ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

Size: px
Start display at page:

Download "ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА"

Transcription

1

2 ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

3 Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу ге за сни ва се на ин фор маци ја ма при ку пље ним то ком пи ло ти ра ња ове услу ге, као и у ди рект ном ра ду са по ро ди ца ма, де цом и про фе си о налци ма у пе ри о ду го ди не у Бе о гра ду, Ни шу, Но вом Са ду и Кра гу јев цу. Тим Ре пу блич ког за во да за со ци јал ну за шти ту, ко ји ко ор ди ни ра про цес пи ло ти ра ња, за хва љу је се про фе си о нал ци ма из уста но ва за сме штај де це и мла дих Цен тар за за шти ту одој ча ди, де це и омла ди не из Бе о гра да, Ду шко Ра до вић из Ни ша, СОС Де чи је се ло из Срем ске Ка ме ни це и Цен тру за раз вој услу га со ци јал не за шти те Кне ги ња Љу би ца из Кра гу јев ца, без ко јих ова сту ди ја не би мо гла да се ре а ли зу је. Издавач: Републички завод за социјалну заштиту, Београд Сту ди ју при пре ми ле: Са ња Ми ло ра до вић С њ е ж а н а Ј о в и ћ Са рад ни це у из ра ди сту ди је: Љи ља на По по вић Мир ја на Ог ња но вић Дизајн: Растко Тохољ ISBN Сту ди ја под на зи вом Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу ге об ја вље на је у окви ру два про јек та ко ја до при но се уна пре ђе њу раз во ја услу га за нај у гро же ни ју де цу: про јек та Уна пре ђе ње пра ва де те та кроз ја ча ње си сте ма пра во су ђа и со ци јал не за шти те у Ср би ји ко ји спро во ди UNI CEF у са рад њи са Мини стар ством прав де и Ми ни стар ством за рад, за по шља ва ње, бо рач ка и со ци јал на пи та ња уз фи нан сиј ску по др шку Европ ске уни је, и про јек та За у ста вља ње ин сти ту ци о на ли за ци је де це уз ра ста до 3 го ди не и раз вој услу га за по ро дице у ри зи ку ко ји спро во ди UNI CEF у са рад њи са Ми ни стар ством за рад, за по шља ва ње, бо рач ка и со ци јал на пи та ња уз фи нан сиј ску по др шку Фон да ци је Но вак Ђо ко вић. Са др жај и ста во ви у овој пу бли ка ци ји не од ра жа ва ју ну жно ста во ве UNI CEF-а, Ми ни старс тва прав де, Ми ни стар ства за рад, за по шља ва ње, бо рач ка и со ци јал на пи та ња, Европ ске уни је и Фон да ци је Но вак Ђо ко вић. По ро дич ни са рад ни ци, про фе си о нал ци ко ји су уло жи ли ве ли ко зна ње, енер ги ју, по све ће ност, кре а тив ност и флекси бил ност ка ко би на те ре ну пру жи ли нај а де кват ни ју по др шку по ро ди ца ма и исто вре ме но кре и ра ли ову но ву и ве о ма зах тев ну услу гу: Ана Ра до ва но вић, Бра ни сла ва Лап че вић, Бо ја на Бр кић, Да ни ца Ко па ња, Еми ли ја То па ло вић, Жа кли на Илић, Је ле на Пе тро вић, Ко ста Га јић, Ли ди ја Бу квић, Ма ри ја Со вр лић, Ми ле на Ко ва че вић, Љу би ца Трај ко вић, Ми ле на Бог да но вић, Ме ла ни ја Ђу ро вић, Ми ха и ло Ко стић, Ни ки ца Ћук, На та ша Зе че вић, Не ма ња Ни ко лић, Ра до мир Гра о рац, Сел ма Ћа то вић, Сто ја на Гли го рић и Са ви на Бар јак та ре вић CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд /.7(497.11) / Пилотирање услуге Породични сарадник и евалуација резултата пружања услуге [Електронски извор] : студија / [студију припремиле Сања Милорадовић, Сњежана Јовић ; сараднице у изради студије Љиљана Поповић, Мирјана Огњановић]. Београд : Републички завод за социјалну заштиту, електронски оптички диск (CD-ROM) : текст ; 12 cm / Системски захтеви: Нису наведени. Насл. са насловног екрана. Тираж 500. Садржи библиографију. / ISBN / 1. Милорадовић, Сања, [аутор] 2. Јовић, Сњежана, [аутор] / a) Деца Социјална заштита Србија b) Социјална заштита Породични сарадник / COBISS.SR-ID

4 С а д р ж а ј УВОД 7 I УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК СВРХА, ЦИЉЕВИ, КОРИСНИЦИ И КАДАР УСЛУГЕ ПРИНЦИПИ РАДА УСЛУГЕ ПОРОДИЧНИ САРАДНИК СТРУЧНИ ПОСТУПАК УСЛУГЕ Процена Планирање Реализација плана акција/интервенција Процена исхода / континуирана евалуација Мониторинг ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ЗА УСЛУГУ ПОРОДИЧНИ САРАДНИК ПРЕЂЕНИ ПУТ 20 II КОНТИНУИРАНИ МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА УСЛУГЕ ПРИМЕЊЕНЕ МЕТОДЕ И ПОСТУПЦИ НАЛАЗИ И ИСХОДИ КОНТИНУИРАНОГ ПРОЦЕСА МОНИТОРИНГА И ЕВАЛУАЦИЈЕ Стручни поступак и пратећа документација Унапређење професионалних капацитета породичних сарадника Супервизијска подршка Упућивање на услугу и сарадња са ЦСР Оптерећење по породичном сараднику, дужина трајања услуге, број посета Организација услуге 28 III СУМАРНЕ ЕВАЛУАЦИЈЕ УСЛУГЕ ПОРОДИЧНИ САРАДНИК (2014, 2015) ЦИЉ, ПРИМЕЊЕНЕ МЕТОДЕ И ПОСТУПЦИ НАЛАЗИ СУМАРНЕ ЕВАЛУАЦИЈЕ Основна обележја породица Идентификоване тешкоће у породицама 35

5 2.3. Мотивација корисника за прихватање услуге Ефекти услуге Напредак породице Ефекти у раду са децом Ефекти у раду са одраслима Напредак у односима у породици и са заједницом Ефекти у раду на животним околностима породице Почетна мотивација породице, дужина присуства тешкоћа у породици и остварени напредак Карактеристике породица са којима је рад прекинут и разлози прекида Породице из којих су издвојена деца УСЛУГА И ЊЕНИ ЕФЕКТИ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ КОРИСНИКА И АКТЕРА Услуга и ефекти услуге из угла породице Услуга и ефекти услуге из угла актера Одрживост промена у породици и одрживост услуге из углапородице и актера 69 IV ЗАКЉУЧЦИ 71 V ПРИЛОЗИ 75 Прилог 1. Постер шема стручног поступка 77 Прилог 2. Предлог минималних стандарда услуге 78 Прилог 3. Списак обука реализованих за пружаоце услуге Породични сарадник 86 Прилог 4. Резиме цена услуге 87 Прилог 5. Табела за месечно праћење броја породица и статуса породице 89 Прилог 6. Упитник о основним карактеристикама породице, квантификацијаефеката плус додатак за породице са којима је прекинут рад 90 Прилог 7. Упитник за водитеља случаја породица које су користиле услугу Породични сарадник, а код којих је дошло до измештања детета 96 Прилог 8. Процена ефеката услуге ПС из перспективе корисника и актера 99 Прилог 9. Питања/области дискусије за фокус групе 104 Литература 107

6 Листа скраћеница МРЗБСП НВО ПС ПУ РЗСЗ СЗ ЦСР ВС ЦЗДО Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања невладина организација породични сарадник пружалац услуге Републички завод за социјалну заштиту социјална заштита центар за социјални рад водитељ случаја Центар за заштиту одојчади, деце и омладине 5 УВОД

7 С обзиром на то да је породица основна друштвена групаи природна средина за развој, добробит и заштиту деце, првенствено треба уложити напоре да се детету омогућида остане или се врати на старање својим родитељимаили, у одговарајућим случајевима, другим члановима ближепородице. Држава треба да се постара да породице у својојулози пружања старања имају приступ одговарајућимоблицима подршке. Смернице за алтернативно старање о деци, Резолуција Скупштине УН 63/241;

8 Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу ге УВОД Ус п о с т а в љ а њ е у с л у г е П о р о д и ч н и с а р а д н и к п о к р е н у т о ј е с н а м е р о м д а с е з а ш т и т и ј е д но од основ них пра ва де те та, а то је пра во да жи ви у сво јој по ро ди ци. Сва ко де те има пра во да у сво јој по ро ди ци има усло ве за раст и раз вој, да жи ви у си гур ном, без бед ном и под сти цај ном окру же њу и да у сво јој по ро ди ци оства ру је соп стве ну до бро бит. 7 У д о с а д а ш њ е м п р о ц е с у р е ф о р м е с и с т е м а с о ц и ј а л н е з а ш т и т е и т р а н с ф о р м а ц и ј е у с т а н о в а з а сме штај, сма ње ње бро ја де це у ре зи ден ци јал ној за шти ти пред ста вља зна ча јан успех. Ме ђутим, не сма њу је се уку пан број де це ко ја ула зе у си стем со ци јал не за шти те. На и ме, број де це и м л а д и х ко ј и ж и в е у р е з и д е н ц и ј а л н и м у с т а н о в а м а у п е р и о д у г о д и н е з н а ч а ј н о с е сма њио: го ди не на ин сти ту ци о нал ном сме шта ју би ло је 3554 де це, а го ди не 767 деце (РЗСЗ, 2016), али је уку пан број де це на сме шта ју (ин сти ту ци о нал ни сме штај и по ро дич ни сме штај) по рас тао за 10%. Ово го во ри да тренд из два ја ња де це из по ро ди ца, као ме ре њи хо ве за шти те, кон ти ну и ра но ра сте. Са јед не стра не, то зна чи да је по ро ди ца, ге не рал но, у кри зи и да јој је по треб на ве ћа дру штве на по др шка, а са дру ге стра не, то је по ка за тељ угро же но сти д е т е т о в о г п р а в а д а ж и в и у с в о ј о ј п о р о д и ц и, о д н о с н о у г р о же н о с т и њ е г о в е д о б р о б и т и. С а Унапређење механизама подршке с т а н о в и ш т а п о р о д и ц е к а о ј е д и н и ц е п о с м а породицама које су у ризику од тра ња, као и са ста но ви шта де те та и за штит е с в и х п р а в а д е т е т а, н е о п х о д н о ј е р а з в и ј а т и измештања деце захтева развијање лепезе услуга које би биле намењене у с л у г е з а п о д р ш к у б и о л о ш ко ј п о р о д и ц и, а породицама, а у којима би јединица посматрања и предмет стручне по себ но услу ге ин тен зив не по др шке. подршке и стручног рада били Ак ту ел на си ту а ци ја за шти те пра ва де це у Срби ји, ка да се ра ди о по ро ди ца ма у ко ји ма су породица, сви њени чланови и њихови односи, као и околности си гур ност и без бед ност де це и усло ви за раст њиховог живљења. и раз вој угро же ни, ука зу је да у на шем си стему по сто ји ви ше ме ра ко ји ма се на сто ји да се де те за шти ти од не по вољ них усло ва у ње говој по ро ди ци, а да је мно го ма ње услу га и ме ра ко ји ма би дру штво на сто ја ло да очу ва и оснажи по ро ди це ка ко би де ца у њи ма има ла без бед ност, ста бил ност и усло ве за раст и раз вој, од но сно оства ри ва ла свој нај бо љи ин те рес. Пре тра га услу га и про гра ма у дру гим зе мља ма ука зу је да број не зе мље има ју раз ви је не услу ге и про гра ме ин тен зив не по др шке за по ро ди це у кри зи. Ин тен зив не услу ге очу ва ња по ро ди УВОД

9 це (In ten si ve Fa mily Pre ser va tion Ser vi ces IFPS), ка ко се нај че шће на зи ва ју, при ме њу ју се у м н о г и м е в р о п с к и м з е м љ а м а ( Хо л а н д и ј а, В е л и к а Б р и т а н и ј а, Н е м ач к а, Ф и н с к а), а н а р а з л и ч и т е н а ч и н е и п о д р а з л и ч и т и м н а з и в и м а с е р е а л и з у ј у и ш и р о м С ј е д и њ е н и х А м е р ич к и х Д р ж а в а, у Аустра ли ји итд. Иако се кон цеп ти де ли мич но раз ли ку ју, увек се ра ди о хо ли стич ком при сту пу, ра ду са це локуп ном по ро ди цом, ра ду у до му по ро ди це и ње ној за јед ни ци, ин тен зив ном при су ству по маг а ч а у п о р о д и ц и у о г р а н и ч е н о м в р е м е н у. О в е у с л у г е т р е б а д а п р у же с в е о б у х в а т н у п о д р ш к у п о р о д и ц и у р и з и к у, о д н о с н о д а ј о ј п о м о г н у у р а з л и ч и т и м д о м е н и м а ж и в о т а т а ко ш т о ћ е с е п р е п о з н а т и и у в а ж и т и с н а г е и п о т е н ц и ј а л и ко ј е п о р о д и ц а и м а, к а ко б и с е у с п о с т а в и л и д о в о љ но до бри усло ви за здрав раз вој де те та. К а д а ј е р е ч о С р б и ј и, у с а р а д њ и М и н и с т а р с т в а з а р а д, з а п о ш љ а в а њ е, б о р ач к а и с о ц и ј а л н а пи та ња и UNI CEF-а по кре нут је, то ком го ди не, пи лот про је кат ко ји је тре ба ло да кон цип и р а и п и л о т и р а у с л у г у П о р о д ич н и с а р а д н и к к а о у с л у г у и н т е н з и в н е п о д р ш ке п о р о д и ц и. З а ко н ц и п и р а њ е и п и л о т и р а њ е у с л у г е з а д у же н о ј е п е т у с т а н о в а и з с и с т е м а с о ц и ј а л н е з а ш т и т е : Ре пу блич ки за вод за со ци јал ну за шти ту (као ко ор ди на тор про це са кон ци пи ра ња и пи ло ти рања услу ге) те уста но ве за сме штај де це и мла дих Ду шко Ра до вић из Ни ша, Цен тар за за шти ту одој ча ди, де це и омла ди не из Бе о гра да(у да љем тек сту ЦЗО ДО), СОС Де чи је се ло из Срем ске К а м е н и ц е и Ц е н т а р з а л о к а л н е у с л у г е К н е г и њ а Љу б и ц а и з К р а г у ј е в ц а (к а о п р у ж а о ц и у с л у г е). Све ове уста но ве су би ле у стал ној са рад њи са цен три ма за со ци јал ни рад на ве де них гра дов а. Ф о н д а ц и ј а Н о в а к Ђ о ко в и ћ о б е з б е д и л а ј е с р е д с т в а з а ко н ц и п и р а њ е и п и л о т и р а њ е у с л у г е и о м о г у ћ и л а а н г а жо в а њ е 8 п о р о д ич н и х с а р а д н и к а с а п у н и м рад ним вре ме ном, по два у Услуга Породични сарадник има за циљ сва кој уста но ви. Две уста но ве унапређење капацитета породице да омогући ( Ц З О ДО и К н е г и њ а Љу б и ц а ) безбедност, заштиту од занемаривања и ан га жо ва ле су још по 2 по род ич н а с а р а д н и к а и з р е с у р с а детета у његовом породичном окружењу. Намењена злостављања и услове за раст, развој и добробит за по сле них у уста но ви, са делом рад ног вре ме на (ЦЗОДО потребе, а у којима постоји ризик од измештања је породицама са децом које имају бројне и сложене са 50% рад ног вре ме на, а деце или претња да ће се ризик појавити, као и породицама код којих се планира повратак детета у Кне ги ња Љу би ца са 20%). породицу након мере издвајања из породице. То ко м г о д и н е, з а х в а љу ју ћи сред стви ма про јек та ИПА , п о к р е н у т о ј е п и л о т и р а ње спе ци ја ли зо ва не услу ге По ро дич ни са рад ник на ме ње не по ро ди ца ма са де цом са сметња ма у раз во ју, са истом гру пом парт не ра и са још 8 но вих по ро дич них са рад ни ка (по 2 код с в а ко г п р у ж а о ц а). П о р о д ич н и с а р а д н и к с е п и л о т и р а у у с т а н о в а м а с о ц и ј а л н е з а ш т и т е з а д е ц у и м л а д е ко ј и с е н а ла зе у про це су тран сфор ма ци је, или су већ тран сфор ми са не, а у ко ји ма се за хва љу ју ћи успешним ре форм ским про це си ма кон ти ну и ра но сма њу је број де це на сме шта ју. Ус л у г а п о р о д ич н и с а р а д н и к и б у д у ћ е с р о д н е у с л у г е п р е д с т а в љ а ј у и м о г у ћ н о с т о ч у в а њ а м р е же уста но ва за де цу та ко што би оне пре ра сле у уста но ве за по др шку по ро ди ци. Оне су, та ко ђе, и пут ко јим се мо же до ћи до ре ше ња у ве зи да љег рад ног ан га жо ва ња по сто је ћег ка дра у овим у с т а н о в а м а. З а п о с л е н и б и к р о з п р о ц е с т р а н с ф о р м а ц и ј е н а с т а в и л и д а р а д е с а н а ј у г р о же н и ј о м 8 УВОД

10 де цом, ка ко са оном ко ја жи ве у сво јим по ро ди ца ма, та ко и са оном ко ја су још увек на ре зиден ци јал ном сме шта ју. У про це су пи ло ти ра ња услу ге, кључ ни за да ци РЗСЗ су би ли: Ó Из ра да и пи ло ти ра ње кон цеп та услу ге По ро дич ни са рад ник Ó Ко н т и н у и р а н о п о д и з а њ е к а п а ц и т е т а п р у ж а л а ц а у с л у г е и ц е н т а р а з а с о ц и ј а л н и р а д Ó Мо ни то ринг пи ло ти ра ња услу ге и фи но по де ша ва ње услу ге Ó Ус по ста вља ње ме то до ло ги је за ева лу а ци ју ефе ка та пру жа ња услу ге Ре зул та ти це ло куп ног про це са пи ло ти ра ња услу ге су : Ó Из ра ђен пред лог стан дар да услу ге По ро дич ни са рад ник Ó Из ра ђен пред лог це ло куп не до ку мен та ци је за пра ће ње струч ног по ступ ка у услу зи Ó Те с т и р а н а и з а а к р е д и т а ц и ј у пр и пр е м љ е н а п е т о д н е в н а о сн о в н а о бу к а з а пр у ж а њ е ус л у ге Ó Осми шљен ин стру мент за кван ти та тив ну про це ну ефе ка та у ра ду са по ро ди цом Ó Осми шље на ме то до ло ги ја за ква ли та тив ну ева лу а ци ју за до вољ ство ко ри сни ка и акте ра услу гом Ó Об ра чу на та це на услу ге Ó Ус по ста вље на услу га код 4 пру жа о ца са об у че ним по ро дич ним са рад ни ци ма, ру ко води о ци ма и ус по ста вље ним ме ха ни змом ин тер не су пер ви зи је Ó При пре мљен идеј ни кон цепт Цен тра за по др шку де те ту и по ро ди ци, као је дан од мо гућих ви до ва тран сфор ма ци је уста но ва за сме штај де це Ó И з р а ђ е н а с т у д и ј а о п и л о т и р а њу у с л у г е п о р о д ич н и с а р а д н и к у ко ј о ј с у с а же т а и с к у с т в а и ин те гри са ни на ла зи и пре по ру ке две су ми ра ју ће ева лу а ци је 9 УВОД

11

12 Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу ге УС Л У ГА ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК 1. СВР ХА, ЦИ ЉЕ ВИ, КО РИ СНИ ЦИ И КА ДАР УСЛУ ГЕ Свр ха у с л у г е П о р о д ич н и с а р а д н и к ј е с т е у н а п р е ђ е њ е к а п а ц и т е т а п о р о д и ц е д а о м о г у ћ и б е з бед ност де те та и усло ве за ње гов ква ли те тан раз вој у по ро дич ном окру же њу. Ц и љ е в и у с л у г е : 11 Ó пре вен ци ја из ме шта ња де це из при род них по ро ди ца, Ó п о д р ш к а п о в р а т к у д е т е т а у п о р о д и ц у / о с н а ж и в а њ е п о р о д и ц а з а п о в р а т а к д е т е т а и з и н сти ту ци ја или хра ни тељ ских по ро ди ца Ó пре вен ци ја за не ма ри ва ња и зло ста вља ња де це у по ро ди ца ма Ó уна пре ђе ње ка па ци те та ро ди те ља кроз сти ца ње но вих зна ња и ве шти на у обла сти роди тељ ства, жи вот них ве шти на, парт нер ских и дру гих од но са. Ко р и с н и ц и у с л у г е с у п о р о д и ц е у ко ј и м а п о с т о ј и р и з и к о д з а н е м а р и в а њ а д е т е т а / н а с и љ а / из ме шта ња де те та или је при сут на ре ал на опа сност од уве ћа ња сте пе на ри зи ка по без бед ност де те та. То су и ко ри снич ке гру пе код ко јих је ЦСР пред у зео не ку од ме ра: по ро ди це у про це су при пре ме за пре у зи ма ње де те та из ин сти ту ци је или хра ни тељ ске по ро ди це (или по пре у зим а њу д е т е т а); п о р о д и ц е п о с л е с п р о в о ђ е њ а м е р а н е о д л о ж н е и н т е р в е н ц и ј е, к а д а ј е о с и г у р а н а б е з б е д н о с т н е н а с и л н о г р о д и т е љ а и д е ц е ; п о р о д и ц е у ко ј и м а ј е р о д и т е љ и м а и з р е ч е н а м е р а ко р е к т и в н о г н а д з о р а ; п о р о д и ц е у ко ј и м а ј е д е т е т у и з р е ч е н а в а с п и т н а м е р а п о ј а ч а н о г н а д з о р а. У к р е и р а њу у с л у г е П о р о д ич н и с а р а д н и к о п р е д е л и л и с м о с е з а т е р м и н п о р о д и ц а с а с л о ж е - ним и број ним по тре ба ма, јер он на нај бо љи на чин осли ка ва и ка рак те ри сти ке по ро ди це и с л о же н о с т п р о ц е с а р а д а с а т а к в и м п о р о д и ц а м а. У з т о, о в а ј т е р м и н н е о б е л е ж а в а п о р о д и ц е, о м о г у ћ а в а и н д и в и д у а л и з о в а н и п р и с т у п, у п у ћ у ј е н а п о с т о ј а њ е у н у т р а ш њ и х с н а г а и о с т а в љ а в е р у у м о г у ћ н о с т п о з и т и в н е п р о м е н е. Та ко ђ е, т а ј т е р м и н с е и у с в е т с ко ј л и т е р а т у р и и у п р а к с и д р у г и х з е м а љ а с в е в и ш е ко р и с т и з а и м е н о в а њ е г р у п е п о р о д и ц а ко ј и м а с у н а м е њ е н е у с л у г е ин тен зив не по др шке. Иза брав ши овај тер мин, исто вре ме но смо же ле ли да из бег не мо ко риш ћ е њ е н е к и х т е р м и н а ко ј и с у а к т у е л н и у д о с а д а ш њ о ј п р а к с и и у р е л е в а н т н и м п р о п и с и м а ко д н а с, н п р. п о р о д и ц а у к р и з и, п о р о д и ц а у р и з и к у, п а и с т и г м а т и з у ј у ћ и т е р м и н и м ул т и п р о б л е м с к а п о р о д и ц а и д и с ф у н к ц и о н а л н а п о р о д и ц а. УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

13 По ро ди це са број ним и сло же ним по тре ба ма мо гу има ти и акут не и хро нич не про бле ме, као и м е ђу с о б н о п о в е з а н е п р о б л е м е. О в е п о р о д и ц е н е п р е д с т а в љ а ј у х о м о г е н у г р у п у н и т и њ и х о в о тре нут но ста ње тре ба ока рак те ри са ти као ко нач но. Ме ђу ова квим по ро ди ца ма по сто је зна чајне раз ли ке ко је ука зу ју на сло же ност и мул ти ди мен зи о нал ни ка рак тер њихо вих про бле ма, као и на по тре бу за Породице са сложеним и бројним потребама су породице са децом које су и н д и в и д у а л и з о в а н и м, п р и л а г о ђ е н и м често суочене са изразитим сиромаштвом, и ф л е к с и б и л н и м п р и с т у п о м п р и л и ко м незапосленошћу, веома лошим стамбеним пру жа ња по мо ћи (Brom fi eld, 2012: 7). условима, у којима постоје изазови у вези са П р и с т у п у с л у з и има ју по ро ди це ко је проблемима менталног здравља и родитеља се на ла зе на еви ден ци ји цен тра за соци јал ни рад, у слу жби за де цу и мла са инвалидитетом, у којима је присутно и деце, у којима је дете или родитељ особа де. То зна чи да ова услу га ни је ши ро ко насиље, породице у којима родитељи до ступ на свим по ро ди ца ма у за јед ници, не го са мо оним ко је се на ла зе на занемарују потребе детета или не умеју да одговоре на њих Већина породица којима је потребна услуга интензивне подршке еви ден ци ји ЦСР и код ко јих по сто ји трпи зато што истовремено постоји више п р о ц е н а в о д и т е љ а с л у ч а ј а о с т е п е н у незадовољених потреба, односно тешкоћа ри зи ка по без бед ност и раз вој де те та које их ометају, односно које родитељима ко ји би ука зи вао на по тре бу за овом отежавају или онемогућавају да на услу гом. Услу га се пру жа на до бровољ ној осно ви, ис кљу чи во уз са гла - улогу и омогуће сигуран и безбедан развој одговоран начин реализују своју родитељску с н о с т п о р о д и ц е. деце у породици. И м а ј у ћ и у в и д у ко м п л е к с н о с т ц и љ н е гру пе, Тим за кре и ра ње услу ге је деф и н и с а о п р е д у с л о в е, н ул т е к р и т е р и ј у м е з а у к љу ч и в а њ е п о р о д и ц е у у с л у г у, ка ко би се про цес пру жа ња услу ге од ви јао у ми ни мал но при хва тљи вим окол но сти ма: Ó бар је дан од ра сли члан по ро ди це је мо ти ви сан и при хва та услу гу (до бро вољ ност), Ó бар је дан од ра сли члан по ро ди це има ка па ци тет за ко ри шће ње услу ге, Ó у услу гу се не упу ћу је по ро ди ца у ко јој је при сут но акут но на си ље ко је угро жа ва без бедност де те та. Основ ни ка дар услу ге је су ру ко во ди лац услу ге и по ро дич ни са рад ни ци ; то су про фе си о налци из обла сти со ци јал не за шти те ко ји чи не струч ни тим услу ге. То ком пи ло ти ра ња, а на осно ву пра ће ња раз во ја услу ге и по тре ба пру жа ла ца услу ге, струч ни тим је про ши рен об у че ним инт е р н и м с у п е р в и з о р о м. Р е п у б л ич к и з а в о д з а с о ц и ј а л н у з а ш т и т у о б е з б е ђ и в а о ј е ко н т и н у и р а н у мен тор ску по др шку и екс тер ну су пер ви зи ју пруж а о ц у у с л у г е т о ко м п и л о т и р а њ а у с л у г е. Један породични сарадник ради П ор оди чни с ара дник је пр оф ес и он алац из обла с т и с о ц и ј а л н е з а ш т и т е к о ј и р а д и у з п о д р ш к у оптимално са 9-12 породица, услуга траје 8 до 12 месеци стру чног т има св оје уст ан ове и у к оо рд ин ац ији (зависно од потреба породице), с а ц е н т р о м з а с о ц и ј а л н и р а д. Њ е г о в а п о д р ш к а реализује се у просеку по један п ор од ици је в ис око стру чна: он сам или з аје дно сусрет недељно у породици са п ор од ицом р еш ава т ешк оће у к ој има се н алази п ор од ица и учи и на др уге н ач ине осн аж ује породица повезана. или са актерима са којима је п о р о д и ц у д а с а м а р е ш а в а с в о ј е ж и в о т н е т е ш к о ћ е. 12 УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

14 Њ егов з ад атак је да и нфо рм ише, с ав ет ује, ед ук ује, усм ер ава, м от ив ише и в оди чл ан ове п ород ице ка п ост из ању п оз ити вне пр ом ене у фун кц и он ис ању. Он пр ужа пра кти чну п од ршку п оро д и ц и, з а с т у п а и н т е р е с е п о р о д и ц е п р е д р а з л ич и т и м с и с т е м и м а у з а ј е д н и ц и и п о в е з у ј е ј е с а у с л у г а м а и д р у г и м п о д р ш к а м а у з а ј е д н и ц и к о ј е м о г у у н а п р е д и т и к в а л и т е т ж и в о т а ч л а н о в а п о р о д и ц е. О н ј е т е р е н с к и р а д н и к у и н т е н з и в н о м ко н т а к т у с а п о р о д и ц о м и а к т е р и м а к о ј и с у з н ач а ј н и с а п о р о д и ц у. На ра сп ол аг ању има и је дн окра тна но вч ана сре дства, к ој има м оже да п омо гне п ор од ици. П р о ф е с и о н а л а ц ко ј и р а д и к а о п о р о д ич н и с а р а д н и к и м а о с н о в н у о б у к у з а п р у ж а њ е у с л у г е По ро дич ни са рад ник, као и низ до дат них зна ња и ве шти на ко је кон ти ну и ра но сти че. По ро дич ни са рад ник де лу је уз стал ну ко ор ди на ци ју ко ју оба вља ру ко во ди лац услу ге и уз орга ни зо ва ну кон ти ну и ра ну су пер ви зи ју, ин тер ну или екс тер ну. Р у к о в о д и л а ц у с л у г е, ко ји је и сам про фе си о на лац из обла сти со ци јал не за шти те, обез бе ђу је у н у т р а ш њу ко о р д и н а ц и ј у и о р г а н и з а ц и ј у, п л а н и р а у с л у г у и у п р а в љ а њ о м, у з п о ш т о в а њ е с т а н дар да струч ног ра да, и пред ста вља услу гу у јав но сти и пред кључ ним парт не ри ма. Не за о би ла зни парт нер по ро дич ног са рад ни ка је во ди тељ слу ча ја, са ко јим по ро дич ни сарад ник ра ди у стал ној ко ор ди на ци ји и са рад њи. Ва жни парт не ри ПС су и сви оста ли ак те ри по ве за ни са по ро ди цом, ка ко из ши ре со ци јал не мре же са ме по ро ди це, та ко и из раз ли чи тих си сте ма и ин сти ту ци ја, од но сно не вла ди них орга ни за ци ја са ко ји ма је по ро ди ца или не ки њен члан у кон так ту ПРИН ЦИ ПИ РА ДА УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК П р и н ц и п и у с л у г е П о р о д ич н и с а р а д н и к т р е б а д а о м о г у ћ е д а с а р а д њ а с а п о р о д и ц а м а б у д е успе шна и одр жи ва: Професионалци раде СА породицом, а не УМЕСТО породице Основна вредност услуге је грађење и неговање односа професионалца и породице Спремност породичних сарадника и родитеља да једни друге слушају и да уче једни од других Породични сарадници цене оно што породице знају и оно што већ раде Породични сарадници поштују приватност и поверљивост у односу са породицом Постоје разумевање и искрено дељење информација и питања око заштите деце и њихове безбедности Постоји подела одговорности: породица и сви њени чланови су укључени у доношење одлука Подршка се пружа целој породици Професионалци раде и у породици и у окружењу породице Флексибилност, доступност, креативност: услуга се прилагођава породици З а у с п е ш н у и о д рж и в у с а р а д њу с а п о р о д и ц а м а н е о п х о д н а ј е е ф и к а с н а п о д р ш к а и с у п е р в и з и ј а, к оја охр абр ује ев ал у ац ију и пр оцес с ам ор ефле кс ије код пр оф ес и она лца. УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

15 3. СТРУЧ НИ ПО СТУ ПАК УСЛУ ГЕ Струч ни по сту пак сле ди ло ги ку ра да на про ме ни и де фи ни сан је фа за ма пру жа ња услу ге (Постер ше ма струч ног по ступ ка услу ге, При лог 1): 3.1. Про це на С о б з и р о м н а к а р а к т е р и с т и к е п о р о д и ц а (п о р о д и ц е с а б р о ј н и м и с л о ж е н и м п о т р е б а м а), о в а фа за струч ног по ступ ка је обе ле же на ши ри ном обла сти про це не. Сва ка од че ти ри области про це не је раз ло же на на бит не сег мен те ко ји де фи ни шу, од но сно пред ста вља ју са др жај обла сти: а. Жив о тн е о к о лн ос т и п ор од иц е : м а т е р и ј а л н и и с т а м б е н и у с л о в и (с т а н о в а њ е, п р и х о д и, з а п о с л е њ е). б. О с н о вн е п от р еб е д ет ет а, с п ец иф и чн е к ар а кт ер ис т ик е п он аш ањ а д ет ет а и с п ос о б ност родитеља да одговори на потребе детета : здра вље, ис хра на, хи ги је на и оде вањ е, о б р а з о в а њ е /с т и м у л а ц и ј а, е м о ц и ј е и п о н а ш а њ е, с п е ц и ф ич н о п о н а ш а њ е, с п р е м н о с т де те та да пре у зме од го вор ност за се бе у скла ду са уз ра стом. в. Кар а кт ер ис т ик е, п от р еб е и с п ец иф и чн а п он аш ањ а р од ит ељ а / с т ар ат ељ а / б и тн е особе у породици (здра вље, обра зо ва ње, упо тре ба дро ге /ал ко хо ла, ис ку ство зло ста вљања, им пул сив но/агре сив но по на ша ње, од нос пре ма се би, ве шти не сна ла же ња у друш т в у, к а р а к т е р и с т и ке е м о т и в н о г д о ж и в љ а в а њ а и р е а г о в а њ а, с т а в о в и и в р е д н о с т и о д зна ча ја за си ту а ци ју ). г. Р ел ац иј е р од ит ељ а и п ор од иц е в аж н е з а к в ал ит ет а н р а зв о ј д ет ет а (о д н о с и р о д и т е ља /ста ра те ља са де цом, од но си ме ђу од ра сли ма, од но си ме ђу де цом, од но си са по роди цом и ши ром за јед ни цом). П р о ц е н а ко ј а у с м е р а в а п о ч е т н и р а д п о р о д ич н о г с а р а д н и к а и п о р о д и ц е ј е ини ци јал на проце на и ре а ли зу је се по сле два-три су сре та са по ро ди цом, а ис ход јој је ини ци јал ни план, кој и п о р е д о с т а л и х и н ф о р м а ц и ј а с а д р ж и и ц и љ е в е п р о м е н е ко ј и с е д о г о в а р а ј у с а п о р о д и ц о м. Функ ци ја ини ци јал не про це не је да струк ту ри ра по чет ни рад по ро дич ног са рад ни ка, да по роди цу уве де у про цес про ми шља ња о по треб ној про ме ни, да се из гра ди рад ни са вез са по род и ц о м к р о з и н т е н з и в а н р а д н а п р е т х о д н о н а в е д е н и м б а з ич н и м п р о ц е с и м а : и з г р а д њ а о д н о с а с а п о р о д и ц о м, п р и д р у ж и в а њ е, г р а ђ е њ е п а р т н е р с т в а и п о д с т и ц а њ е н а д е и в е р е у м о г у ћ н о с т п о з и т и в н е п р о м е н е (о с н а ж и в а њ е п о р о д и ц е). Нај ду же по сле ме сец и по да на ра да са по ро ди цом окон ча ва се п р о д у б љ е н а п р о ц е н а. Ова фа за струч ног по ступ ка уво ди по ро ди цу и са рад ни ка у струк ту ри ра ни рад на ци ље ви ма пром е н е ко ј и с у, к а о и с х о д п р е т х о д н о г п р о ц е с а р а д а, с а п о р о д и ц о м д о г о в о р е н и к а о с в р х о в и т и у од но су на нај бо љи ин те рес де те та или де це и до бро бит по ро ди це Пла ни ра ње П л а н и р а њ е ј е п р о ц е с д о н о ш е њ а о д л у к а о т о м е ко ј и с е ц и љ е в и же л е п о с т и ћ и, о д н о с н о ш т а ј е же љ е н а п р о м е н а, ко ј е ћ е а к т и в н о с т и б и т и п р е д у з е т е, к а ко ћ е с е з а д а ц и д е л е г и р а т и, ко ћ е б и т и од го во ран за спро во ђе ње кон крет них за да та ка те ка ква се вре мен ска ди на ми ка и ко ји се рок од ре ђу ју за ре а ли за ци ју сва ке до го во ре не ак тив но сти. Про це су пла ни ра ња прет хо де ана ли за свих при ку пље них по да та ка и пре го ва ра ње са по род и ц о м о ко р е з ул т а т а а н а л и з е, к а ко б и с е д о ш л о д о з а ј е д н ич ко г р а з у м е в а њ а с и т у а ц и ј е у ко ј о ј с е 14 УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

16 н а л а з е д е т е /д е ц а и п о р о д и ц а. П о с т у п а к п о д р а з у м е в а а н а л и з у р и з и к а и а н а л и з у с н а г а, о д н о с н о п р о т е к т и в н и х ф а к т о р а. А н а л и з а р и з и к а и п р о т е к т и в н и х ф а к т о р а о б е з б е ђу ј е р е а л и с т ич н о с т у п л а н и р а њу н и в о а п р о м е н е ко ј и с е же л и п о с т и ћ и; о н а о б е з б е ђу ј е д а п л а н и р а њ е б у д е у о к в и р и ма мо гу ћег, усме ра ва на ак ти ви ра ње сна га и по тен ци ја ла по ро ди це у гра ђе њу про ме не. Ана ли за ри зи ка и про тек тив них фак то ра омо гу ћа ва по ро дич ном са рад ни ку да ја сно де фи нише у ком ће се сег мен ту за да та ка осло ни ти на сна ге по ро ди це, а у ком сег мен ту ће сам ра ди ти з а п о р о д и ц у д о а к т и в и р а њ а њ и х о в и х п о т е н ц и ј а л а, р а з в и ј а њ а њ и х о в и х н о в и х в е ш т и н а, к а о и у ко ј и м ћ е с е г м е н т и м а п о р о д ич н и х т е ш ко ћ а и л и т е ш ко ћ а п о ј е д и н и х ч л а н о в а н а с т а в и т и д а р а д и, пре све га мо ти ва ци о но, јер по ро ди ца или не ки ње ни чла но ви још увек не уви ђа ју по тре бу за про ме ном или ни су спрем ни да уђу у про цес про ме не. Сто га по ро дич ни са рад ник у про це су пла ни ра ња има две ак тив но сти: а. К р еир ањ е п ор од и чн о г п л ан а, т о ко м ко г а п о с т и же п у н у у к љу ч е н о с т п о р о д и ц е и т а д а ј е план су штин ски би хе ви о рал ни план хо до грам ка ци ље ви ма ко је је до го во рио са пор о д и ц о м. б. П л а н п ор од и чн о г с ар а дн ик а, уко ли ко је по тре бан, од но си се на оне аспек те функ ци они са ња и ри зи ка где по ро ди ца још ни је спрем на да уђе у про цес про ме не, а са рад ник про це њу је да је зна чај но и мо гу ће да и да ље по ку ша ва да под стак не ту спрем ност (План по ро дич ног са рад ни ка је са став ни део обра сца про це не, При лог 3) Ре а ли за ци ја пла на ак ци ја /ин тер вен ци ја 15 Ус л у г а П о р о д ич н и с а р а д н и к п р у ж а с е р е а л и з а ц и ј о м а к т и в н о с т и ко ј е, у с к л а д у с а п р о ц е н о м и по ро дич ним пла ном, об у хва та ју : 1) прак тич ну по др шку, 2) са ве то дав но - еду ка тив не ак тив но сти, 3) за сту па ње, по сре до ва ње и ко ор ди на ци ју у за јед ни ци. Активности практичне подршке А к т и в н о с т и п р а к т ич н е п о д р ш ке з н а ч е п р у ж а њ е д и р е к т н е п о м о ћ и (о д л а с ко м с а ко р и с н и ко м и л и с а м о с т а л н о) и у с м е р а в а њ е, у п у ћ и в а њ е н а о с т в а р и в а њ е п р а в а и у с л у г а у з а ј е д н и ц и ко д свих си сте ма ре ле вант них за лич не ста ту се и уна пре ђи ва ње ква ли те та жи во та чла но ва по род и ц е. П р у ж а л а ц у с л у г е м о же о б е з б е д и т и д и р е к т н у м а т е р и ј а л н у п о д р ш к у п о р о д и ц и и з р е с у р с а ко ји ма рас по ла же као пру жа лац услу ге. Саветодавно - едукативне активности Са ве то дав но -еду ка тив не ак тив но сти об у хва та ју мо ти ви са ње, са ве то ва ње, еду ка ци ју, мо де лова ње, де мон стра ци ју по на ша ња, во ђе ње и дру ге ак тив но сти чи ји је циљ уна пре ђе ње сна га и по сти за ња по зи тив не про ме не у по на ша њу и жи вот ним окол но сти ма, кроз: 1) у н а п р е ђ и в а њ е р о д и т е љ с к и х к а п а ц и т е т а з а п р е п о з н а в а њ е о с н о в н и х п о т р е б а д е т е т а и раз ви ја ње зна ња и ве шти на за њи хо во за до во ља ва ње, 2) уна пре ђи ва ње ка па ци те та сва ког чла на по ро ди це за са мо стал но ре ша ва ње про бле ма, 3) уна пре ђе ња од но са из ме ђу чла но ва по ро ди це, ва жних за ква ли те тан раз вој де те та, 4) ја ча ње мре же по др шке по ро ди ци у за јед ни ци. УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

17 Заступање, посредовање и координација П о р о д ич н и с а р а д н и к п р е д у з и м а а к т и в н о с т и у с м е р е н е к а д р у г и м с л у ж б а м а у з а ј е д н и ц и к а ко би омо гу ћио и олак шао чла но ви ма по ро ди це да ко ри сте услу ге и пра ва ко је им сто је на распо ла га њу, од но сно мо гућ но сти ко је пру жа ју не про фит ни и при ват ни сек тор у ло кал ној за једн и ц и. П о р о д ич н и с а р а д н и к п о в е з у ј е п о р о д и ц у и њ е н е ч л а н о в е с а з а ј е д н и ц о м к р о з з а с т у п а њ е пра ва чла но ва по ро ди це, од но сно по ро ди це у за јед ни ци, кроз по сре до ва ње из ме ђу чла нов а п о р о д и ц е, о д н о с н о п о р о д и ц е и у с т а н о в а, о р г а н и з а ц и ј а и с л у ж б и у з а ј е д н и ц и, к а о и к р о з ко о р д и н а ц и ј у р а з л и ч и т и х а к т и в н о с т и и а к т е р а у з а ј е д н и ц и. О в и м а к т и в н о с т и м а п о р о д ич н и с а р а д н и к н а с т о ј и д а о б е з б е д и р е с у р с е з а з а д о в о љ е њ е п о т р е б а п о р о д и ц е и њ е н и х ч л а н о в а, ак ту ел но, то ком пру жа ња услу ге, али и да их обез бе ди као трај не ре сур се по ро ди це, на ко је ће по ро ди ца мо ћи да се осло ни у на ред ном пе ри о ду и на кон за вр шет ка услу ге Про це на ис хо да / кон ти ну и ра на ева лу а ци ја Про це на ис хо да / кон ти ну и ра на ева лу а ци ја пред ста вља кон ти ну и ра ну ак тив ност ко ја од го вара на пи та ње да ли се пла ни ра на про ме на ре а ли зу је, од но сно да ли се де ша ва оно што смо пла ни ра ли да се де ша ва. Про це на ис хо да се спро во ди као пе ри о дич на ева лу а ци ја, ева лу аци ја у пре се ку (ба рем јед ном у то ку пру жа ња услу ге) и з а в р ш н а е в а л у а ц и ј а, к а д а с е у с л у г а о ко н ч а в а. О в е Континуирана eвалуација е в а л у а ц и ј е с е с п р о в о д е у п а р т н е р с т в у с а в о д и т е љ е м помаже да се одржи жељени слу ча ја из цен тра за со ци јал ни рад и уз ак тив но учес т в о в а њ е ц е л е п о р о д и ц е. фокус на најбољи интерес детета и добробит породице Ева лу а ци ја је нео п хо дан про цес ко ји обез бе ђу је конт и н у и р а н о у н а п р е ђ е њ е п р о ц е н е и п р о ц е с а р а д а. О н а рутинског поступања. и да се избегну замке т а ко ђ е о б е з б е ђу ј е д а п о р о д ич н и с а р а д н и к н е б у д е ри ги дан и оста не на уве ре њу да је пр ва про це на пор о д и ц е ј е д и н а и с т и н а о њ о ј. И с х о д о в о г п р о ц е с а ј е б о љ е п о з н а в а њ е п о р о д и ц е. Е в а л у а ц и ј а обез бе ђу је ме ња ње и уна пре ђе ње пла на за јед но са по ро ди цом се про це њу ју по стиг ну ћа у од но су на же ље ну про ме ну. На тај на чин по стиг ну ћа по ста ју вла сни штво по ро ди це и охрабру ју је у да љем про це су. Ако се же ље не про ме не не де ша ва ју, ако се не спро во де же ље не а к т и в н о с т и, п р о ц е с е в а л у а ц и ј е о м о г у ћ а в а д а с е п л а н ко р и г у ј е, к а о и д а п о р о д и ц а п р е у з м е о д г о в о р н о с т, д а а к т и в н о п р о м и ш љ а с и т у а ц и ј у и д а з а ј е д н о с а с а р а д н и ко м п л а н и р а н а р е д н е, ко р и г о в а н е ц и љ е в е и а к т и в н о с т и Мо ни то ринг Д а б и с е п р а т и л а о д р ж и в о с т п о с т и г н у т и х п р о м е н а у п о р о д и ц и, п о р о д ич н и с а р а д н и к р е а л и з у ј е бар јед ну мо ни то ринг по се ту по ро ди ци шест ме се ци на кон окон ча ња пру жа ња услу ге. 16 УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

18 4. ТЕ О РИЈ СКИ ОКВИР ЗА УСЛУ ГУ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК Те о риј ски оквир у ко ме се кре та ло мо де ло ва ње услу ге био је ек л е к т и ч а н. При ме њен је екоси стем ски при ступ, у скла ду са са вре ме ним тен ден ци ја ма у со ци јал ној за шти ти. С и с т е м с к и п р и с т у п и е к о л о ш к а т е о р и ј а на гла ша ва ју зна чај од но са де те та и по ро ди це те де те та и за јед ни це, као и зна чај од но са у по ро ди ци и од но са по ро ди це и ши ре за јед ни це. Про блем се не са гле да ва уну тар јед не осо бе, већ по ве за но са окру же њем (по ро дич ним, комшиј ским, суп кул тур ним, са ло кал ном за јед ни цом, па чак и са си сте мом бри ге/за шти те). Фо кус прак се је осо ба у окру же њу, што у ра ду по ро дич ног са рад ни ка зна чи и по је ди нац (де те, роди тељ/ста ра тељ) у окру же њу и по ро ди ца у окру же њу. У ра ду са по ро ди ца ма у ко ји ма по сто ји ри зик од занемаривањa и зл остављањa де те та по ла зи се од пре ми се да је по зи ци ја де те та у ова квим по ро ди ца ма ре зул тат мно го стру ких фак то ра ко ји су у ин тер ак ци ји, укљу чу ју ћи псих о л о ш ке к а р а к т е р и с т и ке т е ш ко ћ а д е ц е и р о д и т е љ а /с т а р а т е љ а, м е с т а п о р о д и ц е у ш и р о ј со ци јал ној и еко ном ској за јед ни ци, као и ба лан са спо ља шњих пот пор них и стре со ге них факто ра, ка ко ин тер пер со нал них, та ко и ма те ри јал них (Par ton N, Thor pe D, Wat tam C., Child protec tion: Risk and mo ral or der, (Pa per back), Pal gra ve McMil lan, 1997: 54). С и с т е м с к а и е ко л о ш к а т е о р и ј а с у з н а ч а ј н е з а п р а к с у п о р о д ич н и х с а р а д н и к а у д е ф и н и с а њу п р о б л е м а, о д н. с и м п т о м а, у р а з у м е в а њу ф у н к ц и ј е п р о б л е м а, у п р и с т у п у р е ш а в а њу п р о б л е м а. З н а ч а ј н и с у с л е д е ћ и ко н ц е п т и: ц и р к у л а р н и м о д е л у з р о ч н о с т и ; у ч е њ е о ц и к л у с и м а п о р о д ич н о г жи во та и тран зи ци ја ма ; ка рак те ри сти ке по ро ди це (у функ ци ји аде кват не про це не). 17 Та ко ђ е, в е л и к и у т и ц а ј н а ко н ц и п и р а њ е и у н а п р е ђ и в а њ е у с л у г е и м а л и с у и д р у г и т е о р и ј с к и прав ци и мо де ли, а по себ но они ко ји се на во де у на став ку. Раз вој но - пси хо ло шки при ступ пред ста вља ју зна ња ко ја ну ди раз вој на пси хо ло ги ја о ка ракте ри сти ка ма ин ди ви ду ал ног раз во ја и ста ди ју ми ма у свим до ме ни ма пси хо ло шког раз во ја (инт е л е к т у а л н и, е м о ц и о н а л н и, с а з н а ј н и, м о р а л н и р а з в о ј ), к а о и о к а р а к т е р и с т и к а м а н е у р о л о ш ко г раз во ја. Овај при ступ се ста вља у кон текст ути ца ја тра у ме на раз вој (прак са по ро дич ног сар а д н и к а д о з в о љ а в а м ул т и т е о р и ј с к и п р и с т у п у о д н о с у н а р а з у м е в а њ е у т и ц а ј а з а н е м а р и в а њ а и зло ста вља ња и тра у ма тич них ис ку ста ва на ин ди ви ду ал ни раз вој ). П о р е м е ћ а ј е м о ц и о н а л н о г р а з в о ј а и т е о р и ј а а ф е к т и в н е в е з а н о с т и на шли су сво је по себ но ме сто у гра ђе њу услу ге По ро дич ни са рад ник, пре све га за то што се по шло од то га да се доб р о б и т д е т е т а н е м о же п о с м а т р а т и н е з а в и с н о о д о д н о с а а ф е к т и в н е в е з а н о с т и с а р о д и т е љ е м / од ра слом фи гу ром. У прак си услу ге ва жно је има ти у фо ку су зна чај афек тив не ве за но сти, ти па в е з а н о с т и ко ј и р о д и т е љ /с т а р а т е љ н у д и д е т е т у, и у с м е р и т и н а п о р е у и н т е р в е н и с а њу к а ко б и с е а ф е к т и в н и к в а л и т е т и п о с т о ј е ћ и х р а д н и х м о д е л а п р о м е н и л и. У р а д у п о р о д ич н о г с а р а д н и к а по ла зи ште је да уну тра шњи рад ни мо дел мо же да се ме ња, а да се про це си про ме не де ша ва ју ка да је про ме на по на ша ња до след на, па осо ба мо ра да се ако мо ди ра на ту чи ње ни цу, од нос н о д а п о с т а н е с в е с н а д а с т а р и м о д е л в и ш е н е ф у н к ц и о н и ш е ( Та т ј а н а Ст е ф а н о в и ћ Ст а н о ј е в и ћ, Афек тив на ве за ност, 2011: 52). Р о д и т е љ с к е ф у н к ц и ј е. У гра ђе њу мо де ла услу ге по шло се, та ко ђе, од ста ва да су ро ди тељ ске уло ге пре суд не за де чи ји раз вој, без об зи ра на кул ту ру или исто риј ски кон текст (Ка ри Ки лен, 2001: 123). У том сми слу, услу га је при ла го ђе на свим кул тур ним и дру гим раз ли чи то сти ма пор о д и ц а с а ко ј и м а с е р а д и. О б ј а ш њ е н е с у и п р и к а з а н е р о д и т е љ с ке ф у н к ц и ј е ко је су зна чај не за р а с т и р а з в о ј д е ц е и њ и х о в у д о б р о б и т и б и т н е з а с п р е ч а в а њ е з а н е м а р и в а њ а и з л о с т а в љ а њ а д е ц е. Р о д и т е љ с ке ф у н к ц и ј е с у д е ф и н и с а н е, п р е с в е г а, к а о с п о с о б н о с т р о д и т е љ а д а п р е п о з н а УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

19 п о т р е б е д е т е т а, п о ч е в о д б а з ич н и х п о т р е б а, е г з и с т е н ц и ј а л н и х и п с и х о л о ш к и х, а п о т о м и к а о низ функ ци ја ко је про из и ла зе из вас пит не функ ци је ро ди тељ ства, у скла ду са зах те ви ма и норма ма ко је на у ка ус по ста вља. У кре и ра њу услу ге опре де ли ли смо се да ко ри сти мо кон цепт до вољ но до брог ро ди тељ - ства. Р а з л о з и з а о в у о д л у к у с у в и ш е с т р у к и : к о н ц е п т д о в о љ н о д о б р о г р о д и т е љ с т в а, п р е с в е г а, о м о г у ћ а в а и н д и в и д у а л и з о в а н и п р и с т у п с в а к о ј п о р о д и ц и, с в а к о м д е т е т у, о д н о с н о с в а к о м ро ди тељ ству. Она ко ка ко се раз ли ку ју по је дин ци, па и де ца, та ко тре ба да се раз ли ку је и од го вор на њи хо ве по тре бе у функ ци ји ро ди тељ ства. Та ко ђе, на уч ни стан дар ди мо гу но сит и р и з и к д а с е с в е т п о с м а т р а у и с к љу ч и в и м к а т е г о р и ј а м а ц р н о - б е л о в и ђ е њ е, ц р н о - б е л о м и ш љ е њ е ш т о н е о д г о в а р а р а з н о в р с н о с т и и б о г а т с т в у р е а л и з о в а њ а у с т в а р н о м ж и в о т у ; то сва ка ко ва жи и за по ро дич ни жи вот и ро ди тељ ство. Тре ба узе ти у об зир и ре зи ли јентност де те та, по ла зе ћи нај пре од уз ра ста (мла ђе де те је угро же ни је не го ста ри је у од но су на н е к е д и с ф у н к ц и ј е р о д и т е љ с т в а), а о н д а с в и х д р у г и х с н а г а д е т е т а. Та к о ђ е, т р е б а у з е т и у о б з и р по сто ја ње ре сур са дру гих осо ба или услу га, ко је ће учи ни ти да де те има до вољ но до бре у с л о в е. З а о в а ј к о н ц е п т б и т н о ј е т о ш т о ј а с н о р а з г р а н и ч а в а з а н е м а р у ј у ћ е и з л о с т а в љ а ј у ћ е р о д и т е љ с т в о о д р о д и т е љ с т в а к о ј е з а д е т е к р е и р а б е з б е д н е у с л о в е, с т а б и л н о с т и м о г у ћ н о с т и з а р е л а т и в н о з д р а в р а с т и р а з в о ј. П о р о д и ч н и с а р а д н и ц и т р е б а д а и м а ј у т а к в о р а з у м е в а њ е п о т р е б а д е ц е и ф у н к ц и ј е р о д и т е љ с т в а д а м о г у, с а ј е д н е с т р а н е, д а р а з л и к у ј у п о р о д и ц е к о ј е угро жа ва ју до бро бит сво је де це, а са дру ге, да уна пре ђу ју ро ди тељ ство оних код ко јих посто ји ка па ци тет за уна пре ђе ње. Тр а н с т е о р и ј с к и м о д е л п р о м е н е. Про ме на је кључ ни по јам ко јим се де фи ни ше свр ха услу ге: по зи тив на про ме на у по на ша њу и со ци јал ној ре ал но сти ко ри сни ка. У услу зи По ро дич ни сарад ник се го во ри о про ме ни ко ја је ци ља на, на мер на или на ме ра ва на. Тран сте о риј ски мо дел про ме не (Proc ha ska and DiC le men te 1983; 1986) иза бран је као аде ква тан с об зи ром на ка ракт е р и с т и ке п о п у л а ц и ј е : с т е п е н к р и з е, о з н а к у п о с т о ј а њ а б р о ј н и х и с л о же н и х п о т р е б а п о р о д и ц е и њ е н и х ч л а н о в а и н а ј ч е ш ћ у к а р а к т е р и с т и к у н е о п а ж а њ а, н е п р о м и ш љ а њ а д а ј е н е о п х о д н а про ме на у лич ном по на ша њу. Овај мо дел про ме не за сту па ког ни ти ви стич ки при ступ мо тива ци ји за про ме ну, тј. по ла зи од ста ва да са зна ње од ре ђу је по на ша ње, од но сно да је са зна ње м о т и в а т о р п о н а ш а њ а (Ф и л Е в а н с, 1978), д о к п о н а ш а њ е м у п р а в љ а п о т к р е п љ и в а њ е, п о з и т и в н о или не га тив но. Рад на про ме ни у услу зи По ро дич ни са рад ник пред ста вља ду го ро чан осмишље ни про цес ко ји по ма же ко ри сни ку да по ста не све стан да има про блем, да по ста не спреман да се ме ња и да про ђе успе шно кроз све фа зе про ме не. Те о ри је уче ња мо ди фи ка ци ја по на ша ња. У кре и ра њу мо де ла услу ге По ро дич ни сарад ник по шло се од при сту па да је кла сич ни ди јаг но стич ки мо дел не до вољ но ин фор ма тиван за об ли ко ва ње не по сред ног ра да и кре и ра ње про ме не. По ро дич ни са рад ни ци су усмере ни на функ ци о нал ну про це ну функ ци о нал ну ана ли зу по на ша ња. Та кав мо дел обез беђ у ј е, п р е с в е г а, и н д и в и д у а л и з а ц и ј у п р о ц е с а п р о ц е н е и и н д и в и д у а л и з а ц и ј у п р и с т у п а у р а д у н а п р о м е н и. П о р о д и ч н и с а р а д н и к н е п р е д у з и м а п о с т у п к е к о ј и о д г о в а р а ј у б и х е в и о р а л н о ј те ра пи ји, ка кви су уоби ча је ни у кли нич ким усло ви ма, већ се ру ко во ди за дат ком мо ди фи каци је по на ша ња, по ла зе ћи од по став ки да је про ме на по на ша ња мо гу ћа, да про ме на по на шањ а п о с л е д и ч н о м о ж е д а р а з р е ш и у н у т р а ш њ е к о н ф л и к т е т е д а с е с п р о в о д и к р о з р а з л и ч и т е м е т о д е и т е х н и к е к о ј е п о ч и в а ј у н а т е о р и ј и у ч е њ а (и н с т р у м е н т а л н о у ч е њ е, у ч е њ е п о м о д е л у, с у п с т и т у т и в н о у ч е њ е, у ч е њ е у с л о в љ а в а њ е м), а о с л а њ а с е п о с е б н о н а к о н ц е п т е и п о с т у п к е на у че не бес по моћ но сти, пот кре пље ња (по зи тив ног и не га тив ног ), про бе по на ша ња, рас поре да пот кре пљи ва ња и сл. 18 УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

20 Дв е м е т о де р а д а ко ј е се до ми н а н т н о ко р и с те у р а д у с п о р о д и ц а м а с у с а в е т о в а њ е и м о т и в и с а њ е: С а в е т о в а њ е, као јед на од кључ них ак тив но сти услу ге, од ре ђе но је као про цес пру жа ња помо ћи пу тем слу ша ња дру ге осо бе и ко му ни ка ци је са њом, што не под ра зу ме ва чи ње ње уместо дру гих љу ди или пре у зи ма ње њи хо ве од го вор но сти. Са ве то ва ње је де фи ни са но као проц е с д е ш а в а њ а п р о м е н е у п о н а ш а њу и л ич н о с т и. У ко н т е к с т у у с л у г е П о р о д ич н и с а р а д н и к, с а в е т о в а њ е ј е о д р е ђ е н о п р е д м е т о м р а д а : с т в а р а њ е с и г у р н и х и б е з б е д н и х у с л о в а у п о р о д и ц и за успе шан раст и раз вој де те та. Мо ти ва ци о но ин тер вју и са ње је ушло у упо тре бу кра јем 80-их го ди на XX ве ка. Ауто ри Милер и Рол ник (Mil ler, W. R. & Rol lnik, S, 1991) пре по зна ли су спе ци фич ност ра да са оним љу ди ма ко ји има ју те шко ће, али је њи хо ва иде ја о по треб ној про ме ни сла ба или је не ма, па су по ну дили зна ња ко ја по сту па ња прак ти ча ра мо гу да учи не ефи ка сни јим, а про ме ну мо гу ћом и по стој а н и ј о м. О н и п р и х в а т а ј у о с н о в н е п о с т а в ке т р а н с т е о р и ј с ко г м о д е л а п р о м е н е, а с а м и д е ф и н и ш у к а р а к т е р и с т и ке м о т и в а ц и ј е, п р о ц е с а р а з в о ј а м о т и в а ц и ј е, н у д е т е х н и ке и и н т е р в е н ц и ј е ; с а м о мо ти ва ци о но ин тер вју и са ње оста вља про стор за кре а ти ван, ства ра лач ки при ступ про фе си она ла ца сва кој по ро ди ци или по је дин цу, као и по себ ним про бле ми ма. М о т и в а ц и о н о в о ђ е њ е р а з г о в о р а и м а д в е с у ш т и н с ке к а р а к т е р и с т и ке : 1) п р и м е њу ј е с е ко н ц е п т са ве то ва ња, без те о ри је о узро ци ма или бо ле сти ма, без не ког ти па те ра пи је, мо же би ти и при пре ма за спе ци фи чан тип те ра пи је; код ове услу ге, оно је при пре ма за при хва та ње ра да на про ме ни; 2) став (дух) од ре ђу је ка рак тер мо ти ва ци о ног раз го во ра, што зна чи да не ма агрес и ј о м о б о ј е н и х ко н ф р о н т а ц и ј а, п о с т о ј и з а и н т е р е с о в а н о с т з а у н у т р а ш њ е м о т и в е, в р е д н о с т и и с т а в о в е ко р и с н и к а у в а ж а в а с е р е а л н о с т ко р и с н и к а, а н е р у ко в о д и с е п р и м а р н о м в и з и ј о м са мог прак ти ча ра о по треб ној про ме ни. И м а ј у ћ и у в и д у е к л е к т ич н о с т ко ј а ј е у о с н о в и к р е и р а њ а у с л у г е П о р о д ич н и с а р а д н и к, д о б р о д о ш а о ј е и с в а к и д р у г и т е о р и ј с к и ко н ц е п т ко ј и д о п р и н о с и б о љ е м р а з у м е в а њу ф у н к ц и о н и с а њ а по ро ди ца и ње них чла но ва и по ве ћа ва де ло твор ност пла ни ра них ин тер вен ци ја. 19 УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

21 5. ПРЕ ЂЕ НИ ПУТ Про цес кре и ра ња услу ге је од са мог по чет ка по ста вљен пар ти ци па тив но, као за јед нич ко моде ло ва ње услу ге у ко ме су ак тив но уче ство ва ли РЗСЗ, че ти ри пру жа о ца услу ге и че ти ри цент р а з а с о ц и ј а л н и р а д ко ј и ћ е у п у ћ и в а т и п о р о д и ц е н а б у д у ћ у у с л у г у. П о ч е т н и д и з а ј н у с л у г е, к а о и ф у н к ц и о н а л н и х и с т р у к т у р н и х с т а н д а р д а, ко н т и н у и р а н о ј е у с а в р ш а в а н и п о д е ш а в а н, ко р а к по ко рак, то ком две и по го ди не. Кон цепт је при ла го ђа ван и уна пре ђи ван у скла ду са ис куством пру жа ла ца услу ге са те ре на, са п о т р е б а м а п о р о д и ц а и с а р а с т у ћ и м Пилотирање је, практично, представљало зна њи ма ти ма о услу га ма ин тен зив не цикличан процес постављања радних п о д р ш ке. хипотеза концепта услуге, односно тестирање Пр ва са зна ња и ис ку ства о кон цепту ра да са по ро ди ца ма до би је на су у и унапређивање сваког наредног корака у раду, а у складу са искуствима које је пружање услуге омогућило. Пилотирање ле то го ди не то ком с т у д и ј с к и х услуге је конципирано тако да садржи п о с е т а две ма срод ним услу га ма (програм Ја ча ње по ро ди це, Деч је се ло, и континуиран процес мониторинга и евалуације услуге, односно ефеката услуге. Срем ска Ка ме ни ца и по др шка по род и ц а м а о р г а н и з а ц и ј е H o p e & H o m e s Пилотирање услуге је конципирано тако да садржи и континуиран процес мониторинга и из Бо сне и Хер це го ви не) и кроз анали зу до ку мен та ци је о срод ним услу евалуације услуге, односно ефеката услуге. га ма у дру гим зе мља ма. У а в г у с т у г о д и н е ј е н а ч и њ е н п р е д л о г с т р у ч н о г п о с т у п к а и о р г а н и з а ц и ј е п р у ж а о ц а у с л у г е. Пред ло жен је на чин ко му ни ка ци је и ко ор ди на ци је из ме ђу ЦСР и пру жа о ца услу ге, раз гра нич е н е с у ул о г е в о д и т е љ а с л у ч а ј а и п о р о д ич н о г с а р а д н и к а. П о ч е т н и н а ц р т с т р у ч н о г п о с т у п к а кон ци пи ран је та ко да бу де ком па ти би лан и ускла ђен са зах те ви ма струч ног по ступ ка у цен тру за со ци јал ни рад, са функ ци јом, уло га ма и од го вор но сти ма цен тра за со ци јал ни рад као орг а н а с т а р а т е љ с т в а и у с к л а д у с а в а же ћ и м ко н ц е п т о м м и н и м а л н и х с т а н д а р д а у с л у г а у с и с т е м у с о ц и ј а л н е з а ш т и т е. П о ч е т н и ко н ц е п т д е ф и н и с а о ј е с т а н д а р д д а у с л у г а т р а ј е о ко ш е с т м е с е ц и и д а ј е д а н п о р о д ич н и с а р а д н и к р а д и с а о ко 2 0 п о р о д и ц а. Уч е с т а л о с т п о с е т а т а д а н и ј е п о с е б н о а п о с т р о ф и р а н а. То ком ав гу ста и сеп тем бра фор ми ра ни су ти мо ви услу ге ПС у скла ду са осми шље ном о р г а н и з а ц и ј о м п р у ж а о ц а у с л у г е. То ком сеп тем бра и ок то бра го ди не осми шље на је и ре а ли зо ва на увод на, пе то днев на о б у к а, што је омо гу ћи ло да се у ок то бру пр ве по ро ди це укљу че у пи ло ти ра ње услу ге. Пр вих го ди ну да на би ло је кључ но за те сти ра ње и уна пре ђи ва ње кон цеп та услу ге. До ју на го ди не у услу гу је већ би ло укљу че но 150 по ро ди ца, окон чан је рад са јед ним бро јем по ро ди ца ко је су ме ђу пр ви ма би ле пр ве укљу че не у услу гу, ве ћи на по ро дич них сарад ни ка ра ди ла је ак тив но са по по ро ди ца, а не ки и са по по ро ди ца. Н а ко н г о д и н у д а н а п и л о т и р а њ а и о ко н ч а н е у с л у г е с а п р е ко 4 0 п о р о д и ц а ( ј е с е н г о д и н е) р е а л и з о в а н а ј е ф о р м а л н а и н т е р н а а н а л и з а д о т а д а ш њ е г и с к у с т в а и п р в а с у м а р н а е в а л у а ц и ј а р е з ул т а т а у с л у г е. То ко м т о г п е р и о д а у с л у г а ј е ко н т и н у и р а н о п р е д с т а в љ а н а н а б р о ј н и м с т р у ч н и м н а ц и о н а л н и м и ме ђу на род ним ску по ви ма и про мо ви са на у ме ди ји ма. 20 УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

22 У је сен го ди не оформ ље на је рад на гру па за из ра ду пред ло га стан дар да услу ге По - ро дич ни са рад ник, у чи ји су са став ушли пред став ни ци ре сор ног Ми ни стар ства за рад, запо шља ва ње, бо рач ка и со ци јал на пи та ња, UNI CEF -а, Ре пу блич ког за во да за со ци јал ну за штит у, п р е д с т а в н и ц и п р у ж а л а ц а у с л у г е, п р е д с т а в н и ц и Уд р у же њ а с т р у ч н и х р а д н и к а у с о ц и ј а л н о ј з а ш т и т и и п р е д с т а в н и ц и ц е н т а р а з а с о ц и ј а л н и р а д. П р е д л о г м и н и м а л н и х с т а н д а р д а у с л у г е П о р о д ич н и с а р а д н и к п р е д а т ј е М и н и с т а р с т в у у ф е б р у а р у г о д и н е, к а о ј е д а н о д д о к у м е на та ко ји би тре ба ло да олак ша уво ђе ње ове услу ге у си стем (в. Пред лог стан дар да за услу гу По ро дич ни са рад ник, При лог 2). У де цем бру окон ча на је и про це на ц е н е у с л у г е П о р о д и ч н и с а р а д н и к. Ц е н а у с л у г е п о п о с е т и, ко ја у про се ку тра је је дан ак тив ни сат вре ме на са по ро ди цом / чла ном / ре левант ним ак те ром, кре ће се од до ди на ра (око 28 EUR), у за ви сно сти од то га да ли је услу га ор га ни зо ва на са ма њим или ве ћим бро јем ПС и ко ли ко је по ро ди ца об у хва ће но ра дом јед ног ПС. Це на услу ге по по ро ди ци на ме сеч ном ни воу кре та ла би се од ,00 ди на ра до ,00 ди на ра у за ви сно сти од то га да ли је услу га ор га ни зо ва на са ма њим или ве ћим бро јем ПС и ко ли ко је по ро ди ца об у хва ће но ра дом јед ног ПС (Це на услу ге По ро дич ни сарад ник, При лог 3). 21 УСЛУГА ПОРОДИЧНИ САРАДНИК

23

24 Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу ге КОН Т И Н У И РА НИ М О НИ ТО РИНГ И ЕВ А Л У А ЦИ ЈА УС Л У Г Е 1. ПРИ МЕ ЊЕ НЕ МЕ ТО ДЕ И ПО СТУП ЦИ Про цес пи ло ти ра ња услу ге кре и ран је та ко да оба ве зу је на кон ти ну и ра ни мо ни то ринг и евал у а ц и ј у у с л у г е. П о р е д о в о г п р о ц е с а, ко ј и ј е с а с т а в н и д е о п и л о т и р а њ а, р е а л и з о в а н е с у и д в е су мар не ева лу а ци је услу ге, на кон го ди ну да на пру жа ња услу ге и на кон две и по го ди не. Континуирани мониторинг и евалуација услуге су реализовани кроз: хоризонталну размену и учење: састанци руководилаца пружалаца услуге и представника ЦСР, састанци породичних сарадника, менторске и мониторинг посете пружаоцима и локалним ЦСР, супервизијску подршку породичним сарадницима, анализу документације услуге, континуирану електронску комуникацију ( и Facebook) са партнерима: (материјали, одговори на појединачна питања и сл.). П р и м е њ е н е м е т о д е с у о м о г у ћ и л е с т а л н о п р а ћ е њ е п р у ж а њ а у с л у г е, н а н и в о у с в а ко г п р у ж а о ц а и н а н и в о у с в а ко г п о р о д ич н о г с а р а д н и к а, ш т о с е ко р и с т и л о з а д а љ е м о д е л о в а њ е, п о д е ш а в а њ е услу ге, као и за про це ну по тре ба за по др шком и уна пре ђе њем зна ња и ве шти на у ра ду са мих по ро дич них са рад ни ка. Циљ је био да се обез бе де бр зи од го во ри и пра во вре ме но ко ри го вањ е с в а ко г р е а л и з о в а н о г ко р а к а у п р у ж а њу у с л у г е и д а с е о с н а же п о р о д ич н и с а р а д н и ц и к а ко би ефи ка сни је и ком пе тент ни је ра ди ли са по ро ди ца ма. 23 КОН ТИ НУ И РА НИ МО НИ ТО РИНГ И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА УСЛУ ГЕ

25 2. НА ЛА ЗИ И ИС ХО ДИ КОН ТИ НУ И РА НОГ ПРО ЦЕ СА МО НИ ТО РИН ГА И Е В А Л У А ЦИ ЈЕ Сле де при ка зи зна чај ни јих ис хо да про це са кон ти ну и ра ног мо ни то рин га и ева лу а ци је услу ге Струч ни по сту пак и пра те ћа до ку мен та ци ја О б л а с т и р а д а к о ј е с е о д н о с е к а ко н а и н д и в и д у а л н о ф у н к ц и о н и с а њ е д е т е т а и р о д и т е љ а, т а ко и н а а с п е к т е о д н о с а, н а р о ч и т о р о д и т е љ с к и х ф у н к ц и ј а, д о п у њ а в а н е с у к а ко с у с е с а р а д н и ц и с у с р е т а л и с а и з а з о в и м а у н е п о с р е д н о м р а д у. Ст р у к т у р и р а њ е р а д а с а ко н к р е т н о м п ор од ицом пре дст ављ ало је из азов за мла д е п р о ф е с и о н а л ц е, п о р о д и ч н е с а р а д н и ке. је, у сталној сарадњи са пружаоцима Током пилотирања услуге, тим РЗСЗ Д о к у м е н т а ц и ј а, а п о с е б н о о б р а з а ц п р о ц- услуге, развио, тестирао и стално ене, к ор иг ов ана је т ако да усм ер ава и в оди унапређивао комплетну документацију с ара дн ика кроз н еп осре дни рад са п ор одицом. Па рт иц ип ац ија п ор од ице, њ ено а кти која прати стручни поступак услуге. в н о и о д г о в о р н о у к љ у ч и в а њ е, п о ј ач а в а н а ј е кроз об ав ез ив ање с ара дн ика да овај аспект д ок уме нт ује и у обр асцу пр оц ене. Т ак ође, обр асцу пр оц ене је д одат план п ор оди чног с ара дн ика, као н ачин да се о дг ов ори на сл ож еност и захте вност у р аду, к ако би с ара дник имао п о узд ан ији оквир за с ебе шта ће све и к ако ће р ад ити са п ор од ицом и к ако би му се ола кшао п ост упак и зр аде п ор оди чног пл ана. Ф о р м а т п о р о д и ч н о г п л а н а ј е т а ко ђ е ко р и г о в а н, п о ј е д н о с т а в љ е н, к а ко б и б и о о п е р а т и в н и ј и и упо тре бљи ви ји, и за са рад ни ка и за по ро ди цу. Кон ти ну и ра но бе ле же ње ра да је, та ко ђе, зах те ва ло мно го про ме на. По ка за ло се да евиден ти ра ње про це са ра да, осим што је тре ба ло да ар гу мен ту је рад, тре ба и да по мог не сар а д н и ц и м а д а с т р у к т у р и р а ј у с в а к и н а р е д н и с а с т а н а к с а п о р о д и ц о м и л и ч л а н о м п о р о д и ц е, а к т е р о м, у с м и с л у п л а н и р а њ а т е м е с а с т а н к а и е в е н т у а л н и х и н т е р в е н ц и ј а. Та к о ђ е, п о к а з а л о с е с в р х о в и т и м д а с е у с м е р е н о с т н а к р е и р а њ е п о з и т и в н е п р о м е н е у п о р о д и ц и п о ј а ч а, к а к о би се по мо гло са рад ни ци ма да оста ну у фо ку су ра да. На и ме, уоче но је да са рад ни ци не ретк о п о к р е ћ у п р е в е л и к о б и м и н т е р в е н ц и ј а, ул а з е у р и з и к д а з а у з м у п р е в и ш е п р о т е к т и в а н с т а в у од но су на по ро ди цу, као и да се до дат но ис цр пљу ју у ина че сло же ном ра ду. До ку мент, н а п о ч е т к у и м е н о в а н к а о д н е в н и к р а д а, к о н т и н у и р а н о ј е м е њ а н д о ф о р м е а к т у е л н о г л и с т а п р а ћ е њ а. Про цес ева лу а ци је, кроз пре глед до си јеа, ука зао је на по тре бу да се ра ни је уђе у ин тер вени са ње у по ро ди ца ма и да се по ро ди це ра ни је уве ду у про це се ме ња ња, тј. да се оне ра ниј е а к т и в и р а ј у и п о д с т а к н у н а п р е у з и м а њ е о д г о в о р н о с т и. И с х о д ј е б и о к р е и р а њ е о б р а с ц а з а ини ци јал ну про це ну и п о ч е т н и п л а н а к т и в н о с т и р а д и б р з о г с к р и н и н г а п о р о д и ц е и р а н и ј е г ак ти ви ра ња са рад ни ка и по ро ди це у ра ду на про ме ни. Као до дат на по др шка ра ду ПС на чи ње на је алат ка Ли ста ин тер вен ци ја по ро дич ног са радни ка. Ово је би ло нео п ход но, са јед не стра не, да би се мла ди са рад ни ци оја ча ли алат ка ма ко је мо гу ко ри сти ти у не по сред ном ра ду, а са дру ге, да би се под ста кли и охра бри ли да ин терв е н ц и ј а м а п р и с т у п а ј у к р е а т и в н о, с о б з и р о м н а т е ж и н у и с л о же н о с т з а д а т а к а ко ј и с т о ј е п р е д њи ма. На пра вљен је спи сак ин тер вен ци ја ко ји ни је ко на чан и оче ку је се да ће се он да ље доп у њ а в а т и. 24 КОН ТИ НУ И РА НИ МО НИ ТО РИНГ И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА УСЛУ ГЕ

26 Мо ра се на гла си ти, ме ђу тим, да сви ови ис хо ди, пре све га у по гле ду про це са ра да, али и до кум е н т а ц и ј е, н и с у д о з в о љ а в а л и д а с е ко м п р о м и т у ј е п р о ц е с п р и д р у ж и в а њ а п о р о д и ц и, п р о ц е с гра ђе ња ме ђу соб ног по ве ре ња са рад ни ка и по ро ди це, од но сно ни су до зво ља ва ли ком пром и т о в а њ е о с н о в н и х п р и н ц и п а у с л у г е. П р о ф е с и о н а л н о с т и а у т о н о м и ј а п о р о д ич н и х с а р а д н и к а та ко ђе су ува жа ва не Уна пре ђе ње про фе си о нал них ка па ци те та по ро дич них са рад ни ка Кон ти ну и ра но пра ће ње и про це на ква ли те та пру жа ња услу ге да ва ли су ин пу те и о еду ка тивн и м п о т р е б а м а п о р о д ич н и х с а р а д н и к а и о м о г у ћ и л и р а з в и ј а њ е п р о г р а м а ко н т и н у и р а н о г п р о фе си о нал ног уса вр ша ва ња свих ан га жо ва них у услу зи ПС, по себ но по ро дич них са рад ни ка. П о р е д з а х т е в н о с т и с а м е у с л у г е, р а з л о з и з а ова кав при ступ За во да би ли су и мла дост Током две и по године пилотирања и к р а т ко п р о ф е с и о н а л н о и с к у с т в о в е ћ и н е услуге, 12 породичних сарадника п о р о д ич н и х с а р а д н и к а ко ј е с у а н г а жо в а л и и стручних радника пружалаца п р у ж а о ц и у с л у г е. услуге имало је прилику да добије Са је дне стр ане, н ед ово љно и ск уство с арадн ика пре дст ављ ало је из азов за кв ал итет нових 8 сарадника 18 дана обуке. укупно 33 дана обуке (13 обука), а пр уж ања усл уге. То је у п оче тку из аз ив ало У обуке је било укључено око 50 и и зв есно н еп ов ер ење, пре св ега к ол ега проф ес и он ал аца, ос об ито из це нт ара за с оц професионалаца. ија лни рад. Са др уге стр ане, тр еб ало је с ачув ати ев иден тну ене рг ију, п осв ећ еност и е нт уз иј азам мл адих пр оф ес и он ал аца, к оји су ом огућ ав али ауте нт ичан пр иступ п ор од иц ама, ола кш ав али п ов ез ив ање и п ов ер ење п ор од ица. Уо ч е н о ј е и д а с а м е п о р о д и ц е ул а з е у п р о ц е с ко н т и н у и р а н о г п р о ц е њ и в а њ а с в о г с а р а д н и к а, к а ко у о д н о с у н а и с к р е н о с т и с т в а р н у з а и н т е р е с о в а н о с т з а њ и х о в у д о б р о б и т, н а п о с в е ћ е н о с т и ве ру у њи хо ве сна ге, та ко и у од но су на про фе си о нал на зна ња ко ја де мон стри ра ју (што је је дан од за кљу ча ка пр ве су мар не ева лу а ци је услу ге ин тер вјуи са ро ди те љи ма и де цом). Та ко ђ е, п о р о д ич н е с а р а д н и ке ј е т р е б а л о о с н а ж и в а т и у д о ж и в љ а ј у л ич н е ко м п е т е н т н о с т и и тре ба ло је под сти ца ти њи хо ву же љу за про фе си о нал ним ра стом и раз во јем. Пра ће ње њи хов и х п о т р е б а з а е д у к а т и в н о м и с в а ко м д р у г о м п о д р ш ко м б и о ј е, о д п о ч е т к а р е а л и з а ц и ј е у с л у г е, је дан од пр вих ци ље ва кон ти ну и ра ног мо ни то рин га и ева лу а ци је. Сто га је то ком чи та вог пе рио да пи ло ти ра ња ре а ли зо ван низ обу ка. Ма њи број обу ка је ре а ли зо ван из гру пе већ по сто јећих, акре ди то ва них обу ка ко је су од го ва ра ле на еду ка тив не по тре бе услу ге ПС, је дан број већ п о с т о ј е ћ и х о б у к а ј е п р и л а г о ђ е н з а х т е в и м а и п о т р е б а м а у с л у г е П о р о д ич н и с а р а д н и к, а н е ке обу ке су кре и ра не по себ но за по тре бе ове услу ге (спи сак свих обу ка ко је је за по ро дич не сарад ни ке ор га ни зо ва РЗСЗ да је су у При ло гу 4). Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник за по ро ди це са број ним и сло же ним по тре ба ма запо че ло го ди не, а од мар та (за хва љу ју ћи сред стви ма про јек та ИПА 2013) пи ло ти ра с е и у с л у г а с п е ц и ј а л и з о в а н а з а п о р о д и ц е д е ц е с а с м е т њ а м а у р а з в о ј у. Б р о ј п о р о д ич н и х с а р а д ни ка са пу ним рад ним вре ме ном по ве ћан је на 16, а од го ди не све обу ке су на ме ње не с в и м а н г а жо в а н и м с а р а д н и ц и м а. 25 КОН ТИ НУ И РА НИ МО НИ ТО РИНГ И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА УСЛУ ГЕ

27 2.3. Су пер ви зиј ска по др шка У ци љу ја ча ња ка па ци те та пру жа ла ца услу ге, од по чет ка го ди не ор га ни зо ва на је и екст е р н а с у п е р в и з и ј с к а п о д р ш к а, п р е с в е г а д а б и с е п о д р ж а л а ф у н к ц и ј а с у п е р в и з и ј е. П о д р ш к у су пру жа ли су пер ви зо ри из РЗСЗ. У про се ку на сва ких ме сец и по да на, сва ки пру жа лац имао је са ста нак груп не Супервизијска подршка се показала с у п е р в и з и ј с ке п о д р ш ке. И п а к, п о к а з а л о као изузетно значајна, имајући у виду се да је по треб на до ступ ни ја су пер визи ја, и груп на и ин ди ви ду ал на. Од по услуге, као и чињеницу да су сарадници, професионалну захтевност и сложеност л о в и н е г о д и н е р а з в и ј а с е ко н ц е п т због самосталног рада са породицом, на терену, веома изложени стресу и ин тер не су пер ви зи је. Пру жа о ци су изаб р а л и б у д у ћ е и н т е р н е с у п е р в и з о р е професионалном сагоревању. м е ђу з а п о с л е н и м а у у с т а н о в и, ко ј и с у н а ко н а к р е д и т о в а н е о б у ке н а с т а в и л и д а п р у ж а ј у ко н т и н у и р а н у с у п е р в и з и ј с к у п о д р ш к у п о р о д ич н и м с а р а д н и ц и м а. Р З С З ј е о б е з б е д и о р е д о в н у с у п е р в и з и ј у с у п е р в и з о р и м а. О в а ј п р и с т у п и м а з а ц и љ и д а т е с т и р а ко н ц е п т и н т е р н е с у п е р в и з и ј е у о в а ко с л о же н и м у с л у г а м а и д а о с п о с о б и и о с а м о с т а л и и н т е р н е с у п е р в и з о р е у уста но ва ма у ко ји ма се пи ло ти ра услу га ПС Упу ћи ва ње на услу гу и са рад ња са ЦСР П а р т н е р с к и ц е н т р и з а с о ц и ј а л н и р а д н и с у п о д ј е д н а ко а н г а жо в а л и у с л у г у П С. Та ко ђ е, у н у т а р ј е д н о г ЦСР в о д и т е љ и с л у ч а ј а н и с у п о д ј е д н а ко п р и х в а т и л и у с л у г у. П о к а з а л о с е д а ј е п о т р е б н о ин тен зи ви ра ти пред ста вља ње услу ге што ве ћем бро ју во ди те ља слу ча ја. По ред ре дов них саста на ка са ру ко во ди о ци ма услу ге, би ло је ва жно кон ти ну и ра но ра ди ти и са во ди те љи ма случа ја на раз у ме ва њу услу ге и ци ља услу ге. И д е н т и ф и ко в а н е с у о с н о в н е п р е п р е ке ко н т и н у и р а н о м и у ј е д н а ч е н о м п р о ц е с у у п у ћ и в а њ а н а услу гу ПС: Ó П р о б л е м с л о же н о с т у п у т н о г ф о р м а т а (њ е г а ј е к р е и р а о Ти м з а п и л о т и р а њ е у с л у г е) ко ј и ЦСР д о с т а в љ а п р у ж а о ц у у с л у ге ј е п р е п р е к а з а р е д о в н и ј е у п у ћ и в а њ е п о р о д и ц а з а ко ј е ј е во ди тељ про це нио да је услу га аде кват на; ре ше ње сви упут ни цен три су да ли пред логе фор ма та упу та, на осно ву ко јих је Тим за пи ло ти ра ње услу ге пред ло жио по јед но ставље ни фор мат са основ ним по да ци ма о по ро ди ци и за дат ку по ро дич ног са рад ни ка. Ó О т п о ч и њ а њ е п р у ж а њ а у с л у г е о р г а н и з о в а њ е м и н и ц и ј а л н о г с а с т а н к а (в о д и т е љ а с л у ч а ј а, по ро дич ног са рад ни ка и по ро ди це) по не кад пред ста вља про блем јер се ти ме, услед орг а н и з а ц и о н и х т е ш ко ћ а, о д л а же о т п о ч и њ а њ е у с л у г е. О в е т е ш ко ћ е с у с е, к а д а с у у о ч е н е, с а в л а д а в а л е д р у г а ч и ј и м п р и с т у п и м а : п о р о д ич н и с а р а д н и ц и с у с е у с м е н о ко н с ул т о в а л и са во ди те љем да ли је по ро ди ца оба ве ште на о услу зи, ка ко су чла но ви по ро ди це ре а го ва ли, да ли по сто је не ки ри зи ци у ве зи са са мо стал ним од ла ском са рад ни ка у поро ди цу и на та кав на чин су са рад ни ци ус по ста вља ли пр ви кон такт са по ро ди цом. Ипак, и с к у с т в а с а м и х п о р о д ич н и х с а р а д н и к а г о в о р е д а ј е и н и ц и ј а л н и с а с т а н а к с а в о д и т е љ е м це лис ход ни ји јер ја сни је де фи ни ше уло ге во ди те ља и са рад ни ка и од го вор но сти пор о д и ц е и с а р а д н и к а п р е м а з а д а т к у ко ј и и м д е л е г и р а в о д и т е љ, к а о п р е д с т а в н и к о р г а н а с т а р а т е љ с т в а. 26 КОН ТИ НУ И РА НИ МО НИ ТО РИНГ И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА УСЛУ ГЕ

28 Ó Не до вољ но раз у ме ва ње услу ге, ње не функ ци је и раз гра ни че ње од уло ге и по сла ВС: Не ки во ди те љи сма тра ју да по ро дич ни са рад ник пре у зи ма по сао ко ји при па да центру и са мом во ди те љу и ко ји би они оба вља ли уко ли ко би има ли ма њи број ко рисни ка. Ди ску си ја о уло зи и раз гра ни ча ва њу услу ге ПС и по сла ВС до ве ла је до ни за зна чај них за па жа ња и ре флек си ја о са мом ра ду ВС. По сто ји про блем у по и ма њу уло ге вод. слу ча ја при цен тру за со ци јал ни рад он у о в и м с л уч ај ев им а и м а ул ог у с оц иј а лн е к о нт р ол е. Ук ол ик о с е п ар ал е лн о п ор од иц и пружа и подршка и врши социјална контрола, то уводи забуну код породице и резулта ти ра да су ло ши ји у од но су на то ка да не ко ван цен тра за со ци јал ни рад пру жа под рш к у (а к о нт р ол а о с т ај е у Ц С Р). О в о ј е в аж н о, к ол ик о г о д н ам а п р оф ес ион а лн о б ил о те шко што има мо уло гу кон тро ло ра, и што би смо во ле ли мо жда да бу де мо ти ко ји п р уж ај у п од рш к у. (Став јед ног ВС) Код не ких во ди те ља слу ча ја при сут но је не за до вољ ство, до жи вљај да пре ве ли ка одго вор ност оста је и да ље на ВС: Да се јасно дефинишу овлашћења и одговорности центра за социјални рад у функцији органа старатељства и пружаоца услуге Породични сарадник, јер према сад аш њ и м в аж ећ и м п р оп ис им а ц ел ок у пн а о дг ов о рн о с т ј е н а ц е нт р у з а с оц иј а лн и р а д. Б ил о б и п ож е љн о д а с е ј ас н о д еф ин иш е и о дг ов о рн о с т п ор од и чн о г с ар а дн ик а, п ос е бн о у де лу са мо стал ног до но ше ња од лу ка при ли ком пру жа ња са ме услу ге. Ре а гу ју ћи на уоче не про бле ме, пру жа о ци услу ге су ин тен зи ви ра ли са стан ке раз ме не пру жала ца услу га и слу жби за де цу и мла де из ма тич них ЦСР и кре и ра ли соп стве не при сту пе кон тину и ра ном ре ша ва њу ових те шко ћа. Тим РЗСЗ-а је, у са рад њи са ГЦСР у Бе о гра ду и пру жа о цем у с л у г а Ц З О ДО, к р е и р а о с т р у к т у р у с к у п а ко ј а с е и з в о д и у с а р а д њ и п р у ж а л а ц а у с л у г а и ц е н т а р а за со ци јал ни рад. Свр ха ра ди о ни це је отва ра ње кри тич них те ма и на ла же ња ре ше ња за проб л е м е с а р а д њ е п р у ж а л а ц а у с л у г а и ЦСР, р а з у м е в а њ е у с л у г е и н а ч и н а к а ко о н а ф у н к ц и о н и ш е, п р е п о з н а в а њ е д о б и т и з а п о р о д и ц у и д е ц у и з а р а д в о д и т е љ а и р а з р е ш а в а њ е п и т а њ а ул о г а и о д г о в о р н о с т и, к а о и з а п о д с т и ц а њ е р а з у м е в а њ а д а о в а у с л у г а и н т е н з и в н е п о д р ш ке о м о г у ћ у ј е пра во вре ме но и на бо љим по да ци ма за сно ва но до но ше ње од лу ке ВС у ве зи са по ро ди цом. Бројне и континуиране интервенције унапредиле су упућивање у срединама у којима је услуга доступна. Ипак, и даље није постигнут потпуни континуитет у упућивању и укључивању свих ВС у процес. Није до краја јасно шта све утиче на то да се (у срединама у којима је услуга доступна) водитељ случаја определи да упути породицу на коришћење услуге, јер је очигледно да су у различитим срединама критеријуми различити, као и да су се временом мењали. Због тога треба обезбедити да примена стручних стандарда у пракси превенира ризик доминирања субјективних фактора у одлучивању (информисаност водитеља случаја, лични ставови). Такође, све указује на то да и даље треба детаљније уређивати и усклађивати сталну комуникацију и размену мишљења између ЦСР и пружаоца ове деликатне и са основним пословима водитеља високо компатибилне услуге. 27 КОН ТИ НУ И РА НИ МО НИ ТО РИНГ И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА УСЛУ ГЕ

29 2.5. Оп те ре ће ње по по ро дич ном са рад ни ку, ду жи на тра ја ња услу ге, број по се та Пре ма по чет ном кон цеп ту услу ге, тре ба ло је да је дан по ро дич ни са рад ник ра ди са 20 по ро дица, да услу га тра је 6 ме се ци и да се те жи ка кон так ту са по ро ди цом у про се ку јед ном не дељ но. По ка за ло се да се про ме на у по ро ди ца ма те шко оства ру је, а по го то во учвр шћу је, у пе ри о ду од 6 ме се ци, ко ли ко је би ло пла ни ра но да услу га тра је. Да ље, пре ци зни је де фи ни са ње ак тив нос т и и и н т е р в е н ц и ј а п о р о д ич н о г с а р а д н и к а у к а з и в а л о ј е н а в а ж н о с т ко н т и н у и р а н о г п р и с у с т в а у по ро ди ци, што је те шко оства ри ти ако се ра ди исто вре ме но са 15 и ви ше по ро ди ца. По да ци о стан дар ди ма код срод них услу га та ко ђе су ишли у при лог ма њем бро ју по ро ди ца по с а р а д н и к у. 1 У скла ду са ана ли зом ис ку ста ва, за на ред ну фа зу пи ло ти ра ња услу ге по стављен је стан дард од нај ви ше 15 по ро ди ца уз тра ја ње услу ге пре ма по тре ба ма по је динач не по ро ди це, у про се ку 8-10 ме се ци. Сле де ћа фа за пи ло ти ра ња ука за ла је да је и стан дард од 15 по ро ди ца те шко оства рив, што ор га ни за ци о но, што због те жи не и сложе н о с т и р а д а и з а х т е в н о с т и а н г а жо в а њ а. Минимални стандард за услугу требало би да буде једна посета недељно, што се може обезбедити уколико један породични сарадник ради са највише 12 породица. Очекивана флексибилност услуге потом треба да омогући да број посета варира и да се прилагођава потребама породице и фази рада са породицом Ор га ни за ци ја услу ге Раз ли чи ти ка па ци те ти пру жа ла ца услу га из не дри ли су раз ли чи та ре ше ња ор га ни за ци је услуге, па је раз ме на ис ку ста ва би ла ва жна нпр. за уна пре ђе ње са рад ње са раз ли чи тим ак те ри ма у ло кал ној за јед ни ци, за ор га ни зо ва ње тим ских са ста на ка, њи хо ву уче ста лост, за ин тер ну стручну по др шку и за раз гра ни ча ва ње уло ге струч не по др шке и ме на џер ске уло ге. Осми шље на је и уна пре ђе на и до ку мен та ци ја ко ја олак ша ва ор га ни за ци ју и ру ко во ђе ње услу гом, као и мо нито ринг ре а ли за ци је услу ге у скла ду са пред ло же ним стан дар ди ма. И с к у с т в а и з м о н и т о р и н г а и б р о ј н и х р а з м е н а д о н е л а с у и п р е д л о г е ко н к р е т н и х п р о ц е д у р а о са стан ци ма и уло зи ру ко во ди о ца, ко ји се на ла зе у пред ло гу ми ни мал них стан дар да услу ге. 1 Evaluation of Action for Children s Intensive Family Support Services, 2012; Working with Troubled Families, A guide to the evidence and good practice, December, КОН ТИ НУ И РА НИ МО НИ ТО РИНГ И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА УСЛУ ГЕ

30 Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу ге СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015) 1. ЦИЉ, ПРИ МЕ ЊЕ НЕ МЕ ТО ДЕ И ПО СТУП ЦИ Р е а л и з о в а н е с у д в е с у м а р н е е в а л у а ц и ј е е ф е к а т а у с л у г е, јед на на кон го ди ну да на пи ло ти рања услу ге (дру га по ло ви на 2014), а дру га на кон две и по го ди не (но вем бар 2015). 29 Ис тра жи вач ка пи та ња обе ева лу а ци је би ла су: Ó Да ли се услу га пру жа пла ни ра ној циљ ној гру пи по ро ди ца? Ó Да ли је осми шље ни са др жај услу ге ре ле ван тан, да ли је струч ни по сту пак услу ге ре леван тан? Ó Ко ј е с у о б л а с т и ф у н к ц и о н и с а њ а п о р о д и ц е у ф о к у с у у с л у г е, т ј. ш т а с у п р и о р и т е т и п р у же не по др шке? Ó Д а л и у с л у г а д о в о д и д о п о з и т и в н е п р о м е н е у ф у н к ц и о н и с а њу и ж и в о т у п о р о д и ц е, д а л и по ма же по ро ди ца ма са сло же ним и број ним по тре ба ма и про бле ми ма (да ли сма њу је ри зик од зло ста вља ња и за не ма ри ва ња де це)? П р в а с у м а р н а е в а л у а ц и ј а р е а л и з о в а н а ј е н а ко н и с к у с т в а у р а д у с а 170 п о р о д и ц а у к љу ч е н и х у услу гу, при че му је ин тер вен ци ја би ла окон ча на код пр вих 45 по ро ди ца. При ли ком ана ли зе и пр ве су мар не ева лу а ци је ко ри шће ни су сле де ћи из во ри по да та ка: Ó м е с е ч н и к в а н т и т а т и в н и и з в е ш т а ј и р у ко в о д и л а ц а у с л у г е о б р о ј у п о р о д и ц а и ф а з и с т р у ч ног по ступ ка за свих 170 по ро ди ца до ана ли зе укљу че них по ро ди ца (кван ти та тив на анал и з а п о ш т о в а њ а п л а н и р а н и х с т а н д а р д а о б р о ј у п о р о д и ц а п о П С, р о ко в и м а у с т р у ч н о м по ступ ку, бро ју по се та по ро ди ци и ду жи ни тра ја ња услу ге), Ó упит ник (кре и ран за по тре бе ове ева лу а ци је) са по да ци ма о основ ним ка рак те ри сти кам а с в и х 170 п о р о д и ц а (к в а н т и т а т и в н а а н а л и з а о с н о в н и х д е м о г р а ф с к и х к а р а к т е р и с т и к а и обе леж ја по ро ди ца), Ó ко м п л е т н и д о с и ј е и 26 п о р о д и ц а ( 57,7 % п о р о д и ц а ко д ко ј и х ј е у с л у г а з а в р ш е н а): к в а л и т а т и в н а а н а л и з а н а п р е т к а п о р о д и ц е, п р и м е н е с т р у ч н о г п о с т у п к а и п о с т о ј е ћ и х ф о р м а т а з а в о ђ е њ е д о к у м е н т а ц и ј е, СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

31 Ó до си јеи 15 по ро ди ца код ко јих је ин тер вен ци ја по ро дич ног са рад ни ка пре ки ну та ; урађе на је ква ли та тив на ана ли за тих до си јеа у по гле ду при ме не струч ног по ступ ка, по стоје ћих фор ма та за во ђе ње до ку мен та ци је и раз ло га пре ки да ра да са по ро ди цом. К р е и р а н и с у и и н с т р у м е н т и з а е в а л у а ц и ј у у с л у г е к р о з м е р е њ е з а д о в о љ с т в а у с л у г о м м е т о д о м в о ђ е н о г и н т е р в ј у а : Ó ду бин ски по лу струк ту ри ра ни ин тер вју о за до вољ ству по ро ди це услу гом, про це ни проме не/на прет ка и пред ло зи ма за уна пре ђе ње услу ге, при ме њен на узор ку 10 по ро ди ца код ко јих је услу га окон ча на, Ó д у б и н с к и п о л у с т р у к т у р и р а н и и н т е р в ј у с а р е л е в а н т н и м а к т е р и м а у ц и љу к в а л и т а т и в н е а н а л и з е с а е л е м е н т и м а е в а л у а ц и ј е е ф е к а т а у с л у г е п р и м е њ е н н а у з о р к у о д 10 в о д и т е љ а слу ча ја и 10 ре ле вант них ак те ра узор ко ва них 10 по ро ди ца ( По лу струк ту ри ра ни ин тервјуи за ме ре ње за до вољ ства услу гом, При лог 9). Је дан од ре зул та та пр ве су мар не ева лу а ци је био је и осми шља ва ње ин стру мен та за кван тиф и к а ц и ј у е ф е к а т а ко ј и б и у н а с т а в к у п и л о т и р а њ а о м о г у ћ и о ко н т и н у и р а н о м е р е њ е н а п р е т к а у ра ду са сва ком по ро ди цом. Дру га су мар на ева лу а ци ја, осло ње на на са зна ња пр ве су мар не ева лу а ци је и кон ти ну и ра ног мони то р ин га и е в а л у а ци је, пр о д у би ла је од го во р е у ве з и с а по с та в љ е ним ис т р а ж и в ач к им пи та њи ма. У ана ли зи и ева лу а ци ји ко ри шће ни су већ осми шље ни, ис про ба ни и уна пре ђи ва ни ин струмен ти, али и не ки но ви, ко ји су раз ви је ни за по тре бе ове ева лу а ци је: 1. М е с е ч н и и з в е ш т а ј о б р о ј у п о р о д и ц а, п о с е т а и с т а т у с у у с т р у ч н о м п о с т у п к у, ко ј и ј е ко р и шћен и у про це су кон ти ну и ра ног мо ни то рин га и пр ве су мар не ева лу а ци је (При лог 5); 2. Уп и т н и к з а п р и к у п љ а њ е п о д а т а к а о о с н о в н и м к а р а к т е р и с т и к а м а п о р о д и ц е и к в а н т и ф и к а ц и ј у е ф е к а т а и н т е р в е н ц и ј е у с л у г е, ко ј и ј е у н а п р е ђ е н з а д р у г у с у м а р н у е в а л у а ц и ј у (При лог 6), са до дат ним упит ни ком за по ро ди це са ко ји ма је рад пре ки нут; 3. Упит ник за ана ли зу раз ло га из ме шта ња де те та из по ро ди це у ко јој је пру жа на услу га ПС, а ко ји по пу ња ва ју во ди те љи слу ча ја (При лог 7); 4. П о л у с т р у к т у р и р а н и и н т е р в ј у з а ф о к у с г р у п е с а р о д и т е љ и м а и р е л е в а н т н и м а к т е р и м а у ц и љу к в а л и т а т и в н е а н а л и з е, с а е л е м е н т и м а е в а л у а ц и ј е е ф е к а т а у с л у г е п р и л а г о ђ е н и ду бин ски по лу струк ту ри ра ни ин тер вјуи из пр ве су мар не ева лу а ци је (При лог 9). Као из во ри по да та ка ко ри шће ни су и до ступ ни из ве шта ји пру жа ла ца и ко ор ди на то ра проц е с а п и л о т и р а њ а ( Р З С З) у п у ћ е н и д о н а т о р и м а и М и н и с т а р с т в у, д о с и ј е и п о р о д и ц а, и з в е ш т а ј и с а м е н т о р с к и х и с у п е р в и з о р с к и х с а с т а н а к а, и з в е ш т а ј и х о р и з о н т а л н е р а з м е н е, п р в е с у м а р н е ева лу а ци је итд. Услу га По ро дич ни са рад ник је у но вем бру го ди не, на по чет ку при ку пља ња и об ра де под а т а к а з а д р у г у с у м а р н у е в а л у а ц и ј у, о б у х в а т а л а 36 6 п о р о д и ц а. Те п о р о д и це с у б и л е у р а з ли чи т о м ста ту су пру жа ња услу ге: код 164 по ро ди це услу га је окон ча на, код 115 по ро ди ца услу га је још би ла у то ку, а код 85 по ро ди ца ин тер вен ци ја је за по че та, али је из раз ли чи тих раз ло га пре ки ну та. П о ш т о с у р а з л и ч и т и и н с т р у м е н т и ко н с т р у и с а н и у р а з л и ч и т о в р е м е, с а м о ј е д е о у к у п н о г б р о ј а по ро ди ца об у хва ћен је од ре ђе ним упит ни ком, па у з о р а к за ана ли зу чи ни: Ó 198 по ро ди ца на ко ји ма је при ме њен упит ник за при ку пља ње по да та ка о основ ним карак те ри сти ка ма по ро ди ца (54% по ро ди ца укљу че них у услу гу), 30 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

32 Ó 1 24 п о р о д и ц е о б у х в а ћ е н е Уп и т н и ко м з а п р о ц е н у е ф е к а т а р а д а с а п о р о д и ц о м, о д н о с н о по стиг ну тог сте пе на про ме не код по ро ди це (75% по ро ди ца), Ó 74 п о р о д и ц е о б у х в а ћ е н е Уп и т н и ко м з а а н а л и з у р а з л о г а п р е к и д а р а д а с а п о р о д и ц о м (87% по ро ди ца код ко јих је услу га пре ки ну та), Ó с в е п о р о д и ц е ко ј е с у о б у х в а ћ е н е Уп и т н и ко м з а а н а л и з у р а з л о г а и з м е ш т а њ а д е т е т а, а у ко ји ма се из ме шта ње до го ди ло до де цем бра го ди не. У п о с т у п к у а н а л и з е и е в а л у а ц и ј е е ф е к а т а у с л у г е п р и м е њ е н е с у и к в а л и т а т и в н е м е т о д е к р о з ф о к у с г р у п е и с п и т и в а н о ј е з а д о в о љ с т в о у с л у г о м р а з л и ч и т и х а к т е р а у с л у г е, а ч и ј и с у н а л а з и са став ни део ове ана ли зе: Ó Ре а ли зо ва не су 3 фо кус гру пе са ро ди те љи ма из 16 по ро ди ца из Но вог Са да, Ни ша и К р а г у ј е в ц а. Ó Ре а ли зо ва не су 4 фо кус гру пе са ак те ри ма бли ским услу зи, са 25 уче сни ка (8 из обра зовног си сте ма, 7 из не вла ди ног сек то ра, 5 пред став ни ка здрав ства, 3 из ло кал них услу га со ци јал не за шти те, 1 во лон тер и 1 пред став ник кор по ра тив ног сек то ра). Ó Ре а ли зо ва на је 1 фо кус гру па са во ди те љи ма слу ча ја из Бе о гра да, Ни ша и Кра гу јев ца. 2. Н А Л А ЗИ С У М А Р НЕ Е В А Л У А ЦИ ЈЕ 2.1. Основ на обе леж ја по ро ди ца 31 З а с в а к у п о р о д и ц у с а ко ј о м р а д и П С п р и к у п љ е н и с у о с н о в н и д е м о г р а ф с к и п о д а ц и, к а о и д р у г а о с н о в н а о б е л е ж ј а п о р о д и ц а ко ј а с у п р е п о з н а т а к а о и з в о р р и з и к а и л и р е м е т и л ач к и х ф а к т о р а з а р о д и т е љ с т в о. А н а л и з а о в и х п о д а т а к а о м о г у ћ а в а д а с е с а гл е д а ј у т и п ич н е к а р а к т е р и с т и ке п о р о д и ц а у п у ћ е н и х у услу гу, да се из дво је ин ди ка то ри ко ји ука зу ју да по ро ди ца има сло же не и број не по тре бе и т е ш ко ћ е, к а о и д а с е п р е п о з н а ј у д о м и н а н т н и п о к а з а т е љ и п о в е ћ а н о г р и з и к а з а б е з б е д н о с т и р а з в о ј д е т е т а. А н а л и з а п о д а т а к а т а ко ђ е о м о г у ћ у ј е и д а с е п р о в е р и д а л и у с л у г у з а и с т а ко р и с т е по ро ди це ко ји ма је она на ме ње на. Пре ма т и п у п о р о д и ц е, у у з о р к у п о р о д и ц а ко ј е с у ко р и с т и л е у с л у г у П о р о д ич н и с а р а д н и к 5 0, 5% ч и н е ј е д н о р о д и т е љ с ке п о р о д и ц е, 39, 4% п о т п у н е (п о р о д и ц е с а о б а р о д и т е љ а), 6, 6 % срод нич ке (у ко ји ма де ца жи ве са срод ни ци ма ба бе, де де, уја ци, тет ке и сл.), а 3,5% про шире не срод нич ке по ро ди це (ро ди те љи, де ца и срод ни ци). Ова ква ди стри бу ци ја од сту па од струк ту ре по ро ди ца у по пу ла ци ји Ср би је, јер је ме ђу по род и ц а м а ко р и с н и ц и м а у с л у г е П С уд е о ј е д н о р о д и т е љ с к и х п о р о д и ц а и з р а з и т и ј и н е г о у о п ш т о ј п о п у л а ц и ј и. Ме ђу јед но ро ди тељ ским по ро ди ца ма у услу зи, у 30,8 % по ро ди ца ис кљу чи во жи ви је дан роди тељ са де цом, а у 19,7% слу ча је ва ра ди се о про ши ре ним јед но ро ди тељ ским по ро ди ца ма, у ко ји ма, по ред ро ди те ља са де цом, у по ро ди ци жи ве ба бе, де де или дру ги срод ни ци. 2 Пре ма ет нич кој струк ту ри, од укуп ног бро ја по ро ди ца у узор ку 37% чи не р о м с к е п о р о д и ц е. 2 У две трећине једнородитељских породица деца живе са мајком, а у једној трећини са оцем. У 40% сродничких породица деца живе са ујаком или тетком. СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

33 Пре ма м е с т у с т а н о в а њ а, у у з о р к у до ми ни р а ј у п о р о д и це из г р а д ске ср е д и н е, с а уде л о м о д 67,7%, а зна чај но ма ње има по ро ди ца из се о ских сре ди на. Од укуп ног бро ја по ро ди ца, 22 по ро ди це жи ве у не фор мал ним на се љи ма, а од тог бро ја 21 по ро ди ца је ром ска. Тре ба има ти у ви ду да се услу га раз ви ја у че ти ри ве ли ка гра да, што мо же ути ца ти на пре до ми на ци ју град ске по пу ла ци је. Пре ма б р о ј у д е ц е у п о р о д и ц и, д о м и н и р а ј у п о р о д и ц е с а ј е д н и м д е т е т о м и л и с а д в о ј е д е ц е, ко је чи не 64,1% узор ка свих по ро ди ца, али су ви со ко за сту пље не и по ро ди це са ви ше од тро је де це, ко је чи не 20,1% узор ка. У узор ку по ро ди ца чак 41 по ро ди ца има ви ше од че тво ро де це. 6,1 7,1 Једно дете 7,6 31,8 Двоје деце Троје деце 15,2 Четворо деце 32,3 Петоро Шесторо и више деце Б р о ј д е ц е у п о р о д и ц и р а з л и к у ј е с е п р е м а е т н ич к о ј п р и п а д н о с т и р о д и т е љ а ; п о р о д и ц е с а в и ш е д еце дом ин ир ају у узорку ромс ких пор одица, д ок су у уз орк у о ст алих по ро дица најз аступљен ије породице с а јед ним дететом или са двоје деце (77,6%). Једно дете Двоје деце Троје деце Четворо деце Петоро Шесторо и више деце 40,8 36,8 23,6 18,1 18,1 15,3 12,5 12,5 15,2 4 2,4 0,8 Ромске породице Остале породице П р е м а у з р а с т у д е ц е, 50,9% де це је основ но школ ског уз ра ста, од но сно уз ра ста од шест до чет р н а е с т г о д и н а, а ч е т в р т и н а д е ц е ( 25, 4%) п р и п а д а н а ј о с е тљ и в и ј о ј г р у п и м е ђу д е ц о м, м л а ђ и м а од 5 го ди на. 7% 17% 25% % 32 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

34 Образов на ст руктура родитеља је неповољна; чак 1 6,2% оч ев а и 23,8 % мајк и нема заврш е н у о с н о в н у ш ко л у, ш т о з н ач и д а с п а д а ј у у к а т е г о р и ј у н е п и с м е н о г с т а н о в н и ш т в а. Та ко ђ е ј е в исок удео род итеља који им ај у само основн у шк олу. Нај мањи је бр ој родитељ а са вишим ил и високи м об разовањем. Ук упно 17 ро ди теља и ма заврше ну вишу/ви соку школу, 9 ма јки и 8 очева. За 20,2 % очев а и 9,1% мај ки н едостај е податак о образов ањ у (н ајч ешће се р ад и о једноро дит ељски м п ор од ицама и не достај е ин формација о одсутном родитељу). Без основне школе 6,6 9,7 Отац Мајка Непотпуна основна школа 9,6 14,1 Основна школа 16,2 21,2 Средња школа 31,8 33,8 Виша/висока школа 4 4,5 Непознато 9,1 20,2 33 Ин ди ка то ри со цио - еко ном ског по ло жа ја по ро ди це ука зу ју на ви со ку де при ви ра ност по роди ца ко ри сни ка услу ге По ро дич ни са рад ник. Ви ше од по ло ви не ро ди те ља у овим по ро ди цама је не за по сле но. Из вор при хо да по ро ди ца у нај ве ћој ме ри чи не со ци јал на да ва ња (нов ча на со ци јал на по моћ), код 59,1% по ро ди ца, и де чи ји до да так, код 39,9% по ро ди ца. Код са мо трећи не по ро ди ца из вор при хо да је за по сле ње јед ног од ро ди те ља, а у 15,7% слу ча је ва ра ди се о при хо ди ма од пен зи ја. По да так да зна чај но ма њи број по ро ди ца упу ће них у услу гу ко ри сти де чи ји до да так не го нов ча ну со ци јал ну по моћ ука зу је да ро ди те љи не ко ри сте ово пра во у довољ ној ме ри, а је дан од раз ло га је си гур но и не ин фор ми са ност. Социјална давања 59,1 Дечији додатак 39,9 Повремени послови 37,4 Запослење 28,8 Пензија 15,7 Остало 7,1 А н а л и з о м п о д а т а к а ј е у т в р ђ е н о, т а к о ђ е, д а с у ј е д н о р о д и т е љ с к е п о р о д и ц е и з р а з и т о м а т е р и ј а л н о д е п р и в и р а н е. У с а м о 23% ј е д н о р о д и т е љ с к и х п о р о д и ц а р о д и т е љ ј е с т а л н о з а п о с л е н, СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

35 одн осно по ро дица има ст ал ан извор п рихода 3. У поре ђе њу са остал им типови ма п ор оди ца у у з о р к у, у ј е д н о р о д и т е љ с к и м п о р о д и ц а м а и м а н а ј м а њ е р о д и т е љ а у с т а л н о м р а д н о м о д н о с у, ш т о ј е и з у з е т н о н е п о в о љ н о з а у с л о в е ж и в о т а п о р о д и ц а и д е ц е. Ј е д н о р о д и т е љ с ке п о р о д и ц е с е, тако ђе, н ајчеш ће ослањају на соц иј ална да ва ња као извор прихода родитеља. Социјална давања Дечији додатак Повремени послови Стални радни однос Пензија Остало ,85 43,59 Једнородитељска Једнородитељска проширена 61,54 57,14 46,15 Потпуна Потпуна проширена Сродничка И з р а з и т а м а т е р и ј а л н а д е п р и в а ц и ј а п р и с у т н а ј е ко д р о м с к и х п о р о д и ц а. Ч а к 8 8, 9 % р о м с к и х по ро ди ца су ко ри сни ци нов ча не со ци јал не по мо ћи, док је у са мо 3 ром ске по ро ди це је дан од ро ди те ља у стал ном рад ном од но су. Та ко ђе је еви ден ти ра на и јед на по ро ди ца без ика квих п р и х о д а. 100,0 90,0 80,0 70,0 60,0 50,0 40,0 30,0 20,0 10,0 0,0 88,9 4,17 41,6 Н алаз и ана ли зе указују н а дирек тн у повез ан ос т степен а образ ова ња роди те ља са со ци о - економск им п ол ожајем по родиц е. У поро ди цама у ко јима род итељи немају за вршен у основ нушколу, ос нов ни из во р прихода с у со цијална дава ња 95% р од итеља бе з осн овног об разовањ а с у кор ис ници н овчане с оцијал не п омоћи. С ам о у једној по родици је р од итељ без осно вн е ш коле з ап ос ле н. Међу зап ос леним родит ељ им а су у нај ве ћој мери роди те љи са сред њо школским образовањ ем и завр шеном виш ом или ви сок ом шко лом. 3 У две трећине једнородитељских породица деца живе са мајком, а у једној трећини са оцем. У 40% сродничких породица деца живе са ујаком или тетком. 42,4 ромске породице остале породице Социјална давања Дечији додатак Повремени послови Стални радни однос Пензија Остало Нема 34 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

36 Н а ј н и ж и о б р а з о в н и с т а т у с р о д и т е љ а ко р и с н и к а у с л у г е П С в е з а н ј е з а р о м с к у п о п ул а ц и ј у. Н а и ме, родите љи к оји н ема ју никакво образов ањ е искључиво с у ро мског порек ла, а 8 8 % родите ља који и ма ју не колико з авршен их ра зр еда ниже основне ш коле та кође с у Ро ми. Са д руге стране, изрази то ј е низак удео Рома са з авршеном средњ ом (9,5 2% очева и 7,4 6% мајки), односно вишо м/висок ом школом (12,5% очева и н иј ед на мајк а) Ид ен ти фиковане т ешкоће у поро ди ца ма У п ро цесу п роцене по ро дица, од нос но де це и родитеља, породи чни с ар ад ни ци су ра ди лип р е м а д е ф и н и с а н о ј м е т о д о л о г и ј и п р о ц е н е 4. Д е ф и н и с а н е с у 4 д и м е н з и ј е п р е к о ко ј и х с у о п е р а ц и о н а л и з о в а н е т е ш ко ћ е и п р о б л е м и, с н а г е и п о т е н ц и ј а л и п о р о д и ц а : ж и в о т н е о ко л н о с т и, к а р а к т е р и с т и к е д е т е т а, к а р а к т е р и с т и ке о д р а с л и х и к а р а к т е р и с т и ке о д н о с а (о д н о с и р о д и т е љ а и де це, парт нерски о дн оси, одн оси с а широм породицо м и за је дницо м). Након и ден тиф иковањат ешкоћа и прот ект ив ни х факт ор а п о сви м д им ензијама, по ро дични с ар ад ници су ут врђивалип риоритет е на којима с у радили с а пор оди цом. А на лиза процене те шко ћа поро дица кој е с у користиле усл угу ПС п отврђ уј е да је услуг а п р у ж а н а п о р о д и ц а м а гд е п о с т о ј е т е ш ко ћ е р о д и т е љ а у р о д и т е љ с к и м ф у н к ц и ј а м а ш т о ј е р и з и к за за не маривање у злос тав ља ње дете та. Али, ис то вр емено, на јв ећ и број породиц а су опте рећ е н е л о ш и м с т а м б е н и м у с л о в и м а, н е д о с т а т ко м н о в ц а, з д р а в с т в е н и м п р о б л е м и м а, м е н т а л н и м т е ш к о ћ а м а о д р а с л и х и д е ц е, с м е т њ а м а у р а з в о ј у, и н в а л и д и т е т о м д е ц е, с л а б о м с о ц и ј а л н о м м р е жо м и т е б р о ј н е и с л оже н е н е з а д о в о љ е н е п о т р е б е з н а ч а ј н о у т ич у н а к а п а ц и т е т р о д и т е љ а д а п р у же а д е к в а т н у б р и г у д е т е т у. С в а к а д и м е н з и ј а ј е о п е р а ц и о н а л и з о в а н а к р о з и н д и к а т о р е, а он да даље праћени ти индикатори. Тешкоће у односима 88,9 Тешкоће везане за родитеље 84,8 Тешкоће везане за децу 93,4 Тешкоће у области животне околности 74,9 Код 75% по ро ди ца су и д е н т и ф и к о в а н е т е ш к о ћ е у о б л а с т и ж и в о т н и х о к о л н о с т и. А н а л и з а по ка зу је да су те шко ће у обла сти ста но ва ња и при хо да у ди рект ној ко ре ла ци ји са обра зо вањем ро ди те ља и да зна чај но ути чу на на пре дак то ком пру жа ња услу ге или по гор ша ње ста ња и из ме шта ње де це из по ро ди це на кон пру жа ња услу ге. У свим по ро ди ца ма у ко ји ма је дан од ро ди те ља не ма за вр ше ну основ ну шко лу иден ти фи ко ван е с у т е ш ко ћ е у с т а н о в а њу и о б е з б е ђ и в а њу п р и х о д а п о р о д и ц е. Ч е ш ћ е с у з а с т у п љ е н е т е ш ко ћ е ве за не за при хо де по ро ди це (код 69 % по ро ди ца иден ти фи ко ва не су те шко ће ве за не за ма тери јал но ста ње). Та ко ђе, чак по ло ви на по ро ди ца не ма аде кват не стам бе не усло ве. Те ш ко ћ е у о б л а с т и с т а н о в а њ а и п р и х о д а с у и з р а же н и ј е ко д р о м с к и х п о р о д и ц а. Од у к у п н о г бро ја ром ских по ро ди ца ко је су ко ри сти ле услу гу, чак 93% има те шко ће у овој обла сти, при че му 86 % ром ских по ро ди ца не ма аде кват не при хо де, а 75% по ро ди ца не ма аде кват не стамбе не усло ве О методологији процене видети детаљније у прилозима. СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

37 Те ш к о ћ е и н е з а д о в о љ е н е п о т р е б е к о д д е ц е с у и д е н т и ф и ко в а н е у 93, 4% п о р о д и ц а. К а д а г о в о р и м о о и д е н т и ф и ко в а н и м т е ш ко ћ а м а и н е з а д о в о љ е н и м п о т р е б а м а ко д д е ц е, г о в о р и м о и о с п о с о б н о с т и р о д и т е љ а д а о д г о в о р и н а п о т р е б е д е т е т а. О в а д и м е н з и ј а ј е о п е р а ц и о н а л и з о в а н а к р о з с л е д е ћ е и н д и к а т о р е : о б р а з о в а њ е /с т и м у л а ц и ј а, е м о ц и ј е и п о н а ш а њ е, з д р а в љ е, и с х р а н а и хи ги је на, спрем ност де те та да пре у зме од го вор ност за се бе у скла ду са уз ра стом и раз ли чи та с п е ц и ф ич н а п о н а ш а њ а д е ц е 5. Код укуп но 74,2% по ро ди ца уоче не су те шко ће де це у про це су обра зо ва ња, од но сно сти му ла ци је де це. Код по ло ви не по ро ди ца уоче но је да де ца има ју тешко ће ве за не за емо ци је и по на ша ње. Та ко ђе, ве о ма ви со ко за сту пље ни су здрав стве ни пробле ми де це (у чак 42% по ро ди ца). Образовање/стимулација 74,2 Емоције и понашање 56,6 Здравље 41,9 Исхрана/хигијена 33,3 Сметње у развоју 8,6 Спремност детета да преузме одговорност за себе у... 31,8 Специфична понашања деце 51 М е ђу п о р о д и ц а м а ко д ко ј и х с у и д е н т и ф и ко в а н е т е ш к о ћ е у и с х р а н и и х и г и ј е н и д е ц е, 5 8 % с у р о м с к е п о р о д и ц е, а 6 8 % о в и х п о р о д и ц а ж и в и у н е ф о р м а л н и м н а с е љ и м а. У п о р о д и ц а м а у ко ј и м а с у и д е н т и ф и ко в а н е о в е т е ш ко ћ е, 7 7 % о ч е в а и 8 4 % м а ј к и н е м а з а в р ш е н о о с н о в н о ш ко л ск о об разовање. Т е ш к о ћ е д е ф и н и с а н е к а о с п е ц и ф и ч н а п о н а ш а њ а д е ц е и денти фиков ан е с у код п оловине деце корисник а услу ге ПС (51% де це ). Међу с пецифични м п онаша њи ма најчешће је нас илно по нашање (код 15,2% дец е), затим следи су коб са закон ом (код 8,1% д ец е), 7,6% де це су жр тв е насиља, 4,5% користи алк охол, а 3,5 % ПА С. Код 4% д еце идент иф икова на је и прош ња. А н а л и з а т е ш ко ћ а ко д д е ц е о т к р и в а р а з л и ке и з м е ђу д е ц е р о м с ко г п о р е к л а и о с т а л е д е ц е. П р о бл ем и у образова њу су најраширени ји код ромске деце (од укупног бро ја ромске де це, 84% има проблеме у о бразо вању), док је код о ста ле деце уде о де це са проблем има у образ овању м а њ и. 6 Прош ња к ао фо рма с пец иф ичног пон аша ња деце и скључиво је при су тн а код децеиз ромск е поп улаци је. Уку пно 18% де це Ром а ма нифестује ов ај обл ик по нашањ а. С ва остал а сп ец ифична пон ашања с у из разитија ван ромски х пор одица, па су та ко остал а деца че шћ е у суко бу с а законом, к орисни ци алкохола и П АС, жртве насиљ а, а ча к дво стр уко чешћ е манифестују насил ничко пон ашање о д ромске де це. Тешк оћ е одраслих. У п р о ц е с у п р о ц е н е с у ко д 8 5% п о р о д и ц а и д е н т и ф и ко в а н е н е з а д о в о љ е н е п о т р е б е о д р а с л и х и т е ш к о ћ е р о д и т е љ а /с т а р а т е љ а : В е о м а ј е в а ж н о п р е п о з н а т и о в е т е ш ко ћ е, ј е р с у у д и р е к т н о ј в е з и с а к а п а ц и т и м а з а р о д и т е љ с т в о и м о г у д о п р и н е т и з а н е м а р у ј у ћ е м и л и 5 Детаљнији приказ области и подобласти процене даје се у Прилогу бр Од укупног броја остале деце у узорку, 69% има проблеме у образовању. 36 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

38 з л о с т а в љ а ј у ћ е м п о н а ш а њ у ; т р е б а р а д и т и н а п о с т и з а њ у п о з и т и в н и х п р о м е н а у ф у н к ц и о н и с а њу самих ро дитеља, ј ер су оне о д утица ја на доброб ит де тета у по ро дици. За по родичн ог сарадника ј е п о с е б н о з н ач а ј а н р а д с а р о д и т е љ и м а ко ј и т р е б а д а д о в е д е д о т о г а д а о н и с а м и и д е н т и ф и к у ј у и разуме ју своје теш ко ће како би могли да их ре ша вају. Као и к од деце, вел ики број р одитеља има теш ко ће са здрављем, с т ом разл и ком ш то су код роди тељ а веома з аст упљени и проблем и са менталн им з драв љем, одн ос но са псих иј атријским о бо љењима т е коришћењем алкохола и дрога. Физичко здравље родитеља 30,5 Ментално здравље родитеља 23,9 Образовање родитеља 12,2 Асоцијално понашање/сукоб са законом 6,6 Употреба дроге/алкохола Злостављања жртва 18,3 20,3 Злостављање починилац 9,6 37 К а о п о с е б н а о б л а с т т е ш ко ћ а ко д р о д и т е љ а д о д а т н о ј е и с п и т и в а н а д и м е н з и ј а емо ци ја и пона ша ња ро ди те ља. Импулсивно/агресивно понашање Реаговање на кризу/стрес (коопинг механизам) Карактеристике емотивног доживљавања и реаговања Однос према себи Вештине сналажења у друштву К а р а к т е р и с т и ке е м о ц и о н а л н о г д о ж и в љ а в а њ а и р е а г о в а њ а р о д и т е љ а /с т а р а т е љ а з н а ч а ј н о у т и чу на са мо е фи ка сност и од нос пре ма се би, а што по том об ли ку је и од но се са дру ги ма и функц и о н и с а њ е у з а ј е д н и ц и. Та ко ђ е, к а р а к т е р и с т и ке р о д и т е љ а /с т а р а т е љ а у о в о м д о м е н у г о в о р е о к а р а к т е р и с т и к а м а о д н о с а с а д е ц о м, о д н о с н о о у т и ц а ј у н а ф у н к ц и ј е р о д и т е љ с т в а, п а т и м е и н а з а н е м а р и в а њ е и з л о с т а в љ а њ е д е ц е. Остало Код ро ди те ља су уоче не број не те шко ће ве за не за сфе ру емо ци ја и по на ша ња. По ло ви на роди те ља, од но сно 47,3%, има те шко ће ка да је реч о ре а го ва њу на кри зну си ту а ци ју или стрес. То с у р о д и т е љ и ко ј и т е же п о д н о с е з а х т е в е с в а ко д н е в н о г ж и в о т а и л и с у и м а л и т р а у м а т ич н а ис ку ства (нпр. гу бит ке, зло ста вља ње и сл.). Та ко ђ е, ко д 4 0,1% р о д и т е љ а с е р е г и с т р у ј у т е ш ко ћ е у с ф е р и е м о т и в н о г д о ж и в љ а в а њ а и р е а г о в а њ а. О в а ј с е г м е н т с е н а ј в и ш е т и ч е д о м и н а н т н о г р а с п о л о же њ а ко д р о д и т е љ а и у с к л а ђ е н о с т и 2 19,8 26,4 29,9 40,1 47,3 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

39 е м о ц и ј а и п о н а ш а њ а, п о с е б н о п р е м а д е ц и и у п о р о д и ц и. Та ко ђ е, р е г и с т р о в а н а с у и п о с е б н о р и з ич н а п о н а ш а њ а, к а о ш т о с у с у и ц и д а л н о п о н а ш а њ е и п а р а н о и д н е м а н и ф е с т а ц и ј е. Н е ке о д р е г и с т р о в а н и х т е ш ко ћ а м о же д а р а з р е ш и п о р о д ич н и с а р а д н и к, р а д е ћ и п р е с в е г а н а т р а у м и ко ју ро ди тељ има у ис ку ству, уз ин тен зив но ко ри шће ње ког ни тив них тех ни ка. За те же те шкоће, по ро дич ни са рад ник тре ба да мо ти ви ше ро ди те ље да при хва те спе ци ја ли зо ва ни трет ман. Зна ча јан број ро ди те ља (29,9%) има те шко ће у по гле ду оно га што смо де фи ни са ли као одн о с п р е м а с е б и п р и х в а т а њ е с е б е, с и г у р н о с т н е с и г у р н о с т, р е а л и с т ич н о с т о п а ж а њ а с е б е, услов но при хва та ње се бе, бри га за соп стве ну до бро бит и сл. Уна пре ђе њем сли ке о се би, роди тељ уна пре ђу је и лич но за до вољ ство и ефи ка сност у од но си ма са дру ги ма, а пре све га се уна пре ђу је од нос са де цом. Код не што ви ше од јед не че твр ти не ро ди те ља (26,4%) пре по зна је се не до ста так ве шти на снал а же њ а у д р у ш т в у. О в о с и г у р н о о т е ж а в а п о в е з и в а њ е п о р о д и ц е и з а ј е д н и ц е, к а о и ко р и ш ћ е њ е ре сур са у за јед ни ци. Те ш к о ћ е у о д н о с и м а с а д е ц о м и в а с п и т а њу. У про це су про це не су код 88% по ро ди ца идент и ф и ко в а н е т е ш ко ћ е у о б л а с т и о д н о с а. Ко д в и ш е о д п о л о в и н е п о р о д и ц а ( 5 8 %) п р о ц е њ е н о ј е д а и м а ј у т е ш ко ћ е у п р е п о з н а в а њу п о т р е б а д е т е т а и п о с т а в љ а њу р е а л и с т ич н и х ц и љ е в а у од но су на де цу, што је оче ки ва но за ову гру пу по ро ди ца. Код по ло ви не по ро ди ца су еви дент и р а н е т е ш ко ћ е у п р и м е н и а д е к в а т н и х в а с п и т н и х п о с т у п а к а и у с т и л о в и м а р о д и т е љ с т в а (б и л о да се ра ди о не за ин те ре со ва ном по на ша њу ро ди те ља, пре те ра но ри гид ном по на ша њу, пре тер а н о м к а ж њ а в а њу и л и о х а о т ич н о ј с м е н и т а к в и х п о с т у п а к а). П р о б л е м и у о д н о с и м а с а д е ц о м ко ј и с е т и ч у в а с п и т а њ а, а л и и ј а с н о ћ е р о д и т е љ с ке ул о г е и о д г о в о р н о с т и р о д и т е љ с т в а, б е л е же се у 40% по ро ди ца (по ста вља ње гра ни ца је про блем у 42,4% по ро ди ца, а до след ност у 39,4% п о р о д и ц а). У 35% п о р о д и ц а р о д и т е љ и п о к а з у ј у т е ш ко ћ е п о с в и м п а р а м е т р и м а ко ј и с е т и ч у е м о ц и о н а л н и х р е л а ц и ј а с а д е т е т о м (п о к а з и в а њ е п о з и т и в н и х о с е ћ а њ а), с п о с о б н о с т и д а с т а в е у пр ви план де те и по тре бе де те та, као и ствар не спрем но сти да се ба ве де те том (под сти ца ње раз во ја, про во ђе ње вре ме на са де те том и сл.). Осим што го во ре о ква ли те ту оба вља ња ро дит е љ с ке ул о г е, о в и и н д и к а т о р и ф у н к ц и ј е р о д и т е љ с т в а у к а з у ј у и н а ф а к т о р е ко ј и о д р е ђу ј у р и з и к о д з л о с т а в љ а њ а и л и з а н е м а р и в а њ а д е ц е, п а ј е д о б р о п р е п о з н а в а њ е т и х т е ш ко ћ а в е о м а в а ж н о з а п л а н и р а њ е и н т е р в е н и с а њ а у к р е и р а њу д о в о љ н о д о б р о г р о д и т е љ с т в а. Родитељско препознавање ризика за дететову безбедност 26,8 Доследност 39,4 Границе 42,4 Васпитни стил и дисциплиновање детета 50,5 Показивање позитивних осећања и неговање емоционалне 31,8 Провођење активног времена са дететом и доступност детету 35,9 Контрола сопственог бола и фрустрације пред дететом 23,2 Давање предности задовољењу дететових базичних потреба 34,8 Подстицање развоја 34,3 Препознавање потреба детета и адекватност одговора 58,1 Реалистичност опажања и постављање реалистичних 24,2 38 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

40 К а к о б и с е б о љ е р а з у м е л а с и т у а ц и ј а п о р о д и ц е, њ е н е т е ш ко ћ е и с н а г е, п р о ц е њ и в а н и с у п а р т н е р с к и о д н о с и и о д н о с и с а ш и р о м п о р о д и ц о м и з а ј е д н и ц о м. Тр е ћ и н а р о д и т е љ а и м а т е ш ко ћ а у п артнер ски м односим а, што м ож е зна ча јно да ути че на њих ов у родите љску у ло гу, а трећина са широм по ро дицом, ш то указуј е на смањен е р есурс е тих пор од ица у по гледу п од ршке родбине. Петин а по родица и ма теш коћ а у односима са широм заједницом. Односи са широм заједницом 19,7 Односи са широм породицом 32,8 Односи међу родитељима/партнерима 36, Мо ти ва ци ја ко ри сни ка за при хва та ње услу ге 39 У са мом кон ци пи ра њу услу ге пре по зна та је ва жност мо ти ви са но сти по ро ди це за при хва тањ е у с л у г е. В а ж н а а к т и в н о с т ц е н т а р а з а с о ц и ј а л н и р а д у р а д у с а п о р о д и ц о м ј е с т е м о т и в и с а њ е п о р о д и ц е д а п р и х в а т и у с л у г е з а ко ј е с т р у ч н и р а д н и ц и п р о ц е њу ј у д а м о г у у н а п р е д и т и њ е н о функ ци о ни са ње. Сто га је је дан од пред у сло ва (нул тих усло ва, ка ко су на зва ни то ком пи ло ти рања) за укљу чи ва ње у услу гу са гла сност нај ма ње јед ног од ра слог чла на по ро ди це да при хва та у с л у г у, ш т о с е с м а т р а л о м и н и м у м о м м о т и в а ц и ј е з а с в е а к т и в н о с т и ко ј е у с л у г а п о д р а з у м е в а. За да так ПС је сте да под стак не мо ти ва ци ју по ро ди це и ре гу ли ше от пор по ро ди це, али је важно на по чет ку има ти про це ну ка кав је ста тус мо ти ва ци је по ро ди це и ње них по је ди нач них чла но ва, ка ко би ПС ефи ка сни је пла ни рао да ље ак ци је. Сто га је осми шље на и ре а ли зо ва на ј е д н о д н е в н а е д у к а ц и ј а о т е о р и ј и п р о м е н е з а с н о в а н а н а п р и с т у п у П р о х а с ке и Д и к л е м е н т е а с а ци љем да по диг не ка па ци те те ПС у овој обла сти. По ро дич ни са рад ник про це њу је мо ти ва ци ју, тј. спрем ност по ро ди це да при хва ти услу гу, од носно ула зак но ве осо бе у по ро ди цу (по ро дич ног са рад ни ка), али и спрем но сти на ак ци ју и рад н а п р о м е н и. Ч а к и п о р о д и ц е ко ј е с у в и с о ко м о т и в и с а н е з а п р и х в а т а њ е у с л у г е н е м о р а ј у б и т и м о т и в и с а н е з а р а д н а п р о м е н и (н п р. м о г у о ч е к и в а т и д а п о р о д ич н и с а р а д н и к р е ш и њ и х о в е про бле ме, а да они са ми ни шта не ме ња ју, или да до би ју за шти ту, по др шку, а да се у са мој по ро ди ци ни шта не про ме ни и сл.). Ве о ма ма ли број по ро ди ца ула зи у услу гу са све шћу да је по треб на уну тра шња про ме на у по ро ди ци. Члан по ро ди це мо же има ти же љу да не ки аспект њ и х о в о г ж и в о т а б у д е д р у г а ч и ј и, а л и с у в е о м а ч е с т о о д с у т н и о с т а л и п а р а м е т р и к в а л и т е т н е м о т и в а ц и ј е (н е м а р е а л и с т ич н е п р о ц е н е м о г у ћ н о с т и з а п р о м е н у, п р о ц е н е ц е л и с х о д н о с т и п р о м е н е и н е м а с а м о о б а в е з и в а њ а, т ј. о д л у ке о п р о м е н и). У с в а ко м с л у ч а ј у, п о ч е т н а м о т и в а ц и ј а п о р о д и ц е п о м а же у р е а л и з а ц и ј и п о ч е т н и х з а д а т а к а п о р о д ич н и х с а р а д н и к а : р а з в и ј а њ е о д н о с а п о в е р е њ а, п р и д р у ж и в а њ е и с т в а р а њ е р а д н о г с а в е з а с а п о р о д и ц о м. Б о љ а п о ч е т н а п о з и ц и ј а п о р о д и ц а у о д н о с у н а п р и х в а т а њ е у с л у г е о м о г у ћ а в а п о р о д ич н о м с а р а д н и к у д а б р же к р е н е у ак тив но сти и да са по ро ди цом лак ше по сти же по жељ ну по зи тив ну про ме ну. Ме ђу по ро ди ца ма ко је су ко ри сти ле услу гу, по ло ви на по ро ди ца је, пре ма про це ни ПС, би ла мот и в и с а н а н а п о ч е т к у ус л у г е (ко д 52, 4% п о р о д и ц а з а б е л е же н о ј е пр и с у с т в о м о т и в а ц и ј е з а пр и хва та ње услу ге, од че га је 21,2 % по ро ди ца би ло ви со ко мо ти ви са но). Ме ђу тим, ве ли ки број поро ди ца (34,5%) де кла ра тив но је при хва тио услу гу, али те по ро ди це ни су за и ста по ка за ле спремност то ком ко ри шће ња услу ге да се у пот пу но сти ан га жу ју и са ра ђу ју са по ро дич ним са рад ници ма у пре ва зи ла же њу те шко ћа у ко ји ма се по ро ди ца на ла зи, тј. ни су пре у зи ма ле од го вор ност. СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

41 31,2 13,1 34,5 Декларативно прихватајући Високо мотивисани Постоји мотивација 21,2 Породица у отпору Ка ра ктерис ти ке м отива ци је, однос но моти ва ција поро диц е и њени х чланова за прихватањепр оме не и рад на њ ој, п редст ав љај у посе бно п оље рад а породич ног сарадника и могу се смат р а т и ј о ш ј е д н о м о б л а с т и т е ш ко ћ а, п о р е д т е ш ко ћ а п о д е ф и н и с а н и м о б л а с т и м а и н д и в и д у а л н о г и породичног функци онисања Ефекти у слуге Ст р у ч н и п о с т у п а к у р а д у с а п о р о д и ц о м ј а с н о д е ф и н и ш е м е т о д о л о г и ј у р а д а п о р о д ич н о г с арадник а. Сам стру чни поступ ак, начином на кој и се с пр ов оди уз пу но у че шће по ро дице и све обу хватнош ћу д еловањ а, пре дс тавља св оје врсну ин те рвенци ју. П ородич ни сар адни ц и, ко р и с т е ћ и з н а њ а, в е ш т и н е и с в о ј у к р е а т и в н о с т, п р и м е њу ј у н и з и н т е р в е н ц и ј а с а ц и љ е м да п ор о ди ца унапреди своје фун кц иониса ње, као и да пости гн ута про ме на буде што тра јни ј а. О ч е к и в а н и е ф е к а т п р у ж а њ а у с л у г е ј е п о с т и г н у т а п о з и т и в н а п р о м е н а, о д н о с н о н а п р е д а к породиц е у функци он исању ко ји обе зб еђује на јбољу добро би т де те та. Уп и т н и к з а к в а н т и ф и к а ц и ј у е ф е к а т а и н т е р в е н ц и ј е у с л у г е (п р о ц е н у с т е п е н а п р о м е н е) к р е и р а н је да регис трује: Ó кљ уч не тешк о ће са који м се п ор одица суочав а, идент ифи коване т ок ом пр оц ен е, Ó тешкоће на к ојима по родица и П С пла нира ју да ра де, Ó п р о ц е н у п о с т и г н у т е п р о м е н е ( н а п р е т к а) п о с в а ко ј о д р е г и с т р о в а н и х о б л а с т и н а к о ј и м а је ра ђе но ; ж ељ ен е промене су о пер ацион ал изоване к ао специфи чни циље ви у п ородич ном пл ан у. Степ ен пост иг нут е пром ен е на ниво у специфичних циље ва је гра диран ка о: 1. п о с т и г н у т н а п р е д а к к а д а ј е у с п о с т а в љ е н н о в и, б о љ и н и в о ф у н к ц и о н и с а њ а п о с в и м пла нираним з ада цима у нутар ј ед ног спец ифи чн ог циља, 2. делимич но н апредо вањ е када ј е постиг ну т нап ре да к у одн осу на в ећину з адата ка, 3. ма ла пром ена / мал о напре дова ње када је про мен а достигн ута у ј ед ном за датку и лиде лу зад атака у нутар сп ецифичн ог циља, 4. нема про мене када је о чу ван поч ет ни статус у породиц и у о дређено м сегменту, 5. по го ршање к ада се фу нк циониса ње пород ице у одређен ом сегменту погор ша ло. К ад а се за је дну пор од ицу регис трује степен пром ене по с ва ком циљ у, на ос но ву про цењених с т е п е н а п р о м е н е п р а в и с е о б ј е д и њ е н а, г е н е р а л н а п р о ц е н а и с х о д а, х о л и с т ич к а, к о ј а п р е д с т а в ља више од и зр ачу навања п росека из п ојединачни х циљева. Уп и т н и ко м з а п р о ц е н у е ф е к а т а р а д а с а п о р о д и ц о м, о д н о с н о п о с т и г н у т о г с т е п е н а п р о м е н е код по ро ди це обухв аћ ен е су 124 п ор одице. Кв антифи кација ефе ката се обавља по што се 40 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

42 о д рж и с а с т а н а к п о с в е ћ е н з а в р ш н о ј е в а л у а ц и ј и п р у ж а њ а у с л у г е, к а д а с е е ф е к т и о ц е њ у ј у с а с т а н о в и ш т а с а м е п о р о д и ц е, п о р о д ич н о г с а р а д н и к а и в о д и т е љ а с л у ч а ј а, ч и м е с е н а с т о ј и д а с е постигне опти малн а објективност оц ене на пр ет ка Напредак породице П о с м а т р а н о с а с т а н о в и ш т а г е н е р а л н е п р о ц е н е и с х о д а п р у ж а њ а у с л у г е з а п о р о д и ц е ко ј е с у о б у х в а ћ е н е у п и т н и ко м з а о ц е н у н а п р е т к а, м оже с е з а к љу ч и т и д а у с л у г а, г е н е р а л н о, д о в о д и до на пр етка у фу нкциониса њу породице. Н ап ре дак се постиже у 80 % п ородица код 36% та ј на предак је оцењен ка о делимичан, код 25% као ма ли, а ко д око 19 % као п от пу ни напредак. Т реба напо менут и да се процена напретка од носи на оне облас ти на кој им а је сарадник рад ио са породицом. То су об лас ти које с у кључне за б ез бе дност де тета, за обезб еђивање довољно д о б р и х у с л о в а з а њ е г о в р а с т и р а з в о ј, з а у м а њ е њ е р и з и к а о д з а н е м а р и в а њ а и з л о с т а в љ а њ а у п о р о д и ц и и њ е г о в о г и з м е ш т а њ а и з п о р о д и ц е. У о ко 1 0 % п о р о д и ц а с а р а д н и к и п о р о д и ц а н и с у успе ли да на праве п озитивну пр ом е ну. Неки и звори и о ву си туациј у оцењу ју као по зит ивн у ; н а и м е, о д с у с т в о п о г о р ш а њ а с е з а м ул т и п р о б л е м с к е п о р о д и ц е м о же с м а т р а т и п о з и т и в н о м чињеницом (Ev aluation of Action for Children IF SS, 2013:2 5). У о ко 3% пор одица је током пруж ања услуге д ош ло до по горшања. Ове пор одице су то ко м пру жа ња ус луге или по ка зале р е з и с т е н т н о с т н а п р о м е н у, и л и ј е п р у ж а њ е у с л у г е ј а с н о д е ф и н и с а л о к а п а ц и т е т е п о р о д и ц е д а об езб еди д об ро би т детета и открило п оказате ље да је дет е већ било уг рожено, шт о н ије биловидљиво кр оз делатност центра з а соци ја лн и рад, или је цен тар породи цу у путио на услугу к ао п ослед њу шансу пред измештање детета. 19,35% Напредак 36,29% Делимичан напредак 25% Мали напредак Потреб но је ре ћи, ка да се го во ри о ефек ти ма, да су по ро дич ни са рад ни ци у нај ве ћем бро ју по ро ди ца ра ди ли у све че ти ри обла сти, да кле хо ли стич ки, пра те ћи био -пси хо -со ци јал ни мод е л и п о ш т у ј у ћ и п о т р е б е, а и же љ е п о р о д и ц е, г р а д е ћ и м о т и в а ц и о н е с т р а т е г и ј е з а п о р о д и ц у ка ко би се оја ча ла ње на спрем ност за при хва та ње про ме не и оста ја ње у њој. Као што је и очеки ва но, до ми ни ра ли су рад са де цом и за де цу и рад на од но си ма, пре све га у ро ди тељ ским ф у н к ц и ј а м а, а у з н а ч а ј н о м п р о ц е н т у п о р о д и ц а п р е д м е т р а д а с а р а д н и к а б и о ј е и н д и в и д у а л н и ста тус и функ ци о ни са ње ро ди те ља. 10,48% Нема напретка 3,23% Погоршање 5,65% Недостају подаци 41 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

43 91,94 89,52 66,98 73,39 Рад у области животне околности Рад у области деца Рад у области одрасли Рад у области односи Сле ди при каз по стиг ну тих ефе ка та ра да по ро дич них са рад ни ка, по по себ ним аспек ти ма реле вант ним за сва ку област Ефек ти у ра ду са де цом По ро дич ни са рад ник је у обла сти ка рак те ри сти ке де це (не за до во ље не по тре бе, од но сно теш ко ћ е ко д д е ц е и с п о с о б н о с т р о д и т е љ а д а о д г о в о р и н а њ и х о в е п о т р е б е) и н т е р в е н и с а о у 91,94% по ро ди ца у ко ји ма је услу га окон ча на и из ме ре ни су ефек ти услу ге. У с в и м о б л а с т и м а д е л о в а њ а п о р о д ич н и х с а р а д н и к а, к а д а с у д е ц а у п и т а њу, н а ко н о ко н ч а њ а услу ге је по сти за на по зи тив на про ме на. Она ни је увек пред ста вља ла пу ни на пре дак у свим д о м е н и м а ко н к р е т н е т е ш ко ћ е ко ј у с у с а р а д н и ц и п л а н о м п р е д в и д е л и к а о р е л е в а н т н у, а л и с е ипак де ша ва ла. Напредак 3,0 4,4 6,2 7,1 10,1 10,3 6,2 7,1 6,7 33,3 19,2 20,5 29,2 23,8 37,8 11,1 29,3 31,0 53,8 41,5 37,8 55,6 38,4 31,0 16,9 15,4 13,3 Образовање/ стимулација Делимичан напредак Емоције и понашање Мали напредак Нема напретка Погоршање Здравље Исхрана/ хигијена Сметње Спремност у развоју детета да преузме одговорност за себе у складу са узрастом Највећ и напред ак с е уочава у об лас ти образовања, где је напред ак уочен код 8 6,9% д еце. Напредак није мер ен само бољи м успехом у шк оли, в ећ и тим е да ли ј е по стигн ута редовност 42 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

44 у пох ађа њу наставе, да ли с у унапре ђени асп ект и понашања у школ и са вршњацима и/илин а с т а в н и ц и м а и д а л и с у д е т е о д н о с н о м л а д а о с о б а у к љ у ч е н и у в а н н а с т а в н е а к т и в н о с т и. Та ко ђе, промене су п он екад в ез иване и з а кори говањ е ст авова родитеља пр ем а пох ађ ањ у школеил и понашањ е родитеља у сарад њи са ш колом, шт о је све допр ин осило оптимиз ацији постиг нућа деце у шк оли, и у од носу на о бразовањ е и у од но су н а друге а сп ек те (социјализациј у и понашање). К од 38,4% деце уочен је ве ли ки напредак, код 29,3 % дел имича н, а код 19,2% де це мали напр едак. Код нај мањег броја деце (13 %) уо чено је да на кон интер венц ије ПС н ије дошлод о нап ретка, а само код пе то ро деце је дошло до по горшања. С обзир ом на сл ож ен ост фун кциј а кој у подраз ум ев а обра зо ва ње д ец е (обра зов ање, со ци јализа ци ја, васпитн а функци ја, родитељ ск е функц иј е, регул ација пон аш ања детета), с вако пост игн уће на ово м п ла ну је значај но. И н т е р в е н ц и ј е П С у о б л а с т и о б р а з о в а њ а д е т е т а с у б р о ј н е и р а з н о в р с н е ; о н е п о д р а з у м е в а ј у р а д са род итељима, с а дететом, с а шко лом, а нај че шће са с ви ма њ има ист ов ремено. У п оро дицама у којима ј е п репознато да дете и ма тешкоћ е у образо вн ом п ро цесу об ично с у иде нт ификов ани и н е к и д р у г и р и з и ц и, п о п у т с и р о м а ш т в а, н и с ко г о б р а з о в н о г с т а т у с а р о д и т е љ а, ко н ф л и к т н и х о дноса у пор од ици. У за висн ост и од б рој ности и ко мп ле ксност и т ешкоћ а, н езадовољ ених потре ба п ороди це и сн аг а и потенци јала к ој има по ро ди ца или њ ен и чланов и распо ла жу, креира не су веома ра зличите ин тер ве нције. Слож еност и нте рвенција и по требн а креатив ност уприст уп у могу се илустров ат и с ледећим при ме ро м из из ве штаја ПС: 43 Ме дијаци ја из међу мај ке и школе припр емана је тако што ј е са ма јком рађено н а ос ећањима која с у ј е и н х и б ир а л а д а п р е ду зи ма р а д ње б и т н е з а И. ш ко л о в а ње, од л а с ке н а ро ди т е љ ске с а с т ан ке, оп ра в д а в а њ е ч а с о в а, и н т е р е с о в а њ е з а о це н е. М а ј ка ј е ч а к и из бр ис а л а б ро ј р а з р ед н ог стар ешине у жељ и да избегн е контакт. Резу лтат ов ог рада је да је ма јк а одлу чила да ж ел и да пр омени ста ње и са рађ ује у ци љу пра в ље ња позитивне пр ом е не. Научи ла је д а с е анксиозност тр етира су очавањем, а породични сарад ник ј е охр а бр ио да ће ј е постепено суочават и с а о д л а ско м у ш ко лу и п р и п р е ми т и т ер е н з а ра зг о во р с а д и р е к то р ко м и за п ос л е н и м у П П с л у ж би. З а п о с л е ни у ш ко л и с у и м а л и н из п р е д р а суд а : в ид е л и с у ма јк у ка о н еа д е кв а т н о г с т а р а тељ а, мислили да је децу неопходно изместити у дом Обављено је више разговора са запосленим а о с т а т у с у и п о тр е б а м а по р о д иц е и п р е д н о с ти м а о ст ан ка п о р о д и ц е на о ку пу. О б ј аш ње но им ј е избега вај уће понашање м ај ке и пр ипремљен и су за долазак ма јке у школу у ко ме би се п о т р у д ил и д а ј е п од р же д а с е уз п о р о д ично г са р а д ни ка ос н а ж и з а п ре уз и м а њ е ро д и т е љ ске о д г о во рн о с т и у в е зи ш ко л с ко г ст ат ус а д е це. Н а ко н о ве м е ди ј а ц и ј е м ај ка се о сећ а ла д о б р о, са в и ш е с а м о п о уз да њ а, и п о че л а ј е да с е т е л е ф о н ск и м пу те м и о д л а с ц и м а у шко л у и н т е ре с уј е з а И. р ед о в н о с т н а на с т а в и. У п о ч е тк у је п о з и ва ла шко л у на ин иц и ј а т и в у п о р о д ич н о г с ар а д н ика, а потом је т о чи н ил а самостал но и у конт ин уитету.... М е д и ј а ци ја и з ме ђ у И. и ш к о л е ј е т а к о ђ е би л а з на ча ј на. И. ј е у з п о д р ш к у п ор од и ч н о г с ар а д н и ка с а п с и х о л ог ом о б а в и л а р аз г о в о р и ус л е д и ла ј е п р и п р ем а з а р е до в ан о д л а з а к на н а ст ав у, направљен је конструктиван план са психологом за припрему И. за поновни долазак на наставу. И. је набављен а перика с о бзиром да је један од разлога неодласка у ш колу био тај ш то је зб ог рана на гла ви ко је су на стале услед вашљивост и морала д а се ошиша до г лаве. ПС по некад процењу је да је д ир ек тан рад са д ететом н ајефикас ниј и: Извештај ПС Акценат у раду са де во јчицом ј е стављен н а навођ ење разло га за и против ш кол е. Са д ев ојчицом је успостав љен договор о одл аску у шко лу, а исти је праће н СМС по рук ам а. Наредних дана са девојчицом је одржаван телефонски контакт, те је тако праћена редов но с т п о х а ђ а ња н а ст а ве и из но ва с у с е ус п о с т а в љ ал и д о го в о р и о о д ла с к у у шк ол у. То ко м телефонских разговора девојчица је подстицана да настави са похађањем наставе, охрабри вана итд. Извештај ПС СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

45 Понекад би п одршка ПС била и да са де тетом кој е је д уго изост ајало о де прв ог дана до шк оле. Ст е п е н п о д р ш ке ј е в а р и р а о у з а в и с н о с т и о д к а п а ц и т е т а и м о т и в а ц и ј е д е т е т а / п о р о д и ц е, а л и у ве к био усмерен на осамост аљ ив ањ е као крајњ и циљ. Н а п о м и њ е м о д а с у п о р о д ич н и с а р а д н и ц и с а м о п о н е к а д п р у ж а л и н е п о с р е д н у е д у к а т и в н у п о д р ш к у д е т е т у, к а д а н и с у у с п е в а л и д а а н и м и р а ј у ш ко л у и л и р о д и т е љ е, о д н о с н о к а д а н и с у и м а л и р е с у р с е у в о л о н т е р с к о м с е р в и с у. У ко л и ко ј е д е т е т у п р у ж а н а п о д р ш к а у у ч е њу, п о р о д и чн и сарад ници с у чешће по ду ча вали д ете ефи кас ним т ехник ам а у чења. Ин те рвенције породи чн их сарадника с у биле усмерене и на укључ ива ње деце у ванна ста в н е а к т и в н о с т и, б и л о е д у к а т и в н е р а д и о н и ц е б и л о р а д и о н и ц е п с и х о - с о ц и ј а л н е п о д р ш к е. О в е интервен ци је с арадн ик а с у, ос им об огаћив ањ а ис кустава деце но вим сад ржајим а, и ма ле и д р у г е е ф е к т е : с о ц и ј а л и з а ц и ј а, ш и р е њ е к р у г а п р и п а д а њ а и к р у г а п о д р ш ке з а д е ц у, п о д с т и ц а њ е радознал ос ти и разви јањ е веће спремност и за прихват ањ е но во г и друг ач и је г. Р егистров ан е су ситу ац иј е кад а се а нг аж овање родитељ а није п ромени ло, али је р ег истрована промена у с тат усима с ам е деце као редовност по ха ђа ња школе, к ао ус пех примерениј и спосо бн ос тима и к ао кор ек циј а пон аша ња у ш коли. П ородични с арадник чест о, када се по каже да се п ромена к од одра слих не дешава, погото во ка да су деца стар иј а, и нтензи ви рарад са адо лесц ентом в ер уј ући да ћ е ди ректно оснаж ив ање адол ес цен та има ти утицај а на пози тивну проме ну у жив от у детета ча к и ка да се од расли не м ењају (де те п остај е от порније на пон ашање родитеља). Кад а су дец а млађа, д о пози ти вног ефе кта не до ла зи уколи ко не д ођ е до пр ом ен е у ст ав у и понашањ у родитеља/с тарате ља. У од носу на з д р а в љ е д е т е т а т акође је п остизан висок степен напретка, код чак 8 5,8% дец е, од чега је пот пу ни на предак уо чен код тре ћи не д еце код које ј е интервенисано у о вој о бл аст и. У ов ом сегмент у породични са ра дн ици с у ра дили на обез беђив ањ у п от ре бне здра вствене доку мента ције за де цу, на у вође њу дец е у редовни з др ав ствени н адзо р и на за довољ ењ у здравствених по треба де те та, чи ме је стрепња з а зане марива ње бриге о здрав љу д еце с ма њена. У в и ш е п о р о д и ц а з а д а т а к П С ј е б и о м о т и в и с а њ е п о р о д и ц е д а у к љу ч и д е т е у п с и х и ј а т р и ј с к и т р е т м а н. П о р е д м о т и в и с а њ а р о д и т е љ а и д е т е т а, П С ј е п а р а л е л н о у с п о с т а в љ а о и к о н т и н у и р а н у с арадњ у и б ла говремену размен у ин формација са де чјим психија тр ом. В р л о б р з о су се п р еп о зн а л и е фе кт и м е ђ у со б не с а р а д ње п о р о д ич н и с а р а д ни ци п р у ж ал и су м ог ућ н о с т д о б и ј ањ а хе т е ро а н а м н е зе, к о ја п с их и ја т р и јс к о ј с л у ж б и н и ј е д о в о љ н о до ст уп н а. Ефекти који се примећују у породицама су трајније природе, веома је значајно рећи да поро ди ц е к о је с у ј ед н о м м о т и ви с а не о с т ај у и д а љ е у з д р а вс тв ен о м си с те м у, ч им е с е п о в е ћа в а м о г у ћн ос т п о д рш ке. У њ и ма с е п р о м е ни л а п ор о д и ч на д и н а м ик а, ул о г е, о д н о с р оди те љ д е т е с ада боље функцион ише. Социјални радник, дечја психијатрија Већ и на пр едак је п остиза н у породицам а са млађом де цом, а са стари јом је напредак пост и з а н н е ш т о т е ж е и з б о г л и ч н о г о т п о р а д е т е т а, а н е с а м о р о д и т е љ а. К а д а с е о т к р и ј у т е ш ко ћ е мен та лног з драв ља код а дол есцената, по требн о је д одатн о и д ругачи је ан гажовање породичн ог с арадника : и ра д са р одитељима н а п ри хвата њу стања и ф унк ци онисања дете та и и нте н з и в н и ј и р а д с а с а м и м д е т е т о м н а п р и х в а т а њу с о п с т в е н и х т е ш ко ћ а. П о т о м с л е д и м о т и в и с а њ е з а п р и х в а т а њ е т р е т м а н а, и р о д и т е љ а и д е т е т а. У о в о м а с п е к т у ј е р е г и с т р о в а н о п о г о р ш а њ е, а оно се н ај чеш ће де шав ало ка да је пород ичн и сарад ник д олази о до са знања о тешк оћамадетет а кој е раније н ис у биле пр еп ознате, а укључив ањ е у редова н тре тман ј е зависи ло од воље с ам ог детет а / адолесцента. 44 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

46 И с к у с т в о у к а з у ј е д а ј е п о т р е б н о п о с е б н о з н а њ е п о р о д ич н и х с а р а д н и к а о к а р а к т е р и с т и к а м а н е к и х о б о љ е њ а и к а к о о н а м о г у д а у т ич е н а ф у н к ц и о н и с а њ е о с о б е, а р а д и п л а н и р а њ а д елотвор но г процес а моти висања и де тета / мла де особе и ро дит еља за т ретман. И у сег ме нту емоци ја и пона ша ња бел ежи се зн ачајан п роц ен ат дец е код ко је је пост иза напромена. По родич ни сарадни ци с у директ но рад или на р егу ла цији ем о ци он алних дож ивљавања и реаговања к од деце. Сара дни ци су, радећи на о ви м те шкоћама, свој р ад конципирали и л и к а о н е п о с р е д а н и л и к а о п о с р е д а н, у з а в и с н о с т и о д у з р а с т а д е т е т а, к а о и п р о ц е н е с н а г а д ете та и снага род ит е ља и заје днице да се емо ционалн и статус д еце унапр ед и. Такође, по зитив не промене у овом до мен у јављале су се и као последи ца, еф ек ат рада у неким д руг им доме нима, нп р. ка о пос ле диц а општ ег унапређења п о ро ди чних од но са или фу нк ци онисања род ит е ља. Ту ме ђ уз ав исност ем оц ионалн ог реаг ов ањ а и п онаша ња члан ов а п ородицеврло до бро п ре по знају и с ам и чланов и породице : Највише с у рад ил е са с ин ом, на пр ом ени његовог пона ша ња. Причале су са њим. Нек ако ми с е чини да он њих ви ше ува жава, зато што су м ладе, мене н иј е хтео да слуша кад г а саветујем. ПС је нашла начи н д а му се пр иб лижи и он посл уша њене савете. Си н се смирио. Сви смо се промени ли на неки н ач ин. И ј а и супруг смо проме нили пон аш ање. Н ема више б ес а и н ервозе. С упруг с е раније није у кљ учивао. Само је в икао. Љут или смо се сви једни н а друг е, а са да је то у много б лажој фо р ми. В ежбали смо к ак о да заустав имо б ес и нерв оз у. Л. ј е сад а поче о да исп ољава позитив на осе ћа ња према ме ни. Мајка 45 П о р о д и ч н и с а р а д н и ц и с у и н т е р в е н и с а л и к о д д е ц е н а п р е у з и м а њу о д г о в о р н о с т и з а с е б е у с к л а д у с а у з р а с т о м. Е д у к а ц и ј а к р о з д е м о н с т р а ц и ј у и п р о в е р а н а у ч е н о г с у т и п и ч н и к о р а ц и за успо ст ављање но вих ве шт ина и ру ти не к од деце. Рад ећ и са д еветогоди шњо м девојч ицом која има тешкоће у крета њу и живи сам а са дедом, породичн а сар адн ица је р адила на успост ав љањ у основ ни х јутар њих х игијенс ки х навик а (пра ње зуба, умива ње). Након дем онстраци је ак тивно сти д евојчици, по ро ди чна са рад ница је органи зовала уч естале п ос ете у р а н и м ј у т а р њ и м ч а с о в и м а к а к о б и и с п р а т и л а њ е н о ј у т а р њ е о д р ж а в а њ е х и г и ј е н е и у с п о с т а в љањ е рутине. Пот ом је са девој чиц ом н ам ештал а к рев ет и дем онс тр ирала постављање и расклањ ање сто ла итд. Ка да се ра ди о дец и са сметњ ама у развоју, п ородичн и сар адн ик је усмерав ао своје ак тивно сти пре с вег а на преп оз навање ти х тешкоћа код д ете та у породици, ш ко ли, зај ед ниц и и на о б е з б е ђ и в а њ е о п т и м а л н и х у с л о в а т р е т м а н а, к а ко б и д е ц а п о с т и гл а с в о ј о п т и м у м у г р а н и ц а м а к о ј е и м њ и х о в а т е ш ко ћ а п о с т а в љ а. У 2 /3 по ро ди ца код којих се ин тервенис ало на овом пољу бил о је напре тка у раду. Р а з н о л и ке с у а к т и в н о с т и у р а д у с а о в о м г р у п о м п о р о д и ц а. П о р е д з а с т у п а њ а в е з а н о г з а и страж ив ање м ог ућности д а дете д обије додата к за по моћ и негу дру гог л ица, зн ач ајно је и п о д с т и ц а њ е р о д и т е љ а д а п р е п о з н а ј у и п р и х в а т е о д л а з а к н а с п е ц и ј а л и с т ич ке п р е т р а г е. У п о р о д и ц и с а ш е с т о р о д е ц е, П С п р е п о з н а ј е д а п р а к т ич н о с в а д е ц а, у к љу ч у ј у ћ и и о с а м н а е с т о м есечн е б лизнакиње, имају не ке т ешкоће. ПС успе ва д а моти више м ајку за с пецијалис тич кип р е гл е д к у ко в а ко д д е в о јч и ц а. П С в р л о ч е с т о, к а д а д е ц а и м а ј у с л оже н и ј е з д р а в с т в е н е т е г о б е, пр уж а и прак ти чну подршку п рев оза до ле ка ра. Ра д породични х сар адник а у однос у на сп ец ифична понашања д еце пок азу је да је ов а ј сегмент тешко ћа у функци онисању дец е сл ож енији и тежи за и нт ерв енисањ е. Успех, т ј. позитивнапром ена, пост иже с е к од деце која су имала тешкоћ е у овом сегменту у 60% случајева. СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

47 Напредак Делимичан напредак Мали напредак Нема напретка Погоршање Остало 36,4 9,1 36,4 9,1 9,1 Прошња 20,0 20,0 40,0 0,0 20,0 Сукоб са законом 28,6 28,6 28,6 0,0 14,3 Жртва насиља 20,0 20,0 40,0 0,0 20,0 Насилно понашање 25,0 20,0 40,0 10,0 5,0 Дрога 40,0 20,0 20,0 0,0 20,0 Алкохол 16,7 33,3 50,0 Ипак, у од но су на по на ша ња прошња код деце, дете жртва насиља и дете конзумент псих оа кт и вн и х с у пс т а нц и ре ги стру је се нај ве ћи про це нат по гор ша ња. У од но су на по на ша ња п ос т ој ањ е с ук об а с а з ак он о м, к о нз ум ир ањ е а лк ох ол а и н ас и лн и чк о п он аш ањ е к о д д ец е успех у ра ду по ро дич них са рад ни ка је не што ве ћи. Мо ра се има ти у ви ду и то да су по на ша ња прошња и д ет е ж рт в а н ас иљ а у д и р е к т н о ј в е з и с а ф у н к ц и ј о м р о д и т е љ с т в а, о д н о с н о д а с у р о д и т е љ и д и р е к т н о д о п р и н е л и о б н а в љ а њу о в и х т е ш ко ћ а ко д д е ц е. М о же с е р а з м и ш љ а т и и о т о м е д а о д р е ђ е н е т е ш ко ћ е у п о н а ш а њу д е ц е з а х т е в а ј у д о д а т н е с п е ц и ф ич н е т р е т м а н с ке п о с т у п ке, ко ји ма услу га за са да не рас по ла же. На при мер, ПС је то ком ин тер вен ци је у јед но ро ди тељ ској по ро ди ци са два де те та ус пео да по др жи по вра так де ча ка у шко лу, ве ћу бри гу мај ке за ње го во обра зо ва ње и ве ћу за ин те рес о в а н о с т ш ко л е з а д е ч а к а и в а р и р а њ е п р и с т у п а њ е г о в о м о б р а з о в а њу и в а с п и т а њу. И а ко ј е то ком ин тер вен ци је до шло до пре стан ка скит ње и про шње, де чак се на кон кра ћег вре ме на по окон ча њу услу ге вра тио про шњи. П о р о д и ч н и с а р а д н и к м о ж е д а и м а з н а ч а ј н у ул о г у у п о д р ш ц и п о р о д и ц и с а а д о л е с ц е н т и м а ко ји по ка зу ју но ва, ро ди те љу до та да не по зна та по на ша ња, ко ја је су део адо ле сцент них ист р а ж и в а њ а, а л и п р е д с т а в љ а ј у и п р о с т о р з а с т в а р а њ е т р а ј н и ј и х о б р а з а ц а к о ј и у г р о ж а в а ј у м л а д у о с о б у. К о н т и н у и р а н и с а в е т о д а в н и р а д и м а о ј е е ф е к т а у р а д у с а ш е с н а е с т о г о д и ш њ о м де вој чи цом ко ја у тре нут ку ула ска у услу гу ко ри сти већ не ко ли ко вр ста пси хо ак тив них супстан ци, не по ха ђа шко лу, из ла зи до ју тра. Упо ран ин ди ви ду ал ни са ве то дав ни рад са де војчи цом ком би но ван је са са ве то дав но -еду ка тив ним ра дом са мај ком, као и за јед нич ким састан ци ма. Де вој чи ца је пре ста ла да ко ри сти ПАС, ма ње из ла зи, еви дент но је ушла у жи вот ни р и т а м п р и к л а д а н њ е н о м у з р а с т у и з а д а ц и м а њ е н е ж и в о т н е ф а з е. З а х в а љу ј у ћ и а к т и в н о с т и м а услу ге, она је та ко ђе упи са на је у шко лу за обра зо ва ње од ра слих и за вр ши ће оба ве зно школо ва ње, а укљу че на је и уче ству је у не ким од кул тур но-спорт ских ак тив но сти ко је услу га има на рас по ла га њу Ефек ти у ра ду са од ра сли ма П о р о д ич н и с а р а д н и к ј е у о б л а с т и т е ш ко ћ а ко д о д р а с л и х и н т е р в е н и с а о у 73, 39 % п о р о д и ц а у ко ји ма је услу га окон ча на и у ко ји ма су ме ре ни ефек ти услу ге. К а д а г о в о р и м о о н а п р е т к у у л ич н о м с т а т у с у р о д и т е љ а, в и д и м о д а п о р о д ич н и с а р а д н и к у с п е в а да по стиг не про ме ну и ста би ли за ци ју у мно гим аспек ти ма функ ци о ни са ња од ра слих. Р е з и с т е н т н и ј и с у п р о б л е м и у п о т р е б е д р о г е и л и а л ко х о л а и п р о б л е м и ф и з ич ко г з д р а в љ а, гд е су се ја вља ла по гор ша ња, што је оче ки ва но за при ро ду тих те шко ћа. 46 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

48 Напредак Делимичан напредак Мали напредак Нема напретка Погоршање Ставови од значаја за ситуацију у којој се породица налази 30,0 45,0 22,5 2,5 Злостављање починилац 33,3 33,3 33,3 Злостављања жртва 26,7 33,3 33,3 6,7 Употреба дроге/алкохола Асоцијално понашање/сукоб са законом Образовање родитеља 23,5 28,6 29,4 100,0 17,6 71,4 17,6 11,8 Ментално здравље родитеља 30,0 10,0 30,0 30,0 Физичко здравље родитеља 3,1 53,1 31,3 9,4 3,1 В е л и к и н а п р е д а к с е п о с т и же у д о м е н у с т а в о в а р о д и т е љ а п р е м а с и т у а ц и ј и у ко ј о ј с у с е н а ш л и њи хо ва по ро ди ца и де ца, што је по себ но зна чај но јер ука зу је на мо ти ва ци о ни рад са рад ни ка с а р о д и т е љ и м а н а п р о м е н и в и ђ е њ а с о п с т в е н е с и т у а ц и ј е и с т в а р а њ е с п р е м н о с т и з а к р е и р а њ е но вог функ ци о ни са ња, али и на од нос ко ји су са рад ни ци успе ва ли да ус по ста ве са ро ди те љима да би уоп ште мо гло до ћи до ове про ме не. 47 Ко д р о д и т е љ а с а м е н т а л н и м т е ш ко ћ а м а и р о д и т е љ а з а в и с н и к а о д П АС и с к у с т в а с у р а з н о л и к а. Тре ба ре ћи да по ро дич ни са рад ник у овим до ме ни ма ра ди са ро ди те љи ма пре све га мо тива ци о но, на при хва та њу трет ма на или као по др шка у трет ма ну, али ствар ни на пре дак за и ста з а в и с и о д м о г у ћ н о с т и з а п р о м е н у ко ј у д а ј е с а м а д и ј а г н о з а /б о л е с т р о д и т е љ а. Д о б р а с а р а д њ а П С с а з д р а в с т в е н и м с е к т о р о м и о д г о в о р н и м л е к а р о м /п с и х и ј а т р о м о д р а с л е о с о б е п о к а з а л а с е к а о н е о п х о д н а у п о с т и з а њу п о з и т и в н е п р о м е н е. П о р о д ич н и с а р а д н и к, т а ко ђ е, у с м е р а в а с в о ј е н а п о р е н а т о д а д р у г и о д р а с л и ч л а н о в и п о р о д и ц е и д е ц а а д е к в а т н о р а з у м е ј у б о л е с т р о д и т е љ а и из гра де нај бо ља по на ша ња у од но су на тог ро ди те ља. И н т е р в е н ц и ј а у п о р о д и ц и а д о л е с ц е н т к и њ е ко ј а ж и в и с а м а ј ко м ко ј а и м а м е н т а л н е т е ш ко ћ е и ба ком: П ор од и чн и с ар а дн и к ј е у сп ос т ав и о с ар а дњу с а с т р у чн и м т им о м п с их иј ат р и јс к е к л ин ик е, г д е ј е м а јк а д ев о јч иц е п оч ел а д а с е л еч и, и с а р а зр е дн и м с т ар еш ин о м и п с их ол ог о м ш к ол е у коју девојчица иде. ПС је унапред контактирао клинику и припремио терен за мајчин дола зак у ам бу лан ту, јер је мај ка би ла за бри ну та да ће и ов де, као и у прет ход ној уста но ви, с ам о д об иј ат и л ек ов е и д а ћ е с е п он ов о п р ем а њ о ј о пх од ит и б е з п ош т ов ањ а. Н о, о с об љ е к л ин ик е з а п с их иј ат р иј у ј е б ил о с рд а чн о и в рл о с е нз иб ил ис ан о д а с в ој е п ац иј е нт е т р ет ир а са уважавањем. Мајка је радо прихватила лечење у дневној болници и одлазила тамо свак од н е вн о т ок о м ч ет ир и м ес ец а. Њ е н о п ор ав а к и ш а о ј е п ос т еп ен о. В р ем ен о м ј е п оч ел а д а о дл аз и п он ов о у ш к ол у и к о нт а кт ир а с а р а зр е дн и м и ш к о лс к и м п с их ол ог о м, к ој е ј е с ар а дн и к припремио за сарадњу са мајком. Након лечења у дневној болници мајка је наставила да одла зи јед ном ме сеч но на кон тро ле. Извештај ПС П С ј е т а ко ђ е в о д и о р а ч у н а д а с е м а ј к а п о в е же с а р е л е в а н т н и м уд р у же њ е м п с и х и ј а т р и ј с к и х ко ри сни ка, ко је би омо гу ћи ло по др шку мај ци и на кон пре стан ка услу ге ПС, као и да је по ве же са п с и х о л о г о м у р а з в о ј н о м с а в е т о в а л и ш т у ко ј е д е в о ј ч и ц а п о с е ћ у ј е. К. је мај ка ко ја жи ви са ма са ма ло лет ним де те том уз ра ста пет го ди на, не за по сле на, за ви сни ца о д х е р о и н а у п р о ц е с у о д в и к а в а њ а. П о к а з а л о с е д а п о р о д ич н и с а р а д н и к м о же д а и м а з н а ч а ј а н у т и ц а ј н а п р о н а л а же њ е р е с у р с а с р е д и н е и н а о р г а н и з а ц и ј у п о д р ш ке, о д р ж а в а њ е м о т и в а ц и ј е СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

49 з а о д в и к а в а њ е, с а в е т о в а њ е и е д у к а ц и ј у м а ј ке и с р е д и н е. П С ј е о д р ж а в а о р е д о в н е ко н т а к т е с а ода бра ним ле ка ром спе ци ја ли стом и спе ци јал ним пе да го гом из ти ма за ле че ње бо ле сти за висно сти на пси хи ја триј ској кли ни ци и ра дио је у стал ној ко ор ди на ци ји са њи ма. К. је пружена подршка у делу селективнијег избора друштва и избегавања високоризичн и х г р уп а, к ој е м ог у д а ј е в р ат е н а с т ар е о б р ас ц е п он аш ањ а (о дуп ир ањ е п р ит ис к у д р уш т в а, у в еж б ав ањ е к ак о д а и зб е гн е п ов р ат а к у с т ар о д р уш т в о и к ак о д а к аж е н е у с ит уац иј ам а ка да је у кон так ту са осо ба ма ко је ко ри сте ПАС). У рад са К. су укљу че не и тет ка и се стра од тет ке, ко је су еду ко ва не о зло у по тре би нарк от ик а, а пс т ин е нц иј а лн о ј к р из и, п с их и чк о ј з ав ис н ос т и, п оч е тк у к ор иш ћ ењ а П АС, р из и чн и м ф а кт ор им а к ој и б и м ог л и д а д ов ед у д о п он о вн о г у з им ањ а П АС и о н ач и н п р ев аз ил аж ењ а истог, ка ко би К. мо гле у да том тре нут ку да пру же аде кват ну по др шку. С а К. ј е н ап р ав љ ен а л ис т а р из и чн и х ф а кт ор а к ој и д ов од е д о п ој ач ан е ж ељ е з а у з им ањ е м П АС, к а о и с т р ат ег иј е з а п р ев аз ил аж ењ е о в ак в и х с ит уац иј а (ш т а м ож е ј о ш д а у р ад и у т о ј си ту а ци ји, ка ко да из бег не те фак то ре, ко ме мо же да се обра ти) си гур но сни план. У з п ом о ћ п ор од и чн о г с ар а дн ик а, К. ј е н ап р ав ил а л ис т у п оз ит и вн и х с ам оп ор ук а, к ој е м ож е да при ме њу је у си ту а ци ја ма сни же не во ље и по ви ше не же ље за узи ма њем нар ко ти ка. С ав ет од а вн и р а д ј е б и о у с м ер е н и н а а мб ив ал е нт а н о дн о с К. п р ем а у з им ању н а рк от ик а : п с их и чк а п от р еб а з а у з им ањ е м н ас п р а м о дл ук е д а в иш е н е у з м е. У ч в рш ћ ив ањ е с т ав а д а ј е не у зи ма ње истих ње на од лу ка и да од ње за ви си, да ни ко не мо же да је осу ди уко ли ко по нов но узме ни ти да је спре чи. Из из ве шта ја ПС Слич но као и у при ме ру мај ке са мен тал ним те шко ћа ма, ва жно је да ПС по ку ша да у сре ди ни про на ђе сер вис, удру же ње, гру пу ко ји би и на кон пре стан ка услу ге ПС пред ста вља ли трај ни ји осло нац и из вор по др шке за чла на по ро ди це или по ро ди цу, та ко да је у то ку ра да укљу че на и не вла ди на ор га ни за ци ја бив ших за ви сни ка. По се до ва ње од ре ђе них те ра пиј ских зна ња у конкрет ном при ме ру зна чај но је уна пре ди ло рад и ефек те ра да ПС, уз на по ме ну да ПС ни је ушао у те ра пиј ски рад са ко ри сни цом. ПС је зна чај на по др шка у по ро ди ца ма у ко ји ма је по сто ји исто ри ја на си ља 7. У по ро ди ци у ко јој се отац на сил ник и кон зу мент ПАС то ком ра да са по ро ди цом вра тио у до ма ћин ство мај ке са тро је де це, ПС је био зна чај на по др шка да мај ка ис тра је у по ку ша ју да иза ђе из кру га на си ља. Мај ка ре зи ми ра ко рист од услу ге: ка же да је по ро дич ни са рад ник охра бри вао, под сти цао, био уз њу у ри зич ним си ту а ци ја ма, да ју је пра тио до МУП-а, да је ПС са њом био у бол ни ци све вре ме. Зна ла је да је си гур на. Та ко је до шла до то га да је хра бри ја и да са да зна ка ко ће са оцем де це: Ја ча сам да се бо рим за жи вот. Осло бо ди ла сам се му жа на сил ни ка. Де ца су са да мир ни ја, Б. је све ма ње нер во зан. Мајка, жртва породичног насиља З н а ч а ј н о п о љ е р а д а П С п р е д с т а в љ а ј у е м о ц и ј е и п о н а ш а њ е о д р а с л и х, о п е р а ц и о н а л и з о в а н и кроз ин ди ка то ре импулсивно/агресивно понашање, реаговање на кризу/стрес, карактеристике емотивног доживљавања и реаговања, однос према себи, вештине сналажења у друштву. Р а д с а р о д и т е љ и м а /с т а р а т е љ и м а н а п р о м е н и у о в о ј с ф е р и ф у н к ц и о н и с а њ а ч и н и д а с е уна пре де и лич на по зи ци ја од ра сле осо бе и ње но функ ци о ни са ње у ро ди тељ ској уло зи. 7 Један од предуслова за примену услуге јесте да у породици не постоји акутно насиље. То не значи да се услуга уопште не примењује у породицама које имају историју насиља. Услов је да је насиље препознато и да су предузете мере из надлежности ЦСР и других органа, односно да је осигурана безбедност за децу и ненасилног родитеља. 48 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

50 Напредак Делимичан напредак Мали напредак Нема напретка Погоршање Вештине сналажења у друштву 36,7 30,0 23,3 10,0 Однос према себи Карактеристике емотивног доживљавања и реаговања Реаговање на кризу/стрес (коопинг механизми) Импулсивно/агресивно понашање 28,9 16,7 15,6 4,3 34,8 37,5 46,4 42,1 23,7 33,3 29,9 56,5 5,3 10,4 2,1 8,1 4,3 У св им до мен им а у којим је у слуга интервени са ла, по ро ди ца и ПС су у већи ни случајева (око 9 0 % ) у с п е в а л и д а о с т в а р е н а п р е д а к. Н а ј в е ћ и у с п е х о д р а с л и с у п о к а з а л и у с т и ц а њ у в е ш т и н а у сналаже њу у д ру штву ( у ви ше од је дне т рећ ине случај ева потпу ни напр ед ак), а пото м у проме ни од нос а према себи (п от пу ни напр ед ак у 28, 9% случајева). П о р о д ич н и с а р а д н и к ј е н а р а з л ич и т е н ач и н е р а д и о н а о в и м т е ш к о ћ а м а, п о н е к а д д и р е к т н о, п о н е к а д и н д и р е к т н о: П р о це н а п о р о д и ч н о г с а ра д ни к а ј ес т е д а ј е М. и м п ул с ив н а о с о б а, ве рб а л н о а г р е с ив н а, ш т о спре ч ав а да је други чују и разум еју, као и у то ме да она чуј е и раз уме др уге. Као по следиц а тога, б аба М. је лако у ла зила у неспо раз ум е са околи но м, па и инс титуцијама 49 По ро ди ч н и с а ра дн ик је, п р о це њу ју ћи к а ра к т е р и с ти ке и к а п а ц и те те б а к е да ко р и г у ј е о в а п онашања, заједно са њом отиш ао н пр. до Е ПС-а како б и р егулисали стање дуга. От кр ивен је проблем са извршитељем (исплаћени дуг се наплаћује као да није регулисан ). У договореном термину ПС је са М. отишао на састанак са извршитељем. Преговори породичног сарад ни к а са из вр ш и т е љ е м с у у р о д и л и р ез ул т а т ом д а ј е в и ш а к у п л а ћ е н о г но в ца ба би М. в р а ћ е н. О ва и н т ер в е н ц и ј а П С ј е о т в ор и ла п р о с т ор з а р а д н а о с в е ш ћи в ању о н о г а ш то ј о ј је п ре дс т ављало т е шк оћ у у комун ик ацију и разумевању с а д ругим а, као и рад на конт ро ли импулса, што ј е од з на чај а и за д ец у и њену с таратељску ф унк цију. Извештај ПС Тра уматс ка искуства и дуго тр ајно трп ље ње к од неких од ра слих пр ов оцира ју к ао реакци јуп о н а ш а њ а и з б е г а в а њ а, и з о л а ц и ј у и п а с и в н и ж и в о т н и с т и л. П о д с т ич у ћ и р о д и т е љ а и п о м а ж у ћ и м у р е а л и з а ц и ј и к о н к р е т н и х, п р а к т ич н и х ж и в о т н и х п р о б л е м а, П С у т ич е и н а п р о м е н е о в и х траумом установљ ен их образаца : Отац је избеглица из Хрватске, без личних докумената, у високом отпору према инсти т у ц и ј ам а с и с т ем а и за ј е д н ици у ц е л и н и. Д о г о в о р е н и пр ио ри т е т у р а д у би о ј е ре г ул и с а њ е л и чн е д о ку м е н т а ц и је з а оц а ( д р ж а вљ а н ст в о, ли чн а к а р та, з д р а вс тв е на к њ и жи ц а ). З а д а т а к п о ро ди ч н о г с а р а д н ик а у т о м сл у ча ј у б и о ј е к о н та к т с а д р ж ав ни м с л у жб а ма Хр в а т с ке и С р б и ј е и ф и н а н с и ј с к а п о д р ш к а, а з а д а т ак о ц а б и о ј е д а п р и к у п љ а д ок у м е н т а и п о д н о с и с в е з а х т е в е у н а д л ежн им с лу ж б а ма у Б. То к о м р е ал из а ци је ц и љ а в е з а н о г за до к у м ен т а ц и ј у, ПС је практично радио на промени пасивних образаца понашања. Резултат рада са овом поро ди ц о м су о с т в а р е н а п ри п а д а ј ућ а п р а ва, к ао и п о ч е та к пр о м е н е д о ж и в љ а ва ња и п о н а ш а њ а код оца Н апредак у одн ос има у п ор оди ци и са заједницом Извештај ПС П ородич ни сара дни к је у области одно са и нтервен ис ао у 89,52 % пород иц а у којим а је услуг а окончан а и у к ојима су ме рен и ефекти услуг е. Најзна чајниј и аспект однос а је однос род ит ељ дете. Де фи ни са н је знача јан бр ој индикато рак о ј и м е р е к в а л и т е т о в о г о д н о с а ; о н и с у и с т о в р е м е н о и н д и к а т о р и з а н е м а р и в а њ а и з л о с т а в љ а СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

51 ња дете та, па предст ављај у цен трални пр ед мет рад а поро ди чних сара дника. Сл ед и гра фи конс а лис том индик ат ор а и степе на нап ре тк а породице по сваком индикатору: Напредак Делимичан напредак Мали напредак Нема напретка Погоршање Родитељско препознавање ризика за дететову безбедност 27,6 34,5 20,7 17,2 Доследност 15,1 39,6 32,1 13,2 Границе 15,3 39,0 32,2 13,6 Васпитни стил и дисциплиновање детета 16,2 36,8 35,3 11,8 Показивање позитивних осећања и неговање емоционалне... 20,0 32,5 37,5 7,5 2,5 Провођење активног времена са дететом и доступност детету 24,0 42,0 26,0 6,02,0 Контрола сопственог бола и фрустрације пред дететом 10,7 32,1 46,4 7,1 3,6 Давање предности дететовим потребама у односу на сопствене 32,5 35,0 12,5 20,0 Подстицање развоја 27,0 37,8 27,0 5,42,7 Препознавање потреба детета и адекватност одговора 20,3 43,5 27,5 7,21,4 Реалистичност опажања и очекивања од детета 25,0 43,8 28,1 3,1 Сарад ник нај ве ћи сте пен на прет ка по сти же у до ме ну ро ди тељ ско да ва ње пред но сти де те - то вим по тре ба ма у од но су на соп стве не, за тим у до ме ну пре по зна ва ње ри зи ка за без - бед н о с т д е т е т а, а укуп но нај ве ћи ре ги стро ва ни на пре дак ви ди се у од но су на ин ди ка тор р е а л и с т и ч н о о п а ж а њ е и о ч е к и в а њ е о д д е т е т а. Гр а ф и ко н п о к а з у ј е д а с е п р о м е н е п о с т и ж у у с в и м а с п е к т и м а р о д и т е љ с ко г ф у н к ц и о н и с а њ а, а л и и д а с е д е ш а в а ј у п о г о р ш а њ а (н п р. ко н т р о л а соп стве ног бо ла пред де те том). Си гур но је да ова ко ин тен зи ван рад, као што је рад по ро дичног са рад ни ка, са јед не стра не до мо гу ћа ва да се по ро ди ца стал но отва ра и по ка зу је са свој и м к а р а к т е р и с т ич н и м ф у н к ц и о н и с а њ е м н а ко ј и м а о н д а р а д и с а П С и п о з и т и в н о с е м е њ а, а л и и д а, с а д р у г е с т р а н е, п о к р е ћ е н е ке п р о ц е с е ко д р о д и т е љ а, ко ј и ћ е и л и с в е д о ч и т и о о г р а н и ч е ним ка па ци те ти ма за про ме ну или ће рад ПС фру стри ра ти у ро ди тељ ским уло га ма (на прим, та ква усме ре ност на се бе да је не спре ман да пра ти де те у ње го вом ра сту и раз во ју), па ће се в р а ћ а т и н а н е а д е к в а т н е о б л и ке ф у н к ц и о н и с а њ а. П о р о д и ц е к а о в е о м а ко р и с н у и н т е р в е н ц и ј у с а р а д н и к а п р е п о з н а ј у у ч е њ е в а с п и т н и х в е ш т и н а кроз ја сне и кон крет не по ру ке. Тех ни ка бо до ва ња се че сто ко ри сти у ра ду ПС. По ро дич на са рад ни ца је ра ди ла на уна пређе њу вас пит ног сти ла и од но са мај ке са де цом ко ја ина че, на кон раз во да, жи ве са оцем. За пр ви ду жи бо ра вак де це по ро дич на са рад ни ца је, по што је мај ка на ве ла сво ју сум њу у њи хо ву п о с л у ш н о с т, к а о и б о ј а з а н о д ч е с т и х м е ђу с о б н и х ко н ф л и к а т а, п р е д л о ж и л а т е х н и к у б о д о в а њ а. Де ца су бо ра ви ла код мај ке 5 да на. За да так мај ке је да уба ци кли кер у те глу сва ки пут ка да д ец а н е б уд у р еаг ов ал а н а о п ом ен у, о дн ос н о у к ол ик о н ас т ав е д а с е р а сп р ав љ ај у и л и у к ол ик о је не по слу ша ју. До го вор са де цом и мај ком је да уко ли ко у те гли бу де 10 или ма ње кли ке ра (мак си мум 2 кли ке ра днев но), де ца до би ју на гра ду по из бо ру у овом слу ча ју је то био одла зак у би о скоп. Сва ки пут ка да мај ка уба ци кли кер, она да је об ја шње ње де ци за што је то 50 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

52 у р ад ил а, а с в ак и п у т к ад а ј е п ос л уш ај у, д ец у т р еб а д а п ох в ал и з а п он аш ањ е. П ос л е дњ е г д ан а бо рав ка у те гли су би ла 4 кли ке ра. Мај ка је на ве ла да је оче ки ва ла да де ца има ју ви ше од 10 кли ке ра у те гли и да сма тра ову тех ни ку ко ри сном јер јој је лак ше да има кон кре тан алат у р ук ам а и д а ј о ј ј е п р иј ал о д а д р уг ач иј е, о дн ос н о м ањ е л и чн о с аг л ед ав а с ит уац иј у ( у с м ис л у да де чи је по на ша ње ни је усме ре но на њу лич но), а де ца су на ве ла да им се до па да јер је то не ка вр ста игре и да им је лак ше јер им ма ма ја сно ка же шта јој сме та и ка ко они да се понашају. Породица је ову технику наставила самостално да примењује. Из из ве шта ја ПС Са ве то дав но - еду ка тив ни рад са оцем ко ји на кон раз во да сам жи ви са си ном ти цао се унапре ђе ња ни за вас пит них ве шти на и спо соб но сти ро ди те ља да од го во ри на по тре бе де те та: Едукација са циљем разумевања стадијума на коме се дете налази које су реакције каракт ер ис т и чн е з а т р ен у тн и у зр а с т, п р еп оз н ав ањ е е м оц иј а и р еа кц иј а д ет ет а, к ак о и ск аз уј е љут њу, ту гу, бес, ко ја по на ша ња оца до во де до то га и ка ко отац аде кват но да ре а гу је. Так ођ е, р еал из ов ан а ј е и е д ук ац иј а о н ач ин им а р еш ав ањ а к о нф л ик ат а ( т а ј м - а у т, у с м ер ав ањ е разговора, избегавање оптуживања ), о јасном изражавању потреба и жеља ( јасни захтеви, јасна правила ) и како затвореност у комуникацији доводи до неспоразума. Отац је едуко ван о на чи ну ко ри шће ња кри ти ке и по хва ле. О т а ц ј е у с м ер ав а н н а п р еп оз н ав ањ е д еч ак ов и х о с ећ ањ а в ез ан и х з а к о нф л и кт а н о дн о с р од и те ља нпр. ка ко се де те осе ћа ка да се ро ди те љи пред њим су ко бља ва ју, шта се емо тив но д еш ав а к ад а с е д ет е п р ов оц ир а д а с е с т ав и н а ј е дн у с т р ан у, к ак о д ет е т ак а в о дн о с и зм еђ у р од ит ељ а л и чн о д ож ив љ ав а (н п р. о т а ц ј е д ав а о м ал ол е тн о м А. д а ч ит а п ор ук е о д м а јк е к ој е су би ле не при ме ре ног са др жа ја и да на њих од го ва ра на исти на чин). Из из ве шта ја ПС Ро ди те љи пре по зна ју и ува жа ва ју про ме не ко је су ус пе ли да по стиг ну то ком ра да са ПС: 51 Имао сам не ка убе ђе ња, био сам бал ка нац, али по чео сам да раз ми шљам и да ме њам убеђе ња. Ра ни је сам мно го гре шио око де це, од но си су нам би ли за тег ну ти, али на у чи ли смо о по на ша њу де це, о то ме ка ко тре ба у од но су са де цом, кроз раз го вор са ПС. У на шој по роди ци је ра ни је све би ло анар хич но, а са да смо по сти гли ред, има мо пра ви ла. Има ли смо сна ге да превазиђемо тешкоће. Нисмо се препустили алкохолу, разводу, пороцима, криминалу Отац П о р о д и ч н и с а р а д н и к и н т е н з и в н о р а д и с а п о р о д и ц о м н а п о б о љ ш а њу у з а ј а м н и х о д н о с а о драс лих чл ан ова п ор од ице, јер ти о дн оси зн ача јно ут ичу на усл ове у к ој има се ра зв ија и р асте д ете. Т ак ође, им ај ући у в иду ч есту из ол ов аност п ор од ица од ш ире п ор од ице и з аје днице, ПС п о куш ава да осн ажи п ор од ицу да у сп ост ави п ок ид ане в езе, о дн осно в езе к оје н ису ни п о стојале. Напредак Делимичан напредак Мали напредак Нема напретка Погоршање Односи са широм заједницом Односи са широм породицом Односи међу родитељима/партнерима 6,3 4,9 20,0 19,5 13,3 40,6 Ви ди мо да се на пре дак у ра ду на од но си ма те же по сти же, да се од но си са ши ром за јед ни цом, да кле ин сти ту ци ја ма си сте ма, лак ше ре гу ли шу и уна пре ђу ју не го од но си са чла но ви ма по роди ца и парт нер ски од но си: у 20% слу ча је ва по сти же се на пре дак у од но си ма са за јед ни цом, а са мо у око 6% слу ча је ва у од но си ма са ши ром по ро ди цом и у око 5% слу ча је ва у од но си ма ме ђу парт не ри ма. Са мо у парт нер ским од но си ма је то ком пру жа ња услу ге до шло до по гор шања. Мо ра се на по ме ну ти да се не ка ова по гор ша ња од но се на раз ре ше ња раз во дом ро ди те ља 36,6 53,3 34,4 34,1 13,3 18,8 4,9 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

53 и да, гле да но са ста но ви шта по је ди на ца парт не ра, као и це ле по ро ди це, то мо же зна чи ти и п о з и т и в н о р а з р е ш е њ е р а н и ј и х ко н ф л и к т н и х о д н о с а. У сва ком слу ча ју, од но си ме ђу од ра сли ма и са ши ром за јед ни цом је су сло же ни: изо ла ци ја је и и н д и в и д у а л н и и р е л а ц и ј с к и ф е н о м е н, а ко р е к т н и о д н о с и ко ј и п р е д с т а в љ а ј у р е с у р с з а п о р о ди цу и по је дин ца зах те ва ју на пор не го ва ња, што је он да сло же но под руч је за рад са рад ни ка. ПС при ме њу је раз ли чи те тех ни ке и ин тер вен ци је ка ко би по мо гао по ро ди ци да уна пре ди ме ђусо б н е о д н о се ч л а н о в а. ПС ин ф о р ми ш е п о р о д и ц у о т е х н и к а м а з а п р е в е н ц и ј у и р е ш а в а њ е с у- ко б а, а без ди рект ног ра да на су ко бу у ром ској по ро ди ци са бе бом и све кр вом у до ма ћин ству: М а јк а ј е б ил а у з н ач а јн о п о др еђ ен о м п ол ож ај у у о дн ос у н а п а р тн ер а и њ ег ов у м а јк у. Ч ес т о је кри ти ко ва на да не уме да оба вља кућ не по сло ве, да не уме око де те та, да се не тру ди до вољ но. Де ша ва ло се и да бу де из ба че на из ку ће ка да се парт нер из нер ви ра. Иде ја у ра ду на овом про бле му је би ла да се ма лим ко ра ци ма сни зи тен зи ја и ути че на обра зац ко ји по сто ји у од но си ма (ба ка кри ти ку је мај ку ка ко не уме, не зна, ни је вред на, ка да мај ка по ку ша да одр ад и н еш т о д р уг ач иј е б ак а ј е д оч ек а с а к р ит ик ам а, ш т о ј е д ов од ил о д о м а јч ин о г п ов л ач ењ а, к ој е о п е т п р ов оц ир а б ак и н н ап а д ). Ув аж и вш и п от р еб е о б е, к р еир ал и с м о а кт и вн ос т и з а к ој е с у о б е с п р е мн е, а к ој е с у в од ил е п р ек ид ању о б р ас ц а : м ам а ј е п р еуз ел а п р ип р ем е и к уп ањ е бе бе, што је учи ни ло да се осе ћа ком пе тент ни је у сво јој уло зи, док је ба ка би ла спрем на да над гле да (са што ма ње кри ти ци зма!), што је за до во љи ло ње ну по тре бу да не ра ди све по кући, али да буде присутна. Мали помаци су дозволили да ризик од бакиног доживљаја губ љ ењ а ул ог е у п ор од иц и о с в ем у с е б р ин ул а б уд е к о нт р ол ис ан иј и (п ос т ај ал а ј е а с ис т е н т, а не извршитељ), а енергију контроле смо усмерили на задовољавање сопствених здравс т в ен и х п от р еб а о б ав ез ив ањ е м д а о б ав љ а п от р е бн е з д р а вс т в ен е п р ег л ед е, д о к ј е м ам а л аг ан о п ок аз ив ал а в ећ у с п р е мн о с т и а кт ив ит е т у р од ит е љс к и м п ос л ов им а о к о б еб е. Как о је ма ма че шће до жи вља ва ла се бе као ком пе тент ну, та ко је и сли ка о њој код дру гих чла но ва до би ја ла и дру ге ква ли те те, па је по сред но и ро ди тељ ски суп си стем оја ча вао. Из из ве шта ја ПС П С ј е н е р е т ко и м а о з а д а т а к д а у н а п р е д и ко н ф л и к т н у ко м у н и к а ц и ј у р а з в е д е н и х р о д и т е љ а, ко ј а оте жа ва од нос де те та и ро ди те ља са ко јим де те не жи ви: П ор од и чн а с ар а дн иц а ј е п ок уш ав ал а р од ит ељ им а д а п р ед оч и к ак о м у с е ч ин и д а н е у с п ев ај у да се дистанцирају од негативних осећања која имају једно према другом због конфликтн о г и н ер а зр еш ен о г п а р тн е рс к о г о дн ос а и д а к ор ис т е д ет е к а о и нс т р ум е н т у м еђ ус о бн о м разрачунавању, а отац оптужује мајку да инструира дете против њега. Породична сарадни ца је на кон такт код оца по не ла дру штве ну игру Не љу ти се чо ве че са иде јом да је сви з ај е дн о и г р ај у. О в ак в а и нт е рв е нц иј а ј е и м ал а д в а ц иљ а. П рв а ј е б ил а с и мб ол и чн а п ор ук а к ој а ј е п ос л ат а р од ит ељ им а, а к ој а с е о др аж ав а у с ам о м н аз ив у и г р е, д о к с е д р уг а т иц ал а о с в е ш ћ ив ањ а м еђ ус о бн о г о дн ос а р од ит ељ а и д ев о јч иц е к р о з и г р у. Ток о м и г р е в рл о с е ј ас н о в ид ел о к ак о д ев о јч иц а в ар а п ом ер ај ућ и ф иг ур иц е з а в иш е п ољ а н ег о ш т о ј е к о цк а п ок аз ал а, п ок аз уј е н ет рп ељ ив о с т п р ем а о ц у и к а д г о д м ож е п ој ед е њ ег ов у ф иг ур иц у, д о к м ам ин у п р ес к ач е и т д. Игра је ду го тра ја ла и сви ма је би ло ја сно шта се до га ђа, а мај ка ни је ак ту ел но ни у јед ном тренутку утицала на девојчицино понашање, ни по питању варања ни по питању опхођења пре ма оцу. Из из ве шта ја ПС 52 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

54 П о р о д ич н о м с а р а д н и к у и р о д и т е љ и м а б и л о ј е ј а с н о и к а ко ко н т а к т о ц а и д е в о ј ч и ц е и з гл е д а и ка ко то од ра жа ва од нос парт не ра, ко ји сва ка ко бо ји од нос де вој чи це пре ма оцу, и шта то значи за њен да љи раз вој и са зре ва ње. Ор га ни зо ва ње по ро дич ног са стан ка је тех ни ка ко ју су при ме њи ва ли мно ги ПС за раз ли чите по тре бе, у раз ли чи тим фа за ма услу ге, увек са иде јом да ути чу на уза јам не од но се из ме ђу ч л а н о в а п о р о д и ц е. П о р о д ич н и с а с т а н ц и и м а л и с у ф у н к ц и ј у д а с в и ч л а н о в и п о р о д и ц е б у д у с а с л у ш а н и, д а п о р о д ич н и с а р а д н и к к а о н е у т р а л н а о с о б а у с м е р а в а р а з г о в о р, п о с р е д у ј е и м и р и чла но ве ка да уђу у кон фликт. Токо м р ад а н а о б л ас т и о дн ос а б ил о ј е о тп ор а с в и х у к ућ ан а кој и с у с е м ан иф ес т ов ал и к р о з н еп р еуз им ањ е о дг ов о рн ос т и з а п он аш ањ е и п р еб ац ив ањ а и с т е н а д руг е у к ућ ан е, н ал ажењ е из го во ра за соп стве но по на ша ње за то што и дру ги то ра де Сти че се ути сак да је у овом сегменту мотивација породице за промену била најмања самим тим што одржавање постој ећ е с ит уац иј е, п ор е д ш т ет е, д он ос и и кор ис т и ч л ан ов им а. П ор е д п ер иод ичн и х п ор од ичн и х с ас т ан ака, ч ес т о ј е б ил о п от р е бн о д а с е с а ч л ан ов им а п ор од иц е р ад и д од а тн о и нд ив ид уа лн о, ка ко би се ис кљу чи ло ме ђу соб но окри вља ва ње и усме ре ност на ме ђу соб не кон флик те. Из из ве шта ја ПС П С п о м а же п о р о д и ц и д а п р е п о з н а, а р т и к у л и ш е и о п е р а ц и о н а л и з у ј е с в о ј е ко н ф л и к т н е о д н о с е. Уме сто ста ња оп штег не за до вољ ства, те шко ће се име ну ју и кон кре ти зу ју и ра ди се на њи хов о м п р е в а з и л а же њу. С л е д и п р и м е р у ко м е с е д а ј е р е з и м е з а д а т а к а у п о р о д и ц и ко ј у ч и н е ћ е р к а адо ле сцент ки ња, мај ка и ба ка: 53 - у к ућ ан и с е ј е дн и д р уг им а о б р аћ ај у с а у в аж ав ањ е м и п ош т ов ањ е м (б е з п ог р дн и х и м ен а, вре ђа ња, псов ки), ко ри сте ћи из ра зе по пут мо лим те, мо гу ли, да ли би хте ла - ма ма и ба ка прав да ју ча со ве са мо кад је ћер ка бо ле сна - ћер ка по ма же ма ми да уна пре ди свој стил обла че ња - уку ћа ни не уце њу ју јед ни дру ге да би не што до би ли - укућани имају заједничке активности (кувају, декоришу кућу ) - ба ка ку ва ру чак, уси са ва, ма ма бри ше под, пе ре су до ве и пе гла, ћер ка ба ца ђу бре и иде у п р од а вн иц у Из из ве шта ја ПС Ро ди те љи у ева лу а ци ји на гла ша ва ју зна чај ра да на од но си ма у по ро ди ци: По ро дич ни са рад ни ци су нас по ве зи ва ли, код нас ни ко ни са ким ни је раз го ва рао. М а јк а Ова мла ђа де ца се ви ше не ту ку и не сва ђа ју по цео дан, ма ње га ла ми мо, па се и ком ши је м ањ е б ун е. М а јк а Учи те љи ц а из о сн о в н е шко л е т а ко ђ е пр е п о з н а ј е д а ј е ус л у га п о м о гл а п о р о д и ц и д а се ин т е г р и ш е у окру же ње, по себ но у ма лом ме сту, па се то од ра зи ло и на по на ша ње сре ди не пре ма по ро ди ци: Они [меш тани] тог чо ве ка [оца] са да дру га чи је гле да ју, а и он је на сме јан. Учитељица, фокус група СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

55 Ефек ти у ра ду на жи вот ним окол но сти ма по ро ди це По ро дич ни са рад ник је у обла сти жи вот них окол но сти ра дио са 40% по ро ди ца код ко јих је окон чан рад. Ка да се ра ди о ста но ва њу, ин тер вен ци је су ишле од по др шке за опре ма ње покућ ства и по бољ ша ње усло ва ста но ва ња, кроз опре де ље ну ма те ри јал ну по др шку или ку пов и н у п о т р е б н и х с т в а р и, д о с т и м у л а ц и ј е, о б а в е з и в а њ а и в о ђ е њ а у у п о д о б љ а в а њу к у ћ е /с т а н а за при сто јан жи вот по ро ди це. Ка рак те ри сти ке узор ка го во ре да је нај ве ћи број по ро ди ца мат е р и ј а л н о д е п р и в и р а н, а д а с у у с л о в и с т а н о в а њ а ч е с т о п р в и п о к а з а т е љ н е с а м о м а т е р и ј а л н е де при ви ра но сти већ и де при ви ра но сти у дру гим функ ци ја ма, пре све га ро ди тељ ским. Рад по ро дич ног са рад ни ка на од но си ма, са де цом и од ра сли ма, по сле дич но је до во дио до пром е н а у ж и в о т ним о ко л н о с т и м а, и о б р н у т о, ш т о ј е с те оч е к и в а ни е ф е к а т хо ли с т ич ко г пр и с т у п а ко ји не гу је ова услу га (сва ка про ме на у де лу си сте ма од ра жа ва се на чи тав си стем, тј. по ро ди цу). Та ко нпр. п о р о д ич ни с а р а д ник е д у к у ј е р о д и те љ е д а о б е з б е де а де к в а т н у и с х р а н у д е т е т а, х и г и - ј е н у про сто ра у ком жи ве, еко но мич но тро ше ми ни мал на сред ства ко јим рас по ла жу. Од ка ко ПС до ла зи код нас, све нам је бо ље, ку ћа је стал но чи ста и сви ми по ма жу да среди мо стан. По че ла сам да пла ћам ра чу не та ко да не ће ис кљу чи ти стру ју. Кад до би јем па ре, идем у ве ли ке рад ње и ку пим са мо оно што ми тре ба. Увек има мо ру чак та ко да де ца ни су глад на иако се и да ље стал но жа ле. М а јк а К а д а с е р а д и о п р и х о д и м а, п о р о д ич н и с а р а д н и к ј е п р е с в е г а п р у ж а о п о д р ш к у у п о в е з и в а њу п о р о д и ц е с а р е с у р с и м а у з а ј е д н и ц и (з а п о ш љ а в а њ е, д о н а ц и ј е, о с т в а р и в а њ е р а з л и ч и т и х п р а в а). Зна ча јан део ра да се од но сио и на по моћ и по др шку у при ба вља њу до ку ме на та и за сту па њу по ро ди це пред ин сти ту ци ја ма. Код ве ћи не по ро ди ца код ко јих је ин тер ве ни са но у овој обла сти уочен је ма њи или ве ћи напре дак, а у са мо 11% по ро ди ца ни је би ло на прет ка у по бољ ша њу усло ва жи во та. Ж и в о т н е о ко л н о с т и, б и л о д а с е р а д и о с т а н о в а њу, п р и х о д и м а и л и о б е з б е ђ и в а њу д о к у м е н а т а, је су област у ко јој су прак тич на, ди рект на по др шка и за сту па ње пред ста вља ли пре суд не актив но сти по ро дич ног са рад ни ка. Иако че сто ве о ма ком пли ко ван про цес, по др шка при ре ал и з а ц и ј и д о к у м е н а т а б и л а ј е в и с о ко у с п е ш н а а к т и в н о с т ( у 9 0 % с и т у а ц и ј а б и л о ј е н а п р е т к а и л и бар де ли мич ног на прет ка). Напредак Делимичан напредак Мали напредак Нема напретка Погоршање Друго (прибављање докумената, итд.) 61,3 29,0 6,53,2 Приходи 32,1 35,8 17,0 15,1 Становање 27,5 37, Ул о г а П С ј е б и л а и д а у б р з а п р о ц е д у р е к р о з п о с р е д о в а њ е у ко м у н и к а ц и ј и п о р о д и ц е с а и н с т и т у ц и ј а м а : То ко м п р в а т ри м е се ца пр ик уп љ е н а и п ре да та д о к ум ен т ац и ј а з а р е г ул и с ањ е с та ра т е љ с т в а над мал. девојчицама, као и документација за остваривање права на НСП и оброк из народне кух ињ е. Као значаја н ресурс и стиче се НВО П раксис, на ко ји је деда упућен ра ди вађе ња 54 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

56 н о в е ЛК, ка о и п ис а њ а т у ж бе з а и зд рж а ва ње д е ц е к а о д о п ун е д о к у ме нт ац и ј е з а Н СП. Та к о ђ е, п о р о д иц и ј е об е з б е ђе н а п о мо ћ у в ид у п а ке та х р а не, о д е ћ е, об у ћ е, л е к о в а, н о в ац з а в а ђ ењ е ЛК, к а о и з а к уп ов ин у у џ бе ни к а з а д ец у. П о р од и ца о п и с уј е о л а к ш а њ е с а по че т к о м п р им а њ а НС П, а нарочит о з начајн о ра стереће ње предс тав ља до би јање оброк а из народне к ухиње. Из извештаја ПС То ко м п и л о т и р а њ а, у с л у г а ј е н а р а с п о л а г а њ у и м а л а м о г у ћ н о с т м а т е р и ј а л н е п о д р ш ке породицама (у п росеку до 300 USD п о пород ици), која с е обезб еђ ује ди р ект но, у ро би/усл у г а м а, и з у з е т н о у н о в ц у. К а д а п о ч е т н е и н т е р в е н ц и ј е п о р о д ич н о г с а р а д н и к а у о в о м д о м е н у постигну у сп ех, прим етно је д а се увећава спрем ност поро ди ца за рад на др угим аспект им а и от вар а простор за п ромену. С арадни к је, на при мер, п омог ао поро дици д а нађе адекватниј и из најмљени п ростор и об ез беђен а су с ре дс тва за плаћање прве ста на ри не из овог ф онда, дод о б и ј а њ а Н С П з а к о ј у ј е п о р о д и ц а у з п о м о ћ с а р а д н и к а п о к р е н ул а п о с т у п а к. У с л е д е ћ о ј ф а з и постигну ти су зн ачајн и помаци на успос тављању о дн оса са ће рк ом која се в ра тила и з х ранитељства. Та кође, сара дници су пр еп ознали да у не ки м ситуа ци ја ма, иако је п ор одица ма те ри ја лно д епри вир ана, об езбеђи вање матери ја лне подршк е мож е да с е одгоди и да буде ве ома добр о п о т к р е п љ е њ е, н а г р а д а н а ко н н е ке з н а ч а ј н е п р о м е н е, о б а в љ е н о г з а д а т к а п о р о д и ц е и л и њ е н о г ч л а н а. П о к а з а л о с е и д а с у н е к е п о р о д и ц е к о ј е с у в е о м а м а т е р и ј а л н о д е п р и в и р а н е и д у г о ко р и с н и ц и с о ц и ј а л н е п о м о ћ и п р а к т ич н о б и л е у с м е р е н е и с к љу ч и в о н а д о б и ј а њ е о в е врс те помоћи од ус лу ге. Код неких од тих п оро дица ПС н иј е успео д а покрене мотив ац ију за променом, па су ус пе си у ра ду ПС с а о вим породица ма били минималн и или и х није ни бил о. 55 П р а в о в р е м е н о и р е л е в а н т н о и ско р иш ћ е н а м а т е р ија лн а п о д р шк а в а ж а н ј е се г м е н т усп е х а у р а д у п о р о д ичн о г с а р а д ник а; т о ј е п о н е к а д п оч е т н а ин т е р в е нц ија б е з ко ј е н е м а м о г у ћ н о с т и д а љ е г рад а с а поро ди цо м. Стога је закључак пилоти рањ а услуге д а је веома значајн о д а у слуга имапр иступ ди скрец ионом финанси јском фо нду који ће с е планск и к ори ст ити као једна о д интервенц иј а у ра ду са неким од по ро дица, п окренут и ил и награди ти ангажм ан поро ди це на п ро ме ни. Доб ро приме њен а мате ри јална под ршка покр еће пр ом ену, ви дљ ив у као ш ир у промен у у пона шању породи це : П о р о д и ц и ј е с ти г л а м а ш и н а з а в е ш, ж е н а с ад а н он с т оп п е р е, д е ц а д о ла з е м ир и ш љ а ва у ш ко л у. На ст а в н и ц а За је дн ичко пл анирање и к оординациј а услуге и ЦС Р мож е да об езбеди значајниј а ма теријалн а средст ва: П ор о д и ц а са б е б о м (м а ј к а, б и в ш а ш т и ћ ен иц а д е ч ј е г с е л а, у п р а во з а вр ши ла с р е дњу ш ко лу ) н е м а ку па т и л о. З а хв а љу ј у ћи у д р у ж и в а њу ср е дс т а в а у с л у г е и Ц С Р пр и к у п ље но ј е , 0 0 динара. Породица додатно штеди неколико месеци и они сами уз помоћ родбине и пријатеља учествуј у у изг ра дњи ка ко не би т рош или дод ат ан новац з а ма јс торе. И зв ешт а ј П С П о с е д о в а њ е д и с к р е ц и о н о г ф и н а н с и ј с ко г ф о н д а ч е с т о ј е о с н о в д а у с л у г а п р е д у з м е з н а ч а ј н и ј у а кцију покрет ањ а донат ора како б и се пр оменил и жи вотни усло ви у не ко ј пор од иц и: СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

57 У с т а н у п ор о д и ц е по ја ви л е с у с е с т е ни це. Д о г о в о ре н о ј е д а се хи г и ј ен а у с та н у х и тн о п о п р а в и к ак о з др ав љ е у к ућ ан а н е б и б и л о н ад а љ е у г р ож ав ан о. Б ил о ј е по т р е б н о з а м ен ит и п о д н е об ло г е, ал и и н а м е шт а ј, п о го то во к р ев ет е. Усл уг а ј е п ор од иц и п о м о г л а к уп ов и н о м ла м и н ат а. П С ј е пр о н а ш а о ф и р м у к о ј а ј е по ди г л а с т а ри п а р к е т и у г р а д ил а н о в и ла м и на т, ш т о ј е п л а ћ е но с р е д с т в и м а из б у џ е т а у с лу ге, к а о и м а т е ри ја л з а к ре че њ е. П С ј е о б е з б е д ио дона т ора за нам еш та ј. Фор ма идеале је обезбед ил а креве т на спрат, два душек а и орман, а мај ка је уз дог овор са ПС у штедела де о новц а за купов ин у још једн ог леж аја. Извештај ПС Ч е с т а а к т и в н о с т П С ј е п о д р ш к а п о р о д и ц и у р е г ул и с а њу д о к у м е н а т а н е о п х о д н и х з а о с т в а р и в а ње ра зличитих п рава. У овој о бласти ј е в еом а висока успешно ст инт ер венције ( ча к 61% и н тервенција ј е пот пуно ус пешно, а 29 % делимично ус пешно). П о д р ш к а П С у с л о же н и м ко м у н и к а ц и ј а м а с а р а з л и ч и т и м и н с т и т у ц и ј а м а н е о п х о д н а ј е, а ч е с т о и п р е с уд н а. Ш т о ј е п о р о д и ц а и з о л о в а н и ј а, м а њ е о б р а з о в а н а, ш т о с у њ е н е ко м у н и к а ц и ј с ке вешти не мање р аз вијене, то је лавири нт до ла ск а до прав а св е комплик ованији, па породице на крају и н е крећ у у те п ослов е. Ко лико з н ач и н о в ч а н а п о д р ш к а, а л и и з а с т у п а њ е п о р о д ичн о г с а р а д ник а, п о к а з у ј е и о в а ј пр и м е р: П о р о ди ц а ј е и ма л а д о го во р с а в л а с н и ко м к у ће о о т к у пу ј ед н о г с т а н а, м е ђ у т и м, г од и н а м а ни су до шли до тр енутк а да имај у довољно новца кој и би улож ил и у то. ПС је започе о прего во ре с а в л а сн ик о м к у ћ е. П о р од иц и ј е п ро ду ж е н ро к з а п л а ћањ е с т ан ар и н е. П о т ом ј е к ре ир а н до говор о с клапању купопрод ајног угов ора за кућу, у ко ме би сре дст ва из усл уге б ила у потр е б љ ен а к а о п р ва р а т а от п л а т е к у ће, ал и ч и јо м у п ла то м с е в л а с н и чк а п р а в а п ре н о с е на Г. (м а ј к у ) (cl a u s u l a i n t ab ul a n d i ). Д од а т н у уп л а т у ч и н и л а ј е у пл ат а у к е ш у к о ј у ј е Г. н а ба в и л а к а о зајам од директорке своје фирме (која јој је представљала значајну подршку ). ПС је предс та в љ а о по др ш к у м а јц и у пр оц е с у к р еи ра њ а и о в ер е уг о в о ра, с об з и р о м д а п о р о д иц а н и ј е и м ал а н о в ц а з а а д во к а т с ке у с лу г е и у с л у г е ја вн о г б е л еж н ик а. П С ј е об ез б е д и о а дв о к ат с к у к ан ц е л а р иј у з а б ес п ла т н е п ра в н е у с л у ге, а д о д а т н а с ре д с т в а с у и зд во ј ен а з а у с л у г е ј ав н о г бележ ни ка. ПС је з аступао обе породи це у к атастру како би се тере т који се открио на тој и м о в ин и о т к ло ни о у ш т о к ра ћ е м р о к у. П р е б а ц и в ањ е м в л а с ни чк их п р а в а н а м а ј к у Г., п о р о д и ца ј е д о б и л а п ри л ик у д а о с та не у с в о м д ом а ћ и н с т в у, к он к у р и ше н а п ро гр ам з а м о н т аж не к у ћ е у Ко ме с а р иј ат у, ре гул и ш е с оп ст в е н у д о ку м е н т а ц и ј у (с о б зи ро м д а са д а с в и ч л а но ви п о р о д и це м ог у д а се п р и ј а ве н а с о пс т в ен у а др ес у ), п од н е с е к о м п ле тн у д о к у ме н т а ц и ј у з а о ст в ар и в а њ е п рава на Н СП и покрене п ро цесе ук љу чивања оца на ле чење. Из вештај П С С арадни ци су им ал и и к ре ат ивн е при ст упе давањ а мат еријал не по моћи: С а м ох р а н у м ај к у к о ја ј е б и ла ж р т ва н а с и љ а и к о ја ј е н а к о н и зл а с к а и з с и г у р не к у ћ е у п у ћ ен а у у с лу гу (д а к л е, бе з п р и х о д а) п ор о д и ч н а с а ра д н и ц а ј е у к љу чи л а д а п о м ог н е у ч иш ће њу к у ће м а јц и ч иј а ј е п о р о д и ц а б и ла к о д д ру г ог П С, а у з н ад о к н а ду. С а р а д н и ц а ј е п о с т иг л а д о г ов о р са аг е н ц и ј о м ко ј а с е б а в и чи шћ е њ е м и х иг иј е н с к и м о др жа в а њ е м п р ос т о р и ј а д а а н г а ж у ј е ов у м а јк у. И з ус лу г е ј е у п л а ћ е н н о в ац а г е н ци ј и, к о ј а је т а с р е дс тв а и с п л а т ил а м а јц и ка о з а р а д у, б ез д о д а т ни х т р о ш к о в а и п р о в и з и је. Н а р а в но, о в а ма јк а ј е с а д а н а с п ис к у аг е н ц иј е, т а к о д а ј е повр еме но ангажу ју на другим посл ов им а. Извештај ПС 56 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

58 Променило се о ко уређења к уће. ПС ј е помо га о да кренемо у рад ов е, помогао да се купи изолација. ПС ме цен и што се бор им за живот. Добили см о п одс тицај за борбу и само поу здање. От а ц Поче тн а моти ва ција по род ице, ду жи на присуства т ешкоћ а у породици и остварени напредак У п р о ц е с у п и л о т и р а њ а у с л у г е п о р о д ич н и с а р а д н и ц и с у т о к о м р а д а с а п о р о д и ц о м у т в р д и л и д а је ј ед ан од пр едуслов а делотв ор ности у слу ге и ду жи на прису ст ва теш ко ћа у поро ди - ци. Н а л а з и а н а л и з е с у с т а т и с т и ч к и п о т к р е п и л и о в у о ц е н у п о р о д ич н и х с а р а д н и к а, о д н о с н о утврђено је да је дело тв ор ност усл уг е знача јн о повез ана са дужином присуства тешкоћа. 41,9 15,7 21,2 5,1 6,6 9,6 До шест месеци Из гра фи ко на се ви ди да је у узор ку све га пе ти на по ро ди ца на еви ден ци ји ЦСР кра ће од годи ну да на. Да ља ана ли за ре зул та та по ка зу је да је мо ти ва ци ја (од но сно от пор пре ма услу зи) по ве за на са д у ж и н о м п р и с у с т в а т е ш к о ћ а у п о р о д и ц и у то ли кој ме ри да ме ђу по ро ди ца ма ко је су на еви ден ци ји ЦСР ду же од де сет го ди на не ма ни јед не ви со ко мо ти ви са не по ро ди це. По сма трано пре ко ди мен зи је мо ти ва ци је, ме ђу по ро ди ца ма у от по ру пре ма услу зи (13,1%) нај ви ше је по ро ди ца ко је су на еви ден ци ји цен та ра за со ци јал ни рад ду же од пет го ди на До 6 месеци Од шест месеци до годину дана Високо мотивисани Од годину дана до пет година Декларативно прихватајући Од 6 месеци до годину дана Од пет до десет година Постоји мотивација Од годину до пет година Више од десет година Породица у отпору Од 5 до 10 година Није познато Више од 10 година 57 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

59 Ко д о в е г р у п е п о р о д иц а, н а ко н пр о це н е в о д и те љ а с л у ч а ја д а б и п о р о д иц и ко р и с т и л а у с л у га и н а ко н з а п о ч е т о г пр у ж а њ а у с л у ге П С, де с и л о с е д а р о д и те љи ни с у пр е п оз н а ли ник а к в у ко р и с т за себе и л и своју д ецу од у сл уге. Изузев у једн ој п ор одици, у св им овим п оро ди цама рад породичн ог сар ад ни ка је п рекинут након не колик о пос ета и нак он процен е по родичн ог сарадникаи в о д и т е љ а с л у ч а ј а д а у р а д у с а п о р о д ицо м н е м а н ик а к в о г н а п р е т к а ни т и пр е п оз н а т о г н а чи н а из р е п е р т о а р а ин т е р в е нц и ја и а к т и в н о с т и ПС д а се п о р о д и ц а м о т ив иш е н а с а р а д њ у и п о к р е н е н а пр омену. Ан ализи рајућ и пор од ице у к ојим а није б ил о никаквог напретка, утвр ђе но је да је 71,4% ов их породи ца у сис тему СЗ дужи н из година (дуже о д пет годин а). С друге стр ане, м еђу пород ицама код к ојих тешк оће п рема е вид енцији ЦСР нису д уго п рисутне ( ЦС Р их је евид ен тирао у про текли х ш ест м ес ец и) није б ило ни једне п ородиц е у отп ор у премау с л у з и. Да кл е, пор одице ко је право вр емено им ају пр ил ику да ко ристе ус лу гу, н епоср - едн о нако н ман и фе стовања те шкоћа, б ољ е ре агују на услугу, мотив исаније су, па и услу га, с амим тим, д ај е боље резултате. У по род ицама к оје су к раћ е у си ст ему соци ја лн е заштите, однос но у поро дицама у који ма тешко ће к раће тр ај у (краћа је излож ен ос т риз ику) у сам о 7% случ ајева н иј е било напретка на ко н п р у же н е у с л у г е П С. Н а и м е, ш т о ј е п р и с у с т в о т е ш ко ћ а у п о р о д и ц и д у г о т р а ј н и ј е, п о з и т и в н и е фекти услу ге, однос но напре дак с е смањују. Мо же се зак љу чити да се са дуж ин ом прису ст ва те шк оћ а у пород иц и смањује мо ти висаностпоро ди ца да п оку шају да нађу ре шењ е кор ишћ ењем ус луг а соција лн е за штите и з аједнице. Д у г о г о д и ш њ е п р и с у с т в о у с и с т е м у с о ц и ј а л н е з а ш т и т е п а с и в и з и р а л о ј е о в е п о р о д и ц е и у в е л о их у ст ање беспо мо ћности и зависно ст и од по дршке д ру ги х. Им ајући у в иду огр аничене љ удске р ес ур се ус лу ге и бројн ост п ород ица којим а је у слуга потре бн а, из п ил от ирања је п роистекла пр епо рука да предн ост з а ко ришће ње услуге имај у породице к оје су кра ће кори сн ици услу га ЦСР. Си стем соција лн е заштит е надаљ е мор а развија тиг р у п е у с л у г а к о ј е б и о м о г у ћ и л е д а с е ко о р д и н и с а н о м а к ц и ј о м у з а ј е д н и ц и п о к р е н у п о р о д и ц е к о ј е с у з а гл а в љ е н е у с и с т е м у с о ц и ј а л н е з а ш т и т е и ж и в е н а м и н и м у м у з а д о в о љ е њ а б а з и ч н и х п о т р е б а. Д е о ј е д н о г т а к в о г п р о г р а м а ко о р д и н и с а н е г р у п е у с л у г а с в а к а ко т р е б а д а б у д е и П С Ка ра ктеристике по ро дица са к ој има је р ад пр екинути р аз лози пр екида То ко м п и л о т и р а њ а у с л у г е с а р а д н и ц и с у и з в е ш т а в а л и о с и т у а ц и ј а м а з а с т о ј а и л и н е м о г у ћ н о с т и рада са п ор одицама. Један број поро дица је н акон к раћ ег или д ужег врем ена експлиц ит но одбио да настави са кор иш ће ње м усл уге. С а нек им пор од иц ам а неко време на ко н отп очиња ња ус луге сара дници нису више могл и да ус пост аве к онтакт и зак аж у састанке нити да их п ро на ђу на адр ес и када би долаз ил и бе з најаве. Са не ким породицам а рад н а промени је и шао веом а оте жа но и сарадниц и су извеш та вал и да не успева ју д а успо ставе од нос са п ор од ицом нит и да покре нупороди цу у п ро мену. Анализ а узрока пре ки да рада и пр офила ов их поро дица п ред ст ав ља корист ан из во р инфо рма ц иј а з а у н а пр е ђ ив а њ е к р и т е р иј у м а з а из б о р п о р о д и ц а з а к о р ишћ е њ е у с л у ге, п р е п оз н а в а њ е м а њк а в о с т и с а д рж а ја, к а п а ц и т е т а с а м е ус л у ге и з а у н а пр е ђ ив а њ е в е ш т и н а с а р а д ни к а з а р а д с а п о р о д иц а м а. Та ко ђ е, о в а а н а лиз а д а ј е см е р нице з а це л и с хо д н о а нга жо в а њ е Ц СР у о д н о с у н а о в у г р у п у п о р о д и ц а. Ст о га ј е си т у а ц ија м а о дб ија њ а р а д а о д с т р а н е п о р о д ице, з а с т оја у р а д у и п р е к и д а р а д а с а п о р о д ицо м п о св е ћ е н а з н ач а ј н а п а ж њ а т о ко м п и л о т ир а њ а и е в а л у а ц иј е ус л у ге. 58 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

60 То ко м п и л о т и р а њ а с у и с п р о б а н е р а з л и ч и т е с т р а т е г и ј е п р е в а з и л а же њ а з а с т о ј а у р а д у с а по родицама са којим а ПС не може да оствари конта кт. В ећа п ажњ а је најп ре п освећена и нформисању по род ице од стране ВС и з аједн ич ко м раду н а м оти висању поро ди це. Успостављена ј е и процедур а за преки д уколи ко П С и након три неде љ е по кушај а не успев а да реализуј е су срет са по ро дицом. П ило тирање је показало д а постоји и један бро ј п ороди ца с а којима с е ко нтакт и пор одице и ПС одвијај у не редовно, али се и пак одв ијају, у че шће породице ос таје декл ар ативно и не дола зи до пр ом ен а у п ор одици ни ти ос тварива ња циљев а из породи чн огплана. Предл ожене с тр атеги је за ов у гр упу п оро диц а биле су ва ри рање интер венциј а, укљу ч и в а њ е ј о ш ј е д н о г с а р а д н и к а и л и и н т е р н о г с у п е р в и з о р а у д и р е к т а н р а д с а п о р о д и ц о м, јача ње ко ордина ције са ВС те реви зи јс ки састан ци са ЦСР и п ор одицом н а к ојима с е д искутује о п ро блему н ес ар ад ње, а Ц СР користи ра сположи ве методе д а би извршио утицај н а породи ц у. Н а к р а ј у, у ко л и к о и д а љ е н е м а н а п р е т к а у р а д у, р а д с е п р е к и д а з а в р ш н и м р е в и з и ј с к и м с а с т а н ко м и и з в е ш т а ј е м к о ј и п о д р а з у м е в а д е т а љ н у п р о ц е н у п о р о д и ц е и а н а л и з у о т п о р а с а који м се ПС суср ео. По да ци пружа ла ца о бр оју поро ди ца и стату су у раду са породицама у ка зују д а с е ток ом годи не з начајно п овећао бр ој п ородица код к ојих се з апочети р ад окончава у скла ду са п ланом, до к се у у купном бро ју п ородица с мањује удео по ро дица код којих је ра д прекинут, ал и су т акви ис хо ди ипак регистр ов ан и. Прекиди у раду са п ор од ицама се мо ра ју комент ар ис ат и и са ст анов ишта крите ријума за у пу ћи вање н а усл угу и са ст ановиш та ра да самих поро дич них сарадн и ка. У т о м ко н те кс т у ј е н е о п хо д н о и с т а ћ и п оч е т н о н е и ск ус т в о у р а д у св и х п о р о д ични х с а р а д ни к а т е да се број прекида рада с ма њивао шт о су они ду же в ремена прово ди ли у н епосредно м раду, о дносно ка ко су сти цали ис кус тво, знањ е, вештину и сигурност у раду. 59 Укупан број пододица Активне Окончан рад Прекинут рад јун 2014 сеп 2014 јан 2015 мај 2015 авг 2015 окт 2015 М е с е ч н и с т а т и с т ич к и и з в е ш т а ј и п р у ж а л а ц а о б е з б е ђу ј у и п о д а т а к о б р о ј у п о с е т а р е а л и з о в а н и х овим по ро ди ца ма. Од ок то бра го ди не, ка да је за по че то пру жа ње услу ге, до де цем бра го ди не укљу че не су чак 22 по ро ди це са ко ји ма је по том пре ки нут рад. Број ре а ли зо ваних по се та кре тао се од јед не до 43 по се те (у про се ку 12 по се та по по ро ди ци). То ком СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

61 го ди не укљу че но је 39 по ро ди ца са ко ји ма је пре ки нут рад, а број по се та се кре тао од јед не до 23 ( 7 п о с е т а п р о с е ч н о п о п о р о д и ц и). То ко м г о д и н е у к у п н о с у б и л е у к љу ч е н е 33 п о р о д и це са ко ји ма је по том пре ки нут рад, а ре а ли зо ва но је 4,7 по се та по по ро ди ци. Д о с а д а ш њ е ко н т и н у и р а н о п о д е ш а в а њ е у с л у г е д о в е л о ј е д о т о г а д а с е д е л и м ич н о с м а њ и б р о ј по ро ди ца са ко ји ма се пре ки да рад и да се зна чај но сма њи вре ме ко је се из два ја за мо ти ваци о ни рад са овим по ро ди ца ма и до но ше ње од лу ке, али ни је до ве ло до то га да пре кид ра да као ис ход пот пу но из о ста не. Ева лу а ци ја услу ге на узор ку од 198 по ро ди ца об у хва ти ла је и 74 по ро ди це код ко јих је услу га п р е к и н у т а. З а ј е д н о с а п р у ж а о ц и м а ј е н а п р а в љ е н а л и с т а н а ј ч е ш ћ и х р а з л о г а з а п р е к и д р а д а с а п о р о д и ц о м, а п о т о м ј е о д п о р о д ич н и х с а р а д н и к а з а т р а же н о д а з а с в а к у п о р о д и ц у н а в е д у до ми нан тан раз лог за пре кид пру жа ња услу ге, иако се код не ких по ро ди ца ја вља ло ви ше разло га исто вре ме но. Раз ло зи пре ки да ња услу ге ПС По ро ди це у ко ји ма је услу га пре ки ну та (у %) По ро ди ца од би ла услу гу 32,56 Услу га ни је при ме њи ва угро же не ба зич не по тре бе де це 14,92 По ро ди ца се од се ли ла или не ма стал но ме сто бо рав ка 16,39 Де кла ра тив но при хва та ње услу ге, без ан га жо ва ња ро ди те љаи п р и х в а т а њ а и н т е р в е н ц и ј а П С 13,45 ЦСР до нео од лу ку о из ме шта њу де те та/де це из по ро ди цето ком тра ја ња услу ге У то ку пру жа ња услу ге од ра сли ко ји бри не о де те ту спре ченда се ста ра о де те ту Услу га пре ки ну та због акут ног на си ља у по ро ди ци 6,09 Ко д п о л о в и н е п о р о д и ц а п р е к и д у с л у г е ј е и н и ц и р а о п р у ж а л а ц, ко д т р е ћ и н е ј е п о р о д и ц а о д б и л а н а с т а в а к п р у ж а њ а у с л у г е, а у 16, 39 % п о р о д и ц а д о г о д и л е с у с е т е х н ич ке о ко л н о с т и п р е к и д а п о п у т с е л и д б е п о р о д и ц е. За уна пре ђе ње услу ге на ро чи то је зна чај но бо ље раз у ме ва ње си ту а ци ја у ко ји ма пру жа лац дон о с и о д л у к у о п р е к и д у у с л у г е. Р а з л о г з а и н и ц и ј а т и в у п р у ж а о ц а д а с е у с л у г а п р е к и н е у 14, 92 % по ро ди ца био је угро жа ва ње ба зич них по тре ба и без бед но сти де це, а у још 10,5% по ро ди ца ЦСР је до нео и од лу ку о из ме шта њу де це због ри зи ка за без бед ност и раз вој де те та. У 6% поро ди ца је то ком пру жа ња услу ге до шло до акут ног на си ља, што је до ве ло до пре ки да пру жања услу ге у скла ду са кри те ри ју ми ма за пру жа ње услу ге: ПС је та да оба ве ште ње о на сил ном д о г а ђ а ј у п р о с л е ђ и в а о ЦСР н а и н т е р в е н и с а њ е. Н а ко н р е а г о в а њ а ЦСР, т ј. з а у с т а в љ а њ а н а с и љ а, ПС је био спре ман да на ста ви рад. Задатак који је ЦСР делегирао ПС био је подршка родитељима у стимулацији и образовању д ет ет а М еђ ут и м, у с л е д у ч ес т ал иј и х л и чн и х с ук об а и зм еђ у п а р тн ер а, р од ит ељ и н ис у п ос т иг л и д ог ов о р о п л ан ир ању и р ед о вн о м с п р ов ођ ењу у с м ер ен и х о б р аз о вн и х а кт и вн ос т и с а д еч ак о м. М еђ ус о бн о с у с е о пт уж ив ал и и н ис у с у б ил и с п р е мн и д а п р их в ат е о б ав ез е и о дг о в о рн о с т о к о п р уж ањ а о б р аз о вн е п од рш к е м ал ол е тн о м Н. П С ј е р од ит ељ им а п р е дл ож и о д а 10,5 6,09 60 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

62 се укљу че у рад Са ве то ва ли шта за брак и по ро ди цу. М. и З. су пред лог од би ли. Кон флик ти ро ди те ља су се ин тен зи ви ра ли. М. и З. ни су про во ди ли за јед нич ко вре ме са де ча ком, од би јал и с у д а б уд у у и ст о ј п р ос т ор иј и, к ом ун ик ац иј а м еђ у р од ит ељ им а с е н а јч еш ћ е о дв иј ал а п р ек о д еч ак а О к о нф л и к тн о м о дн ос у п а р тн ер а и з ан ем ар ив ању п от р еб а д еч ак а и нф о рм ис а н ј е и в од ит е љ с л уч ај а. В од ит е љ с л уч ај а и п ор од и чн и с ар а дн и к с у з ај е дн о п ос ет ил и п ор од иц у и н ак о н п он о вн о г к о нф л и кт а п а р тн ер а д он ет а ј е о дл ук а о п р ек ид у р ад а с а п ор од иц о м ( р а д у за сто ју) до при ме не ме ра из над ле жно сти Цен тра за со ци јал ни рад. Из из ве шта ја ПС У 13,45% по ро ди ца мо ти ва ци ја је би ла ве о ма ни ска, услу га је де кла ра тив но при хва та на, али је из о стао ан га жман по ро ди це на про ме ни, па је на кон не ког вре ме на пру жа ња услу ге пру жалац по кре нуо ини ци ја ти ву за пре кид. У 6% по ро ди ца услу га је об у ста вље на јер од ра сла осо ба ко ја је бри ну ла о де те ту ви ше ни је мо гла да се ста ра о де те ту (нај че шће ро ди тељ од ла зи у затвор или бол ни цу). По чет на про це на мо ти ва ци је мај ке за про ме ну (мај ка се са ма обра ти ла за по моћ ЦСР) не ка да се мо же про ве ри ти и по ка за ти тек кроз ин тен зив ни рад ко ји ну ди услу га: 61 Породицу упућену на услугу чине мајка Г. и син Д. (узраста 15 година). У тренутку упућивања Д. не иде ре дов но у шко лу (имао је и па у зу од не ко ли ко ме се ци нео д ла же ња), че сто ула зи у кон флик те са мај ком, где је пре по знат ри зик од фи зич ког зло ста вља ња од стра не де ча ка ка мај ци. Мај ка је у пар на вра та при ја вљи ва ла си на и тра жи ла по моћ од над ле жног ЦСР. Међусобни однос мајке и сина оптерећен бизарним и ризичним понашањима које је мајка приј ав љ ив ал а (н п р. д еч а к с е и ск ључ ив о т уш ир а у з н аоч ар е з а в од у и к уп аћ е г аћ е, г ађ а о ј е м а јк у пе пе ља ром па је раз био про зор ). Д еч а к ј е о дб иј а о ј е д а о д е н а п р ег л ед е у с п ец иј ал из ов ан е у с т ан ов е. М а јк а ј е в е рб ал из ов ал а да би му шки ПС мо гао да има пред ност, што је и обез бе ђе но. Циљ услу ге је де фи ни сан као у сп ос т ав љ ањ е о дн ос а с а Г. и м от ив ац иј а з а о дл аз а к н а п р ег л е д у с п ец иј ал из ов ан у у с т ан ов у, као и евентуална специјалистичка подршка мајци. С а п ор од иц о м с у о с т в ар ен а д в а к о нт а кт а ( д в е т ер е нс к е п ос ет е) и и нт е нз ив а н т ел еф о нс к и контакт са мајком у планирању посета. Мајка, међутим, почиње одмах да показује амбива лент ност. Пр ва по се та је ре а ли зо ва на ка да је мај ка би ла са ма, док је Д. био у го сти ма. Р а зм ат р ал и с м о н ач ин е к ом ун ик ац иј е с а Д., к ој и ј е о дб иј а о к о нт а к т. М а јк а с е п р от ив ил а од ла ску у шко лу ка ко ВС, та ко и ПС, ра ци о на ли зу ју ћи то стра хом да би син мо гао због то га д а н ап ус т и ш к ол у. П р ил ик о м д р уг е п ос ет е, к ој а ј е б ил а н ај ав љ ен а, у т р ен у тк у к ад а с е П С н ал аз и о у б л из ин и к ућ е у к ој о ј п ор од иц а с т ан уј е, м а јк а т ел еф он о м о б ав еш т ав а П С д а ј е Д. в еом а у зн ем ир е н з б о г њ ег ов о г д ол ас к а, д а с т ој и н а к ап иј и и м а јц и б р ан и д а о т в ор и в р ат а и д а ј е в е рб а лн о в еом а а г р ес ив а н. М а јк а д ел уј е у п л аш ен о. Д он ет а ј е о дл ук а д а с е п ос ет а н е р еал из уј е, а д а м а јк а о б ав ес т и П С к ак о ј е с ит уац иј а о к о нч ан а. М а јц и ј е п р ед оч ен а м ог у ћн о с т и одговорност да позове полицију уколико се осећа угроженом. О свему је сутрадан обавеште на ВС и до не та је од лу ка о пре ки ду услу ге. Извештај ПС Уд р у же н о и з р а з и т о с и р о м а ш т в о и о з б и љ а н н е д о с т а т а к к а п а ц и т е т а п р и с у т н и с у у з н а ч а ј н о м бро ју ових по ро ди ца. У са мо 21,7% ових по ро ди ца ро ди те љи има ју стал ни из вор при хо да, било да је реч о за по сле њу или при хо ди ма од пен зи је. Код нај ве ћег бро ја по ро ди ца код ко јих је д о ш л о д о п р е к и д а ( 78, 3%) и з в о р п р и х о д а с у с о ц и ј а л н а д а в а њ а, д е ч и ј и д о д а т а к и п о в р е м е н и СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

63 п о с л о в и р о д и т е љ а 8. У ви ше од пе ти не по ро ди ца (22%) код ко јих је услу га пре ки ну та јед но или ви ше де це из по ро ди це је већ из ме ште но пре пру жа ња услу ге. Да кле, реч је о ду го трај ни јем при су ству ри зи ка за де цу, од но сно о већ по твр ђе ном од су ству ка па ци те та ро ди те ља да обезбе де си гур не усло ве и усло ве за раст и раз вој де те та. Пре ма ви ђе њу по ро дич них са рад ни ка, не ке по ро ди це, при ти сну те си ро ма штвом, услу гу прих в а т а ј у с а м о и з м а т е р и ј а л н и х р а з л о г а и р е а г у ј у и с к љу ч и в о н а м а т е р и ј а л н у п о м о ћ. Ус л у г а т а д а рет ко успе ва да ство ри про стор да се по кре не мо ти ва ци ја за про ме ном на дру гим пла но ви ма функ ци о ни са ња. На ово огра ни че ње услу га за очу ва ње по ро ди це ука зу ју и ева лу а ци је сродних услу га у све ту, у ко ји ма се на по ми ње да ове услу ге не до се жу до вољ но да ле ко, до нај дубљег узро ка за не ма ри ва ња де те та си ро ма штва (Lind sey, 1994). По ро ди це ко је жи ве у сир о м а ш т в у и м а ј у п о т р е б у з а р а з л и ч и т и м в р с т а м а ко н к р е т н е п о д р ш ке. Ст р у к т у р а л н и п р о б л е м и ко ј и д о п р и н о с е з а н е м а р и в а њу и з л о с т а в љ а њу д е т е т а у о в и м п о р о д и ц а м а н и с у л а ко р е ш и в и, си гур но не уну тар со ци јал не за шти те (Ju lia H. Lit tell, 1997:18). Да ље, ове по ро ди це са број ним и сло же ним по тре ба ма, код ко јих до ми ни ра из ра зи та виш е г е н е р а ц и ј с к а с о ц и о - м а т е р и ј а л н а д е п р и в а ц и ј а, п о к а з у ј у п о н е к а д с н а ж а н о т п о р п р е м а с в и м ин сти ту ци ја ма и сер ви си ма. Услу га По ро дич ни са рад ник ни је успе ва ла да про на ђе на чин да про ме ни њи хов при ступ си сте му и да по кре не по тре бу за про ме ном. У овој гру пи се на ла зе и по ро ди це ко је су ду ги низ го ди на у си сте му со ци јал не за шти те, код ко јих не по сто ји акут на кри за ко ја би по ро ди цу по кре ну ла да ра ди на про ме ни, не по сто ји по кре тач ки до га ђај, већ се услу га укљу чу је у ста ње по ро ди це ко је тра је го ди на ма, чак де це нија ма, а по ро ди ца и не пре по зна је за што је услу га са да ва жна за њих. Ко д в е ћ и н е о в и х п о р о д и ц а ј е н е о п х о д н о п р е т х о д н о а к т и в н о а н г а жо в а њ е ЦСР, ко ј е ћ е, м е р а м а и з д о м е н а п о р о д ич н о п р а в н е з а ш т и т е, н п р. к р о з ко р е к т и в н и н а д з о р, н а п р а в и т и к р и т ич н и д о га ђај, по ве ћа ти осе тљи вост и скре ну ти па жњу по ро ди це на те шку си ту а ци ју у ко јој се на ла зи и на ри зик ко ји та си ту а ци ја пред ста вља за раст и без бед ност де це. Р а д с е т е ш ко о д в и ј а о и у п о р о д и ц а м а с а в и с о ко ко н ф л и к т н и м р а з в о д о м р о д и т е љ а, у ко ј и с у у к љу ч е н и а д в о к а т и и б р о ј н и с уд с к и п о с т у п ц и. Ж и в о т п о р о д и ц е н а д в е л о к а ц и ј е и р о д и т е љ с ко м а н и п у л и с а њ е д е ц о м з н а ч а ј н о с у у с л о ж њ а в а л и р а д, п о н е к а д д о н е м о г у ћ н о с т и П С д а у о п ш т е ин тер ве ни ше (укљу чу ју ћи и при ват не ту жбе про тив ПС ). Овај кон текст би зах те вао или специ ја ли за ци ју услу ге ПС у бу дућ но сти или раз ви ја ње не ких дру гих про гра ма за еви дент но пот р е б н у п о д р ш к у д е т е т у. У н а р е д н о м п е р и о д у м о д е л о в а њ а у с л у г е п о т р е б н о ј е д а љ е р а д и т и н а у н а п р е ђ и в а њу в е ш т и н а ПС да мо ти ви ше и у про цес про ме не уве де и по ро ди це са ве о ма сло же ним и број ним теш ко ћ а м а и н е з а д о в о љ е н и м п о т р е б а м а, о д н о с н о д а љ е о с н а ж и в а т и и с п е ц и ј а л и з о в а т и у с л у г у. Но ви ја прак са у ра ду са упут ним ЦСР по ка за ла је да се на услу гу ма ње упу ћу ју по ро ди це ко је су из ра зи то ма те ри јал но де при ви ра не и ко је су ду ги низ го ди на на еви ден ци ји ЦСР, по роди це код ко јих је при сут но акут но на си ље или по ро ди це код ко јих по сто ји ве о ма не си гур на са гла сност и ка па ци тет за про ме ну бар код јед не од ра сле осо бе у по ро ди ци. Ва жно је, док су људ ски ре сур си услу ге огра ни че ни, да ти пред ност по ро ди ца ма код ко јих је пре по зна та моти ва ци ја за про ме ну и код ко јих ри зик за без бед ност де те та ни је то ли ки да је услу га ПС са мо п о с л е д њ а п р о в е р а /п о т в р д а о д л у ке з а и з м е ш т а њ е. 8 Новчану социјалну помоћ користи 65% породица, дечији додатак 34%, а код 46% породица извор прихода родитеља су повремени послови. 62 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

64 2.6. По ро ди це из ко јих су из дво је на де ца П о р о д ич н и с а р а д н и к ј е у с л у г а ч и ј и ј е ц и љ о м о г у ћ а в а њ е о с т а н к а д е т е т а у п о р о д и ц и и л и п о д р шка по врат ку де те та у сво ју по ро ди цу, па је је дан од ин ди ка то ра успе шно сти услу ге сва ка ко број по ро ди ца у ко ји ма је ре а ли зо ва на услу га ПС, а у ко ји ма је до шло до из два ја ња де те та, о д н о с н о б р о ј и з м е ш т е н е д е ц е. К а ко б и с е о в а ј и н д и к а т о р ко н т и н у и р а н о п р а т и о ко д п о р о д и ц а у услу зи, осми шљен је упит ник ко ји по пу ња ва ју во ди те љи слу ча ја из упут ног ЦСР уко ли ко дође до из ме шта ња де те та из по ро ди ца у ко ји ма је услу га ПС окон ча на или се ак ту ел но пру жа. По да ци су при ку пље ни у ја ну а ру за свих 366 до та да укљу че них по ро ди ца и по ка зу ју да је у 13 по ро ди ца до шло до из ме шта ња де це (3,3% по ро ди ца). Од 936 де це у овим по ро ди ца ма, из ме ште на су 22 де те та (2,4% од укуп ног бро ја укљу че не де це). По ло ви на су де ча ци, по ло ви на де вој чи це. Де ца су свих уз ра ста, а де це мла ђе од 3 го ди не би ло је дво је год 3-6 год 6-9 год 9-11 год год год 63 Се дам од 13 по ро ди ца су јед но ро ди тељ ске, јед на је про ши ре на јед но ро ди тељ ска (у за јед ни ци са ба ком), 2 су но ве парт нер ске за јед ни це, а 3 су пот пу не по ро ди це. Ово су по ро ди це код ко јих су кул ми ни ра ле удру же не те шко ће ко је се већ опи су ју у одељ ку о по ро ди ца ма са ко ји ма је рад пре ки нут па је и ЦСР, пред у зи ма ју ћи ме ре из свог до ме на до нео од лу ку о из два ја њу де те та из п о р о д и ц е. Во ди те љи слу ча ја на ве ли су раз ло ге ко ји су до ве ли до од лу ке о из ме шта њу сва ког де те та: Ó У две јед но ро ди тељ ске по ро ди це мај ка ко ја је са мо стал но во ди ла бри гу о де те ту има ла је све озбиљ ни је пси хи ја триј ске про бле ме, ко ји су до ве ли до ви со ко из ра же ног за не мар и в а њ а д е ц е ; Ó Код две са мо хра не мај ке до зна чај них ри зи ка за без бед ност де те та до ве ло је, по ред осталих фак то ра, и пре ко мер но ко ри шће ње ал ко хо ла, а код јед не мај ке за ви сност од ПАС; Ó У јед ној јед но ро ди тељ ској по ро ди ци де чак је из ме штен јер је мај ка ис цр пље на бо ле шћу, за тим ис цр пље на на сил ним по на ша њем оца мал. де це пре ма њој, пре о ку пи ра на бри гом и с т а р а њ е м о св о јој о с т а л ој де ц и. Де ч а к и с п о љ а в а пр о б л е м е у п о н а ш а њу, ск и т њ а, б е ж а њ е од ку ће, вас пит на за пу ште ност, сум ња на (зло)упо тре бу пси хо ак тив них суп стан ци ; Ó У јед ној по ро ди ци мај ка је пре ми ну ла, а очух ни је био у мо гућ но сти да се ста ра о де тету; у дру гој по ро ди ци су ал ко хо ли зам и агре сив ност оца зах те ва ли из ме шта ње и де це и ма ће хе; Ó У д в е п о т п у н е п о р о д и ц е б и л о ј е п р и с у т н о в и ш е д у г о т р а ј н и х с л о же н и х т е ш ко ћ а : с и р о м а штво, ве ћи број де це, те шко ће у раз во ју код не ке од де це (ко ја ни су из ме ште на), не могућ ност ро ди те ља да ус по ста ве кон тро лу над по на ша њем де те та (од 10 и по го ди на); Ó У јед ној по ро ди ци су по твр ђе ни сум ња на зло ста вља ње де це и озбиљ не мен тал не тешко ће мај ке. СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

65 В о д и т е љ и с л у ч а ј а с у п р о ц е њ и в а л и с л е д е ћ е п а р а м е т р е /к а р а к т е р и с т и ке п о р о д и ц а и о д л у ке о укљу чи ва њу у услу гу: a) Услу га По ро дич ни са рад ник је би ла по след ња шан са, по што су већ по сто ја ле зна чајне ин ди ци је за из ме шта ње де те та; b) ЦСР је имао сум ње у по ве ћан ри зик за без бед ност де те та у по ро ди ци, али и уве ре ње да по сто ји про стор за рад са по ро ди цом; c) ПС је то ком ра да ука зао цен тру за со ци јал ни рад на зна чај но ви сок ри зик за без бед ност де те та, од но сно на при сут но зло ста вља ње, за не ма ри ва ње. У з и м а ј у ћ и у о б з и р о в е п а р а м е т р е, з а 6 о д 1 3 п о р о д и ц а с а м и в о д и т е љ и о д л у к у о у к љу ч и в а њу услу ге де фи ни са ли су као по след њу шан су, за 3 су сма тра ли да по сто ји про стор за рад са поро ди цом, а за 4 по ро ди це ни је до би јен од го вор на ово пи та ње. П о с т а в љ а с е п и т а њ е т у м а ч е њ а п о д а т к а о и з м е ш т а њу д е ц е к а о п о к а з а т е љ а (н е) у с п е ш н о с т и у с л у г е у ф а з и п и л о т и р а њ а у с л у г е. Н а и м е, с и с т е м с о ц и ј а л н е з а ш т и т е к а р а к т е р и ш е н е д о с т а т а к д о в о љ н о г д и ј а п а з о н а у с л у г а п о д р ш ке р а з л и ч и т о г и н т е н з и т е т а и к а р а к т е р а з а п о р о д и ц е у к р и зи. Ка да се по ја ви ла услу га на ме ње на по ро ди ца ма ко је тр пе озбиљ не те шко ће, у њу су укључи ва не и по ро ди це за ко је та услу га ви ше ни је би ла ре ле вант на, од но сно ни је би ла увре ме њена, па је пред ста вља ла са мо по след њу шан су, ка ко су и са ми пру жа о ци и во ди те љи слу ча ја име но ва ли ту гру пу по ро ди ца. Че сто су то би ли по ку ша ји си сте ма со ци јал не за шти те да нап р а в и ј о ш н е к у и н т е р в е н ц и ј у п р е о д л у ке о и з м е ш т а њу д е т е т а. А н а л и з а т а ко ђ е п р е п о з н а ј е д а с у у р а д у П С и д е н т и ф и ко в а н е п о р о д и ц е ко д ко ј и х с у с а м и п о р о д ич н и с а р а д н и ц и у р е д о в н о м кон так ту и ра ду са по ро ди цом пре по зна ли из ра зи то ви сок сте пен за не ма ри ва ња, па и злоста вља ња де це, ко ји ни је био ви дљив пре ова ко ин тен зив ног кон так та, што би био по зи ти ван е ф е к а т п р у ж а њ а у с л у г е с а с т а н о в и ш т а з а ш т и т е д е т е т а, и а ко ј е т о з н а ч и л о о д л у к у о и з м е ш т а њу. Н е к и в о д и т е љ и с л у ч а ј а у п р а в о к а о п р е д н о с т у с л у г е П С в и д е м о г у ћ н о с т д а к р о з и н т е н з и в н о п р и с у с т в о П С у п о р о д и ц и п р о в е р е о д л у ке о п р и м е н и р а з л и ч и т и х м е р а у о д н о с у н а п о р о д и ц у, па и од лу ке о из два ја њу де те та. Ра де ћи у по ро ди ци М. са оцем, мај ком и две де вој чи це, са рад ник има те шко ће да оба ви квал ит ет а н и п ов е рљ и в р а зг ов о р с а д ев о јч иц ам а и н ик ак о н е м ож е д а с к л оп и р ел ев а н тн у с л ик у о п оз иц иј и д ец е у п ор од иц и (ш к ол а ј е п о дн ел а п р иј ав у з б о г н ед ов о љн е х иг иј ен е д ев о јч иц а), а л и и п а к у п о рн о п ок уш ав а д а н ас т ав и р а д. Усп ос т ав љ ен а ј е с ар а дњ а с а у ч ит ељ иц о м. Кад а ј е у ч ит ељ иц а о пс е рв ир ал а п рв е м од р иц е н а т ел у д ев о јч иц а, о рг ан из ов ан а ј е х и тн а п ос ет а п ор од и чн и х с ар а дн иц а и м ог у ћн о с т з а о б ав љ ањ е и нт е рв ј у а у п р ос т ор иј ам а ш к ол е, к р о з и г р у са ПС. На пи та ње Шта ти је то на че лу? мла ђа се стра је од го во ри ла: Тат ко ме шут нуо. На пи та ње за што се то до го ди ло, ни је има ла од го вор. На ве ла је још и да отац по вре ме но шу ти ра и ње ну ста ри ју се стру у ле ђа, а да их мај ка уда ра у гла ву и гри зе кад је на љу те. Та кође је из ве шта ва ла и да мај ка има оби чај да уда ра у гла ву оца сва ки пут кад не при ми пла ту. П ор од и чн е с ар а дн иц е с у о дм а х н ак о н о б ав љ ен о г и нт е рв ј у а у с м ен о о б ав ес т ил е в од ит ељ е слу ча ја и струч ни тим о са др жа ју раз го во ра, а у ро ку од 24 са та по сла та је и пи сме на Прија ва сум ње на по сто ја ње фи зич ког зло ста вља ња ма ло лет не де це у по ро ди ци М. Из ве штај ПС 64 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

66 3. УСЛУ ГА И ЊЕ НИ ЕФЕК ТИ ИЗ ПЕР СПЕК ТИ ВЕ КО РИ С НИ К А И А К Т Е РА Су мар не ева лу а ци је услу ге на кон го ди ну да на и на кон две и по го ди не омо гу ћи ле су да се чу је ми шље ње по ро ди ца и раз ли чи тих ак те ра о услу зи. На кон го ди ну да на пру жа ња услу ге ре а ли зо ва ни су те рен ски, ду бин ски ин ди ви ду ал ни ин тервјуи са 10 по ро ди ца. Циљ је био да се са зна ка ко по ро ди ца до жи вља ва/раз у ме услу гу, ка ко про це њу је про цес пру жа ња услу ге, а пре све га ка ко про це њу је ис хо де, тј. да ли је пру жа ње услу ге до ве ло до не ких про ме на у по ро ди ци и ко јих. Ду бин ски ин тер вјуи са во ди те љи ма слу ча ја и ак те ри ма по ве за ним са ових 10 по ро ди ца треба ло је, са јед не стра не, да омо гу ће ак те ри ма да да ју сво је ви ђе ње ра да ПС са по ро ди ца ма у узор ку, од но сно са рад ње ПС и ак те ра у ра ду са по ро ди цом, а са дру ге, ге не рал но ви ђе ње услу ге и ње ног зна ча ја за по ро ди це са сло же ним и број ним по тре ба ма. Фо кус гру пе ор га ни зо ва не са по ро ди ца ма, ЦСР и ак те ри ма на кон две и по го ди не им пле мент а ц и ј е у с л у г е и м а л е с у з а д а т а к д а п р о ш и р е с а з н а њ е о т о м е к а ко у ч е с н и ц и п р о ц е с а п р у ж а њ а услу ге опа жа ју услу гу, ка ко по ро ди це и ак те ри про це њу ју ефек те услу ге и шта су њи хо ве препо ру ке за да љи раз вој и упо до бља ва ње услу ге Услу га и ефек ти услу ге из угла по ро ди це 65 У д у б и н с ко м и н д и в и д у а л н о м и н т е р в ј у у п о р о д и ц е с у п и т а н е к а ко с у р а з у м е л е у с л у г у и р а з л о г за што су укљу че не у услу гу. Би ло је ве о ма зна чај но ви де ти ка ко по ро ди це ви де овај сег мент у с л у г е, ј е р с е у п р о ц е с у п и л о т и р а њ а т р а г а л о з а н а ј р е л е в а н т н и ј и м н а ч и н и м а п р е д с т а в љ а њ а услу ге по ро ди ци, мо ти ви са ња ко ри сни ка да се укљу чи у услу гу и обез бе ђи ва ња по чет не сагл а с н о с т и ко р и с н и к а. П о к а з а л о с е д а в е ћ и н и п о р о д и ц а н и с у б и л е д о в о љ н о ј а с н е ул о г е В С и ПС. Та ко ђе, про цес пред ста вља ња услу ге и пре го ва ра ња око при хва та ња био је углав ном све ден на ми ни мум. Не ке по ро ди це су услу гу при хва та ле као оба ве зу ју ћу, па и на мет ну ту, док дру ги на во де да им је све јед но би ла по треб на би ло ка ква по моћ, и то што пре, па ни су мно го ни раз ми шља ли о ка квој се услу зи ра ди. О в а к в а с и т у а ц и ј а, п р е п о з н а т а т о ко м ко н т и н у и р а н о г м о н и т о р и н г а и п о т к р е п љ е н а и з ј а в а м а с а м и х п о р о д и ц а п р и л и ко м п р в е е в а л у а ц и ј е, т р а ж и л а ј е о с м и ш љ а в а њ е н о в и х с т р а т е г и ј а з а б о љ е ин фор ми са ње о услу зи и уво ђе ње по ро ди це у услу гу на та кав на чин да по ро ди ци бу де што ја сни је ка ква их услу га оче ку је и ка ква је њи хо ва уло га и од го вор ност. Израђенe су бро шу ре ко ј е ко р и с н и ц и м а н а р а з у м љ и в н а ч и н п р е д с т а в љ а ј у у с л у г у. И н и ц и ј а л н и, з а ј е д н ич к и с а с т а н а к по ро ди це, ВС и ПС, за ко ји се по ка за ло да да је нај бо ље ефек те у сми слу уво ђе ња по ро ди це у услу гу, пред ло жен је као део ми ни мал них стан дар да услу ге. По ја ча но је ин фор ми са ње, предс т а в љ а њ е и п р о м о в и с а њ е у с л у г е м е ђу в о д и т е љ и м а с л у ч а ј а и у с т р у ч н о ј ј а в н о с т и к а ко б и с е по ве ћа ло раз у ме ва ње услу ге ме ђу про фе си о нал ци ма и по том обез бе ди ло аде кват но пред ставља ње услу ге крај њим ко ри сни ци ма по ро ди ца ма. Д у б и н с к и и н д и в и д у а л н и и н т е р в ј у и и ф о к у с г р у п е с а р о д и т е љ и м а т р е б а л о ј е д а о м о г у ћ е и р а з у м е в а њ е ф а к т о р а ко ј и д о п р и н о с е д а с е д о г о д и п р о м е н а у п о р о д и ц и (пи та ња по пут: Шта сте све ра ди ли па се то про ме ни ло?, Шта сте ви ра ди ли, а шта дру ги чла но ви ва ше по ро ди це?, Како вам је ПС по мо гао?, Шта се све де ша ва ло па сте ус пе ли да то ура ди те?). Та ко ђе, од по ро ди ца и а к т е р а с е о ч е к и в а л о д а о п и ш у п р о м е н е ко ј е с е д е ш а в а ј у, д а а р т и к у л и ш у, в е р б а л и з у ј у к а ко они ви де про ме ну (пи та ње: Шта је то нај ва жни је што се про ме ни ло?). СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

67 По ро ди це не кри ју да су на по чет ку би ле не по вер љи ве. Је дан отац на во ди да је по ми слио: До кле смо ми сти гли ка да нам тре ба та ко не што. Ова квом до жи вља ју до при нео је и начин на ко ји им је услу га пред ста вље на као ка зна. Дру ге по ро ди це, ко је су тра жи ле би ло ка кву по др шку и од мах при ста ле на услу гу по ро дич ног са рад ни ка, има ле су за др шку због м л а д о с т и п о р о д ич н и х с а р а д н и к а : Зар је ма ло мо је де це па ми да до ше још јед но? У скла ду с а т и м, у ч е с н и ц и п р о ц е њу ј у д а ј е п о т р е б н о в р е м е д а с е у с п о с т а в и о д н о с п о в е р е њ а (м е с е ц д о два ме се ца). Као не што што је по кре ну ло про цес про ме не по ро ди це пре све га пре по зна ју до жи вљај да их по ро дич ни са рад ни ци по шту ју и ува жа ва ју (људ ска ди мен зи ја од но са). Са го вор ни ци спе ци фику ју ка рак те ри сти ке од но са са ПС ко је су њи ма би ле зна чај не. Јед на мај ка ис ти че да је од са рад ни ка до би ла раз у ме ва ње ка кво ни је до жи ве ла ни од сво јих н а ј б л и ж и х : Са рад ни ца је раз го ва ра ла са на ма. Ни је ми би ло до жи во та, она ме је хра бри ла. Имам три се стре, али ни јед ној не мо гу да ка жем оно што мо гу њој. Ко ли ко год са рад ни ка до жи вља ва ли као бли ског, по ро ди це га ви де и као про фе си о нал но комп е т е н т н у о с о б у и у п р а в о т а ј с п о ј и з а з и в а п о з и т и в а н е ф е к а т. Д р уг ач иј е ј е к а д с т р у чн о л иц е при ча код ку ће са сви ма на ма Ви де ло се од мах да је струч на осо ба и да пу но зна о де ци Она је пси хо лог, при бли жи ла му се та ко што је ра ди ла исто што и он., к а же с е с т р а о п и с у ј у ћ и и н т е р в е н ц и ј е с а р а д н и к а у р а д у с а њ е н и м б р а т о м. П р о ф е с и о н а л н а ко м п е т е н т н о с т П С ко ј у чла но ви по ро ди це пре по зна ју пред ста вља фак тор по ве ре ња и под сти цај по ро ди ци да прихва та су ге сти је и зах те ве ПС да се ме ња. Не ким по ро ди ца ма је зна чи ла спрем ност са рад ни ка да са њи ма уђе у бли зак од нос и пре не се оп ти ми зам и по зи тив ну енер ги ју : до нео је то пли ну у на шу ку ћу, ка да ја пла чем пре ко теле фо на, он се на сме је и ка же до ла зим од мах, све ће би ти у ре ду, гла ву го ре, жи вот иде н ап р е д. Д р у г е п о р о д и ц е п р е п о з н а ј у к а о в а ж н у с п р е м н о с т П С з а с а м о о т к р и в а њ е, ш т о ј е п о м о гл о д а о д н о с д о б и ј е о н у људ с к у д и м е н з и ј у ко ј а ј е о м о г у ћ и л а п о в е р е њ е и б л и с ко с т, и л и н а гл а ш а в а ј у спрем ност ПС да се по све ти сва ком чла ну и то до жи вља ва ју као па жњу ко ју су лич но до би ли: Раз го ва ра ла је са њим, раз го ва ра ла са мном, хра бри ме. Ј е д н о с т а в н е и н т е р в е н ц и ј е п о р у ке о в е р о в а њу у п о р о д ич н е с н а г е п о п у т ти то мо жеш је су не што што ове по ро ди це пам те. Та ко ђе, оне пре по зна ју спе ци фич ну раз ли ку ове услу ге у од но су на дру ге: Дру га чи је је ка да ти не ко уђе у ку ћу, сед неш са њим и он те раз у ме. Је дан ро ди тељ екс пли ци ра : По треб но је да има ју оно не што због че га им ве ру је те. Ве ћи на по ро ди ца сма тра да је услу га до ве ла до по зи тив не про ме не у по ро ди ци, на во де ћи да су до би ли оно што им је за и ста би ло по треб но: усме ра ва ње, ин фор ма ци је, са ве то дав ну под р ш к у, м а т е р и ј а л н у п о м о ћ. С п е ц и ф и к у ј у ш т а с е п р о м е н и л о з а х в а љу ј у ћ и у с л у з и, г о в о р е ш т а ј е чи нио ПС, а шта они. Уче сни ци при ме ћу ју зна чај не про ме не на лич ном пла ну : мене је научила како да се понашам, рас по ло же ње ми се по пра ви ло, де ца ми ка жу шта је са то бом, ма ма, као де те си?, одем код при ја те љи це, у ре сто ран. Мај ка основ но школ ца као про ме ну не ви ди са мо то што се њен син вра тио у шко лу, већ препо зна је да се и са ма про ме ни ла, по ста ла од луч ни ја у по ста вља њу гра ни ца, да је син са да бо ље слу ша. Она по ка зу је са мо по у зда ност у оче ки ва њу да ће мо ћи да вас пи та ва свог си на. 66 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

68 Дру га по ро ди ца као ефе кат ис ти че из гра ђен ка па ци тет да се дру га чи је но си са жи вот ним проб л е м и м а : Да ње ни је би ло, ја бих са да би ла мр тва. При ја те љи су ме по гре шно са ве то ва ли ћу ти и тр пи. И да ље не ка да не ма мо шта да је де мо, али се ви ше не сва ђа мо. Она је мом си ну вра ти ла во љу, са да је исти као што је био не ка да ра ни је. И ја сам дру га чи ја, бо ље умем са уну ком, на во ди јед на ба ка. У ра ду са ПС ми је би ло нај бит ни је са ве то ва ње у по сту па њу са де цом, а он да све то пос р ед ов ањ е к о д Ц С Р д а о с т в ар им о п ом о ћ, з ат и м т о ш т о н а м ј е п ом аг ал а о к о ш к ол ов ањ а, к а же м а ј к а. П р и м е т н о ј е к а ко ч л а н о в и п о р о д и ц е у с в а ј а ј у р е ч н и к у с л у г е, р е ч н и к п о р о д ич н о г са рад ни ка (са ве то ва ње у по сту па њу, по сре до ва ње ). Ка да су у пи та њу ефек ти услу ге, јед на мај ка ка же: И зд ал ек а с е в ид и д а с е н еш т о п р ом ен ил о у п ор од иц и. Она ка же да са да и ком ши је при ме ћу ју про ме ну и код ње ног си на и код ње. Дру га мај ка за па жа: Све се про ме ни ло, од кро ва до те ме ља! Пер цеп ци ја про ме не код де це: На у чио сам ка ко да пре по знам сво ја осе ћа ња. Не ка ко као да сам их за тво рио у се бе. Са да пишем и пе сме. На пи сао сам јед ну о мај ци и о мом про бле му са ма ри ху а ном. Имам са да и јед ну ста ри ју дру га ри цу и ком ши ни цу са ко јом мо гу да раз го ва рам о све му. Адолесцент, члан породице По ма га ла нам је да учи мо, да се ор га ни зу је мо. ПС је до ла зи ла да нам по ма же око све га, да би смо мо гли да жи ви мо нор мал но. 67 Де ча ци, 9 и 11 го ди на Јед на мај ка опи су је да ова услу га ни је да ла оче ки ва не ре зул та те у њи хо вој по ро ди ци. Дуг о т р а ј н и и ко м п л е к с н и п о р о д ич н и п р о б л е м и о д р а ж а в а ј у с е к р о з и з а з о в н о п о н а ш а њ е њ е н е кћер ке адо ле сцент ки ње. Мај ка на гла ша ва по све ће ност и ве шти не са рад ни ка ко је су да ле кратко р о ч н е е ф е к т е к р о з о д н о с у с п о с т а в љ е н с а д е в о ј ч и ц о м. П о ч е л е с у д а с е и с п о љ а в а ј у п о з и т и в не про ме не у по на ша њу и школ ском успе ху, да би са пре стан ком услу ге ства ри по ста ле још г о р е. М ој а к ћ е рк а ј е с ар а дн иц у д ож ив ел а к а о б л ис к у о с об у, р а зоч ар ал а с е к ад а ј е п р ес т ал а д а до ла зи. Она је ути ца ла на њу да се по пра ви, али ка да је пре ста ла да до ла зи, по ста ло је још г ор е, к а о д а ј о ј ј е и зн ев ер ен о п ов ер ењ е. Као фак тор не у спе ха мај ка пре по зна је и то што је отац де вој чи це ми ни рао по зи тив ни ути цај, као и не бла го вре ме но укљу чи ва ње у услу гу. По ро ди це пре по зна ју да је ва жно да услу га бу де увре ме ње на, тј. да би има ла ви ше ефе ка та да је по ро ди ци би ла до ступ на ра ни је. На чин ра да са де цом и са адо ле сцен ти ма, на чин на ко ји се за вр ша ва рад са по ро ди цом, дуж и н а у с л у г е ј е с у т е м е у ко ј и м а р о д и т е љ и п р е п о з н а ј у п р о с т о р з а у н а п р е ђ и в а њ е у с л у г е и п о в е ћ а њ е о д р ж и в о с т и у с п о с т а в љ е н и х п р о м е н а Услу га и ефек ти услу ге из угла ак те ра В о д и т е љ и с л у ч а ј а н а в о д е д а с у к р о з о в у у с л у г у д о б и л и в р л о е ф и к а с н у у с л у г у з а п о р о д и ц е, ко ј а с е б р з о п р и л а г о ђ а в а с п е ц и ф ич н о с т и м а с и т у а ц и ј е, б е з ф о р м а л н и х п р е п р е к а и п р о л о н г и р а њ а. Мно ги ВС опи су ју услу гу као п р од уж ен у р ук у в од ит ељ а с л уч ај а. На чин на ко ји по ро ди ца при хва та ПС во ди те љи слу ча ја опи су ју ова ко: породица их дожив љ ав а к а о п р иј ат ељ а, о н и и зг р ад е о дн о с п ов ер ењ а, к а о д а с у ф ам ил иј а, п р их в ат ил и г а СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

69 у круг своје породице као род рођени. Во ди те љи пре по зна ју спе ци фи чан при ступ и ме то дол о г и ј у р а д а п о р о д ич н о г с а р а д н и к а. Од н о с ко ј и П С г р а д и с а п о р о д и ц о м о м о г у ћ а в а с а р а д н и к у чи тав спек тар ефи ка сних ин тер вен ци ја пси хо со ци јал ну по др шку, са ве то дав но -ин струк тивн и р а д, з а с т у п а њ е п о р о д и ц е, а с в е у ко м б и н а ц и ј и с а а к т и в н о с т и м а п р а к т ич н е п о д р ш ке. К а о б и т н у р а з л и к у в о д и т е љ и п о д в л а ч е б л а г о в р е м е н о с т о в и х и н т е р в е н ц и ј а н о в а ц з а т а к с е з а лич ну кар ту или др ва сти же он да кад по ро ди ци тре ба, без ви ше ме сеч ног че ка ња на оства рење при зна тог пра ва са ко јим се ко ри сни ци че сто су сре ћу у цен тру за со ци јал ни рад. Ова ква п о в е з а н о с т а к т и в н о с т и ч и н и у с л у г у п р и м е р е н о м п о т р е б а м а ко р и с н и к а и р е а л н о д о с т у п н о м, за раз ли ку од не ких дру гих услу га: С ав ет ов ал иш т е д ај е м ањ е е ф ек ат а ј е р т р еб а з ак аз ат и, организовати се, доћи. (Та ма ра Бо ри са вље вић, 2016) Као ва жну уло гу ПС у сво јој сре ди ни ак те ри из дру гих си сте ма пре по зна ју то што они гра де м р е ж у о ко д е т е т а и п о р о д и ц е : с и тн е в ез иц е к ој е п од и гн у с в е н а в иш и н ив о, С в и р ад им о з а јед но и ви ди мо бо љи так. Има мо бр жу раз ме ну ин фор ма ци ја. До бра са рад ња ус по ста вље на то ком по др шке јед ној по ро ди ци ко ри сти се као ре сурс и у ра ду с а д р у г и м а. Та ко с у н п р. с а р а д н ич ке в е з е и з м е ђу т и м а з а б о л е с т и з а в и с н о с т и и п о р о д ич н о г с а рад ни ка, ко је су из гра ђе не кроз по др шку јед ној мај ци у про це су ле че ња, ко ри шће не и за дру ге по ро ди це. Са рад ник је бит но до при нео ква ли те ту ин фор ма ци ја ко је тим има о па ци јен ти ма, а т и м е и к в а л и т е т у т р е т м а н а д о с т а в љ а њ е м х е т е р о а н а м н е с т ич к и х п о д а т а к а с а т е р е н а. На сли чан на чин, ин фор ма ци је ко је је до ста вљао по ро дич ни са рад ник до при не ле су да школ а и м а ц е л о в и т и ј у с л и к у о у ч е н и ц и м а, њ и х о в о ј п о р о д ич н о ј с и т у а ц и ј и и њ и х о в и м п о т р е б а м а. Пред став ни ци шко ле нпр. ис ти чу да, за хва љу ју ћи по ро дич ном са рад ни ку, бо ље раз у ме ју систем со ци јал не за шти те, да је са да ма ње ме ђу соб ног оп ту жи ва ња из ме ђу си сте ма и пре ба цива ња од го вор но сти. По ма ке код де це при ме ћу ју и на пла ну успе ха, али им је зна чај ни је да се де те емо тив но ста би ли зу је. (Та ма ра Бо ри са вље вић, 2016) На с тав ни ц а: Мен и ПС даје сигу рн о ст, н е о сећам о се усам љ ен и са п р об л ем о м у ч ен ика и пор одиц е. Пред став ни ца шко ле : Породични сарадник нас повезује, јер стварно нисмо повезани са другим си сте ми ма, ПС је као не ки мост. ПС има ши ру сли ку о по ро ди ци, ви ди це ли ну, има флексибилност У породицама које користе услугу спласнула је тензија и отворила се могућност пла ни ра ња. Ро ди те љи ни су спрем ни да у шко ли ка жу све, а он да ми од ПС до би је мо и нф о рм ац иј е о к р из и у п ор од иц и. А к т е р и п р и м е ћ у ј у д а ј е е ф е к а т у с л у г е м а њ и а ко н е м а ко н т и н у и т е т а у с а р а д њ и: По треб но је да П С ч еш ћ е к о нт а кт ир а с а ш к ол о м, б ар е м т ел еф он о м, к ак о б и с е о б е зб ед и о к о нт ин уит е т. ПС је до ла зи ла са мо јед ном у шко лу. Во ди те љи слу ча ја су у фо кус гру пи пре по зна ли да на ефек те услу ге не ути чу то ли ко ка рак тер и с т и ке п о р о д и це к а о ш т о с у с т р у к т у р а, о б р а з о в ни, з д р а в с т в е ни и м а т е р и ја л ни ни в о, ко ли ко у в р е м е њ е н о с т њ е н е пр и м е н е. Ув р е м е њ е н о с т им а в и ш е а сп е к а т а с а м о т р а ја њ е пр о б л е м а, а ли и ре до след ко јим су раз ли чи те услу ге при ме њи ва не. По ка за ло се да су ефек ти мно го бо љи у поро ди ца ма ко је су кра ће на еви ден ци ји, као и код оних са ко ји ма пре то га ни су по ку ша ва не дру ге ус л у ге. О н е п о р о д и це ко д ко ј и х се п о д р шк а з а п оч н е к р оз ус л у г у По р о д ич ни с а р а д ник к а сни ј е мно го бо ље при хва те чи тав си стем, ка жу ис ку ства во ди те ља (Та ма ра Бо ри са вље вић, 2016). По је ди ни ак те ри оче ку ју да до би ју по врат не ин фор ма ци је о по ро ди ци од по ро дич ног са радни к а: С ар а дњ а ј е б ил а д об р а, п ос т ој а о ј е ко нт ин уит е т у ком ун икац иј и, а л и б ил о б и н а м з н а ч а јн о д а д об иј ем о н ек у п ов р а тн у и нф о рм ац иј у о п р ом ен ам а кој е с у с е д ог од ил е у п ор од иц ам а. 68 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

70 Од н о с п о д р ш ке и з а х т е в н о с т и п р е м а п о р о д и ц и т а ко ђ е ј е д и л е м а ко ј у н е к и а к т е р и о т в а р а ј у : Тре ба са мо ви ше укљу чи ва ти и ро ди те ље. По ја ва ре ци ди ва код не ких по ро ди ца (вра ћа ње на прет ход не об ли ке по на ша ња на кон оконча ња услу ге) за не ке во ди те ље пред ста вља раз лог да се по ро ди ца уоп ште не упу ти на услу гу. Ре ци див и одр жи вост про ме не је сло жен фе но мен, ко ји се у на ред ном пе ри о ду мо же ис тражи ти ана ли зом из ве шта ја са мо ни то ринг по се та по ро дич них са рад ни ка (по се те на шест мес е ц и н а ко н з а в р ш е т к а у с л у г е) и п р и к у п љ е н и х п о в р а т н и х и н ф о р м а ц и ј а о д в о д и т е љ а о с т а т у с у по ро ди це у ЦСР. С л о же н о с т п о с л а п о р о д ич н о г с а р а д н и к а о гл е д а с е и у и з р е ч е н и м о ч е к и в а њ и м а а к т е р а и з с и с т е м а в а н с о ц и ј а л н е з а ш т и т е. Ус л у г е о в о г т и п а н е м о г у п о с т и ћ и з н а ч а ј н и ј и у с п е х у ко л и ко н е о б е з б е д е ко о п е р а т и в а н и ко н т и н у и р а н о д н о с с а р а з л и ч и т и м, з а п о р о д и ц у р е л е в а н т н и м а к т е р и м а. С а м а у с л у г а н и ј е д о в о љ а н р е с у р с з а п о д р ш к у п о р о д и ц и. И м а ј у ћ и у в и д у и з о с т а н а к р а з л и ч и т и х у с л у г а п о д р ш ке у л о к а л н о ј з а ј е д н и ц и, о б р а з о в н а и з д р а в с т в е н а у с т а н о в а и д а љ е пред ста вља ју кључ не парт не ре са ко ји ма тре ба раз ви ја ти са рад њу и од нос по ве ре ња и гради ти за јед нич ки циљ у ра ду са по ро ди цом или ње ним чла ном. Оно што мо же да за бри не у о в а к в о м в и ђ е њу у с л у г е ј е с т е о ч е к и в а њ е а к т е р а д а П С п р е у з м е и н о с и т р а ј н у ко о р д и н а т о р с к у уло гу у бри зи о по ро ди ци, што ни је у ман да ту ове вре мен ски огра ни че не услу ге Одр жи вост про ме на у по ро ди ци и одр жи вост услу геиз угла по ро ди це и ак те ра 69 Н а ј в е ћ у з а б р и н у т о с т с в и а к т е р и п о к а з у ј у у п о гл е д у о д р ж и в о с т и п р о м е н а у п о р о д и ц и ко ј е с у п о с т и г н у т е т о ко м р е а л и з а ц и ј е у с л у г е. Да би се по ро ди ца осна жи ла да на да ље функ ци о ни ше без ин тен зив не по др шке и да пре по зна дру ге ре сур се, по треб но је па жљи во пла ни ра ти за вр ше так услу ге. Ро ди те љи го во ре о то ме коли ко б и им з на чи ла из в е сн о с т д а, п о пр е с та н к у ус л у ге, ма к а р п о вр е м е н о м о г у д а ко н та к т и р а ј у с а р а д ни ке, у ч е м у им о ни, пр е п о з на ј у ћ и п о т р е бу п о р о ди ц а, ч е с то н е ф ор ма л н о и из ла з е у с у ср е т. Као ја сни прав ци де ло ва ња пре по зна ју се по ступ ност у пре ки да њу услу ге (про ре ђи ва ње кон та ката са са рад ни ком, пра вље ње раз ли ке из ме ђу оно га што по ро ди ца мо же са ма и оно га у че му је и д а љ е п о т р е б на п о д р шк а) и пр е н о ш е њ е о д н о с а п о в е р е њ а из г р а ђе н о г с а с а р а д ни ко м на д ру ге а к те ре. Ва жно је има ти у ви ду ис ка зе ве ћи не ро ди те ља да је по треб но обез бе ди ти и фор мал ну мог у ћ н о с т д а с а р а д ник на ко н о ко н ча њ а ус л у ге п о вр е м е н о има ко н та к т с а п о р о ди цо м. Ис то вр е м е н о, бит но је из бе ћи зам ку ства ра ња за ви сно сти по ро ди це од услу ге. (Та ма ра Бо ри са вље вић, 2016) Год ин у д ан а ј е м ал о д а с е с т в ар и п р ом ен е, с м а т р а ј у р о д и т е љ и, н а гл а ш а в а ј у ћ и д а п р о м е н е н е мо гу да поч ну од мах. Пи та ње одр жи во сти по стиг ну тих про ме на ак те ри у ве ли кој ме ри по ве зу ју са мо гућ но шћу поро ди це да, по пре стан ку услу ге, ко ри сти дру ге из во ре по др шке. Фо кус гру пе са ак те ри ма у ло кал ној за јед ни ци по ка за ле су да по сто је про гра ми ор га ни за циј а ц и в и л н о г д р у ш т в а ко ј и м о г у о б е з б е д и т и ко н т и н у и т е т п о д р ш ке (к л у б о в и, г р у п н и п р о г р а м и, кам по ви за де цу, шко ле ро ди тељ ства и сл.), али и да се у раз ли чи тим уста но ва ма, уз из ве сну м о д и ф и к а ц и ј у п р и с т у п а, м о же о б е з б е д и т и д а и х п о р о д и ц а п р е п о з н а к а о в и ш е д о с т у п н е и по др жа ва ју ће, пре све га ако у њи ма на ђе сво ју осо бу од по ве ре ња. У свим сре ди на ма се препо зна је да је по треб но обез бе ди ти ши ри ди ја па зон услу га са ко ји ма се мо же оства ри ти одржи вост по стиг ну тих ефе ка та и да ље на пре до ва ње по ро ди це (Та ма ра Бо ри са вље вић, 2016). СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

71 Пру жа о ци ко ји су оства ри ли ин сти ту ци о нал ну и кон ти ну и ра ну са рад њу са ре ле вант ним орг а н и з а ц и ј а м а ц и в и л н о г д р у ш т в а ко ј е и м а ј у н а р а с п о л а г а њу ко н т и н у и р а н е п р о г р а м е п о д р ш ке оси гу ра ли су ве ћи ка па ци тет за одр жи вост по стиг ну тих по зи тив них про ме на у по ро ди ци. Је дан од уви да на кон ко мен та ра из фо кус гру па је сте да услу га По ро дич ни са рад ник у финал ној фа зи пру жа ња услу ге, по ред ра да на учвр шћи ва њу по стиг ну тих про ме на са по ро диц о м, в о ђ е њ а п р о ц е с а о д в а ј а њ а П С и п о р о д и ц е, т р е б а и д а п о ј а ч а п р о ц е с з а г о в а р а њ а, п о в е ћ а за ин те ре со ва ност код ан га жо ва них у ин сти ту ци ја ма /ор га ни за ци ја ма од зна ча ја за де те и поро ди цу и да та ко оста ви по ро ди цу у си гур ни јим ру ка ма. Да ље, ис ку ство из одр жа них фо кус гру па са ро ди те љи ма по ка за ло је да се по ро ди це мо гу пов е з и в а т и у г р у п е с а м о п о м о ћ и. П о к р е т а њ е г р у п н о г р а д а к а о о б а в е з н о г д е л а п р у ж а њ а у с л у г е и ф о р м и р а њ е е в е н т у а л н и х г р у п а с а м о п о м о ћ и м о же б и т и з н а ч а ј а н н а ч и н з а п о ј а ч а њ е п о д р ш ке по ро ди ца ма на кон ко ри шће ња услу ге. С в и а к т е р и ко ј и с у ко н т а к т и р а н и т о ко м е в а л у а ц и ј е и с в е п о р о д и ц е с м а т р а ј у д а ј е и з у з е т н о зна чај но да услу га иза ђе из про це са пи ло ти ра ња и про јект ног фи нан си ра ња и уђе у си стем. Мно ги уче сни ци по ну ди ли су да лич но и ин сти ту ци о нал но до при не су ње ној про мо ци ји. Услу га је по треб на, али да је фи нан си ра Ре пу бли ка, јер на ло ка лу не ће оп ста ти. Представник система социјалне заштите Овој држави је потребно овако нешто, јер нисмо само ми у оваквој ситуацији, многе породи це су за тво ре не у 4 зи да и не мо гу да се сна ђу. Р од ит е љ 70 СУ МАР НЕ ЕВА ЛУ А ЦИ ЈЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК (2014, 2015)

72 Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу ге З А К Љ У Ч ЦИ Ус п о с т а в љ а њ е у с л у г е П о р о д ич н и с а р а д н и к п о к р е н у т о ј е с н а м е р о м д а с е з а ш т и т и ј е д н о од основ них пра ва де те та пра во да жи ви, ра сте и раз ви ја се у сво јој по ро ди ци. Услу га По ро дич ни са рад ник има за циљ уна пре ђе ње ка па ци те та по ро ди це да омо гу ћи безб е д н о с т, з а ш т и т у о д з а н е м а р и в а њ а и з л о с т а в љ а њ а и у с л о в е з а р а с т, р а з в о ј и д о б р о б и т д е т е т а у њ е г о в о м п о р о д ич н о м о к р у же њу. Н а м е њ е н а ј е п о р о д и ц а м а с а д е ц о м, у ко ј и м а п о с т о ј и р и з и к од из ме шта ње де це или прет ња да ће се ри зик по ја ви ти, као и по ро ди ца ма код ко јих се плани ра по вра так де те та у по ро ди цу на кон ме ре из два ја ња из по ро ди це. 71 Ово су кључ ни ре зул та ти дво и по го ди шњег пи ло ти ра ња услу ге По ро дич ни са рад ник : Ó Из ра ђен пред лог стан дар да услу ге По ро дич ни са рад ник Ó Из ра ђен пред лог це ло куп не до ку мен та ци је за пра ће ње струч ног по ступ ка у услу зи Ó Те с т и р а н а и з а а к р е д и т а ц и ј у пр и пр е м љ е н а п е т о д н е в н а о сн о в н а о бу к а з а пр у ж а њ е ус л у ге Ó Осми шљен ин стру мент за кван ти та тив ну про це ну ефе ка та у ра ду са по ро ди цом Ó Осми шље на ме то до ло ги ја за ква ли та тив ну ева лу а ци ју за до вољ ство ко ри сни ка и акте ра услу гом Ó Об ра чу на та це на услу ге Ó Ус по ста вље на услу га код 4 пру жа о ца са об у че ним по ро дич ним са рад ни ци ма, ру ко води о ци ма и ус по ста вље ним ме ха ни змом ин тер не су пер ви зи је Ó При пре мљен идеј ни кон цепт Цен тра за по др шку де те ту и по ро ди ци, као је дан од мо гућих ви до ва тран сфор ма ци је уста но ва за сме штај де це Ó И з р а ђ е н а с т у д и ј а о п и л о т и р а њу у с л у г е п о р о д ич н и с а р а д н и к у ко ј о ј с у с а же т а и с к у с т в а и ин те гри са ни на ла зи и пре по ру ке две су ми ра ју ће ева лу а ци је У на став ку се да ју кључ ни на ла зи кон ти ну и ра ног мо ни то рин га и су мар них ева лу а ци ја. П о р о д и ц е у к љу ч е н е у у с л у г у п о р о д и ч н и с а р а д н и к ј е с у п о р о д и ц е с а с л о ж е н и м и б р о ј н и м п о т р е б а м а. П р е м а т и п у п о р о д и ц е, п о л о в и н у п о р о д и ц а к о ј и м а с е п р у ж а у с л у г а ч и н е ј е д н о р о д и т е љ с к е п о р о д и ц е, ш т о у к а з у ј у н а и з у з е т н у р а њ и в о с т ј е д н о р о д и т е љ с к и х п о р о д и ц а у С р б и ј и ; ром ске по ро ди це чи не 37% узор ка. Из вор при хо да по ро ди ца у нај ве ћој ме ри, код 59,1% по ро ди ца, чи не со ци јал на да ва ња (нов ча на со ци јал на по моћ) и де чи ји до да так (у 39,9 % пор о д и ц а). Ч а к 8 8, 9 % р о м с к и х п о р о д и ц а у к љу ч е н и х у у с л у г у к о р и с н и ц и с у н о в ч а н е с о ц и ј а л н е по мо ћи. По да ци по твр ђу ју ви со ку со цио -еко ном ску де при ви ра ност по ро ди ца, ко ја по ве ћа ЗАКЉУЧЦИ

73 в а њ и х о в у р а њ и в о с т и о т е ж а в а м о г у ћ н о с т и р о д и т е љ а д а о б е з б е д е с и г у р н о и с т и м у л а т и в н о окру же ње за раз вој де те та у по ро ди ци. Услу га је пру жа на по ро ди ца ма ко је су исто вре ме но оп те ре ће не те шко ћа ма ве за ним за жи вотн е о ко л н о с т и ( д в е т р е ћ и н е п о р о д и ц а); у ч а к 93, 4% п о р о д и ц а р е г и с т р о в а н е с у н е з а д о в о љ е н е по тре бе и те шко ће ве за не за де цу, а у 84,8% за од ра сле. Ве ли ка ве ћи на ро ди те ља (88,9%) има те шко ће у од но си ма са де цом или уну тар по ро ди це, као и са за јед ни цом. Те број не и сло же не н е з а д о в о љ е н е п о т р е б е з н а ч а ј н о у т и ч у н а ф у н к ц и ј е р о д и т е љ с т в а, и у к а з у ј у н а в е л и к и р и з и к о д зло ста вља ју ћег или за не ма ру ју ћег ро ди тељ ства. Мо ти ва ци ја по ро ди це и ње них чла но ва за при хва та ње услу ге је у нај ве ћем сте пе ну не по вољна, а мо ти ва ци ја за про ме ну и рад на њој још је не по вољ ни ја. Рад на мо ти ва ци ји је зна чај но по ље ра да по ро дич ног са рад ни ка. Сто га је нео п ход но стал но уна пре ђи ва ти ве шти не по родич них са рад ни ка ка ко би мо гли да мо ти ви шу по ро ди це и уве ду их у рад на про ме ни. Ду жи на при су ства те шко ћа у по ро ди ци сма њу је мо ти ви са ност по ро ди ца за при хва та ње услуге, а зна чај но сма њу је и мо ти ва ци ју и ка па ци тет за рад на про ме ни, што је по треб но има ти у ви ду и при ли ком упу ћи ва ња по ро ди ца и то ком ра да са по ро ди цом. П а р т н е р с к и ц е н т р и з а с о ц и ј а л н и р а д н и с у п о д ј е д н а ко а н г а жо в а л и у с л у г у П С. Та ко ђ е, у н у т а р ј е д н о г ЦСР в о д и т е љ и с л у ч а ј а н и с у п о д ј е д н а ко п р и х в а т и л и у с л у г у. П о т р е б н о ј е у н а п р е д и т и п р о ц е с у п у ћ и в а њ а н а у с л у г у и з ЦСР т е и с т р а ж и т и и у н а п р е д и т и п р о ц е с о д л у ч и в а њ а в о д и т е љ а слу ча ја о по тре би да се по ро ди ца упу ти на ову услу гу. При ме на струч них стан дар да у прак си тре ба да спре чи мо гућ ност да у од лу чи ва њу до ми ни ра ју су бјек тив ни фак то ри. П о д а ц и о п о с т и г н у т о м н а п р е т к у п о р о д и ц е т о к о м к о р и ш ћ е њ а у с л у г е п о к а з у ј у д а у с л у г а о с т в а р у ј е с в о ј у с в р х у : о н а у н а п р е ђ у ј е к а п а ц и т е т е п о р о д и ц е д а о м о г у ћ и б е з б е д н о с т и усло ве за ква ли те тан раз вој де те та у по ро дич ном окру же њу. На пре дак се по сти же у 80% по ро ди ца у ко ји ма је услу га окон ча на; код 36% по ро ди ца тај напре дак је оце њен као де ли ми чан, код 25% је ма ли, а код око 19% по ро ди ца по сти же се потпу ни на пре дак. Услу га По ро дич ни са рад ник има као ефе кат оста нак де те та у по ро ди ци. Ква ли та тив но изр а же н о, услу га за у ста вља и пре ве ни ра за не ма ри ва ње и зло ста вља ње де це у по ро ди - ци к р о з : п о б о љ ш а њ е п о р о д ич н и х о д н о с а, у н а п р е ђ е њ е р о д и т е љ с к и х в е ш т и н а, б о љ е и с х о д е у обра зов ном про це су и по бољ ша ње оп штег ста ња здра вља де це и ро ди те ља (фи зич ког, ментал ног и емо тив ног); де ца су под бо љим над зо ром, па су за то и без бед ни ја; по ро ди ца раз ви ја н о в у р у т и н у и у с п о с т а в љ а ј у с е г р а н и ц е у п о р о д ич н и м о д н о с и м а ; ко д р о д и т е љ а з н а ч а ј н о р а с т е с а м о п о у з д а њ е, а ч л а н о в и п о р о д и ц е у н а п р е ђу ј у ж и в о т н е в е ш т и н е и п о к а з у ј у п о з и т и в а н с т а в пре ма жи во ту; по ро ди це су у ста њу да се но се са стре сом до ко га до во де ма те ри јал не те шкоћ е ; о д н о с и з м е ђу п о р о д и ц е и д р у г и х с л у ж б и с е п о п р а в љ а п о р о д и ц е с у у с в о ј и л е в е ш т и н е ка ко да ко ри сте дру ге слу жбе за по моћ. За кљу чак пи ло ти ра ња је да је ве о ма зна чај но да услу га има при ступ дис кре ци о ном фи нан сијском фон ду ко ји ће се план ски ко ри сти ти као јед на од ин тер вен ци ја у ра ду са не ким по ро дица ма ка ко би се оне по кре ну ле на про ме ну или на гра ди ле за ан га жман на про ме ни. Та ко ђе, з а к љу ч а к ј е и д а з а п о р о д и ц е ко д ко ј и х д о м и н и р а е г з и с т е н ц и ј а л н а м а т е р и ј а л н а у г р о же н о с т услу га ни је до вољ но ре ле вант на без при ме не ме ра и про гра ма за сма ње ње пре све га ма те ријал не де при ва ци је. 72 ЗАКЉУЧЦИ

74 То ком пи ло ти ра ња се удео бро ја по ро ди ца са ко ји ма је пре ки нут рад, у укуп ном бро ју по роди ца, сма њи вао. Број ових по ро ди ца је мно го ма њи го ди не не го на по чет ку пру жа ња услу ге, а то тре ба ту ма чи ти и као по сле ди цу уна пре ђе ња ве шти на и зна ња, од но сно сти ца ња и с к у с т в а с а м и х п о р о д ич н и х с а р а д н и к а и к а о п о с л е д и ц у б о љ е г п р о ф и л и с а њ а к р и т е р и ј у м а з а упу ћи ва ње на услу гу, на ко је се осла ња ју цен три за со ци јал ни рад. Ипак, пре кид ра да као исход ни је пот пу но из о стао, па у окви ру да љег уна пре ђи ва ња услу ге тре ба има ти у ви ду и смањи ва ње бро ја пре ки ну тих ин тер вен ци ја. Услу га По ро дич ни са рад ник је сте услу га ко ја до при но си спре ча ва њу из ме шта ња де - т е т а и з п о р о д и ц е. У п о п у л а ц и ј и о д п о р о д и ц а у к љу ч е н и х у у с л у г у д о ј а н у а р а г о д и н е, у 13 по ро ди ца до шло је до из ме шта ња де це (3,3% по ро ди ца). Од 936 де це у овим по ро ди ца ма, из ме ште на су 22 де те та (2,4% од укуп ног бро ја укљу че не де це). К а д а ј е р е ч о т о м е ко л и ко с у п о р о д и ц е и а к т е р и п о в е з а н и с а п о р о д и ц о м з а д о в о љ н и у с л у г о м, не по де ље но је за до вољ ство услу гом и по ро ди ца, и ак те ра у за јед ни ци, и во ди те ља случ а ј а и з ц е н т а р а з а с о ц и ј а л н и р а д. Пре по зна је се зна чај услу ге и за про ме не на ни воу јед не по ро ди це, и за де ло ва ње у за јед ни ци, и за оја ча ва ње ин сти ту ци ја си сте ма. Као основ на осо бе ност услу ге пре по зна та је ње на флек си бил ност то што се пру жа на тер е н у п о р о д и ц е и т и м е л а к ш е и з л а з и у с у с р е т с п е ц и ф ич н и м и н д и в и д у а л н и м к а р а к т е р и с т и к а м а и по тре ба ма по ро ди це и што чи ни да је ко ри сни ци до жи вља ва ју мно го до ступ ни јом и са људским ли ком у од но су на дру ге услу ге ко је већ по сто је у си сте му. О д н о с к о ј и с а р а д н и к г р а д и с а п о р о д и ц о м, о д н о с б л и с к о с т и и п о в е р е њ а, ј е с т е к љу ч а н за по сти за ње про ме на. Та кав од нос пред ста вља спе ци фич ну раз ли ку у од но су на дру ге услуге у ко ји ма се про фе си о нал ци углав ном до жи вља ва ју као дис тан ци ра ни и над моћ ни. Са рад нику по ро ди це да ју дру га чи је ме сто и ње му се при пи су је ве ли ка моћ, али се она до жи вља ва као по др жа ва ју ћа, а не угро жа ва ју ћа. Гра ђе ње ова ко сло же ног од но са зах те ва од про фе си о на лац а в е ш т и н е, и с к у с т в о, з н а њ е и к р е а т и в н о с т и д а б у д у у с т а њу д а у с п о с т а в е, г р а д е, о д р ж а в а ј у и р а з в и ј а ј у о д н о с е с а п о р о д и ц а м а ко ј и п о д р а з у м е в а ј у о с н а ж и в а њ е, а н е з а в и с н о с т ( Та м а р а Бoрисављевић, 2016). Р а д у к р у г у х р о н ич н е, ч е с т о и м а с и в н е т р а у м е, и н т е н з и т е т р а з м е н е с а п о р о д и ц о м и д р у г и и з а з о в и ул о г е п о р о д ич н о г с а р а д н и к а у к а з у ј у и н а в и с о к р и з и к о д с е к у н д а р н е т р а у м а т и з а ц и ј е и син дро ма из га ра ња, чи је пре ве ни ра ње тре ба да бу де пла ни ра но у ор га ни за ци ји сва ког пруж а о ц а у с л у г е. П и л о т и р а н а и у с п о с т а в љ е н а и н т е р н а с у п е р в и з и ј а п р е д с т а в љ а ј е д а н о д н а ч и н а з а п р е в е н ц и ј у с а г о р е в а њ а п р о ф е с и о н а л а ц а. Ко н т и н у и р а н а е д у к а ц и ј а, р а з в о ј в е ш т и н а и з н а њ а д о д а т н и с у о с л о н а ц з а п р е в е н и р а њ е и з г а р а њ а. У д а љ е м р а з в о ј у у с л у г е п о с е б н у п а ж њу т р е б а по све ти ти и те ми без бед но сти по ро дич них са рад ни ка. Кон ти ну и ра ни мо ни то ринг и ева лу а ци ја услу ге су нео п ход ни да би се пра ти ле по тре бе по роди ца упу ће них на услу гу и да би се бла го вре ме но уна пре ђи вао од го вор на те по тре бе. Овај п р о ц е с м о же д а д о в е д е д о р а з в и ј а њ а н о в и х у с л у г а и /и л и с п е ц и ј а л и з а ц и ј е у с л у г е П о р о д ич н и са рад ник за од ре ђе не ти по ве по ро дич них про бле ма. Да би се по стиг ну те про ме не одр жа ле, по треб но је обез бе ди ти ши ри ди ја па зон услу га за поро ди це са ко ји ма се мо же оства ри ти тра ја ње по стиг ну тих ефе ка та и да ље на пре до ва ње пор о д и ц е. 73 ЗАКЉУЧЦИ

75 Сви ак те ри укљу че ни у обез бе ђи ва ње услу ге и све по ро ди це сма тра ју да је из у зет но зна чај но д а у с л у г а и з а ђ е и з п р о ц е с а п и л о т и р а њ а и п р о ј е к т н о г ф и н а н с и р а њ а и д а п о с т а н е с а с т а в н и д е о с и с т е м а с о ц и ј а л н е з а ш т и т е. П о с т о ј и с а гл а с н о с т д а ј е о в у в р с т у у с л у г а н е о п х о д н о ф и н а н с и - р а т и с а н а ц и о н а л н о г н и в о а, што је у скла ду са оба ве зом др жа ве да обез бе ди ме ха ни зме за за шти ту пра ва де те та, у овом слу ча ју пра ва на жи вот у сво јој по ро ди ци. Услуга Породични сарадник оснажује породице и подстиче њихову самосталност. Стога би за државу ово могло да представља јефтинији, а за породицу много делотворнији начин подршке него што је то издвајање детета. 74 ЗАКЉУЧЦИ

76 Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу ге ПРИ ЛО ЗИ При лог 1 По стер ше ма струч ног по ступ ка Прилог 2 Предлог минималних стандарда услуге Прилог 3 Списак обука реализованих за пружаоце услуге Породични сарадник Прилог 4 Резиме цена услуге Прилог 5 Табела за месечно праћење броја породицаи статуса породице Прилог 6 Упитник о основним карактеристикама породице, квантификацијаефеката плус додатак за породице са којима је прекинут рад Прилог 7 Упитник за водитеља случаја породица које су користилеуслугу Породични сарадник, а код којих је дошлодо измештања детета Прилог 8 Процена ефеката услуге ПС из перспективекорисника и актера Прилог 9 Питања/области дискусије за фокус групе 75 ПРИЛОЗИ

77

78 При лог 1 По стер ше ма струч ног по ступ ка КОРАК 1 УПУТ ПРУЖАОЦУ УСЛУГЕ - Извештај о породици - Центар за социјални рад КОРАК 2 ПРИЈЕМ Званично, писано обавештење о почетку коришћења услуге подносиоцу захтева (ЦСР) (рок макс. 5 радних дана, 3 дана за тражење додатних информација од ЦСР) КОРАК 3 ИНИЦИЈАЛНА ПРОЦЕНА И ПЛАН (Иницијални састанак: Породица, породични сарадник и водитељ случаја) (од пријема до иницијалног састанка рок 7 радних дана) Иницијална процена / Иницијални план / уговор са породицом (макс. 10 радних дана од иницијалног састанка) КОРАК 4 ПРОЦЕНА (продубљена процена) (макс. 20 радних дана од иницијалне процене) Период продубљене процене је истовремено и период реализације Иницијалног плана Од упута до Иницијалног плана 4 недеље од упута до породич. плана 2 месеца макс. Редовна супервизијска подршка МОНИТОРИНГ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПОРОДИЧНОГ ПЛАНА пружалац услуге и водитељ случаја (минимум 1x месечно комуникација ВС и ПС) Периодични састанци пружаоца услуге и ЦЦСР службе за децу и младе КОРАК 5 ПОРОДИЧНИ ПЛАН И ПЛАН ПОРОДИЧНОГ САРАДНИКА (за израду Породичног плана и плана ПС макс. 5 радних дана од продубљене процене) Званична, повратна писана информација ВС са породичним планом КОРАК 6 ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПОРОДИЧНОГ ПЛАНА (најдуже 8 месеци од иницијалног састанка, након ревизије ев. продужење за 3 месеца) РЕВИЗИЈА ПОРОДИЧНОГ ПЛАНА (ПОНОВНИ ПРЕГЛЕД) (минимум 1x током пружања услуге) 1. Евалуациони извештај о дотадашњем пружању услуге ПС-а за ВС 2. Састанак ПС и ВС 3. Евалуација постигнутог и ревизија плана пружалац услуге, породица и водитељ случаја КОРАК 7 ЗАТВАРАЊЕ УСЛУГЕ Завршна ревизија/поновни преглед, са акцентом на евалуацију породичног плана: извештај ПС за ВС; састанак ПС и ВС; Евалуација постигнутог пружалац, породица и ВС; писани закључак са евентуалним предлогом о наредним корацима ЦСР КОРАК 8 ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПОРОДИЧНОГ ПЛАНА (најдуже 8 месеци од иницијалног састанка, након ревизије ев. продужење за 3 месеца) Континуирани рад ПС са породицом Састанци стручног тима (1x недељно) 77 ПРИЛОЗИ

79 Прилог 2 Предлог минималних стандарда услуге Р е п у б л и ч к и з а в о д з а с о ц и ј а л н у з а ш т и т у Бе о град, ја ну ар го ди не НА ЦРТ СТАН ДАР ДА ЗА ПРУ ЖА ЊЕ УСЛУ ГЕ СО ЦИ ЈАЛ НЕ ЗА ШТИ ТЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК 1. Пред мет Овим се уре ђу ју по себ ни стан дар ди за пру жа ње услу ге со ци јал не за шти те по ро дич ни са рад ник. С в и п о ј м о в и у о в о м д о к у м е н т у у п о т р е б љ е н и у г р а м а т ич ко м м у ш ко м р о д у о д н о с е с е н а о с о б е му шког и жен ског по ла. 2. Пру жа лац услу ге по ро дич ни са рад ник Цен тар за со ци јал ни рад упу ћу је ко ри сни ка ра ди пру жа ња услу ге по ро дич ни са рад ник овлашће ном пру жа о цу у скла ду са за ко ном ко јим је уре ђе на со ци јал на за шти та. 3. Спе ци фи ка ци ја услу ге по ро дич ни са рад ник 3.1. Циљ на гру па Услу га по ро дич ни са рад ник пру жа се по ро ди ца ма са де цом у ко ји ма по сто ји опа сност од изд в а ј а њ а д е т е т а и з п о р о д и ц е у с л е д у г р о же н о г з а д о в о љ а в а њ а п о т р е б а и п р а в а д е т е т а о д н о с н о са ри зи ком од за не ма ри ва ња, зло ста вља ња и угро жа ва ња без бед но сти де те та. Услу га по ро дич ни са рад ник на ме ње на је и по ро ди ца ма де це на сме шта ју у уста но ви со цијал не за шти те или дру гој по ро ди ци, за ко ју по сто ји план стал но сти у окви ру ко га се пла ни ра п о в р а т а к у б и о л о ш к у п о р о д и ц у, п о р о д и ц а м а у ко ј и м а ј е п р е м а р о д и т е љ и м а п р и м е њ е н а м е р а по ро дич но прав не за шти те услед не до ста та ка у вр ше њу ро ди тељ ског пра ва, као и по ро ди цама у ко ји ма је де те ту из ре че на вас пит на ме ра по ја ча ног над зо ра Свр ха услу ге по ро дич ни са рад ник Свр ха услу ге по ро дич ни са рад ник је уна пре ђе ње ка па ци те та по ро ди це да омо гу ћи без бедност и усло ве за раст, раз вој и до бро бит де те та у ње го вом по ро дич ном окру же њу Ак тив но сти услу ге по ро дич ни са рад ник По ро дич ни са рад ник то ком пру жа ња услу ге: 1) р а д и н а о д н о с и м а у з а ј а м н о г п о в е р е њ а с а ч л а н о в и м а п о р о д и ц е и п р и л а г о ђ а в а њу с е б е и по ро ди це на услу гу; 2) гра ди рад ни са вез са по ро ди цом и мо ти ви ше по ро ди цу за про ме ну и при пре ма је за из раду и ре а ли за ци ју по ро дич ног пла на. Ус л у г а п о р о д ич н и с а р а д н и к п р у ж а с е р е а л и з а ц и ј о м а к т и в н о с т и ко ј е, у с к л а д у с а п р о ц е н о м и по ро дич ним пла ном, об у хва та ју : 1) п р а к т ич н у п о д р ш к у ; 2) са ве то дав но - еду ка тив не ак тив но сти ; 3) за сту па ње, по сре до ва ње и ко ор ди на ци ју у за јед ни ци. 78 ПРИЛОЗИ

80 Активности практичне подршке А к т и в н о с т и п р а к т ич н е п о д р ш ке п р у ж а ј у с е п у т е м у с м е р а в а њ а, д и р е к т н е п о м о ћ и, о д л а с ко м с а ко ри сни ком у над ле жни ор ган или слу жбу и по др шком у раз во ју основ них жи вот них ве шти на ра ди оства ре ња пра ва од ре ђе них за ко ном у обла сти: 1) со ци јал не за шти те ; 2) здрав стве ног оси гу ра ња и здрав стве не за шти те; 3) о б р а з о в а њ а ; 4) обез бе ђи ва ња кул тур них, ре кре а тив них или дру гих са др жа ја и ак тив но сти за чла но ве поро ди це, а пр вен стве но за де цу; 5) ра да и за по шља ва ња, пен зиј ског и ин ва лид ског оси гу ра ња; 6 ) д р у г и х с и с т е м а р е л е в а н т н и х з а л ич н е с т а т у с е и у н а п р е ђ и в а њ е к в а л и т е т а ж и в о т а ч л а н о в а п о р о д и ц е. 7 ) Пру жа лац услу ге мо же обез бе ди ти ди рект ну ма те ри јал ну по др шку по ро ди ци, из соп ствених ре сур са. Саветодавно-едукативне активности 79 С а в е т о д а в н о - е д у к а т и в н е а к т и в н о с т и о б у х в а т а ј у : м о т и в и с а њ е, с а в е т о в а њ е, е д у к а ц и ј у, м о д е л о в а њ е, д е м о н с т р а ц и ј у п о н а ш а њ а, в о ђ е њ е и д р у г е а к т и в н о с т и с а ц и љ е м у н а п р е ђ е њ а с н а г а и по сти за ња по зи тив не про ме не у по на ша њу и жи вот ним окол но сти ма, кроз: 1) уна пре ђи ва ње ро ди тељ ских ка па ци те та за пре по зна ва ње основ них по тре ба де те та и разви ја ње зна ња и ве шти на за њи хо во за до во ља ва ње; 2) уна пре ђи ва ње ка па ци те та сва ког чла на по ро ди це за са мо стал но ре ша ва ње про бле ма; 3) уна пре ђе ња од но са из ме ђу чла но ва по ро ди це, ва жних за ква ли те тан раз вој де те та; 4) ја ча ње мре же по др шке по ро ди ци у за јед ни ци. Заступање, посредовање и координација Пр у ж а л а ц ус л у ге п о р о д ич ни с а р а д ник пр е д у з и м а а к т ив н о с т и усм е р е н е к а д р у г им с л у ж б а м а у з а ј е д ни ц и р а д и о м о г у ћ а в а њ а и о л а к ш а в а њ а ч л а н о в и м а п о р о д и це д а ко р и с те пр о пи с а н е ус л у ге и пра ва, као и мо гућ но сти ко је пру жа не про фит ни и при ват ни сек тор у ло кал ној за јед ни ци кроз: 1) за сту па ње пра ва чла но ва по ро ди це, од но сно по ро ди це у за јед ни ци; 2) п о с р е д о в а њ е и з м е ђу ч л а н о в а п о р о д и ц е, о д н о с н о п о р о д и ц е и у с т а н о в а, о р г а н и з а ц и ј а и слу жби у за јед ни ци; 3) ко о р д и н а ц и ј у р а з л и ч и т и х а к т и в н о с т и и а к т е р а у з а ј е д н и ц и у ко н т е к с т у п о д р ш ке ч л а н о в и м а по ро ди це, од но сно по ро ди ци. Програмске активности пружаоца услуге Про грам ским ак тив но сти ма пру жа о ца услу ге по ро дич ни са рад ник бли же се, у скла ду са потре ба ма ко ри сни ка, од ре ђу ју ак тив но сти овог до ку мен та. 4. По себ ни ми ни мал ни струк ту рал ни стан дар ди за услу гу по ро дич ни са рад ник О р г а н и з а ц и ј а п р у ж а њ а у с л у г е Руководилац услуге Ру ко во ди лац услу ге по ро дич ни са рад ник од го во ран је за: 1) ор га ни за ци ју, ко ор ди на ци ју, пла ни ра ње и упра вља ње услу гом, што об у хва та : ПРИЛОЗИ

81 (1) рас по де лу по сла по ро дич ним са рад ни ци ма, дру гим струч ним рад ни ци ма и са рад ни цима пру жа о ца услу ге, (2) ор га ни за ци ју са ста на ка струч ног ти ма пру жа о ца услу ге нај ма ње јед ном у се дам да на, (3) пра ће ње ра да по ро дич них са рад ни ка, дру гих струч них рад ни ка и са рад ни ка не по средно ан га жо ва них на пру жа њу услу ге, а у од но су на пла ни ра не ак тив но сти, ро ко ве, проце ду ре, укљу чи ва ње дру гих слу жби, во ђе ње еви ден ци је и др., (4) о б е з б е ђ и в а њ е с у п е р в и з и ј с ке п о д р ш ке п о р о д ич н и м с а р а д н и ц и м а и д р у г и м с т р у ч н и м рад ни ци ма пру жа о ца услу ге ; 2) ко ор ди на ци ју и са рад њу са цен тром за со ци јал ни рад; 3) са рад њу са ор га ни ма је ди ни це ло кал не са мо у пра ве и дру гим ак те ри ма у ло кал ној за једн и ц и, с ц и љ е м о б е з б е ђ е њ а р е с у р с а и п а р т н е р а з а п р у ж а њ е о д г о в а р а ј у ћ и х в р с т а п о д р ш ке ко р и с н и ц и м а у с л у г е п о р о д ич н и с а р а д н и к ; 4) ко ор ди на ци ју и са рад њу са дру гим ор га ни ма, слу жба ма и ор га ни за ци ја ма; 5 ) дру га пи та ња про пи са на ак том пру жа о ца услу ге по ро дич ни са рад ник, у скла ду са за ко ном. Породични сарадник П о р о д ич н и с а р а д н и к п р у ж а о ц а у с л у г е : 1) о д г о в о р а н ј е з а п л а н и р а њ е, о р г а н и з а ц и ј у и р е а л и з а ц и ј у ц е л о к у п н о г п р о г р а м а а к т и в н о с т и у ра ду са кон крет ном по ро ди цом; 2) в р ш и п р о ц е н у п о т р е б а, с н а г а, т е ш ко ћ а и р и з и к а п о р о д и ц е, у з а к т и в н о у ч е ш ћ е ч л а н о в а п о р о д и ц е ; 3) из ра ђу је план по ро дич ног са рад ни ка и по ро дич ни план, за јед но са чла но ви ма по ро ди це; 4) ус п о с т а в љ а мр е ж у сп о љ ни х с а р а д ни к а и пр у ж а л а ц а п о т р е б ни х ус л у га и п о д р шк и п о р о д и ц и; 5) р е а ли з у ј е у до м у п о р о д и це и л о к а л н ој з а ј е д ни ц и а к т ив н о с т и у ск л а д у с а п о р о д ич ним п л а н о м; 6 ) ко н т и н у и р а н о п р а т и р е а л и з а ц и ј у и е ф е к т е п о р о д ич н о г п л а н а и п е р и о д ич н о, з а ј е д н о с а в о ди те љем слу ча ја и по ро ди цом, ра ди по нов ни пре глед; 7 ) ко о р д и н и р а и п р а т и р е а л и з а ц и ј у а к т и в н о с т и с п о љ н и х с а р а д н и к а и п р у ж а л а ц а у с л у г а, у скла ду са по ро дич ним пла ном; 8) и н и ц и р а и о д р ж а в а р е д о в н е т е л е ф о н с ке ко н т а к т е и с а с т а н ке с а в о д и т е љ е м с л у ч а ј а и з у п у т ног цен тра за со ци јал ни рад, од но сно пи ше из ве шта је во ди те љу слу ча ја, у скла ду са стандар дом из овог до ку мен та; 9 ) при су ству је и ак тив но уче ству је на ре дов ним ко ор ди на ци о ним и су пер ви зиј ским са станци ма пру жа о ца услу ге, у скла ду са стан дар дом из овог до ку мен та; 10) во ди еви ден ци ју о ра ду са по ро ди цом, при ку пља до ку мен та ци ју и из ве шта ва упут ни центар за со ци јал ни рад о на прет ку по ро ди це у ре а ли за ци ји по ро дич ног пла на; 11) о б а в љ а и д р у г е п о с л о в е п р о п и с а н е о в и м д о к у м е н т о м и а к т о м п р у ж а о ц а у с л у г е п о р о д ич н и са рад ник, у скла ду са про пи си ма. Супервизијска подршка П р у ж а л а ц у с л у г е о б е з б е ђу ј е р е д о в н у с у п е р в и з и ј с к у п о д р ш к у п о р о д ич н и м с а р а д н и ц и м а и дру гим струч ним рад ни ци ма пру жа о ца услу ге, у свим фа за ма пру жа ња услу ге, нај ма ње једном не дељ но. Пру жа лац услу ге сво јим ак том бли же уре ђу је усло ве и на чи не обез бе ђе ња су пер ви зиј ске подр шке из ста ва ПРИЛОЗИ

82 Стручни тим Ст р у ч н и т и м с е с а с т о ј и о д р у ко в о д и о ц а у с л у г е, с у п е р в и з о р а, п о р о д ич н и х с а р а д н и к а и д р у г и х струч них рад ни ка и са рад ни ка пру жа о ца услу ге. У р а д у с т р у ч н о г т и м а п р у ж а о ц а у с л у г е м о г у у ч е с т в о в а т и п о п о т р е б и и с т р у ч њ а ц и ц е н т р а з а со ци јал ни рад и дру гих слу жби од но сно ор га ни за ци ја у за јед ни ци. Пру жа лац услу ге сво јим ак том бли же уре ђу је усло ве и на чи не ра да струч ног ти ма Ме сто и на чин пру жа ња услу ге Место пружања услуге П р у ж а л а ц у с л у г у п р у ж а п р е ко п о р о д ич н о г с а р а д н и к а, п р в е н с т в е н о у п о р о д ич н о м о к р у же њу од но сно до му по ро ди це и дру гом те рен ском окру же њу у за ви сно сти од по тре бе за пред у зима њем ак тив но сти прак тич не по др шке, са ве то дав но -еду ка тив них ак тив но сти, као и ак тив ности за сту па ња, по сре до ва ња и ко ор ди на ци је. Задужени породични сарадник Сва ка по ро ди ца, ко ри сник услу ге, има за ду же ног по ро дич ног са рад ни ка. П р у ж а л а ц у с л у г е п р е ко р у ко в о д и о ц а у с л у г е о б е з б е ђу ј е ј е д н о г п о р о д ич н о г с а р а д н и к а з а д у же ног за 12 по ро ди ца, с тим да, уз кон сул та ци је са струч ним ти мом, мо же да по ве ћа или сма њи б р о ј п о р о д и ц а з а т р и, у з а в и с н о с т и о д с л о же н о с т и и н т е р в е н ц и ј е, м е с т а п р у ж а њ а у с л у г е и ф а з е у ра ду са по је ди нач ним по ро ди ца ма за ду же ног по ро дич ног са рад ни ка. Подршка породичном сараднику 81 По ро дич ни са рад ник услу гу пру жа по пра ви лу са мо стал но, а ка да је то по треб но и на осно ву про це не ру ко во ди о ца и струч ног ти ма, са дру гим по ро дич ним са рад ни ком, од но сно стручним рад ни ком пру жа о ца услу ге Основ ни струч ни ка дро ви Пру жа лац услу ге ду жан је да обез бе ди јед ног ру ко во ди о ца услу ге на нај ма ње 10 по ро дич них с а р а д н и к а. Ако пру жа лац услу ге има ма ње од 10 по ро дич них са рад ни ка, ду жан је да за оба вља ње по слова ру ко во ђе ња услу гом обез бе ди струч ног рад ни ка у вре ме ну ко је је сра змер но бро ју ан гажо в а н и х п о р о д ич н и х с а р а д н и к а. Пру жа лац услу ге ду жан је да обез бе ди јед ног по ро дич ног са рад ни ка на сва ких 12 по ро ди ца ко ри сни ка услу ге, с тим што мо же да по ве ћа или сма њи број по ро ди ца за три, у за ви сно сти од с л о же н о с т и и н т е р в е н ц и ј е, м е с т а п р у ж а њ а у с л у г е и ф а з е у р а д у с а п о ј е д и н ач н и м п о р о д и ц а м а з а д у же н о г п о р о д ич н о г с а р а д н и к а. П р у ж а л а ц у с л у г е д у ж а н ј е д а п о р о д ич н и м с а р а д н и ц и м а о б е з б е д и с у п е р в и з и ј с к у п о д р ш к у ј е д ном не дељ но. По сло ве по ро дич ног са рад ни ка оба вља струч ни рад ник у сми слу за ко на ко јим је уре ђе на со ција л н а з а ш т и т а, т ј. со ц и ја л ни р а д ник, п си хо л о г, п е д а го г, а н д р а го г, сп е ц и ја л ни п е д а го г и де ф е к т о л о г. По ро дич ни са рад ник оба вља основ не струч не по сло ве со ци јал не за шти те у сми слу пра вил ника ко јим су уре ђе ни струч ни по сло ви у со ци јал ној за шти ти. П о р е д п р о п и с а н и х у с л о в а з а о б а в љ а њ е о с н о в н и х с т р у ч н и х п о с л о в а с о ц и ј а л н е з а ш т и т е, п о р о д ич н и с а р а д н и к и м а з а в р ш е н у о б у к у з а п о р о д ич н е с а р а д н и ке п о п р о г р а м у а к р е д и т о в а н о м у со ци јал ној за шти ти. ПРИЛОЗИ

83 5. По себ ни ми ни мал ни функ ци о нал ни стан дар ди за услу гу по ро дич ни са рад ник У п у ћ и в а њ е Цен тар за со ци јал ни рад утвр ђу је ис пу ње ност усло ва за пру жа ње услу ге и уз упут ни акт доста вља пру жа о цу услу ге свој на лаз и струч но ми шље ње са по да ци ма по треб ним за пру жа ње услу ге и утвр ђе ним под руч ји ма ра да са по ро ди цом. Ц е н т а р з а с о ц и ј а л н и р а д у п у ћ у ј е п о р о д и ц у н а у с л у г у п о р о д ич н и с а р а д н и к, у ко н с ул т а ц и ј и с а пру жа о цем услу ге, ако је нај ма ње је дан од ра сли члан по ро ди це са гла сан са пру жа њем услу ге, нај ма ње је дан од ра сли члан по ро ди це има ка па ци те те за ко ри шће ње услу ге и ако ни је присут но акут но на си ље у по ро ди ци, ко јим је угро же на без бед ност де те та од но сно де це. Струч ни тим пру жа о ца услу ге раз ма тра на во де у на ла зу и струч ном ми шље њу цен тра за со цијал ни рад, ко је је до био уз упут ни акт цен тра за со ци јал ни рад. Ако утвр ди да на лаз и струч но ми шље ње не са др же по дат ке по треб не за од лу чи ва ње о при јем у, п р у ж а л а ц у с л у г е о т о м е о б а в е ш т а в а ц е н т а р з а с о ц и ј а л н и р а д и т р а ж и о д г о в а р а ј у ћ е д о п у н е, у ро ку од три рад на да на од до ста вља ња И н и ц и ј а л н а п р о ц е н а Ини ци јал ну про це ну спро во ди по ро дич ни са рад ник пру жа о ца услу ге, ко ри сте ћи ин фор мац и ј е и з у п у т н е д о к у м е н т а ц и ј е ц е н т р а з а с о ц и ј а л н и р а д, у с м е н и х ко н с ул т а ц и ј а с а в о д и т е љ е м с л у ч а ј а ко н к р е т н е п о р о д и ц е, п о д а т а к а п р и к у п љ е н и х к р о з и н и ц и ј а л н и с а с т а н а к и п о ч е т н и х до го во ра са по ро ди цом о њи хо вим не за до во ље ним по тре ба ма. На ини ци јал ном са стан ку ко ји се од ви ја у упут ном цен тру за со ци јал ни рад, про сто ри ја ма пружа о ца услу ге по ро дич ни са рад ник или у до му по ро ди це: 1) в о д и т е љ с л у ч а ј а и н ф о р м и ш е ч л а н о в е п о р о д и ц е и п о р о д ич н о г с а р а д н и к а о п о с т у п к у ко ј и с е в о д и у ц е н т р у з а с о ц и ј а л н и р а д и о ч е к и в а н и м п р о м е н а м а у ф у н к ц и о н и с а њу п о р о д и ц е и чла но ва, ко је као за да так про сле ђу је по ро ди ци и по ро дич ном са рад ни ку; 2) по ро дич ни са рад ник упо зна је по ро ди цу и ин фор ми ше је о свр си, са др жа ју и на чи ну пружа ња услу ге, као и о то ме да ће при ли ком пру жа ња услу ге по што ва ти прин цип по вер љиво сти, с тим што има оба ве зу да: (1) во ди те љу слу ча ја да је основ на оба ве ште ња о то ку ра да; ( 2) о б а в е с т и ц е н т а р з а с о ц и ј а л н и р а д о е в е н т у а л н о м п о р о д ич н о м н а с и љу, з л о с т а в љ а њу и за не ма ри ва њу де те та. Ини ци јал ни са ста нак од ви ја се у ро ку од се дам рад них да на од при је ма ко ри сни ка ра ди пружа ња услу ге. Ини ци јал на про це на вр ши се у ро ку од 10 рад них да на од ини ци јал ног са стан ка. Садржај иницијалне процене У окви ру ини ци јал не про це не по ро дич ни са рад ник: 1) иден ти фи ку је ак ту ел не по тре бе, сна ге и ри зи ке по ро ди це или не ког ње ног чла на; 2) утвр ђу је по чет не стра те ги је у ра ду са по ро ди цом; 3) утвр ђу је обла сти у окви ру ко јих ће при ку пи ти до дат не по дат ке. Исходи иницијалне процене Ис хо ди ини ци јал не про це не су : 1) иден ти фи ко ва не при о ри тет не по тре бе ; 82 ПРИЛОЗИ

84 2) са чи њен план по чет них ак тив но сти са за ду же ним осо ба ма и ро ко ви ма; 3) са чи њен уго вор са по ро ди цом о ко ри шће њу услу ге; 4) о д л у к а о п р е к и д у р а д а с а п о р о д и ц о м, у з ко н с ул т а ц и ј е с а в о д и т е љ е м с л у ч а ј а и п и с а н и а к т ко јим оба ве шта ва цен тар за со ци јал ни рад Про ду бље на про це на Про ду бље на про це на за по тре бе пру жа ња услу ге по ро дич ни са рад ник је кон ти ну и ра на актив ност при ку пља ња, ана ли зе и син те зе по да та ка о по ро ди ци и чла но ви ма по ро ди це. П р о д у б љ е н у п р о ц е н у с п р о в о д и п о р о д ич н и с а р а д н и к т а ко ш т о п р и к у п љ а р е л е в а н т н е п о д а т ке и утвр ђу је чи ње ни це од зна ча ја за пла ни ра ње и пру жа ње услу ге, од чла но ва по ро ди це, сродни ка и дру гих зна чај них осо ба, слу жби и дру гих ор га ни за ци ја. Про ду бље на про це на обез бе ђу је до дат не по дат ке зна чај не за раз ви ја ње стра те ги је и пла нир а њ е п о д р ш ке п о р о д и ц и у п о с т и з а њу п р о м е н е и р е а л и з а ц и ј у ц и љ е в а и з а д а т а к а д о б и ј е н и х о д цен тра за со ци јал ни рад. То ком про ду бље не про це не по ро дич ни са рад ник спро во ди ин тер вен ци је на осно ву при о рите та де фи ни са них ини ци јал ном про це ном. Про ду бље на про це на тра је нај ви ше 20 рад них да на од окон ча ња ини ци јал не про це не. Области продубљене процене Про ду бље на про це на спро во ди се у сле де ћим обла сти ма: 1) ма те ри јал ни и стам бе ни усло ви по ро ди це у од но су на при хо де, за по сле ње и ста но ва ње; 2) по тре бе, ка рак те ри сти ке и по на ша ња де те та и спо соб ност ро ди те ља да од го во ри на по требе де те та ; 3) ка рак те ри сти ке, по тре бе и по на ша ња ро ди те ља ; 4) од но си од ва жно сти за ква ли те тан раз вој де те та: (1) од но си ро ди те ља са де цом и вас пи та ње; (2) парт нер ски од но си ; (3) од но си по ро ди це са ши ром по ро ди цом и за јед ни цом. Исходи продубљене процене И с х о д и п р о д у б љ е н е п р о ц е н е : 1) д е ф и н и с а н и с у п р и о р и т е т и у р а д у с а п о р о д и ц о м, с н а г е, р и з и ц и, же љ е н и и с х о д и, о д н о с н о про ме не, ко ји су ре ле вант ни за из ра ду пла на по ро дич ног са рад ни ка и по ро дич ног пла на; 2) по ро ди ца је уве де на у про цес про ми шља ња о про ме ни и при хва та ња про ме не; 3) из ра ђен је план по ро дич ног са рад ни ка; 4) из ра ђен је по ро дич ни план Пла ни ра ње, рад са по ро ди цом и по нов ни пре глед План породичног сарадника Од мах по окон ча њу про ду бље не про це не по ро дич ни са рад ник из ра ђу је свој план ра да са п о р о д и ц о м. У пла ну из ста ва 1, по ро дич ни са рад ник утвр ђу је обла сти из про ду бље не про це не на ко ји ма ће ра ди ти и у од но су на њих: 83 ПРИЛОЗИ

85 1) д а ј е о п и с к а р а к т е р и с т и к а, п о т р е б а, п о н а ш а њ а, р е л а ц и ј а и д р у г и х п и т а њ а у с в а ко ј о б л а с т и и по до бла сти из про ду бље не про це не ко је тре ба да бу ду пред мет ра да; 2) де фи ни ше оче ки ва ну про ме ну за сва ку иден ти фи ко ва ну област ра да; 3) утвр ђу је сна ге по ро ди це и ри зи ке за по стиг ну ће оче ки ва них про ме на; 4) о п р е д е љу ј е а к т и в н о с т и, н а ч и н е њ и х о в е р е а л и з а ц и ј е и п о д е л у ул о г а и о д г о в о р н о с т и ч л а н о ва по ро ди це и по ро дич ног са рад ни ка; 5 ) п л а н и р а с т р а т е г и ј у и а к т и в н о с т и п о р о д ич н о г с а р а д н и к а и т и м а н а п о д р ш ц и р е а л и з а ц и ј и по ро дич ног пла на. П о р о д ич н и с а р а д н и к с а п о р о д и ц о м р а з м е њу ј е е л е м е н т е и з п р о д у б љ е н е п р о ц е н е и с в о г п л а н а и пре го ва ра о обла сти ма ра да, чи ме при пре ма по ро ди цу за са чи ња ва ње по ро дич ног пла на. Породични план П о р о д ич н и п л а н ј е м е х а н и з а м д о г о в а р а њ а п о р о д ич н о г с а р а д н и к а и п о р о д и ц е о ц и љ е в и м а, уло га ма и од го вор но сти ма за по сти за ње ци ље ва за јед нич ким ра дом. По ро дич ни план са др жи сле де ће еле мен те: 1) о б л а с т и р а д а у о к в и р у ко ј и х с у и д е н т и ф и ко в а н е н е з а д о в о љ е н е п о т р е б е, т е ш ко ћ е и д р у г и и з а з о в и ; 2) о ч е к и в а н и и с х о д и, т ј. ко н к р е т н е п р о м е н е у з а д о в о љ а в а њу п о т р е б а, п о н а ш а њу, р е л а ц и ј а м а и дру гим пи та њи ма на ко ји ма ће се ра ди ти; 3) ак тив но сти и на чи ни њи хо ве ре а ли за ци је ; 4) з а д у же н и р е а л и з а т о р а к т и в н о с т и ; 5 ) рок ре а ли за ци је ак тив но сти ; 6) вре мен ски оквир на ко ји се од но си по ро дич ни план; По ро дич ни план се из ра ђу је у ро ку од пет рад них да на од окон ча ња про ду бље не про це не. Рад са породицом У с к л а д у с а п л а н о м п о р о д ич н о г с а р а д н и к а и п о р о д ич н и м п л а н о м, п о р о д ич н и с а р а д н и к р а д и с а п о р о д и ц о м, с п р о в о д е ћ и а к т и в н о с т и и з о в о г д о к у м е н т а, ко н т и н у и р а н о п р о ц е њу ј е п о т р е б е по ро ди це, ис хо де ин тер вен ци ја и при ла го ђа ва план. То ком ра да са по ро ди цом, по ро дич ни са рад ник: 1) то ком пр вог ме се ца пру жа ња услу ге по се ћу је по ро ди цу и ак те ре ко ји су зна чај ни за по роди цу, нај ма ње јед ном сед мич но, а ка сни је у скла ду са ди на ми ком пред ви ђе ном по ро дичним пла ном; 2) при су ству је и ак тив но уче ству је на ре дов ним са стан ци ма пру жа о ца услу ге (ко ор ди на ци они и су пер ви зиј ски са стан ци); 3) ини ци ра и нај ма ње јед ном ме сеч но одр жа ва кон так те од но сно са стан ке са во ди те љем случа ја из упут ног цен тра за со ци јал ни рад. Трајање услуге Услу гу по ро дич ни са рад ник пру жа лац ре а ли зу је нај ду же до осам ме се ци од ини ци јал ног сас т а н к а. Ако се, на осно ву про це не по ро дич ног са рад ни ка и во ди те ља слу ча ја, на кон по нов ног пре гледа по ка же по тре ба за да љим ра дом, услу га се мо же про ду жи ти до три ме се ца. 84 ПРИЛОЗИ

86 Поновни преглед У о к в и р у п о н о в н о г п р е гл е д а п р о ц е њу ј у с е п о с т и г н у ћ а, т ј. п л а н и р а н е п р о м е н е у п о р о д и ц и, н а осно ву по ро дич ног пла на, од но сно ева лу и ра се на пре дак по ро ди це у обла сти ма иден ти фи кова ним по ро дич ним пла ном. У п о н о в н о м п р е гл е д у у ч е с т в у ј у п о р о д ич н и с а р а д н и к, п о р о д и ц а и в о д и т е љ с л у ч а ј а у п у т н о г цен тра за со ци јал ни рад, а мо гу уче ство ва ти и дру ги струч ња ци ко ји су би ли ан га жо ва ни током ре а ли за ци је по ро дич ног пла на. По нов ни пре глед се вр ши: 1) нај ма ње јед ном то ком ре а ли за ци је по ро дич ног пла на, на по ло ви ни вре ме на ње го ве ре али за ци је (про це сна ева лу а ци ја); 2) на кра ју пла ни ра ног пе ри о да ре а ли за ци је по ро дич ног пла на (за вр шна ева лу а ци ја). По нов ном пре гле ду прет хо ди пи са ни пе ри о дич ни, од но сно за вр шни из ве штај о на прет ку поро ди це ко ји по ро дич ни са рад ник до ста вља упут ном цен тру за со ци јал ни рад. Сва ки по нов ни пре глед пра ти за пи сник са за кључ ци ма. Исход и поновног прегледа У за ви сно сти од ре зул та та по нов ног пре гле да: 1) на ста вља се са пру жа њем услу ге у скла ду са ра ни је до не тим са др жа јем и ро ком из по родич ног пла на; 2) о д л у ч у ј е се о пр о м е ни с а д р ж а ја п о р о д ич н о г п л а н а и н а с т а в к у пр у ж а њ а ус л у ге у и с т о м р о к у ; 3) од лу чу је се о про ду же њу ро ка истог или из ме ње ног по ро дич ног пла на; 4) од лу чу је да се пре ки не са пру жа њем услу ге; 5) од лу чу је се да се окон ча пру жа ње услу ге по ро дич ни са рад ник у скла ду са по ро дич ним пла ном и до но си се пи са ни за јед нич ки за кљу чак о ре зул та ти ма услу ге и обла сти ма у ко ји ма је по ро ди ци евен ту ал но по треб на да ља по др шка. Прекид услуге Пру жа лац услу ге мо же да од лу чи о пре ки ду пру жа ња услу ге. Од л у к у о п р е к и д у д о н о с и п о р о д ич н и с а р а д н и к у з ко н с ул т а ц и ј е с а р у ко в о д и о ц е м у с л у г е, струч ним ти мом и во ди те љем слу ча ја цен тра за со ци јал ни рад. Од л у к а о п р е к и д у п р у ж а њ а у с л у г е м о же с е д о н е т и а ко п о с т о ј е р а з л о з и ко ј и о н е м о г у ћ а в а ј у да ље пру жа ње услу ге. О о д л у ц и о п р е к и д у у с л у г е, р а з л о з и м а з а п р е к и д и е ф е к т и м а д о т а д а ш њ е г р а д а п р у ж а л а ц услу ге у пи са ној фор ми оба ве шта ва упут ни цен тар за со ци јал ни рад Пра ће ње и про це на одр жи во сти про ме на П о р о д ич н и с а р а д н и к т о ко м п е р и о д а о д ш е с т м е с е ц и н а ко н п р е с т а н к а п р у ж а њ а у с л у г е в р ш и пра ће ње одр жи во сти про ме на у по ро ди ци. Пра ће ње из ста ва 1. вр ши се по се том по ро ди ци. Ако по ро дич ни са рад ник про це ни да је то по треб но за за шти ту де те та и по ро ди це, о сво јим на ла зи ма у пи са ној фор ми оба ве шта ва упут ни цен тар за со ци јал ни рад. 85 ПРИЛОЗИ

87 При лог 3 Спи сак обу ка ре а ли зо ва них за пру жа о це услу ге По ро дич ни са рад ник Го д и н а, ме сец Број дана На зивобу ке Броју ч е с н и к а Ц и љ н а г р у п а 1 Сеп тем бар Март Ба зич на обу ка за ус по ста вљање услу ге ПС, пр ви мо дул Пру жа о ци, ЦСР, РЗСЗ 2 Ок то бар Са ве то ва ње у услу зи ПСи из ра да по ро дич ног пла на 2 12 По ро дич ни са рад ни ци 3 Де цем бар Ја ну ар Афир ма тив не ме ре у образо ва њу за де цу из осе тљи вих дру штве них гру па 4 т р и б и н е 50 (4х12-13) Пру жа лац услу ге ПС, пред став ни ци ЦСР, за по сле ни у до му 4 Април, мај По ро ди ца и од го вор нор о д и т е љ с т в о 5 Април Пла ни ра ње по ро дич ногс а р а д н и к а 5 (2+3) 22 Пру жа лац услу ге ПС, за по сле ни у до му, РЗСЗ 1 14 Пру жа лац услу ге ПС, 6 Април П р и м е н а т е о р и ј е а ф е к т и в н е ве за но сти у ра ду са ро дите љи ма де це са хро нич ним бо ле сти ма и раз вој ним сметњ а м а Пру жа лац услу ге ПС (укљу че но 8 но вихс а р а д н и к а) 7 Мај П р и м е н а р а з л и ч и т и х с к а л а про це не у со ци јал ној за шти ти 8 Ју ни Зна ње и ве шти не за рад са р о д и т е љ и м а с а м е н т а л н и м т е ш ко ћ а м а 9 Ав густ Обу ка за су пер ви зију пру жа ла ца услу га Унапређење компетенција за супервизијску подршку пружаоцима услуга у социјалној заштити 10 Сеп тем бар Мо дел про це не по тре ба де це са смет ња ма у раз во ју и њихо вих по ро ди ца РОД 11 Де цем бар Ве шти не са ве то ва ња и мо тива ци о ног ин тер вју и са ња 12 Март Рад са де цом са про бле ми ма у по на ша њу 13 Април Ка рак те ри сти ке де це са сметња ма у раз во ју и њи хо ве пор о д и ц е 1 20 Пру жа лац ба зич неи спе ци ја ли зо ва неуслу ге ПС Пру жа лац ба зич неи спе ци ја ли зо ва неуслу ге ПС 3 19 Ти мо ви пру жа о ца услуге ПС и дру ги за по сле ни у уста но ви пру жа о ца По ро дич ни са рад ни ции ин тер ни су пер ви зо ри 2 15 мот. 19 сав. По ро дич ни са рад ни ции ин тер ни су пер ви зо ри 2 23 По ро дич ни са рад ни ции ин тер ни су пер ви зо ри 2 20 По ро дич ни са рад ни ции ин тер ни су пер ви зо ри 86 ПРИЛОЗИ

88 При лог 4 Ре зи ме це на услу ге Је дан од ва жних за да та ка у про це су пи ло ти ра ња услу ге био је и утвр ђи ва ње це не услу ге По - р о д и ч н и с а р а д н и к. У с о ц и ј а л н о ј з а ш т и т и у С р б и ј и за са да н и ј е р а з в и ј е н а у н и ф о р м н а м е т о д о л о г и ј а з а о б р а ч у н це не услу га. Осла ња ју ћи се на на ци о нал на и ино стра на ис ку ства, це на услу ге По ро дич ни сарад ник об ра чу на та је на 2 на чи на: 1) на ис ку стве ним по да ци ма за пе ри од пи ло ти ра ња услу ге и 2) као хи по те тич ка це на ко ли ко би услу га тре ба ло да ко шта ка да се пот пу но ухо да и поч не да функ ци о ни ше у скла ду са пред ви ђе ним стан дар дом. Ка ко пру жа о ци ни су по пу ни ли про це ну тро шка амор ти за ци је про сто ра, а по да ци о тро шкови ма амор ти за ци је во зи ла ни су би ли ло гич ни, тро шак ко ји је об ра чу нат на осно ву ис ку ствених по да та ка не са др жи ове две вр сте рас хо да. Ова кав тро шак на зван је о п ер ат и вн и т р ош а к услу ге ПС. Хи по те тич ка це на об ра чу на та је у две ва ри јан те као опе ра тив ни тро шак / це на услу ге и као укуп ни тро шак, ко ји у се би са др жи и це ну ко ри шће ња про сто ра и во зи ла. Ана ли за опе ра тивног тро шка услу ге мо же се ко ри сти ти при уво ђе њу услу ге у по сто је ћим ка па ци те ти ма, док је за у в о ђ е њ е у с л у г е у н о в и м к а п а ц и т е т и м а и /и л и у з м о г у ћ н о с т д а у с л у г у п р у ж а н е д р ж а в н и с е к т о р нео п ход но ко ри сти ти укуп ни тро шак услу ге. 87 Уку пан хи по те тич ки тро шак услу ге под ра зу ме вао је стан дар ди зо ва ну за ра ду ПС, ру ко во ди оц а, с у п е р в и з о р а и ф и н а н с и ј с ко г р а д н и к а, н а о с н о в у и с к у с т в е н и х п о д а т а к а п р о ј е к т о в а н у ц е н у тро шка за ку па про сто ра, го ри ва, одр жа ва ња во зи ла, амор ти за ци је во зи ла и оста лих ма те ријал них тро шко ва. У скла ду са стан дар ди ма, ра чу на та је у про се ку јед на по се та не дељ но сва кој п о р о д и ц и, а п о т е н ц и ј а л н и т р о ш а к у с л у г е в а р и р а о ј е у з а в и с н о с т и о д б р о ј а п о р о д и ц а с а ко ј и м а р а д и 1 п о р о д ич н и с а р а д н и к (9 д о 1 2 п о р о д и ц а) и б р о ј а п о р о д ич н и х с а р а д н и к а п р у ж а о ц а (о д 2 до 10 са рад ни ка). Це ну услу ге нај бо ље је ана ли зи ра ти ко ри шће њем тзв. је ди нич ног тро шка услу ге, ко ји је у случ а ј у п о р о д ич н о г с а р а д н и к а н а ј п р е ц и з н и ј е д е ф и н и с а т и к а о це на услу ге по по се ти. Хи п о т е т и ч к и о п е р а т и в н и т р о ш а к / ц е н а у с л у г е п о п о с е т и к р е ћ е с е и з м е ђ у и д и н а р а, у за ви сно сти од то га да ли је услу га ор га ни зо ва на са ма њим или ве ћим бро јем П С и у з а в и с н о с т и о д т о г а ко л и ко п о р о д и ц а п о к р и в а ј е д а н п о р о д ич н и с а р а д н и к. Р а з л и к а у це ни је вр ло ма ла с об зи ром на ве ли чи ну пру жа о ца услу ге ску пља је око 200 ди на ра по по се ти ка да се ор га ни зу је са 2 ПС у од но су на пру жа о ца ко ји би имао 10 ПС (на рав но, све ово под прет по став ком да је тр жи ште ра да флек си бил но и да се мо гу на ћи од ре ђе ни ка дро ви ко ји би ра ди ли нпр. са 30% рад ног вре ме на). Раз ли ке у це ни по по се ти су зна чај ни је у за ви сно сти од бро ја по ро ди ца ко ји ма се услу га пру жа услу га по по се ти је око 650 ди на ра ску пља ка да се пру жа за 9 не го ка да се пру жа за 12 по ро ди ца по ПС. Укуп ни хи по те тич ки тро шак / це на услу ге по по се ти кре ће се из ме ђу и д и н а р а, та ко ђе у за ви сно сти од то га да ли је услу га ор га ни зо ва на са ма њим или ве ћим бро јем ПС и у за ви сно сти од то га ко ли ко по ро ди ца по кри ва је дан ПС. Ка да је услу га ор га ни зо вана са ма лим бро јем по ро дич них са рад ни ка, она је за око 500 ди на ра ску пља. Р а ч у н и ц а по ка зу је да се це на по по се ти раз ли ку је пре ко 800 ди на ра у за ви сно сти од то га да ли ПС пру жа услу гу за 9 или 12 по ро ди ца. ПРИЛОЗИ

89 Уко ли ко би се це на услу ге при ка зи ва ла пре ко ме сеч не це не услу ге по по ро ди ци, кре та ла би се од ,00 ди на ра (ка да пру жа лац има 10 са рад ни ка ко ји ра де са по 12 по ро ди ца) до ,00 ди на ра (ка да пру жа лац има укуп но 2 са рад ни ка ко ји ра де са по 9 по ро ди ца). 88 ПРИЛОЗИ

90 89 При лог 5 Та бе ла за ме сеч но пра ће ње бро ја по ро ди ца и ста ту са по ро ди це Ukupno upućeno por Ukup. porodica koris Aktivno ukupno Aktivno aktivno Aktivno u zastoju Pasivno završeno Pasivno prekinuto Pasivno IS prekinuto Pasivno odbijeno Pasivno neaktivirano Pasivno ukupno Planirano trajanje PP monitoring posete završna revizija porodičnog plana, datum revizija porodičnog plana, datumi u mesecima Urađen porodični plan, datum Urađena procena, datum datum inicijalnog sastanka datum prijema Ukupno poseta Br dir. kontakata u mesecu izvešt. Br dir. kontakata DO meseca izveštavanja Ponovlj ena usluga Status roditelj/s taratelj (broj odraslih) broj dece br. Porodični saradnik Porodice Pasivno završeno Pasivno završeno Pasivno završeno Pasivno završeno Pasivno završeno Pasivno završeno Pasivno završeno /1/2015; Pasivno završeno Pasivno završeno Pasivno završeno Pasivno završeno ПРИЛОЗИ

91 При лог 6 Упит ник о основ ним ка рак те ри сти ка ма по ро ди це, кван ти фи ка ци ја ефе ка та плус до да так за по ро ди цеса ко ји ма је пре ки нут рад UPIT NIK SA OSNOV NIM PO DA CI MA O SVA KOJ PO RO DI CI UPIT NIK DEO I Po ro di ca: (pre zi me) Rad sa po ro di com: a) z a v r š e n b) p r e k i n u t Ako je rad sa po ro di com pre ki nut, upit nik po pu ni ti u me ri u ko joj PS ima po dat ke o po ro di ci. Ne po pu nja va ti pro ce nu efe ka ta ra da (ko lo na 3 u ta be li) 1. Grad ( je dan od go vor ) : a) No vi Sad b) B e o g r a d c) Niš d ) K r a g u j e v a c 2. Tip po ro di ce ( je dan od go vor ): a) j e d n o r o d i t e l j s k a b) jed no ro di telj ska pro ši re na c) p o t p u n a d ) pot pu na pro ši re na e) srod nič ka f) ne što dru go, šta 3. N a c i o n a l n o s t : a) rom ska b) n e r o m s k a 4. Sre di na u ko joj po ro di ca ži vi ( je dan od go vor ) a) grad ska sre di na b) se o ska sre di na c) ne for mal no na se lje 5. Iz vor pri ho da (ozna či ti sve iz vo re pri ho da po ro di ce) a) n e m a b) so ci jal na da va nja 90 ПРИЛОЗИ

92 c) deč ji do da tak d) pri ma nje sa bi roa za za po šlja va nje e) z a p o s l e n j e f ) p e n z i j a g) po vre me ni po slo vi h) osta lo 6. Broj čla no va po ro di ce: a) Broj od ra slih: b) Broj de ce: 7. Struk tu ra od ra slih čla no va u od no su na de te/de cu ( vi še od go vo ra) a) Otac b) Maj ka c) O č u h /m a ć e h a d ) B a b a e) D e d a f) Osta li (ujak, tet ka ) 8. Obra zo va nje oca: a) bez OŠ 91 b) ne pot pu na OŠ c) osnov na ško la d) sred nja ško la e) v i š a / v i s o k a f ) n e p o z n a t o 9. Obra zo va nje maj ke : a) bez OŠ b) ne pot pu na OŠ c) osnov na ško la d) sred nja ško la e) v i š a / v i s o k a f ) n e p o z n a t o 10. Pol i uz rast de ce: Pol Go di na ro đe nja a) de te 1 M Ž b) de te 2 M Ž c) de te 3 M Ž d) de te 4 M Ž e) de te 5 M Ž ПРИЛОЗИ

93 f) de te 6 M Ž g) de te 7 M Ž h) de te 8 M Ž i) de te 9 M Ž j) de te 10 M Ž 11. Da li ima de ce ko ja su iz me šta na iz po ro di ce (hra ni telj stvo, usta no va, za vo di, za tvor)? a) Da b) Ne 12. Ako je od go vor na pret hod no pi ta nje DA, de fi ni ši te sta tus po ro di ce i de ce (je dan od go - vor): a) ne ko de te/de ca su iz me šte na, a ne ka su u po ro di ci b) de te/de ca su bi la iz me šte na i vra će na u po ro di cu c) de te/de ca su iz me šte na i pla ni ra se nji hov po vra tak u po ro di cu 13. Pro ce na mo ti va ci je po ro di ce na po čet ku ra da (je dan od go vor): a) po ro di ca u ot po ru b) de kla ra tiv no pri hva ta ju ći c) po sto ji mo ti va ci ja d ) vi so ko mo ti vi sa ni 14. Po ro di ca na evi den ci ji CSR, pre uklju či va nja uslu ge: a) do 6 me se ci b) od 6 me se ci do go di nu da na c) go di nu da na do pet go di na d) pet do de set go di na e) vi še od de set go di na f) ni je po zna to UPIT NIK DEO II Ako je rad sa po ro di com pre ki nut, upit nik po pu ni ti u me ri u ko joj PS ima po dat ke o po ro di ci. Ne po pu nja va ti pro ce nu efe ka ta ra da (ko lo na 3 u ta be li) Upit nik deo II od no si se na pro ce ne PS u raz li či tim fa za ma ra da sa po ro di com: I. I d e n t i f i k a c i j a k a r a k t e r i s t i k a, s p e c i f i č n i h o ko l n o s t i p o r o d i c e u t v r đ e n i h t o ko m p r o c e n e i r a d a sa po ro di com, ozna či ti sa X kod sva kog re le vant nog po lja II. Ozna či ti sa X obla sti na ko ji ma je PS ra dio sa po ro di com (na osno vu svog pla na ra da i po rodič nog pla na) III. Pro ce na na pret ka u sva koj od spe ci fič nih po do bla sti ko je su ozna če ne kao obla sti ra da PS. U p r o c e n i ko r i s t i t i p e t o s t e p e n u s k a l u: 92 ПРИЛОЗИ

94 S t e p e n p r o m e n e /n a p r e t ka 1. N a p r e d a k 2. De li mič ni na pre dak / de li mič na pro me na 3. Ma li na pre dak / ma la pro me na 4. Ne ma na pret ka / ne ma pro me ne 5. P o g o rš an j e I V. N a ko n p r o c e n e n a p r e t k a p o s v a ko m s p e c i f i č n o m p o l j u r a d a, n a p r a v i t i p r o c e n u n a p r e t k a po ro di ce u ce li ni, ho li stič ki. OBLAST/PODOBLAST RADA Ži vot ne okol no sti S t a n o v a n j e P r i h o d i /z a p o s l e n j e Ne što dru go, šta (npr. raz li či ta do kum e n t a ) D e c a Zdra vlje Smet nje u raz vo ju i in va li di tet I s h r a n a, h i g i j e n a O b r a z o v a n j e /s t i m u l a c i j a E m o c i j e i p o n a š a n j e Sprem nost de te ta da pre u zme od govor nost za se be u skla du sa uz ra stom Specifična ponašanja dece Ne što dru go, šta R o d i t e l j i A l ko h o l D r o g a Na sil no po na ša nje Žr tva na si lja Su kob sa za ko nom Pro šnja P r o s t i t u c i j a O s t a l o F i z i č k o z d r a v l j e r o d i t e l j a Men tal no zdra vlje ro di te lja Obra zo va nje ro di te lja Aso ci jal no po na ša nje / su kob sa za ko nom Upo tre ba dro ge /al ko ho la zlo sta vlja nje žr tva zlo sta vlja nje po či ni lac I II III I d e n t i f i k o v a n e te ško će u pro ce su pro ce ne Obla sti ra da PS P r o c e n a n a p r e t k a na kra ju in ter venc i j e 93 ПРИЛОЗИ

95 Emocije i ponašanje I m p u l s i v n o/a g r e s i v n o p o n a š a n j e Re a go va nje na kri zu / s t r e s /g u b i t k e, ko p i n g m e h a n i z m i Od nos pre ma se bi Ve š t i n e s n a l a ž e n j a u d r u š t v u Ka rak te ri sti ke emot i v n o g d o ž i v l j a v a n j a i r e a g o v a n j a O s t a l o Sta vo vi od zna ča ja za si tu a ci ju u ko joj se po ro di ca na la zi Ne što dru go, šta O d n o s i Odnosi sa decom i vaspitanje R e a l i s t i č n o s t o p a ž a n j a i p o s t a v l j a n j e r e a l i s t i č n i h oče ki va nja od de te ta P r e p o z n a v a n j e p o t r e b a de te ta i ade kvat nost o d g o v o r a Pod sti ca nje raz vo ja Da va nje pred no sti zad o v o l j e n j u d e t e t o v i h ba zič nih po tre ba u odno su na sop stve ne Ko n t r o l a s o p s t v e n o g bo la i fru stra ci je pred d e t e t o m P r o v o đ e n j e a k t i v n o g vre me na sa de te tom i d o s t u p n o s t d e t e t u P o k a z i v a n j e p o z i t i v n i h o s e ć a n j a i n e g o v a n j e e m o c i o n a l n e v e z a n o s t i sa de te tom Vas pit ni stil i di sci pli nova nje de te ta G r a n i c e D o s l e d n o s t Ro di telj sko pre po znava nje ri zi ka za de te to vu b e z b e d n o s t O s t a l o Od no si me đu ro di te lji ma /part ne ri ma Od no si sa ši rom po ro di com Od no si sa ši rom za jed ni com Ne što dru go, šta IV PRO CE NA NA PRET KA PO RO DI CE U C E L I N I 1. Da li je u to ku ili na kon in ter ven ci je do šlo do iz me šta nja de te ta: a) Ne b) Da 2. Ako DA, ko li ko de ce: 94 ПРИЛОЗИ

96 3. Ako DA, ka da: a) To kom in ter ven ci je PS b) Na kon za vr šet ka ra da PS 4. Ako DA, gde su de te/de ca iz me šte ni? a) I n s t i t u c i j a b) H r a n i t e l j s t v o UPIT NIK DEO III: Po ro di ce sa ko ji ma je pre ki nut rad 1. Ko li ko je po se ta (di rekt nih kon ta ka ta) re a li zo va no pre no što je pre ki nut rad sa po ro dicom? a) Sa mo ini ci jal ni sa sta nak b) kon ta ka ta 2. Raz log pre ki da ra da sa po ro di com (ako se vi še po nu đe nih raz lo ga od no si na po ro di cu, opre de li ti se za je dan ko ji PS sma tra do mi nant nim): a) P o r o d i c e s u i z r a z i t o e g z i s t e n c i j a l n o u g r o ž e n e, b a z i č n e p o t r e b e d e c e u g r o ž e n e, u s l u g a n e m a ka pa ci tet da po kri je eks trem no si ro ma štvo uslu ga ni je pri me nji va b) PS utvr đu je/po tvr đu je da je bez bed nost de te ta/de ce u vi so kom ri zi ku i da uslu ga ni je prim e n j i v a c) De ca iz me šte na to kom im ple men ta ci je uslu ge od lu ka CSR d) Od ra sli ko ji bri ne o de te tu ni je vi še u mo guć no sti da se sta ra o de te tu (ho spi ta li zo van / otišao u za tvor / iz ne kog dru gog raz lo ga ni je u do mu po ro di ce i ni je u mo guć no sti da se sta ra o d e t e t u) e) Uslu ga pre ki nu ta zbog akut nog na si lja u po ro di ci, u skla du sa pro ce du rom f) Po ro di ca od bi la uslu gu (di rekt no ili in di rekt no us kra ću je do stup nost (ne mo že da se us pos t a v i ko n t a k t s a p o r o d i c o m), p o s l e k r a t ko g v r e m e n a p r u ž a n j a s e p o k a z a l o d a p o r o d i c a n e ć e uslu gu ) g) M a n i p u l a t i v n a u p o t r e b a u s l u g e, z l o u p o t r e b a u s l u g e ( v e r b a l n o p r i h v a t a, a l i s e n e r e a l i z u j u ni ka kve pro me ne, npr. raz log ula ska u uslu gu is klju či vo ma te ri jal na do bit) h) Po ro di ca se od se li la ili ne ma stal no me sto bo rav ka, pre sta la da bu de do stup na PS i) Ne što dru go, šta? 95 ПРИЛОЗИ

97 При лог 7 Упит ник за во ди те ља слу ча ја по ро ди ца ко је су ко ри сти ле услу гу По ро дич ни са рад ник, а код ко јих је до шло до из мешта ња де те та У то ку је ана ли за ефе ка та услу ге по ро дич ни са рад ник на кон две и по го ди не пи - л о т и р а њ а у с л у г е. В а ж н о н а м ј е д а б о љ е с а гл е д а м о с т а њ е п о р о д и ц а к о д к о ј и х ј е до шло до из ме шта ња де те та /де це, а би ле су укљу че не у услу гу По ро дич ни са - р а д н и к. З а д а љ и р а з в о ј у с л у г е и њ е н о б о љ е м о д е л и р а њ е и у н а п р е ђ е њ е в а ж н о нам је Ва ше ми шље ње. Све ин фор ма ци је ко је нам пру жи те по пу ња ва ју ћи упит ник на ме ње не су ис кључи во за ин тер ну ана ли зу услу ге, а име на по ро ди ца ће оста ти ано ним на. 1) ЦСР (упи са ти име ЦСР): 2) П р е з и м е п о р о д и ц е : 3) Број де це ко ји је из ме штен из по ро ди це: Уко л и ко ј е и з м е ш т е н о в и ш е д е ц е и з п о р о д и ц е, м о л и м о д а у н е с е т е п о д а т ке п о ј е д и н ач н о з а с в а ко д е т е. П р е д в и д е л и с м о ч е т и р и т а б е л е, а у ко л и ко ј е п о т р е б н о, м о л и м о в а с д а ко п и р а т е та бе лу и уне се те по дат ке. 4) ПО ДА ЦИ О ИЗ МЕ ШТЕ НОЈ ДЕ ЦИ 4.1. По да ци о пр вом де те ту из ме ште ном из по ро ди це: Пол де те та: ж Да тум ро ђе ња: г. Да тум из ме шта ња: г. Вре ме из ме шта ња де те та у од но су на пру жа ње услу ге По ро дич ни са рад ник : Опи ши те украт ко окол но сти и раз ло ге за из мешта ње де те та/де це (ако су раз ло зи из ме шта ња раз ли чи ти за сва ко де те, на ве сти раз ло ге за сва ко де те по на о соб, а уко ли ко су исти, на ве сти раз ло ге са мо на овом ме сту) Ме сто/сре ди на где је де те из ме ште но: 4.2. По да ци о дру гом де те ту из ме ште ном из по ро ди це: Пол де те та: м a) На по чет ку пру жа ња услу ге По ро дич ни сарад ник (у пр ва 2 ме се ца) b) То ком пру жа ња услу ге По ро дич ни са рад ник c) Пру жа лац услу ге пре ки нуо услу гу и де те је изме ште но d) Де те је из ме ште но на кон окон ча ња услу ге e) Нешто друго, шта (уписати) a) Хра ни тељ ска по ро ди ца b) Срод нич ка по ро ди ца c) При хва ти ли ште / при хват на ста ни ца d) Дом за сме штај e) Нешто друго (уписати) 96 ПРИЛОЗИ

98 Да тум ро ђе ња: г. Да тум из ме шта ња: г. Вре ме из ме шта ња де те та у од но су на пру жа ње услу ге По ро дич ни са рад ник : Опи ши те украт ко окол но сти и раз ло ге за из мешта ње де те та/де це (ако су раз ло зи из ме шта ња раз ли чи ти за сва ко де те, на ве сти раз ло ге за сва ко де те по на о соб, а уко ли ко су исти, на ве сти раз ло ге са мо у пр вој та бе ли/за пр во де те) Ме сто/сре ди на где је де те из ме ште но: a) На по чет ку пру жа ња услу ге По ро дич ни сарад ник (у пр ва 2 ме се ца) b) То ком пру жа ња услу ге По ро дич ни са рад ник c) Пру жа лац услу ге пре ки нуо услу гу и де те је изме ште но d) Де те је из ме ште но на кон окон ча ња услу ге e) Нешто друго, шта (уписати) a) Хра ни тељ ска по ро ди ца b) Срод нич ка по ро ди ца c) При хва ти ли ште / при хват на ста ни ца d) Дом за сме штај e) Нешто друго (уписати) 4.3. По да ци о тре ћем де те ту из ме ште ном из по ро ди це: 97 Пол де те та : Да тум ро ђе ња : Да тум из ме шта ња : Вре ме из ме шта ња де те та у од но су на пру жа ње услу ге По ро дич ни са рад ник : Опи ши те украт ко окол но сти и раз ло ге за из мешта ње де те та/де це (ако су раз ло зи из ме шта ња раз ли чи ти за сва ко де те, на ве сти раз ло ге за сва ко де те по на о соб, а уко ли ко су исти, на ве сти раз ло ге са мо у пр вој та бе ли/за пр во де те) Ме сто/сре ди на где је де те из ме ште но: 5 ) Услу га по ро дич ни са рад ник и из ме шта ње де те та /де це : a) На по чет ку пру жа ња услу ге По ро дич ни сарад ник (у пр ва 2 ме се ца) b) То ком пру жа ња услу ге По ро дич ни са рад ник c) Пру жа лац услу ге пре ки нуо услу гу и де те је изме ште но d) Де те је из ме ште но на кон окон ча ња услу ге e) Нешто друго, шта (уписати) a) Хра ни тељ ска по ро ди ца b) Срод нич ка по ро ди ца c) При хва ти ли ште / при хват на ста ни ца d) Дом за сме штај e) Нешто друго (уписати) a) Услу га по ро дич ни са рад ник је би ла по след ња шан са по што су већ по сто ја ле зна чај не ин ди ци је за из ме шта ње де те та b) ЦСР је имао сум ње у по ве ћан ри зик за без бед ност де те та у по ро ди ци, али и уве ре ње да по сто ји про стор за рад са по ро ди цом c) ПС је то ком ра да ука зао цен тру за со ци јал ни рад на зна чај но ви сок ри зик за без бедност де те та (зло ста вља ње, за не ма ри ва ње) 6 ) Ук о л и к о с е и з м е ш т а њ е д е т е т а /д е ц е д е с и л о т о к о м т р а ј а њ а у с л у г е, к а к о ј е и з гл е д а л а са рад ња ПС и ВС то ком про це са из ме шта ња: a) ЦСР из ме стио де те, ПС је ин фор ми сан ПРИЛОЗИ

99 b) ВС и ПС су са ра ђи ва ли у про це су из ме шта ња де те та c) По сто ја ли су раз ли чи ти ста во ви во ди те ља слу ча ја и по ро дич ног са рад ни ка о це лисход но сти из ме шта ња де те та 7 ) М о л и м о В а с з а п р е п о р у к у, к о м е н т а р и л и с у г е с т и ј у у в е з и с а у с л у г о м П о р о д и ч н о г с а р а д н и к а. Б и л о б и н а м з н а ч а ј н о у к о л и к о б и с т е н а м у п у т и л и п р е д л о г з а у н а п р е ђ е - ње услу ге. Пред лог је да се оси гу ра до след но по што ва ње утвр ђе них про це ду ра и ро ко ва. За хва љу је мо се на са рад њи! 98 ПРИЛОЗИ

100 При лог 8 Про це на ефе ка та услу ге ПС из пер спек ти веко ри сни ка и ак те ра (Ин струк ци је и об ја шње ња за ин тер вју е ре да ју се у кур зи ву) Пре ин тер вјуа са по ро ди цом ин тер вју ер пре гле да ком плет ну до ку мен та ци ју за по ро ди цу (како и з гл е д а п р о ц е н а, П П, к а ко и з гл е д а р е в и з и ј а, к а к а в с е н а п р е д а к /п р о б л е м и в и д е у р а д у к р о з лист пра ће ња ). По што се упо зна са са др жа јем про бле ма и ин тер вен ци ја ПС, ин тер вју ер мо ра да при ла го ди, кон кре ти зу је пи та ња пре ма са зна њи ма из упу та, про це не, пла на, днев ни ка, рев и з и ј с ко г и з в е ш т а ј а. Пла ни ра на су че ти ри ин тер вјуа за сва ку по ро ди цу: 1. Груп ни ин тер вју са од ра слим чла но ви ма по ро ди це 2. Груп ни ин тер вју са де цом 3. Ин тер вју са ВС 4. Ин тер вју са не ким од ак те ра из ло кал не за јед ни це П р е дс т ав љ ањ е : 99 Ја сам XX из РЗСЗ. Хва ла вам што сте при хва ти ли овај раз го вор и одво ји ли вре ме за су срет. О в а ј р а зг ов о р т р еб а н а м п ом о гн е д а у н ап р ед им о у с л уг у П ор од и чн о г с ар а дн ик а и д а б ољ е р а зум ем о к ак о т р еб а о рг ан из ов ат и у с л уг е н ам ењ ен е п ор од иц ам а. Жел ел и б ис м о д а с аз н ам о к ак о ј е т ек л а у с л уг а П С у в аш о ј п ор од иц и и к ак о с т е з ад ов о љн и у с л уг о м. У и зв еш т ај у к ој и ћ е б ит и н ач ињ е н н а о с н ов у о в и х р а зг ов ор а н ећ е с е к ор ис т ит и в аш и л и чн и п од ац и. Так ођ е, же лим да вам ка жем да има те пра во да пре ки не те овај раз го вор у сва ком тре нут ку уко ли ко то же ли те. П р е п оч е тк а и нт е рв ј у а, н ак о н п оч е тн о г п оз д р ав љ ањ а и п р е дс т ав љ ањ а, и нт е рв ј уе р м ол и ј е дн о г ч л ан а п ор од иц е д а и ф о рм а лн о п о тп иш е с аг л ас н о с т о у ч еш ћ у у и нт е рв ј уис ању, к а о и сагласност да његова (њихова) деца буду интервјуисана. Од деце се тражи усмена сагласност да бу ду ин тер вју и са на и са њи ма се до го ва ра да ли же ле да бу ду ин тер вју и са на у прис ус т в у р од ит ељ а, с т и м ш т о и нт е рв ј уе р н аг л аш ав а к ак о б и ж ел е о д а и нт е рв ј у с а д ец о м оба ви без при су ства ро ди те ља. Пи та ња за од ра сле чла но ве по ро ди це Ис тра жи вач ка пи та ња за ин тер вју са ро ди те љем 1. Ка ко ро ди тељ ви ди про цес укљу чи ва ња у услу гу 2. На чин пру жа ња услу ге из пер цеп ци је ко ри сни ка 3. Са др жај услу ге из пер цеп ци је ко ри сни ка 4. Ко ри сни ко ва пер цеп ци ја про ме не/на прет ка (да ли се и шта про ме ни ло, ка ко је дошло до про ме не, ако је до ње до шло, шта би тре ба ло дру го ра ди ти ако до про ме не н и ј е д о ш л о). Ш т а к о р и с н и к м и с л и к о ј и с у ф а к т о р и д о п р и н е л и п р о м е н и? К а к а в тре ба да је ПС, ка кав тре ба да бу де од нос по ро ди це и ПС? 5. Ка ко уна пре ди ти услу гу пер цеп ци ја ко ри сни ка ПРИЛОЗИ

101 Ин тер вју I: Пи та ња за по ро ди цу 1. Шта мо же те да ми ка же те о услу зи По ро дич ни са рад ник? 2. По ред услу ге ПС, да ли ко ри сти те још не ке услу ге, да ли при ма те не ку вр сту по моћи? Ко је? Да ли би вам би ле по треб не још не ке услу ге или не ке вр сте по мо ћи да би ва ша по ро ди ца жи ве ла бо ље? 3. Ка ко сте се ви укљу чи ли у услу гу ПС? а) Да ли је во ди тељ слу ча ја пред ста вио услу гу? б) Да ли сте на по чет ку би ли за ин те ре со ва ни да се укљу чи те у услу гу, да ли сте ми сли ли да м о же д а в а м бу де ко р и сн а? ( А ко у п о ч е т к у ни с у б и ли з а ин те р е со в а ни, до д а т н о пи т а њ е: Д а ли се у ме ђу вре ме ну не што про ме ни ло, да ли сте пре по зна ли не ку до бро бит од услу ге?) в) Да ли сте има ли при ли ку да би ра те хо ће те ли да при хва ти те услу гу или не? 4. Са да нам је ва жно да по при ча мо о то ме ка ко сте се ор га ни зо ва ли, шта сте све ра дили са ПС то ком тра ја ња услу ге (пот пи та ња): a. Как о с т е с е д ог ов ар ал и з а с ус р ет е (т ел еф он о м /д р уг ач иј е)? b. Ко ли ко че сто сте се са ста ја ли ов де код вас, у по ро ди ци? (По ну ди ти од го вор ако је по треб но јед ном не дељ но, јед ном у 10 да на, 2-3 пу та ме сеч но ) c. На че му сте све ра ди ли са (име ПС)? (На ко јим сте све про бле ми ма, те шко ћа ма ко је имате радили заједно са ПС? очекујемо да наведе својим језиком породични план. Пошто интервјуер зна шта је садржај породичног плана, може да их подсети, подстакне ). Да ли сте се до го ва ра ли око про бле ма на ко ји ма ће се ра ди ти? Да ли сте би ли сло бод ни да пред ла же те на че му ће се ра ди ти? (Или су се па сив но пре пу сти ли ПС-у) d. Да ви ди мо ка ко је то кон крет но из гле да ло. Шта сте ра ди ли ка да ПС до ђе у по ро дицу? Ка ко су из гле да ли ти су сре ти, опи ши те нам не ки? (Где су де ца, да ли су при сут ни сви ко ји тре ба да бу ду при сут ни ) e. (Име ПС) вам је че сто до ла зи ла/о у ку ћу. Ка ко сте се осе ћа ли кад вам до ла зи та ко у ку ћу? Н АП ОМ ЕН А и нт е рв ј уер у : то ком раз го во ра пра ти ти све ин фор ма ци је и зна ко ве ко ји упу ћу ју на ква ли тет од но са са ПС (да ли им је ле гао, има ју ли по ве ре ње у ње га, да ли га по шту ју, слу ша ју, да ли су до жи ве ли да је по све ћен рад ник, да је по све ћен по ро ди ци ) 5. Са да, на кон ба рем по ла го ди не са рад ње, шта сте по ва шем ми шље њу ус пе ли да у р а д и т е о д п л а н и р а н о г, д а л и с е н е ш т о у в а ш о ј п о р о д и ч н о ј с и т у а ц и ј и п р о м е н и л о то ком про те клих ме се ци пру жа ња услу ге ПС? Или: Шта ми сли те са да, по сле 7-8 ме се ци ко ли ко сте ра ди ли за јед но са ПС, има ли не што дру га чи је у ва шој по ро ди ци? (Ка ко сте жи ве ли он да, ка ко жи ви те са да, по ро ди ца, поје ди ни чла но ви; ви де ти из слу ча ја шта је све сми сле но и под се ти ти их.) А (од го вор на сва ова пи та ња је оба ве зан) Шта је нај ва жни је што се про ме ни ло? Шта сте све ра ди ли, па се то про ме ни ло? Шта сте ради ли ви, а шта по ро ди ца? Ка ко вам је ПС по мо гао? Шта се све де ша ва ло па сте ус пе ли да то у р а д и т е? Ка ко вам се са да чи ни ако на и ђу не ки но ви про бле ми и те же си ту а ци је, ка ко ће те се сна ћи? 100 ПРИЛОЗИ

102 Шта вам је би ло нај те же, шта је нај те же ишло? (Сва ки ин тер вју ер зна шта је би ло у по ро дич ном пла ну и то про ве ра ва са по ро ди цом.) Б (за сег мен те ко ји ука зу ју да ПС услу га ни је до ве ла до про ме не, сет пи та ња) Шта ни сте ус пе ли да оства ри те? Што ни је ишло? Шта ми сли те, за што? Шта / око че га сте оче ки ва ли да вам ПС по мог не? А шта је он ра дио? Ка ко ми сли те да тре ба да из гле да по др шка ва шој по ро ди ци да би сте има ли ко ри сти од те подр шке? Шта би ва ма би ло ко ри сно? (Или: Шта би ва ма у ства ри тре ба ло, а ни сте до би ли са да?) 6. Да ли би сте не ком свом при ја те љу/ком ши ји пре по ру чи ли услу гу ПС? 7. (О в о п о ч е т и к а о с у м и р а њ е ц е л о г р а з г о в о р а, а о н д а п и т а т и з а п р е д л о г. ) По што н а м ј е в а ж н о д а з н а м о к а к о с в е м о ж е м о д а п о м о г н е м о п о р о д и ц а м а д а а д е к в а т н о б р и н у о с в о ј о ј д е ц и, д а у н а п р е д и м о п о м о ћ п о р о д и ц а м а, б и л о б и н а м к о р и с н о д а н а м к а ж е т е а к о и м а т е н е к у и д е ј у, н е к и п р е д л о г к а к о п о м о ћ п о р о д и ц а м а м о ж е д а бу де још бо ља? Хва ла пу но на вре ме ну ко је сте одво ји ли! Ин тер вју II: Пи та ња за де цу 101 Р а зг ов ар а с е с а с в о м д ец о м з ај е дн о. Р а зг ов ар а с е с а д ец о м с т ар иј о м о д 5 г од ин а. П р ов ер ит и са ро ди те љи ма и де цом да ли се сла жу да се во ди по се бан раз го вор са де цом без при су ства р од ит ељ а. А к о с е с л аж у, р а зг ов ар ам о с а д ец о м з ај е дн о. А к о н ек о д ет е ж ел и д а р а зг ов ар а по себ но, оста вља мо мо гућ ност да се оба ви и за се бан, ин ди ви ду ал ни раз го вор (као тре ћи). Увод но пред ста вља ње: Здра во, ја се зо вем ХХ. Пре све га, же лим да вам се за хва лим што уче ствујете у о в о м ист р аж ив ању. Разг ов ар ај ући са в ам а хоћ ем о да в идим о ш та в и м ис л ите о о н ом е што сте ра ди ли са по ро дич ним са рад ни ком и да ли је то по мо гло да у ва шој по ро ди ци бу де бо ље. Груп ни раз го вор са де цом раз ли чи тог уз ра ста 1. Ка ко раз у меш (раз у ме те) за што је (име ПС) до ла зио код вас? 2. Да ли мо же те да ка же те шта сте ра ди ли са (име ПС)? 3. Шта вам се нај ви ше сви де ло у за јед нич ком ра ду са (име ПС)? 4. Да ли вам је не што би ло те шко? Шта? За што? 5. Има ли не што што би сте же ле ли/во ле ли да бу де дру га чи је, а са да још увек ни је? Да ли је (име ПС) тре ба ло још не што да ра ди са ва ма? (И н т е р в ј у е р п о м а ж е д е т е т у зна ју ћи цео слу чај, си ту а ци ју де те та ) 6. Да ли сте не што на у чи ли од (име ПС)? 7. Шта ми сли те, да ли би и дру гој де ци ко ри сти ло да ПС до ла зи у њи хо ву по ро ди цу и по ма же им? 8. К а к о б и с т е т о п р е п о р у ч и л и с в о ј и м д р у г о в и м а и д р у г а р и ц а м а, ш т а б и с т е и м р е к л и за што ПС тре ба да до ла зи и по ма же? П от е нц иј а лн о : И нд ив ид уа лн и р а зг ов о р с а ј е дн и м д ет ет о м, п о з а хт ев у д ет ет а, о т в ор е н, до пу на прет ход ног, ви де ти ко ју те му де те же ли ин ди ви ду ал но да про ду би. ПРИЛОЗИ

103 Ин тер вју III: Пи та ња за ВС Ин тер вју ер се пред ста вља: Ја сам XX из РЗСЗ и наш за да так је да кроз раз го во ре са по ро диц о м ( р а зг ов ар а с е о к о нк р е тн о ј п ор од иц и, н а п оч е тк у ) и а кт ер им а п ов ез ан и м с а п ор од иц о м проценимо колико је услуга ПС помогла породици, довела до неког побољшања у функцион ис ању п ор од иц е. Так ођ е н а с з ан им а и в аш е г ен ер а лн о м иш љ ењ е о о в о ј у с л уз и, ј е р ж ел им о д аљ е д а ј е р а зв иј ем о и у н ап р ед им о. У а н ал из и о в и х и нт е рв ј у а с а В С н ећ ем о к ор ис т ит и и м ен а про фе си о на ла ца, та ко да мо же те да бу де те пот пу но отво ре ни то ком раз го во ра. a. З а ш т о с т е у п у т и л и п о р о д и ц у н а у с л у г у П С, к а к в а с у б и л а в а ш а о ч е к и в а њ а, шта вам је од услу ге тре ба ло за ваш део по сла са по ро ди цом? b. Ка ква су ва ша прет ход на ис ку ства са по ро ди цом? c. Ка ко је те кла са рад ња са ПС? d. К а к о п р о ц е њу ј е т е у с п е ш н о с т и н т е р в е н ц и ј е П С? Ш т а м и с л и т е д а ј е о д а к т и в н о с т и П С би ло по себ но ко ри сно / од по мо ћи? Шта ми сли те да је мо гло дру га чи је да се ура ди? Шта је мо жда још тре ба ло ра ди ти? e. Да ли је и ка ко је ова услу га ва ма по мо гла у ра ду са по ро ди цом? f. Да ли вам пи са на до ку мен та ци ја ко ју раз ме њу је те са ПС олак ша ва струч ни по ступак? g. Ка кви су ва ши да љи пла но ви у ра ду са овом по ро ди цом? h. Да ли сте упу ти ли још не ку по ро ди цу осим ове? Ко ли ко? Хва ла пу но. Са да бих вам по ста ви ла не ко ли ко пи та ња ко ја се ти чу услу ге ПС ге не рал но: i. Ко ли ко је услу га по пут ПС по треб на си сте му СЗ? Да ли би сте во ле ли да ова услу га на кон пи ло ти ра ња по ста не део си сте ма СЗ? ii. Ка ко вам се чи ни да је услу га при хва ће на у ва шем ЦСР? iii. Да ли сте у свом лич ном ра ду не што до би ли ко ри сте ћи услу гу ПС? Шта сте то до би ли? iv. Шта ми сли те о ак тив но сти ма ко је ВС има у ре а ли за ци ји ове услу ге (кон крет но, до - ку мен та ци ја, са стан ци са ПС и сл.)? Да ли вам то пред ста вља оп те ре ће ње у ра ду? v. Шта ми сли те да је до бит/до бро бит за по ро ди це ко је ко ри сте ову услу гу? vi. За ко је по ро ди це ми сли те да је ова услу га ко ри сна? vii. За ко је по ро ди це сма тра те да ова услу га ни је аде кват на? viii. Има те ли не ке пред ло ге/пре по ру ке за раз вој услу ге ПС? 102 ПРИЛОЗИ

104 Ин тер вју IV: Ин тер вју са ак те ри ма уста но ва ма (шко ле, здрав ство, уста но ве си сте ма со ци јал не за шти те, при ват ни клу бо ви, шко ли це, н е в л а д и н е о р г а н и з а ц и ј е) Ин тер вју ер се пред ста вља: Ја сам XX из РЗСЗ и наш за да так је да кроз раз го во ре са по ро дицом (наводи се конкретна породица) и актерима повезаним са породицом проценимо колик о ј е у с л уг а П С п ом ог л а п ор од иц и, д ов ел а д о н ек о г п об о љш ањ а у ф у н кц ион ис ању п ор од иц е. Та ко ђе, по што смо у фа зи осми шља ва ња услу ге, ва жно нам је и ва ше ми шље ње о услу зи ге не рал но. 1. Ка ко сте се укљу чи ли у по др шку по ро ди ци? 2. Ко л и к о п о з н а ј е т е п о р о д и ц у, к о г а о д ч л а н о в а п о р о д и ц е п о з н а ј е т е, к о л и к о ду го? Ко ли ко по зна је те про бле ме, те шко ће има ова по ро ди ца? Ка ко ви ди те про - бле ме ове по ро ди це? 3. У че му се са сто ја ло ва ше уче шће у услу зи ПС? 4. Д а л и с т е п р и м е т и л и н е к у п р о м е н у к о д (п о р о д и ц е? (ч л а н а п о р о д и ц е) т о к о м т р а ј а њ а у с л у г е П С? ( Н а п о м е н а з а и н т е р в ј у е р а : п и т а с е п о с е г м е н т и м а, и з с в и х с а з н а - њ а о п о р о д и ц и, и н т е р в ј у е р п о с т а в љ а п и т а њ а к а к о з н а п о р о д и ц у / ч л а н а п о р о д и - це и про бле ме од пре, а ка ко је са да). 5. Шта ми сли те, ка ко би овој по ро ди ци мо гло још да се по мог не? 6. Има те ли не ку иде ју, ко мен тар, пред лог ка ко да се уна пре ди са рад ња услу ге ПС и ва ше ин сти ту ци је /ор га ни за ци је /фир ме у бу дућ но сти? 7. Има те ли не ки пред лог ка ко да се уна пре ди, по бољ ша услу га ПС? 8. По зна је те ли још не ке по ро ди це ко ји ма би ова услу га ко ри сти ла? 103 ПРИЛОЗИ

105 При лог 9 Пи та ња/обла сти ди ску си је за фо кус гру пе На црт пи та ња за во ди те ље слу ча ја 1. Ко ли ко има те ис ку ства са услу гом ПС? Ко ли ко ду го упу ћу је те по ро ди це? Ко ли ко по ро ди ца? 2. Да ли сте до би ли не што у свом лич ном ра ду ко ри сте ћи услу гу ПС? Ако НЕ, обра зло жи те, ако ДА, на ве ди те шта. 3. Шта ми сли те да је до бит/до бро бит за по ро ди це ко је ко ри сте ову услу гу? 4. Има те ли ис ку ство ком про фи лу по ро ди ца / ко јим по ро ди ца ма ова услу га нај ви ше ко ри сти? 5. Има те ли ви лич но или ва ша слу жба ис ку ство да ова услу га за не ке гру пе ни је би ла од пом о ћ и? 6. Ка ко вам се чи ни да је услу га при хва ће на у ва шем ЦСР? Ко ли ко је ва ше ко ле ге ко ри сте? 7. Ш т а ми с ли т е о о д го в о р н о с т и м а ко ј е В С им а у р е а ли з а ц и ј и о в е ус л у ге (ко н к р е т н о, у п у ћ и в а њ е, са стан ци са ПС, ре ви зи је и сл.)? Да ли има те иде ју да би то мо гло дру га чи је да се ор га ни зу је? 8. Има те ли не ке пред ло ге/пре по ру ке за уна пре ђе ње услу ге ПС? За ко је по ро ди це ми сли те да је ова услу га ко ри сна? За ко је по ро ди це сма тра те да ова услу га ни је аде кват на? Има те ли не ке пред ло ге/пре по ру ке за раз вој услу ге ПС? Ко ли ко је услу га по пут ПС по треб на си сте му СЗ? Да ли би сте во ле ли да на кон пи ло тира ња ова услу га по ста не део си сте ма СЗ? Шта ми сли те о ак тив но сти ма ко је ВС има у ре а ли за ци ји ове услу ге (кон крет но, до кумен та ци ја, са стан ци са ПС и сл.)? Да ли вам то пред ста вља оп те ре ће ње у ра ду? С а а к т е р и м а у с т а н о в а м а (ш к о л е, з д р а в с т в о, у с т а н о в е с и с т е м а с о ц и ј а л н е з а ш т и т е, п р и в а т н и к л у б о в и, ш к о л и ц е, н е в л а д и н е о р г а н и з а ц и ј е) 9. Ка ко сте са зна ли за услу гу ПС? 10. Да ли сте би ли укљу че ни у по др шку јед ној или ви ше по ро ди ца? 11. У че му се са сто ја ло ва ше уче шће у услу зи ПС по др шка по ро ди ци / чла ну по ро ди це? 12. Ако сте има ли ди рект ни ји кон такт са по ро ди цом, да ли сте при ме ти ли не ку про ме ну код (по ро ди це/чла на по ро ди це) то ком тра ја ња услу ге ПС? 13. Има те ли не ку иде ју, ко мен тар, пред лог ка ко да се уна пре ди са рад ња услу ге ПС и ва ше ин сти ту ци је /ор га ни за ци је /фир ме у бу дућ но сти? 14. Има те ли не ки пред лог ка ко да се уна пре ди, по бољ ша услу га ПС? Са по ро ди ца ма Во ди тељ има по дат ке о по ро ди ца ма и из ве штај о услу зи ПС Шта мо же те да ми ка же те о услу зи По ро дич ни са рад ник? Да ли вам је ова услу га би ла ко ри сна? Да ли се не што про ме ни ло, да ли је са да не што дру гачи је у ва ш о ј п о р о д и ц и? 104 ПРИЛОЗИ

106 Ако је од го вор ДА Шта је нај ва жни је што се про ме ни ло? Шта сте све ра ди ли па се то про ме ни ло? Шта сте ра ди ли ви, а шта по ро ди ца? Ка ко вам је ПС по мо гао? Шта се све де ша ва ло па сте ус пе ли да то ура ди те? Шта је у ра ду ПС по мо гло да се ства ри ме ња ју? Ако је од го вор НЕ Шта ни сте ус пе ли да оства ри те? Што ни је ишло? Шта ми сли те, за што? Шта / око че га сте оче ки ва ли да вам ПС по мог не? А шта је он ра дио? Шта сте оче ки ва ли од услу ге, а шта сте до би ли? Шта се де ша ва ло па услу га ни је по мо гла? Пи та ња у ве зи са са мом услу гом, ње ним мо гућ но сти ма: Да ли не што има ве зе са са мим ПС као про фе си о нал цем? Шта у ефек ти ма услу ге има ве зе са ро ди те љем и по ро ди цом? Да ли ми слите да услу га мо же би ти ко ри сна не ким дру гим по ро ди ца ма? 105 ПРИЛОЗИ

107

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ

More information

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка 18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by

More information

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а

More information

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп

More information

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.

More information

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a

More information

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008

More information

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra

More information

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б

More information

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у

More information

Деци је место у породици

Деци је место у породици Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори

More information

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T

More information

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ

More information

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА * Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in

More information

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v

More information

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо

More information

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА

More information

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа

More information

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.

More information

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО

More information

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:

More information

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка

More information

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка) Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n

More information

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs

More information

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И * Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs

More information

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d

More information

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve

More information

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v

More information

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u

More information

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни

More information

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли

More information

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А * Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А

More information

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри

More information

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад

More information

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу

More information

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО

More information

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА

More information

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н

More information

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи

More information

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ

More information

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са

More information

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА

More information

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом

More information

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ * Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s

More information

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ

More information

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b

More information

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o

More information

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла

More information

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра

More information

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и

More information

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ

More information

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА

More information

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ

More information

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про

More information

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с

More information

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с

More information

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР

More information

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs

More information

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д

More information

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, Psihologija polnih razlika i sličnosti) From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute

More information

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји

More information

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У * Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми

More information

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л

More information

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ * Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a

More information

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e

More information

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,

More information

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства Пр ви део Се дам на че ла ду хов ног спо кој ства Увод Суочавање са страхом очи у очи Јед ног да на зе мљо трес је по тре сао зен храм. Тло је по че ло да се тре се, гра ђе ви на је по че ла да се ру ши,

More information

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ

More information

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d

More information

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art

More information

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ

More information

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к

More information

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.

More information

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,

More information

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ

More information

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s

More information

Република Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања

Република Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања Република Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет МУЗИЧКА Ана Тупањац Бланка Богуновић Нада

More information

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог

More information

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1 Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА

More information

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА * УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА

More information

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c

More information

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би

More information

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з

More information

СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ

СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет, Ниш DOI 10.5937/kultura1339071J УДК 070.15(497.11) 2013 32.019.51:070(497.11) оригиналан научни рад СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ

More information

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра

More information

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли

More information

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су

More information

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону УДК: 271.2-248.44-277 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 165 172. Побожна фризура Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија,

More information

КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ ЈЕ СТИ

КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ ЈЕ СТИ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443149T УДК 82.09:111.82 821.163.41.09-32 Пекић Б. оригиналан научни рад КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ

More information

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ

More information

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук

More information

АН ТРО ПО ЛОГ У СИН ТЕ ТИЧ КОМ СВЕ ТУ

АН ТРО ПО ЛОГ У СИН ТЕ ТИЧ КОМ СВЕ ТУ Ет но граф ски ин сти тут СА НУ У ни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за ет но ло ги ју и ан тро по ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1546104G УДК 004.738.5:316.72 316.776:004.946]:39

More information

ФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ

ФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти, Ка те дра про дук ци је у умет но сти и ме ди ји ма, Београд DOI 10.5937/kultura1650224P УДК 7.061 7.073/.075 339.138:7.075 прегледни рад ФАЛ СИ ФИ КА ТИ

More information

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a

More information

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски

More information

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT ) Пре глед ни чла нак 343.221 doi:10.5937/zrpfns51-15493 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В

More information

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Д А ВОР П А ВЛО ВИ Ћ НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Обожаваоци једног од најеминен тни ји х у мје т ни ка да на шњи це, Ни ка Кеј ва, вје ро ват но су упо зна ти са

More information

OПАДАЊЕ ПО ЛИ ТИЧ КЕ КУЛТУ РЕ У ХО ЛИ ВУ ДУ

OПАДАЊЕ ПО ЛИ ТИЧ КЕ КУЛТУ РЕ У ХО ЛИ ВУ ДУ Ака де ми ја ле пих умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442153M УДК 791.038.6(73) 19/20 791.4:316.75(73) 19/20 оригиналан научни рад OПАДАЊЕ ПО ЛИ ТИЧ КЕ КУЛТУ РЕ У ХО ЛИ ВУ ДУ Са же так: Рад има

More information

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @

More information