И з р а е л а, п р а в о п р освет и т е љ с т во с е з ав рш ило до чет рдес ет и х г од ина 18. век а, док з а Роб е р тс она оно тек та да по чи ње. 16 Fa n ia Oz-Sal zber ger, Tran sla t ing the En lig hten ment: S cot t ish Ci vic Di sco ur se i n E ig h t ee n t h - C e nt u r y G e rm a n y (Ox ford, 1995). Ви де ти и: Sor kin, T h e Re li g i o u s En lig hte n me nt ; She e han, En lig hten ment, Re li gion, and the Enig ma of Secularization. 17 Dar rin M. McMa hon, E n e m i e s o f t h e E n lig h t e n m e n t: T h e F r e n c h C o u n t e r - En lig hten ment and the Ma king of Mo der nity (Ox ford, 2001), Ju dith N. Shklar, Po li tics and the In tel lect, in Stan ley Hof fmann, ed., Poli ti cal Tho ught and Po li ti cal Thin kers (Chi ca go, 1998), , на овом ме сту Та ква исто ри ја се мо же ла ко про ду жи ти до 20. сто ле ћа и до на ше садаш њос т и ка да су марк си с т и, д и ја лек т и ча ри п ро све т и т ељ с т ва, пос т мо де р н и с т и 596

8 У п ривилег ов ан и м в ез ам а и си н х р о н и ј ск и м кон т е к с т и м а у про сто ру то ком ду гих идејних континуитета у времену, перспекти ва гло бал не исто ри је има су штин ске по сле ди це за на ше раз у ме в ањ е п р осв ет ит е љс т в а. Мало је д руг и х и зраз а који су т ол ико н о р м ат и вн о о пт е р е ћ е н и, и л и с у п а к т о л и ко с н а ж н о о п с ед н у т и пој мо ви ма европ ске је дин стве но сти и над моћ но сти, и ма ло их је ко ји су стекли то ли ко сна жну моћ у са вре ме ним по ли тич ким расп ра ва ма. Смеш та ње исто ри је п ро све т и тељ ст ва у гло ба л н и кон текст и м а ће, п р ем а т оме, у знем ирујуће и, мог уће, корисне пос лед ице. Н а по с ле т к у, т а к в а пе р спек т и в а и з ме ш т а и з с р е д и ш т а р а с п р а ву о у н и в е р з а л и зм у ко ја је с у ш т и н ск и по в е з а на с а оп ш т и м појмовима п р о св е т и т е љ ског м и ш љ е њ а. Њ е г о в о ш и р е њ е д и љ ем св е т а н и је у то ли кој ме ри омо гу ћи ла ин те гри са на уни вер зал ност про све титељ ских ста во ва. Пре је то би ла гло бал на исто ри ја упу ћи ва ња на п р о св е т и т е љ с т в о, ис т о ри ја по нов не а р т и к у л а ц и је и по нов ног и з м и ш љ ањ а, у ус ло ви ма не јед на ке мо ћ и, ко ја је ви ше с т ру ке т в рд њ е о про све ти тељ ству пре о бра зи ла у све при сут ни ути цај. * * * Научници ко ји се ба ве пр о све ти тељ ством, при зна ла је Дорин да Ау трам, тек тре ба да се ухва те у ко штац са пи та њи ма о од нос у и змеђу п р о св е т и т е љ с т в а и с т в а р а њ а гло б а л ног св ет а. 20 Ме ђу ин тер пре та ци ја ма о уло зи про све ти тељ ства у свет ској истори ји до с а да с у п р еов лађив а ле т ри в ел ике п ри по в е с т и. У оп ш т и м у џ бе н и ц и ма и п ре глед н и м к у р се ви ма, п ро све т и т ељ с т во је оби ч но п ри ка зи ва но ка о а по т е о за у н и ве р за л ног ра зу ма на ра ч у н ре л и г и је и т ра д и ц и о на л н и х ко смо г он ија, и као у нап ре ђи ва ње све о бу х ват не р а ц и о на л и з а ц и је д ру ш т в е ног и к ул т у р ног ж и в о т а. Ук р ат ко, оно озна ча ва се ку лар ни на пре дак. 21 На с т а на к п р о све т и т е љ с т ва, п ре ма и са мо зва ни рат ни ци у су ко бу ци ви ли за ци ја на ста ви ли да при сва ја ју и ре деф и н иш у п р ос в ет ит е љс т в о з а с в оје в л ас т ит е ц и љ ев е. З а к р ит и чк у п р оц ен у ви де ти: Ke ith Mic hael Ba ker and Pe ter Hans Re ill, eds., W hat s Lef t of En lig hte n me nt? A Po s t m o d e r n Q u e s t i o n (Stan ford, Ca lif., 2001); Schmidt, W h a t I s E n lig h t e n m e n t?; G r ae me Ga r r a rd, Counte r- Enlighte nme nt s: From the Eightee nth Ce nt ur y to the Prese nt (Lon don, 2005 ). Увр сти ћу и пра вац пр о тив про све ти тељ ског ми шље ња, од Едмун да Бер ка, Ни чеа и Адор на до Ган ди ја и Ки та Ики, и усред сре ди ћу се на оне т р е н у т ке у ко ји м а с е п р о с в е т и т е љ с т в у п р и с т у п а л о к а о п о з и т и в н о м р е с у р с у. О овим и дру гим трен до ви ма ви де ти: Tet suo Naj i ta and H. D. Ha ro o tu nian, Ja pan s Re volt aga inst the West, in Bob Ta das hi Wa ka bayas hi, ed., Mo de r n Ja panese T hought (Cam brid ge, 1998), ; Mark Sed gwick, Ag a i n s t t h e M o d e r n Wo r l d: Tr a d i t i o - na lism and the Sec ret In tel lec tual Hi story of the Twen ti eth Cen tury (Ox ford, 2009). 20 O u t r a m, T h e E n lig h t e n m e n t, Н а п р и м е р: G e r t r u d e H i m m el f a r b, The Ro ads to Mo der nity: The Bri tish, French, and Ame r i can En lig hten ments (New York, 2004); Tzve tan To do rov, In De fen ce o f t h e E n l i g h t e n m e n t ( L o n d o n, ) ; L o u i s D u p r é, Th e E n l i g h t e n m e n t a n d t h e 597

9 с т а н да рд ној в е р зи ји, био је у по т п у но с т и и ис к љу ч и в о ев р оп ск а ствар: тек ка да је у пот пу но са зре ло оно се, за тим, про ши ри ло по све т у. О во д и фу зи о н и с т и ч ко гле д и ш т е до ве ло је до п ит ањ а поп у т оно г а з а ш т о с е ема н ц и па ц и ја од р е л и г и ј ске в л а с т и н и је р а з ви л а и з в а н За па да. 22 Стан дард на па ра диг ма за сно ва на је на ло ги ци пона вља ња, од ла га ња и де ри вације. Про све ти тељ ство је би ло европск и фе но мен, ка же Ји р г ен Ос т е р ха мел са ж и ма ју ћ и п ре о в ла ђу ју ће схва та ње, ко ји је имао мно ге аспек те ши ром све та али је на стао је ди но у Евро пи. 23 Пр о т и в на ов ом п р е о в л а ђу ју ћем сх в а т а њу, по ја ви л а с е д ру г а ин тер пре та ци ја за сно ва на на ра ди кал но кри тич ком ви ђе њу просв е т и т е љ с т в а. Н а у ч н и ц и и з о б л ас т и по с т ко ло н и ја л н и х с т у д и ја усме ри ли су те жи ште ка не посредним везама између просветитељског м и ш љ е њ а и и м пе ри ја л и зма. С а п р е о в ла ђу ју ћом па ра д и г мом о бл а г о т в о р ној мо де р н и з а ц ији ов о с х в ат ањ е дел и п р е тпос т а вк у да је про све ти тељ ство је дин ствен европ ски изум. Оно та ко ђе изјед на ча ва п ро све т и т ељ с т во са на с т у па њем у н и ве р за лног разума. Осим тога, оно де ли и ди фу зи о ни стич ко схва та ње пр ве интерпретације. Међу тим, ов де се ши ре ње по ру ке про све ти тељ ства не сматра еман ци па ци јом већ де при ва ци јом. Ту су у к љу че на д в а ра з л и ч и т а а л и по ве з а на ар г у мен т а. Пр ви је прет по став ка да је екс пан зи о ни стич ка жуд ња За па да би ла укор е њ е на у с а мој п р о св е т и т е љ ској м и с л и. Пр е ма ов ој к ри т и ц и, по стојао је са мо ма ли ко рак из ме ђу утвр ђи ва ња уни вер зал них стандар да и од лу ке да се ин тер ве ни ше и да се ти стан дар ди при ме не, та ко ђе и по с ред ст вом си ле, под по к ро ви тељ ст вом па те р на л и ст и ч ке ц и ви л и з а ц и ј ске м и си је. У јед ном од екс т р ем н и ји х ис к а з а, но ви о б л и ц и људ ског н аси љ а подс т а к н ут и у Ев р оп и н акон 17. в ек а у име про све ти тељ ских вред но сти схва та ју се не са мо као да су во ди ли ка им пе ри ја ли зму већ и ка Тре ћем рај ху, гу ла гу, два светск а р а т а и п р е т њи н у к ле а р ног у н и ш т е њ а. 24 Дру ги ар гу мент је да ш и ре ње п ро све т и т ељ ске ко смо ло г и је т ре ба да се сх ва т и ка о об л и к In t e l l e c t u a l Fo u n d a t i o n s o f M o d e r n C u l t u r e (C h i c a go, ); John M. He a dley, The Eu ro pe a ni za tion of the World: On the Ori gins of Hu man Rights and De moc racy (Prin ce ton, N. J., 2008); Step hen Eric Bron ner, Re c la i ming th e En lig h te n me n t: To wa rd a Po li t i c s o f R a d i c a l E n g a ge m e n t (New York, 2004); Ro bert B. Lo u den, The World We Want: How and Why the Ide als of the En lig hten ment Still Elu de Us (Ox ford, 2007). 22 Ви де т и, н а п ри ме р: A nt hony Pa gde n, Worlds at War: The 2,500-Year Struggle bet we en East and West (Ox ford, 2008). 23 Jü rgen Osterha m mel, Wel ten des Kolon iali smu s i m Ze i t al ter der Auf k lä r u ng, in Hans-Jürgen Lüse brink, ed., Das Eu ro pa der Aufklärung und die außereuropäische k o l o n i a l e We l t (Göttingen, 2006), 19 36, н а в од са с т р а н е A s h i s Na n d y, T h e Po l i t i c s of S ec ul ar i s m a n d t h e R ec ove r y of R el ig iou s To le r a n c e, i n Veen a D a s, e d., Mi rro r s of Viole nc e: C o m m u ni t i e s, R i ot s a n d S u r v i v o r s in So uth Asia (Del hi, 1990),

10 кул турног империјализма уз могућ ност одстра њи ва ња ал тер на тивних по гле да на свет. 25 К рит и ч к и усмер ен и нау чн иц и с у т умач ил и ш и р е њ е п р о св е т и т е љ ског у че њ а у 19. в е к у к а о п р о це с п ри си л не и че с т о б ру т а л не д и фу зи је ко ју с у омо г у ћ и л и и под с т а к л и в е о ма а си ме т ри ч н и од но си мо ћ и. 26 По с т ко ло н и ја лна к рит ик а м ног о на м је по мо гла да ра з у ме мо сло же но с т п ре но ше њ а знањ а у коло н ија л н и м условима. Нар оч ит о је изош т ри ла наш у осетљи вос т за а симе т ри чне с т ру кт уре ра змене и под с так ла нас да у ис торију моде рнос т и у п и ше мо д во знач но с т и, п ро т ив реч но ст и, у по т ре бу си ле, т ра ге ди је и и ро ни ју ко ја је п ра т и. 27 Кри тич ка пер спек ти ва гло балне историје ко ја не ма на ме ру да реп р о д у к у је л и б е ра л н у и де о ло г и ју гло ба л и з а ц и је т р е ба да с е г рад и на овим при сту пи ма. Ме ђу тим, то не под ра зу ме ва да су рас пра ве 18. в е к а о п р о св е т и т е љ с т ву в ећ с а д р ж а в а ле к л и це и м пе ри ја л и зма но ви ја ис т ра ж и ва њ а по к азала су у којој мери су п росвет ит е љск и ми слиоци били предани темељној критици империјализма и његови х основ н и х п ре т по с т а в к и. 28 И у сво ји м ра д и ка л н и ји м ви до ви ма, п о с т ко л о н и ја л н а к р и т и к а у к а з у је н а оп а с н о с т од п ос т ул ир ањ а не спо ји ви х ре ж и ма зна њ а, ц и ви л и за ц и ј ск и х у ре ђе њ а и змеђу који х је ди ја лог, за пра во, не мо гућ. Овакав култур ни есен ци ја ли зам могао би да нам оне мо гу ћи пре по зна ва ње оби ма у ко ме су и на вод но ч и с т е с т а р о с е де л ач ке т р а д и ц и је и н а и з глед у н и в е р з а л н и о б л и ц и з а па д ног зна њ а р е з ул т ат с ло же н и х п р о це с а и н т е р а к ц и је. И ема н ц и па т орск а моде рн изац ија и к улт у рн и и мперијал иза м су д уб око д ифузион ис т и чк и и евр опско поре к ло п р о све т и т е љ с т ва при хва та ју као готову чињеницу. Осим тога, од су ство про све ти тељства на дру гим ме сти ма узи ма ју као јед но од сво јих ак си о мат ских на че ла. Последњих го ди на, ме ђу тим, европ ско пра во на ори гина л но с т, на екск л у зи в но ау т ор с т в о п р о св е т и т е љ с т в а, дов едено је у пи та ње. Исто ри ча ри су за по че ли да тра га ју за па ра ле ла ма и анал о г и јам а, з а аут ох т о н и м п р о ц е с и м а р а ц и о н а л и з а ц и је ко ја н и је за ви си ла од раз во ја у Евро пи већ је до ве ла до слич них ре зул та та. Ово ис тра жи ва ње пред ста вља део ши ре на уч не рас пра ве о по ре 25 Ви де ти: Ro bert Young, W h i t e M y t h o l o g i e s: Wr i t i n g Hi s t o r y a n d t h e We s t (Lon don, 1990). 26 О овом пи та њу ви де ти: Ed ward Said, C u l t u r e a n d Im p e r i a li s m (New York, 1993); Gayatri Cha kra vorty Spi vak, A C r i t i q u e o f Po s t c o l o n i a l Re a s o n: To w a r d a Hi story of the Va nis hing Pre sent (Cam brid ge, Mass., 1999). Ви де ти и при ло ге у: Da niel Ca rey and Lynn Fe sta, eds., T he Postco lonial En lighten ment: Eig hte enth- Cen tur y C o l o n i a li s m a n d Po s t c o l o n i a l T h e o r y (Ox ford, 2009). 27 C h a k r a b a r t y, P r o v i n c i a li z i n g E u r o p e, S a n k a r Mu t hu, E n lig h t e n m e n t a g a i n s t E m p i r e (Prin ce ton, N. J., 2003); Jenni fer Pitts, A Turn to Em pi re: The Ri se of Im pe rial Li be ra lism in Bri tain and Fran ce (Prin ce ton, N. J., 2006); Jürgen Oster ham mel, D i e E n tz au b e r u ng A si e n s: E u r o p a u n d die asi a tischen Re ic he im 18. Ja hr hun dert (München, 1998). 599

11 к л у мо де р но ст и. На ста ло је из же ље да се оспо ре д и фу зион ист и чк и пој мо ви мо де р н и з а ц и је и да с е п ри зна д ру ш т в е на д и на м и к а ко ја је по с т о ја ла у м но г и м д ру ш т ви ма п ре њиховог сус рет а са Западом. Ц и љ је био да с е с т а ри ја сх в а т а њ а о т ра д и ц и о на л н и м д руш т вима и на родима без исто ри је за ме не ши рим ра з у ме ва њем ви ше ст ру к их р а н и х мо де р но с т и. 29 И док се ве л и к и де о ис т ра ж и ва њ а ко је је на с т о ја ло да и зврш и де е в р о пе и з а ц и ју п р о св е т и т е љ с т в а ба ви ло Л а т и н ском А ме ри ком и Х а и т и је м, н а р о ч и т о сн а ж а н з а х т е в з а р а н и м мо де р но с т и м а био је на чи њен у кон тек сту азиј ске исто ри је. Ге не а ло гија ових распра ва во ди нас на зад до та квих кла сич них ра до ва као што је књи га Ро бе рт а Б е ле Ре л и г и ја То к у га в а (1957). У овој књи зи он је на сто јао да утвр ди по ре кло мо дер ног Ја па на у од ре ђе ним прав ци ма кон фуц и јан ског м и ш ље ња, фу н к ц иона л ној аналог ији са п ротестан тском ети ком ко ју је Макс Ве бер из дво јио као по кре тач ку сна гу у поз а д и н и з а па дног к ап ит ал и зма. 30 А нал и з а Ро б е р т а Б е ле по с т а ла је при мер за про ва лу ра до ва са ци љем да се умно жи по јам мо дерни за ци је. У ислам ском све ту, Пи тер Гран је у Егип ту 18. ве ка ви део об лик кул тур не об но ве у наста ја њу специфично исламско пор ек ло моде рн из ац ије да вно п р е Наполе о но в ог по хо да на Ег и пат. 31 У св о јој по т р а зи з а не з а ви сн и м ис л а м ск и м п р о св е т и т е љ с т в ом, Рај нхард Шул це је твр дио да су иде ју о ау то но ми ји ми шље ња које пу тем ис ку ства и ра зу ма сти же до исти не фор му лисали мног о б р ој н и ис л а мск и филоз о фи у 18. с т о ле ћу. 32 У Ис т оч ној А зи ји Марк Ел вин у Ки ни 18. ве ка ви ди тренд ка по сма тра њу ма ње змаје ва и чу да, што се не раз ли ку је од раш ча ра ва ња ко је је по че ло да с е ш и ри Ев р о пом у до ба п р о св е т и т е љ с т в а. 33 Сл и ч но т о ме, Џо е л Мо кир је убе ђен да не ки од раз ви та ка ко је по ве зу је мо са европск и м п р о све т и т е љ с т вом не о би ч но нал ик ују на дог ађаје у К ин и E a r l y M o d e r n i t i e s, Spe cial Is sue, D a e d a l u s 127, no. 3 (1998). 30 Ro bert N. Bel lah, To k u ga w a Re li g i o n: T h e C u l t u r a l Ro o t s o f Mo d e r n Ja p a n (New York, 1957), Pe ter Gran, Isla mic Ro ots of Ca pi ta lism: Egypt, (Au stin, Tex., 1979). 32 Re in hard Schul ze, Was ist die isla mische Aufklärung?, Die Welt des Islams 36, no. 3 (1996): , на овом ме с т у 309. Ви де т и и: Schul ze, Islam und an de re Re li gi o nen in der Aufklärung, Si mon Dub now In sti tu te Year bo ok 7 (2008): Mark El vin, Va le atque ave, in K. G. Ro bin son, ed., J os e p h N ee dh a m: S c i e n c e a n d C i v i l i s a t i o n i n C h i n a, vol. 7: T h e S o c i a l B a c k g r o u n d, pt. 2: G en er a l C o n c l u s i o n s a n d Re f l e c t i o n s (C a m b r id ge, ), xliv xli ii, he re xl. See al so the deba te abo ut the emer gen ce of a pu blic sphe re in Qing Chi na; e. g., Fr e de r ic Wa ke m a n, Bo un da ri es of the Pu blic Sphe re in Ming and Qing Chi na, D a e d al u s 127, no. 3 (1998): Joel Mokyr, The Gre at Synergy: The Eu ro pean En lig hten ment as a Fac tor in Mo dern Eco no mic Growth, in Wil fred Dol fsma and Luc So e te, eds., Un de r stan ding the Dyna mics of a Know led ge Eco nomy (Chel ten ham, 2006),

12 О в е ско р а ш њ е и н т е р в е н ц и је п ру ж а ју до б р о до ш ле опомене да је сли ка о не за пад ним дру штви ма као стаг ни ра ју ћим и не пок р е т н и м не т ач на. З а па д н и је по с е до в а о мо но пол на д к ул т у р н и м п ре о бра жа ји ма и и деј н и м су ко би ма. Та к ва ар хе о ло г и ја не за ви сн и х к л и ц а мо де р ног че с т о је по в е з а н а с а в е ћ и м п р о је к т ом р ев из ије т е о ри је мо де р н и з а ц и је и с а њ е н и м з а ме њи в а њ е м п а р а д и г мом о ра н и м, а лт е рнат и в н и м и ви ше с т ру к и м мо де р но с т и ма. 35 Међут и м, п р е п р ав љ ањ е т еорије моде р н из ац и је н и је м ањ е п р облем ат и чно. На к ра ју к ра је в а, па ра д и г ма о ви ше с т ру к и м мо де р но с т има т акође као по ла зну тач ку узи ма иден ти чан те лос мо дер но, капиталистич ко дру штво чак и ако се овај циљ не по сти же пре о бра жа јима под стак ну ти ма са За па да већ пре на те ме љу не дав но из но ва от кри ве них ста ро се де лач ких кул тур них ре сур са: реч је о те ле о лог и ји у ни вер за л ног раш ча ра ва ња, ост ва ре ног у н у тар сва ког д руш т ва по на о с о б а л и ш и р ом п л а не т е. При ви ђе њ а па р а ле л а по т р а г а з а и нд и јск и м Виком, к инеск и м Дек а рт ом, а р а п ск и м Мон т е њ ем је сте то што на ста вља да му чи но ви ју по тра гу за ал тер на тив ним мо де р но с т има. 36 На гла сак је на уну тра шњим усло ви ма и ди на миц и п р о ме не и на ч уд н и м па ра ле ла ма и з ме ђу ве о ма ра зд војен и х де ло в а п ланет е. 37 На овај на чин, исто ри ја мо дер ног до ба кон струи с а н а је к а о по р е д а к а н а логн и х, аут опоет и чк и х ц ивил из ац ија и сто га запоставља и, у ства ри, уни шта ва ду гу исто ри ју ве за и си стемат ске и н т е г ра ц и је све та. Сво ђе ње сложене и лока лно спец ифи чне ис т о ри је к ул т у р ног п р е о б р а ж а ја н а с т а р о с е де л ач к у п р е и с т о ри ју 35 О в и ш е с т р у к и м м о д е р н о с т и м а в и д ет и : M u lt ip l e M od e rn it ie s, S p ec i a l Is sue, D a e d a l u s 129, no. 1 (2000); Do mi nic Sac hsen ma i er and Jens Ri e del with Shmuel N. Ei sen stadt, eds., Re f l e c t i o n s o n M u l t i p l e M o d e r n i t i e s: E u r o p e a n, C h i n e - se, and Ot her In ter pre ta ti ons ( L e i d e n, ). 36 Shel don Pol lo ck, P r e t ex t u r e s of Ti me, Hi story and The ory 46, no. 3 (2007): , на вод са стра не 380. Ово је тач но чак и за је дан од нај фа сци нант ни јих п р и м е р а н о в и ји х и с т р а ж и в а њ а : Vel ch e r u Na r ay a n a R a o, D a v id Shu l m a n, a n d S a njay Su b r a h m a ny a m, Tex tu res of Ti me: Wri ting Hi story in So uth In dia, ( D e l h i, ). Ау т о р и т р а ж е р а з н о л ик е ж а н р ов е к а к о б и од р е д и л и и п и с а њ е и с т о р и је у т р а д и ц и ји Ју ж н е А з и је и с т о г а од б а ц у ј у с т а н д а рд н у п р е т п о с т а в к у д а је у и н д и ј с ком кон т е к с т у и с т о р и јс к а с в е т с т и г л а т е к с а Бр и т а н ц и м а. Њи хо в а к њи г а п р ед с т а в љ а у з о р а н р а д у ф и л ол ош ком и с т р аж и в а њу и у и н т е л е к т у а л н ој в и з и ји и ж и в о п и с н о п р и к а з у је с л о же н о с т и д и н а м и ч н о с т д р у ш т а в а ј у ж н е И н д и је п р е г о д и н е. Ме ђу т и м, ау т о р и с е п о н е к а д н е с у з д р ж а в а ј у од т о г а д а овај но ви осећај за исто ри ју уба цу ју у по зна ти је зик ин ди ви ду а ли за ци је, ра циона л и за ц и је, се к у ла ри за ц и је и до ласка одређе не врс те мо де р но с т и на да ле к и ју г (26 4). Тр е б а уо ч и т и д а п о је д и н и п р и л о з и р а с п р а в и о р а н и м м о д е р н о с т и м а н е при хва та ју те ле о ло шко гле ди ште које се чини ин хе рент ним пре ма сво јој ознаци. До бар пре глед рас пра ве мо же се про на ћи у: Lynn A. Stru ve, ed., The Qing For ma tion in World-Hi sto ri cal Ti me (Cam brid ge, Mass., 2004). 37 Vic t o r B. Li e b e r m a n, S t r a n ge Pa r a l l e l s: S o u t h e a s t A s i a i n G l o b a l C o n t e x t, c , 2 vols. (Cam brid ge, ). Ви де ти и: Jack Goody, The Theft of H i s t o r y (Cam brid ge, 2006), ; Jack Goody, R e n ai ss a nc e s: T h e O n e o r t h e Many? (C a m b r id ge, ). 601

13 мо дер ног има, ода тле, за циљ да за се ни ши ре струк ту ре и аси метри је мо ћи ко је су ство ри ле мо дер ни свет. 38 * * * О в е т ри п а р а д и г ме мо де р н и з а ц и ја, по с т ко ло н и ја л из а м и ви ше стру ке мо дер но сти ме ђу соб но се при бли жа ва ју у сво јој мето до ло ш кој п ри ст ра сно ст и п ре ма на ц и о на л н и м и ц и ви л и за ц иј ск и м окви ри ма. Упр кос њи хо вим број ним раз ли ка ма, оне се осла ња ју на интерналистичку логику у сво ме по куша ју да об ја сне шта је, у ствари, била глоба лна појав а. Међут и м, к а о од г о в ор на под с т и цај на но ви ја ис тра жи ва ња, раз ли чи та схва та ња про све ти тељ ства мора мо да ста ви мо у кон текст ве за ко је су об ли ко ва ле и ме ња ле друштва на гло бал ном ни воу. У од но су на пи та ње мо дер но сти, Сан џај Су брах ман јам твр дио је да је то исто риј ски гло ба лан и кон јунк т у- ран фе но мен, а не ви рус ко ји се ши ри са јед ног ме ста на дру го. Он се на ла зи у ни зу исто риј ских про це са ко ји су до та да ре ла тив но изо ло ва на д ру ш т ва до ве ло у ве зу, и м и мо ра мо да т ра ж и мо ње г о ве ко р е не у ск у п у ра з л и ч и т и х феноме на. 39 С а т ак в ог с т ановиш т а, ни је то ли ко под сти цај но т ра га ти за на вод ним по ре к лом европск им или не ким дру гим не го се усред сре ди ти на гло бал не усло ве и и н т е р а к ц и је у ко ји ма с е по ја ви ло п р о св е т и т е љ с т в о. Рас пра ве о про све ти тељ ству би ле су про из вод слич них нас т о ја њ а д а с е п р и л а г о д и г л о б а л н ој с и т у а ц и ји. О н е с у в ођ ен е у п р ос т ор у ко ји је п р е в а з и л а з и о г р а н и ц е З а п а д н е Е в р оп е, д о к је п р о т ок кон це па т а и и де ја с ле д ио р а з л и ч и т е п у т е в е. 40 Ове рас праве би ле су по ве за не пре ко гра ни ца али се ни су раз ви ле сву да и на јед нак на чин. Пу те ви ин тер ак ци је ни су би ли слу чај ни, већ су их одређивале ве ли ке струк ту ре свет ске еко но ми је и по ли тич ке моћ и поп у т Бри т а н ске и м пе ри је. По зи в а њ е н а п р о св е т и т е љ с т в о прет по ста вља не ки од нос пре ма Евро пи чак и ка да је упу ћи ва ње би ло п р в ен с т в е но р е т о ри ч ко и с т р а т е ш ко. Ве з е с у ус по с т а в љ е не и и з в а н по в е з а ног а тл а н т с ког св е т а, ме ђу т и м, б р з и н а и д убин а ве за би ле су ве о ма раз ли чи те док је Ма драс био де ло ви ше стру 38 З а к р и т и к у в и д е т и: A r i f D i r l i k, Glo bal Mo der nity: Mo der nity in the Age o f G l o b a l C a p i t a l i s m (Bo ul der, Co lo., 2007); Ti mothy Mitchell, In tro duc tion, in Mitchell, ed., Q u e s t i o n s o f M o d e r n i t y (Min ne a po lis, 2000), xi x vii. 39 S a njay Su b r a h m a ny a m, He a r i n g Vo i c e s: Vig n e t t e s of E a rly Mo d e r n it y i n So uth Asia, , Da e da lus 127, no. 3 (1998): , на овом ме сту Ви де ти: Ja mes E. Van ce, Jr., C a p t u r i n g t h e Ho r i z o n: T h e Hi s t o r i c a l G e o - g r a p h y o f Tr a ns p o r t a t i o n s i n c e t h e S i xt ee n t h C e n t u r y ( B a l t i m o r e, ); E m m a Rothschild, T h e In n e r Li fe o f E m p i r e s: A n E ig h t e e n t h - C e n t u r y Hi s t o r y ( P r i n c e t o n, N. J., 2011); Jürgen Oster ham mel, D i e E n t z aub e r u n g A s ie n s; Sur a iy a Far o qh i, The Ot to man Em pi re and the World aro und It (Lon don, 2004). 602

14 ке мре же у Ин диј ском оке а ну и да ље, Ко ре ја пу сти њач ко краљ ев с т в о т е ж и ла је и з о ла ц и ји и, а ко је п р е но ше њ е и де ја уоп ш т е до ти ца ло дру штве не ели те, оно се пре од ви ја ло у луч ким гра дови ма не го на дру гим ме сти ма. 41 У одн ос у н а ов е р а зл ич ит е о б л ике к у л т у р н е и н т е р а к ц и је, бу јица узбудљивог новог истраживања из нова је лоцирала настанак про све ти тељ ског ми шље ња. До са да је ве ћи на ових ис тра жив ањ а п р едс т ав љ ал а спец ијал и з ов ан у л ит ер ат уру, док си нт е тск а слика тек тре ба да се по ја ви. Ме ђу тим, по зи ва ње на ова де ла дозво ља ва да се рас пра вља о про све ти тељ ству у кон тек сту који прев а зи л а зи Ев р о п у. Гло ба л но с т п р о св е т и т е љ с т в а 18. в е к а т р е ба да бу де утвр ђе на на два ни воа оно је би ло про из вод гло бал не конјунк ту ре и од го вор на ње га и би ло је де ло мно гих ау то ра у раз личи тим де ло ви ма све та. Пр о и зв одњ а зн ањ а у позном 18. в ек у бил а је с т ру кт ур а лно угра ђе на у ве ћи гло бал ни кон текст и ве ли ки део рас пра ве о просве ти тељ ству у Евро пи мо же да се раз у ме као од го вор на иза зо ве гло ба л не и н т е г р а ц и је. Ва не в р оп ск и св е т био је у в ек п рис ут а н у и н т е ле к т у а л н и м р а с п р а в ам а 18. в е к а. Н ијед а н с ав р емен и ж ан р н и је био по п у л а р н и ји и у т и цај н и ји од п у т о п и с а. 42 О п и си Хју р о на у Се вер ној Амери ци По ли не жа ни на по име ну Омаи, кога је капетан Кук до вео у Ен гле ску, и ман да ри на на ки не ском дво ру, ст и за л и су до ш и ро ке ч и та лач ке п у бл и ке и п ро на ла зи л и су свој п у т до по пу ла р не кул ту ре. Нај не по сред ни ји је био ути цај иде а ли зова ња вла да ви не ца ре ва из ди на сти је Ћинг Канг-Хси ја ( ) и Ћен-Лу на ( ). Ки на је узи ма на као оте ло тво ре ње просве ће ног и ме ри то к рат ског д ру ш тва и би ла је ин ст ру мен та ли зо ва на у ко рист кри ти ке ап со лу ти стич ке вла да ви не у Евро пи Ви де ти: C. A. Bayly, Im pe rial Me ri dian: The Bri tish Em pi re and the World, ( L o n d o n, 1989); D a v id A r m i t a ge a n d S a njay Su b r a h m a ny a m, e d s., The Age of Re vo lu ti ons in Glo bal Con text, c (New York, 2009); C. A. Bayly, The Birth of the Mo dern World, : Glo bal Con nec ti ons and C o m p a r i s o n s (Ox ford, 2004); Jürgen Oster ham mel, Die Ver wan dlung der Welt: Ei ne Geschic hte des 19. Ja hr hun derts (München, 2009). 42 Joan-Pau Ru biés, Tra vel lers and Co smo grap hers: Stu di es in the Hi story of Early Mo dern Tra vel and Et hno logy (Lon don, 2007); Ant hony Pag den, E u r o p e a n E n c o u n t e r s w i t h t h e Ne w Wo r l d: F r o m Ren ai ss a nc e t o Rom a nt ic i s m ( Ne w H ave n, Conn., 1994). 43 D. E. Mun gel lo, The Gre at En co un ter of Chi na and the West, (Lan ham, Md., 1999); Jo nat han D. Spen ce, The Chan s Gre at Con ti nent: Chi na in We stern Minds (New York, 1999); Ju lia Ching and Wil lard Gur don Ox toby, eds., D i sc o ve r ing Chi n a: Eu ro pe a n In te r pre ta t i on s in th e En lig hte n me nt (Roc he ster, N. Y., ); O s t e r h a m m el, Die Ent za u be rung Asi ens, ; J. J. Clar ke, Ori en tal En - lig h t e n m e n t: T h e E n c o u n t e r b e t w e e n A s i a n a n d We s t e r n T h o u gh t (Lon don, 1997). Ви де ти и: Hum ber to Gar cia, Islam and the En glish En lig hten ment, (Balt i m o r e, 2 012). 603

15 Ме ђу тим, при ла го ђа ва ње све ту ни је би ло огра ни че но на њего ву функ ци ју огле да ла. На мно ге на чи не, по треб но је да се сред и ш њи е ле мен т и к ул т у р ног п р е о б р а ж а ја ко ји с е о би ч но у к р ат ко н аз и в а п р о с в ет ит е љс т в ом р а зу м еј у к а о од г о в о р н а г л о б а л но по ве зи ва ње то га вре ме на. Ши ре ње хо ри зо на та Евро пе ко је је отпо че ло т о ком в е л и к и х г е ог р а фск и х о т к ри ћ а и ко је је до ж и в е ло в р х у на ц у п у т о в а њи ма Џеј мс а Ку к а и Лу ја де Бу г ен вила дов ело је до укљу чи ва ња све та у европ ски си стем зна ња. На ро чи то се настанак модерних наука може посма трати као покушај прилагођав а њ а гло ба л н и м ч и њ е н и ца ма. Да љи п ри ме ри у к љу ч у ју р а с п р а в е о при ро ди чо ве чан ства ко је су усле ди ле за ин тер вен ци ја ма Барто ло меа де лас Ка са са, иде ју о пра ву на ци ја и ме ђу на род ном светском по р е т к у к а ко је т о п р ед ло ж ио Ху г о Гр о ц и јус, е т но ло ш к а и ге о граф ска ис тра жи ва ња пла не те, ком па ра тив но про у ча ва ње јези к а и р ел иг ије, т еорије о слоб одној т р г о ви н и и ц и ви л и з а т ор ск и м у ч и н ц и ма т р г о ви не и пој мов е р ас е на јед ној а ко смо по л и т и зма на дру гој стра ни. Схва та ње о ра сту ћој ме ђу соб ној по ве за но сти плане т е по с т а ви ло је с а знај н и и з а з ов ко ји је по с т е пе но с а в л а да н по с ред с т вом реорг ан изац ије зна њ а и по ре т ка на у ч н и х д и сц и п л и на. 44 Н а ов ом н и в оу, св е т ов но с т ев р оп ског п р о св е т и т е љ с т в а н и је би ла огра ни че на на упу ћи ва ња на уда ље на ме ста, у су шти ни инс т ру мен т а л и зо ва на ка о огле да ла са мог се бе ка о ш т о је Мон т е ск је з а м и ш љ а о О ри јен т у св о ји м L e t t re s p e r sa n e s. Ни је од по мо ћи ни п р о р а ч у н а в а њ е р а в но т е же у т и ц а ја, јед не в р с т е к у л т ур олош ког у во зно -и звозног л ис т а који мери ш ир е њ е з а па д не к ул т у р е п р о т и в по зајм љи ва ња са Ис то ка пор це ла на и ча ја али и иде ја о са мо ме ж и в о т у. Уме с т о т о г а, т р е ба да р а з у ме мо п р о и з в од њу зна њ а у по зном 18. ве к у као су ш т и н ск и по ве за н у са гло ба л н и м условима: као о с о б ен на ч и н и н т е г р а ц и је св е т а у кон т ек с т у ш и р е њ а ев р оп ск и х 44 Ре п р е з е н т а т и в н и р а д о в и у м н ош т ву л ит ер ат ур е у к ључ уј у : C h r is t o ph e r Fox, Roy Por ter, and Ro bert Wo kler, eds., I n v e n t i n g H u m a n S c i e n c e: E i g h t e e n t h - C e n t u r y D o m a i n s (Ber ke ley, Ca lif., 1995); La rry Wolff and Mar co Ci pol lo ni, eds., T h e A n t h r o p o l o g y o f t h e E n lig h t e n m e n t (Stan ford, Ca lif., 2007); La u ren Ben ton, A Search for So ve reignty: Law and Geography in European Empires, (Cambrid ge, 2009); István Hont, J e a l o u s y o f Tr a d e: I n t e r n a t i o n a l C o m p et it i o n a n d t h e Na t i o n - S t a t e i n Hi s t o r i c a l Pe r s p e c t i v e (Cam brid ge, Mass., 2005); Lynn Hunt, Marga ret C. Ja cob, and Wij nand Mij nhardt, The Bo ok That Chan ged Eu ro pe: Pi cart and B e r n a r d s Rel ig iou s C er em on ie s o f t h e Wo r l d (Cam brid ge, Mass., 2010); Ka ren O B rien, Na r rat i ve s of E n lig h te n m e n t: C os m op olit a n Hist o r y f ro m Volt aire t o G ibb o n (Cam brid ge, 1997); Hans Erich Bödeker, Clo rin da Do na to, and Pe ter Hanns Re ill, eds., Di sco ur ses of To le ran ce and In to le ran ce in the Eu ro pean En lig hten ment (Tor o n t o, ); Wi ll ia m M a x Nels o n, M ak i n g Me n : E nl igh t e nm e n t Id ea s of R ac i a l E n g i n e e r i n g, A m e r i c a n Hi s t o r i c a l Re v i e w 115, no. 5 (De cem ber 2010): ; Fr a n z L ea nd e r Fi ll afe r a n d Jü r ge n O s t e rh a mm el, C os m op ol it an i s m a n d t h e G e rm a n En lig hten ment, in Hel mut Wal ser Smith, ed., T h e O x f o r d H a n d b o o k o f M o d e r n Ger man Hi story (Ox ford, 2011),

16 т р г о в ач к и х од но с а, п р и с а је д и њ е њ а в ој н и х и т р г о в ач к и х б а з а и ко ло н и ја и к арт о г ра фског п рик азивањ а п ланет е. К љу чно је т о ш т о ов е р а с п р а в е н и с у с а мо и з р а ж а в а ле ч и њ е н и ц у о по в е зи в а њу к а о т а к ву в ећ с у по с е б н и на ч и н и и с т ру к т у р е и н т е г ри с а њ а у т и ца л и на из ра зе ко ји су ко ри шће ни и на те о ри је ко је су раз ви ја не. Друг и м р е ч и ма, г е о по л и т и ч ке х и је р а р х и је п р о на ш ле с у св ој п у т св е до са мог са др жа ја реч ни ка ко ји је био ско ван ка ко би се ми сли ло о све ту. Дихотомије цивили зације и варвар ства, као и от кри ће прогре сив ног ре жи ма вре ме на и те о ри је ста ди ју ма у исто ри ји, приме ра ра ди, ни су од го ва ра ли са мо ши ре њу хо ри зо на та већ и, посебно, на стан ку европ ске пре вла сти или, пре ци зни је, оно ме што су Евро пља ни до жи вља ва ли као та кво, чак и ако су се њи хо ви тр говци још увек жа ли ли на ло кал не вла да ре у Ази ји а лорд Ма карт ни био при мо ран да кле чи ис пред ки не ског ца ра. Пре ма то ме, рас пра ве о про све ти тељ ству би ле су увек полит и ч к и т р е н у ц и а н и к а да с а мо и н т е лек т у а л но п ри х в а т а њ е јед ног с т р а ног св е т а. И з м и ш љ ањ е Ист очне Е в р опе, н а п р име р, н ије пред ста вља ло са мо сту пањ цивилизације ко ји је про пи са ла претпо ста вље на исто ри ја већ је би ло и те сно по ве за но са раз ли ка ма у мо ћ и на кон т и нен т у. 45 И ка да је Хе гел де фи ни сао сло бо ду у смисл у од но са г о спо да ра и р о ба, он је п ре фор м у л и са о ари с т от еловск у он то ло ги ју ко ја би та ко ђе тре ба ло да се по ста ви уну тар ду ге истори је не м и ло с рд ног р а з в л а ш ћ и в а њ а и р оп с т в а ко ји с у о б л и ко в а л и атл а н тск у еконо м и ју. 46 При к а зи в а њ е св е т а н а г е о г р а фској к а рт и би ло је сме ште но уну тар аси ме трич них од но са мо ћи ко ји су структу ри ра ли ин те гра ци ју пла не те и ко ре спон ди ра ло је са њи ма. И н т е лек т у а л не р а с п р а в е у Ев р о п и у 18. в е к у н и с у с а мо би ле сме ш т е не у гло ба л н и кон т екс т в ећ с у до че к и в а не и п ри х в а т а не и за иста су во ђене ши ром све та. Исто ри ја рас пра ва из доба просвет и т е љ с т в а бил а је ис т орија р а змен а и по в езив ањ а, п р ев ођ ењ а и на в о ђе њ а и з а јед н и ч ке п р о и з в од њ е зна њ а. П а, ч и је је би ло п р о све т и т е љ с т во?, у п и т а о је Хор хе К ањиз аре с Е сг ве ра и ово п и т а ње с е мо же п р о ш и ри т и и з в а н атл а н т ског св е т а. 47 Пр о св е т и т е љ с т в о, као што то на го ве шта ва ју но вија истражива ња, би ло је де ло многих уче сни ка и про из вод гло бал них ме ђу соб них ути ца ја. 45 La rry Wolff, In ve n t i ng Ea ste r n E u r op e: T h e Ma p of C iv iliz at i o n o n th e Mi n d of t h e E n lig h te n m e n t (St a n for d, C a l i f., ); M a r ia To d o r o va, Im a g i n i ng t h e B a lk a n s (Ox ford, 1997). 46 Su san Buck-Morss, He gel and Ha i ti, C r it ic a l I n q u i r y 26, no. 4 (2000): Jo r ge C a ñ i z a r e s - E s g u e r r a, How to Wri te the Hi story of the New World: His t o r i e s, E p is t em ol og i e s, a n d I d e n t i t i e s i n t h e E i g h t e e n t h - C e n t u r y A t l a nt i c Wo r l d (Stan ford, Ca lif., 2001),

17 Ис т о рич ари с у н а р о ч и т о по тцен ил и глоба лно п рик уп љ ањ е ч ињ е н ица и по да т а к а и з а јед н и ч к у п р о и з в од њу мо де р н и х р е ж и ма зна ња. Исто ри ча ри на у ке до при не ли су ши ро ком по гледу на трансре ги о нал не мре же и пре ко гра нич ну ко му ни ка ци ју ко ја се ули вала у про све ти тељ ску на у ку и по глед на свет. 48 Ге о г ра ф ск и до ма шај ових мре жа био је ши рок и се зао је од Ла тин ске Аме ри ке па све до Ти б е т а, Ја па на и О ке а н и је. 49 Ме ђу т и м, на с у п р о т р а н и јој л и т е р а т у ри ко ја с е з а сн и в а л а на д и фу зи о н и с т и ч ком ч и т а њу на у ч н и х с у с р ет ањ а, ис т о ри ча ри с у з а по че л и да на гла ша в а ју с т епен у коме је н ау чно з н а њ е [н ач и њ е но] по с р ед с т в ом з а јед н и ч ке и з г р а д њ е п р оце са п р е г ов арањ а о бучен и х з аједн и ца и по је д и на ца у м но г и м де ло ви ма св е т а до в е ло ко л и ко до на с т а н к а но ви х о б л и к а зна њ а то ли ко и до ре кон фи гу ра ци је по сто је ћих зна ња и спе ци ја ли зо ваних прак си на обе стра не су сре та ња. 50 О в а л и т е р а т у р а н а г о в е ш т а в а д а п р о и з в од њ а з н а њ а у д об а п р о св е ће но с т и у в е л и кој ме ри н и је би ла ог ра н и че на на а к адем ије и ла бо ра то ри је већ је на ста ја ла из об ли ка сло бод не на у ке у бројн и м з о н а м а с у с р е т а њ а у Л а т и н ској А ме р и ц и, Аф р и ц и и А з и ји. С а м а ц и р к у л ац ија појавил а с е к а о с р ед иш њи с ас т оја к с т в ар ањ а зна њ а. С а сви м си г у р но, ови од но си н и по ш т о н и с у би л и јед на к и е ко ном ск и, по л и т и ч к и и в ојно, р а вно т е ж а је, о би ч но а л и не и у век, би ла на ру ше на у ко рис т Ев р о п љ а на. Ме ђу т и м, а си ме т ри ч н и ус ло в и п р о и з в од њ е з н а њ а н и с у у н а п р ед и с к љу ч и в а л и а к т и в н у с а ра д њу веома ра зно л и к и х у чесн ик а. Зна чај н и де ло ви оно г а ш т о се из да је за за пад ну на у ку, за кљу чу је Ка пил Раџ, у ства ри су на чи ње ни из ван За па да. 51 Ф илоз о ф ск и и по л и т и ч к и р еч н и к п р о св е т и т е љ с т в а т акође је био гло бал на тво ре ви на. У мно гим слу ча је ви ма, то је био ре зул тат 48 Ви де т и: R icha rd H. G rove, G ree n Imper iali sm: Colonial Expansion, Tropical Island Edens and the Ori gins of En vi ron men ta lism, (C a m b r id ge, ); Jo h n G a s c o ig n e, Jos e p h B a n k s a n d t h e E ngl i s h E n l ig h t e n m e n t: Us e f u l K n o w l e d ge and Po li te Cul tu re (Cam brid ge, 1994); Ric hard Drayton, Na tu re s Go ver n ment: Science, Im pe rial Bri tain and the Im pro ve ment of the World (New Ha ven, Conn., 2000); Da vid N. Li ving sto ne and Char les W. J. Wit hers, eds., G e o g r a p h y a n d E n lig h t e n m e n t (Chi ca go, 1999); D a n i e l a Ble ic h m a r, Pa u l a D e Vo s, K r i s t i n Hu f f i n e, a n d Ke v i n Sh e e han, eds., S c i e n c e i n t h e S p a n i s h a n d Po r t u g u e s e E m p i r e s, (St a nfo r d, Ca lif., 2009). 49 Ви д е т и: Joh n G a s c o ig n e, The En lig hten ment and the Ori gins of Eu ro pean Au stra lia (Cam brid ge, 2005); Gor don T. Ste wart, Jo u r n e y t o E m p i r e: E nligh t e nm e n t, I m p er ial i s m, a n d t h e B r i t i s h E n c o u n t e r w i t h T i b e t, (Cam brid ge, 2009); Grant K. Go od man, Ja pan and the Dutch, (Ric hmond, 2000). 50 Ka pil Raj, Relo c a t i n g Mo d e r n S c i e nc e: C i rc ul at i o n a n d t h e C o ns t r u ct i o n o f Know led ge in So uth Asia and Eu ro pe, (Del hi, 2006), I bid. З а с л и ч н у а р г у м е н т а ц и ј у в и д е т и: D h r u v R a i n a a n d S. I r f a n H a bi b, D om es t i c a t i n g Mod e r n S c ie nc e: A S oc i a l His t o r y o f S c ie nc e a n d C u lt ur e i n C olon i a l In dia (New Del hi, 2004); Tho mas R. Tra ut mann, L a n g u a ge s a n d Na t i o n s: T h e D r a - vi dian Pro of in Co lo nial Ma dras (New Del hi, 2006). 606

18 в а ж не п р е ф о р м у л а ц и је по с е б ног ск у па и де ја и п р а к си по в е з а н и х с а п р о св е т и т е љ с т в ом у Ев р о п и. С т о г а с е н а ш а п а ж њ а помер а из са ло на у Па ри зу, Бер ли ну и На пу љу ка усло ви ма у ко ји ма су се кул тур не ели те у Ка ра ка су и Вал па ри зу, у Ма дри ду и Ка и ру ба виле св о ји м з а х т е ви ма. Пр е п у ш т а њ е п р о св е т и т е љ ск и м з а м и с л и ма до се за ло је знат но из ван За пад не Евро пе од Грч ке и Ру си је, где је Ка та ри на II, пре и на чив ши се бе у про све ће ног мо нар ха, нас т о ја ла да исп рави и рац иона лн и т ок ис т о ри је, до Ф и ла де л фи је, р одног мес т а а мер и чке Дек л ар ац ије нез ав иснос т и д ок уме нт а гло б а лног доме т а, и нс т руме нт а б р емен ит ог н ашом в л ас т ит ом суд би ном и суд би ном све та, ка ко је на кнад но раз ми шљао То мас Џе ф е р с он. 52 У к ул т у р н и м с р е д и ш т и ма по п у т Л и ме и Б о г о т е, ма ле гру пе кре ол ских про све ти те ља (il u st ra d o s) ба ви ле су се идејама ев р оп ск и х фи ло з о фа док с у, т акође, о тк рив але р ан ије р адов е до ма ћ и х е л и т а у св о ме на с т о јању да о спо р е к љу ч не п р е т по с т а в ке е в р о пс к е п р ос в ет ит е љс к е р ац и о н а л н ос т и и е в р о ц е н т р и ч н о с т европ ских те о ри ја о Ла тин ској Аме ри ци. 53 По зи ва ње ка сног 18. ве ка на про све ти тељ ство ни је би ло ограни че но на атлант ски свет. И на дру гим ме сти ма европ ска екс панзија је под ста кла су коб са зах те ви ма за ва лид но шћу про све ти тељск и х п ро је ка т а. У Ег и п т у је, на п ри ме р, На по ле о но ва екс пе д и ц и ја по слу жи ла као оки дач за дру штве ни пре о бра жај ко ји је се зао уназад до рас пра ва о уну тар ислам ској ре фор ми, али је са да та ко ђе био оз а ко њ ен по зи в а њ ем на ау т о ри т е т п р о св е т и т е љ с т в а. 54 У И н д и ји 52 David Armi ta ge, The Dec la ra tion of In de pen den ce: A Glo bal Hi story (Cambrid ge, Mass., 2007), 1. Ви де ти и: Su san Man ning and Fran cis D. Co gli a no, eds., T h e At l a nt i c E nligh t e nm e n t (Ham pshi re, 2008); He nry F. May, T h e E n lig h t e n m e n t i n America (New York, 1976); Gor don Wo od, The Ra di ca lism of the Ame ri can Re vo lu - tion (New York, 1992); Ro bert A. Fer gu son, T h e Am e r i c a n E n lig h te n m e n t, (Cam brid ge, Mass., 1997); Char les W. J. Wit hers, Placing th e En lig hte n me nt: T hin k ing Ge o grap hi cally abo ut the Age of Re a son (C h i c a go, ). 53 C a ñ i z a r e s - E s g u e r r a, How to Wri te the Hi story of the New World. Видет и и: Ne i l S a f i e r, Me a s u r i n g t h e Ne w Wo r l d: E n lig h t e n m e n t S c i e n c e a n d S o u t h A m e r i c a (Chi ca go, 2008); И за је дан ра ни суд: Ed mun do O Gor man, El pro ce so de la invención de Améri ca ( Me x i c o Cit y, 1958). О и м пе ри ја л ном и Атл а н т ском кон т е к сту ви де ти: Je remy Adel man, An Age of Im pe rial Re vo lu ti ons, Ame ri can Hi sto - r i c a l Re v i e w 113, no. 2 (April 2008): ; J. H. El li ott, Em pi res of the Atlan tic World: Bri tain and Spain in Ame ri ca, (New Ha ven, Conn., 2006); A. Owen A l d r id ge, e d., T h e I b e r o - A m e r i c a n E n lig h t e n m e n t ( Ur b a n a, Ill., 1971); Re nan Sil va, Los ilu stra dos de Nu e va Gra na da, : Genealogía de una co mu ni dad de interpretación (Medellín, 2002). 54 Dror Ze e vi, Back to Na po leon? Tho ughts on the Be gin ning of the Mo dern Era in the Mid dle East, Me d i t e r r a n e a n Hi s t o r i c a l Re v i e w 19, no. 1 (2004): Ви де ти и: Do nald Mal colm Reid, W h o s e Ph a r a o h s? A r c h a e o l o g y, M us eu m s, a n d Egyptian Na ti o nal Iden tity from Na po leon to World War I (Ber ke ley, Ca lif., 2002); Juan Co le, Na po le on s Egypt: In va ding the Mid dle East (New York, 2007); Ire ne A. Bi er man, ed., Na po leon in Egypt ( Re a d i n g, ). 607

19 је сул тан Ти пу, вла дар Ми со реа и искон ски не при ја тељ Бри та наца, био тај ко ји је се бе пред ста вио као про све ће ног мо нар ха: он је био је дан од осни ва ча (фран цу ског) ја ко бин ског клу ба у Се рин гапа та му, он је за са дио др во сло бо де и зах те вао да бу де осло вља ван као гра ђа нин Ти пу. 55 У ана ли тич ком по гле ду, ва жно је пре по зна ти да рас прострање но ба вље ње овим пој мо ви ма и иде ја ма ни је оста ло без ути ца ја на њих са ме. Ка ко су уче сни ци у раз ли чи тим си ту а ци јама и тренуц и ма мо бил и са л и кон цеп те у сво је в ла с т и те свр хе, њи хова поновна ар ти кулаци ја по кре ну ла је про цес по ме ра ња. Ове преформулације би ле су п р о и з вод по се б н и х ис т ори ј ск и х си т у а ц и ја, а л и је њи хов у т и цај на д и ла зио њи хо во ло к а л но де ло ва ње. Тре н у ц и п ри х ва т а њ а били су, према томе, често места програмске радикализације. Наји стак ну ти ји при мер ове вр сте по нов ног де фи ни са ња би ла је рев о л у ц и ја на Х а и т и ју (С а н До м и н г у) 1791, с а мо д в е г о д и не на кон пада Басти ље. Како је то изразио Лорен Дибоа: Демократске мог у ћ н о с т и з а ко је с у и м п е р и ја л н е с и л е т в р д и л е д а с у и х д о н е л е ко ло ни ја ма би ле су у ства ри изми шљене, не уну тар гра ни ца Европе већ у бор би за пра ва ко ја се ши ри ла у атлант ским им пе ри ја ма. 56 Н ај р а д и к а л н и ја р е в о л у ц и ја т о ком до ба р е в о л у ц и ја и ма л а је мно го узро ка, а глав ни ме ђу њи ма би ли су струк ту рал ни су ко би у р о б о в л а сн и ч ком д ру ш т ву и п р е о б р а ж а ји атл а н т ске еко но м и је. Истовре ме но, Фран цу ска ре во лу ци ја и сим бо лич ка моћ Де кла рац и је п р а в а чо в е к а и з п р ед с т ав љ ал и с у в аж н е р еф ер е н тн е т ач ке. Гласног оворн иц и побу ње н и х р о б ова и gens de co u le ur чес т о су форм ул и са л и сво је з а х т е ве сл у же ћ и се је зи ком ре п убл ик а нског п р а в а. 57 Важ на кол ико и п р е ноше њ е и деја, побуна н ије била с амо удаљ е на и пе ри ф е р на по с ле д и ца Ф р а н ц у ске р е в о л у ц и је. К а о ш т о су убе дљи во по ка за ли но ви ји ра до ви, она је има ла вла сти ти светско и сто риј ски зна чај. Она је би ла део ре во лу ци је јав не сфе ре ко ја се про те за ла пре ко Атлан ти ка и да ље, ши ре ћи се на дру штве не г ру пе и з в а н бу р жо а ск и х ев р оп ск и х е л и т а. 58 Што је нај зна чај ни је, она је по но во по ста ви ла окви ре рас пра ви о људ ским пра ви ма док 55 K a t e Br it t le b a n k, Ti pu Sul tan s Se arch for Le gi ti macy: Islam and Kin gship in a Hin du Do main (Del hi, 1997), 5. по гла вље. 56 L a u r e nt D u b o i s, A C o l o n y o f C i t i z e n s: Re v o l u t i o n a n d S l a v e E m a n c i p a t i o n in the French Ca rib bean, (Cha pel Hill, N. C., 2004), Ca rolyn E. Fick, T h e Ma k i ng o f Hait i: T h e S a i n t D o m i n g u e Re v o l u t i o n f r o m Be low ( K n ox v i l le, Te n n., ); L aur e nt D ub o i s, Aven gers of the New World: The Story of the Ha i tian Re vo lu tion (Cam brid ge, Mass., 2004). 58 Pet e r Lin eb au g h a n d M a rc u s Red ike r, T h e M a n y - Head e d H y d r a: S ail o r s, S l a v e s, C o m m o n e r s a n d t h e Hi d d e n Hi s t o r y o f t h e Re v o l u t i o n a r y At l a n t i c (Bo ston, 2001); La u rent Du bo is and Ju li us S. Scott, eds., Ori gins of the Black Atlan tic (New York, 2009). 608

20 је, у п р ко с д у г ој ис т о ри ји п р осв е ћене к ри т и ке р оп с т в а, Н а р од н а ск у п ш т и на у Па ри зу о т во ре но од ба ц и ла п ро ш и ри ва ње г рађа нск и х п р а в а н а р о б о в е. Мо г у ћ е п р е ношењ е п р ав а чо в е к а н а р о б ов с ко ста нов ни штво оспо ри ло би он то ло шке и по ли тич ке прет по ставке н ај р а д и к а л н и ји х п и с а ц а п р о св ет ит е љ с т в а. 59 Поја м h um an ité, она ко ка ко се ко ри стио у ма тич ној Фран цу ској, био је за сно ван на умно го ме ап стракт ном за ни ма њу за при род на пра ва. Са мо је њег о во п реобл икова ње на Ка ри би ма п ре т во ри ло по зи в на људ скос т у з а х т е в с а у н и в е р з а л н и м д о м а ш а је м ко ји с е, р е т р ос п е кт и вн о, у зима о к а о да је од у в ек по с т о ја о. Ун и в е р з а л и з а ц и ја п р ав а чов ек а јер ни је би ло у пи та њу ни шта ма ње би ла је, пре ма то ме, резул тат про то ка иде ја и њи хо ве по нов не ар ти ку ла ци је у ко ло нија л н и м ус ло ви ма. 60 Ко начно, при хва та ње кон це па та и иде ја по треб но је по стави т и у ш и р о к и конт екс т т р а нснац и она лног по в е зи в а њ а у ко ме с у пре ношења из Евро пе би ла тек је дан чи ни лац, до ду ше ва жан. Глоба л но о б на в љ а њ е п р о св е т и т е љ ск и х з а х т е в а би ло је р е з ул т ат х и б ри д и з а ц и је и деја и п р а кси. К а о ш т о пок а з у је п ри ме р Х а и т и ја, раз ли чи ти об ли ци пре у зи ма ња би ли су део сло же них тран скултур них то ко ва. Ра ди кал ни зах те ви, ка ко су фор му ли сани у Паризу, би ли су при хва ће ни на Ха и ти ју и по кре та ли су, на при мер, Ту с ен-лу в е р т и р а, в о ђу по бу њ е н и х р о б о в а. Ту с ен је ч и т а о ош т ру к ри т и к у европ ског ко ло н и јал и зма у Рајналовој вишетомној Histoire des de ux In des, и на ро чит ути сак на ње га оста ви ло је Рај на ло во предви ђа њ е о до ла ск у ц р ног Спа рт ак а. 61 Међу т и м, Ев р о па н и је би ла је д и н и и з в о р и н сп и р а ц и је. Д в е т р е ћ и не р о б о в а би ло је р о ђе но у Аф риц и и с т игл и с у и з р а з л и ч и т и х по л и т и ч к и х, д ру ш т в е н и х и вер ских сре ди на. То им је омо гу ћи ло да се осла ња ју на спе ци фично по и ма ње кра љев ства и пра вед не вла да ви не из за пад не и централ не Афри ке, и да при ме не ре ли гиј ске прак се као што је ву ду з а с т в а ра њ е р ев о л у ц и о нар н и х з а јед н и ца. 62 Ре в о л у ц и ја на Х аит ију 59 M ich el - Rol p h Tr o u i l lo t, Si len cing the Past: Po wer and the Pro duc tion of Hi s t o r y (Bo ston, 1995), Н ај е к с п л и ц и т н и је у : Nick Ne s bit t, Un i v e r s a l E m a n c i p a t i o n: T h e Ha i t i a n Re vo lu tion and the Ra di cal En lig hten ment (Char lot te svil le, Va., 2008). 61 C. L. R. Ja mes, The Black Ja co bins: To us sa int Lo u ver tu re and the San Dom i n g o Re v o l u t i o n (1938; re pr., New York, 1963), 25. Тврд њу је пре и спи та ла: Lo u is S a l a - Mo l i n s, Les mi sères des Lu miè res: S o u s l a r a i s o n, l o u t r a ge (Pa ris, 1992). Виде т и и: Sr in iva s A r avamud a n, Tr o p ic o p olit a n s: C olo n ia li s m and Agency, ( D u r h a m, N. C., ); L a u r e nt D u b o i s, A n E n sl a ve d E n l ig ht e n m e nt : Re t h i n k i n g the In tel lec tual Hi story of the French Atlan tic, So cial Hi story 31, no. 1 (2006): Ви де ти: Da vid Ba rry Ga spar and Da vid Pa trick Geg gus, eds., A Tu r b u l e n t Ti m e: T h e Fr e n c h Re v o l u t i o n a n d t h e G r eat e r C ar i bb e a n ( Bloom i ngt o n, I n d., ); John K. Thor nton, I Am the Su bject of the King of Ko n go : A f r i c a n Po l i t i c a l Id e o logy and the Ha i tian Re vo lu tion, Jo ur nal of World Hi story 4, no. 2 (1993): ; 609

21 би ла је ре зул тат тро стра не тр го ви не у атлант ском све ту, не са мо ро бом и рад ни ци ма већ и прак са ма и иде ја ма. До га ђа ји на Ха и тију, с а св оје с т ране, п римора л и с у фра нц уск и Нац иона лн и конв ен т д а у к и не р оп с т в о г од ине. Пок р е т и ов ог т р а н сн а ц и о н а л ног до га ђа ја мо гли су се опет осе ти ти и у обе Аме ри ке и оста ли су у т и цај но св е до ча н с т в о на гло ба л ном н и в оу. 63 Пр о це си ме ша њ а и х и бри д и за ц и је би л и су к а ра кт ери с т и чн и, и заис т а конс т ит ут и вн и, з а р а з в ој п р о с в е т и т е љ с к и х и д еја и п р а кс и. Пуш т ањ е у п р ом е т раз ли чи тих ин те лек ту ал них и култур них ресурса било је нормалан са став ни део ове исто ри је. * * * П р ос в ет ит е љс т в о је било в ише од с а мо с в ој ног т р е н у т к а у евр оп ској ис т о ри ји. К а о ш т о су по к а з а ла но ви ја ис т ра ж и ва њ а, оно је нас т ало у ре ж и м у гло ба л ног си н х р о н и ц и т е т а а л и т у н ије с т ало. Ос т а в љ ајућ и т у л и т е ра т у ру по с т ра н и, мо г у ће је у т вр д ит и п ут ању п р о св е т и т е љ с т в а у 19. в е к у, а з а т и м је мо г у ће о б ја сн и т и и д у г у ис т о ри ју п р о св е т и т е љ с т в а. До с а д а с у н а у ч н и ц и з а не м а ри в а л и ову мо г ућ но с т п р е т по с т а в љ а ју ћ и да је р а з в ој п р о св е т и т е љ с т в а у су шти ни окон чан око 1800, ако не и пре, и да је оно као обје кат научног интересовања оживело тек током тридесетих и четрдесе т и х г о д ина 20. ве к а. 64 Ме ђу т и м, ова х р о но ло г и ја је евр оцент ри ч на и п ри т ом бри ше бу р не и жес т оке спор ове о п р освет ит е љс т ву у остат ку све та, на ро чи то у Ази ји. Кључ но је да ове рас пра ве не тре ба по сма тра ти са мо као по сле ди це осни вач ког тренутка. Умес т о т о г а, ра з л ич ит е п р еф ор м ула ц ије п р о св е т и т е љ ск и х с т а н дар да би ле су део ње го ве кон ти ну и ра не исто ри је. 65 B e r n a r d C a m i e r a n d L a u r e nt D u b o i s, Vol t a i r e e t Z a i r e, o u le t h é â t r e d e s Lu m iè r e s d a n s l a i r e a t l a n t i q u e f r a n ç a i s e, Re v u e d h i s t o i r e m o d e r n e & c o n t e m p o r a i n e 54, no. 4 (2007): Da vid P. Geg gus, ed., The Im pact of the Ha i tian Re vo lu tion in the Atlan tic World (Co lum bia, S. C., 2001); Sybil le Fischer, M o d e r n i t y D i s a v o w e d: Ha i t i a n d t h e Cul tu res of Sla very in the Age of Re vo lu tion (Dur ham, N. C., 2004); Do ris L. Gar raway, ed., Tr e e o f Li b e r t y: C u l t u r a l L e g a c i e s o f t h e Ha i t i a n Re v o l u t i o n i n t h e At l a n t i c World (Char lot te svil le, Va., 2008). 64 Paul Ha zard, La cri se de la con sci en ce eu ropéen ne, (Pa ris, 1935); M a x Ho r kheime r a nd T he o d o r W. Ad or no, D i a le k t i k d e r Au f k l ä r u ng: Ph ilos o ph i s c h e F r a g m e n t e (Am ster dam, 1947). Та ко ђе и: Schmidt, What Is En lig hten ment? 65 З а п од с т и ц ај н е р а д о в е ко ји и н т е л е к т у а л н у и с т о р и ј у п о с т а в љ а ј у у г л о б а л н и к о н т е к с т в и д е т и : C h r i s t o p h e r L. H i l l, Na ti o nal Hi story and the World of Na ti ons: Ca pi tal, Sta te, and the Rhe to ric of Hi story in Ja pan, Fran ce, and the Uni ted S t a t e s (Dur ham, N. C., 2008); An drew Sar to ri, Ben gal in Glo bal Con cept Hi story: Cul tu ra lism in the Age of Ca pi tal (Chi ca go, 2008). Та ко ђе и: Ca rol Gluck and An na L owe nh au p t Tsi n g, e d s., Words in Mo tion: To ward a Glo bal Le xi con (Dur ham, N. C., 2009). 610

22 Та кви зах те ви мо гу од мах да под стак ну два при го во ра. Да ли је то још увек би ло про све ти тељ ство и да ли је оправ да но да мноштво рас пра ва на ме сти ма као што су Ин ди ја, Фи ли пи ни и Ко реја под во ди мо под тај на зив? И ако је сте, зар то ни је, у су шти ни, био про цес ди фу зи је, про цес по сред ством ко га је обра зац ми шљења и иде ја био пре но шен из Евро пе у оста так све та? Ова дру га ствар на во ди ла би на по ми сао да не ма мно го то га да се на у чи о просв е т и т е љ с т ву п р а ће њ ем ис т о ри је њ е г о в ог ш и р е њ а. Оставимо по ст ра н и, на т ре н у так, по то ње п и та ње и по ста ви мо оно о су шти ни про све ти тељ ства. Да ли гло бална преузимања просве т и т ељ с т ва у 19. ве к у ба ца ју све тло на п ро све т и т ељ с т во са мо? Ово пи та ње је по г ре шно по ста вље но бу д у ћ и да п ре т по ста вља чи сто и чвр сто фик си ра но про све ти тељ ство. Та ква ак си о мат ска дефиниц и ја од ба ц у је св а к у мо г ућ но с т гло ба л н и х пе р спек т и в а пош т о св е ва ри јације схвата као мањкавост и недостатак. Међутим, просвети тељ ство ни је би ло ствар те би пре тре ба ло да се пи та мо ко ји ис т о риј ск и ч и н и о ц и су г а на ч и н и л и. Про све т и т ељ с т во не т ре ба да се бр ка ни са ка квом ана ли тич ком ка те го ри јом. Оно је, пре све га, би ло кон цепт ко ји се ко ри стио ка ко би се фор му ли са ли и ле ги тими са ли по себ ни зах те ви. Исто ри ча ри не би тре ба ло да се му че о ко м ал о б ољ е д е ф и н и ц и је, р е к а о је Ф р е д е р и к Ку п е р у с в о јој рас пра ви о пој му мо дер но сти : Уме сто то га, тре ба ло би да слуша ју шта се го во ри у све ту. Пре ма то ме, ако је про све ти тељ ство оно што чу ју, тре ба ло би да пи та ју ка ко се оно ко ри сти и за што. 66 За и ста, ка да су дру штве ни ре фор ма то ри ши ром пла не те прих ва т и л и п ро све т и т ељ ск у ре т о ри к у, он и су мо гл и да из но се на виде ло мно штво зах те ва у сво ме реч ни ку. За не ке, по јам је озна ча вао п риврженос т разум у, усавршавање и нек у вр с т у осло ба ђа ња ко је је, ипак, де фи ни са но на раз ли чи те на чи не. Ме ђу тим, про све титељ ство се ко ри сти ло и за уки да ње ца ри на и за ус по ста вља ње при ват не сво ји не у зе мљи. На ње га се по зи ва ло ка ко би се ле ги тими са ла сло бодна љубав и ка ко би се удовицама допустило поновно сту па ње у брак. Оно се на во ди ло у при лог ре фор ме ка зне ног си сте ма и под сти ца ло је рас пра ве о на ци о нал ном ка рак те ру. Пом и њ а ло с е п ри л и ком д а в а њ а до зв о ле з а о сн и в а њ е р о бн и х к ућ а, ко ри ш ће њ е до њ ег ру бљ а, ул а ск а у у по т р е бу џеп н и х ча с ов н и к а и во до рав ног писа ња и уво ђе ња за пад ног ка лен да ра. Када год отвори мо уста, при знао је ја пан ски ре фор ма тор Цу да Ма ми чи се дамде се тих го ди на 19. ве ка, при ча се о про све ти тељ ству Fr e der ick C oop e r, Mode rn it y, i n C o o p e r, C oloni a li sm in Q u e st i on: T h e or y, K n o w l e d ge, Hi s t o r y (Ber ke ley, Ca lif., 2005), , на овом ме сту Н а в е д е н о у : A l b e r t M. C r a ig, C iv il iz at i o n a n d E n l ig h t e n m e n t: T h e E a r l y Tho ught of Fu ku za wa Yukic hi (Cam brid ge, Mass., 2009),

23 Ово зна чи да је, то ком свог гло бал ног раз во ја, из раз про свет ит е љс т в о по с т а о у од р е ђе ној ме ри од в о јен од пој мо в а и и деја с а ко ји ма је п р в о био по в е з а н. С т о г а с е, на п ри ме р, с е к у л а ри з у ју ћ и под сти цај из ра за мо гао пре о кре ну ти на глав це: Да нас на све ту не постоји рели ги ја ко ја п ро мо ви ше п ро све ти тељ ство као што то чи ни хри шћан ство, на гла ша вао је Цу да ре чи ма ко је би иза зва ле мр штење Вол те ра и Ди дроа у 18. ве ку а и Џо на та на Изра е ла у 21. ве ку. 68 Ово не би тре ба ло да бу де про сто од ба че но као кул тур но не ра зуме ва ње. Ми не мо же мо да раз у ме мо гло бал не ма ни фе ста ци је просв е т и т е љ с т в а по р е де ћ и и х с а а п с т р а к т н и м п л а но ви м а, в ећ с а мо по сма тра ју ћи окол но сти у ко ји ма се по зи ва ло на про све ти тељство као на ау то ри тет, циљ или упо зо ре ње. Дру гим ре чи ма, ма ње је ва жно ди ја хро ниј ски упо ре ђи ва ти зах те ве, ре ци мо, фи липин ских ilust rado s са уче њем Евро пе 18. ве ка не го раз у ме ти, означ ав ајућ и и х к а о де о фи л и п и н ског п р о св е т и т е љ с т в а, ш т а је т о зна чи ло у по след њим го ди на ма 19. сто ле ћа. Ма ко ли ко би ла збу њу ју ћа разноли ка упу ћи ва ња на про све титељ сто, оно ни је би ло не к ри ти ч ко. Ка да су д ру ш тве ни ре фор ма то ри п ри х ва т и л и ње гов реч н и к, у п у ћ и ва ња су се по не ка д екс п л и ц и т но од но си ла на про све ти тељ ство и жар гон ске екви ва лен те тог из раза. Ме ђу тим, ми не на ла зи мо увек ту реч. Кад је јед ном ус по ста вљен скуп иде ја и на кон што је био по ве зан са пр о све ти тељ ством, би ло је мо г у ће п ри ла го ђа ва т и га и на д ру гом ме ст у без ко риш ћења истог реч ни ка. И у тим слу ча је ви ма ре фор ма тор ске ели те су се осла ња ле на осо бе не г ру пе и де ја, тек сто ва и ау то ра, че сто под стак н у те п ре во ди лач ким по кре ти ма раз ли чи тих вр ста. Ра до ви пред вод ни ка покре та Ру соа и Вол те ра, Ада ма Сми та и Бен џа ми на Фран кли на, а л и и Ф у к у з а в е Ју к и ч и ја и Л и ја н г а К ви ча оа би л и с у до с т у п н и л ок а лн ој п уб л иц и п ос р едс т в о м п у б л ик ац ија и п р ев од а. П р ем а то ме, ове рас пра ве о уса вр шавању и промени можемо да посматра мо као по ве за не али не и кон вер гент не фе но ме не чак и кад је озна ка ко ја им је при пи са на се за ла од про све ти тељ ства, као у Ис т оч ној А зи ји, до р е неса нс е, к а о у Б енг ал у и ара пском свет у. Н и т и је х р о но ло г и ја ови х р а с п р а в а би л а с л у чај на. Тај м и н г је у гл а в ном од г о в а р а о т р е н у ц има у ко ји ма с у ло к а л не к ри з е би ле по ве за не са ду бо ким дру штве ним пре о бра жа ји ма, ко је је под стица ла ин те гра ци ја ових дру шта ва у свет ску еко но ми ју и им пе рија л н и пор е да к. 69 У т ак ви м т р ен уц има домаће и спољ аш њ е н уж де, 68 Н ав ед ен о у : Wi ll ia m Re y n old s B r ais t e d, e d., Me i r o k u Z a s s h i: Jo u r n a l o f t h e Ja p a n e s e E n lig h t e n m e n t (Cam brid ge, Mass., 1976), О по в е з и в а њу у н у т р а ш њи х и с пољ аш њи х к р из а в идет и: M ich a el G e ye r and Char les Bright, World Hi story in a Glo bal Age, A m e r i c a n Hi s t o r i c a l Re v i e w 100, no. 4 (Oc to ber 1995):

24 з аг ов о рн иц и п р о ме не по в е з а л и с у св о је з а х т е в е з а д руш т в ен и м о б но в ом и с а т р а д и ц и о на л н и м р е с у р си ма и с а но ви м до с т у п н и м п р о св е т и т е љ ск и м д ис к у рс ом, к ако би пов е з а л и св о је п р о г р а ме д ру ш т в е не р е ф о р ме с а ау т о ри т е т ом ев р оп ск и х си л а. У де ло ви ма И н д и је, у кон т ек с т у са мо зв а не б ен г а л ске р е не са н с е, о на че л и ма п о с тп р ос в ет ит е љ с ке р е ф о р м с ке е р е р а с п р а в љ а л о с е в е ћ т о ком д в адес ет и х г од ина 19. в ек а. Рамо х а н Рој, нај у т и цај н и ји у че сн и к у бен г а л ском по ве зи ва њу са За па дом, спо јио је ра з л и ч и т е т ра д и ц и је у свој п ро је кат д ру штве не ре фор ме, што га је у чи ни ло за го вор ни ком р е л и г и је р а з у ма, к а ко г а је на зв а о Ф ри д ри х Ви л хе л м Ше л и н г. 70 У Осман ском цар ству, тек сто ви фран цу ских phi lo so p h e s појавил и су с е к а о в а ж на ори јен т а ц и о на т ач к а т о ком т ри де с е т и х г од ина 19. ве ка, док је уво ђе ње ових кла си ка у јав ну рас пра ву мо ра ло да приче к а до с р е д и не с т о ле ћ а. Ус лед т о г а, п ри па д н и ц и по к р е т а М л а де Османлије, међу којима је био Намик Кемал, ле ги ти ми са ли су своје ци ље ве по зи ва њем на де ла Ло ка, Ру соа и Мон те скјеа. 71 У Егип ту је Ри фа Ал Тах та ви био пред ло жен за ше фа кан це ла ри је за п р е в о ђ е њ е (Tercüme Oda si) и н а д гле д а о је о б ја в љи в а њ е с т о т и н а европ ских де ла на арап ском је зи ку. 72 То ком с е да м де с е т и х г о д и на 19. ве ка у Ја па ну је ча со пис Meirok u z a s sh i нов е к љу чне појмов е као што су пра ва, сло бо да и еко но ми ја пред ста вио ши рој публици, док је бест се лер Фу ку за ве Ју ки чи ја Усло ви на Западу расп р а в љ а о о з а п а д н и м и н с т ит уц ијам а, о бич а ји м а и м а т е р и ја л ној к ул т у ри. 73 У Ки ни ди на сти је Ћинг, Јен Фу се од де ве де се тих го дина 19. ве ка по ја вио као нај у глед ни ји пре во ди лац де ла То ма са Хаксли ја, Ада ма Сми та, Хер бер та Спен се ра, Мон те скјеа и дру гих Ше линг је на ве ден у: Bru ce Car li sle Ro bert son, R a ja R a m m o h a n Ro y: T h e Fat her of Mo dern In dia (Del hi, 1995), 71. Ви де ти и: Da vid Kopf, Br i t i sh O r i e n t a li s m a n d t h e B e n g a l R e n a i s s a n c e: T h e D y n am i c s o f I nd i a n M od e rn iz at i o n, ( Be r ke ley, C a l i f., 1969); Ly n n Z a s t o u pi l, Ram mo hun Roy and the Ma king of Vic to rian Bri tain (Ba sing sto ke, 2010); C. A. Bayly, Ram mo han Roy and the Advent of Cons t i t u t i o n a l Li b e r a l i s m i n I n d ia, , Mo d e r n In te l le c t u al Hi st o r y 4, no. 1 (2007): За че тр де се те и пе де се те го ди не 19. ве ка ви де ти: Brian A. Hatcher, Id i o m s of Im pro ve ment: Vidyаsаgar and Cul tu ral En co un ter in Ben gal (C a l c u t t a, ). 71 Ibra him Abu-Lug hod, A r a b R ed is c ov e r y o f E ur op e: A S t u d y i n C u lt ur a l En c o u n te r s (Prin ce ton, N. J., 1963); Chri stoph Her zog, Aufklärung und Osma nisches Re ich: Annäherung an ein hi sto ri o grap hisches Pro blem, in Wol fgang Har dtwig, ed., Die Aufklärung und ihre Welt wir kung (Göttingen, 2010), ; Dag mar Glass, Der Muq ta taf und se i ne Öffentlichkeit: Aufklärung, Räsonnement und Me i nungsstre it i n d e r f r ü h e n a r a b i s c h e n Z e i t s c h r i f t e n k o m m u n i k a t i o n, 2 vols. (Würzburg, 2004). 72 A lb e r t Ho u r a n i, Ara bic Tho ught in the Li be ral Age, (C a m b r id ge, 1983); Ro xan ne L. Eu ben, Jou rne ys to the O the r S h o re: Muslim a n d Weste r n Travele rs in Se arch of Know led ge (Prin ce ton, N. J., 2006). 73 Br a i s t e d, Me i r o k u Z a s s h i; Car men Blac ker, T h e Ja p a n e s e E n lig h t e nm e n t: A Study of the Wri tings of Fu ku za wa Yukic hi (C a m b r id ge, ). 74 Be nja min I. Schwartz, In Se arch of We alth and Po wer: Yen Fu and the West (Cam brid ge, Mass., 1964). 613

25 Као по сле ди ца ове про мен љи ве хро но ло ги је, те жи ште у распра ва ма ни је увек би ло на истим про бле ми ма. То је би ло пр вен ствено сто га што су се ло кал ни кон тек сти, у ко ји ма су се ко ри сти ли овим појмом, зна чај но п ро ме н и л и од Бен га ла д ва де се т и х до Ко ре је то ком де ве де се тих го ди на 19. ве ка. Осим то га, и са ма озна ка се та ко ђе п р о ме н и ла. Пр о св е т и т е љ с т в о т ри де с е т и х г о д и на 19. в е к а ви ше ни је има ло исто зна че ње као у 18. ве ку, а до осам де се тих го ди на 19. ве ка ње го ва зна че ња су се до дат но из ме ни ла. Док су се иде је п ро свет ит ељ с т ва ра з ра ђи ва ле ш и ром п ла не т е, оне су се пос т епено ста па ле са дру гим прав ци ма ми шље ња од ко јих су не ки, у осно ви, би ли фо р му ли са ни про тив њих. На ро чи то ва жан био је је ути цај ли бе рализма, ути ли та ри зма у сми слу Џо на Стју ар та Ми ла, Дар вино вог и Спенсеровог еволуци о ни зма и по зи ти ви стич ке фи ло зофи је ка ко ју је за м и сл ио Кон т, че с т о по п у ла ри зо ва н и х пос редс т вом гло бал них бест се ле ра Са мо по мо ћи Са мју е ла Смај лса и стручн и ји х п ри ру ч н и к а ау т о р а к а о ш т о с у Ф р е де ри к Б а с т ја и Хе нри Витон. Као резултат спајања речн и ка, п ромен ио се и сад ржај појма пр о све ти тељ ства. Те жи ште је сада ма ње би ло на по је ди нач ној свес т и осло бо ђе ној од ре л и г иј ск и х око ва и у г ње та ва ња д р жа ве а ви ше на ко лек тив ним и на ци о нал ним пр о јек ти ма тех нич ког и материја л ног усавр ша ва ња. До осам де се т и х го д и на 19. ве ка не д во см и слен по ја м ма т е ри ја л ног на п ре т ка био је ч вр с т о у т е ме љен и из г у био је о с ећ ај а мби в а лен т но с т и и мо г ућ но с т не л и не а р н и х а л т е р на т и в а ко је су још увек би ле при сут не у 18. ве ку. И ко ли ко год мо гло из гледа т и парадокса лно, у к ључ и ва ње и кале м љење ра зл ич ит и х п раваца ми шље ња по мо гло је да се мно га пр о све ти тељ ства 18. ве ка пре творе у си н г у лар но х и пе р ре а л но п р о све т и т ељ с т во из оса м де се т и х г о д и на 19. ве ка. 75 Оно је об у х ва т а ло м но ш т во у че сн и ка. М но г и од њи х корис т и л и су пој мо ве п р о све т и т е љ с т во и ц и вил из ац ија с ко р о к а о с и н о н и м е. По в р е м е н о с у и з б е г а в а л и о б а п ој м а и с а м о су вр ши ли ре фор му реч ни ка. На при мер, у Ја па ну је из раз k e i m o ( п р о св е т и т е љ с т в о ) св е више ус т упа о мес т о п р ед и зраз ом k aik a, ко ји је имао сна жан со ци јал но-ево лу ци о ни стич ки при звук. 76 И з јед на ча в а њ е ц и ви л и з а ц и је и п р о св е т и т е љ с т в а у к а з у је на сте пен у коме је по то ње п р о ме ни ло зна че ње оно је са да п рвенствено би ло ме ри ло за ре ла тивни гео политички положај одређене нац и је у гло ба л ној а р е н и. О в о, с а сви м си г у р но, н и је би ло по т п у но но во раз ми шља ње у ступ ње ви ма би ло је је дан од на чи на на ко ји су просветитељск и мислиоци 18. века преводили култ уролошку 75 У ов ој у п о т р е б и и з р а з а х и п е р р е а л а н с л е д и м Д и п е ш а Ч а к р а б а р т и ја : C h a k r a b a r t y, P r o v i n c i a li z i n g E u r o p e. 76 A l i s t a i r S w a l e, T h e Po l i t i c a l T h o u g h t o f M o r i A r i n o r i: A S t u d y i n M e i j i C o n s e r v a t i s m (Ric hmond, 2000); How land, Tran sla ting the West,

26 ра зл ик у у јези к нап ре тка. Ме ђу т и м, док је ова и де ја ко ег зи с т и ра ла са дру гим схва та њем то га шта зна чи би ти про све ћен на пре дак ра зу ма, јав на сфе ра, све тов ни по гле ди на свет до кра ја 19. ве ка п р о с в е т и т е љ с т в о је с в е в и ш е би л о п р и д о д а в а но у п р ипов е с т о ев ол у ц и о н и зм у и нап р едов ању ц иви л из а ц ије. На т ај нач и н оно с е пре о бра зи ло из про це са у не што усво је но не ко га је имао ви ше, а не ко ме су би ли по треб ни учи те љи да му га да ју. Уо ста лом, ово је био слу чај и у Евро пи, где су кул тур ни ра то ви ко је су во ди ле ли бера лне д ржа ве п ротив ц ркава били п редста вља ни као ве ли ка бит ка и з ме ђу св е тло с т и п р о св е т и т е љ с т в а и т а ме па п ског с р ед њ ег в е к а, и где је п р осв ет ит е љс т в о, п р еру шено у р е т о ри к у ц и ви л и з а т ор ске м иси је и ме ђу на р од ног п р ав а, с л уж ило к а о и де о ло ш ко у по ри ш т е и м пе ри ја л и зма. 77 Ме ђу тим, овај пре о бра жај био је чак из ра же ни ји из ван Европе. Ре т о ри к а ц и ви л и з а ц и је и п р о св е т и т е љ с т в а, моћ н и с ло г а н у Ја па н у, Ко р е ји и К и н и, ш и р о ко с е кори с т ио у по к у ша ју су о ча в а њ а са иза зо ви ма гло ба л но с т и. Појам је у век обух ва тао по зи ц и о н и ра ње у све ту, као у ути цај ном трип ти ху о вар вар ству, по лу просветитељс т ву и ц ивил из а ц и ји Ф у к у з а в е Ју к и ч и ја. У м но г и м д ру ш т ви м а п реов ла да в а сх в а т а ње да п р о све т и т е љ с т во н и је по се ба н ев р оп ск и већ да је пре уни вер зал ни стан дард. За пад на дру штва мо гла су и да из гле да ју над моћ но у то вре ме, али то ни је увек био слу чај, ни ти је то био слу чај у бу дућ но сти. Евро па ко ја је, у сми слу про све ће ности, ка сни ла за на ма са да је би ла ис пред нас, об ја вио је ко реј ски ча с о п ис Hwang sŏng sin mun го ди не. 78 Го во ри ти о про све ти тељ ству зна чи ло је, сто га, ми сли ти гло бално и х и т нос т са ко јом су би ла п ри зи ва на на че ла п ро све т и т ељ с т ва би ла је у ве зи са рас по де лом мо ћи. Ка рак те ри стич но је да је ве за из ме ђу ло кал ног и гло бал ног би ла оства ре на по сред ством три фунда мен тал на на чи на на ко је је те као пре о бра жај све та у 19. ве ку и нт ег р ац ијом св е тске е коном ије, појав ом сис т ем а н ац ион а лн и х д р ж а в а и у ч в рш ћ и в а њ е м и м п е р и ја л и з м а. О в и в е л ик и п р оц ес и ус по ста ви ли су гло бал ни оквир ко ји је де ло вао као да је про жет п ро све т и т е љ ск и м реч н и ком са у н иве рза лном вреднош ћу ра змене, и ко ји је под с т а к а о в е з е и з ме ђу, и на че, не спо ји ви х ме с т а. 79 С т о г а 77 Ви д е т и: C h r i s t o p h e r C l a r k a n d Wol f r a m K a i s e r, e d s., C u l t u r e Wa r s: S e c u - lar-cat ho lic Con flict in Ni ne te enth - Century Europe (Cam brid ge, 2003); Bru ce Mazlish, C i v i li z a t i o n a n d It s C o n t e n t s (St a nfo r d, C al i f., ); M a r t t i Ko s ke n n i e m i, The Gen tle Ci vi li zer of Na ti ons: The Ri se and Fall of In ter na ti o nal Law, (Cambrid ge, 2001). 78 На ве де но у: An dre Schmid, Ko re a b e t we e n Em pi re s, (New York, 2002), Char les Tilly, B ig S t r u ct ur e s, L a rge P r oc e ss e s, H uge C o mp ar is o n s (New York, 1984), 147, го во ри о два не за ви сна глав на про це са ко ји ма се мо ра до да ти 615

27 с у он и де ло в а л и т а ко ш т о с у омо г у ћ а в а л и с т в а р а њ е кон т ек с т а и ст ру к т у ри са л и на ч и н на ко ји су ко ри ш ће не и де је п ро свет итељст ва. О но ш т о је још в а ж н и је, д ис к у р с п р о св е т и т е љ с т в а кориш ћен је к а о с р ед с т в о п ри л а г о ђ а в а њ а и з а з о ви м а ко је је до но сио ж и в о т у гло ба л ном св е т у. П р в о, н ас т ан а к с в е тс ко г с ис т ем а т р ж и ш т а и а к у м у л а ц и ја к а п и т а л а н и с у с а мо си н х р о н и з о в а л и на ц и је ш и р ом св е т а в ећ с у и учини ли да ре фор ме са ци љем по сте пе не ин ко р по ра ције друштав а у к а п и т а л и с т и ч ке с т ру к т у ре и з гле да ју к а о ис т о ри ј ск а н у ж но с т. М но г и од у че сн и к а ко ји с у ф о р м у л и с а л и св о је ц и љ ев е с л ужећ и се про све ти тељ ском ре то ри ком има ли су за циљ пре о бра жај друш т в а под по к р о ви т е љ с т вом л иб ера л изма и т р ж и ш не и н т е г ра ц и је. По зи ви на п р осв ет ит е љс т в о чес т о с у би л и по в е з а н и с а з а х т е ви ма за но вим об ли ци ма опо ре зи ва ња и уво ђе њем злат ног стан дар да, за либе ра ли зацијом царина, за режимом сло бод не тр го ви не и отвара њем лу ка. Про јек ти да се про све ти пук и да се бес по сле но станов н и ш т в о п р еоб р аз и у п р ед ан у р а д н у с н а г у б и л и с у, с т о г а, и зах те ви за уче шћем у гло бал ној еко но ми ји. Д р у г о, у к љу ч и в а њ е н а ц и ја у м е ђун ар одн и с ис т е м д рж ав а би ло је пра ће но стра те ги ја ма из град ње на ци је за о де нутим у просве т и т е љ ске пој мо ве. Ве л и к а реорг ан из ац ија (ta nz imat) Осман ског цар ства на кон те Гу ан гсји ре фор ме у Ки ни 1898, све су то бил и пок уша ји да с е г ру п и ш у ра з л и ч и т и п ра в ц и р е фор м и с т и ч ког м и ш љ е њ а у р а з у м љи ви од г о в о р н а п р о д у бљи в а њ е пол ит и чке и д ру ш т в е не к ри з е у д р ж а ви. Ре ф о р ма т о ри с у с е о би ч но с л у ж и л и про све ти тељ ском ре то ри ком на два на чи на. С јед не стра не, но ви је зик упо тре бља ван је ин тер но, у по ку ша ју да се про сте на род не ма се до ве ду на ци ви ли зо ва ни на чин по на ша ња, јав ног исказивања ми ш ље ња и ра да по сред ством ци ви ли за тор ске ми си је. С д ру ге с т р а не, она је би л а усме р е на п р о т и в п р е т њ е ко ло н и з а ц и је, јед не од гл а в н и х б ри г а и з г р а д њ е н а ц и је. Го д и не Чу л алон гко рн, в л а д а р С и ја м а, јед не од не ко л и ко још не ко ло н и з о в ан и х з ем аљ а Ази је, кре нуо је на ду го пу то ва ње по Евро пи ка ко би из пр ве ру ке мо гао да ви ди све оно од бој них бро до ва и ва тро га сних ко ла до бо танич ких башти и болни ца што је друштва чинило просвећен и ма и ц ивил изован има. 80 На Фил ип и н и ма, ш па н ској ко ло н и ји, с а мо зв а н и п р о св е т и т е љи позив а л и с у с е на ау т о ри т е т р а з у ма и при род ног пра ва у сво јој на ционалистичкој критици шпанске влада ви не и ути ца ја шпан ских ми си о на ра. На Ја ви, Ра ден Аџенг Кари м п е р и ја л и з а м к а о хе г е м о н и ј с к и н а ч и н и н т е р а к ц и је. 80 Ni el s P. Pet e rs s o n, Kö n ig C hu l alo n gko r n s Eur op ar eis e 189 7: Eu r o p ä i s ch e r I m p e r i a l i smu s, s y mb o l is che Po l i t i k u nd mon a r ch is ch - bü ro k r a t is che Mo de r n i si e r u ng, S a e c u l u m 52, pt. 2 (2001):

28 ти ни, јед на од не ко ли ко же на чи ји су се гла со ви мо гли чу ти у п о л и т и ч кој ја вн ој с ф ер и у А з ији, у п у т ил а је д в а м ем ор а нд ум а хо ланд ским ко ло ни јал ним вла сти ма у ко ји ма се по зи ва ла на на че ла пр о све ти тељ ства зах те ва ју ћи мо дер но обра зо ва ње и друштве но осло ба ђа ње де во ја ка и же на на Ја ви. 81 Тр е ће, по зи в а њ е на п р о св е т и т е љ с т в о би ло је с а с т а в н и де о стра те ги ја да се зе мља по зи ци о ни ра уну тар ве ћег им пе ри ја ли стичког по р е т к а. Ре т о ри к а п р о све т и т е љ с т в а, д ру г и м р е ч и ма, мо гла с е ко ри с т и т и ка о и м пе ри ја л но с ред с т во. За екс па н зи о н и с т и чк и Јапа н, космо ло ги ја разли чи тих ступ ње ва ци ви ли за ци је и раз ли чи те хроно ло ги је на прет ка би ле су кључ ни еле мен ти при оправ да њу ко лон и ја л ног п љачкања у Ист очној Азији. У ч уве ном огле д у, Ф у к у за ва Ју ки чи је ис та као да на ша зе мља не мо же се би да до зво ли да че ка на пр о све ће ност на ших су се да и на сарадњу у снажењу Азије. Уместо то га, тре ба ло би да пу сти мо да се њи хо ви дру штве ни ре до ви п р и д ру же к а мп у ц и в и л и з о в а н и х з е м а љ а З а п а д а [dat sua nyūo]. Сто га, сле ди ње гов чу ве ни за кљу чак, Ја пан тре ба да по сту па са Ки ном и Ко ре јом она ко као што чи не за пад ња ци. 82 То ни је би ло ни шта ма ње од отво ре ног по зи ва на ко ло ни за ци ју. У свим овим слу ча је ви ма, по јам пр о све ти тељ ство је историј ским уче сни ци ма по мо гао да раз ми шља ју гло бал но и да сложе н и св е т у ч и не р а з у м љи ви м. У од но с у н а ло к а л не, р е г и о на л не и гло бал не иза зо ве, они су ар ти ку ли са ли сво је зах те ве кроз про свети тељ ски дис курс не са мо за то што је он био lin g u a f ra n c a ко ји је обе ћа вао да ће њи хо вим иде ја ма до де ли ти оп ште ва же ње већ и за то што се про све ти тељ ство пре о бра зи ло, за хва љу ју ћи и њихо ви м на с т о ја њи ма, у је зи к гло ба л ног по зи ц и о н и р а њ а. И з р а з је, пре ма то ме, био ко ри шћен на на чи не ко ји су се раз ли ко ва ли од ра н и је у по т ребе ме ђу т и м, би ло би к рат ко ви до з а не марив ат и ову д у ж у и с т о р и ју. С в а ко ч и т а њ е п р о ш л и х кон ц е п т у а л и з а ц и ја од стра не по то њих по ко ле ња мења спектар могу ћих пре не се них значе њ а, под с е ћ а на с Рај н х ар т Ко зе лек. И з вор н и кон т ек с т и пој мо в а се ме ња ју, па та ко и из вор но или на ред но зна че ње ко је пој мо ви пос е д у ју. 83 Овај про цес је по себ но уоч љив из пер спек ти ве гло 81 Bar ba ra N. Ra mu sack, Wo men and Gen der in So uth and So ut he ast Asia, in Bon nie G. Smith, ed., Wom e n s His t o r y i n G l ob a l Pe r s p e c t i v e, 3 vols. (Ur ba na, Ill., 2005), 2: Fu ku za wa Yukic hi, On De-Asi a ni za tion, in Cen tre for East Asian Cul tural Stu di es, comp., Me i ji Ja pan thro ugh Con tem po rary So ur ces, 3 vols., vol. 3: (Tokyo, 1972), Re in hart Ko sel leck, A Re spon se to Com ments on the Geschic htlic he Grundbe grif fe, in Hart mut Leh mann and Mel vin Ric hter, eds., T h e Mean i n g o f His t or ic a l Terms and Con cepts: New Stu di es on Be griffsgeschic hte (Was hing ton D. C., 1996), 59 70, на вод са стра не

29 ба л не ис т о ри је: п у т а њ а п р о св е т и т е љ с т в а и р а з л и ч и т и на ч и н и на ко је се оно ко ри сти тре ба да се схва ти као део ње го вог кон цепт у а л ног р а з в о ја. 618 * * * С об зи ром на ове су штин ске пре о бра жа је, са да би мо гло да де лу је као ре то рич ко пи та ње да ли је ово би ло ви ше од исто ри је р а с п р о с т и р а њ а. Ме ђу т и м, њи ме с е в р е д и з а б а ви т и н а т р е н у т а к јер је по треб но да схва ти мо да кон цеп ту ал на про ме на ни је би ла са мо р езулт ат п р оменљиви х г е опол ит и ч к и х кон т ек с т а и ев р оп ске екс п а н зи је у р а з до бљу и м пе ри ја л и зм а. Уме с т о т о г а, неев р опск и у че сн и ц и св е ви ше с у п р е у зи ма л и в ођ с т в о у ис к а зи в а њу з а х т е в а з а јед на ко ш ћу и з а п р о св е т ит е љск и м о б е ћ а њи ма. 84 Д у г а ис т о ри ја про све ти тељ ства ви ше је би ла ре зул тат ње го вог не пре ста ног понов ног осми шља ва ња не го што је би ла про цес ди фу зи је. Сто га мо же мо да го во ри мо о гло бал ној за јед нич кој произв од њи п р осв е т и т е љ ског з н ањ а. О в ај п р оце с је поп рим а о м ног е об ли ке, али су ов де на ро чи то ва жна два ме ха ни зма. Ма да је рет о ри к а п р о све т и т е љ с т в а о с т а ла з а о де н у т а у ау т о ри т е т ев р опск и х си ла, она се сје ди ни ла са дру гим кул тур ним тра ди ци ја ма и све ви ше с е р а з д в а ја л а од св о г а ис к љу ч и в ог по в е зи в а њ а с а Ев р о пом. Пр в о, ме ша њ е и х и б ри д и з а ц и ја и н т е лек т у а л н и х р е с у р с а би л и с у к а р а к т е ри с т и ч н и з а св а к и по к у шај по в е зи в а њ а п р е т по с т а в љ е ног уни вер за ли зма про све ти тељских појмо ва са осо бе но сти ма њи хови х ло к а л н и х м а н и ф е с т а ц ија. О в ај о б р а з а ц био је и з р а же н и ји у азиј ским кон тек сти ма 19. века јер су до ма ћи ин те лек ту ал ни рес у р с и и м а л и в е ћу т е ж и н у, ау т о н о м и ј у и и з д р ж љи в о с т у А з ији н е г о у а т л а н т с ком с в е т у. З а у јед ињ а в а њ е т р а д и ц и ја т р е б а л о је з а х в а л и т и и с т ра т е ш кој пот р еби п р ес а ђи в а њ а ра д и к а л н и х ви зи ја на по зна т и т е р ен. Ве р зи ја п р освет ит е љс т в а Рамох ана Роја, к ако је ис т а к а о Кри с т о фе р Б еј л и, сад р ж а в а ла је у с е би х и н д у и с т и ч к и, м у с л и ма н ск и и з а па д н и по ја м в р л и не. 85 А ка да је Фу ку за ва о б јавио св ој Увод у зе мље све та (S e k a i k u ni z u k i s h i), уре дио га је по ме трич ком обра сцу ка ко би олак шао ње го во чи та ње на на чин бу д и с т и ч к и х к а т и х и зи с а. 86 У Ис точ ној Ази ји, је дан од нај че шћих са сто ја ка у овом проце су, до не к ле па ра док са л но, био је конфу ц и ја н и з а м. Пр о т е ру ју ћ и, 84 Ce mil Aydin, The Po li tics of An ti-we ster nism in Asia: Vi si ons of World Or der in Pan-Isla mic and Pan-Asian Tho ught ( ) (New York, 2007). 85 Bayly, R a m mo ha n Roy a nd t he Advent of Const it ut ional Liber alism i n I nd ia, Ma ri us B. Jan sen, The Ma king of Mo dern Ja pan (C a m b r id ge, M a s s., ),

30 то бо же, кон фуцијанско наслеђе на сметлиште историје, идеје повеза не са пр о све ти тељ ством би ле су, уме сто то га, сје ди ње не са по стоје ћом ко смо ло г и јом ко ја с е, з а у з в р ат, п р е о бл и ко в а л а у ус ло ви ма гло ба лне и нт е ра к ц и је. У Ја па н у је по ја м ri, ко ји у кон фу ц и ја н ској м и с л и озна ча в а на че ло ко је о б е з б е ђу је по р е да к и х а р мо н и ју људском д руш т ву, ко ри ш ћен да и з ра зи п ри н ц и п с ло б од не т рг овине и р а ц и о на л но с т т р ж и ш не р а з ме не. 87 У Ки ни је по јам на прет ка био кон стру и сан пози ва њем и на нео кон фу ци јан ске рас праве и на соц и ја л дарвин ис т и ч ке т ек с т о ве. 88 И Ли ју Ши пеј, опи јен сво јим одуше в љ е њ е м Р у с о ом, о б ја в ио је де ло Гл а в н е и д е је к и н е с ко г д р у ш т в е н о г у г о в о р а, т в р де ћ и д а је с у ш т и н у Р у с о о в ог п р о је к т а мо г у ће п р о на ћ и у м но г о с т а ри јем н а с ле ђу кон фу ц и ја н и зма. 89 Коли ко год да је то би ла иде о ло шка стра те ги ја ка ко би се одо ма ћи ли ре фор ми стич ки кон цеп ти, она је ути ца ла на са др жај ових кон цепа та и омо гу ћи ла је, на при мер, да про све ти тељ ски зах те ви бу ду из ра же ни је зи ком ко ји је имао ма ње по ве ре ња у ато ми зо ва ни инд и в и д уал из а м. С п о рн о је т о ш т о је п р о с в е т и т е љ с к а р е т о р и к а, по не кад, мо гла да по мог не у ле ги ти ми са њу ре ар ти ку ла ци је конфу ци јан ског ми шље ња у од го во ру на гло бал не про ме не. 90 Д руг о, п р о св е ће н и кон це п т и би л и с у ис т рг н у т и и з св оје в е з е с а Ев р о пом. О ко , по зи в а њ е на п р о св е т и т е љ с т в о би ло је већ гло ба ли зо ва но у то ли ком оби му да је За пад на Евро па преста ла да ва жи као је ди но ме сто са ау то ри те том. На при мер, на Јави је К арт ин и лег ит им ис ала св ој з а х т ев з а ема нц ипац ијом жена не с а мо по хол а н дском моде л у в е ћ и помоћу т е кс т ов а и нд и јске фе ми нист ки ње Пан ди те Ра ма бај. С дру ге стра не, ли бе рал не реф ор ме у Б ен г а л у т ри де с е т и х г о д и на 19. в е к а би ле с у под с т а к н у т е а налог ијама с а Ир ском и Грч ком и, на р о ч и т о, с а о с ло б о д и лач к и м пок р е т и ма у Л ат и н ској А ме ри ц и. 91 На к ра ју в е к а, нај снаж н ија р е 87 Te s s a Mo r r i s - Su z u k i, A Hi s t o r y o f Ja p a n e s e E c o n o m i c T h o u gh t (Lon don, 1989), До бар пре глед идеј них стру ја ња у Ки ни мо же се сте ћи у: Char lot te Furth, I n t el l e c t u a l C h a n g e: Fr o m t h e R efo r m Mo ve m e n t t o t h e M a y Fo u r t h Mo ve m e n t, , in Mer le Gold man and Leo Ou-Fan Lee, eds., A n In t e l l e c t u a l His t o r y o f Mo dern Chi na (Cambrid ge, 2002), Из раз ки не ско про све ти тељство углавном је ре зер ви сан за по крет Че твр ти мај из го ди не. Ви де ти: Ve ra Schwarcz, T h e Chi ne se En lig hte n me nt: In te l le c t u al s a n d th e L e ga c y of th e Ma y Fo u r th Mo ve me nt of 1919 (Ber ke ley, Ca lif., 1986). 89 Xi a o ling Wang, Liu Shi pei et son con cept de con trat so cial chi no is,é t ud e s c h i n o i s e s 27, no. 1 2 (1998): ; Hao Chang, C h i n e s e In t e l l e c t ua l s i n C r is i s: Se arch for Or der and Me a ning, (Ber ke ley, Ca lif., 1987). 90 Ви де т и: Vi r e n Mu r t hy, Mo d e r n it y a g a i n s t Mo d e r n it y: Wa ng Hu i s Cr it ic a l H i s t o r y of C h i n es e T h o u g ht, M o d e r n In t e l l e c t u a l Hi s t o r y 3 (2006): ; Ban Wa ng, D i sc o ve r i ng En l ig ht e n me nt i n C h i ne se H i st or y: T h e Ri se of Mo d e r n Chi ne se T h o u gh t, by Wang Hui, b o u n d a r y 2, 34, no. 2 (2007): Bayly, Rammo han Roy and the Advent of Con sti tu ti o nal Li be ra lism in In dia. 619

31 фе рент на тач ка био је Ја пан. На кон вој не по бе де над Ру си јом 1905, Ја пан се у мно гим де ло ви ма све та укљу чу ју ћи Еги пат, Си јам и Осма нско ца рс т в о појавио к а о п ривилег ов ан и конт рап у н к т који је обе ћа вао да ће обез бе д и т и п р освет итељ ст во и мо дер н и з а ц и ју бе з им пе ри ја ли зма и ра сне иде о ло ги је ко је је по ка зи вао За пад. 92 Ул о г а Јап ан а к а о к у лт у рн о г п ос р ед н и к а б и л а је н а р о ч и т о сна жна у Ис точ ној Ази ји. На сре ћу, Ја пан је пре у зео вођ ство у отвар а њу п р е м а п р о св е т и т е љ с т ву [k y o h w a], пи сао је уред ник л и с т а Hwang sŏng sin mun. 93 При ву чен успе ш н и м р а з в ојем Јап ан а али и угро жен ње го вим агре сив ним им пе ри ја ли змом, корејски пок ре т за ц и ви л и за ц и ју и п росвет ит ељс т во (munmyŏng ka eh wa) био је п р в е н с т в е но усме р е н к а д рж ави Ме ј ђи. До б а р п ри ме р п ру ж а ути цај ни пр о све ти тељ ски ми сли лац Ју Кил чун, ко ји је сво је студи је за по чео на Фу ку за ви ном Уни вер зитету Кејо. Разочаран модерни за ци јом Ја па на, за ко ју је осе ћао да је ин фе ри ор на ко пи ја и пу ка и м и т а ц и ја З а па да, Ју је п у т о в а о у Сје д и њ е не Д р ж а в е к а ко би виде о мо де р но с т св о ји м в ла с т и т и м оч и ма. По по в рат к у, о б ја вио је у т и цај но де ло За п а ж а ња са п у т о в а ња п о За п а д у (Sŏyu kyŏn mun), пре ко ко јег је про све ти тељ ство по ста ло одо ма ће ни термин у Кореји. Ме ђу тим, иа ко је Ју све учи нио ка ко би си сте мат ски од стра нио све ја пан ске т ра го ве о сво ме су сре т у са За па дом, ње го ва к њига и пак је би ла у ве л и ко об л и ко ва на по у зо ру на Ф у к у за ви н у Seiyō jijō. Заи с т а, Ф у к у з а в а је по мо г а о и з да в а њ е к њи г е ко ја је од ш т а м па на у Ја па ну у ње го вој штам па ри ји бу ду ћи да до у Ко ре ји ни је поста ја ла ни јед на штам пар ска ма ши на са хан гул ским пи смом. 94 Ја пан се, да кле, по ја вио као ва жан по сред ник у ин те лек ту алној об но ви К и не д и на с т и је Ћ и н г. Као послед ица неуспеш ног удара 1898, То кио је по стао маг нет за ре форм ски ори јен ти са не Ки не зе. Мно ги од њих су бо ра вак у Ја па ну до жи ве ли као кључ ну пре кретни цу. Књи ге ка кве ни ка да пре ни сам ви део бље ште ми пред очима. Иде је са ка кви ма се ни ка да пре ни сам су срео збу њу ју ми ум. То је као гле да ње у сун це на кон бо рав ка у мрач ној про сто ри ји, при знао је Љанг Ћи чао, нај у ти цај ни ји ки не ски ми сли лац на прело му сто ле ћа, ко ји је на ме ра вао да ја пан ски b u n me i k a i k a п р е не с е у К и н у у о бл и к у оп ш т е г п р осв ет ит е љс т в а : Ја с а м к а о д руг а осо ба. 95 У г од ин ам а које с у до л ази ле, в р ењ е подс т а кн ут о ов ом 92 Aydin, The Po li tics of An ti-we ster nism in Asia. 93 На ве де но у: Schmid, Ko r e a b e t w e e n E m p i r e s, Ibid., ; Lee Sang-Ik, On the Con cepts of New Ko rea En vi si o ned by En l ig htenment Re for me r s, Ko rea Jo ur nal 40, no. 2 (2000): 34 64; Shin Yong-ha, The Tho ught of the En lig hten ment Mo ve ment, Ko r e a Jo u r n a l 24, no. 12 (1984): Н ав е д е н о у : D o u g l a s R. R e y n old s, A G ol d e n D e c a d e Fo r go t t e n : Jap a n - C h i n a Re l a t i o n s, , Tr a n s a c t i o n s o f t h e A s i a t i c S o c i e t y o f Ja p a n 4, no. 2 (1987): , на вод са стра не 116. Ви де ти и: Reynolds, Chi na, : The 620

32 разменом омогућило је про из водњу нових зна ња. Ја пан ски на ставни ци су ра ди ли као са вет ни ци приликом рефор ме ки не ског обра зовног си сте ма. Љан г је осно вао п ре во ди лач к у кан це ла ри ју у Шан га ју и до око 1000 ја пан ских де ла би ло је об ја вље но на ки не ском је зи к у. Шт о је нај ва ж н и је, у К и н у су у ве зе н и ја па н ск и не о ло г и зм и: наука и ра д, на ц и ја и јед на кост, д ру ш т во и кап итал изам би л и су ме ђу с т о т и на ма пој мо в а ко ји су но во ско в а н и у Јапан у док с у с е, з ау зв р ат, р а звијал и к ласи чн и к инеск и к а р а к т е ри. 96 Ау т о рит е т о б л и к а зн а њ а ко ји с у по в ези в ан и с а Јап аном био је ог р ом а н чи ни ло се као да по дра жа ва ње Ја па на обе ћа ва пре чи цу до мо дерни за ци је у по ре ђе њу са уче њем са За па да. Исто вре ме но, кул ту роло ш ко по зајм љи ва ње из Ја па на би ло је лег и т и м и са но као у к ла па ње у ве р зи ју мо де р но с т и ко ја је већ по п ри м и ла а зиј ска обе леж ја и ти ме по ста ла д ру га чи ја лишен у оне врсте индивид уализма који се гра ни чио са его и змом за ко ји су мно ги по сма тра чи сма тра ли да преовла ђу је у Евро пи. Ја пан по се ду је од ре ђе не пред но сти над За па дом, ис та као је Џанг Џи донг го ди не. Ки на и Ја пан де ле слич не окол но с т и и оби ча је, ш т о [на м] ола кшава да по д ра жа ва мо Ја па н. 97 Ре з ул т ат ови х п р о це с а ме ша њ а и ш и р е њ а р а з л и ч и т и х в р с т а мо де ла би ла је т ра н сна ц и о на л на п роизводња зна ња ко ја се не мо же ог р а н и ч и т и на ев р оп ск у г е не а ло г и ју. Д ру ш т в е не г ру пе Ис т а н була, Ма ни ле и Шан га ја до слов це су на чи ни ле п ро све т и тељст во оне се нису на лазиле на самом крају који прихва та ино ва ци је осмишље не на не ком дру гом ме сту јед но сто ле ће ра ни је. Исто ри ча ри су на сто ја ли да чи та ју исто ри ју зна ња као пи смо ко је је на пи са но на јед ном ме сту а за тим је при хва ће но и при ла го ђе но на дру гом, ко је је ути ца ло на ми сао и де ло ва ње при ма ла ца, ако их ни је и од ређива ло. Ме ђу т и м, и обр н у та п у та ња је ба рем ис т о т о л ико значајна. Го в о р о п р осв е т и т е љ с т ву у С е у л у п р ед с т а в љ а о је од г о в о р н а осо бе ну си ту а ци ју у Ко ре ји то ком де ве де се тих го ди на 19. ве ка, а не за ка сне ли од го вор Вол те ру. Xi n z h e ng Re v o l u t i o n a n d Ja p a n (C a m b r id ge, M a s s., 19 93); Pa u l a H a r r el l, So wing the S e e d s o f C h a nge: C h in es e S t ud e n t s, Jap an es e Tea ch e r s, (St a n fo r d, C a l i f., ). По с е б н о о Љ а н г у и њ е г о в о м т р а н с н а ц и о н а л н о м п р о г р а м у в и д е т и: X i a o bing Tang, G lo b a l S p ac e a n d t h e Na t ion a li s t D is c ou rs e o f Mod e rn i t y: T h e His t or ic a l Thin king of Li ang Qic hao (Stan ford, Ca lif., 1996); Jos hua A. Fo gel, ed., The Ro le of Ja pan in Li ang Qic ha o s In tro duc tion of Mo dern We stern Ci vi li za tion to Chi na (Berke ley, Ca lif., 2004). 96 Lydia H. Liu, Tra n sli n g u al P ra c t i c e: Li te ra t u re, Na t i o n al C u l t u re, a n d Tra n - sla ted Mo der nity Chi na, (Stan ford, Ca lif., 1995). 97 Н а в е де но у : Re y n old s, A G ol d e n D e c a d e Fo r got t e n, 113. З а под с т иц ајн у сту ди ју слу ча ја ви де ти: Joan Jud ge, The Ide o logy of Good Wi ves and Wi se Moth e r s : Me i ji Ja p a n a n d Fe m i n i n e Mo d e r n it y i n L a t e - Q i ng C h i n a, i n Jo shu a A. Fogel, ed., S a g a c i o u s M o n k s a n d B l o o d t h i r s t y Wa r r i o r s: C h i n e s e Vi e w s o f J a p a n i n t h e Ming-Qing Pe riod (Nor walk, Conn., 2002),

33 Слика 3. У Османском царству позивање на начела просветитељства јавило се као важан елемент политичког дискурса тридесетих година 19. века. Од средине столећа па надаље, Младе Османлије, међу којима је био Намик Кемал ( ), легитимисале су својe мотиве наводећи радове Лока, Русоа и Монтескјеа, која су се почела преводити на турски. Стога је османски новинар Ебузија Рефик назвао Кемала Волтером... ове нације. Ипак, Кемал се служио многим идејним ресурсима у своме трагању за дру штвеном и политичком реформом. Као што је јасно показао његов одговор на оптужницу против исламске религије Ернеста Ренана, његова верзија просветитељства није била пука копија француских расправа из 18. столећа већ једно изворно становиште које је одговарало потреба ма османског друштва у позном 19. веку. 622 * * * Про све ти тељ ство је би ло оп сед ну то про бле мом по ре кла. Сасвим си гур но, то ни је са мо по се би би ло ори ги нал но, бу ду ћи да је тра гање за пореклом заоку пљало интелектуалце од раздобља хум а н и зм а. Ме ђу т и м, к р а јем 18. в е к а по т р а г а з а по р е к лом з ауз ел а је сре ди шње ме сто и би ла је у скла ду са оп штим сме ром ка истори зо ва њу на у ке и фи ло зо фи је. С об зи ром на то да би блиј ски и б о ж а н ск и ау т о ри т е т ви ше н и је обе з бе ђи в а о а п с о л у т н у си г у р но с т, на ње го во ме сто сту пи ли су ге не а ло ги ја и на сто ја ња да се све поја ве пра те уна зад до њи хо вих нај ра ни јих по че та ка. Иа ко је просвети тељ ство би ло де фи ни са но по сред ством при ви ле гу јуће рациона л но с т и, усме ре но с т и ка бу д ућ но с т и и на п ре т ка Ернс т К асире р

34 Слика 4. Краљ Сијама Чулалонгкорн (Рама V, р ) наставио је модернизацијске реформе које је започео његов отац, краљ Монгкут. Након истраживачких путовања у суседне земље попут холандске Јаве и у британске колоније Сингапур, Индију и Бурму, кренуо је на путовање по Европи и видео да тамо има много више да се уради него што има времена. Брижљиво је забележио разлике између Енглеске и Русије, Мађарске и Швајцарске ( слична Јави али је стотину пута лепша ), Италије, Аустрије и Португалије ( Нисам видео земљу гору од ове ). Његове политичке и дру штвене реформе премашивале су увођење западне технологије и шириле су се на бирократски и правни систем, док је његово спајање европских идеја о поштеној владавини са схватањем краљевске власти из теравада будизма требало да осигура његов положај апсолутистичког вла дара и просвећеног монарха у исто време. је био је дан од пр вих ко ји је ука зао на овај па ра докс оно је, истов р е ме но, би ло вез ано з а д ухове п р ош ло с т и и очарано п р ош лош ћу. Дух по ре кла је, пре ма Пје ру Сен-Ама ну сра мот на тај на по лит и ч ке фи ло зофи је п р освет ит е љс т в а, з л и д у х ко ји је п р о г о н и, у век п ри с у т на п р е т њ а од не по т п у но с т и. 98 Сто га је Кон ди јак тра гао за по ре клом људ ског зна ња, а Ру со је ис таживао поре кло не јед на ко сти. По тра га за по ре клом (и те мељи ма) за ко на, на ц и о на л не свес т и, рел иг ије, п редс тав љала је т рајн у бриг у нау чног ис т ра ж и ва ња, фи ло зоф ске спе к у ла ц и је и еруди тск и х 98 P i e r r e S a i n t-a m a n d, Hos t il e E nl igh t e n m e n t, i n Je a n - Jo s e p h G o u x a n d Phi lip R. Wo od, eds., Te r r o r a n d C o n s e n s u s: Vi c i s s i t u d e s o f F r e n c h T h o u gh t (Stanford, Ca lif., 1998), , на вод са стра не

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а

More information

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп

More information

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ

More information

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T

More information

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008

More information

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a

More information

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra

More information

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка 18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by

More information

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли

More information

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа

More information

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА * Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in

More information

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:

More information

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо

More information

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs

More information

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v

More information

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји

More information

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.

More information

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И * Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs

More information

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи

More information

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про

More information

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО

More information

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve

More information

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с

More information

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А * Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А

More information

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.

More information

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са

More information

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у

More information

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра

More information

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом

More information

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ

More information

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o

More information

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u

More information

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу

More information

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs

More information

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни

More information

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли

More information

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ

More information

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад

More information

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v

More information

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n

More information

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би

More information

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА

More information

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1 Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА

More information

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и

More information

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ

More information

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с

More information

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н

More information

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог

More information

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b

More information

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА

More information

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,

More information

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ

More information

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d

More information

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,

More information

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з

More information

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д

More information

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка) Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n

More information

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла

More information

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ * Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s

More information

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ * Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a

More information

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s

More information

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ

More information

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л

More information

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, Psihologija polnih razlika i sličnosti) From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute

More information

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР

More information

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА

More information

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ

More information

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d

More information

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art

More information

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА

More information

Деци је место у породици

Деци је место у породици Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори

More information

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ

More information

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу

More information

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски

More information

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e

More information

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c

More information

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук

More information

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су

More information

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ

More information

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ

More information

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.

More information

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У * Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми

More information

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај

More information

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА * УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА

More information

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра

More information

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a

More information

И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ

И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ М А РИ ЈА Л И П КОВ С К И И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ П ЕР Ф ОР М Е РА 1. Увод 258 На ш а к ул т у р а и с т о в р е м е н о т е ж и б е

More information

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО

More information

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП

More information

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри

More information

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

More information

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @

More information

О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1

О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 Слађана Цукут (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци) Научни рад УДК 81 276.4(497.6 Дервента) О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 САЖЕТАК У овом раду прика за ни су ме ха ни зми на стан ка не ких

More information

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА

More information

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та УДК: 272-36:929 Норберт од Ксантена, свети 272-789.43 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 71 80. Све ти Нор берт и ред пре мон стра та Мирослав

More information

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к

More information

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону УДК: 271.2-248.44-277 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 165 172. Побожна фризура Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија,

More information

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2 ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2 NOVI SAD 2015 UDC 81 25 И з в о р н и н а у ч н и р а д М а ри н а К а т и ћ Је л и с а в е т а Ша ф р а њ П РЕ ВО

More information