НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

Size: px
Start display at page:

Download "НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST"

Transcription

1

2 Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011.

3 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ISSN УДК 323.1(=163.41) Број 1/2011 год. VII vol. 10 стр Часопис покренут поводом 200 годишњице савремене српске државности. Часопис излази три пута годишње. Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: , Оснивачи часописа: Милан Матић, Живојин Ђурић Главни уредник: Милош Кнежевић Одговорни уредник: Живојин Ђурић Редакција: Милош Кнежевић Миломир Степић Зоран Петровић-Пироћанац Живојин Ђурић Обрада текста: Смиљка Пауновић Светлана Јовановић Прелом: eseloge д.о.о. Штампа: eseloge д.о.о. Тираж: 300 примерака

4 САДРЖАЈ БАЛКАН И ЕВРОПА Бо ја н Јо в а но в ић СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН Ра т ко Љу бо је в ић Н Е КОН Т РО Л И СА Н А С И Л А К АО И НСТ РУ М ЕН Т О С ВА ЈАЧ К Е ПО Л И Т И К Е ОСМАН СКИХ ВЛА СТИ НА БАЛ КА НУ Сто ја д и но в ић Ми ш а, Де ја на Ву к че в ић П РО Б Л ЕМ ОЧ У ВА ЊА И Д ЕН Т И Т Е ТА Н А БА Л К А Н У Сне жа на Д. По пов чић-аврић, Ма ри на М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ С Р БИ Ј Е С ВЕТ С КОЈ Т Р ГО ВИ Н С КОЈ ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј И ЕВРОПСКЕ ТЕМЕ Ми ло м и р Сте п ић, Же љ ко Бу д и м и р ПРИ РОД НИ РЕ СУР СИ И СТА НОВНИ ШТВО КЉУЧ НИ РАЗ ВОЈ НИ И ГЕ О ПО ЛИ ТИЧ КИ Х ЕН Д И К Е П И ПО СТ МО Д ЕР Н Е ЕВРО П Е Бо ја н Ко в а че в ић ДЕ ФИ ЦИТ ПО ЛИ ТИЧ КОГ ГРАЂАНСТВА У ЕУ У СВЕТЛУ ИСТОРИЈ СКОГ ИС КУ СТВА И ЗГ РА Д ЊЕ ФЕ Д Е РА Л Н И Х Н А Ц И ЈА Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У М А ЂА Р С К Е М А ЊИ Н Е У С Р БИ Ј И ПАТРИОТИЗАМ И НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА Ђор ђе Сто ја но в ић П А Т РИ О Т И ЗА М, МО НО ПО Л И ЗА Ц И ЈА П А Т РИ О Т И ЗМ А И ПАТРИОТСКО ВОЂ СТВО

5 САДРЖАЈ Зо ра н Ми ло ше в ић ЗА ШТО СЕ РАС ПА ДА ЈУ ДР ЖА ВЕ? Љу бо м и р К ља к ић СВЕТСКА КРИЗА ИДЕЈÂ ГЛОБАЛИЗАЦИЈА МОЋИ Ив и ц а Сто ја но в ић ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ С К А ВИ ЗИ ЈА ЕКО НО М И Ј Е ВА ВИ ЛО Н А Ра до с л ав Га ћ и но в ић У П РА ВЉА ЊЕ К РИ ЗА М А Иви ца Љ. Ђор ђе вић, Ми лан Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ У УСЛО ВИ М А ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј Е КОНТИНЕНТАЛНЕ ГЕОПОЛИТИКЕ Д ра г а н То до ро в ић СА ВРЕ М Е Н И Т Е РО РИ ЗА М АЛ КА И ДА У ИСЛАМСКОМ МА ГРЕ БУ Д ра г а н Т ра и ло в ић ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НО ВА ВЕ ЛИ КА И Г РА ГЛ А В Н И Г Е О ПО Л И Т И Ч К И А К Т Е РИ ПРИКАЗИ Борисав Ћаласан С РП С К И Н А Ц ИОН А Л Н И И Н Т Е РЕ С И Не над Пе рић П РЕД СТА ВЉА ЊЕ ЗБОР Н И К А С Р БИ ЈА У ПРЕ ДВОР ЈУ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ М ла де н Ли ш а н и н РУ С И ЈА У Н А СТА Ј У Ћ ЕМ М УЛ Т И ПО Л А Р НОМ С ВЕ Т У

6 CONTENTS THE BALKANS AND EUROPE Bojan Jovanović SERBIA AND WESTERN BALKAN Boško I. Bojović KOSOVO AND WESTERN BALKANS Rat k o Lju b o je v ic UN CON TROL LED PO WER AS AN INSTRUMENT OF EX PAN SI O NIST PO LICY ОF OT TO MAN AU T HO R I T I ES ON BA L K A NS Miša Stojadinović, Dejana Vukčević THE PRO BLEM OF PRE SER VING IDEN TITY IN THE BAL KANS Snežana D. Popovčić-Avrić, Marina M. Đenić SER BIA S AC CES SION TO THE WORLD T R A DE OR GA N I Z A T ION EUROPEAN ISSUES Milomir Stepić, Željko Budimir NATURAL RESOURCES AND THE MANKIND THE KEY DEVELOPMENTAL AND GEOPOLITICAL HANDICAPS OF POSTMODERN EUROPE Bojan Kovacevic DEFICIT OF POLITICAL CITIZENSHIP IN THE EUROPEAN UNION IN THE LIGHT OF HISTORICAL EXPERIENCE OF BUILDING OF FEDERAL NATIONS Momčilo Subotić ON POLITICAL POSITION OF HUNGARIAN MINORITY IN SERBIA

7 САДРЖАЈ PATRIOTISM AND NATIONAL STATE Djor dje S to ja n o v ic PA T R I O T ISM, MO NO PO LI Z A T ION OF PA T R I O T ISM A N D PA T R I O T IC LE A DER SH I P Z o ra n Mi lo se v ic WHY THE STA TES FA I LING? Ljubomir Kljakić WORLD CRISIS OF IDEAS GLOBALIZATION OF POWER Ivica Stojanovic GLOBALISATION THE ORWELLIAN VISION OF THE BABYLON ECONOMY Radoslav Gaćinović THE CRISIS MANAGEMENT Ivi ca Lj. Đor đe vić, Mi lan Mi jal kov ski NA T I O NA L PO W ER IN THE CON DI TI ONS OF GLO BA LI ZA TION CONTINENTAL GEOPOLITICS Dragan Todorović MO DERN- DAY TER RO RISM AL QA E DA IN THE ISLA MIC MAG HREB D ra ga n Tra i lo v ić CEN TRAL ASIA AND NEW GRE AT GA ME THE MA JOR GE O PO LI TI CAL AC TORS REVIEWALS Borisav Ćalasan SERBIAN NATIONAL INTERESTS Nenad Perić PROCEEDINGS INTRODUCTION OF SERBIA IN LOBBY OF THE EUROPEAN UNION Mladen Lišanin RUSSIA IN THE EMERGING MULTIPOLAR WORLD

8 БАЛКАН И ЕВРОПА Бојан Јовановић СРБИЈА И ЗАПАДНИ БАЛКАН Бошко И. Бојовић КОСОВО И ЗАПАДНИ БАЛКАН Ратко Љубојевић НЕКОНТРОЛИСАНА СИЛА КАО ИНСТРУМЕНТ ОСВАЈАЧКЕ ПОЛИТИКЕ ОСМАНСКИХ ВЛАСТИ НА БАЛКАНУ Стојадиновић Миша, Дејана Вукчевић ПРОБЛЕМ ОЧУВАЊА ИДЕНТИТЕТА НА БАЛКАНУ Снежана Д. Поповчић-Аврић, Марина М. Ђенић ПРИСТУПАЊЕ СРБИЈЕ СВЕТСКОЈ ТРГОВИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

9

10 УДК 327::911(497.11)(497-15) Примљено: 18. фебруар 2011 Прихваћено: 25. маја Oригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Бо ја н Јо ва но вић * СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН Резиме Са ста но ви шта фи зич ко -ге о граф ског од ре ђе ња, еви - дент но је да се Ср би ја на ла зи на цен трал ном под руч ју Балкан ског по лу о стр ва. Тај про стор је од ре ђен Мо рав ском до ли - ном, а ње го ва за пад на гра ни ца ре ком Дри ном. Та ко ђе је неоспор но да је ми ле ни јум ским про це сом утвр ђе на исто риј ско - к ул ту р на и ц и в и л и за ц иј с ка г ра н и ц а ко ја од Бо ке Ко тор с ке, сле де ћи на се ве ру ток Дри не де ли ис точ ни од за пад ног Балка на. Ме ђ у т и м, по л и т ич к и је ов а г ра н и ц а ре ла т и в и зо в а на и по ме ра на за ви сно од мо ћи ути цај не сфе ре, па је и про стор срп ске др жа ве си ту и ран у за пад ни или ис точ ни свет. Са таквом тен ден ци јом се су о ча ва мо и да нас, ка да се те ри то ри - ја Ср б и је св р с та в а у за пад н и Ба л ка н. То од ре ђе ње по т и че од стра не За па да и по ста ло је зва нич но на кон ра та ко ји је НА ТО пакт по кре нуо са ци љем оти ма ња Ср би ји ње не ју жне по кра ји не Ко со во и Ме то хи је. Ср би ја је не кри тич ки при хва - т и ла то пре и ме но в а ње ге о г раф с ке ре а л но с т и св ог под р у ч ја као сво је са мо о дре ђе ње, за бо ра вља ју ћи исти ну о свом објектив ном по ло жа ју и не сум њи вим пред но сти ма ко је јој је до - но сио тај по ло жај то ком исто ри је. Кључ не ре чи: Ср би ја, Бал кан, Ис ток, За пад, хри шћан ство Уко л и ко је, к а ко с е ве л и, и ме ном од р е ђе на суд би на, одно сно да је име зна ме ње (no men est omen), он да су у са мом на зи ву Ба л к а н ског по л у о с т р в а да т е п р о т и в р еч но с т и ко је ће * Б а л к а н о л о ш к и и н с т и т у т СА Н У, Б е о г р а д 9

11 Б о ја н Јо в а н о в и ћ 10 СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН се у исто ри ји ис по ља ва ти на раз ли чи те на чи не. У том име ну са д р ж а не су п р во би т не п р ед ра су де и не т ач но с т и ко је си м б о - ли зу ју и све по то ње ге о по ли тич ке кон тро вер зе ве за не пр венстве но за на сто ја ње да се са ста но ви шта од ре ђе них ин те ре - са од р е де и п р е де фи н и ш у по је д и н и де ло ви овог по л у о с т р в а. Иа ко по т и че од и ме на п ла н и н ског ма си в а ко ји с е п р о с т и р е од Цр ног мо ра у Бу гар ској до Ста ре пла ни не и иде ка се ве ру до Вр ш ке Чу ке, т ај на зи в је по сле д и ца по г р е ш ног сх в а т а њ а њ е г о вог р е љ е фа, од но сно п р ед с т а ве о не ком п ла н и н ском билу ко је де ли про стор од Цр ног мо ра до Ал па. Од ан тич ког вре ме на до ре не сан се вла да ла је пред ра су да да је чи та во по - л у о с т р во по де љ е но не ком по п р еч ном п ла н и ном ко ја к а о о са све т а, Ca t e n a mu n d i, де л и ра з ви је н и ји ју г од в ар в ар ског с е ве - ра. Тек у 19. ве ку је утвр ђе но да је по лу о стр во, у ства ри, прес е че но од с е ве ра на ју г Мо ра в ско -в ар дар ском до л и ном, а л и су с е п р ед ра су де о цен т ра л ној п ла н и н и оч у в а ле до с р е д и не тог ве ка и пре суд но ути ца ле на ње го во име но ва ње. 1 Из овог кон тек ста је еви дент но да, сход но стра на ма све та, Бал кан ско по лу о стр во има свој за пад ни, ис точ ни, се - вер ни и ју жни део, а да је ње гов цен трал ни про стор од ре ђен Мо рав ско -вар дар ском до ли ном. За пад на гра ни ца овог цент ра л ног под ру ч ја на ко јем с е п р о с т и р е Ср би ја у т в р ђе на је р е ком Д ри ном, док је ис т оч на од р е ђе на Ст а р ом п ла н и ном. 2 Ф и зи ч ко -г е о г ра ф ско од р е ђе њ е на ко јем с е на ла зи Ср би ја је у же од ш и р ег п р о с т о ра Б а л к а н ског по л у о с т р в а на ко јем су на ста ње ни Ср би. Цен трал ним Бал ка ном од ви ја ли су се глав - н и к ул т у р н и и ц и ви л и з а ц и ј ск и п р о це си ко ји су об е ле ж и л и ово под руч је. У том сми слу се и дуж ре ке Дри не ус по ста ви ла гра ни ца из ме ђу ис точ ног и за пад ног де ла по лу о стр ва. Ме ђутим, ове ге о граф ске од ред ни це по ста ју ре ла тив не у по ли тичком од р е ђе њу су п р о т с т а в љ е н и х и н т е р е сн и х сфе ра. 1 J. Ц в и ји ћ, Б а л к а н с ко п о л у о с т р в о и ј у ж н о с л о в е н с ке з е м љ е, о с н о в и а н т р о п о - г е о г р а ф и је, За вод за из да ва ње уџ бе ни ка СР Ср би је, Бе о град, 1966, 3. - Име Бал кан се, на и ме, пр во бит но од но си ло на је дан део тог за ми шље ног цен - трал ног би ла и по гре шно је упо тре бље но да би се њи ме озна чио цео пла нинс к и в е н а ц. И з п о г р е ш н е п р ед с т а в е о ц е н т р а л н ом п л а н и н с ком б и л у н а с т а л о је и са да шње име Бал кан ско по лу о стр во. Ње гов ис точ ни део звао се Хе мус, а то име се од но си ло на пла ни не бли же Ца ри гра ду и би ло је по зна ти ја од оних ко ја су да ва на дру гим де ло ви ма тог ма си ва. Кла сич ни Хе мус је не тач но на - зван Бал кан јер на тур ском Бал кан зна чи пла ни на уоп ште, а Тур ци су овим име ном на зва ли ис точ ни део ста рог Хе му са. 2 I bi d e m, 4 6, У з а п а д н у С р б и ја с п а д а Шу м а д и ја. д ок и с т оч н а С р б и ја о б у- хва та слив Ти мо ка са По реч ком ре ком, Пе ком и Мла вом.

12 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Бу д у ћ и да с е св а к а обла с т п ри бл и ж но од р е ђу је сво ји м по ло ж а јем и з ме ђу су с ед н и х, и под ру ч је на с е љ е но Ср би ма на Бал ка ну си ту и ра се пр вен стве но из ме ђу Ис то ка и За па да. Ге - о по л и т и ч ко од р е ђе њ е овог под ру ч ја је р е ла т и ви зо в а но по ме - ра њем гра ни ца и зо на ути ца ја, што је има ло за по сле ди цу да од р ед н и це Ис ток и За пад, з а д р ж а в а ју ћ и в а же њ е у ш и р ем кон т ек с т у, в р е ме ном и з г у б е сво ја п р е т ход на зна че њ а з а ову обла с т. По с т а ју ћ и ме т а фо р е з а по ла ри зо в а не све т о ве, Ис т ок и За пад су на ни воу гло бал них па ра диг ми озна ча ва ли ди јаме т ра л не су п р о т но с т и ко је су у т ом см и сл у и ис к а зи в а ле и на под руч ју Бал кан ског по лу о стр ва. Ли ни ја ко ја то ком ре ке Дри не де ли Бал кан ско по луо стр во је гра ни ца раз ли чи тих цр кве них, кул тур них и по литич ких ути ца ја на та ло же них у кул тур ним сло је ви ма и трад и ц и ји с рп ског на р о да. Њ е г о в а ис т о ри ја з а т о с е и не мо же одво ји ти од ме ста ко је ве ко ви ма има зна че ње ве ли ког исто - ри ј ског ра с к р ш ћ а и на ко јем су к ру п н и до г а ђа ји у ц р т а в а л и в р е мен ск а ра з ме ђа и ус по с т а в љ а л и п р о с т ор на ра з г ра н и че њ а. На ста ње ност на де лу овог европ ског про сто ра има ла је за Србе суд бин ски зна чај јер се њи хов кул тур ни и ду хов ни иденти тет фор ми ра у кон тек сту ме ђу соб но су прот ста вље них све - т о в а ко ји с е је да н у д ру г ом ме ђу с об но огле да ју и од р е ђу ју. На и з ме н и ч не а сп и ра ц и је јед ног и л и д ру г ог све т а да о сво ји, с е би по т ч и н и и у к и не онај д ру г и до во д и ле су у п и т а њ е најпре оног ко ји је био из ме ђу њих и ста јао им на пу ту. Тај по лож ај ра с пе т о с т и и з ме ђу Ис т о к а и За па да био је з а Ср б е ве л и ко ис ку ше ње али и ве ли ки иза зов. Пе ри од од по де ле Рим ског цар ства 394. го ди не до по - де ле цр ка ва 1054., вре ме је по твр ђи ва ња исто риј ског при сус т в а Ср ба на овом п р о с т о ру, по че т а к њи хо ве д р ж а в но с т и и при ма ња хри шћан ства. То је пе ри од ја ке Ви зан тиј ске др жаве, ко ја се на свом ци ви ли за циј ском вр хун цу ис ка зу је синте зом Ис то ка и За па да и др жав ном мо ћи као ре ал ног свет - ског с р е д и ш т а. Во де ћом уло г ом у т а да ш њ ој ме ђу на р од ној з а јед н и ц и и сво јом и м пе ри ја л ном и де о ло г и јом, Ви з а н т и ја се по и сто ве ћу је са све том ко ји у об но вље ној уни вер зал но - с т и ри м ског цар с т в а до би ја у Кон с т а н т и но по љу и свој Р и м на Ис т о к у. 3 Д у г и м м и ле н и ју м ск и м л у ком, она је п р е мо с т и ла 3 Д. Обо лен ски, В и з а н т и ј с к и ко м о н в е л т, П р о с в е т а - С р п с к а к њи же в н а з а д р у- га, Бе о град, Е. Ар ве лар, По л и т и ч к а и д е о л о г и ја в и з а н т и ј с ког ц а р с т в а, Фи лип Ви шњић, Бе о град, 1988,

13 Б о ја н Јо в а н о в и ћ 12 СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН в р е мен ск и т ок ко ји је на кон па да За па д ног ри м ског цар с т в а 476. г о д и не до во д ио у п и т а њ е са ме т е ме љ е з а па д но е в р оп ске ц и ви л и з а ц и је. Иа ко је фа к т и ч к и си ш ла са ис т о ри ј ске сце не т у р ск и м о св а ја њ ем Кон с т а т и но по љ а г о д и не, Ви з а н т и ја је на с т а ви ла да ж и ви к р оз и н с т и т у ц и је, р е л и г и ју и об л и ке умет нич ког ства ра ла штва европ ских и бал кан ских на ро да. Из ла зе ћи из сен ке тог моћ ног цар ства, сред њо ве ков - на Ср би ја с е фор м и ра на ве л и ком р е л и г и ј ском и к ул т у р ном рас кр шћу из ме ђу За па да и Ви зан ти је, об је ди ња ва њем примор ск и х с рп ск и х зе ма љ а, и з ло же н и х не по с р ед ном у т и ца ју Рим ске цр кве, са срп ским кон ти нен тал ним обла сти ма средњ ег Ба л к а на, ко је су би ле под ју ри зд и к ц и јом Ис т оч не ц р к ве. Ст в а ра ју ћ и сво ју к ул т у ру на овом под ру ч ју, Ср би о с т в а ру ју у вре ме свог цар ства у че тр на е стом ве ку и свој нај ве ћи др жавн и до ме т и з ра жен су пе р и ор но ш ћу у т а да ш њ ем ви з а н т и ј ском ц и ви л и з а ц и ј ском к ру г у. Ос т в а р е на на д моћ би ће п р е суд на и з а ус по с т а в љ а њ е од г о в а ра ју ћег од но са п р е ма Ви з а н т и ји и ње ном зна ча ју за срп ску исто ри ју и кул ту ру. При су с т во Ср ба на Ба л к а н у не су м њи во с е же у д у бљу п р о ш ло с т од оне ко ја с е, п р е ма до не да в н и м т у ма че њи ма, ве - зу је з а пе ри од њи хо вог до с е љ а в а њ а у 7. ве к у. Је да н од р е ле - вант них по ка за те ља тог знат но ра ни јег кул тур ног при су ства Ср ба на овом под руч ју су ар хе о ло шки тра го ви њи хо ве мат е ри ја л не к ул т у р е. 4 Ст в а ра њ е п р ве д р ж а в не з а јед н и це би ће пре суд но за сма њи ва ње до та да шњих ме ђу пле мен ских раз - ли ка, али ће про це су кул тур ног ујед на ча ва ња и об је ди ња вањ а по с е б но до п ри не т и п ри ма њ е х ри ш ћ а н с т в а нај п р е у 7. а по том и у 9. ве ку. На чин на ко ји је при ма на но ва ве ра и симб о л и ч ко к р е т а њ е у об р е д у к р ш т е њ а озна ч и ло је ок р е т а њ е Ср ба од за па да ка ис то ку, али је су штин ски то зна чи ло окрет а њ е к а с е би и свом но вом д у хов ном у т е ме љ е њу. 5 При ма њ е 4 Ђ. Јан ко вић, Сло ве ни у ис точ ној Ср би ји у VI и VII сто ле ћу, А р х е о л о г и ја и с т оч н е С р б и је, Ф и л о з о ф с к и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у, Це н т а р з а а р хе о л о ш к а и с т р а ж и в а њ а к њ. 18, Б е о г р а д , ; Ђ. Ја н ко в и ћ, С р ед њ о в е ков н а к у л т у р а С р б а н а г р а н и ц и п р е м а З а п а д н ој Е в р о п и, Т р а д и ц и о н а л н а к ул т у р а Ср ба у Срп ској кра ји ни и Хр ват ској, Ет но граф ски му зеј, Бе о град 2006, А. Шме ман, Све та тај на кр ште ња, Ми тро по ло ји ја цр но гор ско -при мор - ска, Це ти ње, 1991, 51, Су прот но до та да шњем до ми нант ном па ган ском о б р ед н ом о п о с у н о м кре та њу у сме ру од ис то ка ка за па ду, од но сно у сме ру кре та ња Сун ца, об ре дом кр ште ња по је ди нац је уво ђен у све ту тај ну про ме - н е д о т а д а ш њ е г и д е н т и т е т а. С и м б о л и ч к и м ок р е т а њ е м од з а п а д а к а и с т о к у о з н а ч а в а н о је и з л а же њ е и з д е т е р м и н а н т и п р и р од н е е г з и с т е н ц и је и п о ч е т а к

14 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр х ри ш ћ а н с т в а с е од ви ја к а о п р о це с фор ма л ног по к р ш т а в а њ а и су ш т и н ског п ри ма њ а но ве ве р е. У т ој р е цеп ц и ј ској ра в н и х ри ш ћ а н и з а ц и ја с е и ра з л и к у је од х ри с т и ја н и з а ц и је, је р т ек при ма ње Хри ста зна чи су штин ски вер ски и етич ки пре о браж ај по је д и н ца ко ји с е мо же на зв а т и х ри ш ћ а н и ном. Ме ђу т и м, по ка за ће се тек на кон по де ле цр ка ва го ди не да је од саме х ри с т и ја н и з а ц и је би ло зна чај н и је и з ко јег је цен т ра она в р ше на, је р је по к а т о л и че њ е Ср ба био п р ви ко ра к у п р о це су г у бљ е њ а њи хо вог на ц и о на л ног и ден т и т е т а. Из ме ђу Ис тока и За пада О ва жно сти ко ју ће вер зи ју хри шћан ства Ср би при мит и све до ч и и по да т а к о д во с т ру ком к р ш т е њу о сн и в а ча с рп ске д и на с т и је Не ма њи ћ а. На и ме, не по с р ед но по р о ђе њу око г о д и не, Ст е в а н Не ма њ а је к р ш т ен у ри мо к а т о л и ч кој ц р к ви Пр е све т е Б о г о р о д и це у Р иб н и ц и (да на ш њ а Под г о ри ца), по ла т и н ском об р е д у, до м и на н т ном у т а да ш њ ој Зе т и, у ко ју с е из Ра шке, због су ко ба са бра ћом око вла сти и на ста лог грађан ског ра та, скло нио ње гов отац За ва да. На кон оче вог поврат ка са по ро ди цом у Ра шку, Сте ван Не ма ња је кр штен по дру ги пут у епи скоп ској цр кви Све тих Пе тра и Па вла у Ра су (код да на ш њ ег Но вог Па з а ра), т а да ш њ ој п р е с т о н и ц и Ра ш ке, по г рч ком п ра во сла в ном об р е д у. 6 Њ е г о ву в ла да ви н у об е ле - ж а в а ју с т а л н и ра т о ви и з ме ђу Ви з а н т и је и з а па д н и х д р ж а в а Уг ар ске, М ле т ач ке р е п у бл и ке и Све т ог ри м ског не мач ког цар ства, а при кла ња ње јед ној од стра на у су ко бу би ло је моти ви са но те жњом за те ри то ри јал ним про ши ре њем или очува њем по сто је ћег ста ту са и др жав них гра ни ца. Иако је био ви зан тиј ски ва зал, Не ма ња је одр жа вао до бре ве зе са папском ку ри јом због по др шке у бор би про тив Ви зан ти је али и зб ог с рп ског с т а нов н и ш т в а ри мо к а т о л и ч ке ве р е у п ри мор ју. На ве л и ком д р ж а в ном са б о ру г о д и не Не ма њ а с е по в лач и са в ла с т и, о с т а в љ а ју ћ и п р е с т о и т и т у л у ве л и ког ж у па на Ра шке сред њем си ну Сте фа ну, чи ји је таст го ди ну да на ра није д р ж а в н и м уда р ом св р г а о бра т а и п р е у зе о в ла с т у Ви з а н т и- ји. По в ла че њ е са п р е с т о ла нај п р е Ст е фа на Не ма њ е а по т ом и њ е г о вог си на Ст е фа на Пр во вен ча ног би ло је усло в љ е но н о в о г ж и в о т а.) 6 С в е т и С а в а, Ж и т и је С в е т о г С и м е о н а Не м а њ е, у С а б р а н и с п и с и, П р о с в е т а, С К З, Б е о г р а д 1986, 118; С. П р в о в е н ч а н и, Ж и в о т С в е т о г С и м е о н а, С а б р а н и с п и с и, Про све та, СКЗ, Бе о град 1988,

15 Б о ја н Јо в а н о в и ћ 14 СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН ме ђу на род ним окол но сти ма и ути ца јем спо ља шних фак то - ра, п р вен с т ве но Ви з а н т и је, на по л и т и ч к а зби в а њ а и од л у ке у Ср би ји. Ја ча ње срп ске др жа ве за по чи ње у вре ме су то на Виз а н т и је, ч и ју нај д у бљу к ри зу озна ча в а па д Ца ри г ра да го ди не под власт Кр ста ша. Тај но ви кон текст сла бље ња Виз а н т и је с т во рио је мо г ућ но с т о с т в а р е њ а с рп ск и х д р ж а в н и х и цр кве них ин те ре са. Са ва је па пи ном кру ном го ди не у п ра во сла в ном х ра м у Све т о г а Спа са у Ж и ч и овен ча о сво г а бра т а Ст е фа на, ко ји т и ме по с т а је п р во вен ча н и к ра љ Ср би је. Ме ђу т и м, Ст е фа н Пр во вен ча н и н и је п р ви с рп ск и к ра љ. О н је п р во вен ча н и, од но сно п р ви к ру н и са н и в ла дар а л и са мо у окви ру ди на сти је Не ма њи ћа. Пр ви срп ски краљ био је син Ст е фа на Во ји сла в а, М и х а и ло Во ји сла в љ е ви ћ ко ји је в ла да о Ду кљом (Зе том) од сре ди не XI ве ка до го ди не, а прогла сио се за кра ља го ди не. 7 У пи сму ко је му је упу тио на р ед не г о д и не по њ е г о вом к ру н и са њу, па па Гр г у р V I I м у се обра ћа као сло вен ском кра љу (Skla vo rum re gi), да би му по т ом и п ри зна о т у т и т у л у. Д р ж а в а М и х а и ла Во ји сла в љ е вић а по с т а је р е г и о на л на си ла, ко ја је по ве з а но с т са па п с т вом и Нор ма ни ма ис ко ри сти ла да бу де ак тив ни уче сник та даш њ е ме ђу на р од не по л и т и ке. М и х а и ло је у д ру г ом бра к у био оже њен ви зан тиј ском плем ки њом, до био ви зан тиј ску ти тулу про то спа то ра и за хва љу ју ћи ви зан тиј ској по мо ћи у бор - би про тив бра ће ус пео да оси гу ра власт. Иако је при зна вао ви з а н т и ј ск у в ла с т, ко ри с т и сла б о с т и Ви з а н т и је ра с т р з а не г ра ђа н ск и м ра т о ви ма да јој с е су п р о т с т а ви, по мог не с рп ск и м уста ни ци ма у По мо ра вљу и про ши ри сво је те ри то ри је. Српска ди на сти ја Во ји сла вље ви ћа је вла да ла док до ми на ци ју није п р е у зе ла д и на с т и ја Не ма њи ћ а, а по на ша њ е п р вог с рп ског кра ља као и по то њих срп ских вла да ра оцр та ва обра зац по литич ког де ло ва ња у ре ал но сти из ме ђу Ис то ка и За па да. Сте фан је, да кле, са мо пр во вен ча ни срп ски краљ све - то род не ди на сти је Не ма њић ко ја ће оства ри ти и нај ве ће држав не до ме те у сред њем ве ку. У том сми слу до би ја ње кру не од Р и ма з а Ст е фа на Не ма њи ћ а н и је зна ч и ло ок р е т а њ е За па д у, већ по твр ђи ва ње др жа ве из цен тра ко ји је у то вре ме мо гао да да др жав ност. Овај чин ви шег ста ту сног по твр ђи ва ња др жав - не са мо с т а л но с т и п р е т хо д ио је до би ја њу и ц р к ве не ау т о номно сти. Срп ска пра во слав на цр ква је ус пе ла да од Ца ри град- 7 В. Ћо ро вић, Ис т о р и ја С р б и је, Im pri me, Ниш, 2006, 120.

16 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ске па т ри јар ш и је, и з њ е ног т а да ш њ ег ег зи ла у Н и ке ји, до би је сво ју ауто ке фал ност го ди не са Са вом као сво јим пр вим ар х и е п и ско пом. При зна ју ћ и п р вен с т во ча с т и ри м ском па п и, Са ва на те ме љу ви зан тиј ског пра во сла вља гра ди са мо стално с т с рп ске ц р к ве к а о би т ног ч и н и о ца д р ж а в не и к ул т у р не и н д и ви д у а л но с т и с рп ског на р о да. Иа ко је, да к ле, п ри ма њ е но ве ве р е р е зул т и ра ло и осни ва њем соп стве не пра во слав не цр кве, про цес хри сти јан и з а ц и је н и к а д н и је до к ра ја и по т п у но и з в р шен. Бр ој ц р к а в а у сред њо ве ков ној Ср би ји го во ри о ра ши ре но сти хри шћанс т в а ко је је да в а ло пе чат в а же ћ и м р е л и г и ј ск и м са д р ж а ји ма, а л и не у к а зу је на њ е г о ву п ри х в а ће но с т и д у бљу у ко р е њ е но с т у на р о д у. С д ру г е с т ра не, су ш т и н ско п ри ма њ е х ри ш ћ а н с т в а би ло је и оста ло ве за но пр вен стве но за по је дин це, док ве ћина оста је хри шћан ски не пре о бра же на, а иза фор мал ног придр жа ва ња хри шћан ства чу ва скло ност ка па ган ству и прив р же но с т ра н и ји м ве р о в а њи ма. Ме ђу т и м, зна чај п ри м љ е ног хри шћан ства за Ср бе по ка зао се у пе ри о ду нај ве ћих на цио на л н и х ис к у ше њ а. Пр о до р ом Ту ра к а на Ба л к а н Ср би ја је по ста ла по при ште Ис то ка и За па да, а та бор ба ни је пре стала ни на кон Ко сов ског бо ја го ди не и ка сни је про па сти с рп ске д р ж а ве г о д и не. Ис ход јед ног т а к вог ра т а и з ме ђу Аустри је и Тур ске усло вио је Ве ли ку се о бу Ср ба го дине, г а ше њ е до т а да ш њ е ц р к ве не ор г а н и з а ц и је и п ра к т и ч ног не ста ја ња ин сти ту ци о нал них усло ва за одр жа ва ње хри шћанства. За по ро бље не Ср бе хри шћан ство је по ста ло бит но упори ш т е оч у в а њ а на ц и о на л ног и ден т и т е т а а л и и ве ра у ч и јој су с ен ц и ож и в љ е н и па г а н ск и на р од н и оби ча ји и ве р о в а њ а. 8 На с т а о к а о си н т е з а х ри ш ћ а н ског и па г а н ског, Ко с ов ск и м и т је по стао оли че ње са мо жр тве не ети ке, ко ја је сво ју не по средну вред ност ис ка за ла то ком бор би за осло бо ђе ње. Из над су прот ста вље них стра на По к а з а ло с е да је Ср би ја у под ру ч ју и з ме ђу ја к и х у т и- ца ја Ис то ка и За па да про на шла на чин оп стан ка и са мо по твр - ђи в а њ а у т е ме љу ју ћ и сво ју т ра д и ц и ју на си н т е зи ла т и н ске и ви з а н т и ј ске к ул т у р е, си н т е зи ко ја је до ш ла до и з ра ж а ја у 8 Б. Јо ва но вић, Срп ска књи га мр твих, Гра ди на, Ниш,

17 Б о ја н Јо в а н о в и ћ 16 СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН сред ње ве ков ној ар хи тек ту ри и умет но сти. Та ко је и Бо го ро - д и ч на ц р к в а у ма на с т и ру Ст у де н и ца, нај ве ћ а и нај зна чај н и ја за ду жби на Не ма њи ћа, из гра ђе на као пло дан укр штај ро манич ког и ви зан тиј ског сти ла. Иако ду хов но на па ја на са Ис то - к а р е л и г и јом, у ме т но ш ћу и к њи жев но ш ћу, Ср би ја је еко номск и би ла ок р е н у т а и За па д у. Ср ед њ о ве ков н и ру да ри Са си, до ла ском у Ср би ју, о сн и в а ју у р ба не цен т р е, по п у т Но вог Бр - да, где с е ра з ви ја з а нат с т во и т р г о ви на. На г ра н и ц и За па да, Ср би ја је ус пе ла да са ч у в а сво је ис т оч не ко р е не и па м т и ра з - л и к у и з ме ђу д в а све т а, з а сн и в а ју ћ и у п ра во на т ом па м ће њу сво ју по себ ност и иден ти тет. Из ло же ни, да кле, ути ца ју, ка ко Ри ма, та ко и Ви зан тије, Ср би су у сло же ним при ли ка ма на Бал ка ну на сто ја ли да о с т в а р е свој на ц и о на л н и и д р ж а в н и и ден т и т е т, а по в р е ме н и срп ски ус пе си ни су зна чи ли и пре ста нак тих ути ца ја. На про - т и в. Го во р е ћ и о т и м у т и ца ји ма, Вла да н Ђ ор ђе ви ћ с п ра вом за па жа: Док се Рим ста рао свим си ла ма, да ме ђу Ср би ма и Хр в а т и ма у т в р д и с х ри ш ћ а н с т вом и ла т и н ск у п и сме но с т и ла т и н ск у к њи жев но с т, т рг н у в ш и бр зо на т ра г кон це си ју ко ју бе ше учи нио на род ном ду ху гла го љи цом, до тле је Ви зан тија, ство рив ши Ср би ма, Бу га ри ма и Ру си ма на род ну пи сме - но с т, т а ко зв а ном ћ и ри л и цом, на р од н у к њи жев но с т, и сл у ж бу Бож ју на на род ном је зи ку, ство ри ла де фи ни ти ван ви зан тијско-сло вен ски про свет ни тип, ко ји је био и остао оквир наше на ц и о на л не и н д и ви д у а л но с т и.. 9 Си т у и ра н и и з ме ђу ис - точ не и за пад не цр кве не и др жав не сфе ре, Ср би и са ус пос т а в љ а њ ем свог д р ж а в ног и ден т и т е т а н и су г у би л и све с т о не до вољ ној од р е ђе но с т и с оп с т ве ног по ло ж а ја. По т и ск и в а њ е и з а б о ра в љ а њ е п ра во сла в ног и ден т и т е т а у пе ри о д и ма к ри зе, а к т у а л и зу је п и т а њ е по зи ц и је Ср би је, на ко је с е јед но с т ра но на с т о ји од г о во ри т и да је Ср би ја на За па д у и л и на Ис т о к у. Гра нич но под руч је ме ђу соб ног ути ца ја Ис то ка и За па да наста ње но Ср би ма до би ја ће то ком исто ри је и раз ли чи та од ре - ђе њ а. Пр ед с т а ве о т ом од р е ђе њу з а ви си ле су од зо не у т и ца ја и о с е ћ а њ а Ср ба ко јем су де л у све т а п ри па да л и и л и же ле л и да п ри па д н у. Исла м и зи ра н и Ср би у Б о сн и и Хе р це г о ви н и, к а о и у з а па д ној Ср би ји у Ра ш кој обла с т и, ко ји су с е у но во ве ков ној ис т о ри ји са мо о д р е ђи в а л и к а о Ту р ц и, Му сл и ма н и, Б о ш њ а ц и, оста ли су као траг ве ков ног тур ског вла да ња на овом те ри- 9 В. Ђор ђе вић, Грч ка и срп ска про све та, Срп ска кра љев ска ака де ми ја, По себ - на из да ња, књ. 6, Фи ло соф ски и фи ло ло шки спи си, књ. 2, Бе о град, 1896, 24.

18 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр т о ри јом п р е ма ко јој је ис к а зи в а ла а сп и ра ц и ју к а о зо н и свог ути ца ја и Аустри ја, од но сно Аустро-угар ска др жа ва. С об зи ром на то да се са вре ме не пред ста ве о Ис то ку и За па ду не по ду да ра ју са сред њо ве ков ним, Ср би ја је у средњ ем ве к у у од но су на Ви з а н т и ју, ко ја је озна ча в а на ис т оч ном, сма т ра на з а па д ном зе м љ ом, 10 док је у вре ме роп ства под Турц и ма Ср би ја у ок ви ру о т о ма н ске и м пе ри је би ла на Ис т о к у. И у до ба бу ђе ња на ци о нал не све сти у 19. ве ку и због ве за са Р у си јом ис т и ца ло с е да је она на Ис т о к у. 11 Ме ђу т и м, у бр зо ће се по ка за ти да је ово од ре ђе ње би ло при вре ме но. Ства рањ ем з а јед н и ч ке д р ж а ве, нај п р е к а о к ра љ е ви не Ср ба, Хр в а т а и Сло ве на ца, а по т ом к а о к ра љ е ви не Ју г о сла ви је и по б е дом бољ ше ви ка у Ру си ји до ла зи до про ме не ге о по ли тич ке оријен та ци је. Мно ги ру ски еми гран ти из пр ве зе мље со ци ја лизма на ла зе у т о ч и ш т е у Ср би ји, од но сно Ју г о сла ви ји, ко ја је по свом дру штве но -по ли тич ком уре ђе њу по ста ла бли жа запад ним зе мља ма. Сма тра ју ћи Ју го сла ви ју бур жо а ском тво - р е ви ном и т а м н и цом на р о да, ју г о сло вен ск и ко м у н и с т и су њ е но ра з би ја њ е п р о гла си л и сво ји м о снов н и м р е во л у ц и о нар - н и м ц и љ ем. На кон Д ру г ог све т ског ра т а, по б е дом ко м у н и с т а и ус по с т а в љ а њ ем но вог д ру ш т ве ног по р е т к а, Фе де ра т и в на На р од на Ре п у бл и к а Ју г о сла ви ја је по с т а ла бл и ж а зе м љ а ма ис т о к а у ко ји ма је ус по с т а в љ ен ис т и по р е да к. О в а бл и ско с т је усло вље на и ти ме што је Цр ве на ар ми ја уче ство ва ла у ослоба ђа њу Ср би је и Ју го сла ви је од Не мач ке оку па ци је. Иа ко су, да к ле, с о вје т ске т ру пе до п ри не ле њ е ном о сло - ба ђа њу, спо ра зу мом на Јал ти фе бру а ра го ди не, из ме - ђу Че р ч и ла, Р у зве л т а и Ст а љи на, у т в р ђе но је да Ју г о сла ви ја по сле Дру гог свет ског ра та бу де у тзв. не у трал ној зо ни, са ра в но ме р н и м у т и ца јем Ис т о к а и За па да. За т о је Ти т о г о д и не на кон п р о гла ше њ а Ре зо л у ц и је И н фор би р оа мо г а о да с е б е з ве ћег ри зи к а од мо г у ћег Ст а љи но вог на па да од во ји од зе ма ља ис точ ног бло ка, и уз обил ну по моћ За па да кре не сво - ји м, л и б е ра л н и ји м п у т ем у с о ц и ја л и з а м, а да по т ом на ме ђу- 10 К а д а До м е н т и ја н и Те о д о с и је н а з и в а ј у С р б и ј у, з е м љу Не м а њи ћ а, С и м е о н а и Са ве, за пад ном, а срп ску цр кву за пад ном, они ово од ре ђе ње за сни ва ју у одн о с у н а Ви з а н т и ј у и В а с е љ е н с к у п а т р и ја р ш и ј у ко је с у с е с м а т р а л е Ис т о ком. Упор. - С. Ћир ко вић, Све ти Са ва из ме ђу Ис то ка и За па да, Све ти Са ва у с р п с ко ј и с т о р и ји и т р а д и ц и ји, С р п с к а а к а д е м и ја н а у к а и у м е т н о с т и, Н а у ч н и с к у п о в и, к њ. 89, П р ед с ед н и ш т в о, к њ. 8, Б е о г р а д - Н а р од н и м у з е ј, К р а љ е в о, С. Мар ко вић, С р б и ја н а Ис т о к у, БИГЗ, Бе о град,

19 Б о ја н Јо в а н о в и ћ 18 СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН на р од ном п ла н у по с т а не је да н од л и де ра по л и т и ке и о сн и в а- ча по к р е т а не св р с т а в а њ а. Усло в љ ен и у це њ ен сво јом т а м ном ко мин тер нов ском про шло шћу ве за ном за уче шће у де нун цира њу и ли кви да ци ји ко му ни ста, Ти то је мо рао да се по вину је со вјет ским зах те ви ма и да увек ка да би се чи ни ло да је Ју г о сла ви ја к р е н у ла к а За па д у на ч и н и ко ра к на з а д и о с т а не у за да тој зо ни из ме ђу Ис то ка и За па да. Ју г о сла ви ја је би ла и на кон Ти т о ве см р т и г о д и не у тој не у трал ној зо ни, али су за пад не зе мље, пре свих САД и Не мач к а, зб ог ус по с т а в љ а њ а сво ји х у т и ца ја у овом де л у Бал ка на, по др жа ле по чет ком де ве де се тих го ди на два де се - т ог ве к а с е це си о н и с т е у т а да ш њи м р е п у бл и к а ма Сло ве н и ји, Хр в ат ској, Б о сн и и Хе р це г о ви н и и на Ко с о ву и Ме т о х и ји. У овом п р о це су је и Ва т и к а н од и г ра о зна чај н у уло г у, по с е б но у бр зом п ри зна в а њу с е це си о н и с т и ч к и х р е п у бл и к а Сло ве н и је и Хр в ат ске и з а ла г а њу з а б ом бар до в а њ ем б о са н ск и х Ср ба од с т ра не Н А ТО па к т а у г ра ђа н ском ра т у у Б о сн и и Хе р це г о - ви н и. По сле ру ше њ а Ју г о сла ви је и у ма њи в а њ а мо ћ и Ис т о к а, од но сно Ру си је, у овом де лу Евро пе до ла зи до но вог ге о по лит и ч ког од р е ђе њ а Ба л к а на к а о з а па д ног, а т и ме и св р с т а в а њ а Ср би је у сфе ру з а па д но е в р оп ск и х и н т е р е са. Пре суд ни тре ну так у про це су ге о по ли тич ког пре и ме - но ва ња де ла Бал кан ског по лу о стр ва на ко јем се на ла зи Ср бија је рат ко ји је за пад на вој на али јан са, по зна та под на зи вом НА ТО пакт, по ве ла про тив та да шње Са ве зне Ре пу бли ке Југ о сла ви је, ко ју су ч и н и ле Ср би ја и Ц р на и Го ра, г о д и- не. Под с т и ч у ћ и с е па ра т и с т е на Ко с о ву и Ме т о х и ји, За па д је на кон ле г и т и м не с рп ске д р ж а в не по л и ц и ј ске и н т е р вен ц и је у су зби ја њу т е р о ри с т и ч к и х и с е па ра т и с т и ч к и х на па да, зб ог на вод не угро же но сти људ ских пра ва Ал ба на ца у овој српској по кра ји ни, от по чео ва зду шни на пад и ра за ра ње не само вој них већ и ин ду стриј ских цен та ра и ци вил них обје кат а. Не м и ло с рд но б ом бар до в а њ е п р вен с т ве но Ср би је т ра ја ло је ви ше од два и по ме се ца, а по сле скло пље ног ми ра у Кума но ву и по в ла че њ а с рп ск и х сна г а са Ко сме т а з а по че ло је освет нич ко ор ги ја ње Ал ба на ца над не ду жних срп ским станов н и ш т вом. У т ом п р о це су е т н и ч ког ч и ш ће њ а, Ср би су с е з а д р ж а л и са мо у ен к ла в а ма и на с е ве ру Ко с о в а и Ме т о х и је. И з г ра д њ ом Н А ТО ба зе Б он дс т и л и са мо п р о гла ше њ ем т зв. др жа ве Ко со во, За пад је ста вио под сво ју власт овај део Бал-

20 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр кан ског по лу о стр ва а под руч је цен трал ног Бал кан ског по луо стр ва на ко јем се на ла зи Ср би ја про гла сио нај пре ју го за падн и м, а по т ом з а па д н и м Б а л к а ном. О во но во г е о по л и т и ч ко и с т ра т е ш ко п р е и ме но в а њ е цен т ра л ног Ба л к а на н и је на и ш ло ни ка кав озбиљ ни ји от пор у Ср би ји чи је вла сти су не кри тички при хва ти ле ово де фи ни са ње и као са мо о дре ђе ње. Пр ем да је т о ком ис т о ри је по ло ж ај Ср би је ра з л и ч и т о де фи н и са н, р е ла т и в но с т по зи ц и је и з ме ђу Ис т о к а и За па да да в а ла је т ом по ло ж а ју и з ве сн у не о д р е ђе но с т. И у п ра во је т а не о д р е ђе но с т сна ж но мо т и ви са ла Ср б е да к р е н у с оп с т ве н и м п у т ем са мо по т в р ђи в а њ а. Ге о г ра ф ск и од р е ђен и з ме ђу Ис т о к а и За па да, срп ски на род на Бал ка ну ту сво ју гра нич ну, нео д- р е ђе н у по зи ц и ју п р е т в а ра у сво ју п р ед но с т и з ра же н у но вом д у хов ном мо ћ и. На и ме, п ри х в а т а ју ћ и п ра во сла в љ е, с рп ск и на р од, к а ко ис т и че Н и ко лај Ве л и м и р о ви ћ, 12 до би ја мо г ућ - ност да бу де из над Ис то ка и За па да и ти ме пре ва зи ђе свој до т а да ш њи не з а ви да н л и м и на л н и по ло ж ај. За т а да ш њ е Ср б е по че т а к т ог п р о це са зна ч ио је знат но ви ше од п ри х в а т а њ а јед не дру ге, но ве ве ре као ал тер на ти ве до та да шњој при родној па г а н ској р е л и г и о зно с т и. Ства ра ње те ду хов не вер ти ка ле ко ја исто риј ске суп р о т но с т и у зи ма к а о о сно ву п р е в ла да в а њ а п р о т и в р еч но - с т и и ус по с т а в љ а њ а на д и с т о ри ј ског и ден т и т е т а, з а по че ло је при ма њем хри шћан ства. Уко ли ко се са гле да ју сви по то - њи к љу ч н и мо мен т и с рп ске ис т о ри је, он да с е у п ра во зна чај хри шћан ства ис ка зу је у про на ла же њу тог уну тра шњег, сопс т ве ног гла са ко ји је од во д ио и з на д п ри р од н и х су п р о т но с т и Ис т о к а и За па да. За сно в а н на ау т ен т и ч но с т и ве р е, с р е д и ш њи п у т с рп ске д у хов но с т и оц р т а в а до след но ис к а зи в а њ е т ог ис - к у с т в а. О но с е у на ц и о на л ној к ул т у р ној и ве р ској т ра д и ц и ји ис по љ а в а и з са мог с р е д и ш т а да т и х к ул т у р н и х, р е л и г и ј ск и х и д у хов н и х су п р о т но с т и, и ол и че но је у н у т ра ш њи м гла с ом с оп с т ве не и н д и ви д у а л но с т и. Тај гла с ја сно г о во ри да Ср би ја ни је ни на Ис то ку ни на За па ду, да ни је ни из ме ђу ни ти из над њих, већ да је зе мља и Ис то ка и За па да и да је фор ми ра ју ћи свој иден ти тет у ма њој или ве ћој ме ри то ком сво је исто ри је од у век и би ла на пу ту по твр ђи ва ња тог опре де ље ња. 12 Н. В е л и м и р о в и ћ, И з н а д Ис т о к а и З а п а д а, С а б р а н а д е л а књи га 5., Срп ска пра во слав на епар хи ја за пад но е вроп ска, Ди сел дорф, 1977, 794,

21 Б о ја н Јо в а н о в и ћ СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН Ли те ра ту ра: Е. Ар ве лар, По ли тич ка иде о ло ги ја ви зан тиј ског цар - ства, Фи лип Ви шњић, Бе о град, Д. Б ог да но ви ћ, Све т и Са в а, п р ед г о вор Са бра ном списи ма Све то га Са ве, Про све та, Срп ска књи жев на задру га, Бе о град, Н. Ве л и м и р о ви ћ, И з на д Ис т о к а и За па да, Са бра на де ла, књ. 5, Срп ска пра во слав на епар хи ја за пад но е - вроп ска, Ди сел дорф, До мен т и ја н, Жи в от све то г а Са ве и Жи в от Све то г а Си ме о на, Про све та, Срп ска књи жев на за дру га, Бе - о град, В. Ђ ор ђе ви ћ, Грч ка и срп ска про све та, Срп ск а к ра љ ев - ск а а к а де м и ја, По с е б на и з да њ а, к њ. 6, Ф и ло с оф ск и и фи ло ло шки спи си, књ. 2, Бе о град, Ђ. Јан ко вић, Сло ве ни у ис точ ној Ср би ји у VI и VII с т о ле ћу, Ар хе о ло г и ја и с точ не Ср б и је, Ф и ло зоф ск и фа кул тет у Бе о гра ду, Цен тар за ар хе о ло шка ис тражи ва ња, књ. 18, Бе о град Ђ. Јан ко вић, Сред њо ве ков на кул ту ра Ср ба на гра ници пре ма За пад ној Евро пи, Тра ди ци о нал на кул ту - ра Ср ба у Срп с кој к ра ји н и и Хр в а т с кој, Ет но г ра ф ск и му зеј, Бе о град Б. Јо в а но ви ћ, Срп с ка к њи г а м р тв и х, Гра ди на, Ниш, Б. Јо в а но ви ћ, Д у х па г а н с ког на с ле ђа, Све т о ви, Но ви Сад, Џ. Ма јен дорф, Ви зан тиј ско бо го сло вље, К а ле н и ћ, Крагу је вац, С. Мар ко вић, Ср би ја на Ис то ку, БИГЗ, Бе о град, Д. Обо лен ски, Ви зан тиј ски ко мон велт, Про све та - Српска књи жев на за дру га, Бе о град, Д. Обо лен ски, Са ва срп ски, Шес т в и за н т иј с к и х пор - тре та, Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град, С. Пр во вен ча н и, Ж и во т Све т ог Си ме о на, Са бра н и спи си, Про све та, СКЗ, Бе о град, Све ти Са ва, Жи ти је Све тог Си ме о на Не ма ње, у Сабра ни спи си, Про све та, СКЗ, Бе о град,

22 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Те о до си је, Ж и т и је Све т о г а Са ве, у Жи т и ја, Пр о све т а, Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град, С. Ћ и р ко ви ћ, Све т и Са в а и з ме ђу Ис т о к а и За па да, Све т и Са в а у срп с кој и с то р и ји и тра д и ц и ји, Срп ска а к а де м и ја на у к а и у ме т но с т и, На у ч н и ск у по ви к њ. 89, Пр ед с ед н и ш т во к њ. 8, Б е о г ра д - На р од н и м у зеј, Кра ље во, В. Ћо ро вић, Исто ри ја Ју го сла ви је, На род но де ло, Бе о - град, В. Ћо ро вић, Ис то р и ја Ср б и је, Im pri me, Ниш, J. Цви јић, Бал кан ско по лу о стр во и ју жно сло вен ске зе - мље, ос но в и а н тро по ге о г ра ф и је, За вод з а и з да в а њ е уџ бе ни ка Со ци ја ли стич ке ре пу бли ке Ср би је, Бе о - град, А. Шме ман, Све та тај на кр ште ња, Ми тро по ло ји ја цр - но г ор ско -п ри мор ск а, Це т и њ е, Bojan Jovanović SERBIA AND WESTERN BALKAN Summary Looking from the point of physical-geographical determination, it is evident that Serbia is located on central part of Balkan Penninsula. This region is defined by the Morava valley and its western border by the river Drina. It is also undeniable that through a millennium-long process there has been determined a historical-cultural and civilization border that, starts from Boka Kotorska, then follows the flow of the Drina in the north and divides eastern from western part of the Balkan. However in political sense this border has been relativized and moved depending on the power of some influential sphere and so the space of Serbian state has been situated into the western or eastern world. Such tendency of determination is present even nowadays, when the territory of Serbia has been determined into western Balkan. This determination has derived from the West and has become official after the war that had been started by the NATO pact with 21

23 Б о ја н Јо в а н о в и ћ СР БИ ЈА И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН the objective of annexation of Serbian southern province of Kosovo and Metohija. Serbia had uncritically accepted this re-naming of geographical reality of her territory as her self-determination, forgetting the truth about her objective position and undoubted advantages that this position had brought upon to her in the past. Key Words: Serbia, Balkan, East, West, Christianity 22

24 УДК 327( )(497-15) Примљено: 13. јануар Прихваћено: 25. маја Oригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Бо шко И. Бо јо вић * КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН ПИ ТА ЊЕ РЕ Г И О Н А Л Н Е СТА БИЛНОСТ И И ЕВРОП СК Е БЕЗ БЕД НО СТ И Резиме Циљ овог чланка јесте да анализира положај Косова у контексту питања регионалне стабилности и европске безбедности. Након једнострано проглашене независности јужне српске покрајине неизвестан је опстанак хришћанске мањине и културне баштине која се налази на тој територији. Аутор чланка користи историјски метод заједно са компаративним методом како би указао на еволутивни развој косовског проблема са становишта положаја хришћанске мањине. Правећи паралелу између протеривања хришћанског становништва са територије Турске почетком 20. века и прогона хришћана са Косова почетком 21. века, аутор указује на сличности и разлике између та два случаја. Поред тога, он подвлачи да је неопходно обезбедити боље услове за српску мањину на Косову Кључне речи: Косово, Западни Балкан, српска мањина, Турска. На кон 10 го ди на про тек то ра та: ма њи не и кул тур на ба шти на у не из ве сно сти Из ме ђу НА ТО ин тер вен ци је ко ја је го ди не ус по - ста ви ла ме ђу на род ни про тек то рат на Ко со ву и при зна ња ње - * Бал ка но ло шки ин сти тут СА НУ, Бе о град, ЕХЕСС, Па риз 23

25 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН го ве не за ви сно сти од стра не јед ног де ла ме ђу на род не за једн и це у фе бру а ру , ду бо ки по тре си су се зби ли у ју жној по к ра ји н и Ср би је. На с т а л и на кон у во ђе њ а п р о т ек т о ра т а, т и по т р е си су о с е т но и з ме н и л и е т н и ч к у и ве р ск у с т ру к т у ру, к а о и жи вот ни про стор и ар хи тек ту ру по кра ји не ко ја је про глаше на за дру гу ал бан ску др жа ву на Бал ка ну. Ве ли ки део мањи на је био при ну ђен да на пу сти Ко со во, по ло ви на гра ђе вина у к а т е г о ри ји ис т о ри ј ск и х спо ме н и к а је у н и ш т е но, г р о бљ а оскр на вље на и срав ње на са зе мљом, ка та стар ски по да ци криво т во р е н и, не по к р е т на и д ру г а до бра оп љ ач к а на. Да ле ко од свог з а в р ше т к а, ор г а н и зо в а н и з ло ч и н је од Ко с о во на п ра вио глав но чво ри ште за све вр сте швер ца, по чев од људ ских би ћа до нар ко т и к а, ору ж ја, п ра њ а нов ца и ко ру п ц и је. 2 При в р е да у 1 Косово није признато ни од стране Уједињених нација (то би захтевало признање већине држава чланица УН, а признање је дало 71 од 192 државе чланице) ни од стране Европске уније услед противљења једног броја чланица (Шпаније, Грчке, Кипра, Румуније, Словачке). Већински посматрано, углавном су државе које одржавају добре односе са Сједињеним државама и њиховим савезницима признале независност, насупрот Русије или Кине на пример или такође великог дела Јужне Америке. Поједине државе чланице ЕУ или НАТО-а то одбијају да учине страхујући да би тиме дале легитимацију сепаратистима на свом властитом тлу, што је случај нарочито у Шпанији, 2 УН и КФОР нису решили проблем, чак ни делимично. Тајни извештаји обавештајних служби допуштају претпоставку да је Косово, упркос присуству администрације УН и међународних безбедносних снага, једно од најважнијих криминалних чворишта у Европи. Један од разлога томе је врло уносно кријумчарење дроге: велики део растуће бербе опијума у Авганистану стиже на западноевропско тржиште кроз хероин преко Албаније и Косова. Према Клаусу Шмиту, шефу Помоћне мисије Европске заједнице при албанској полицији (PAMECA), 500 до 700 килограма дроге свакодневно прође кроз Албанију и Косово и делимично се прерађује потом у њиховим лабораторијама. Сваког дана се милион евра од дроге обрне на сивом тржишту албанске престонице Тиране. Специјалисти сматрају да се ту ради,,о највећем нарко-картелу на свету који се појавио последњих година. У анализи од 67 страна извештаја немачких обавештајних служби о организованом криминалу на Косову који датира од може се прочитати следеће: Посредством кључних чинилаца (Халитија, Тачија, Харадинаја) постоји тесна испреплетаност између политике, економије и криминалних структура које делују на међународном нивоу. Криминални кругови који их подржавају доприносе политичкој нестабилности. Они немају никаквог интереса да се успостави ефикасан државни поредак који би угрозио њихове бујајуће послове. (И то је разлог) због кога важни актери организованог криминала претендују на заузимање најистакнутијих места у влади или партијама и/или одржавају добре односе са тим круговима. Организовани криминал на тај начин ствара,, погодно политичко 24

26 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр с т а л ном по с р т а њу и да ле ко од опо ра в к а 3, с т о па не з а по сле но - сти нај ви ша у Евро пи, пре ко 70%, у окри љу ста нов ни штва ч и ји х 65% п ри па д н и к а и ма ма њ е од 30 г о д и на, ат мо с фе ра не си г у р но с т и з а п р е о с т а ле ма њи не, не об е з б е ђу је н и к а к ву одр жи ву пер спек ти ву у овој но вој бал кан ској др жа ви. Наја вље ни од ла зак ме ђу на род них сна га, већ број ча но пре по - ло в љ е н и х, не п р ед ск а зу је н и ш т а до бр о Ср би ма и њи хо вом све ш т ен с т ву ко ји су и з ло же н и у п р вом р е д у ма л т р е т и ра њу и оста лим дис кри ми на ци ја ма. На шав ши се на уда ру не при јат е љ с т в а а л ба н ске ве ћ и не, к а к в а бу д ућ но с т оче к у је ма њи н ско с т а нов н и ш т во на кон од ла ск а ме ђу на р од н и х б е з б ед но сн и х сна г а? Је д и но ве ћ а е т н и ч к а и ве р ск а т р пе љи во с т би мо гла по б ољ ша т и си г у р но с т и об е з б е д и т и оп с т а на к ма њи на. Да л и су вер ске вла сти на Ко со ву спо соб не да до при не су ус по ставља њу гра ђан ског ми ра ко ји би окон чао не тр пе љи вост? Мо - же л и с е оче к и в а т и р е г и о на л но по с р е до в а њ е у т р е н у т к у к а да з а па д на и н т е р вен ц и ја и де к а оч и т ој кон с т а т а ц и ји не у спе х а? Пре не го што се до так не мо та ко шка кљи вог пи та ња, прик ла д но је на зна ч и т и по с т о ја њ е не ко л и ко о с е тљи ви х п и т а њ а пре се да на ко ји пре ти да учи ни још не из ве сни јим укљу чи вање за пад ног Бал ка на у про цес евро а тлант ских ин те гра ци ја. Сто па де мо граф ског ра ста и му ње ви то по ве ћа ње бро - ја Ал ба на ца на Ко со ву, као и све из ве сни је иш че за ва ње не - а л ба н ског с т а нов н и ш т в а на т ој т е ри т о ри ји ко је п р вен с т ве но по га ђа Ср бе као нај број ни ју ма њин ску гру пу, до во де до ет - н и ч ке и ве р ске хо мо г е но с т и на су п р о т сви м п р о к ла мо в а н и м на че ли ма и европ ским ци ви ли за циј ским нор ма ма. Ако ко муни стич ки ре жим сно си од го вор ност за на ци о на ли стич ко зас т ра њи в а њ е сво је и де о ло г и је ко ја је под с т и ца ла з а т во р е но с т окружење. Такву анализу су обавештајне службе подвеле под класификоване информације, Ј. Roth, Weltvoche, n 43 (2005), ca/index.php?context=va&aid= Док смо до године имали ситуацију да је Косово бележило знајан вишак у производњи електричне енергије, управо у области снабдевања енергијом је неуспех УНМИКА најочигледнији. Упркос свом бројном присуству, УНМИК није успео чак ни после 7 година да обезбеди бар снабдевање струјом. И данас такође се јављају свакодневни кварови дужи од 10 сати на електроенергетској мрежи који доводе до умирања од промрзлости људи сваке зиме. А.Kunz, Le Kosovo, zone multifonctionelle à criminalité tous azimuts, Horizons et débats, n 18, 5 mai 2008, Zurich, 25

27 Бо шко И. Бо јо вић 26 КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН е т н и ч к и х г ру па, з а па д не де мо к ра т и је су п р е у зе ле ис т о ри ј ск у од г о вор но с т услед о с т а в љ а њ а сло б од ног п р о с т о ра п р о це су на си л ног и са мо вољ ног фа во ри зо в а њ а ве ћ и н ске по п у ла ц и је над аутох то ним ма њи на ма ко ји ма пре ти не ста нак, укљу чују ћи и бру тал но за ти ра ње сва ког тра га њи хо вог на сле ђа. Дају ћ и п р ед но с т п ри р од ном п ра ву, оно ме ко је у п ри р о д и в ла да у фор м и п ри р од не с е лек ц и је и к р оз не о б у зда н у си л у 4, нај ве - ћ и вој н и са ве з у ис т о ри ји је на ме т н уо п р е с е да н п р е ко з а ко на нај ја чег на де лу Евро пе чи ја се ду хов на и кул тур на ба штина у бра ја ју у нај леп ша о с т в а р е њ а х ри ш ћ а н ске ц и ви л и з а ц и је од Ср ед њ ег ве к а. Да ле ко од р е ша в а њ а јед ног од нај в р е л и ји х су ко ба бал кан ског бу ре та ба ру та, не у спех за пад ног про текто ра та на Ко со ву у сми слу оси гу ра ња мир ног су жи во та изме ша ног с т а нов н и ш т в а о т в а ра п у т д ру г и м по сле д и ца ма, су ко би ма и те ри то ри јал ним пре кра ја њи ма, ме ша њи ма и ар - би т ра ж а ма, не спо с об н и м да ус по с т а ве т рај н у б е з б ед но с т и ста бил ност на бал кан ском и европ ском тлу. Од ис то р иј с ке до по л и тич ке де мо г ра ф и је С уд би на не а л ба на ца са Ко с о в а, п ри л и ч но не з а ви д на з а в р е ме ко м у н и с т и ч ког р е ж и ма, с е н и је н и ма ло по б ољ ша ла у во ђе њ ем ме ђу на р од ног п р о т ек т о ра т а. О т о ме на у пе ча тљи в на чин све до чи њи хов број ча ни пад са при бли жно 20% на 10%, док је ет нич ко -вер ска ве ћи на до сти гла сте пен хо мо ге - но сти од не ких 90%, што је чи ње ни ца без пре се да на у култур ној и ет нич кој ра зно ли ко сти ко ја од ли ку је Бал кан. Под се - ћ а њ е на п р о ме не у е т н и ч ком са с т а ву Ко с о в а мо ра п ри б е ћ и и ис т о ри ј ском п р е гле д у де мо г ра ф ске сл и ке ш т о све до во д и до т р е н у т ног фа к т и ч ког с т а њ а, а ш т о с е мо же у по р е д и т и са мо са не ким де ло ви ма све та у раз во ју. Ве ћин ско ста нов ни штво кра јем Сред њег ве ка на Блиском ис то ку, хри шћа ни да нас на том под руч ју пред ста вљају све га 4% по пу ла ци је. Ако би се из у зе ли Коп ти из Егип та, т ај п р о це нат би с е још ви ше сма њио. И з ло же н и з ло ч и н и ма и 4 Колонијални ратови су били оправдавани позивањем на социјални дарвинизам, злослутни продор теорије о природном одабиру Чарлса Дарвина, који допушта позваност,,виших раса да доминирају осталима, Darvinisme social, Charles Darwin. Видети такође: Bernard Bruneteau, Le siècle des génocides, Violences, massacres et processus génocidaires de l Arménie au Rwanda, Armand Colin, 2004, 256 стр.

28 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр о с т а л и м по г р о м и ма од с т ра не ве ћ и н ског с т а нов н и ш т в а, он и не ма ју п ри л и к у да с т ек н у п ра во на з а ш т и т у к а к ву у ж и в а ју ма њи не у Ев р о п и и д ру г и м де ло ви ма све т а, ш т о об ја ш њ а в а њи хо во иш че за ва ње ко је се и да ље убр за ва. Сто пе де мо граф - ских кре та ња не мо гу са ме по се би об ја сни ти њи хов не зави да н по ло ж ај. Ко ри с т е ћ и б е с п и ло т не ле т е л и це и на во ђе њ е,,па мет них на су прот људ ских бом би, као сим бо ла де ху мани зо ва ног ра та ко ји се во ди и про тив ци вил ног ста нов ниш т в а и з а пе ча т и в ш и т а ко суд би н у у п р вом р е д у х ри ш ћ а н ске ма њи не, т ра г е д и ја и рач к и х х ри ш ћ а на ко ја је т р е н у т но у т о к у је не су м њи во нај и з ра зи т и ји п ри ме р с т ра хо ви т и х по сле д и ца и н т е р вен ц и о н и с т и ч ке по л и т и ке СА Д и њи хо ви х з а па д н и х са ве зн и к а. Тре нут но је иста си ту а ци ја и на де лу европ ског тла где је јед но аутох то но ста нов ни штво као што су Ср би на Ко со ву све де но на от при ли ке 5% по пу ла ци је. Тим пре што се овај п р о це с од ви ја екс по нен ц и ја л ном бр зи ном - под ок ри љ ем ме - ђу на род не за јед ни це у окви ру ху ма ни тар ног пра ва ко је по - вла чи за шти ту ма њи на - у овом слу ча ју ал бан ске, што је послу жи ло нај ве ћој мо би ли за ци ји нај ве ћег вој ног са ве за у ње - г о вој ис т о ри ји. На сна зи по свој при ли ци не што ви ше од јед ног ве ка, иако не по у зда ни, де мо граф ски по да ци ипак омо гу ћа ва ју праће ње јед ног је дин стве ног, симп то ма тич ног про це са хо мо ге - н и з а ц и је јед ног с т а нов н и ш т в а на у ш т р б д ру г е з а јед н и це. Док с е к ра јем 19. ве к а ба л к а н ске зе м љ е по с т е пе но о сло ба ђа ју тур ске (или ото ман ске) до ми на ци је, исла ми зо ва но ста нов - н и ш т во с е г ру п и ше на по след њи м т у р ск и м т е ри т о ри ја ма у Евро пи. То је на ро чи то био слу чај са Ко со вом 5 по сле Б е р л и н- ског кон гре са ко ји је за циљ имао ре гу ли са ње упра ве на д п р е о с т а л и м т у р ск и м на сле ђем на Ба л к а н у - ус по с т а в љ а- ју ћи аустриј ски про тек то рат над Бо сном, на се ље ној у то вре - ме са пре ко 60% хри шћан ског ста нов ни штва. 6 5 Једна студија коју је урадио аустријски пуковник Петер Кукуљ за унутрашњу употребу аустроугарске војске је показала да је призренска област, готово у рангу величине данашњег Косова, је имала неких 500 хиљада становника, од чега: 318 хиљада Срба (64%), 161 хиљада Албанаца (32%), 10 хиљада Рома (Цигана) и Черкеза, 2 хиљаде Турака (Das Fürstenthum Serbien und Türkisch-Serbien, eine militärisch-geographische Skizze von Peter Kukolj, Major im k.k. Generalstabe, Wien 1871), Démographie_historique_du_Kosovo 6 Tребало би назначити да Балкан данас насељава око 70 % православних 27

29 Бо шко И. Бо јо вић 28 КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН То се до га ђа по сле го ди не ка да му сли ман ски Алба н ц и на п у ш т а ју т е ри т о ри је ко је су т ек би ле од у зе т е Ту р ској да би се кон цен три са ли на Ко со ву где њи хо ва по пу ла ци ја није пре ста ја ла да се ши ри уз сук це сив не ег зо ду се хри шћанског ста нов ни штва на ро чи то од ра та Све те Ли ге про тив Тура ка на кра ју 17. ве ка. На тај на чин је на кон ка да је ко а ли ци ја бал канских др жа ва окон ча ла тур ску пре власт на Бал ка ну и ка да је Ко с о во п ри по је но Ср би ји, м у сл и ма н ск а, п р е т е ж но а л ба н ск а ве ћ и на већ би ла ус по с т а в љ е на г о д и не, п р ви по п ис с т а- нов ни штва у Ју го сла ви ји је по ка зао 65,8% (289 хи ља да) Алба на ца и 20,7% (92 хи ља да), док је оста так ста нов ни штва поде љен из ме ђу Ту ра ка (6,5%), сло вен ских му сли ма на (3,5%), Ци га на (2,5%), Хр ва та (0,7%) итд го ди не на пр вом по сле рат ном по пи су је кон ста то - ва но 498 хи ља да Ал ба на ца (65%), 200 хи ља да Ср ба (27,5%), док п р о пор ц и ја д ру г и х г ру па н и је о с е т н и је и з ме њ е на, и з у зима ју ћи сло вен ске му сли ма не (чи ји је број ви ше не го пре по ло - вљен, 1,4%), а од ко јих се је дан део та да из ја шња вао Ср би ма, и на ро чи то Тур ке (0,1%), од ко јих се нај ве ћи део исе лио у Ту р ск у у ра з до бљу и з ме ђу д в а све т ск а ра т а. Не п ри ја т е љ с т во ка Ју го сла ви ји од стра не со вјет ског бло ка услед рас ки да из - ме ђу Ти та и Ста љи на (укљу чу ју ћи и су сед ну Ал ба нију), је на ве ла ко м у н и с т и ч к и р е ж и м да сп р о во д и по л и т и к у п ри до би ја њ а а л ба н ске ве ћ и не на Ко с о ву где је би ла у ве де на те ри то ри јал но -по ли тич ка ауто но ми ја при том још и уве ћана де цен т ра л и зо в а њ ем ју г о сло вен ске фе де ра ц и је, на р о ч и т о по сле уста ва из ко ји је од Ко со ва ство рио сво је вр сну д р ж а в н у т во р е ви н у у н у т ар р е п у бл и ке Ср би је. Од т а да, у век фа во ри зо ва но од стра не по кра јин ских вла сти, ал бан ско стахришћана, а преосталих 30% становништва је подељено на приближно једнаке делове између католичких хришћана и муслимана (албанских, словенских и турских углавном). Тим пре што је стопа демографског раста између те три велике групе веома неједнака. Током скоро читавог једног века, период за који постоје пописи становништва за све балканске земље (од 1921), православно становништво се увећало око 100%, што одговара европском просеку, католичко је за 50%, док се муслиманско становништво увећало за 200%. Упечатљива илустрација, могло би се рећи, опасне теорије о сукобу цивилизација коју је изнео утицајни амерички геополитичар Семјуел Хантингтон после окончања Хладног рата (S. P. Huntington, The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, Foreign Affairs, 1993; Id., The West Unic not Universal, Foreign Affairs, Novembar-Decembar 1996).

30 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр нов н и ш т во ра с т е м у њ е ви т ом бр зи ном, п р е ша в ш и са 73,6% у на 77,5% у го ди ни, да би до сти гло 81,6% у 1991, док је број срп ског ста нов ни штва под деј ством дис кри ми наци ја, при ти са ка и дру гих за стра ши ва ња опао са 21% у на 15,1% у до 11,1% у го ди ни. Исто ва жи и за дру ге ет нич ке гру пе, за Хр ва те ре ци мо ко ји су па ли на 0,4%, док су Ци га ни оста ли го то во на иден тич ном бро ју, из у зев мусли ман ских сло ве на чи ји је про це нат удво стру чен са 1,4% на 3,4% из ме ђу и У том на ве де ном раз ма ку ко ји об у х в а т а је д в а д ве г е не ра ц и је, по пев ш и с е са ма њ е од по ла м и л и о на до ви ше од м и л и он и по п ри па д н и к а, бр ој А л бана ца на Ко со ву се та ко ви ше не го утро стру чио. Са сто пом на т а л и т е т а ко ја с е у т ом пе ри о д у п ри бл и ж и ла бр ој ц и од 40% на су п р о т т р е н у т ном ев р оп ском п р о с е к у од 10%, А л ба н ц и су на вр ху свет ске ле стви це чи ји је про сеч на сто па 22%, и то у ран гу Афри ке са 38%, док у Ази ји до тич ни па ра ме тар до стиже 22, на аме рич ком кон ти нен ту 20, у Фран цу ској 13, Ср би ји и Цр ној Го ри 11, и у Ал ба ни ји 17 по сто. То ли ко из ра жен раст с т а нов н и ш т в а у од но су на ев р оп ск и п р о с ек и су с ед не зе м љ е, два пу та ве ћи не го у Ал ба ни ји, по ста вља број на не у год на пита ња струч ња ци ма, по чев ши од по у зда но сти по пи са и про це - на бро ја ста нов ни ка. Оста је чи ње ни ца да на кон по ла ве ка ко - м у н и с т и ч ког и по с т ко м у н и с т и ч ког р е ж и ма Н А ТО а г р е си ја је са мо з а пе ча т и ла суд би н у ма њи на и на ме т н у ла Ср би ма са Ко с о в а по ло ж ај ко ји с е мо же у по р е д и т и са мо са х ри ш ћ а н и ма на Бли ском ис то ку или са Па ле стин ци ма у Изра е лу. 7 Ра за ра ња на Ко со ву из ме ђу и годи не Ме ђу ж р т в а ма х у ма н и т ар не и к ул т у р не к а т а с т р о фе ко - ја се на Ко со ву од ви ја од ра та за не за ви сност ко ји су ал бан ски на ц и о на л и с т и з а по че л и г о д и не, по р ед ве ћ и н ск и х не а л- ба н ск и х ц и ви л н и х ж р т а в а, у бра ја мо и с рп ске п ра во сла в не све ш т е н и ке, к а о и ве р ске објек т е, ц р к ве и ма на с т и р е од ко ји х ве ли ки део ула зи у са став не про це њи вог исто риј ског на сле - ђа з а ма њи н ско х ри ш ћ а н ско с т а нов н и ш т во, о ск р на в љ е на и 7 Стопа наталитета: Европа 2001: Албанија 17%, Македонија 14%, Португал 12%, Србија и Црна Гора 11%, Француска 13%, свет 22%, Африка 38%, Америка 20%, Азија 22%, Европа 10%. 29

31 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН у н и ш т е на г р о бљ а, и це ло к у п но ве ков но с е ћ а њ е на к ул т у ру у опа сно сти ко јој пре ти не ста нак. При зрен ска па ро хи ја Српске пра во слав не цр кве (у да љем тек сту: СПЦ) ко ја по кри ва ко сов ску те ри то ри ју, као про стор на ко ме се од и гра ла најв а ж н и ја об но в а мо на ш т в а 8 у би в шој Ју г о сла ви ји на кон слабљ е њ а ко м у н и с т и ч ког по р е т к а к ра јем 20. ве к а, је омо г у ћ и ла об но ву ре ли ги о зно сти и ду хов ног жи во та хри шћан ског станов н и ш т в а. По сма т ра н и к а о нај ви д љи ви је об е леж је с рп ског и х ри ш ћ а н ског п ри су с т в а, све ш т ен с т во, ц р к ве и ма на с т и ри су би ли и на ста вља ју да бу ду оми ље на ме та оног што засл у ж у је да с е на зо ве е т н и ч к и м ч и ш ће њ ем б е з п р е с е да на на европ ском тлу од за вр шет ка Дру гог свет ског ра та. НА ТО са вез се на тај на чин из ди гао у те ста мен тар ног и з в р ш и о ца на и з глед по ра же ног ко м у н и зма, а де мо г ра ф ск а по ме ра њ а к а о по сле д и ца све г а до во де д у г о р оч но до пат њи и и зо ла ц и је з а п р е о с т а ле ма њи не на Ко с о ву, ме ђу ко ји ма Ср - би и њи хо в а ба ш т и на п ла ћ а ју нај ск у п љу це н у. О г р ом н у це н у ко ју мо ра ју да п ла т е зб ог не о д г о вор не по л и т и ке њи хо ви х руко вод ста ва као и крат ко ви дог праг ма ти зма за пад них де мо - кра ти ја. На не ких 500 ки ло ме та ра од Ри ма, 700 од Бе ча и 300 од Бе о гра да, уз са му гра ни цу са цен трал ном Евро пом, јед на аутох то на хи ља ду го ди шња хри шћан ска ци ви ли за ци ја управо иш че за ва године, парохија на Косову је имала 173 монаха и монахиња (од укупно 1142 у окриљу Српске православне цркве), подељених у 16 манастира, као и 58 свештеника, насупрот 48 монаха и монахиња у 10 манастира и 55 свештеника године. Чинивши неких 15% од укупног броја монаха и монахиња у СПЦ, призренска епархија садржи другу по величини концентрацију монаштва у СПЦ; прва епархија по броју свештенства организованог у монашке заједнице је Жичка са 235 монаха и монахиња. Све у свему СПЦ је бројала монаха, 762 монахиње и 2620 свештеника, насупрот 247 монаха, 707 монахиња и 2090 свештеника 1975 године. Томе би требало придодати Призренску богословију који са својих 10 свештеника-предавача и 99 полазника је морала бити расељена од у Ниш, с обзиром да је та богословија, као једна од најстаријих у СПЦ, као и седиште епископабили потпуно уништени од стране Албанаца, Schématismes de l EOS de 1975 et de

32 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ко со в о и з ме ђ у ис то р и је и де мо г ра ф и је Ко со во има по вр ши ну од ква драт них ки ло ме тара. То је де лом под руч је пла нин ског ка рак те ра, уз две ве ли ке н и зи је : 1. Ко сов ска ни зи ја у ужем сми слу или Ис точ но Ко сово (Ко со во По ље на срп ском и Fus ha e Kosovës на а л ба н ском је зи к у) ко је од г о в а ра до њ ем ба с е н у р е ке Си т н и це. 2. За пад на ни зи ја, Ме то хи ја ко ју Ал бан ци зо ву Ду кађин и где још има R rafsh i D u k a g ji nit или са мо Duk a g jin; та ни зи ја од го ва ра до њем ба се ну Бе лог Дрима на срп ском и Dri ni i Bardhë на ал бан ском) ко ји се ули ва у Дрим (Dri ni i Zi на ал бан ском) да би се за једно ули ли у Ја дран ско мо ре. Два ба се на су одво је на пла нин ским лан цем Дре ни це. Ова по де ла на две до ли не се огле да у на зи ву Ко со во и Ме т о х и ја и н и је би ла б е з зна ча ја у ис т о ри ји. На и ме, на кон бал кан ских ра то ва ( ) Ко со во је ушло у са став Ср бије, док је ве ћи део Ме то хи је при пао Цр ној Го ри. Пре го ди не, Ко со во и Ме то хи ја ни су ни кад предс т а в љ а л и н и а д м и н и с т ра т и в н у, а још ма њ е д р ж а в н у це л и н у. Ви ше од 97% ко сов ских то по ни ма су срп ског лек сич ког по - р е к ла ш т о ја сно од сл и к а в а по р е к ло ве ћ и н ске по п у ла ц и је све до кра ја 19. ве ка. Ср би су Ко с о во по сма т ра л и и з по с е б ног у гла и ма ју ћ и у ви ду да је оно чи ни ло од Сред њег ве ка еко ном ско, управ но и к ул т у р но с р е д и ш т е Ср би је. У т ом см и сл у, оно је по к ри ве но ве л и к и м бр о јем ц р к а в а и ма на с т и ра, а т у је и с е д и ш т е Пећ ке па три јар ши је СПЦ ко је има сна жно ду хов но и управ но упо - ри ште у ње ном осмо ве ков ном тра ја њу. Гу с т и на к ул т у р но -ис т о ри ј ске ба ш т и не Ко с о в а је т а к в а да је ви ше од 30 0 ло к а л и т е т а к ла си фи ко в а но од с т ра не За во - да за за шти ту исто риј ских спо ме ни ка, од ко јих су пре ко 90% х ри ш ћ а н ск и ло к а л и т е т и, а ме ђу њи ма и 3 к а т о л и ч к а. Шт о ће р е ћ и да јед на ц р к в а до ла зи на 37,5 к в а д рат н и х к и ло ме т а ра, д ру г и м р е ч и ма на по в р ш и н и 6к м 6к м, и л и у п р о с е к у је да н 31

33 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН х ри ш ћ а н ск и ло к а л и т е т на св а к и сат хо да на овој т е ри т о ри ји чи ја је по вр ши на ма ња од два фран цу ска де парт ма на. Ма на стир Све тих Ар хан ге ла, Бањ ска, Гра ча ни ца, Де - ча н и, Де ви ч, ц р к в а Б о г о р о д и це Љ е ви ш ке, б о г о сло ви ја и еп и- скоп ско с е д и ш т е у При з р е н у, су нај в а ж н и ји спо ме н и ц и т е ба ш т и не, ч и ји нај ве ћ и де о (ма на с т и ри Де ча н и и Гра ча н и ца, Пећ к а па т ри јар ш и ја, ц р к в а б о г о р о д и це Љ е ви ш ке) су с т а в љ е - н и на Л и с т у све т ске ба ш т и не 9 УНЕ СКО, као и на Ли сту светске ба шти не у опа сно сти. Од ју на бли зу 150 хри шћанск и х ве р ск и х обје к а т а је оп љ ач к а но, з а па љ е но, оп у с т о ше но и о ск р на в љ е но од с т ра не а л ба н ск и х екс т р е м и с т а. Не сра зме ра оби ма ду хов не ба шти не, уз ре ла тив но знача јан број све штен ства и мо на штва, у од но су на де мо граф - ск у екс п ло зи ју А л ба на ца, к а о и п р е т е ћ и не с т а на к ау т ох т о ног хри шћан ског ста нов ни штва на нај ве ћем де лу Ко со ва, учи нило је на ве де ну ба шти ну оми ље ном ме том ал бан ских на ци о - на ли ста. Ма ње од 500 хи ља да ду ша 1948, ал бан ско ста нов - ни штво се ви ше не го утро стру чи ло за 43 го ди не (до 1981), да би се уче тво ро стру чи ло по сле Што се срп ског станов ни штва ти че, ње гов број се у истом раз до бљу сма њи ло 3 пу та с об зи ром да је нај ве ћи ње гов део био при ну ђен да на пусти ко лев ку сво је отаџ би не на кон НА ТО ин тер вен ци је у јун у На х и љ а де к у ћ а, с т о т и не ц р к а в а, де с е т и не ма на с т и- ра, ве ли ки број гро ба ља, је по сле тог да ту ма уни ште но, чак с ра в њ е но са зе м љ ом, к а о да је де мо г ра ф ско ш и р е њ е мо ра ло би т и з а пе ча ће но бри са њ ем сви х т ра г о в а ма њи н ског е ле мен т а чи је по сто ја ње је та ко мо ра ло би ти за тр то до ко ре на. 9 Светска баштина УНЕСКО-а 32

34 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ге о по л и тич к и окв и р јед не х у м а н и та р не и к ул ту р не ка та с тро фе Рас пад Ју го сла ви је је за по сле ди цу имао сук це сив не рато ве ( ), чи ји је ужа сан би ланс у људ ским жр тва ма про це њен на от при ли ке 140 хи ља да мр твих и 40 хи ља да нес т а л и х 10, док је број ра се ље них про це њен на 5 ми ли о на. На Ко с о ву кон к р е т но г о во ри с е о А л ба на ца, Ср ба 12 (од то га 309 же на), 126 Ро ма и 428 оста лих, уби је них из ме ђу и го ди не 13. Ме ђу срп ским жр тва ма, има 918 војн и к а и по л и ца ја ца по г и н у л и х у б ор би са ОВК 14 и у НА ТО б ом бар до в а њу го ди не, број не ста лих на Ко со ву је проце њ ен од с т ра не Ме ђу на р од ног ко м и т е т а Ц р ве ног к р с т а на љу ди, од че га Ал ба на ца и 830 оста лих (550 Ср ба), што је зна чај на ци фра има ју ћи у ви ду про це нат Ср ба на Косо ву ко ји је био око 10%. 16 Бр ој ке Ц р ве ног к р с т а г о во р е о 20% не с т а л и х Ср ба п р е и 5% т о ком Н А ТО и н т е р вен ц и је, 17 док је 10 Од тога 30 хиљада током рата у Босни ( ), у Хрватској; бројке наведене од стране International Commissionion on Missing Persons ( током године. 11 Kosova Crisis Centar процењује на 2 хиљаде број убијених албанских цивила од стране српских оружаних снага пре НАТО интервенције и повлачења српских снага 1999, /07/1998 албанска милиција ОВК је ликвидирала 21 српског цивила из села Ретимље и Оптеруша који су бачени у заједничку јаму. 27/06/1999 ОВК је отела 14 сељака, међу којима 9 жена, из села Дојнице близу Призрена који се још увек воде као нестали, 13 Сматра се да је на Косову погинуло између 8 и 10 хиљада Албанаца и између 2 и 2 и по хиљаде осталих у периоду од до године, org/fhpkosovo/kosovo-knjiga-pamcenja/index.1.sr.html 14 Средином ОВК (,,Ослободилачка војска Косова ) је имала 25 хиљада људи под оружјем који су успоставили контролу над 40% косовске територије, углавном над сеоским насељима и неким мањим градовима, 15 Однос цивилних (54%) и војно-полицијских (35%) жртава, уз 11% непознатих, указује на значајну већину српских цивилних жртава. 16 Бројке изнете од стране Фонда за хуманитарно право говоре о 16,68% Срба и 78,48% Албанаца међу косовским жртвама, uploads/editor/ko%20nealbanci%20prezentacija%20ser. Pdf. То би значило да је однос убијених отприлике 1 према 4, док је бројчани однос две популације процењен на 1 према 10 у корист Албанаца. 17 У недостатку званичне цифре, недоступних или чак непостојећих, број погинулих од НАТО бомбардовања је процењен на мртвих, од чега 557 цивила, и рањених, као последица хуманитарне интервенције 33

35 Бо шко И. Бо јо вић 34 КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН 75% не с т а л и х по сле т ог до г а ђа ја (Vre me, n 529, 22/02/2001) го ди не је још увек би ло не ста лих, од то га у Бо сни, у Хр ват ској и на Ко со ву, 18 док нев ла д и н и и з во ри по м и њу не с т а л и х на Ко с о ву, 19 ме ђу који ма 532 Ср ба. 20 Пр и н уд н и од ла за к не а л ба н с ког с та нов н и - штва и ма сов на уни ште ња Пр ви та лас уни шта ва ња је на сту пио на кон НА ТО инт е р вен ц и је п р о т и в Ср би је и Ц р не Го р е Пр ед ме т т ог раза ра ња су би ле хи ља де срп ских ку ћа из ко јих је нај ве ћи део с т а нов н и ш т в а, сма т ра с е око 207 х и љ а да љу д и, био п р о т е ра н. Не ал бан ска по пу ла ци ја (Ци га ни, сло вен ски му сли ма ни, Тур - ц и...) ко ји су би л и п ри н у ђе н и да на п у с т е Ко с о во и з ме ђу и је про це њен на 287 хи ља да 21 ш т о би п р ед с т а в љ а ло не к и х 15% у к у п ног бр о ја с т а нов н и ш т в а. Ме ђу т и м и з б е гл и м љу ди ма, их је по пи са но у Ср би ји и у Цр ној Го ри где су п р о на ш л и сво је у т о ч и ш т е 22. С дру ге стра не, број оних ко ји су за шти ту про на шли у срп ским ен кла ва ма на Косо ву је при бли жно Вла да Ср би је је и з не ла сп и са к, са л и ч н и м по да ц и ма, ко ји са др жи име на Ср би на и 152 при пад ни ка дру гих на ц и о на л но с т и не с т а л и х на Ко с о ву и з ме ђу ја н у а ра и ју на Спи сак уби је них од ја ну а ра до ма ја сад р ж и и ме на 709 Ср ба, 67 А л ба на ца, 71 п ри па д н и к а о с т а л и х ет нич ких гру па, чи ја су те ла че сто би ла уна ка же на као про - из вод зло чи на ОВК у истом пе ри о ду. 23 Уби ства и при нуд ни од ла сци Ср ба су се на ста ви ли након уво ђе ња про тек то ра та 1999; 105 срп ских и оста лих не алпод званичним називом,,милосрдни анђео која је трајала 78 дана. Штета нанета Србији и Црној Гори од стране 19 НАТО земаља, без одобрења УН, достиже према неким претпоставкама 29,6 милијарди долара, Глас јавности, март Бројке Црвеног крста, извор Блиц 30/08/ id= file:///влада%20републике%20србије%20за%20косово%20и%20метохију.html file:///влада%20републике%20србије%20за%20косово%20и%20метохију.html

36 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ба н ск и х ц и ви ла је у би је но и л и не с т а ло на Ко с о ву, 24 у од но су на ма ње од 200 хи ља да за ко ли ко се ве ру је да их је оста ло по сле Тре нут но, ми ни стар ство за Ко со во и Ме то хи ју се дичи по врат ком од про те ра них от при ли ке, од ко јих су поло ви на Ср би 26. Тим тем пом би тре ба ло 200 го ди на да се 280 хи ља да про те ра них вра ти у сво је до мо ве на Ко со во. Жр тве у окви ру СПЦ Ха ри тон Лу кић, ро ђен , је по ло жио свој мо наш к и з а ве т г о д и не и био п ри к љу чен ма на с т и ру Све т и х Ар хан ге ла у бли зи ни При зре на. Он је отет на улица ма тог гра да од стра не при пад ни ка ОВК у цр ним уни форма ма (то ме је био све док је дан не мач ки вој ник и исто вре ме - но је оба ве с т ио ц р к ве не в ла с т и), у т р е н у т к у к а да је не мач к и кон тин гент КФОР-а већ био за у зео по ло жај у том де лу Ко сова. Ње гов обез гла вље ни леш је био про на ђен на гро бљу у јед ном ал бан ском се лу (Ту сус), бли зу При зре на, са ви ше д ру г и х ле ше в а с рп ск и х ц и ви ла на бр зи н у з а ко па н и х на том ал бан ском гро бљу. Ве ћи број по ло мље них ре ба ра, сло - м љ е на ле в а ру к а, ви ше к и ч ме н и х п р ш љ е но в а ко ји не до с т а ју ске ле т у, к а о и ру пе на ма н т и ји у п р е де л у с р ца, на г о ве ш т а в а- ју да је мо нах био зло ста вљан и из бо ден но жем. 27 По см р т н и о с т а ц и оца Х а ри т о на, б е з п р о на ђе не гла ве, су би л и п р е не т и 24 SER.pdf 25 У очекивању пописа предвиђеног за 2011, косовско становништво је проце њено на , од чега Албанаца, 115 хиљада Срба, 50 хиљада словенских муслимана и мањи број Турака од којих је већина напустила Косово након 1999, док остатак популације чине Роми, Ашкалије итд. Верска структура је таква да је сачињава 81% Муслимана, између 6% и 7% православних и 3% католика. То је дакле мање од 9% хришћана, уз 10% декларисаних атеиста. Последње иоле поуздано пребројавање становништва на Косову је урађено и показало је да ту живи Албанаца, Срба, Црногораца, Муслимана и Рома, bosnahistorija.com/index.php?option=com_content&view= article&id=1272:kosovo-na-popisu-stanovnistva-2011&catid=42:demoanaliza&it emid= html

37 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН у ма на стир Гра ча ни цу где је опе ло би ло слу же но од стра не еп и ско па Ар т е м и ја, а з а т и м су са х ра њ е н и у ма на с т и р Ц р на Ре к а. Њ е м у у спо мен су ж и во п и са не и ко не, т а ко ђе са ч и њ ен тро пар ко ји се чи та на ли тур ги ја ма и дру гим цр кве ним служба ма, а отац Ха ри тон је од стра не мно гих по чео да би ва до жи вља ван лао но ви Хри стов му че ник. Сте фан Пу рић је та ко ђе отет од стра не ал бан ске ОВК. О в ај све ш т е н и к-мо на х и з Бу д и са в а ца,28 ма на с т и ра у бл и зи н и Кли не (17 км од Пе ћи) је кид на по ван и од та да се о ње му ни шта ни је зна ло. Пре ма не ким не по твр ђе ним ин фор - ма ц и ја ма са а л ба н ске с т ра не, Ст е фа н је у би јен и њ е г о во т е ло ба че но у п ра з а н бу нар, з а т р па н ж и во т и њ ск и м ле ше ви ма.29 Све ш т е н и ц и Д ра г а н Ко ји ћ и Ра до је Де м и ћ су ра њ е н и из ва тре ног оруж ја од стра не Ал ба на ца То је на чин који м а л ба н ск и на ц и о на л и с т и на г ра ђу ју с рп ско све ш т ен с т во и мо на штво док су пра во слав ни ма на сти ри при ми ли и збри њава ли број не ал бан ске ци ви ле то ком ра та го ди не 30. Кон ти н у и те т на с и ља про тив све ш те н с тв а То ком Дру гог свет ског ра та СПЦ је би ла при мар на мет а а л ба н ског на ц и о на л и зма на Ко с о ву. И г у ма н Да ма ск и н Б о ш ко ви ћ је био п ри су т а н у ма на с т и ру Де ви ч у т р е н у т к у и з би ја њ а т ог су ко ба. По сле у би с т в а оца Да ма ск и на, 31 ма нас т и р Де ви ч је з а па љ ен и у н и ш т ен. Од ма х на кон п р о гла ше њ а Ве л и ке А л ба н и је под и т а л и ја н ск и м па т р о на т ом, а л ба н ск и екс тре ми сти на Ко со ву ор га ни зо ва ни у пар ти ју Bal li Combe tar су кре ну ли у се риј ске на па де про тив Ср ба као пра во - сла в ног с т а н и ш т в а по к ра ји не. Пр е ма ис т о ри ј ск и м и з во ри ма, не ких 10 хи ља да Ср ба је стра да ло у тим по гро ми ма, а ви ше од 10 0 х и љ а да п р о т е ра но са Ко с о в а и Ме т о х и је. Њи хо ве к у ће и чи та ва се ла су опљач ка на, за па ље на и уни ште на од стране Ал ба на ца му сли ман ске ве ре. По го то во је СПЦ би ла предме т в а н р ед не бру т а л но с т и г о д и не А л ба н ц и су у би л и Decani Monks Courage Saved the Lives of Many Kosovars, by Scott Canon, Knight Ridder, Newspapers, 23 june 1999, Monastic refuge for Kosovars, by Steven Erlanger, The New York Times, 31 Овај манастир је тек године реконструисан и обновио своју верску функцију. 36

38 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр све ш т е н и к а и јед н у мо на х и њу. Нај су р о ви је је л и к ви д и ра н и г у ма н Да ма ск и н Б о ш ко ви ћ док су не к и све ш т е н и ц и по п у т оца Лу ке По по ви ћ а, Ур о ша По по ви ћ а и Сло б о да н По по ви ћ су у би је н и т о ком сл у же њ а све т е л и т у р г и је. 32 Вер ска ба шти на, глав на ме та ет нич ког чишће ња На кон ус по с т а в љ а њ а п р о т ек т о ра т а У Н М И К- а ју на г о д и не, у н и ш т е но је, ра зо р е но и л и о ск р на в љ е но 76 пра во слав них цр ка ва (ме ђу ко ји ма је и 9 мо на шких за јед ница), (21 ц р к в а у зо н и од г о вор но с т и Сје д и њ е н и х а ме ри ч к и х д р ж а в а, 21-Ит а л и је, 17-Не мач ке, 10 -Ен гле ске, 7- Ф ра н ц у ске) по ред то га ра зо рен је и 1 ме мо ри јал ни спо ме ник и 7 гро баља; aмеричке сна ге у са ста ву КФОР ус пе ле су да спре че уништа ва ње јед не цр кве ко ја је са мо оште ће на; у не ким слу чаје ви ма и о с т а ц и ц р к а в а су у к ло њ е н и и зе м љ а је бул до же р ом по ра в на на; у сви м сл у ча је ви ма л и ч на и мо ви на је оп љ ач к а на а згра де за па ље не, 14 цр ка ва је раз не то екс пло зи вом; у вре - ме у н и ш т а в а њ е ц р к ве у с е л у Пе т ри ћ, сви ме ш т а н и мо ра л и су да на пу сте сво је до мо ве, а по след ња три ста нов ни ка убили су при пад ни ци ал бан ске ОВК; пре ма мо на шкој за јед ниц и ма на с т и ра Де ви ч су р о во је по с т у па но, не к и су по в р е ђе н и т о ком у н и ш т а в а њ а овог ма на с т и ра г о д и не, на си љ е је тра ја ло три да на, иако је ма на стир био под за шти том францу ске вој ске. Од ових цр ка ва, њих 20 је са гра ђе но у сред њем ве ку - од 13. до 16. ве ка, 33 ра з а ра њ а су с е де си ла нај че ш ће по - с т а в љ а њ ем екс п ло зи в а и з ме ђу ју на и но вем бра г о д и не. Мо н у мен т а л но сл и к ар с т во ве л и ке в р ед но с т и, с т о т и не и ко на 32 Црква је и после Другог светског рата наставила да плаћа данак у људским жртвама. Брат Гаврило, монах манастира Дечани рођен у Мостару у Херцеговини у богатој породици трговаца вином. Придружио се братству манастира Дечани пре Другог светског рата где је био рукоположен за архиђакона. Гаврило је био нарочито надарен за стране језике и течно је говорио италијански, што му је било од велике помоћи у вези манастира током италијанске окупације Косова. После рата су га комунистичке власти ухапсиле и био је злостављан у пећком затвору. Најзад, комунистички суд га је осудио због издаје и послао на трагично-славну епизоду издржавања затворске казне у Сремској Митровици, недалеко од Београда, где је преминуо у понижавајућим условима

39 Бо шко И. Бо јо вић 38 КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН и ру ко п и са не по в рат но су и з г у бљ е н и, к а о и су с ед не зг ра де ко је су би ле уни ште не. Пре о ста је кон ста та ци ја о тра ге ди ји жр та ва и де ва стаци ја са вре ме ног вар ва вар ства ко јим су уни ште ни ва жни спо - ме ни ци и дру ги де ло ви вер ске ба шти не, при че му хри шћанско на сле ђе у јед ном де л у Ев р о пе о с т а је и да љ е не з а ш т и ће но, упр кос при су ству око вој ни ка КФОР-а. Ови вој ни ци су за пра во обез бе ђи ва ли за шти ту нај зна чај ни јих ме ста на Ко со - ву, док ма ње ва жна ме ста ни су мо гла би ти ефи ка сно за штиће на, чак и ако су вој ни ци у не ким слу ча је ви ма би ли на месту до га ђа ја. Ово је по себ но био слу чај то ком дру гог ве ли ког та ла са уни шта ва ња по чи ње ним у мар ту го ди не. Уни шта ва ње и по гром од 17. и 18. мар та го ди не 34 Три де се так цр ка ва и ма на сти ра (35) и дру гих исто ријских спо ме ни ка, укљу чу ју ћи и вер ске, ме ђу ко ји ма су и право слав на гро бља, 935 ку ћа и 10 срп ских оп штин ских згра да, уни ште но је и спа ље но; утвр ђе на је смрт 31 ли ца (8 Ср ба и 11 А л ба на ца), 35 дво је се во де као не ста ли, 954 ра ње них (од ко јих 154 Ср ба), у к љу ч у ју ћ и 96 вој н и к а и по л и ца ја ца и з КФ ОР- а и УН МИК-а (72 њи хо ва во зи ла су уни ште на); 196 Ср ба је било п ри мо ра но да на п у с т и ко с ов ск и гла в н и г ра д При ш т и н у, љу д и би ло је п р о т е ра но са д ру г и х ло к а л и т е т а т о ком по - гро ма у ор га ни за ци ји ал бан ских на ци о на ли ста 17. и 18. мар - т а г о д и не. У При з р е н у, Ђа ко ви ц и и Пе ћ и, г ра до ви ма у бли зи ни ал бан ске гра ни це, као и у Уро шев цу, све цр кве су уни ште не, спа ље не или те шко оште ће не. 34 Према извештају немачке обавештајне службе, чак су и ексцесе који су марта године довели Косово на ивицу другог грађанског рата, подстицали криминалци који су желели да наставе своје послове: Почетком априла 2004, они који су били задужени за безбедност на Балкану знали су да су последњи немири на Косову био припремљени и извршени на захтев организованог криминала. Током нереда, камиони пуни хероина и кокаина прелазили су границе без контроле јер су УН полиција и војници КФОР-а у потпуности били заузети да зауставе нереде. То потврђује и званичник полиције УН са седиштем у Приштини који је тражио да остане анониман због сопствене безбедности. Они се жале да нису учинили ништа до сада против криминалаца. cf. J. ROTH, Weltwoche, n 43 (2005), mondialisation.ca/index.php?context=va&aid= мртвих и 22 озбиљно повређених према извору УНМИК-а од 19. марта:

40 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр То ком 2 или 3 да на 35 цр ка ва је уни ште но, укљу чу јућ и 18 ко је су к ла си фи ко в а не к а о к ул т у р но на сле ђе, 6 ц р к а в а је са гра ђе но у сред њем ве ку, укљу чу ју ћи и цр кву Бо го ро дице Љ е ви ш ке у При з р е н у, р е мек де ло ви з а н т и ј ске и с рп ске ар хи тек ту ре и сли кар ства са по чет ка 14. ве ка, ко ја је би ла спа љ е на, оп у с т о ше на, а фр е ске т е ш ко ош т е ће не и з а па љ е не. Не мач ки вој ни ци ко ји су би ли за ду же ни за ње ну за шти ту нису би ли на ви си ни за дат ка, иако ова сред њо ве ков на цр ква са сво јим фре ска ма из ра ног 14. ве ка, пред ста вља ва жан спо меник на ли сти свет ске ба шти не УНЕ СКО. Цр ква све тог Ге орги ја (16. век) је јед на ко спа ље на а на ње го вом сво ду Ал бан ци су оста ви ли по ру ку: Смрт Ср би ма. Уни шта ва ње два ма на сти ра као и са бор не бо го с ло в и је у Пр и з ре н у Свих 99 уче ни ка и 10 на став ни ка би ло је при си ље но да на ђе у т о ч и ш т е у Ср би ји, т ач н и је у Н и ш у. Ма на с т и р Де ви ч је пот пу но уни штен 19. мар та док су се фран цу ски вој ни ци евак у и са л и са т ог т е р е на. Оск р на в љ е не су мо ш т и св. Јо а н и к и ја Де вич ког из 14. ве ка. Ви ше од фе са ка је спа ље но, униш т е но и ош т е ће но т о ком а л ба н ске Кри с т а л не но ћ и. О ко 250 с рп ск и х ц и ви ла би ло је п ри си љ е но да на п у с т и Ко с о во, док се пре ко дру гих скло ни ло у ба зе КФОР-а, као и у с рп ске ен к ла ве ко је су би ле ма њ е и з ло же не по г р о м у. Ве л и к а ве ћи на њих од та да жи ви у из бе глич ким ло го ри ма и им про - ви зо в а н и м ск ло н и ш т и ма. 36 Се да м с е ла је по т п у но у н и ш т е но та ко да су Ср би мо ра ли да на пу сте Ко со во По ље и Оби лић на до ма к При ш т и не. Цр ква у се лу Бе ло По ље ко ја је уни ште на го ди не де л и м и ч но је об но в љ е на к а да с е 20 по р о д и ца ко је су прет ход но би ле про те ра не из сво јих ку ћа вра ти ло на сво ја ог - њи ш т а. Мар т а г о д и не ц р к в а је и з но в а де мо л и ра на к а о и 28 ку ћа и Ср би су по но во про те ра ни из сво јих до мо ва. У Н зв а н и ч н и ц и су ово на си љ е ок в а л и фи ко в а л и к а о ет нич ки мо ти ви са но, пла ни ра но и са вр ше но ор ке стри рано, епи лог овог по гро ма би ло је хап ше ње 270 Ал ба на ца, од ко јих је са мо 67 осу ђе но на ка зну за тво ра. Због уни шта ва ња 36 Global Research, March 18, php?articleid=

41 Бо шко И. Бо јо вић 40 КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН ве р ск и х обје к а т а, 17 А л ба на ца о су ђе но је на к а зне з а т во ра од 21 ме с е ца до 16 г о д и на. Са ве т б е з б ед но с т и Ује д и њ е н и х на ц и ја је фор ма л но о су д ио на си љ е у сво јој Ре зо л у ц и ји од 29. а п ри ла г о д и не а л и гла в не к ри в це Ра м у ша Х а ра д и на ја и Са ме д и на Де з а и р е а (по зна т ог и к а о ко ма н да н т Хо џа, т во ра ц ог ра н к а Хе зб о ла х а) т о н и је у г р о зи ло. Че т и ри г о д и не на кон ови х до г а ђа ја, А л ба н ц и на Ко с о ву би л и су т а ко на г ра ђе н и што је ве ћи на за пад них зе ма ља при зна ла њи хо ву јед но стран у с е це си ју. Пре ма еви ден ци ји из и го ди не, пре ко 300 лок а ц и ја к ла си фи ко в а но је к а о ис т о ри ј ск и спо ме н и ц и на Ко с о - ву. К а да је г о д и не Ко с о во и Ме т о х и ја по с т а ло са с т а в н и де о Ср би је, н и је да н м у сл и ма н ск и спо ме н и к н и је био у г р о жен иако је је дан од нај зна чај ни јих Си нан па ши на џа ми ја у 17. ве ку пре вас ход но са гра ђе на од ка ме них бло ко ва ко ји су узе - ти са срп ске цр кве св. Ар хан ге ла из 14. ве ка. До ку мент ко ји је го ди не из да ло Ми ни стар ство кул ту ре ре пу бли ке Ср - би ја по м и њ е да је 145 спо ме н и к а Срп ске п ра во сла в не ц р к ве у н и ш т е но и з ме ђу и г о д и не ш т о п р ед с т а в љ а ско р о по ло ви н у спо ме н и к а ко л и ко је по с т о ја ло п р е и н т е р вен ц и је НА ТО-а го ди не. Ве ћ и на к ул т у р н и х спо ме н и к а ко ји с е на ла зе на л и с т и (23 спо ме ни ка све тов не ар хи тек ту ре и 67 вер ских спо ме ник а, у к љу ч у ју ћ и и т ри к а т о л и ч ке ц р к ве са г ра ђе не и з ме ђу 13. и 16. ве к а), на ла зи с е у с т а њу екс т р ем не ор о н у ло с т и, и з ло же - не су опа сно сти од на мер ног и го то во не ми нов ног уни ште - њ а и л и п р о па да њ а у не до с т ат к у ме ра з а ш т и т е и ра до в а на одр жа ва њу. Ин сти ту ци је за за шти ту спо ме ни ка ко је су одг о вор не з а њи хо во од р ж а в а њ е би ле су п ри мо ра не да на п у с т е т е ри т о ри ју Ко с о в а г о д и не, док а л ба н ске в ла с т и н и су у ста њу да бри ну о та ко ве ли ком бро ју исто риј ских спо ме ни ка. Ју го сла ви ја на За пад ном Бал ка ну - ефек ти де з и н те г ра ц и је и те к у ће и н те г ра ц и је Ра се ља ва ње ста нов ни штва, би ло при нуд но или не, по - г о д и ло је с т о т и не х и љ а да и з б е гл и ца и з би в ше Ју г о сла ви је. Но ве др жа ве ство ре не су на ру ше ви на ма бив ше др жа ве а њихо ве г ра н и це по ш т о в а ле су а д м и н и с т ра т и в не по де ле ко је је ус по с т а ви ла ко м у н и с т и ч к а в ла с т и з ме ђу и г о д и не,

42 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр об у х в а т а ју ћ и и но ве на ц и је ко је н и су по с т о ја ле п р е Д ру г ог све т ског ра т а - Ма ке дон це и Ц р но г ор це, и Му сл и ма не ко ји су као вер ска гру па при зна ти го ди не. По п у л и с т и ч к и по с т ко м у н и с т и ч к и р е ж и м и о т во ри л и су Пан до ри ну ку ти ју за по чи ња њем ра та ме ђу на ро ди ма ко - ји су ве ко ви ма би л и и з ме ша н и, ра т а у ко ме су ц и ви л и би л и гла в не ж р т ве. О н и су би л и ж р т ве вој н и х опе ра ц и ја у ко ји ма су у че с т во в а ле кон вен ц и о на л не ору ж а не сна г е, м и л и ц и је и д ру г е па ра вој не фор ма ц и је, је д и н и це т е ри т о ри ја л не од бра не, до бр о вољ ц и и з су с ед н и х и уда љ е н и х зе ма љ а, у к љу ч у ју ћ и и број не му џа хе ди не ко ји су до ла зи ли из му сли ман ских зе маља по себ но, по ред то га, ста нов ни штво је пре тр пе ло и крупне ире вер зи бил не по сле ди це у те ри то ри јал ном сми слу. Више г о д и ш њ е у п ра в љ а њ е кон фл и к т ом од с т ра не ме ђу на р од не з а јед н и це ко је је р е зул т и ра ло Н А ТО и н т е р вен ц и јом п р о т и в Ју г о сла ви је све ло ју је на Ср би ју и Ц р н у Го ру. По л и т и ч к а и к ри ви ч на од г о вор но с т з а ра т о ве су ш т и н ск и с е п ри п и су је с рп ск и м по л и т и ча ри ма од ко ји х су нај зна чај н и ји оп т у же н и (т р е н у т но и х и ма 87 ) и о су ђе н и од с т ра не Ме ђу на р од ног су да з а рат не з ло ч и не по ч и њ е не на т е ри т о ри ји би в ше Ју г о сла ви је у Х а г у. 37 Д у г о р оч не по сле д и це по с т а нов н и ш т во ко је је по 37 Током суђења бившем југословенском председнику Слободану Милошевићу он је оптужен по бројним тачкама оптужнице у вези са ратовима у Хрватској, Босни као и за ратне злочине и злочине против човечности на Косову. Тужилаштво сматра да су ове операције вршене у циљу уклањања значајног дела албанског становништва, како би се обезбедила контрола над српском покрајином. Тачније, тужилаштво је оптужило Милошевића и његове сараднике да су директно одговорни за депортацију око косовских Албанаца и убиство најмање 340 других. Током депортације неколико цивила је убијено, други су били злостављани или су им украдена лична документа а имовина опљачкана. Милошевић је такође оптужен да је одговоран за пљачке, уништавање домова цивила и бомбардовања села. ( Пресуда није изречена због смрти оптуженог у затвору Хашког трибунала. Многи други српски лидери су ипак осуђени, неколико их је умрло током суђења, другима се и даље суди (87 за сада). Мали број лидера босанских Хрвата је оптужен а неколико њих је и осуђено. Бивши командант ОВК а током године албански премијер на Косову - Рамуш Харадинај, ослобођен је године заједно са још једним албанским лидером, док је трећи припадник ОВК осуђен на шест година затвора. Суђење су пратиле опструкције које су вршиле САД и УНМИК, недолазак сведока и њихове случајне смрти. Током суђења, Карла дел Понте, главни тужилац, осудила је ове притиске и пред Саветом безбедности. У неколико 41

43 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН на ци о нал но -вер ском прин ци пу ре гру пи са но, че сто при силно и ар би трар но, би ле су та кве да то ни је мо гло да ре ши проблем ста рих ма њи на а на ро чи то не но вих. Сл и ч н и п р о бле м и ко ји су у з р о ко в а л и Пр ви све т ск и рат су у ве л и кој ме ри до п ри не л и и з би ја њу Д ру г ог све т ског ра т а ко ји је ра зо рио Евро пу Ства ра ње ЕУ омо гу ћи ло је да се пре ва зи ђу те ри то ри јал ни про бле ми и про бле ми иденти те та на европ ском тлу, иако су ог њи шта оста ла ту и та мо. Уп ра в љ а њ е ра с па дом Ју г о сла ви је с е да на с у ве л и кој ме ри сма т ра јед н и м од нај ве ћ и х не у спе х а ЕУ на кон х ла д ног ра т а. Бо сна и Хер це го ви на са ве ћи ном од не што ма ње од 45% Бошња ка, 35% Ср ба пра во сла ва ца и 15% Хр ва та ка то ли ка, по - ја в љу је с е да на с к а о све т е же од р ж и ви п р о т ек т о рат Н А ТО - а. Од в а ја њ е Ко с о в а ко је је на ме т н уо Н А ТО с т во ри ло је е т н и ч ко чи шће ње у ко рист Ал ба на ца ко ји су од та да у још ве ћем процен ту ве ћин ско ста нов ни штво, а на ште ту ма њи на Ср ба, Ро - ма и оста лих. Та ко је ство ре на дру га ал бан ска др жа ва на Балка ну што не ре ша ва ни у ко јој ме ри те шке про бле ме зна чај не а л ба н ске ма њи не у Ма ке до н и ји, Грч кој и Ц р ној Го ри ко ја т е - ж и да с е у је д и н и у бу д у ћу Ве л и к у А л ба н и ју. 38 И н т е г ра ц и ја д р ж а в а За па д ног Ба л к а на ко јој т е ж и ве ћ и на с т а нов н и ш т в а ових зе ма ља, оста је не ре ше на на ду жи рок као по сле ди ца по - г р е ш ног у п ра в љ а њ а ба л к а н ск и м к ри з а ма. Ф ру с т ри ра но с т 42 наврата критиковала је лидере Мисије УН на Косову (УНМИК) због њихове отворене подршке Рамушу Харадинају. На Косову су организоване мреже притиска, и та подршка је задржала страх сведока, додала је она. Након покретања истраге о ОВК, случај је изазвао контроверзе и у ходницима суда. Ипак, иако је био на мети тужиоца Рамуш Харадинај је изабран за премијера Косова у децембру године. Насупрот његовој оптужници, Вашингтон се није отворено противио истрази Карле дел Понте, већ само, као и друге државе, одбио да сарађује, стављајући пред Тужилаштво изазов да пружи доказ судијама у Хагу. Међутим, суд који не располаже полицијском силом, у својим истрагама зависи од сарадње држава. Тужилац Међународног суда у Хагу потписивањем ове пресуде, потписао је свој други неуспех када је реч о ОВК. Прво суђење завршено је ослобађањем два команданата OВК. Stéphanie Maupas, RFI, 04/04/2008 ( article_64632.asp). 38 Члан Коалиције Албанаца Прешева, Риза Хаљими почетком новембра у Тирани захтевао је стварање природне Албаније која би укључивала албанске територије на Косову, у Македонији (БЈРМ), Грчкој, Црној Гори и Албанији, наводећи да то ни на који начин није стварања Велике Албаније.

44 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ба л к а н ск и х зе ма љ а и њи хо вог с т а нов н и ш т в а ко ји сма т ра ју да их је из не ве ри ла ме ђу на род на ар би тра жа и че сто се осе ћају за тво ре ним у сво јим но вим гра ни ца ма, док са дру ге стра не при јем у ЕУ тре ба да убла жи то ста ње, све то ства ра ве ли ку ре зиг ни ра ност и тен зи је са не са гле ди вим по сле ди ца ма. По р ед с т о т и не х и љ а да п ри н уд но ис е љ е н и х, ве ћ и ном Ср ба, Ц р но г о ра ца и Ро ма, т у је и ог р ом на а л ба н ск а ве ћ и на ко ја је осве то љу би ва и са ожиљ ци ма због по сле ди ца кр вавог ра т а, т а к во с т а њ е Ко с о в а п р ед с т а в љ а су ш т и н у ба л к а н ске т ра у ме. Да ле ко од т о г а да је а мор т и зо в а ла све фру с т ра ц и је и не прав де ко је су се до го ди ле уну тар и ван ње них гра ни ца, ов а ма ла т е ри т о ри ја на к у п и ла је н и з п р о т и ву р еч но с т и ко је пре ва зи ла зе ло кал не и бал кан ске по ја ве. Екс трем на дис про - пор ц и ја и з ме ђу бр ој н и х х ри ш ћ а н ск и х спо ме н и к а и ра с т у ћег бр о ја с т а нов н и к а не п ри ја т е љ ск и ра с по ло же н и х п р е ма њи ма, с т в а ра ве л и к у п р е т њу з а оп с т а на к овог на сле ђа. За т во р е н и у сво је ен кла ве, из ло же ни ве о ма че сто на си љу ве ћин ских Алба на ца, без одр жи ве бу дућ но сти и без мо гућ но сти ин те граци је, ма њи не на Ко со ву има ју све из гле де да до жи ве суд бину хри шћа на на Бли ском и Сред њем ис то ку. Ма њи не ко је су о с т а ле по сле г о д и не су нај у г р о же н и је је р н и су и ма ле мо гућ но сти да оду у су сед не зе мље. Ве ћи на мла дих из ен клава је ди но же ле да их на пу сти и да се на ђе на про сто ри ма који су бла жи пре ма њи ма. Оста је кључ ни про блем по Ср бе, уоп ш т е но, по ш т о с е на Ко с о ву на ла зи нај ве ћ и де о њи хо вог кул тур ног на сле ђа из сред њег ве ка. Иако су школ ске екс курзи је из Ср би је, чак и у пе ри о ду ко му ни стич ког ре жи ма ко - ји је био о т во р е но п р о т и в р е л и г и ј ск и х си м б о ла, по с е ћ и в а ле ис т о ри ј ск а ме с т а на Ко с о ву, ма на с т и р е и ц р к ве ко ји да т и ра ју и з с р ед њ ег ве к а к а да је х ри ш ћ а н ск а ц и ви л и з а ц и ја ц ве т а ла на т ом п р о с т о ру, да на с су м ла де г е не ра ц и је бру т а л но л и ше не нај п р е с т и ж н и јег де ла сво је ис т о ри је. По је д и н и т у ри с т и и л и хо до ча сни ци ко ји се усу де да се упу сте у аван ту ру и оду у ову не п ри ја т е љ ск у зе м љу, мо ра ју да с е во зе у бл и н д и ра н и м ауто мо би ли ма КФОР- а ко ји ни је увек у мо гућ но сти да обезбе ди нео п ход ну за шти ту, на ро чи то по се ти о ци ма и по врат ници ма из Ср би је. По р ед т о г а ш т о с т а нов н и ц и с рп ск и х ен к ла в а на Ко с о ву не мо гу сло бод но да се кре ћу без ри зи ка ван сво јих ен кла ва, оста је и про блем пре жи вља ва ња све штен ства, мо на ха и мо - 43

45 Бо шко И. Бо јо вић 44 КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН на х и њ а и з бр ој н и х п ра во сла в н и х ма на с т и ра ко ји су од у век жи ве ли у мо на шким за јед ни ца ма, и они су из ло же ни не прија тељ стви ма ве ћин ске по пу ла ци је и огра ни че њи ма и дис крим и на ц и ји ко ју на ме ћу но ве а л ба н ске в ла с т и. К а ко п ри су с т во ору ж а н и х ме ђу на р од н и х сна г а КФ ОР- а и а д м и н и с т ра ц и је УН МИК-а те шко успе ва да огра ни чи ста ње ре пре си је, по - сте пе ни од ла зак њи хо ве ад ми ни стра ци је мо же са мо по гор - ша т и с т а њ е не б е зб ед но с т и. Ф у н к ц и о не ри КФ ОР- а не к ри ју, из ме ђу оста лог, сво ју за бри ну тост у ве зи са суд би ном ма њина уоп ште и све штен ства по себ но, бу ду ћи да је аутор ових р е до в а и ма о п ри л и к у да ра з г о в а ра са њи ма п ри л и ком по с е т е Ко со ву и ма на сти ру Де ча ни у ав гу сту Без бед ност мо - на ш ке з а јед н и це и с рп ск и х ен к ла в а ће од са да би т и по ве р е на а л ба н ској по л и ц и ји ч и ју ве ћ и на ч и не п ри па д н и ц и а л ба н ске ору жа не вој ске ОВК ко ја се бо ри ле са срп ским сна га ма то ком и го ди не. 39 Ка да су офи ци ри КФОР-а тра жи ли од све ште ни ка да из ра зе свој став по пи та њу за шти те ко ју ће у бу дућ но сти обез бе ђи ва ти ал бан ска по ли ци ја, они су из ра зил и не по ве р е њ е з а т о ш т о је у п ра во а л ба н ск а по л и ц и ја би ла та ко ја је пред во ди ла по гром про тив Ср ба и кул тур них спо - ме ни ка мар та го ди не. По след њи при мер не спо соб но - с т и з а ш т и т е а л ба н ске по л и ц и је од на си љ а А л ба на ца ви ђен је к а да је до зво љ е но к а ме но в а њ е во зи ла к а да је све ш т ен с т во до ш ло на и на у г у ра ц и ју но вог па т ри јар х а СП Ц у Пе ћ и где је ње но се ди ште, 12. ок то бра У ова квом ста њу сва ко днев не не бе збед но сти где је не - ка да шњих вој ни ка сма ње но нај пре на а за тим и године ОВК је организовао убиство два полицајца. Од фебруара године до фебруара године, ОВК је починила 152 напада, одговорна је за 70 смртних случајева, укључујући и четрдесетак Срба и десетак полицајаца, други су били Албанци које је ОВК сматрао издајницима. Истраживач Александар дел Вал, каже у својој студији о овом периоду: Само у периоду од године до године, ОВК је убио око 200 српских полицајаца на Косову, 125 албанска цивила који су сматрани сарадницима Срба, 120 српских цивила и припадника других неалбанских мањина на Косову (Роми, Хрвати, Црногорци, Горанци, итд), а да не говоримо о 300 тешко рањених цивила. 40 Срби са Косова који су на Задушнице дошли да одају почаст својим умрлима прошли су кроз ватру из аутоматског оружја у једном селу код Призрена, упркос заштита КФОР-а и Косовске полиције. Други који су дошли да се моле на гробљу у Дечанима и открили да је неколико гробница оскрнављено.

46 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр на ко ји у з до с т а т е ш ко ћ а је д в а успе в а ју да на су м и ч но кон т р о л и ш у си т у а ц и ју, к а да с е не мо же оче к и в а т и н и к а к во по бољ ша ње ова квог ста ња ства ри од стра не ал бан ске по - л и ц и је, мо же л и с е он да з а м и сл и т и бу д ућ но с т з а е т н и ч ке и ве р ске ма њи не на Ко с о ву? Зг у сн у т о с т ц р к а в а и ма на с т и ра као и ра су тост срп ских ен кла ва ко је су изо ло ва не и на ла зе се ус р ед а л ба н ског ок ру же њ а ко је је не п ри ја т е љ ск и ра с по ло же - но и че с т о г а је не мо г у ће кон т р о л и са т и, п р ед с т а в љ а п р о блем за оп ста нак ма њин ских гру па као и очу ва ње кул тур ног насле ђа. Сна ге КФОР-а ни су увек у ста њу да обез бе де њи хо ву за шти ту. Хра мо ви, цр кве и ма на сти ри су опљач ка ни, за паље ни, скр на вље ни или ком плет но уни ште ни, гро бља раз руше на, ма т и ч не к њи г е фа л си фи ко в а не а с т а но ви оп љ ач к а н и: сви тра го ви про шло сти су на тај на чин из бри са ни а ет нич ко чи шће ње је по твр ђе но. Са про сеч ном сто пом при род ног прира ш т а ја од 5-6 де це по по р о д и ц и, ш т о је бл и же ви ше нај си р о - ма шни јим зе мља ма тре ћег све та не го европ ском про се ку, алба н ск а ве ћ и на ш и ри свој ж и во т н и п р о с т ор на ш т е т у ма њи на. По ред не спо соб но сти НА ТО про тек то ра та да обез бе ди ме ђуе т н и ч к у ко х а би т а ц и ју, у си т у а ц и ји а пе р т хеј да, с рп ск а ма њина и ц р к ве н и ве л и ко до с т ој н и ц и на Ко с о ву, не ће и ма т и и з б о ра не го да на пу сте зе мљу на кон од ла ска КФОР-а. Осим ако се не п р о на ђе ра з у ме в а њ е и су ж и во т са а л ба н ском ве ћ и ном. Бр ој ма њи н ског с т а нов н и ш т в а не п р е с т а но опа да од г о д и не, бр ој на ме мо ри ја л на ме с т а и х ри ш ћ а н ск и х ра мо ви не с т а ју и т о с е мо же ок в а л и фи ко в а т и к а о по ра з п р о т ек т о ра т а ко ји је ус по с т а вио Н А ТО. 41 Нај ве ћ а и нај мо де р н и ја вој на ба з а СА Д- а 41 Атмосфера страха и корупције погодила је и највише званичнике међународне заједнице и ствара осећај дубоке немоћи. КФОР и администрација УНМИК-а понекад су реаговали безидејно. У оквиру администрације УН, забележени су случајеви корупције године, шеф полиције УНМИК-а, Каи Витруп примио је претње смрћу које су га приморале да напусти земљу. Немци који су се вратили са Косова, открили су да је требало окончати активности међународних организација за борбу против организованог криминала, како не би били угрожени животи запослених. Немачки извештај је посебно критикавао улогу САД јер су онемогућиле европске истраге. САД су биле изложене уценама због тајних логора ЦИА-е у бази Бондстил. Чињеница да је један немачки полицајац високи званичник Уједињених нација тврдио да је главни задатак заменика шефа УНМИК-а Стива Шука био да се да се једном седмично напије са Рамушом Харадинајем, изазвала је сумње о америчким методама. A. KUNZ, Le Kosovo, zone multifonctionnelle à criminalité tous azimuts Horizons et débats, n 18, 5 mai 2008, Zurich, 45

47 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН у све т у К а м п Б он д с т и л је по д и г н у т а на ју г о и с т о к у Ко с о в а. Циљ оправ да ва сред ства, зар не? С у п р о т с т а в љ е н и в ла д и М и ло ше ви ћ а, зв а н и ч н и ц и с рпске п ра во сла в не ц р к ве оче к и в а л и су е фи к а сн и ју з а ш т и т у и је да н по п у с тљи ви ји п ри с т у п з а па д н и х де мо к ра т и ја п р е ма њи хо вој суд би ни и суд би ни ма њи на на Ко со ву. Став за падн и х де мо к ра т и ја у ко рис т ко с ов ске не з а ви сно с т и и не з а ви д на си ту а ци ја у ко јој се на ла зи Ср би ја на кон Ми ло ше ви ћа, не мо - г ућ но с т да њи хо в а ма т и ч на д р ж а в а об е з б е д и њи хов оп с т а на к на Ко со ву, све то чи ни да, ка ко Ср би та ко и дру ге ма њи не, губ е на д у да ће и ма т и п ри х в а тљи ве усло ве ж и во т а. По ву че н и у сво је ма на с т и р е, ок ру же н и б о д љи к а вом ж и цом ис т о к а о и при пад ни ци њи хо ве вер ске за јед ни це у ен кла ва ма под не по - ут да ном за шти том вој ни ка КФОР-а, сви они тр пе не бе збедност ко ја ни је до стој на са вре ме не Евро пе. 42 Су о че ни са ве ли ком ре зиг на ци јом ко ју иза зи ва ју не по - жељ ни ефек ти ар би тра же за пад них зе ма ља, са мо ве ћа то ле - ра н ц и ја А л ба на ца п р е ма х ри ш ћ а н ској ма њи н и мо гла би да по п ра ви њи хо ву суд би н у. Та к в а т о ле ра н ц и ја н и је не по зна т а у све ту исла ма као што је би ло у не ким ста бил ни јим вре мен и ма у сл у ча ју Ту р ске. Ут и цај ко ји м у сл и ма н ск и де р ви ш к и по ре дак има на Ал бан це ма ло је по зна та чи ње ни ца. Иако су дер ви шки ре до ви би ли за бра ње ни на Бал ка ну, као и у се кулар ној Тур ској 20. ве ка, про це њу је се да је на Ко со ву то ком о са м де с е т и х г о д и на п р о ш лог ве к а бр ој де р ви ша био и з ме ђу При па да ју ћ и р е д у Б ек т а ш и, з а ве ћ и н у ови де р ви ш и и ма ју т ра д и ц и о на л но ау т о ри т е т ар би т ра же ме ђу а л ба н ск и м фи с о ви ма. Ау т о ри т е т ко ји би мо г а о да у по т р е би свој у т и цај у ко рис т ви ше т о ле ра н ц и је з а х ри ш ћ а н ск у ма њи- 42 Треба констатовати, без реторике, да покушај да се изгради мултиетничко друштво на Косову није успео. Срби су се повукли у енклаве и у супротности са тврдњама политичара, немају слободу кретања. Војници КФОР-а прате их када иду у куповину или они уместо њих обављају куповину. Срби су редовно каменовани, жртве напада, узнемиравања или застрашивања. Њихова гробља су оскрнављена а зидове њихових кућа прекривају натписи мржње. Илузију о мултиетничком Косову заступају само званичници чији рад се мери у односу на остварење овог циља или имају финансијски интерес у спровођењу овог програма. A. KUNZ, «Le Kosovo, «zone multifonctionnelle à criminalité tous azimuts Horizons et débats, n 18, 5 mai 2008, Zurich, 43 G. DUIJZINGS, Religija i identitet na Kosovu, Beograd 2005 (Religion and the Politics of Identity in Kosovo, Hurs & Company, London 2000), p

48 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр н у. Ут и цај ве р ског ау т о ри т е т а ко ји би мо гла да усме ри је д и но Ту р ск а ко ја у ж и в а ве л и к и у глед ме ђу м у сл и ма н ск и м с т а нов - н и ш т вом на Ба л к а н у. Ту р ск а в ла да је већ по н у д и ла Ср би ји сво је до бр е усл у г е к а ко би с е сма њи ле ве л и ке т ен зи је и з ме ђу ве х а би ја и у ме р е н и х м у сл и ма на у ју г о -з а па д у Ср би је. То ком зв а н и ч не п р о ш ло г о д и ш њ е по с е т е Ср би ји ко ја с е до г о д и ла не по с р ед но по сле по с е т е п р ед с ед н и к а Р у си је, т у р ск и п р е м и- је р је на гла сио по с е ба н од но с и з ме ђу Ту р ске и Ср би је к а о при о ри тет бал кан ске по ли ти ке. Ам би ци је ове но ве ре ги о налне си ле ни су не ве за не са не е фи ка сно сно шћу за пад них де мо - к ра т и ја у њи хо вом не у спе ш ном во ђе њу по с т ју г о сло вен ск и х к ри з а. СА Д и њи хо ве са ве зн и це н и су у ч и н и ле н и ш т а да сп р е - че про те ри ва ње сто ти на хи ља да Гр ка из Ис тан бу ла год и не, г о д и не Ту р ск а је ок у п и ра ла по ло ви н у К и п ра, д р - жа ве ко ја је да нас чла ни ца ЕУ и ко ја је ли ше на још увек тог де ла сво је т е ри т о ри је. Већ ско р о д в а де с е т г о д и на, з а па д н и ме наџ мент на че лу са САД као ли де ром, фа во ри зо вао је распад Ју го сла ви је, зе мље ко ја је би ла два пу та ма ња од Франц у ске, и си с т е мат ск и по д р ж а в а с т в а ра њ е но ви х е т н и ч к и х д р ж а в а ко ји х са да и ма 7. Ст в а ра њ е д ру г е а л ба н ске д р ж а ве на Ко с о ву је р е зул т ат п р е ла зног п р о це са ч и је с е по т п у не и м- п л и к а ц и је на р е г и о на л ном и ев р оп ском н и воу још у век не мо г у са гле да т и. По чет ком два де се тог ве ка, ма ле бал кан ске зе мље про - т е ра ле су Ту р ск у са њ е н и х не к а да ш њи х по с е да у Ев р о п и. То ком дру гог ра та у Пер сиј ском за ли ву, Тур ска је за тво рила сво ју про стор за пре ба ци ва ње аме рич ких вој ни ка и по ново ис т а к ла с е б е к а о р е г и о на л н у си л у исла м ске ори јен т а ц и је. По сле јед ног ве ка од су ства, за хва љу ју ћи аме рич кој хлад но - ра тов ској стра те ги ји, Тур ска се вра ћа на Бал кан. По ред свог ста ва у ко рист Му сли ма на на Бал ка ну, она би мо гла да оправда сво ју но ву по с р е до в а њу уло г у ко ја би би ла п ра г ма т и ч н и ја и е фи к а сн и ја у ц и љу з а до би ја њ а по д р ш ке зе ма љ а у р е г и о н у. Од де ве т зе ма љ а За па д ног Б а л к а на, са мо јед на Сло ве н и ја је чла ни ца ЕУ а са мо Хр ват ска мо же оче ки ва ти члан ство у к рат ком в р е мен ском пе ри о д у. Ос т а л и х с е да м д р ж а в а, ло ш и ђа ци, од ко јих је ве ћи на би ла пред мет до брих услу га из међу САД и ЕУ, оста ће у нај бо љем слу ча ју сред ње роч но из ло же - не по сле д и ца ма н и з а т и х усл у г а. Ф ру с т ри ра на ч и њ е н и цом 47

49 Бо шко И. Бо јо вић 48 КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН да је ЕУ гу ра у стра ну, Тур ска има до ста то га за јед нич ког са бал кан ским др жа ва ма ко је за пад не др жа ве за штит ни це запо с т а в љ а ју. Не и з ве сно с т к а о зна к бу д у ћег р е с т ру к т у ри ра њ а на вра ти ма сред ње Евро пе. Као сла ба тач ка Евро пе, Бал кан с е в ра ћ а на по ла зн у т ач к у но ви је ев р оп ске ис т о ри је. Са по сус т а лом еко но м и јом, о с т а р е л и м с т а нов н и ш т вом и у г р о же н и м со ци јал ним те ко ви на ма, осим ако се не по диг ну хи ља де кило ме т а ра зи до в а по п у т он и х у Па ле с т и н и и л и Мек си к у. Ла ко се мо же по ка за ти ка ко Евро па упра во на Бал ка ну по ла же најт е ж и ис п и т сво је бу д ућ но с т и. Пре се да н Т у р с ке Де мо граф ски, кул тур ни и ду хов ни рас плет та ко ра дика лан као овај ко ји на Ко со ву во ди ка свом ис хо ди шту, пример је ка квог ни је би ло у Евро пи дру ге по ло ви не 20. ве ка. Упр кос чи ње ни ци да је то био век нај ве ћих тра ге ди ја ми лио на Ев р о п љ а на у ч и т а вој ев р оп ској ис т о ри ји, па ра д и г ма з а оно што се да нас на Ко со ву де ша ва на ла зи се на про сто ру из ван Евро пе. По ред бив ше Ју го сла ви је, уз по губ не ефек те ње ног рас - па да у Хр ват ској а по себ но у Бо сни, слу чај ко ји је нај бли жи в р е мен ск и и г е о г ра ф ск и оно ме ш т о с е де ша в а ви ше од де с е т г о д и на на Ко с о ву је с т е не су м њи во сл у чај Ту р ске. За ма њ е од че т р де с е т г о д и на, и з ме ђу и г о д и не, ко ри с т е ћ и г е но ц и д, ра з ме не с т а нов н и ш т в а, п р о т е ри в а њ а 44 и по гро ме, с е к у лар на Ту р ск а 45 је оч и с т и ла г о т о во сво ју це ло к у п н у х ри- 44 Турски историчар, Танер Акцам, истраживач на Универзитету Кларк у Масачусетсу, оценио је методе које су коришћене за протеривање хришћана из Турске: Према речима Кусцубаши Ешрефа, једног од тајних агената који је био главни у операцији етничког чишћења, не-муслимани су били унутрашњи тумор у телу отоманске државе и морали су да буду очишћени, и како је још рекао, оно што су они тражили било је због националне ствари. Основни циљ био је да се убеде хришћани да напусте село, и путем застрашивања, ако је потребно. Међу главним методама које су се користиле у том смислу биле су: контрола, понижавање, убијање, спречавање да обрађују своју земљу, опресивно опорезивање, одузимање имовине, употреба силе, а под овим двостуким механизмом, турска влада суочена са протестима Грчке и других држава могла би да се претвара да није учествовала у тим догађајима. T. AKÇAM, 1913/1914 : L expulsion des Grecs d Asie Mineure dans les archives ottomanes (2009), 45 Са гледишта религије, Турско схватање секуларизма није уопште европско

50 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ш ћ а н ск у по п у ла ц и ју. 46 По че т ком д в а де с е т ог ве к а Ту р ск а 47 је има ла око 33% хри шћан ског ста нов ни штва; ге но цид је по чињ ен на д Је р ме н и ма г о д и не, г о д и не 49 и з ме ђу 1,5 и 3 ми ли о на Гр ка про те ра но је из Ма ле Ази је, да би се тај из гон окон чао го ди не ка да је Гр ка про те ра но из Ис т а н бу ла, у з оп ш т у ра в но д у ш но с т з а па д ног све т а и по р ед то га што су и Тур ска и Грч ка би ле чла ни це НА ТО са ве за. Довев ши грч ку ма њи ну са ко ли ко је би ло го ди не али је базирано, да искористимо анализу холандског посланика Европског парламента Арие Оостландера, на промовисању Ислама и сузбијању других религија, или по речима самог Ататурка - пошто смо од сада сви Турци, дакле сви смо муслимани, можемо и треба да будемо секуларна држава Споразум из Севра који је потписан 10. августа године између Савезника и Отоманског царства предвиђа суђење за оне који су одговорни за геноцид. Али националистичка политика Мустафе Кемала реметила је ове добре намере и довела је до опште амнестије 31. марта године. Нацисти ће извући поуке из првог геноцида у историји и ове изгубљене прилике да се суди одговорнима... Ко се сећа истребљења Јермена?, изговорио је Хитлер године уочи убиства људи са инвалидитетом у својој земљи (истребљење Јевреја ће доћи две године касније). histoire/evenement.php?jour= Погледати: Bernard BRUNETEAU, Le siècle des génocides, Violences, massacres et processus génocidaires de l Arménie au Rwanda (Armand Colin, 2004, 256 pages. 47 Насељена са 15,8 милиона године (у границама данашње Турске), Ceren INAN, La population de la Turquie. Évolutions démographiques depuis 1927, Cahiers Démographie des Balkans, n 9 (2007) ( org/publications/cahier%20inan.der.okap.fin.pdf). 48 Геноцид над Јерменима одиграо се од априла до јула године. Две трећине Јермена који су живели у овом подручју Турске истребљени су током депортације и масакра великих размера. Планирала га је и спровела партије на власти у то време, Комитет уније и прогреса, познатији као Млади Турци који су владали Отоманским царством и учествовали у Првом светском рату на страни Централних сила. Сматра се првим геноцидом у 20. веку, а у њему је Јермена у Анадолији и јерменској висоравни лишено живота ( 49 Означена као малоазијска катастрофа (Μικρασιατικη καταστροφη), тиме је завршено вишеструко хиљадугодишње присуство Грка у Малој Азији. and_turkey Попис становништва из године сведочи о цепању између становноштва Турске и становништва царства посматраног у тадашњој територији Републике. Космополитска популација пре године уступила је место муслиманском становништву 97.2%, упор. Ceren INAN, La population de la Turquie. Évolutions démographiques depuis 1927, Cahiers Démographie des Balkans, n 9 (2007) ( INAN.DER.OKAP.FIN.pdf). 49

51 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН на с т а нов н и к а да на с, Ту р ск а 50 је по с т а ла м у сл и ма н ск а др жа ва са 99.8%. 51 Од око 4,5 ми ли о на хри шћа на ко ли ко је би ло пре го ди не, по сле ма ње од по ла ве ка по гро ма и п р о т е ри в а њ а нај ма њ е д в а м и л и о на њи х, 52 Тур ска да нас има са мо 0,2% хри шћа на. Слич на ствар се де ша ва хри шћан ској ма њи ни на по чет ку 21. ве ка на Ко со ву, зар не? Тур ска и Ко со во - узро ци и по сле ди це Про ме не у на ци о нал ној и вер ској струк ту ри ста нов ништва ко је су на ста ле то ком два де се тог ве ка, у Тур ској и на Ко со ву на ште ту хри шћан ске ма њи не по ка зу ју за бри ња ва јући па ра ле ли зам. Де мо граф ска екс пло зи ја и си сте мат ско наси ље глав ни су за јед нич ки име ни те љи. Од 13,5 м и л и о на с т а нов н и к а ко л и ко је би ло г о д и- не, број ста нов ни ка у Тур ској го ди не из но сио је 73 мили о на, што пред ста вља по ве ћа ње од ско ро 60 ми ли о на. За 78 го ди на број ста нов ни ка се ви ше не го уче тво ро стру чио го ди не про це ње но је да је би ло ста нов ника на Ко со ву док је го ди не би ло , што зна чи да је број ста нов ни ка по ве ћан у истом оби му у слич ном времен ском пе ри о д у. У на зна че ном пе ри о д у, х ри ш ћ а н ск а ма њи на у Ту р ској сма њи ла се са 33% на ма ње од 0,2%, што зна чи да је прак тично не ста ла. Про це нат срп ског ста нов ни штва пао је са 27% ко ли ко је би ло го ди не на 5-7% по сле го ди не што зна чи да је п р о це нат пе т п у т а ма њи док с е п р о це нат А л ба на ца по ве ћ а о 50 Процењује се да је Турска имала године 73 милиона становника, становништво Турске се повећало за 60 милиона од године када је обављен први попис који је спровела Република упор. Ceren INAN, La population de la Turquie. Évolutions démographiques depuis 1927, 2007 ( demobalk.org/publications/cahier%20inan.der.okap.fin.pdf) Асирско-халдејски геноцид који је претходио овом који се догодио Јерменима и Грцима остаје још увек непознат у Турској, упркос чињеници да су ове хришћанске групе изгубила две трећине свог становништва (око мртвих) упор. Sabri ATMAN, La Turquie doit reconnaître le génocide assyro-chaldéen de 1915 (traduit du turc par Antoni Alap), 50

52 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр са 60 на 88% у истом пе ри о ду, про це нат оста лих ма њи на пао је са 13 на 5% го ди не. 53 Док су се у Тур ској ове ра ди кал не про ме не де си ле у пр вој по ло ви ни 20. ве ка у пе ри о ду од до го ди не, на Ко с о ву с е оне ја в љ а ју у д ру г ој по ло ви н и д в а де с е т ог ве к а, углав ном из ме ђу и го ди не, то ком тих три де сет годи на број Ср ба се сма њио са 28% на 11%. Де мо граф ска екс пло зи ја, уз ис ко ре њи ва ње ма њи на, јавља се у оба слу ча ја под над ле жно шћу се ку лар ног и по себ но не де мо к рат ског р е ж и ма. У оба слу ча ја вер ска при пад ност је сл у ж и ла к а о и н с т ру мен т з а е т н и ч к у хо мо г е н и з а ц и ју. Ако је у слу ча ју Тур ске овај ет нич ки ин же ње ринг пре ћут но то ле - ри са н зб ог и де о ло ш к и х и м п л и к а ц и ја, у сл у ча ју Ко с о в а он је омо гу ћен вој ном ин тер вен ци јом за пад них де мо кра ти ја. Прих в а т а њ ем и по д р ж а в а њ ем т а к ви х п р о це са у зо н и д и р ек т ног кон т а к а т а са д ру г ом ц и ви л и з а ц и јом, све т е же је о с т а ви т и по с т ра н и п и т а њ е с т а би л но с т и Ев р оп ске у н и је, не з а б о ра в љ а јући на вред но сти на ко је се по зи ва? Још јед на а на ло г и ја: Сје д и њ е не А ме ри ч ке Д р ж а ве и НА ТО иза зва ле су рат про тив Ср би је као и про тив Ира ка, ко ри сте ћи ла жне из ја ве ( Ра чак и оруж је за ма сов но уни ште - ње) и без одо бре ња УН-а. На з а ш т и т у ма њи на по зи в а л и су с е у оба сл у ча ја, т а ко ђе на к на д но су усле д и л и кон фл и к т и ме ђу ло к а л н и м с т а нов н и ш т вом код ко г а су с е а н т а г о н и зм и са мо по г ор ша л и. С уд би на х ри ш ћ а н ске ма њи не и ма ла је сл и ча н ис ход ко ји су ин тер вен ци је са мо пот по мо гле. Без Ује ди ње - н и х на ц и ја, су ђе њ а св рг н у т и м д и к т а т о ри ма и ма ју з а ц и љ да обез бе де прав ни оквир за оно што Ема ну ел Тод на зи ва теа т ра л н и м и к р о м и л и т а ри з а м к а ко он к в а л и фи к у је а ме ри ч ке а к ц и је п р о т и в зе ма љ а ко је н и су у с т а њу да с е а де к в ат но вој но су п р о т с т а ве. Те о ри ја ко ју је ути цај ни аме рич ки стра тег Са мју ел Хант и н г т он ра з вио по че т ком де ве де с е т и х г о д и на п р о ш лог ве к а, по ко јој д ис па ри т е т у ра с т у бр о ја с т а нов н и к а к а о п ри мар н и у з р ок су ко ба и з ме ђу е т н и ч к и х и ве р ск и х г ру па, на гла ша в а пи та ње пре вен тив не ме ди ја ци је кроз ме ша ње под из го во - р ом х у ма н и т ар не а к ц и је и п р е вен ц и је. Иа ко с е Х а н т и н г т он и Бже жин ски сла жу око опа да ња па чак и пот пу ног па да хег е мо н и је је д и не п р е о с т а ле су пе р си ле, све т е же је п р е ви де т и п р ед ви д и ве по сле д и це ови х вој н и х и н т е р вен ц и ја. 53 Kosovo%20-%20Wikipédia.webarchive 51

53 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН До го ди не, де мо гра фи ја пред ви ђа по че так уједна ча в а њ а у ра с т у по п у ла ц и је и з ме ђу с е ве ра и ју г а п ла не т е. У ме ђу в р е ме н у, ЕУ ће и ма т и до 60 м и л и о на љу д и ма њ е, 54 Ту р ск а ће и ма т и ви ше с т а нов н и к а не г о Не мач к а, а Р у си ја ће и ма т и ма ло ви ше од 115 м и л и о на с т а нов н и к а. О че к у је с е да би с т а нов н и ш т во Ко с о во мо гло по ра с т и на 3,5 м и л и о на, ш т о оста вља још ма ње мо гућ но сти за оп ста нак оста та ка ма њина. На су п р о т т о ме, п р о це нат м у сл и ма н ског с т а нов н и ш т в а на Бал ка ну има све из гле де да по ра сте са 15% до 25%, па чак и да до стиг не 30% у це лом ре ги о ну. Уз р е г ру п и са њ е с т а нов н и- ка, као у Бо сни и на Ко со ву уз по др шку САД - Ал ба ни ја са ве ћ и н ск и м м у сл и ма н ск и м с т а нов н и ш т вом, 25% Му сл и ма на у Ма ке до н и ји и 15% у Бу г ар ској, и м у сл и ма н и на ју г у Ср би је ко ји су у п р о це су хо мо г е н и з а ц и је, у т ој си т у а ц и ји ЕУ ће с е гра ни чи ти на ју го и сточ ном кри лу те ри то ри јом ко ја је компа к т но на с е љ е на м у сл и ма н ск и м с т а нов н и ш т вом и ко ја и ма п ри л и к у да з а јед но са Ту р ском ч и н и т е ри т о ри ја л н у це л и н у на ко јој жи ви око 100 ми ли о на Му сли ма на. Ка кав ће би ти од но с х ри ш ћ а н ског и м у сл и ма н ског с т а нов н и ш т в а на г ра н и- ца ма Цен т ра л не Ев р о пе, не з а б о ра в љ а ју ћ и да а ко с е по сма т ра с т ру к т у ра г о д и на Ев р о п љ а н и н и су у п р ед но с т и бу д у ћ и да с е у Ф ра н ц у ској п р о це њу је да би св а к и т р е ћ и с т а нов н и к мо г а о би ти Му сли ман у до глед ној бу дућ но сти. Ка да Ан ге ла Мер - ке л, п ри зна је да м ул т и к ул т у ра л н и мо де л н и је ус пе о, к а к в а је т ек бу д ућ но с т б е з б ед но с т и на нај ек спо н и ра н и ји м г ра н и ца ма у Евро пи, има ју ћи у ви ду раз ли чит од нос сна га из ме ђу раз - л и ч и т и х к ул т у ра, р е л и г и ја и с т а р о сн и х с т ру к т у ра. Би ра ју ћ и из ме ђу евро - атлант ске ин те гра ци је и по ја ву син дро ма европског А в г а н и с т а на на Ко с о ву, За па д н и Ба л к а н о т в а ра п и т а њ е ста бил но сти и без бед но сти ЕУ на ње ном ју го и сто ку. 54 Први пут 2003.године, Европа је доживела да има више умрлих него рођених. Европа двадесетседморице која данас има 460 милиона људи, године имаће 445 милиона, што би било мање од 5% светске популације». pdf). До године а затим и до године, само Африка очекује да повећа свој удео у светској популацији (13.84% године, 16.68% године и 20.92% године), док би Европа требало да доживи пад становништва који ће се одвијати стално и значајно (728 милиона становника 2004.године, 722 милиона године и 668 милиона године). Старење становништва - означено смањење деце и одраслих, значајно повећање старијих и веома старих људи - да ли све то представља опасност за просперитет и животни стандард Европљана? Од ког момента имиграција може имати контра ефекте? 52

54 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ја сно је да се ефек ти ова кве аме рич ке по ли ти ке у овој зо н и до д и ра ко ја с е п р о т е же од з а па д не Б о сне до с т о т и на к к и ло ме т а ра од За г р е ба и од Ја д ра н ског до Ц р ног мо ра, на ко - ји х х и љ а д у к и ло ме т а ра све до Ту р ске, мо г у к р е т а т и са мо у при лог но ве уло ге Тур ске у од но су на ЕУ. Иро ни ја је да би пре о кре том рав но те же сна га у ге о по ли тич ком сми слу Тур - ск а по к а з а ла ве ће по ш т о в а њ е з а с т а би л но с т и б е з б ед но с т у сво јој но вој сфе ри ути ца ја, да би би ла и ви ше са ве сна кад је у п и т а њу оп с т а на к х ри ш ћ а н ск и х ма њи на не г о з а па д не си ле. Овај сце на рио ни је ис кљу чен јер би та ко да ла се би кре ди бил и т е т з а по в ра т а к на ев р оп ск у сце н у к а о р е г и о на л на си ла на по че т к у т р е ћег м и ле н и ју ма. С об зи ром на та кав ис ход оно га ш т о би т р е ба ло да од р е д и но во гле д и ш т е на ис т оч н у Ев р о п у са обе стра не оке а на, мо же мо се за пи та ти: за ко га пред ставља ју успех или не у спех ла ко пред ви ди ве по сле ди це евро - атлант ске без бед но сне стра те ги је во ђе не у пост хлад но ра тов - ском пе ри о д у? За пад ни Бал кан и евро а тлант ске интеграције Ун у т ра ш њи с т ра х СА Д- а п р вен с т ве но у пе р спек т и ви од но са Не мач ке 55 и Р у си је 56, на ла зи се у осно ви ње не стра те- 55 Фокусирајући се на конкретан случај ( За Пољску, могућност руско-немачког разумевање је ноћна мора кроз историју ), преокупација је аналитичара Џорџ Фридмана што јасно представља страховање Американаца који се суочавају са опадањем њиховог вођства губитком контроле над својим савезницима ( Управо сада, постоји логика у ближим немачко-руским односима. Економски се допуњују. Русија извози сировине, Немачка извози технологије. Ниједна не подлеже притиску Сједињених Америчких Држава. Заједно би могле бити у стању да се одупру томе. Постоји тиха романса у односу између њих ), посебно у источној Европи : Хладни рат је био последње јасно конфротирање, супротстављајући се Русији против западне Европе коју су подржале којом су у великој мери доминирале САД. Овај појас земаља био је чврсто чак и неформално у оквиру совјетске империје. Сада су оне поново суверене. Моје интересовање у региону је базирано на томе да се јасније сагледа како ће се одиграти следеће понављање регионалне геополитике. Русија је далеко моћнија него што је била пре 10 година. Европска унија је у процесу унутрашњег стреса и Немачка поново прорачунава своју позицију. САД играју неизвесну и комплексну игру. Желим да разумем како у полукругу власти, од Турске до Пољске, размишљају о себи и позиционирању за следеће понављање регионалне игре ). stratfor.com/weekly/ _geopolitical_journey_part_2_borderlands?utm_ source=gjourney&utm_medium= &utm_campaign=101109&utm_content =readmore&elq=8ec9e9cbae8042d2be2e3c8c40eca Стратегија која се боље разуме читајући следеће: Турска је држава у коју 53

55 Бо шко И. Бо јо вић 54 КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН ги је ко ја иде у ко рист Тур ске и ње них шти ће ни ка на Бал ка ну. К а ш њ е њ е зе ма љ а За па д ног Ба л к а на у ЕУ и н т е г ра ц и ја ма једна је од по сле д и ца т а ко на с т а лог с т а њ а. И н т е г ра ц и ја Ср би је у НА ТО а у до глед но вре ме и у ЕУ тре ба ло би да бу де од лучу ју ћа за про цес ин те гра ци ја у овом де лу Евро пе. На кон једно с т ра ног п р о гла ше њ а не з а ви сно с т и Ко с о в а, са а к т у е л н и м ев р о а тла н т ск и м оп р е де љ е њ ем в ла де Ср би је, у к љу ч у ју ћ и и ве ли ки део опо зи ци је, чи ни се да су усло ви ко ји су нео п ход ни за про ши ре ње ис пу ње ни. То је слу чај са 20% ста нов ни штва ко ји би ка ко са да сто је ства ри мо гли да при хва те учла ње ње у вој ну али јан су ко ја је пре са мо 10 го ди на ра зо ри ла њи хо ву зе мљу са је ди ним ци љем да је ли ши 15% ње не те ри то ри је. И па к ве л и к и де о с т а нов н и ш т в а по д р ж а в а и н т е г ра ц и ју у ЕУ и з ра з ло г а ко ји су п р е т е ж но еко ном ск и и п ра г ма т и ч н и. Уп р - ко с 20 г о д и на ра з а ра њ а и сма њ е њ а т е ри т о ри је на он у од п р е го ди не, ин те гра ци ја Ср би је у ЕУ има од лу чу ју ћи утицај на ве ћи ну зе ма ља За пад ног Бал ка на. У и н т е р вју у, да т ом 8. но вем бра б е о г ра д ском д нев н и к у Да нас, ам ба са дор Кра ље ви не Нор ве шке на пра вио је алу зију на сла бу по др шке јав ног мње ња у Ср би ја у по гле ду ин тег ра ц и је у Н А ТО. 57 Тре ба ло је има ти у ви ду ви ше не го хла дан п ри јем би в шег а ме ри ч ког а м ба са до ра Мон т г о ме ри ја ко ји је био ре зер ви сан за дан ра ни је у Ге не рал ној скуп шти ни једне од нај ве ћих стран ки у зе мљи, На пред не стран ке, при јем је био ве о ма бу ран упр кос чи ње ни ци да ли де ри ове де сничар ске пар т и је све ви ше ис к а зу ју и з ра зи т о ев р о - атла н т ск у ори јен та ци ју. У зе мљи ко ја би тре ба ло да се ускла ди са демо к рат ск и м мо де лом, ја в но м њ е њ е т р е ба ло би да и ма у т и цај сам отишао неколико пута у последњих неколико година, и очекујем да је поново посетим. У књизи Наредних 100 година, тврдио сам да ће Турска бити велика сила у наредних 50 или више година. Задовољан сам својим дугорочним предвиђањем, већ наредне деценије ће бити период транзиције за Турску, од тога да је била једна од земаља која се суочавала са Совјетима у савезништву са САД-ом до тога да ће бити нова, самостална сила. То никако неће бити преко ноћи, и то ће бити утврђивање интереса изван њених граница. Заиста, како буде своју моћ на Балкану повећавала, Турска ће бити једна од држава са којом ће земље као што су Румунија морати да се суоче. Read more: Geopolitical Journey, Part 2: Borderlands STRATFOR ; <a href=» borderlands»>geopolitical Journey, Part 2: Borderlands</a> is republished with permission of STRATFOR. 57 file:///users/boskobojovic/desktop/dnevni%20list%20danas%20%7c%20globus%20%7c%20nikolić%20i%20vlada%20na%20istom%20putu.webarchive

56 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр на не што што је од из у зет не ва жно сти као што је ула зак у НА ТО, чак и ако то ни је био слу чај у су сед ној Бу гар ској за в р е ме и н т ен зи в ног б ом бар до в а њ а Ср би је г о д и не. У ме - ри у ко јој срп ска вла да о то ме во ди ра чу на, по го то во што се в а н р ед н и и з б о ри мо г у од р ж а т и п р е к ра ја г о д и не, т р е ба ло би да раз мо три шта мо же да се про ме ни у од су ству оп ште ам нези је ка да су у пи та њу се ћа ња из по след њих 20 го ди на. То би мо гло да бу де отва ра ње НА ТО-а ка ве ћој са рад њи са Ру си јом. Не са мо за то што Ру си ја мо же ви ше да при ву че нај ве ће словен ске и пра во слав не зе мље, афи ни тет ко ји је пре че сто пре - на гла шен у ев р о по цен т ри ч н и м с т е р е о т и п и ма, већ п р е све г а због ста ва за пад них си ла да је Ср би ја си сте мат ски не при јат е љ у по с т х ла д но ра т ов ском пе ри о д у. Б о љи усло ви, по ш т о в а- њ е људ ск и х п ра в а з а ма њи не на Ко с о ву, Ср ба п р вен с т ве но, кад би про тек то рат ЕУЛЕКС-а и КФОР-а био у ста њу да то обез бе ди, ве ро ват но би се на тај на чин ство рио ве ћи кре диби ли тет ка да се ра ди о од но су За па да пре ма њи ма. Суд бина п р е о с т а л и х Ср ба на Ко с о ву је ве р о в ат но нај ве ћ а п р е п р е к а п ри с т у па њу Ср би је Н А ТО -у. Што се ти че то га да по ста не ви дљи ви је по ве ћа но уче - шће Тур ске на Бал ка ну 58, до вољ но је да при ме ти мо да је оно обр ну то сра змер но ин те гра ци ји За пад ног Бал ка на у ЕУ. Друг и м р е ч и ма, к а ш њ е њ е ев р о - атла н т ск и х и н т е г ра ц и ја зе ма љ а з а па д ног Ба л к а на о с т а в љ а по љ е о т во р е но з а по с р е до в а њ е Тур ске, углав ном с ослон цем на ста нов ни штво му сли манских зе ма ља и ма њи на на Бал ка ну. Под прет по став ком да ће ЕУ очу ва ти сво ју бу дућ ност на овом де лу Евро пе, то сва како не ће у ч и н и т и о с т а в љ а ју ћ и ове зе м љ е м и мо и н т е г ра ц и је. 58 Ово је лакше разумети читајући следеће: Док САД могу да подрже моћну Турску, исто се не може рећи за моћну Русију, посебно не у савезу са једном Немачком. Највећи амерички страх «не треба да буде Кина или Ал Каида. То би требало да буде спој европске технологије са природним ресурсима Русије. То би створило силу која би могла да уздрма амерички примат. То је оно око чега су се ломила копља током 20. века. Међутим немачкоруски однос може се раније покорити и то морају да учине САД. Geopolitical Journey, Part 2: Borderlands STRATFOR ; <a href=» com/weekly/ _geopolitical_journey_part_2_borderlands»>geopolitical JourneyPart 2: Borderlands</a> is republished with permission of STRAT- FOR; стратегија која се може сажети кроз давање Балкана Турској како би се спречило приближавање Немачке и ЕУ са Русијом. Фридманова визија је иако независна од става званичне администрације ипак изузетно близу чињеница које се одигравају на Балкану од краја Хладног рата. 55

57 Бо шко И. Бо јо вић КО СО ВО И ЗА ПАД НИ БАЛ КАН Што се ти че Тур ске, њен став и ефек ти ње ног упли та ња у о с е тљи во под ру ч је Ба л к а на, је с т е по к а з а т е љ к р е д и би л и т е т а њ е не ев р оп ске во к а ц и је. Литература Kunz, A., Le Kosovo, zone multifonctionelle à criminalité tous azimuts, Horizons et débats, n 18, 5 mai 2008, Zurich, php?id=916 Bruneteau, Bernard, Le siècle des génocides, Violences, massacres et processus génocidaires de l Arménie au Rwanda, Armand Colin, Huntington, S. P. The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, Foreign Affairs, 1993; Id., The West Unic not Universal, Foreign Affairs, Novembar-Decembar Duijzings, G. Religija i identitet na Kosovu, Beograd, Inan, Ceren La population de la Turquie. Évolutions démographiques depuis 1927, ( INAN.DER.OKAP.FIN.pdf). Atman, Sabri La Turquie doit reconnaître le génocide assyro-chaldéen de 1915, 56

58 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Boško I. Bojović KOSOVO ET LES BALKANS OCCIDENTAUX Résumé L objectif de cet article est d analyser la situation du Kosovo dans le contexte des questions de stabilité régionale et la sécurité européenne. Suite à la déclaration unilatérale d indépendance de la province serbe du Sud est la survie incertaine de la minorité chrétienne et du patrimoine culturel situé sur son territoire. Auteur de l article utilise la méthode historique, ainsi que la méthode comparative pour indiquer que le développement progressif du problème du Kosovo à partir de la position du point de la minorité chrétienne. En faisant un parallèle entre l expulsion de la population chrétienne du territoire de la Turquie dans le début du 20ième siècle et la persécution des chrétiens au Kosovo dans le début du 21ième siècle, l auteur souligne les similitudes et les différences entre les deux cas. En outre, il souligne qu il est nécessaire de créer des meilleures conditions pour la minorité serbe du Kosovo. Mots-clés: Kosovo, Les Balkans occidentaux, la minorité serbe, Turquie. 57

59

60 УДК 94(560)(470) 12/19 Примљено: 13. март Прихваћено: 25. мај Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Ра т ко Љу бо је вић * Н Е КОН Т Р О Л И СА Н А С И Л А К АО И НС Т РУ М Е Н Т О С ВА ЈАЧ К Е ПО Л И Т И К Е ОСМАН СКИХ ВЛА СТИ НА БАЛ КА НУ Резиме Не кон тро л и са на с и ла ос м а н с к и х в л а с т и н и је б и ла с т и х иј на већ с и с те м а т ич на, у фу нк ц и ји њи хо ве осв а јач ке по л и т и ке. На с и ље ос м а н с к и х в ла с т и у ба л ка н с к и м зе м ља м а ра з л и ч и то се и с по ља в а ло у пе р и о д у ја ке це н тра л не в ла с т и и у пе ри о ду ње ног сла бље ња. Док је цен трал на власт би ла снажна, основ ни об ли ци на си ља на још нео сво је ним те ри то рија м а б и л и с у у фу нк ц и ји пу с то ше ња по г ра н ич н и х те р и то р и ја ра ди њи хо вог лак шег за у зи ма ња и ма те ри јал ног ис цр пљи вања у пе ри о ду ва зал ства. Ка да би не ка те ри то ри ја би ла конач но за у зе та, на с и ље је б и ло у фу н к ц и ји под м ла ђ и в а ња в ојних ре до ва и др жав не ад ми ни стра ци је хри шћан ским ро бо вима, као и у функ ци ји при ку пља ња по ре за за цар ску бла гај ну. Ка да је осла би ла цен трал на власт, на си ље је по при ми ло но ве о б л и ке за с тра ш и в а ња и м а те р и ја л ног и с ц р п љи в а ња. Кључ не ре чи: не кон тро ли са на си ла, те рор, осва јач ка по лити ка, oсманска власт, Бал кан Увод Уни вер зал ног је зна че ња чи ње ни ца да се моћ вла да јућих те ме љи на си ли, а си ле не ма без при ну де. Ви шак ис по- * Без бед но сно ин фор ма тив на аген ци ја, Бе о град. 59

61 Ра т ко Љу б о је в и ћ 60 Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... љ е не си ле в ла да ју ћ и х во д и к а по с е б ном об л и к у в ла да ви не: те ро ру стра хо вла ди. Те рор је био је дан од кључ них ин струме на т а о св а јач ке по л и т и ке Осма н ске д р ж а ве. До ла ском на Бал кан, и на те ри то ри је срп ских зе ма ља Осман ли је су сис т е ма т и ч но п ри ме њи в а ле ра з л и ч и т е об л и ке на си љ а, нај п р е у ци љу по ро бља ва ња бал кан ских на ро да и те ри то ри ја а касн и је, з а в р е ме с т ра хо в ла де, ра д и ода би ра нај б о љи х м ла д и х р о б о в а з а но ве рат н и ке и р е дов ног п ри к у п љ а њ а п ри хо да з а да љ а о св а ја њ а. Осв а јач к а по л и т и к а Осма н ског цар с т в а и с т ра хо в ла да Осман ли ја пред мет су за пад но - европ ске по ли тич ке исто ри о - гра фи је од по чет ка XIX ве ка. Та да је Осман ско цар ство би ло у с р е д и ш т у ев р оп ск и х и с р е до зем н и х зби в а њ а: Б о на па т ри н по ход на Еги пат, ра то ви са Ру си јом, устан ци у Ср би ји и Епиру, б ор ба з а не з а ви сно с т Грч ке, фра н ц у ск и на па д на А л ж и р... Чи ни ло се да се Цар ство, од ко га је Евро па ве ко ви ма дрх тала, бл и ж и ло сво ме к ра ју и л и да ба р ем п р е с т а је њ е г о в а до м и- на ци ја над ве ли ким бро јем на ро да, би ло хри шћа на или мусли ма на, Евро пља на или Ис точ ња ка. Због то га су сва де ла о Осман ском цар ству ко ја су на пи са на то ком XIX ве ка би ла з а сно в а на на з а па д њ ач ком, а н т и о сма н ском с т а но ви ш т у. Пр е ма з а па д њ ач ком с т а но ви ш т у X I X ве к а, о сма н ск и р е ж и м је био р е ж и м т и ра н и је, су р о во с т и и на си љ а, и ма о је за сво ју пре моћ да за хва ли са мо сна зи вој ске и бру тал ним при ти сци ма ко ји ма је не кон тро ли са но и сти хиј ски, по сопс т ве ном на хо ђе њу, п ри б е г а в а ла њ е г о в а в ла да; сул т а н и су п ри к а зи в а н и и л и к а о не м и ло с рд н и к рв н и ц и, во ђе н и же љ ом з а в ла ш ћу, ко ји су в ла да л и з а х в а љу ју ћ и т е р о ру, и л и о с о б е б е з к а ра к т е ра ко ји су ж и ве л и у ра з в ра т у и ко ру п ц и ји. Ма ло с е пи са ло о то ме да је осман ски свет по зна вао са свим од ре ђен си стем вла сти, да је по сто ја ла стро го ор га ни зо ва на ад ми нистра ци ја, да су раз ли чи ти об ли ци те ро ра би ли део си сте матич не по ли тич ке так ти ке осва ја ња, пот чи ња ва ња и до ми нац и је. Де ла о Осман ском цар ству као си но ни му не кон тро лиса ног те ро ра, на пи са на на За па ду то ком XIX ве ка, би ла су углав ном за сно ва на на хро ни ка ма и путoписима, па су и сама би ла све де на на пу ку де скрип ци ју. На де скрип ти ван начин пи са ли су о осман ским зу лу ми ма и срп ски хро ни ча ри и ис т о ри ча ри X I X ве к а. Ме ђу т и м, већ по че т ком X X ве к а, по ја-

62 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр в љу ју с е епо х а л на де ла Ст о ја на Но в а ко ви ћ а, М и т е Пе т р о ви ћ а и Ми ха и ла Га ври ло ви ћа, за сно ва на на гра ђи из осман ског пе - ри о да, са ч у в а ној у ис т о ри ј ск и м ар х и в а ма Кра љ е ви не Ср би је. У ови м де л и ма с е об ја ш њ а в а ор г а н и з а ц и ја в ла с т и Осма н ске др жа ве на Бал ка ну, као и ге не за од но са Ср ба и Ту ра ка од в р е ме на о сма н ског си зе р ен с т в а до Пр вог с рп ског ус т а н к а. У овим де ли ма, пр ви пут се си сте ма ти зу је и ана ли зи ра до маћ а ар х и в ск а г ра ђа о ра з л и ч и т и м об л и ц и ма т е р о ра о сма н ск и х вла сти над срп ским на ро дом. Ка да је по сле Дру гог свет ског ра та олак шан при ступ т у р ск и м ар х и в а ма, на с т а ју озби љ не с т ра не на у ч не с т у д и је о Осман ској др жа ви ко је се пи шу ка ко на За па ду та ко и на Ис т о к у. Тек т а да је би ло мо г у ће з а сно в а т и ис т ра ж и в а њ а на из вор ној осман ској ар хив ској гра ђи пр во га ре да. Тек та да је ис тра жи ва њи ма о вла да ви ни Осман ли ја би ло мо гу ће обез бе - д и т и по т п у н у на у ч н у фу н д и ра но с т. У д ру г ој по ло ви н и X X ве к а, на овој г ра ђи з а сно в а на, по ја ви ла су с е к а п и т а л на де ла к а ко т у р ск и х п и са ца, ме ђу ко ји ма св а к а ко т р е ба и з д во ји т и Ха ли ла Инал џи ка и Шеф ке та Па му ка, та ко и оних за падно-европ ских, као што су Ро бер Ман тран и До налд Ко терт. У њи хо ви м де л и ма, зна ча ја н п р о с т ор је по све ћен по ло ж а ју х ри ш ћ а н ског с т а нов н и ш т в а у ев р оп ском де л у Осма н ског цар с т в а у ра з л и ч и т и м пе ри о д и ма т у р ске до м и на ц и је, ч и ме је про блем те ро ра као ин стру мен та осман ске осва јач ке по ли тике и вла да ви не ста вљен у ши ри, европ ски кон текст. На та кав, на у ч но п р о д у бљ ен на ч и н, о т у р ској до м и на ц и ји на Ба л к а н у п и ш у и до ма ћ и са в р е ме н и ис т о ри ча ри, п р е сви х Ра до в а н Самар џић и Мом чи ло Спре мић. У на у ч ној л и т е ра т у ри по све ће ној о св а јач кој по л и т и ц и Осман ског цар ства ре ла тив но рет ко се го во ри о то ме да је наси ље ме ња ло об ли ке и ја чи ну, у за ви сно сти од сна ге цен тралне о сма н ске в ла с т и. На си љ е о сма н ск и х в ла с т и у ба л к а н ск и м зе м љ а ма, к а о у з р оч но по сле д и ч н и од но с до м и на ц и је си ле и п ри си ле, ра з л и ч и т о с е ис по љ а в а ло у пе ри о д у ја ке цен т ра л не вла сти, до кра ја XVI ве ка, и у пе ри о ду ње ног сла бље на, током XVII и XVI II ве ка. Док је цен трал на власт би ла сна жна, о снов н и об л и ц и на си љ а на још не о сво је н и м т е ри т о ри ја ма би ли су у функ ци ји пу сто ше ња по гра нич них те ри то ри ја рад и њи хо вог ла к шег з а у зи ма њ а и ма т е ри ја л ног ис ц р п љи в а њ а у пе ри о д у в а з а л с т в а. К а да би не к а т е ри т о ри ја би ла ко нач но 61

63 Ра т ко Љу б о је в и ћ Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... за у зе та, на си ље је би ло у функ ци ји под мла ђи ва ња вој них ре - до в а и д р ж а в не а д м и н и с т ра ц и је х ри ш ћ а н ск и м р о б о ви ма, к а о и у фу н к ц и ји п ри к у п љ а њ а по р е з а з а цар ск у бла г ај н у. К а да је о сла би ла цен т ра л на в ла с т, на си љ е је по п ри м и ло но ве об л и ке з а с т ра ш и в а њ а и ма т е ри ја л ног ис ц р п љи в а њ а на п р о с т о ру на ко јем је вла да ла ве ли ка не си гур ност и страх. Ра з у ме в а њ е ис т о ри ј ског ра з во ја о сма н ске о св а јач ке по - ли ти ке то ком ви ше сто ти на го ди на допринoси бо љем са гле - да ва њу усло ва у ко ји ма су ве ко ви ма жи ве ли на ро ди на Бал кан у. О ви усло ви су не су м њи во оп р е де л и л и и по ло ж ај с рп ског на ро да у вре ме ну по сле из во је ва ња на ци о нал не не за ви сно - сти, на Бер лин ском кон гре су го ди не. По сле ди це на сиљ а о сма н ск и х в ла с т и на д с рп ск и м на р о дом су п р о р е ђи в а њ е с т а нов н и ш т в а, њ е г о в а де л и м и ч на исла м и з а ц и ја, на си л но раз два ја ње чла но ва по ро ди ца, жи вот на ве о ма ни ском еко - ном ском н и воу, у гла в ном у б ор би з а п у ко п р е ж и в љ а в а њ е. Све ове, већ до бро по зна те чи ње ни це по треб но је узе ти у обзи р к а да с е а на л и зи ра ју у з р о ц и р е ла т и в но н и ског н и воа д руш т ве но еко ном ске ра з ви је но с т и Б а л к а на уоп ш т е и с рп ск и х зе ма љ а по с е б но. Ве р с ке осно ве по л и тич ке иде о ло г и је Ос м а н л и ја По ли тич ка иде о ло ги ја Осман ли ја те ме љи ла се на не - пре кид ном све том ра ту ко ји се во ди у име му сли ман ске ве ре, је д и не ко јој п ри па да ју п ра во ве р н и. 1 Иза иде је о му сли манском ве р ском п ри ма т у с т а ја л и су по л и т и ч к и и н т е р е си до м и- на ц и је и еко ном ск и и н т е р е си по п у њ а в а њ а цар ске, д р ж а в не бла гај не. Овим ин те ре си ма би ли су под ре ђе ни сви ци ље ви и и н с т ру мен т и о св а јач ке по л и т и ке Осма н л и ја. Осман ска власт вр ши ла је пер ма нент но и ор га ни зо вано на си љ е, бру т а л н и м и екс т р ем н и м ме ра ма, у ц и љу об е з б е - ђе њ а до м и на ц и је на о сво је н и м т е ри т о ри ја ма. С об зи р ом на то да је власт ус по ста вља ла на си љем и не ху ма ним ак тив но - сти ма, ули ва ла је страх и на тај на чин обез бе ђи ва ла ап со лут - 1 J. T. Johnson, Just War and Ji had: Hi sto ri cal and The o re ti cal Per spec ti ves on War and Pe a ce in We stern and Isla mic Tra di tion, New York, 1991, стр

64 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ну по слу шност по ро бље них. У овом слу ча ју, на си ље је био ме т од в ла да ви не, а ц и љ с т и ца њ е и у ве ћ а њ е еко ном ске мо ћ и. 2 На р од с е на о сво је н и м т е ри т о ри ја ма ве ко ви ма бра н ио од те ро ра Осман ли ја на де фан зи ван на чин: бе гом из по гранич них обла сти у уну тра шњост зе мље, из ва ро ши на кључним са о бра ћај ни ца ма у бр да, са ка ће њем и пре вре ме ном же - н и д б ом м у ш ке де це да не би по с т а ја л и ја њи ча ри, п р о ме ном ве р е. Био је т о р е зул т ат т е р о р ом и з а зв а ног с т ра х а з а ма т е рија л н у ег зи с т ен ц и ју, з а ж и во т и бу д ућ но с т де це, з а с оп с т ве н и ж и во т. 3 Иако је на род на осво је ним те ри то ри ја ма ве ко ви ма по - ни жа ван, еко ном ски екс пло а ти сан, фи зич ки и ду хов но зло - с т а в љ а н, ис т р е бљи в а н, ра с е љ а в а н, оп с т а о је на сво јој зе м љи. То је би ло мо гу ће за то што га је упра во она иста вр хов на власт Осман ли ја, ко ја га је те ро ри са ла на осво је ним те ри то - ри ја ма, са ч у в а ла од не с т а ја њ а. Осма н ској в ла с т и н и је би ло у еко ном ском и н т е р е су да по р о бљ ен на р од сво ји м т е р о р ом са свим уни шти. 4 Се љак је, ра де ћи на зе мљи спа хи је, ства рао ма те ри јал ну осно ву не са мо за бо га ће ње тог свог не по средног г о спо да ра већ и з а п у њ е њ е цар ске, д р ж а в не к а с е з ла т ом нео п ход ним за но ва осва ја ња. Си стем вој не оку па ци је Осман ли ја на по ро бље ним те - ри т о ри ја ма од р ж а в а о с е п р вен с т ве но з а х в а љу ју ћ и це ђе њу зе м љ е. 5 Ка ко је то што су се ља ци од стра шног те ро ра са зем љ е б е ж а л и, би ло у су п р о т но с т и са по л и т и ком це ђе њ а зе - м љ е, о сма н ске в ла с т и су у од суд н и м т р е н у ц и ма по п у ш т а ле ом ч у. Та да би по р о бљ ен на р од до би ја о не ке ола к ш и це ко је су ства ра ле при вид по бољ ша них усло ва жи во та. По ли тичк а т а к т и к а в ла да ви не Осма н л и ја ма на о сво је н и м т е ри т о ри јама се ме ња ла, али њен циљ је увек оста јао исти: обез бе ди ти м ла де, зд ра ве сна г е з а по п у њ а в а њ е вој н и х т ру па и ис це д и т и и з по р о бљ е ног на р о да ш т о ви ше п ри хо да у п р о и з во д и ма и нов цу, па кре ну ти у но ва осва ја ња, под за ста вом Ала ха. 2 C. Im ber, The Ot to man Em pi re , Istam bul, 1990, стр D. An ge lov, Cer ta ins aspects de la con quéte des pe u ples bal ca ni qu es par les Turcs, Byzan ti no sla vi ca, br. 17, 1956, стр C. Im ber, The Ot to man Em pi re , стр З. Ње го ван, По љо при вре да у вре ме тур ске вла сти, По љо при вре да сред њо ве ков не Ср би је, Бе о град, 1997, стр

65 Ра т ко Љу б о је в и ћ Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... Осман ли је су кре ну ле у осва ја ње ви зан тиј ских те рито ри ја у име му сли ман ске ве ре. Иако се му сли ман ска ве ра ш и ри ла ч и с т о т ом д у ше и А ла хо ви м у че њ ем, бри т к а са бљ а је би ла успе шни ја па се уви ђа да су пр ља ви ин те ре си че сто би л и ис п р ед мо ра л н и х. 6 Век на с т а н к а о сма н ске д р ж а ве био је су ров, та ко да је ули вао не си гур ност, страх и па ни ку у станов ни штво. Ни ко ни је био у ста њу да пред ви ди но ви дан ко ји је мо гао да до не се рат ну по ха ру и уби ства или да по ро бље но с т а нов н и ш т во бу де п р о да т о у р о бљ е. 7 На ч и н ж и во т а д и к т и- ра ла је т р е н у т на си т у а ц и ја, па н и ра са н и т и р е л и г и ја н и су по ма г а ле с т а нов н и ш т ву. У т а ко су р о ви м окол но с т и ма, на с т а ла је о сма н ск а д р - жа ва на чи јој је стра ни би ла и Ала хо ва во ља. 8 Ве ра и за кон на ла г а л и су фа на т и ч но ш и р е њ е Исла ма ко ји је био све мо ћ а н. Сво ју над моћ ис по ља вао је из ну ђи ва њем и ма са кри ма. 9 Да је му сли ман ска ве ра по мо гла ства ра њу осман ске држ а ве г о во ри не ко л и ко су ра и з Ку ра на ко је и ма ју ја сне и п р е - ц и зне з а по ве с т и. 10 Вој на је не о п ход на ра д и рас про с т и ра ња Ис ла м а. Сам рат, ко га му сли ман ска ве ра на зи ва све тим, ка ко се у су ри наво ди нео п хо дан је јер иде о ло ги ја ни је до вољ на, па је ши рењу м у сл и ма н ск и х т е ри т о ри ја, по р ед ч и с т о т е д у ше, п ри до дата и брит ка са бља. Џи хад или ре ли ги о зна вој на (све ти рат) и ма сво је ви ше зна че њ е, па по п р о р о ко ви м р е ч и ма: Је да н дан вој не ви ше вре ди, но ме сец по ста, а кап про ли ве не кр ви на вој ни (раз у ме се за ве ру, јер дру ге не мо же би ти) да је рај. И де о ло ш к и см и са о све т ог ра т а је у т о ме да г ра н и це ш и р е њ а Исла ма не по сто је. Мир се ни кад са не вер ним не за кљу ча ва, но са мо пр и м и р је. Пре ма то ме, крај све тог ра та се оче ку је оног тре нут ка ка да на це лој ва се ље ни бу ду са мо му сли манске те ри то ри је. До та да, рат се во ди стал но, осим за вре ме м ул си ма н ск и х д у хов н и х п ра зн и к а. На не вер не ва ља увек 6 Е. Беј, Алах је ве ли ки, Бе о град, 1937, стр И. Бел да чи ну, По че ци Осман и Ор хан, Р. Ман тран, ур., Исто ри ја Осман ског цар ства, Клио, Бе о град, 2002, стр C. Ka fa dar, Bet we en Two Worlds: The Con sti tu tion of the Ot to man Sta te, Ber ke ley, 1995, стр Р. Ман тран, Исто ри ја Осман ског цар ства, стр М.С. Ми ло је вић, Од лом ци исто ри је Ср ба и срп ских - ју го сло вен ских зе ма ља у Тур ској и Аустри ји, Бе о град, 1872, стр. 142,

66 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр вој шти ти ван че ти ри све та ме се ца, у ко је се на ла же бра нити се, но не на па да ти. Све ти рат се во ди на три фрон та и то: пр в о, про т и в у не ве р н и х ко ји се још н и с у по ко р и л и Му ха ме да н ц и м а; др у го, про ти ву не вер них, по ко ре них Му ха ме дан ци ма и тре ће, прот и в у са м и х м у с л и м а на ко ји се не по в и н у ју и м а м и м а. Св а к и не му сли ман сма тран је гре шни ком јер ни је био пра ве вере. Ње гов је ди ни спас би ло је пре о бра ћа ње у ислам. Прија т и је Ис ла м а оч и шћа в а св а ког не пра в о ве р ног, ш т о г о во ри да дру га ве ра не тре ба ни по сто ја ти, те они ко ји при хва те ислам, би ће очи шће ни од свих гре хо ва и у бу ду ће би ти део п ра во ве р н и х. У Не џо са и и л и не ч и с те с тв а р и у ра ч у ња в а се и Ћа фир (име не пра во вер них): Ћа фир био под вла шћу или не не чист је. Чак и др жав ни чи нов ни ци, ко ји ни су би ли мусл и ма н ске ве р е, н и су спа да л и у п ра во ве р не. На и ме, у в р е ме осни ва ња мла де Осма но ве др жа ве ни је би ло до вољ но др жав - н и х ч и нов н и к а м у сл и ма на, т е су и х у зи ма л и са по р о бљ е н и х т е ри т о ри ја, а ко су мо гл и да од г о во р е з а х т е ву. А л и н и т а да, иа ко у д р ж а в ној сл у ж би, он и н и су сма т ра н и п ра во ве р н и ма. А ка да би се не ко пре о бра тио у ислам, па по же лео да се вра ти сво јој пр вој ве ри, био би по ко шен. Ћа ф и р, пр и м ив ш и Ис л а м, па од пав ши од ово га уби ја се, по што му се да три да на на ра з м и ш ља ње. Не п ра во ве р н и су су ра ма Ку ра на по с т а в љ е н и к а о г ра ђа н и д ру г ог р е да, об е с п ра в љ е н и и у н и же н и. Не ве р н и људи ко ји би би ли за ро бље ни, чак и ка да се ра ди ло о му сли манској зе мљи, по ста ја ли би ро бље, осим ако би при ми ли Ислам. Ме ђу т и м, ч ла но ви ма њи хо ви х по р о д и ца н и је би ло спа са од р оп ског по ло ж а ја: У ро бље се ура чу на ва ју сви ста нов ни ци у по ко ре н и м м у с л и м а н с к и м зе м ља м а ко ји н и с у м у с л и м а н и. Св и не ве р н и за ро бље н и, мо ра ј у пр и м и т и Ис ла м, а же не и де ц а по с та ју ро бље. По н и зно с т по ло ж а ја не м у сл и ма на ја сно је п р е до че на и су р ом ко јом с е з а по ве да да не пра в о ве р н и ота ц не м а н и ка кв и х пра в а над по ту р че ном ће р ком. То је зна чи ло да је де вој ка ко ја се вен ча за му сли ма на гу би ла сва ки кон такт са сво јом по ро ди цом. У су ра ма се до тан чи на санк ци о ни ше имо вин ска обес - пра вље ност не пра во вер них. Зе кат, или ду жност, је мус л и м а н у да в о ју је са не ве р н и м а ра д и ра з ре ше ња Ис л а м а и ра ди из др жа ва ња си ро ти ње (му сли ман ске). Но и не пра 65

67 Ра т ко Љу б о је в и ћ Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... во вер ни има ју пра во на зе ка те, на де о бу има ња до би је них у ра то ви ма, али са мо у слу ча ју кад му сли ма ни ма по ма жу прот и в у не ве р не св о је бра ће. Не ве р н и х је зе м ља м у с л и м а н с ка, ко ја се де л и ме ђ у в ој н и ц и м а. Са мо м у с л и м а н мо же и м а т и не по к ре т ног и м а ња. По ме н у т а су ра у т и ца ла је на вој н и ке под А ла хо вом з а с т а вом ко ји су би л и не п ра во ве р не ве р е да при хва те ислам. Та ко би у бит ка ма сте кли пра во на де о бу рат ног п ле на и на б о љи д ру ш т ве н и с т а т ус. 11 С у ра ма с е т а ко - ђе на ре ђу је да му сли ман на сле ђу је од ро ђа ка свог не му слим а на и м а ње, а л и не пра в о ве р н и од м у с л и м а на не. Би ла је то још јед на при ви ле ги ја пра во вер них, и на чин да не пра во вер - ни при ме ислам. На раз ли ко ва њу не му сли ма на од му сли ма на и дис крими на ци ји не му сли ма на су ре Ку ра на ин си сти ра ју и кроз нар ед б е ко ји ма с е са н к ц и о н и ше св а ко д нев н и ж и во т. Пра в а ehle z i me t, и л и не п ра во ве р н и х ко ји п ла ћ а ју џ и зју, к а о по с е ба н по - р е з на ме њ ен ис к љу ч и во не м у сл и ма н и ма, ог ра н и че на в а л и су њи хо ви мул си ман ски го спо да ри. Су ра ка же да ehle zi met мора ју у ка з и в а т и осо б и то по ш то в а ње пра в о ве р н и м а. Ни је и м до пу ш те н ула за к у џ а м и ј у. Мо ра ј у но с и т и др у г а ч и је оде ло од пра во вер них. Ку ће им мо ра ју би ти ни же и ло ши је од ку ћа пра во вер них. Рас кош и бо гат жи вот не вер ни ма се за бра њује. На су ду пра во вер ни има пр вен ство над не вер ним. Он се ди, а овај га дво ри. Не вер ни не мо же ни ко ме све до чи ти ни за све до ка пр и м ље н б и т и. Ре ч да та не ве р н и к у не в ре д и. Пр е до че не су р е и з Ку ра на ја сно у к а зу ју на св р х у све т ог ра т а Осман ли ја. Свр ха све тог ра та ни је би ла да уни шта ва, већ да по т ч и њ а в а не ве р н и ч к и све т, d a r ul h a rb Осв а јач ка по л и ти ка Пу с т и њ а. Ш и р о к а, ве ч и т а, не и з мен љи в а. Ис т а она к в а, к а к в а је би ла к а да је по њ ој т у ма ра ла Х а г а ра, п р ог на на на ло - жни ца пра о ца Авра ма. Она је оста ви ла на ми лост и не ми лост све моћ ној п у с т и њи сво г а си на Исма и ла, од ко г а Ара п и, по свом ве р о в а њу, во де по р е к ло. 13 О Исма и лу, Го спод је ре као: 11 G. Kadly-Nagy, The Holy War (ji had) in the First Cen tu ri es of the Ot toman Em pi re, Har vard Ukra i nian Stu di es, br. 3-4, 1980, стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство, Бе о град, 1974, стр L. Feb vre, Re vi ew of Köprülü, Les ori gi nes de l em pi re ot to man, An na

68 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Би ће то ди вљи чо век; ње го ва ру ка ће по сег ну ти на све и све ру ке ће по сег ну ти на њ. 14 У де л у т ог су р о вог п р о с т о ра, у А на до л и ји, ж и ве о је Ер - то грул, син Су леј ман ша ха. Ње го во пле ме је та да бро ја ло 400 ша то ра. Од сул та на Алу ди на до био је на се ље Со јут као ба ш т и н ск у зе м љу а обла с т и До ма н и ча и Ер ме н и Б е л и ја з а ле т њ е па ш њ а ке. 15 По сле Ер то глу о ве смр ти, на сле дио га је ње гов син Осман ко ји је об но вио при ја тељ ске од но се са по је ди ним ис - т а к н у т и м х ри ш ћ а н и ма. Ме ђу т и м, н и су сви х ри ш ћ а н ск и в лада ри има ли по ве ре ња у Осма на, ко ји је због то га имао су ко бе ко ји су од но си ли жр тве на све стра не. Са знав ши да је Осман за пао у не ми лост, сел џуч ки сул тан лич но му је по шао у помоћ и сти гао у област гра да Ка ра џа хи сар да ка зни хри шћа не. Спле том окол но сти, сул тан је мо рао да се са вој ском вра ти, јер су Мон го ли на па ли град Ере гли ( Ха ра кле ју у Ка па до кији). 16 Осман је сам из во је вао по бе ду над Хри шћа ни ма а султан му је за уз врат по слао за ста ву и по кло не. На кон што је з а у зе о г ра д, по че о је да ор г а н и зу је сво ју д р ж а ву. На п у ш т е не хри шћан ске ку ће дао је љу ди ма ко ји су до шли из еми ра та Ге р м и ја на, ц р к ве је п р е т во рио у џа м и је и у ве о м у сл и ма н ск у мо л и т ву. Кра јем 13. ве к а, по т ом ц и Осма на, по г ра н и ч ног г а зи ја и о сн и в а ча о сма н ске д и на с т и је, с т во ри ће и м пе ри ју ко ја с е пру жа ла од Ду на ва до Еуфра та. Тво рац те им пе ри је био је Ба ја зит I ( ) чи ји је на ди мак био Ји л д и р и м ( Му њ а). Он је го ди не код Ни ко по ља до но гу по ту као нај о па снију кр ста шку вој ску Евро пе. У то до ба, нај моћ ни јој ислам ској др жа ви, Ме млуч ком сул та на ту, по ро био је гра до ве на Еуфрату и иза звао на бој но по ље вла да ра цен трал не Ази је и Ирана, ве л и ког Ти м у ра. 17 Си н моћ ног п ри н ца, по б ед н и к, све с т а н сво је ве л и ч и не и сна г е, и н т е л и г ен т а н, п р ед у зи м љи в и до м и- нан тан, ни је во дио ра чу на о ми шље њу дру гих. Са иде јом води љом о об но ви Рим ског цар ства под му сли ман ским бар јаком во дио је све ти рат. 18 les: Eco no mi es, so ciétés, ci vi li sa ti ons, br. 9, 1937, стр Е. Беј, Алах је ве ли ки, стр И. Бал ди ча ну, По че ци Осман и Ор хан, стр И. Бал ди ча ну, По че ци Осман и Ор хан, стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр Н. Ва тен, Успон Осман ли ја , Р. Ман тран, ур., Исто ри ја 67

69 Ра т ко Љу б о је в и ћ 68 Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... Цен тра ли зо ва на осман ска ад ми ни стра ци ја ни је се до пала у т и цај н и м а на дол ск и м по р о д и ца ма ко је су д р ж а ле зе м љу у ви ду в а к у фа, ве р ск и х з а д у ж би на и л и е м л у ка, сло бод них пољ ск и х до ба ра. Не г о до в а ла су и п ле ме на ко ја су обра зо в а ла б ор б е не је д и н и це т а ко да су ис по љ а в а ла сво је не з а до вољ с т во п р е ма Осма н л и ја ма по д р ж а в а ју ћ и би в ше д и на с т и је ко је су и м г а ра н т о в а ле л и ч не п ри ви ле г и је. О в а к в а не з а до вољ с т в а и не по слу шност Осман ли је су на зи ва ле из да јом све тог ра та ко - ји во де, т в р де ћ и да т а к во по на ша њ е по ма же не п ри ја т е љи ма ве р е. Во де ћ и ра ч у на ис к љу ч и во о с оп с т ве н и м и н т е р е си ма, а по зи ва ју ћи се на ше ри јат ску све ту ду жност да се не при ја те - љи ве ре укла ња ју, Осма ли је су че сто на па да ле не са мо хришћа не не го и сво је му сли ман ске су се де. 19 Осма н л и је су у т е ме љи ле сво ју и м пе ри ју у је д и н и в ш и м у сл и ма н ск у А на до л и ју и х ри ш ћ а н ск и Ба л к а н под сво јом упра вом. Док су у Ана до ли ји и на Бал ка ну во ди ли све ти рат, они су пљач ка ли и пу сто ши ли где год су сти гли, не во де ћи ра чу на о то ме да ли се ра ди и не при ја тељ ској или са ве зничкој т е ри т о ри ји. 20 Ме ђу т и м, к а да би по т ч и н и л и не к у обла с т, на с т о ја л и су да ш т о п р е у ве д у р ед и по р е да к. Ув а ж а в а ју ћ и ло к а л не оби ча је и т ра д и ц и ју, Осма н л и је су по к у ша в а ле да об е з б е де м и р о љу би во по т ч и њ а в а њ е ло к а л ног с т а нов н и ш т в а и да за до би ју њи хо во по ве ре ње. Хри шћа ни ма и Је вре ји ма гаран то ван је жи вот и си гур ност, под усло вом да бу ду по кор ни и р е дов но п ла ћ а ју да ж би не. 21 По л и т и ч к а и де о ло г и ја не п р е - ста ног ра та и пре о бра ћа ња не пра во вер них у ислам, на сло - њ е на на су р е Ку ра на, би ла би т а ко под р е ђе на п ра г ма т и ч н и м ин те ре си ма по пу ња ва ња цар ске, др жав не бла гај не. Хри шћан и су и ма л и сло б о д у ве р о и спо ве с т и и мо г ућ но с т да ж и ве у ск ла д у са с оп с т ве н и м ве р ск и м з а ко н и ма. Та ко је зна лач к и м во ђе њ ем по м и р љи ве по л и т и ке о сма н ск а д р ж а в а п р о ш и ри в а- ла сво је обла сти и по ве ћа ва ла из во ре сво јих при хо да. 22 Осман ског цар ства, стр R. P. Lind ner, Sti mu lus and Ju sti fi ca tion in Early Ot to man Hi story, Greek Ort ho dox The o lo gi cal Re vi ew, br. 27, Г. Ш к р и в а н и ћ, Ко с о в с к а б и т к а, Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т Н Р Ц р н е Го р е, Це т и - ње, 1956, стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство. стр.20.

70 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Са с т а в н и де о екс па н зи о н и с т и ч ке док т ри не Осма н л и ја био је то ле ран тан од нос пре ма до ма ћем плем ству и вој ничкој к ла си. У о сво је н и м обла с т и ма, Осма н л и је су п р е у зи ма ле вој н и ч к у к ла су у сво ју сл у ж бу. Вој н и ц и су до би ја л и п ра во на п ло до у ж и в а њ е д р ж а в не зе м љ е у т в р ђе не ве л и ч и не и би л и су о сло б о ђе н и п ла ћ а њ а н и з а да ж би на. Осма н и з а ц и ја о сво је н и х обла сти ни је зна чи ла брз, ра ди ка лан пре о бра жај, већ по ступан раз вој. 23 На ч и њ е н и ц у да је о св а ја њ ем т е ри т о ри ја Осма н ск а и м- пе ри ја сти ца ла еко ном ску моћ, од раз гра на те тр го ви не и разно в р сн и х да ж би на, Б е р т ра н дон де ла Бр о к и је р је ск р е н уо па жњу го ди не. Он је та да за бе ле жио да се осман ски годи шњи при ход по пео на ду ка та и, уко ли ко би сва ов а с р ед с т в а Осма н л и је ис ко ри с т и ле, мо гл и би ла ко да и з в р - ше и н в а зи ју Ев р о пе. Еко ном ском мо ћ и, Осма н л и је су ш и ри ле и вој н у моћ. Осва ја ју ћи Ца ри град, град су ту кли до та да не ви ђе ним оруђем, ог р ом н и м т о по ви ма, ш т о је зна ч и ло по б е д у мо де р ног оруж ја. На кон осва ја ња гра да си лом, вер ски за кон је до зво - ља вао тро днев ну пљач ку. По крет на имо ви на је на осно ву ше - ри ја т а би ла з а ко н и т и п лен вој н и к а, а с т а нов н и ш т во с е мо гло ле г а л но по р о би т и. 24 Сту бо в и ц а р с тв а Тра д и ц и о на л но сх в а т а њ е д р ж а ве на Бл и ском Ис т о к у под ра зу ме в а ло је да в р хов на в ла с т п ри па да сул т а н у. Гла в не а к т и в но с т и т е в ла с т и спа да ле су у де ло к ру г т ри з а с е б на оде - ље ња: за по ли тич ка пи та ња, за пра во су ђе и за фи нан си је. 25 О ч у в а њ е д р ж а в не в ла с т и, у н у т ра ш њ а б е з б ед но с т и од бра на те ри то ри ја спа да ли су у до мен по ли тич ког опре де - љ е њ а, з а ш т а су би л и од г о вор н и ве зи ри. Д во ји ца к а з а ске ра пред ста вља ли су пра во су ђе а деф тер да ри фи нан си је. Кан це - ла ри јом је ру ко во дио ни шан џи ја ко ји је на по је ди не до ку менте ста вљао ту г р у, сул та нов зва нич ни мо но грам, да би им дао п ра во сна ж но с т. Но си о ц и ове че т и ри сл у ж б е би л и су по зна т и под на зи вом сту бо ви Цар ства. Они су би ли од го вор ни ди- 23 Х. Инал џик, Осман ско цар ство. стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство. стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство. стр

71 Ра т ко Љу б о је в и ћ 70 Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... р ек т но сул т а н у а он је до но сио п р е су де у ве зи њи хо ве ја в не де лат но с т и. 26 Ко нач не од лу ке о суд ским спо ро ви ма пот па да ле су под ше ри јат. Уле ма је п р ед с т в а љ а ла нај ве ћу си л у, не з а ви сн у од ве зи ра и би ла је од г о вор на з а п ри ме н у ше ри јат ског з а ко на. О на је и ме но в а ла и о т п у ш т а ла к а д и је и ве р ске до с т о ја н с т ве - ни ке. Шејх ул ислам, по гла вар уле ме, вре ме ном је осна жио свој у т и цај и по с т а о са ве т н и к у р е ша в а њу в а ж н и х д р ж а в н и х по сло ва. Вој с ка Осма н л и је су с т во ри ле мо де р н у и ја к у вој ск у. Она је би ла свр ста на у пет ро до ва: ко њи цу, пе ша ди ју, ар тиљ е ри ју, мор на ри ц у и спе ц и ја л не је д и н и це. У о сма н ск у вој ск у ре гру то ва ни су и му сли ма ни и хри шћа ни. 27 Ко њи ца се ве ћи ном са сто ја ла од ла ке ко њи це са из у- зет ком ма њег бро ја ко ња ни ка опре мље них окло пи ма, за ко - њ а н и ке и ко њ е. Осма н л и ј ск а пе ша д и ја де л и ла с е на ви ше кор п у са. Ја је, пе ша д и ј ске је д и н и це, би ле су ор г а н и зо в а не у оџа ке. Ме ђу пе ша д и јом, би ле су р е г ру т о в а не и је д и н и це з а и з ви ђа њ е, з а ра д у руд н и ц и ма, по са д у у т в р ђе њ а, и з а по моћ - не вој ни ке у мор на ри ци. Нај по зна ти ји пе ша диј ски кор пус били су ја њи ча ри. Осма н л и је су с т а л но мо де р н и зо в а ле сво је т ру пе, па су ве ли ки зна чај при да ва ли ар ти ље ри ји. Мор на ри цу, чи је је се - д и ш т е би ло у Га л и по љу, по че л и су да г ра де од в р е ме на О р - ха на. Вој ни си стем имао је чи тав низ за на та: ко ва че, ра ди о - н и це з а и з ра д у ок ло па, спе ц и ја л не је д и н и це з а по т ко па в а њ е зи до ва утвр ђе ња, мај сто ре за из ра ду стре ла. Ве штом по лит и ком, Осма н л и је су зна ле к а ко да ис ко ри с т е з а нат ско у ме ће х ри ш ћ а на, ч и ји су о т пор су зби л и да в а њ ем знат н и х по р е ск и х олак ши ца. Осман лиј ски на чин ра то ва ња био је за то вре ме мо де ран и да ле ко је пре ва зи ла зио сред њо ве ков ни на чин рат о в а њ а. Ст о г а п р о т и в н и ц и н и су мо гл и би т и н и ш т а д ру г о до г у би т н и ц и. 28 Пра во Осман ска власт је при ме њи ва ла раз ли чи те прав - не нор ме, за ви сно од по тре ба за до бро функ ци о ни са ње др жаве. Прав ни по ре дак по чи вао је на два основ на прав на си сте- 26 Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр Н. Бел да чи ну, Ор га ни за ци ја Осман ског цар ства, Р. Ман тран, ур., Исто ри ја Осман ског цар ства, Клио, Бе о град, 2002, стр Н. Бел да чи ну, Ор га ни за ци ја Осман ског цар ства, стр. 156.

72 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ма: на м у сл и ма н ском п ра ву (ше ри ја т у) и п ра в н и м нор ма ма на р о да ко је су Осма н л и је по р о би ле. Ве ш т и по л и т и ча ри ко ји су при ста ја ли на уступ ке би ли су са мо праг ма тич ни, уно - се ћи од ред бе оби чај ног пра ва по ро бље них про вин ци ја. Ше - ри јат је вла да ру да вао сло бо ду да до но си но ви за кон кад му м у сл и ма н ско ве р ско п ра во не омо г у ћ и да р е ш и не к у но во нас т а л у си т у а ц и ју. 29 Та двој ност прав них нор ми омо гу ћа ва ла је да се не прек и да д у б о ко у ко р е њ е на т ра д и ц и ја а са м и м т и м оче к и в а о с е ма њи от пор но во на ста лој вла сти. Осим то га, еко но ми ја је наме та ла прав не нор ме ко је су би ле већ уста ље не и као та кве, ни је их тре ба ло ме ња ти. Очи ти при мер је био при ме на сакс он ског ру дар ског п ра в а на Б а л к а н у. 30 Пр о блем екс п ло а т а- ц и је руд н и к а н и је би ло мо г у ће р е ш и т и од р ед ба ма к у ра н ског пра ва. Фе тве ко је је из да вао шејх ул ислам, ни су омо гу ћава ле оно што су пру жа ли за ко ни ко ји су би ли на сна зи у трен у т к у о св а ја њ а ру дар ск и х под ру ч ја, т а ко да су в ла с т и би ле п ри мо ра не да п ри х в а т е no lens vo lens, то јест за ко не на сна зи. Ис к у с т во и х је у ч и ло да д ра с т и ч не п р о ме не сма њу ју п ри хо де од да жби на. 31 Јав ни ред и мир Сна ж а н у т и цај на по л и т и к у о сма н ск и х вла сти има ло је јав но мне ње. У дру гој по ло ви ни 16. ве ка, ка да је до шло до обез вре ђи ва ња вој нич ких за ра да због де - в а л в а ц и је нов ца, ве л и к и бр ој к а п у к у л у од р е да и з а на тл и ја обра зо в а ло је са ве з ш т и т е ћ и с оп с т ве не и н т е р е с е. При па д н и- ц и к а п у к у л у т ру па по с т а ја л и су з а на тл и је и т р г ов ц и, док су дру ги свој но вац ула га ли у тр го вач ке или зе ле на шке по сло - ве. 32 О в а ко сна ж н и са ве зи у в р е ме фи на н си ј ск и х и еко номских кри за би ли су спрем ни на устан ке и по бу не. За кон је ра ји за бра њи вао да но си оруж је, та ко да су побу не по про вин ци ја ма би ле рет ке. Ме ђу тим, се ља ци су не - рет ко, из ви ше раз ло га, на пу шта ли зе мљу, што је био је дан вид па сив ног от по ра. Он је осман ској вла сти за да вао исто толи ко про бле ма ко ли ко и не за до вољ ства и устан ци јер је др - 29 Н. Бел да чи ну, Ор га ни за ци ја Осман ског цар ства, стр Г. Еле зо вић, Тур ски спо ме ни ци, Књи га 8, Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, Бе о град, 1950, стр Х. Инал џик: Осман ско цар ство, стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр

73 Ра т ко Љу б о је в и ћ Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... жав на бла гај на оста ја ла без при хо да што је пот ко па ва ло војну сна гу Цар ства. Под прет њом да ће зе мља оста ја ти пу ста, в ла с т је би ла п ри н у ђе на да до но си по вољ не ме р е з а с е љ а ке, по не к а д сн и ж а в а ју ћ и на ме т е. 33 Уко л и ко су би л и п ра вед н и ји, о сма н ск и в ла да ри су ла к- ше з а до во љ а в а л и во љу на р о да и по с т а ја л и по л у лар н и ји. Да би ис к а з а л и сво ју ода но с т ше ри ја т у, сул т а н и су по в р е ме но из да ва ли оп шта на ре ђе ња са ци љем да се ка зне она ли ца која з а не ма ру ју мо л и т ве и л и не по ш т у ју ра ма з а н ск и по с т. И з истог раз ло га за бра њи ва ли су рад крч ми и јав них ку ћа а сам и су оба ве зно и ш л и у џа м и ју и че с т о да в а л и м и ло с т и њу си р о т и њи и де р ви ш и ма. Др жав не фи нан си је Да би се на нај бо љи на чин управ љ а ло фи на н си ја ма и п ри хо д и ма д р ж а ве, о сма н ске в ла с т и су п р о п и си ма, ко је је на д гле да о ба ш де ф т е р дар, и ма ле по т п у н у ви д у еко ном ск у си т у а ц и ју у ч и т а вом Цар с т ву. 34 За ко но да в - ство је омо гу ћа ва ло сул та ну да се ди рект но оба ве сти и до не - се од ре ђе не од лу ке о фи нан си ја ма. У де л у Ku t a g u Bi l ig, на п и са ном г о д и не, и з но си се схва та ње др жа ве ко је ће ка сни је ући у сва ислам ска де ла о по л и т и ч кој т е о ри ји: Да би с е в ла да ло д р ж а вом, по т р е б на је ве ли ка вој ска. Да би се из др жа ва ли вој ни од ре ди, нео п ходно је ве ли ко бла го. Да би се обез бе ди ло то бла го на род мо ра би ти иму ћан. Да би на род био иму ћан, за ко ни мо ра ју би ти пра вед ни. Ако се би ло шта од ово га за не ма ри, др жа ва ће се ра с па с т и. 35 По овој те о ри ји, прав да је шти ти ла по да ни ке од зло у- по т р е ба п р ед с т а в н и к а в ла с т и и не з а ко н и т и х на ме т а а ц и љ та кве по ли ти ке би ло је ја ча ње цар ске мо ћи. Ако је та моћ по не кад би ла угро же на а са мим тим и пре сто, сул тан је из нала зио на ч и на да по в ра т и моћ, по не к а д ж р т ву ју ћ и и нај бл и же са рад ни ке. Ка да су го ди не спа хи је би ле пла ће не де валви ра ним нов цем са упо ла ма њом вред но шћу, на њи хов зах тев шејх ул ислам је из дао фе тву ко јом је по твр дио не прав ду. На кон ово га, спа хи је су зах те ва ле по гу бље ње Мех мед паше, ко ји је био тво рац по ме ну те ре фор ме. Иако ни је же лео да 33 Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр Н. Бел да чи ну, Ор га ни за ци ја Осман ског цар ства, стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр

74 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр у в а ж и з а х т ев спа х и ја, на на г о вор ве зи ра ко ји су м у об ја сн и л и да је си т у а ц и ја опа сна, сул т а н је на р е д ио и з в р ше њ е см р т не ка зне над Мех мед па шом: глав ним деф тер да ром. 36 Си с те м в ла да в и не на осв о је н и м те р и то р и ја м а Сва осман лиј ска зе мља, осво је на ма чем или оте та од му сли ма на чи је је по на ша ње угро жа ва ло све ти рат, ле ги тимно је п ри па да ла сул т а н у. 37 Ако би се је дан град сам пре дао, вој ска га ни је уни шта ва ла и пљач ка ла али ако би пру жио отпор, г ра д би био по ру шен и по па љ ен. Њ е г о во с т а нов н и ш т во би би ло опљач ка но и од ве де но у ро бље, а осво је ни град поста јао је вој на ко ло ни ја ко ја је би ла по ла зи ште за но ва осваја њ а. Да би одр жа ли вој ну моћ, Осман ли је су офор ми ли јед и н с т ве н у и н с т и т у ц и ју ја н и ча ра (т у р. yeniçeri, но ве трупе ). Ова ин сти ту ци ја по ти че од пра ва еми ра на сва ког пе тог з а р о бљ е н и к а (т у р. pen sek/pen sik) у све том ра ту. 38 По угле ду на pe n se k, по ме н у т е ја н и чар ске је д и н и це по п у њ а в а не су и п у т ем и н с т и т у ц и је de vş ir me, ода би ра м ла д и х х ри ш ћ а на ко ји су п ри си л но к а о де ца од во ђе н и, ш ко ло в а н и и по с т а ја л и де о ца р е ве е л и т не вој ске. Моћ ни чи ни лац осман лиј ског је дин ства и цен тра лизо в а не а д м и н и с т ра ц и је био је р о б ов ск и си с т ем к ул. По р ед ја н и чар ског кор п у са, по с т о ја о је и кор п ус вој н и х на ме сн и к а р о б ов ског по р е к ла и вој ск а спа х и ја, ч и ме је оја ча на цен т ра л- на в ла с т по о сво је н и м п р о ви н ц и ја ма. Та к во с т а њ е, у т и ца ло је на се ља ке и тр гов це ко ји ма је цен тра ли зо ва на власт омо гу ћава ла по вољ ни ји по ло жај не го прет ход ни ре жи ми. Овај факт ор сул т а н у је омо г у ћ а в а о п р е с т и ж и у све с т и м у сл и ма н ског ж и в љ а. 39 Но во о сво је не обла сти, сул тан је по ве ра вао дво ји ци сво - ји х п р ед с т а в н и к а, б е г у и к а д и ји. Б ег је п ри па да о вој н и ч кој кла си и за сту пао је из вр шну власт а ка ди ја је био из ре до ва уле ме, и пред ста вљао пра во су ђе. Бег, иако мо ћан, ни је мо гао 36 Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр Н. Ва тен, Успон Осман ли ја , стр Н. Ва тен, Успон Осман ли ја , стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр

75 Ра т ко Љу б о је в и ћ Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... и з в р ш и т и н и јед н у к а зн у а да п р е т ход но од к а д и је не до би је од л у к у. Са м к а д и ја, де ло в а о је не з а ви сно од б е г а, п ри л и ком до но ше њ а од л у к а и п ри ме њи в а њ а ше ри ја т а и к а н у на. 40 Као сим бол вла сти и мо ћи, сул тан је бе гу да вао за ста ву (тур. сањак), та ко да се и те ри то ри ја на ко јој се про сти ра ла моћ санџак бе га зва ла сул та нов сан џак. 41 Осма н л и је н и су од ма х о сво је не т е ри т о ри је с т а в љ а л и под д и р ек т н у у п ра ву већ су по ш т о в а л и фе у да л не п ри н ц и пе: у по че т к у су од сво ји х в а з а л н и х к не же в а з а х т е в а л и са сви м ма ли го ди шњи да нак. Ка сни је, да би за га ран то ва ли по кор - ност, тра жи ли су да им ва зал ни кнез по ша ље свог си на као та о ца, а сам кнез је мо рао јед ном го ди шње да до ђе сул та ну и за ку не се на вер ност. По ред нов ча них оба ве за ко је су имали ва зал ни кне же ви, мо ра ли су сво је вој не тру пе да ша љу за сул т а но ве рат не по хо де. Од њи х је сул т а н з а хе т в а о да њ е г о ве при ја те ље и не при ја те ље сма тра ју сво јим при ја те љи ма одно сно не при ја те љи ма. Ако ва зал ни кнез не би ис пу нио сво - је оба ве зе, њ е г о в а зе м љ а је п р о гла ша в а на по п ри ш т ем ра т а ( д у рул х ар б ) и т а ко и з ла г а на б е с по ш т ед н и м ра з а ра њи ма г а зи ја. 42 Ка ко су се до га ђа ји на ме ђу на род ној сце ни од ви ја ли, тако су и Осман ли је при бе га ва ле раз ли чи тим так ти ка ма и раз - ли чи тој по ли ти ци на осво је ним те ри то ри ја ма. На кон осва јања Со лу на го ди не, Осман ли је су схва ти ле да ће те рит о ри је ју ж но од Д у на в а би т и б е з б ед не је д и но а ко с е на ла зе ди рект но под њи хо вом не по сред ном упра вом. Та ква си ту а- ц и ја је з а х т е в а ла а г р е си в н у по л и т и к у. Ме ђу т и м, Осма н л и је су та да уочи ле да угар ски ути цај ра сте у Ср би ји и Вла шкој па је т р е ба ло са че к а т и по вољ н у п ри л и к у з а на па д. 43 Смрт угарског кра ља Сиг мун да го ди не омо гу ћи ла им је да кре ну п у т ем по л и т и ке а г р е си је т а ко да је њи хо в а вој ск а већ сле де ће го ди не пре шла Ду нав и про би ла се чак до Си би ња, ад ми нис т ра т и в ног с е д и ш т а Ер де љ а. На кон де мон с т ра ц и је сво је си ле 40 Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр Х. Инал џик, Осман ско цар ство, стр H. Gib bons, The Fo un da tion of the Ot to man Em pi re, Ox ford, 1916, str С. Но ва ко вић, Бал кан ска пи та ња, Бе о град, 1906, стр

76 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр и сна ге у Угар ској, Осман ли је су го ди не за у зе ле и прогла си ле Срп ск у Де спо т о ви н у о сма н ском п р о ви н ц и јом. 44 Већ на р ед не г о д и не, п ри л и ком по к у ша ја да ис т е ра ју Уг р е и з Б е о г ра да, Осма н л и је су п р е т п р е ле ог р о ма н по ра з од Ја н к а Ху њ а д и ја, па је ме ђу њи ма на с т у п и ла по ме т њ а. То је усло ви ло по в ра т а к м и р о љу би вој по л и т и ц и и 12. ју на г о д и не у Је д р е н у је по т п и са н м и р ов н и спо ра зу м са Уг ар ском. У зна к м и р ов не по л и т и ке, Осма н л и је су да ле свој п ри с т а на к з а об на в љ а њ е Де спо т о ви не Ср би је а Уг ри су с е сло ж и л и да не п р е ла зе Д у на в и не по т е ж у сво је з а х т е ве п р е ма Бу г ар ској. 45 Не кон тро ли са на си ла у функ ци ји сти ца ња и уве ћа ња еко ном ске мо ћи на по ро бље ној земљи Оно што осман лиј ска власт ни је мо гла да по стиг не на б ој ном по љу, успе в а ла је по и г ра в а њ ем са в ла с т о љу би ви м уд во ри ца ма. На кон би т ке на Га л и по љу г о д и не, Ту р ц и Осман ли је, за не ко ли ко де це ни ја овла да ли су го то во чи тави м Ба л к а н ск и м по л у о с т р вом. Не ке зе м љ е су по ко ри л и а не - ким зе мља ма са мо су на мет ну ли вр хов ну власт па су оне, као тур ске ва зал не зе мље про ду жи ле сво је по сто ја ње. Сул та но - ви в а з а л и, ко ји су мо гл и би т и ца р е ви, к ра љ е ви, де спо т и и л и оби ч н и фе у да л ц и, би л и су г о спо да ри обла с т и на ко ји ма су са ку пља ли но вац а за тим га пре да ва ли сул та ну. Ва за ли по - р о бљ е н и х зе ма љ а мо гл и су ра з г о в а ра т и са сул т а ном т ек к а да му пла те ха рач. Да на к ко ји је Пор т а у би ра ла ис ц р п љи в а о је све в а з а л не зе мље. И по ред то га, не ки бал кан ски ди на сти ве зи ва ли су се за Пор ту, же ле ћи на тај на чин да ужи ва ју за шти ту ото манских вла сти. На ту за шти ту мо гли су да ра чу на ју са мо у случа ју р е дов ног да в а њ а х а ра ча. А ко би ис п ла т а х а ра ча до ш ла у пи та ње, сул тан је вој ном ак ци јом обез бе ђи вао по ме ну те прихо де. О т о ма н ске в ла с т и су п ра т и ле по на ша њ е сво ји х в а з а ла и о т о ме оба ве ш т а в а ле сул т а на а в а з а л и су са с т ра хом гле да л и да ис пу не сво је оба ве зе да се не би за ме ра ли сул та ну. Сул тан ни је до пу штао да се о ви си ни дан ка пре го ва ра. О н је в а з а л и ма од р е ђи в а о г о д и ш њ е о ба ве зе и он и су би л и д у- 44 С. Но ва ко вић, Ср би и Тур ци XIV и XV ве ка, Бе о град, 1933, стр R. Mi halj čić, Kraj srp skog car stva, Be o grad, 1975, стр

77 Ра т ко Љу б о је в и ћ 76 Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... жни да ове оба ве зе ис пу не - ни ма ње ни ви ше. Са стра хом и зе б њ ом, в а з а л и су не к а да по к у ша в а л и да са к у пе ви ше нов ца не го што би их сул тан оба ве зао, не би ли му се на тај на чин до д во ри л и. 46 Ото ман ске вла сти ис тре би ле су срп ску вла сте лу а влас т е л у цар ске к р ви у ко р е н у у н и ш т и л и. А д м и н и с т ра т и в но су по це па ли све срп ске зе мље и ти ме ство ри ли смет њу на родном осло бо ђе њу а сво јом упра вом на пра ви ле су пот пун застој у раз ви ћу срп ског на ро да. Да жби на је би ло ве ли ких а срп ски на род их је те шко, са зеб њом и са стра хом под но сио. 47 Ка да су 20. ју на го ди не Тур ци за у зе ли Сме де ре - во, по р о бљ е н у зе м љу по де л и л и су на са н џа ке, а по не ко л и ко са н џа к а ч и н и ло је па ша л у к. Па ша л у ком је у п ра в љ а о ве зи р ко га је по ста вљао сул тан. Бе о град ски па ша лук био је по де - љен на 12 на хи ја а сва ка од њих је би ла по де ље на на кне жи не и ма ње обла сти. Кне жи не су би ле са ста вље не из се ла ко јих је у то вре ме би ло око 680. У сва кој на хи ји на ла зио се по једа н м у с е л и м ч и ји је з а да т а к био о т п ра в љ а њ е по л и ц и ј ск и х по сло ва и по је дан ка ди ја на хиј ски су ди ја. У кне жи ни био је ста ре ши на кнез а у се лу кмет. Кне за и кме та би рао је нар од ко ји је сво је по ве р е њ е по к ла њ а о по ш т е н и м, од в а ж н и м и и м ућ н и м до ма ћ и н и ма. По р о бљ е не зе м љ е о т о ма н ске в ла с т и су сма тра ле ца ре вом, па су сву зе мљу про гла ша ва ле сул тано вом сво ји ном. Срп ско по р о бљ е но с т а нов н и ш т во, Ту р ц и су на зи в а л и ра јом и до зво љ а в а л и м у да об ра ђу је по љ а а л и да до би је не п р о и з во де де л и са сво ји м г о спо да р ем. 48 Да би ра ја зна ла са ко јим ће го спо да рем шта де ли ти, одно сно ка кав ће те рор тр пе ти од ото ман ских вла сти, Тур ци су осво је ну зе мљу по пи са ли у цар ске књи ге ко је су се зва ле царск и де ф т е ри и св а до бра по де л и л и на сул т а но в а до бра ко ја су се зва ла ха со ви не, на сул тан ске и на при ват не спа хи лу ке. 49 Х а с о ви на је би ло сул т а н ско до бр о ко је с е н и ко ме н и је мо гло ус т у п и т и на у ж и в а њ е. Ср би ко ји су ж и ве л и и ра д и л и у ха со ви ни, пла ћа ли су цар ски по рез на зе мљу и на лич ност. Цар ск и по р е з, х а рач, п ла ћ а ло је м у сл и ма н ско и не м у сл и ма н- 46 S. Pa muk, Mo ne tary Hi story of the Ot to man Em pi re, Cam brid ge Uni ver sity Press, 2000, стр К. Ји ре чек, Исто ри ја Ср ба, Бе о град, 1952, стр О. Зи ро је вић, Тур ско вој но уре ђе ње у Ср би ји , Бе о град, 1974, стр L. T. Dar ling, Re ve nue Ri sing and Le gi ti macy. Tax Col lec tion and Fi nan ce Ad mini stra tion in the Ot to man Em pi re , New York, 1996, стр. 137.

78 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ско с т а нов н и ш т во сул т а н у, з а г а же њ е и о б ра ђи в а њ е зе м љ е. Но в а ц п ри к у п љ ен од х а ра ча од ла зио је р е дов но у Ст а м б ол сул та ну. Цар ски по рез на лич ност, ко ји се звао ми ри ја, служио је за из др жа ва ње бе о град ског ве зи ра, ње го ве сви те - те - ва би је и цар ске вој ске у Па ша лу ку. Ср би ко ји су жи ве ли у х а с о ви н и, н и су п ла ћ а л и т зв. цар ск у гла в н и ц у, а к а ко н и су и ма л и д ру г ог фе у да л ног г о спо да ра до сул т а на, н и су п ла ћ а л и н и фе у да л н у р ен т у у ви д у де с е т к а од сво ји х п р о и з во да. Уме - с т о цар ске гла в н и це, п ла ћ а л и су сул т а н у нов ча н и до да т а к спен зу (ис пен џу) ко ја је че сто би ла ви ша од цар ске главни це. Цар ска глав ни ца би ла је са ста вље на од де вет ра зних вр - ста да жби на ко је су пла ћа ли Ср би ко ји су жи ве ли на сул танск и м до бри ма: на св а ко оже њ е но л и це, на св а к у во де н и ц у, на сва ки ка зан, на сва ку ба шту за по вр ће, на сва ки ви но град ски про стор ту лум (на ко јем се мо гло за са ди ти до ло за), на сва ку трм ку (ко шни цу), на сва ко свињ че, од сва ке же нид бе и од сва ке умр ле ста ре шин ске гла ве. 50 Сул тан је спа хи ја ма ко ња ни ци ма да вао зе мљу на ужива ње, под за куп или на по клон. Зе мља да та спа хи ји на ужива ње или под за куп зва ла се сул тан ски спа хи лук, а зе мља дат а на по к лон спа х и ји зв а ла с е п ри в ат н и спа х и л у к. О т о ма н ско цар ство је би ло ка рак те ри стич но по ве ли ком бро ју сул танск и х спа х и л у к а и ве о ма ма лом бр о ју п ри в ат н и х спа х и л у к а. С ул т а н је нај ра д и је ве зи в а о спа х и ју з а с е б е т а ко ш т о м у н и је по кла њао зе мљу не го му је ужи ва ње зе мље усло вља вао заслу га ма у вој ној слу жби. Ср би ко ји су жи ве ли и ра ди ли на сул тан ском или приват ном спа хи лу ку, пла ћа ли су сул та ну цар ски по рез на зе - мљу и на лич ност као и до дат ни вер ски по рез у нов цу, а спах и ји де с е т а к у зе ма љ ск и м п р о и з во д и ма. До бр о би т спа х и ја з а ви си ла је од мар љи во с т и с рп ск и х с е љ а к а, а ег зи с т ен ц и ја срп ског се ља ка на спа хи лу ку од то га ко ли ко мо же да удо - во љи не по с р ед ном г о спо да ру спа х и ји и ко л и ко ов ај њ е г ов не по с р ед н и г о спо дар мо же да г а з а ш т и т и од ра зн и х об л и к а те ро ра. И спа хи ји и срп ском се ља ку би ло је у ин те ре су да се зе мља об ра ђу је и да до но си пло до ве. 50 И. Иса ков, При вред ни жи вот на Бла ка ну у сред њем ве ку, К њи г а о Б а л к а н у, Бе о град, 1936, стр

79 Ра т ко Љу б о је в и ћ Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... Спа х и ј ск и де с е т а к п ри к у п љ а ле су са ме спа х и је и л и з а- к у п ц и спа х и л у к а. О са к у п љ а њу по љ о п ри в р ед н и х п р о и з во да на име де сет ка био је ду жан да се ста ра сва ки се о ски кмет. Кмет је био ду жан да се ста ра да де се чар ска хра на бу де на в р е ме и у по т п у ној ко л и ч и н и п р е не с е на и п р е да т а спа х и ји, или ли цу од ре ђе ном од спа хи је; и да се ста ра, да спа хи ја, кад год до ђе у се ло, бу де ле по до че кан и до бро уго шћен. Ово је по след ње би ло по треб но и сто га што су Ср би, спа хи је смат ра л и к а о п р ве и нај в а ж н и је з а ш т и т н и ке, ко ји су су зби ја л и че сто тур ска на си ља и зу лу ме. Они су че сто би ли и пра ви п ри ја т е љи по тла че н и х Ср ба, ра ч у на ју ћ и да ће на ов ај на ч и н ви ше до би ти за њих би ти. 51 У Осман ском цар ству, сви не пра во вер ни, то јест сви ко ји ни су би ли му сли ман ске ве ре, би ли су ду жни да по ред цар ске гла в н и це, х а ра ча ко ји је и з но сио је да н з лат н и д у к ат го ди шње, пла ћа ју до дат ни по рез, џи зју. Џи зја је би ла део сис т е ма нор м и исла м ског, ше ри јат ко сг п р в а ко ји је по ко р е ном ста нов ни штву био на мет нут као си стем вер ске дис кри ми нац и је. 52 До кра ја XVI ве ка, не му сли ма ни су на име овог до датног по ре за пла ћа ли 25 сре бр них ак чи го ди шње, док је у XVII ве ку тај из нос по ве ћан на 35 сре бр них ак чи. У оба слу ча ја, ра д и ло с е о п р т и в в р е до с т и по ло ви не з лат ног д у к а т а, је р је сре бр на ак ча кон стант но гу би ла на те жи ни. 53 Џ и зја ( gi zja, арап.) да нак од гла ве, по ше ри јат косм пра ву су пла ћа ли ислам ској за јед ни ци по ко ре ни не му сли мани (з и м и) за лич ну и имо вин ску без бед ност ко ју им је та зајед н и ца по к ло н и ла. По ше ри јат ском п ра ву, п р во би т но џ и зју су ме ђу не м у сл и ма н и ма би л и д у ж н и да п ла ћ а ју са мо од ра сл и му шкар ци, те ле сно и ду хов но здра ви. Ха ра ча ри ко ји су убира л и џ и зју, мо ра л и су да у по с е б не де ф т е р е у но с е, по р ед и ме - на, име на оца, ме ста ста но ва ња (ма ха ле) и лич ни опис оног ко ји п ла ћ а џ и зју. 54 Же не, де ца и стар ци као не бор ци би ли су о сло б о ђе н и ове да ж би не. Слеп ц и и б о г а љи п ла ћ а л и су џ и зју 51 М. Пе тро вић, Фи нан си је и уста но ве об но вље не Ср би је, Бе о град, 1911, стр М. Јеф тић, «Ха не фиј ски фикх и мо дер на срп ска прав на исто ри ја», Ана ли Прав ног фа кул те та у Бе о гра ду, бр. 2, 2007, стр S. Pa muk, A Mo ne tary Hi story of Ot to man Em pi re, стр P. F. Su gar, So ut he a stern Euro pe un der Ot to man Ru le , Lo ndоn, 1977, стр

80 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр са мо у слу ча ју ако су др жа ли има ња. Та ко ђе су си ро ма шни к а л у ђе ри би л и о сло б о ђе н и п ла ж а њ а џ и зје. 55 Ме ђу тим, вре ме ном, цар ски ха ра ча ри по чи њу да напла ћу ју џи зју од сва ко га без раз ли ке јер је, у крај њој ин станци, об ве зник овог по ре за пре ма сул та ну би ла на хи ја а не поје д и на ц. На и ме, сул т а н би у на п р ед ра з р е з а о на х и ја ма су м у ко ју су оне би ле ду жне да пла те на име џи зје. Ако би се прили ком при ку пља ња нов ца ис по ста ви ло да по сто је об ве зници ко ји ни су би ли у ста њу са ми да пла ћа ју, при мо ра ва ни су имућ ни ји хри шћа ни и је вре ји да пла те ви ше. 56 К а д су Осма н л и је з а у зе ле с рп ске зе м љ е, да би оја ча л и сво ју си л у и у ве ћ а л и вој не р е до ве, па т и ме до би л и мо г ућ но с т да се одр же у Евро пи, они су од по ко ре них Ср ба и оста лих ба л к а н ск и х х ри ш ћ а на у зи ма л и по р е з у зд ра вој и од ра слој му шкој де ци ста ри јој од 10 до 12 го ди на. Де цу су од мах во дили у Стам бол и тур чи ли. Овај цар ски по рез, по знат у Ср би ји као да нак у кр ви, пла ћа ли су европ ски хри шћа ни сва ке пе те го ди не да ју ћи сул та ну де це. Си с т ем de vş ir me (при ку пља ње, тур.) је увео сул тан Му рат II их го ди на, као ре зул тат вој них по тре ба цар - ства ко је се убр за но раз ви ја ло. Сул та ну је би ла по треб на одана вој ска у тру па ма ве ли ког бро ја, као и пу зда ни ци ви ли у д во ру и а д м и н и с т ра ц и ји. Си с т ем је био з а м и ш љ ен т а ко да оне мо г у ћ и с т в а ра њ е но ве ари с т о к ра т и је на о сно ву на след ног п ра в а ко ја би мо гла да у г р о зи по ло ж ај сул т а на и њ е г о ве по - р о д и це. 57 За п ри к у п љ а њ е по р е з а у ж и вој де ц и, све ев р оп ске по - р о бљ е не х ри ш ћ а н ске зе м љ е би ле су по де љ е не у пе т ве л и к и х по р е ск и х обла с т и. 58 Од ре ђе ни цар ски ко ме са ри ишли су сваке го ди не, ре дом, да по хо де по јед ну ову област, и да у сва кој пре гле да ју, из дво је и по ша љу у Стам бол по де це, та ко да за пет го ди на оби ђу свих пет по ре ских обла сти и да за то вре ме узму де це. У на ро чи тим деф те ри ма, цар ски ко - ме са ри су у р ед но б е ле ж и л и ко л и ко м у ш ке де це и ма у ко јој 55 Г. Еле зо вић, Тур ски спо ме ни ци, стр L. S. Sta vri nos, The Bal kans sin ce 1453, New York, 1958, стр V. L. Ména ge, So me No tes on the Dev shir me, Bul le tin of the School of Ori en tal and Afri can Stu di es, br. 29, М. Пе тро вић, Фи нан си је и уста но ве об но вље не Ср би је, стр. 33,

81 Ра т ко Љу б о је в и ћ 80 Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... на х и ји и ко л и ко ће св а к а на х и ја да т и де це сул т а н у св а ке нар ед не г о д и не. Да би п ри к у п и л и де ц у, цар ск и ко ме са ри су з а ла зи л и по в а р о ш и ма и с е л и ма, п р ед ко је су р о д и т е љи и с т а р е ш и- не по ро дич них за дру га из во ди ли сво ју му шку де цу. Из ве де - н у де ц у ко ме са ри су па ж љи во п р е гле да л и и он у нај зд ра ви ју и нај леп шу одва ја ли и са ку пља ли, па за тим од мах сла ли у Истам бул. А ко би по су м њ а л и у ис т и н и т о с т п ри ја в љи в а њ а де це, ко ме са ри су и ма л и ов ла ш ће њ е да и з в р ше п р е т р е с по је д и н и х к у ћ а. А ко би с е п р е т р е с ом об и с т и н и ла њи хо в а су м њ а, он да би ста ре ши на ку ће као ута ји вач био ста вљан на те шке и грозне му ке. Али све ове му ке и пат ње ни су мо гле да за у ста ве Ср бе ро ди те ље да сво ју де цу не за др же код се бе. Они су у свом с т ра х у, у нај од суд н и јем ча су, че с т о са м и са к а т и л и сво ју де цу или их на си лу же ни ли по сле де се те а пре два на е сте годи на жи во та, да би их на овај на чин за др жа ли и са чу ва ли. Сва од у зе та де ца тур че на су у Истам бу лу и вр ло брижљи во спре ма на за вој нич ки жи вот. Од њих су ка сни је пос т а л и он и сл и н и и ч у ве н и ја њи ча ри ко ји су ра т о в а л и к а о пе - ша д и ја. На не с р е ћу с рп ск у, ја њи чар ск и од р е д и су с е од р ж а л и ско ро три сто ле ћа. Њих је тек сул тан Мех мед II, у ле то г о д и не, ра с п у с т ио. Те рор, за стра ши ва ње, на је зде и од ма зде на по ро бље ној зе м љи Ср е д и ном 16. ве к а, у мор на о сма н ск а вој ск а, г о спо дар та да нај моћ ни јег цар ства, пла ши ла је и ти ра ни са ла по ро бље - но ста нов ни штво на Бал ка ну. Ду го ра то ва ње и ис цр пљи вањ е, до во д и ло је сул т а но ве вој н и ке у с т а њ е ра з д ра же но с т и а бес су обич но ис ка љи ва ли на не моћ но и бес по моћ но ста новни штво. Кр оз Ср би ју је во д и ло не ко л и ко гла в н и х п у т е в а ев р оп ске Ту р ске. Њи ма су п р о ла зи л и т р г о в ач к и к а ра в а н и. Са ши ре њем Ото ман ске им пе ри је, Ца ри град ским дру мом кр - ста ри ле су ве ли ке тур ске вој ске ко је су за по се да ле по гра ничне кра је ве и во ди ле бор бе са Аустри јом. На је зда ото ман ских вој ни ка и на си ља ко ја су вр шили над срп ским жи вљем би ла су та ква да од њих ни су мо гла

82 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр оп ста ти на се ља по крај дру мо ва. На род, ја дан и бе дан, при тиснут фе у дал ним оба ве за ма, ужа сним дан ком у кр ви, пљачком и те ро ром ко ји је вр шен над њим, био је при мо ран да бе жи у пла ни не, што да ље од дру мо ва ку да се кре та ла раз у- ла ре на тур ска вој ска, ко ја је сву да где се по ја ви се ја ла страх. Ч ла н аус т ри ј ског по сла н с т в а, Б е не д и к т Ку ри пе ш и ћ, је г о д и не з а б е ле ж ио: По р ед п у т е в а зе м љ а је нај сла би је об ра ђе на зб ог т о г а ш т о Ту р ц и, п у т у ју ћ и т а мо - а мо, си лом оду зи ма ју све што срп ско ста нов ни штво има, а за то не пла ћају ћ и н и к а к ву на док на д у. О т и ма ју и м и з а д њи з а ло г ај и з ус т а, као ди вљи и бе сни пси, ву ци и ла во ви. Због то га си ро ти љу ди бе же са це лом сво јом имо ви ном у пла ни не и на плод не пашња ке да ле ко од пу те ва па ту об ра ђу ју сво ју зе мљу. 59 По ла ве к а к а сн и је, не мач к и п у т н и к Ге р л и х, п у т у ју ћ и по к рај Сме де р е в а, п ри ме т ио је по г р е б у ч и јој су по вор ц и биле са мо же не. Њи хо ве му же ве, бра ћу и оче ве Тур ци су од ве ли у Бу дим да ку лу че на оправ ци раз ва ље ног гра да. По т р е сне сце не з а б е ле ж ио је г о д и не и ен гле ск и д и п ло ма т а Р и ко, ко ји је п у т о в а о Ср би јом у п рат њи т у р ске вој ске. Он је на вео: «Са свим је не мо гу ће за др жа ти на узди и у ре ду тур ску ко њи цу и пе ша ди ју док је на мар ше ви ма. Они се по де ле у че те од по 20 до 30 љу ди, па ту ма ра ју по око ли ни. Си л н и и ра з ја р е н и, г о с т е с е у с е о ск и м к у ћ а ма до м и ле во љ е, а он да с е љ а ц и ма по о т и ма ју де ц у да и х к а о р о бљ е п р о да ју где стиг ну, го во ре ћи да је то ро бље угар ско или мо сков ско. Због то га, овај на род бе жи у пла ни не или у ва ро ши, са мо да се спа си од бе сних сул та но вих вој ни ка. 60 При ме ра т е р о ра и з а с т ра ш и в а њ а ко је су о т о ма н ске вла сти вр ши ле пер ма нент но би ло је мно го. Да би ка знио и за пла шио Ср бе, Си нан па ша је го ди не на ре дио да се и з ма на с т и ра М и ле ше в а п р е не су у Б е о г ра д мо ш т и све т и т е љ а Са ве Не ма њи ћа и да се јав но спа ле на Вра ча ру. У ле то го ди не, сул тан Мех мед III кре нуо је са вој ском на Аус т ри ју. Пу т ко ји м је п р о ла зио ве л и к и па д и ша х и ње го ва вој ска био је обе ле жен ле ше ви ма хри шћан ских се - ља ка. Се кре тар ен гле ске ам ба са де у Истам бу лу, сер То ма Гла вер, ко ји се на ла зио у сул та но вој прат њи, за па њен сви- 59 Р. Са мар џић, Хај дуч ке бор бе про тив Ту ра ка у XVI и XVII ве ку, Бе о о град, 1952, стр Р. Са мар џић, Хај дуч ке бор бе про тив Ту ра ка у XVI и XVII ве ку, стр

83 Ра т ко Љу б о је в и ћ 82 Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... ре по шћу тур ских вој ни ка, са ста вио је кра так опис пу то вања ка да је крај пу та при ме тио два чо ве ка на би је на на ко лац: Ко че ви су с т а ја л и ус п ра в но, з а би је н и у до њи де о т е ла, и з лазе ћи на врат. 61 До шав ши у Ниш, 28. ју на исте го ди не, сер Гла вер још до да је, да је ис п р ед в а р о ш и ви де о још д в а чо ве к а на би је на на ко лац, а на ула зу у ва рош би ло је оде ра них хри шћан ских гла в а на п у њ е н и х с е ном. Ви си ле су о у зи ца ма на д и р е ц и ма. Би ло их је три сто ти не Је да н з а п ис и з г о д и не ја сно оп и су је на си љ е о т о - ман ских вла сти: Се ла и гра до ве па ли ше, и цр кве мно ге опус т е ше, и све т е и ко не по к ра ше и све т а ме с т а о ск р на ви ше. О ви бе ше са се че ни, дру ги по стре ља ни. И не бе ше ме ста где мр - тви не ле жа ху. Бр да, до ли не, вр то ви, по ља, све бе ше та да пуно мр твих те ле са. А дру ге од во ди ше у ту ђу зе мљу и ра ставља ху. Бе ше та да гор ко ри да ње и плач, од во ди ли су дру га од дру га, бра та од бра та, си на од оца, мај ку од си на. 63 У ра ту са Аустри јом у Ста рој Ср би ји, у је сен го дине, о сма н ск а вој ск а је т р пе ла ве л и ке по ра зе. Ср би су п ри ш л и аустриј ској вој сци, же ле ћи да се осло бо де тур ског јар ма и зулу ма. Му сли ман ско ста нов ни штво, бе же ћи пред Аустри јанц и ма, ск ла њ а ло с е у н у т ар зи д и на т у р ск и х г ра до в а. Гра до ви су уско ро би ли пре на тр па ни и у њи ма је по че ла да ха ра ку га. Због то га је аустриј ски ге не рал Пи ко ло ни ни на ре дио 16. окт о бра т е г о д и не да с е к у ж н и г ра до ви спа ле. На р о ч и т о ве л и к и по жар за хва тио је Ско пље у ко јем се на ла зи ло око станов ни ка. Ка ко су згра де би ле ма хом од др ве не гра ђе, по жар је на пра вио пра ву пу стош. Иако је све го во ри ло у при лог из гле ди ма да ће османск а си ла би т и ко нач но по ко р е на, Па т ри јарх Ар с е н и је I I I с е у Пе ћ и у нај ве ћој т ај но с т и сп р е ма о да ма т е ри ја л но по мог не оп ш т у х ри ш ћ а н ск у м и си ју п р о т и в Осма н л и ја. О н н и је био пре стра шен са мо за свој жи вот и жи во те ка лу ђе ра већ и за па т ри јар ш и ј ско бла г о. Већ од ра н и је, он је био по до з ри в п р е - ма Ту р ц и ма ко ји су ви ше п у т а т ра ж и л и по вод да на па д н у Па три јар ши ју не би ли се до мо гли па три јар шиј ског бла га. Ка да се кра јем го ди не рат на сре ћа окре ну ла про - тив аустриј ске вој ске, Тур ци су по че ли да се све те. Му ке и 61 Р. Са мар џић, Хај дуч ке бор бе про тив Ту ра ка у XVI и XVII ве ку, стр Р. Са мар џић, Хај дуч ке бор бе про тив Ту ра ка у XVI и XVII ве ку, стр Р. Са мар џић, Хај дуч ке бор бе про тив Ту ра ка у XVI и XVII ве ку, стр. 31.

84 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр стра хо те од ма зде ни су осе ти ли са мо они ко ји су ус пе ли да са Па т ри јар хом Ар с е н и јем и з б ег н у п у т Аус т ри је. Тур ци су на па ли Па три јар ши ју, опљач ка ли ње но имањ е и т р о ји ц у з а т е че н и х к а л у ђе ра са с е к л и. Сл и ча н је сл у чај био и са ма на сти ри ма Де ча ни, Ми ле ше вом, Ђур ђе вим Ступо ви ма, Соп ћ а н и ма, Ра в а н и цом и Ст у де н и цом. Је да н з а п ис у Де ча ни ма опи су је с гро зом те да не, да је Га шли-па ша игума на оп ле н ио а ма на с т и р оп у с т ио. Н и ш к и в ла д и к а Р у ви м пи сао је го ди не на Це ти њу о ве ли кој бе ди ко ју без да го во рим свак мо же зна ти шта се чи ни ка да се цар ство из мењу је. 64 Пећ к и па ша Ма х м уд б е г о ви ћ, з а о све т у з а сво ју к у ћу и има ње, по чео је пле ни ти и се ћи и же ћи на хи је, те тов ску, п ри з р ен ск у, ђа ко в ач к у, пећ к у, п ла в ск у, б е ло пољ ск у, ву ч и т рнску и Мо ра ву, све до Но вог Па за ра. Ни је ште део ни цр кве ни ма на сти ре. Свет се спа са вао где је знао и мо гао, у пла ни не, у пе ћи не и пре ко гра ни це. Глад и бе да бе ху стра шни. О ужа сном по ло жа ју срп ског на р о да ко ји је био све ден на зве ри, је да н б о са н ск и фра њ е в ачки хро ни чар је за пи сао: И то ле то је до ше љу ди ме со па сје и чо ве чи је и коњ ско и мно го не чи сто. Си лан на род по мре у вели кој му ци. Куд год би се ма ко, ле жа ху март ци, нит се ко пах у н и т и ма до ше ко. Ји ђа х у р е су л и по ву, с д р вја ко ру, ви но ву ло зу, псе, мач ке. 65 Бор ба и по ги би је у ра ту, ку га, глад, се о бе, и ове тур ске осве те про ре ди ле су стра хо ви то срп ски на род у Ста рој Ср бији. У по је ди ним по ро ди ца ма, до ма ћин или ста ри ји син прима ли би ислам не би ли им ку ћа би ла по ште ђе на од на ме та, на си ља и од ма зде. Оста ла че љад, же не и де ца оста ја ли би у хри шћан ству. Тих по ја ва за бе ле жен је чи тав низ у вре ме ну од XVI до по чет ка XX ве ка. 66 На р о ч и т о је ов а по ја в а би ла ра с - про стра ње на по сле сло ма аустриј ске офан зи ве у зи му г о д и не, к а да је ме ђу Ср би ма з а в ла да о са м р т н и ч к и с т ра х. Тада је на стао гра беж срп ских има ња, го ње ње и уби ја ње. У судб о но сној не во љи, љу д и су п ри б е г а в а л и п р е ве ра в а њу. 64 В. Ћо ро вић, Илу стро ва на исто ри ја Ср ба, Књи га че твр та, Бе о град, 2006, стр В. Ћо ро вић, Илу стро ва на исто ри ја Ср ба, стр R. W. Bu li ett, Con ver sion to Islam in the Mid dle Pe riod: An Es say in Qu an ti ta ti ve Hi story, Cam brid ge, 1979, стр

85 Ра т ко Љу б о је в и ћ Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... Ли те ра ту ра An ge lov, D., Cer ta ins aspects de la con quéte des pe u ples bal ca n i qu e s pa r le s Tu rcs, By za n t i n o sla v i c a, br. 17, Беј, Е., Алах је ве ли ки, Б е о г ра д, Бел да чи ну, И., По че ци Осман и Ор хан, Р. Ман тран, ур.: Исто ри ја Осман ског цар ства, Бе о град, Б е л да ч и н у, Н., О р г а н и з а ц и ја Осма н ског цар с т в а, Р. Ман тран, ур., Исто ри ја Осман ског цар ства, Б е о - град, Bu li ett, R. W., Con ver sion to Islam in the Mid dle Pe riod: An Es say in Qu an ti ta ti ve Hi story, Cam brid ge, Ва тен, Н., Успон Осман ли ја , Р. Ман тран, ур., Исто ри ја Осман ског цар ства, Бе о град, Gib bons, G., The Fo un da tion of the Ot to man Em pi re, Oxford, Dar ling, L. T., Re ve n ue Ri sing a n d Le g i t i ma c y. Ta x Col le c tion and Fi nan ce Ad mi ni stra tion in the Ot to man Em pi re , New York, Еле зо вић, Г., Тур ски спо ме ни ци, Књи га 8, Срп ска ака де - ми ја на у ка и умет но сти, Бе о град, Зи р о је ви ћ, O., Т у р с ко в ој но у ре ђе ње у Ср б и ји , Б е о г ра д, Im ber, C., The Ot to man Em pi re , Istam bul, Инал џик, Х., Осман ско цар ство, Бе о град, Иса ков,и., При вред ни жи вот на Бла ка ну у сред њем ве к у, Књи га о Бал ка ну, Бе о град, Јеф тић, М., «Ха не фиј ски фикх и мо дер на срп ска прав - на ис т о ри ја», Ана л и Прав ног фа к ул те та у Бе о г ра д у, бр. 2, Ји ре чек, K., Ис то р и ја Ср ба, Бе о град, Johnson, Ј. Т. Just War and Ji had: Hi sto ri cal and The o reti cal Per spec ti ves on War and Pe a ce in Wre stern and Isla mic Tra di t ion, New York, Kadly-Nagy, Г., The Holy War (ji had) in the First Cen tu ries of the Ot to man Em pi re, Ha r va rd U k ra i nia n S t u di e s, br. 3-4,

86 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ka fa dar, Ц., Bet we en Two Worlds: The Con sti tu tion of the Ot to man Sta te, Ber ke ley, Lind ner, R. P., Sti mu lus and Ju sti fi ca tion in Early Ot to - man Hi story, G re e k O r t h o dox T he o lo g i c al Re v i e w, br. 27, Ména ge, L. V., So me No tes on the Dev shir me, Bul le t in of the School of Ori en tal and Afri can Stu di es, br. 29, М и ло је ви ћ, М.С., Од лом ц и и с то р и је Ср ба и срп с к и х - ју го сло вен ских зе ма ља у Тур ској и Аустри ји, Б е о - град, Mi halj čić, R., Kraj srp skog car stva, Be o grad, Но в а ко ви ћ, С., Ба л ка н с ка п и та ња, Бе о град, Но в а ко ви ћ, С., Ср би и Тур ци XIV и XV ве ка, Б е о г ра д, Њ е г о в а н, З., По љ о п ри в р е да у в р е ме т у р ске в ла с т и, По љо пр и в ре да сред њо ве ков не Ср б и је, Бе о град, Pa muk, S., Mo ne tary Hi story of the Ot to man Em pi re, Cambrid ge Uni ver sity Press, Пе т р о ви ћ, М., Ф и на н с и је и ус та но ве о б но в ље не Ср б и је, Б е о г ра д, Sta vri nos, L.S., The Bal kans sin ce 1453, New York, Su gar, P. F., S o u t he a ste r n Eu ro pe u n de r O t to ma n Ru le , Lo nodn, Ћо ро вић, В., Илу стро ва на исто ри ја Ср ба, Књи га четвр та, Бе о град, Feb vre, Л., Re vi ew of Köprülü, Les ori gi nes de l em pi re ot t o m a n, An n a le s: Ec o n o mi e s, so cié té s, ci v i li sa t i on s, br. 9, Ш к ри в а н и ћ, Г., Ко сов с ка б и т ка, Ис т о ри ј ск и и н с т и т у т НР Цр не Го ре, Це ти ње,

87 Ра т ко Љу б о је в и ћ Н Е КОН Т РО Л И СА Н А СИ Л А... Rat ko Lju bo je vic UN CON TROL LED PO WER AS AN INSTRUMENT OF EX PAN SI O NIST PO LICY ОF OT TO MAN AUT HO RI TI ES ON BAL KANS Su m m a r y Un con trol led po wer of Ot to man aut ho ri ti es was not random but syste ma tic one, a fun ction of the ir ex pan si o nist po licy. The forms and strength of syste ma tic tyranny of Ot to mans du ring the ir ru le at Bal kans had been chan ging in li ne with the po wer of cen tral Sta te aut ho ri ti es. The tyranny of Ot to man aut ho ri ti es in Bal kan sta tes, as a ca u se-con se qu en ce ef fect of the do mi na tion of p o we r a n d e n for ce me nt, a p pe a re d in dif fe re nt for m s in pe r i o d s of strong cen tral aut ho ri ti es by the end of 16th cen tury and in pe riods of the ir we a ke ning du ring 17th and 18th cen tu ri es. Whi le the cen tral Sta te aut ho ri ti es we re strong, ba sic forms of tyranny on the ter ri to ri es that we re not yet con qu e red we re the fun ction of de va sta ting the bo ar der lands for easi er do mi na tion over them in vas sal pe riod. When cer tain ter ri tory wo uld be fi nally con qu e red, the tyranny wo uld be co me the fun ction of re ju ve na tion of mi litary for ces and tax col lec tion for ru ler s tre a sury. When cen tral po wer we a ke ned, the tyranny to ok new forms of in ti mi da tion and ma te rial ex ha u sti on on the ter ri tory bur de ned with high in se curity and fe ar. Key words: un con trol led po wer, ter ror, ex pan si o nist po licy, Ot toma n a u t h o r i t i e s, Bal k a n s 86

88 УДК (497) Примљено: 23. фебруар Прихваћено: 25. мај Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Сто ја д и но вић Ми ша * Де ја на Вук че вић ** П Р О Б Л Е М ОЧ У ВА ЊА ИДЕН ТИ ТЕ ТА НА БАЛ КА НУ Резиме Про блем иден ти те та пред ста вља је дан ве о ма комплек сан фе но мен ко јим су се ба ви ли мно го број ни те о ре ти чари. Овај про блем је на ро чи то по стао ак ту е лан кра јем прошлог ве ка, ко ји је са со бом до нео ве ли ки број дру штве них про ме на и про це са, ко ји с у на ме т н у л и м но го број не и за зо ве по пи та њу очу ва ња иден ти те та. Овај рад има за циљ да ука же на глав не иза зо ве са ко јима се про цес фор ми ра ња и очу ва ња иден ти те та су сре ће на Ба л ка н у. Ау то р и у св ом ра д у ко р и с те ком б и на ц и ју не ко л и ко раз ли чи тих ме то да да би до шли до же ље ног ци ља. На пр вом ме с ту то с у д и ја ле к т ич к и ме тод, ме тод а на л и зе са др ж а ја и ком па ра тив ни ме тод. У том сми слу овај рад је по де љен на две це ли не. У пр вом де лу ауто ри се ба ве су шти ном иден тите та, док се у дру гом де лу ба ве про бле мом мул ти кул ту ра лиз м а и про бле мом ра з л и ч и то с т и. Кључ не ре чи: иден ти тет, ин ди ви ду ал ни и ко лек тив ни идент и те т, м ул т и к ул ту ра л и за м, Ба л ка н, Ср б и ја. Про блем иден ти те та је не што што,,му чи чо ве ка то - ком чи та ве ње го ве исто ри је, али је ин те ре со ва ње за про у- ча в а њ е овог фе но ме на р е ла т и в но ско ри јег да т у ма, да би с е * Институт за политичке студије, Београд ** Институт за политичке студије, Београд 87

89 М. Ст о ја д и н о в и ћ, Д. В у к ч е в и ћ П РО Б Л ЕМ ОЧ У ВА ЊА И Д ЕН Т И Т Е ТА на ро чи то ин тен зи ви ра ло кра јем про шлог сто ле ћа. Иден тит е т п р ед с т а в љ а јед н у д и на м и ч н у по ја ву ко ја с е у век с т в а ра у од но су на др у ге. Ра ди се о фе но ме ну ко ји је по чет ком XX ве ка Чарлс Х. Ку ли [Col ley] од ре дио као,,учи нак гле да ња т о ком ко г а по је д и на ц до ж и в љ а в а с е б е у ис к у с т ву д ру г ог. 1 Ми сво је Ја кре и ра мо у ин тер ак ци ју са дру ги ма што пред ставља је дан ре ци про чан про цес ко ме не ма кра ја. Сва ко од нас је ис т о в р е ме но но си ла ц ви ше и ден т и т е т а ко ји с е фор м и ра ју по чев од на шег р о ђе њ а и не п р е с т а ју да с е фор м и ра ју, ме њ а ју и про жи ма ју то ком чи та вог на шег жи во та. Про у ча ва ње иден ти те та је на ро чи то ве о ма ин те ре сант - но у сре ди на ма где до ла зи до су сре та из ме ђу раз ли чи тих култу ра. Та ква дру штва пред ста вља ју ве ли ки иза зов, не са мо за п р о у ча в а њ е, не г о и з а об е з б е ђи в а њ е ск ла д ног ж и во т а ко ји не ће би ти по тре сан су ко би ма. За ова ква дру штва се оправда но мо же р е ћ и да п р ед с т а в љ а ју п ра в а,, д ру ш т в а ри зи к а [ Ur l ich Be ck]. На т а к ви м п р о с т о ри ма је су с р е т ра з л и ч и т о с т и не и з б е ж а н, а ра з вој т о ле ра н ц и је не о п хо да н. Ба л к а н св а к а ко пред ста вља до бар при мер ова квог јед ног дру штва. Као главне ка рак те ри сти ке Бал ка на мо гу се из дво ји ти мул ти на ци о - на л но с т, м ул т и к ул т у ра л но с т и м ул т и кон фе си о на л но с т. За др жа ти свој иден ти тет, а при том обез бе ди ти дру гима да то исто учи не пред ста вља сва ка ко пра ву ениг му на почет ку XXI ве ка. Раз ли ке се још увек не схва та ју као на чин п р о ш и ри в а њ а зна њ а, и з вор са ра д њ е, већ на су п р о т, ра з л и ке по с т а ју и з вор ја з а и з ме ђу п ри па д н и к а ра з л и ч и т и х к ул т у ра. Бал кан на жа лост пред ста вља до бар при мер про сто ра на ко - ме су ра з л и ке до во д и ле до су ко ба и ра т о в а ве л и к и м де лом ње го ве исто ри је. Бо гат ство раз ли чи то сти на Бал ка ну је оду век слу жи ло као основ за све, сем за оства ри ва ње оп ште до бр о би т и. Иден ти тет и ње го ва су шти на По јам иден ти те та пред ста вља је дан мул ти ди мен зи о - на л н и по ја м, ш т о у ве л и кој ме ри о т е ж а в а њ е г о во од р е ђе њ е.,,иден ти тет (лат. idem) у с о ц и о ло ш ком см и сл у п р ед с т а в љ а про цес по и сто ве ћи ва ња по је дин ца са од ре ђе ним дру штве - 1 Ни ко ла Бо жи ло вић, Бра ни слав Сте ва но вић,,,кул ту ра као основ ет нич ких иденти те та Бал ка на, Кул тур ни и ет нич ки од но си на Бал ка ну мо гућ но сти ре ги онал не и Европ ске ин те гра ци је (при ре ди ли: Љу би ша Ми тро вић, Дра го љуб Ђорђе вић, Дра ган То до ро вић), Фи ло зоф ски фа кул тет у Ни шу, Ниш, 2006, стр

90 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ним ску пи на ма (од по ро ди це, пре ко ло кал не за јед ни це и ре - г и је па све до чо ве ча н с т в а), по о сно ву п ри х в а т а њ а по гле да на све т, в р ед но с т и и л и обра з а ца по на ша њ а. 2 Со ц и о ло г и ја у п р ви п ла н с т а в љ а п р о у ча в а њ е ко лек т и в ног и ден т и т е т а, ко ји за јед но са лич ним иден ти те том пред ста вља тра га ње за одг о во р ом на п и т а њ е: ко сам ја? У овом ра д у ће мо на р о ч и т у па жњу по све ти ти упра во ко лек тив ном иден ти те ту. Ме ђу најзна чај ни јим ко лек тив ним иден ти те ти ма мо гу се на ве сти сле - де ћ и: к ла са, на ц и ја, г е не ра ц и ја, пар т и ја, п р о фе си ја, р е г и он, кон т и нен т, чо ве ча н с т во... На осно ву сле де ће та бе ле се мо же ви де ти шта је то што гра ђа ни у Ср би ји, Ма ке до ни ји и Бу гар ској пр во же ле да знају о осо би ко ју тек упо зна ју. На пр вом ме сту је то про фе си ја, за тим сле де ве ра, ка рак тер... Та бе ла бр. 1: Шта нај пре же ли те да са зна те о осо би ко ју сте тек упо зна ли? Бу г а р ск а М а ке до - н и ја Ср бија Про сек за све три земље 1 Шта је по про фе си ји 47.4% 28.1% 37.5% 37.6% 2 Ко је је ве ре 8.5% 33.9% 4.4% 15.6% 3 К а р а к т е р / 15.4% 25.0% 13.5% 4 Ет н и ч к у п ри п а д но с т 15.6% 9.1% 6.5% 10.4% 5 Не ш т о д ру г о 11.8% 0.2% 7.0% 6.3% 6 Ко ју му зи ку слу ша 7.1% 2.8% 5.7% 5.2% 7 С е к с у а л н у о ри је н- 2.2% 8.7% 2.2% 4.4% т а ц и ју 8 С и с т е м в р ед но с т и / / 6.8% 2.3% 9 Ко је је ра се 4.7% 1.1% 0.9% 2.2% 10 За ко ју пар ти ју гла са 2.7% 0.4% 1.1% 1.4% 11 По р е к ло / / 2.4% 0.8% 12 М а т е ри ја л н у си т у- / 0.4% 0.4% 0.3% а ц и ју То т а л 100% 100% 100% 100% Из в о р: Б р а н и с л а в Ст е в а н о в и ћ,,,по л и т и ч к и и д е н т и т е т и Б а л ка н а у пре ла зу: по ступ ни ко ра ци ка гра ђан ском иден ти те ту жи те ља Бу гарс ке, Ср б и је и Ма ке д о н и је, Ме ђ у е т н и ч к и о д н о с и, и д е н т и т е т и и к ул т у р а м и р а н а Б а л ка н у (п р и р е д и л и: Љу б и ш а Ми т р о в и ћ, Д р а г а н а З а х а р и је в с ка, Да н и је л а Га в р и л о в и ћ), Ф и л о з о ф с к и ф а к ул т е т у Ни ш у, Ни ш, , с т р Ни ко ла Бо жи ло вић, Кул ту ра и иден ти те ти на Бал ка ну, Фи ло зоф ски фа култет у Ни шу, Ниш, 2007, стр

91 М. Ст о ја д и н о в и ћ, Д. В у к ч е в и ћ П РО Б Л ЕМ ОЧ У ВА ЊА И Д ЕН Т И Т Е ТА На о сно ву сле де ћег г ра фи ко на мо же т е ви де т и ко л и ко је за жи те ље Бал ка на бит на ре ги о нал на /по кра јин ска при падност, при пад ност др жа ви, европ ска при пад ност и при падност чо ве чан ству. Гра фи кон бр. 1: Ко ли ко је за Вас ва жна ре ги о нал на/ по кра јин ска при пад ност, при пад ност др жа ви, европ ска при пад ност и при падност чо ве чан ству (по да ци у овом гра фи ко ну се од но се на Бал кан) Из вор: Ни ко ла Бо жи ло вић, Кул ту ра и иден ти те ти на Бал ка ну, Фило зоф ски фа кул тет у Ни шу, Ниш, 2007, стр. 89. Нај по же љ н и ја је п ри па д но с т чо ве ча н с т ву, з а т и м сле д и при пад ност др жа ви, од мах за њом је европ ска при пад ност и на к ра ју р е г и о на л на п ри па д но с т. На п р вом ме с т у је, да к ле у б е д љи во оп р е де љ е њ е чо ве ча н с т ву, док су и з ме ђу о с т а л и х ра з л и ке ве о ма ма ле. То ш т о с е гло ба л н и све т ск и и ден т и т е т ста вља на пр вом ме сту сва ка ко ра ду је, али при том не тре ба из гу би ти из ви да по тре бу за очу ва њем соп стве ног иден тит е т а. Тре ба на рав но ис та ћи да ни лич ни ни ко лек тив ни иденти тет не на ста ју са ми од се бе, већ се они увек фор ми ра ју у н у т ар не ког д ру ш т ве но -к ул т у р ног м и љ е а. Пр о мен љи во с т иден ти те та је не што што се не до во ди у пи та ње, али ка да се ра ди о то ме ко ји су све кључ ни ме ха ни зми укљу че ни у ову п р о ме н у на с т а је п р о блем, де л и м и ч но и зб ог т о г а ш т о т а к ви ме ха ни зми мо ра ју да об у хва те и ста бил ност и про ме ну иден- 90

92 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр т и т е т а т о ком в р е ме на. 3 И ден т и т е т с е у век фор м и ра у од но су са дру гим (дру ги ма). Он ка ко то Б. Стој ко вић ка же има дија лек т и ч к у п ри р о д у, је р он ис т о в р е ме но и ден т и фи к у је а л и и ра з л и к у је. Са ти ме се сла же и Н. Рот пре ма ко ме се,,при пад ни ци гру пе оце њу ју и осе ћа ју као бли ски, а сви они ко ји не припа да ју гру пи до жи вља ва ју се, бар по не ким ка рак те ри сти кама, као дру га чи ји и као стран ци. 4 На рав но он ука зу је и на то ка ко ло јал ност пре ма вла сти тој гру пи не мо ра ну жно бит и п ра ће на не п ри ја т е љ с т вом п р е ма д ру г и м г ру па ма, ма да је у гла в ном п ри су т а н д ру г а ч и ји п ри с т у п п р е ма п ри па д н и ц и ма д ру г и х г ру па не г о п р е ма п ри па д н и ц и ма в ла с т и т е г ру пе. То све до во ди до по тре бе за раз во јем то ле ран ци је на про сто рима где жи ве при пад ни ци раз ли чи тих кул ту ра. Ана Е. Га ле о ти [An na Eli sa bet ta Ga le ot ti] ка же да то ле - ра н ц и ја п р ед с т а в љ а д ру ш т ве н у ве ш т и н у и по л и т и ч к и п ри н- цип ко ји омо гу ћа ва мир ну ко ег зи стен ци ју ин ди ви дуа и група у з з а д р ж а в а њ е с оп с т ве ног на ч и на ж и во т а, гле д и ш т а и к а- рак те ра уну тар истог дру штва. Ово је сте јед на ве о ма оп шта де фи н и ц и ја т о ле ра н ц и је а л и сма т ра мо да с е њ о ме у к а зу је на са му су шти ну овог у осно ви ве о ма сло же ног фе но ме на. То ле ра н ц и ја је на ви к а до зво љ а в а њ а не сла г а њ а и не -не - го до ва ња ми шље ња ко ја се не сла жу са ва шим или са на чином ж и во т а ко ји је д ру г а ч и ји од в а шег. 5 Овај кон цепт са свим ле по зву чи у те о ри ји, али је те шко оствар љив у прак си. Реч т о ле ра н ц и ја во д и по р е к ло и з ла т и н ског је зи к а од име ни це to le ra n t ia, ко ја и з вор но зна ч и по п у с тљи во с т, т р пе - љи вост и гла го ла to le ra re ко ји зна чи под но си ти, тр пе ти, до - п у ш т а т и. Уко л и ко под т о ле ра н ц и јом под ра зу ме в а мо њ е но п р во би т но, е т и мо ло ш ко зна че њ е, мо же с е ви де т и да с е она сх в а т а ла к а о не ш т о не по же љ но. О в а к во зна че њ е с е т о ком ис т о ри је ве о ма че с т о ја в љ а ло. Дру штве ни на пре дак је до вео до то га да се не га тив но зна че њ е р е ч и т о ле ра н ц и ја п р е о бра зи у сво ју су п р о т но с т, ч и- 3 Pe ter J. Bur ke,,,iden tity Chan ge, So cial Psycho logy Qu ar terly, Ame ri can So ci o- lo gi cal As so ci a tion, JSTOR, бр 1/2006, стр Ни ко ла Бо жи ло вић, Бра ни слав Сте ва но вић,,,кул ту ра ка основ ет нич ких иденти те та Бал ка на, Кул тур ни и ет нич ки од но си на Бал ка ну мо гућ но сти ре гио нал не и Европ ске ин те гра ци је, стр Ro ger Scru ton, The Pal gra ve Mac mil lan Dic ti o nary of Po li ti cal Tho ught, Pal gra ve Mac mil lan, 2007, стр

93 М. Ст о ја д и н о в и ћ, Д. В у к ч е в и ћ П РО Б Л ЕМ ОЧ У ВА ЊА И Д ЕН Т И Т Е ТА ме т о ле ра н ц и ја по с т а је са с т а в н и де о ра з во ја чо ве ча н с т в а т а ко да би ра т и т о ле ра н ц и ју н у ж но зна ч и би ра т и чо ве ча н с т во. То у окви ру људ ске све сти зна чи усво ји ти сле де ће по сту ла те: 6 1. ако сам ја из раз иде је чо веч но сти, он да је и сва ко дру ги за ме не то исто; 2. као из раз иде је, ја сам мо гућ ност ње ног раз во ја, а не она са ма по се би; 3. по што сви је смо оте ло тво ре ње чо веч но сти, а сам за се бе ни ко то ни је до кра ја, он да ми ни чи та ва исти на са мо ме н и је до с т у п на; 4. по што знам да сам Сам од ра з, мо г ућ но с т и о т е ло т во - ре ње чо веч но сти, ме ђу дру гим од ра зи ма, мо гућ но - сти ма и оте ло тво ре њи ма, ја не мо гу дру ге по сма трати дру га чи је не го што по сма трам се бе. Ство ри ти жи вот без су ко ба, на си ља и ра то ва уз ме ђус об н у т о ле ра н ц и ју н и је н и ма ло јед но с т а в но. К а да с е по м и њ е рат у гла в ном с е к а о п р в а а с о ц и ја ц и ја ја в љ а фи зи ч ко на си љ е ко је јед на гру па љу ди вр ши над дру гом гру пом љу ди, што ујед но пред ста вља и нај ви дљи ви ји вид на си ља ко ји је нај лакше иден ти фи ко ва ти. На си ље, ме ђу тим, ни је та ко јед но ставан фе но мен као што то на пр ви по глед из гле да. Да би се б о љ е у по зна л и са сло же но ш ћу п р о бле ма на си љ а по т р е б но је по ме н у т и Га л т у н г а [Jo h a n G al t u ng] ко ји у к а зу је на т ри ви да на си љ а: 7 1. д и р ек т но на си љ е с е уоп ш т е но мо же од р е д и т и к а о фи зич ко на си ље над дру гим љу ди ма; ди рект но наси ље је за раз ли ку од дру га два ви да на си ља увек ви дљи во, док дру га два не мо ра ју би ти, јер су структу рал но и кул тур но на си ље од го вор ни за по вре ђи вање ума; 2. струк ту рал но на си ље на ста је као ре зул тат со ци јалн и х не јед на ко с т и, р е п р е си је и не јед на ко с т и мо ћ и у дру штву; струк ту рал но на си ље се ма ни фе сту је раз - л и ч и т и м д ру ш т ве н и м не п ра в да ма, р е п р е си в н и м и н- 6 Да ли бор ка Уља ре вић,,,зна чај и уло га то ле ран ци је у де мо крат ском дру штву, 21 При ча и де мо кра ти ји, гру па ауто ра, Цен тар за гра ђан ско обра зо ва ње, Подго ри ца, 2005, стр Vla di mir Bra tić,,,exa mi ning pe a ce-ori en ted me dia in are as of vi o lent con flict, The In ter na ti o nal Com mu ni ca tion Ga zet te, Sa ge Pu bli ca ti ons, 2008, стр

94 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр с т и т у ц и ја ма и и н с т и т у ц и о на л и зо в а н и м п р ед ра су дама; 3. к ул т у р но на си љ е је на си љ е ко је с е де ша в а у си м б о - л и ч кој сфе ри на шег по с т о ја њ а (си м б о л и, з а с т а в а, хим на, го во ри, ме ди ји...). На о сно ву ово г а с е мо же ви де т и да на си љ е п р ед с т а в љ а ви ше ди мен зи о нал ни фе но мен ко ји зах те ва јед ну све о бу хват - ну ана ли зу. Да кле, рат се не мо ра во ди ти са мо ору жа ним с р ед с т ви ма. Ст а њ е м и ра не т р е ба би т и јед но с т а в на не г а ц и ја ра т а, већ с т а њ е у ко ме ће до ћ и до ра з во ја по ш т о в а њ а у н и ве р - з а л н и х људ ск и х п ра в а и сло б о да, ме ђу е т н и ч ке и р е л и г и ј ске т о ле ра н ц и је, по ш т о в а њ а к ул т у р не ра з л и ч и т о с т и, р е ша в а њ а спо р о в а м и р о љу би ви м п у т ем, д и ја ло г ом у з по ш т о в а њ е п ра в а на ра з л и ч и т о с т, т е ж њ а к а м ул т и к ул т у ра л и зм у... То ле ра н ц и ја сва ка ко пред ста вља је дан од основ них пред у сло ва нео ме таног ра з во ја и ден т и т е т а. Мул ти к ул ту ра л и за м и про бле м ра з л и ч и то с ти Мул т и к ул т у ра л и з а м к а о по ја м и ма сво ју ис т о ри ј ск у п р е т ход н и ц у у пој м у к ул т у р н и п л у ра л и з а м ко ји је на с т а о у п р вој по ло ви н и п р о ш лог с т о ле ћ а. Пој мо ви м ул т и к ул т у ра л и- з а м и к ул т у р н и п л у ра л и з а м не п р ед с т а в љ а ју си но н и ме. Култ у р н и м п л у ра л и змом с е озна ча в а ра в но п ра в а н и т о ле ра н т а н од но с и з ме ђу на ц и о на л н и х к ул т у ра, док је з а од но с к ул т у ра на суб на ци о нал ном ни воу ка сни је фор му ли сан тер мин мулт и к ул т у ра л и з а м. 8 Те р м и н,,м ул т и к ул т у ра л и з а м је, п р е ма р еч н и к у Grand Ro be r t, пр ви пут упо тре бљен го ди не при ли ком го во - ра Пје ра Три о да [Jo se ph Ph i l ip p e Pi e r re Yve s El l i ot t Tr u de a u], пред сед ни ка ка над ске вла де, ко ји је та да ре као:,,тер мин бик ул т у ра л и з а м не од сл и к а в а до вољ но до бр о на ше д ру ш т во. Реч м ул т и к ул т у ра л и з а м је у т ом по гле д у п р е ц и зн и ја. 9 За К а на д у с е и на че мо же р е ћ и да п р ед с т а в љ а јед н у од д р ж а в а ко ја је нај ви ше по сти гла на по љу афир ма ци је иде је о мул тик ул т у ра л и зма. 8 Ни ко ла Бо жи ло вић, Кул ту ра и иден ти те ти на Бал ка ну, стр Ан дреа Сем при ни, Мул ти кул ту ра ли зам, CLIO, Бе о град, 1999, стр

95 М. Ст о ја д и н о в и ћ, Д. В у к ч е в и ћ П РО Б Л ЕМ ОЧ У ВА ЊА И Д ЕН Т И Т Е ТА Мул т и к ул т у ра л и з а м с е мо же од р е д и т и к а о и де ја и л и и де а л о ск ла д ном са ж и во т у ра з л и ч и т и х е т н и ч к и х и к ул т у р - н и х г ру па у ок ви ру п л у ра л и с т и ч ког д ру ш т в а. 10 Да кле, мулт и к ул т у ра л и з а м би, ба р ем у и де а л ном см и сл у, т р е ба ло да пред ста вља скла дан су жи вот при пад ни ка раз ли чи тих култ у ра. Ка да по ми ње мо схва та ња о мул ти кул ту ра ли зму Андреа Сем при ни [An drea Sem pri ni] сва ка ко пред ста вља те о ре - т и ча ра ко г а не сме мо з а о би ћ и. О н у к а зу је на т о к а ко м ул т и- кул ту ра ли зам са со бом по кре ће не ка ве о ма озбиљ на пи та ња: 1. п и т а њ е ра з л и ч и т о с т и; 2. про блем ме ста и пра ва ма њи на у од но су на ве ћи ну, као и 3. пи та ње иден ти те та и ње го вог при зна ва ња. Пр е ма њ е м у мо г у ће је ра з л и ко в а т и че т и ри мо де ла м улт и к ул т у р ног п р о с т о ра: К ла си ч н и по л и т и ч к и л и б е ра л н и мо де л О в ај мо де л п р о ис т и че и з к ла си ч не л и б е ра л не по л и т и ч ке т е о ри је и он п р ед ви ђа т е ме љ н у ра з л и к у и з ме ђу ја в н и х и п ри в ат н и х сфе ра ко лек тив ног жи во та. Њи ме су утвр ђе на гра ђан ска и по ли тичк а п ра в а и оба ве зе по је д и н ца, ко ји ма по је д и на ц т р е ба да с е п ри ла г о д и да би с т е к а о с т а т ус г ра ђа н и на, ш т о је п р ед у слов за ње гов при ступ јав ном про сто ру. Јав ни про стор је по де фини ци ји не у тра лан и хо мо ген, или ка ко би то Теј лор [E. Taylor] р е к а о,,слеп з а ра з л и ч и т о с т и. О ви м, ме ђу т и м, ра з л и ч и т о с т и н и су по н и ш т е не, већ су са мо ог ра н и че не на п ри в ат н у сфе ру, где је ди но по на ша ње ко је по вре ђу је оба ве зе на мет ну те по - је дин цу као гра ђа ни ну мо же би ти санк ци о ни са но. Мул тик ул т у ра л и с т и сма т ра ју да ја в н и п р о с т ор н и к а да с т в ар но н и је био отво рен за све и да ствар на јед на кост ни ка да ни је влада ла. За њи х је ов ај мо де л не спо с о ба н да на з а до во љ а в а ју ћ и на ч и н од г о во ри на њи хо ве з а х т е ве. 1. Мул т и к ул т у р н и л и б е ра л н и мо де л У овом мо де л у је од нос из ме ђу при ват не и јав не сфе ре мо ди фи ко ван и пре - ме шта се на ни во гра ни ца гру пе. Овај мо дел уво ди гру пу као т е р м и н по с р е до в а њ а. Ти ме је д ру ш т ве н и п р о с т ор по де љ ен на јед н у цен т ра л н у,,мо но к ул т у р н у зо н у, у ко јој у че с т ву ју 10 Исто, стр Исто, стр

96 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр све гру пе и на мно штво пе ри фер них зо на у ко јој сва ка гру па ра с по ла же сво јом ау т о но м и јом. Мул т и к ул т у р н и з а х т ев мо же би т и уоб л и чен са мо у од но су на мо но к ул т у р н у ве ћ и н у ко ја има кон тро лу над ин сти ту ци ја ма. Овај мо дел, та ко ђе, предви ђа и ко хе зи ју и фра г мен т а ц и ју, ко ја је у к ла си ч ном мо де л у би ла не за ми сли ва због хо мо ге но сти јав ног про сто ра. 2.,, Ма к си ма л и с т и ч к и м ул т и к ул т у р н и мо де л Овај мо де л по ри че св а к у мо г ућ но с т по с т о ја њ а јед не з а јед н и ч ке сфе ре, ма ка кав да је њен са др жај. У овом мо де лу за раз ли ку од п р е т ход на д в а к ул т у р о ло ш к и и е т н и ч к и фа к т о ри м но г о ви ше од ре ђу ју по је дин ца. У ње му по сто ји опа сност од усит - ња ва ња дру штве не ко хе зи је, јер он не са мо да иза зи ва друштве ну се па ра ци ју, он је и прет по ста вља. Он не ну ди не ко п ра во р е ше њ е и до во д и до с т в а ра њ а оно л и ко мо но к ул т у р н и х про сто ра ко ли ко је гру па ко је зах те ва ју по се бан иден ти тет. 3. Мо де л Cor p o r a t e Mu l t i cu l t u r a l ism Гла в на бри г а овог мо де ла је у п ра в љ а њ е ра з л и ч и т о с т и ма. Ре фе р ен т н и хо ри зон т овог мо де ла је еко ном ск и, њ е г ов си с т ем фу н к ц и о н и са њ а је праг ма ти чан, а оквир раз во ја је ме ђу на род ни. Гру пе ко је наста њу ју за јед нич ки про стор, ко ји је еко ном ског ти па, по смат ра ју с е к а о ц и љ не г ру пе. По сма т ра ју ћ и р е а к ц и је на ов ај мо - дел, као глав на кри ти ка мо же се ис та ћи то да он пред ста вља кон крет ну,,,ре ал ну, пост по ли тич ку, еко ном ску и тран снаци о нал ну вер зи ју тра ди ци о нал ног мул ти кул тур ног ли бе ралног мо де ла ко ји би да по н у д и јед но по л и т и ч ко и л и б е ра л но у п ра в љ а њ е ра з л и ч и т о с т и ма, ко је је ла к ше п р ед с т а в љи во, али пот пу но ап стракт но. За гор ка Го лу бо вић сма тра да по сто ја ње мул ти кул тур - не з а јед н и це к а о ко ег зи с т ен ц и је ра з л и ч и т и х к ул т у ра не подра зу ме в а н у ж но њи хо ву ме ђу к ул т у р н у ко м у н и к а ц и ју. То је је д и но мо г у ће к а да ра з л и ч и т е к ул т у р е п р е но с е у т и ца је јед на на д ру г у ш т о п р ед с т а в љ а ж и во т н и п р о с т ор з а м ул т и к ул т у р - н у и н т е г ра ц и ју. Пр е ма њ ој, а ко м ул т и к ул т у р на з а јед н и ца не п р е в а зи ђе с т а њ е ч и с т е ко ег зи с т ен ц и је ра з л и ч и т и х к ул т у ра мо же п р о и з ве с т и т ен зи је и по ја ча т и су ко б е ме ђу к ул т у р но ра з л и ч и т и м на р о д и ма. 12 Ни ко ла Бо жи ло вић ка же да је мул ти кул тур ни концеп т че с т о к ри т и ко в а н са с т а но ви ш т а по зи ц и ја а си м и ла ц и о - н и зма и ра си зма. С у ш т и на к ри т и к а са д р ж а на је у к ул т у р ном 12 Ни ко ла Бо жи ло вић, Кул ту ра и иден ти те ти на Бал ка ну, Фи ло зоф ски фа култет у Ни шу, Ниш, 2007, стр

97 М. Ст о ја д и н о в и ћ, Д. В у к ч е в и ћ П РО Б Л ЕМ ОЧ У ВА ЊА И Д ЕН Т И Т Е ТА р е ла т и ви зм у, ко ји м с е не г и ра ју у н и ве р з а л не в р ед но с т и, а л и и у п р е на гла ша в а њу сла в љ е н и ч к и х об л и к а у ис по љ а в а њу м ул т и к ул т у ра л но с т и, ко ја је на вод но ок р е н у т а к а не би т н и м ма ни фе ста ци ја ма као што су кул ту ра, умет ност и ре ли гијске све т ко ви не, док с е в а ж н и об л и ц и д ис к ри м и на ц и је ко ји с е сп р о во де у ш ко ла ма и д ру г и м и н с т и т у ц и ја ма з а по с т а в љ а ју. Дра ган Ко ко вић у од но су на мул ти кул ту ра ли зам даје п р ед но с т и н т е р к ул т у ра л и зм у, к а о а к т и в ном п р о ж и ма њу кул ту ра. Мул ти кул ту ра ли зам је пре ма ње му ста ти чан и подра зу ме в а кон цеп т д ру ш т в а у ко ме ра в но п ра в но ко ег зи с т и ра ви ше к ул т у ра. За ра з л и к у од њ е г а и н т е р к ул т у ра л и з а м во д и ка дру штву у чи јим се окви ри ма ви ше кул ту ра на ла зи у фа зи д и ја ло г а где с е е л и м и н и ше с т а т и ч но с т. О в де т р е ба по ме н у т и и по да т а к да и по р ед по ме н у т и х ра з л и к а на р о да на Ба л к а н у ве ћ и на г ра ђа на Ср би је, Бу г ар ске и Ма ке до н и је сма т ра да и з ме ђу ба л к а н ск и х на р о да и ма ви ше слич но сти не го из ме ђу бал кан ских и дру гих европ ских на ро - да (ви де ти сле де ћу та бе лу). Та бе ла бр. 2: Ме ђу бал кан ским на ро ди ма има ви ше слич но сти него из ме ђу бал кан ских и дру гих европ ских на ро да С р би ја Бу г а р ск а М а ке до н и ја % % % да 55.0 да 57.3 да 66.6 не 17.9 не 8.8 не 15.6 не мам став 27.1 не мам став 33.9 не мам став 17.8 Из в ор: Ни ко л а Бо ж и л о в и ћ, Б ра н и с л а в Сте в а н о в и ћ,,,кул ту ра као основ ет нич ких иден ти те та Бал ка на, Кул тур ни и ет нич ки од но си на Бал ка ну мо гућ но сти ре ги о нал не и Европ ске ин те граци је (при ре ди ли: Љу би ша Ми тро вић, Дра го љуб Ђор ђе вић, Дра ган То доро вић), Фи ло зоф ски фа кул тет у Ни шу, Ниш, 2006, стр Овај по да так сва ка ко ра ду је, ако се има у ви ду по тре ба з а ра з во јем ме ђу с об не са ра д њ е на р о да на Ба л к а н у. Ж и т е љи Ба л к а на су, да к ле, све сн и ч и њ е н и це да он и де ле з а јед н и ч к у к ул т у ру, ко ја је на с т а ла к а о р е зул т ат ме ђу с об н и х к ул т у р н и х ин тер ак ци ја, а ко је су до ве ле до раз во ја све сти о то ме да је њи хо в а к ул т у ра у м но г о ме сл и ч н и ја од к ул т у ра на р о да в а н Ба л к а н ског по л у о с т р в а. Кул т у ра с е не мо же де фи н и са т и в а н п р о це са ко м у н и к а ц и је, она п р ед с т а в љ а је да н д и на м и ча н фе - но мен ко ји се стал но из но ва об ли ку је, при че му тре ба од ба- 96

98 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ци ти сва ку по ми сао о ње ној хер ме тич но сти.,,сва ка се кул тура у це ло с т и т р е ба сх в а т и т и к а о ко м у н и к а ц и ја к р оз п р о с т ор (а к т у е л на к ул т у р на св а к и да ш њи ца) и к р оз в р е ме (ж и ву ћ а ис т о ри ја, к ул т у р на т ра д и ц и ја). 13 Кул ту ра свих на ро да, па и на р о да на Ба л к а н у, на с т а је к а о р е зул т ат к ул т у р н и х кон т а к а т а и до ди ра. То до во ди до раз во ја ме ђу соб них слич но сти, али и раз ли ка. Кул тур не раз ли ке не мо ра ју ну жно во ди ти ка ствара њу кон фл и к а т а, оне мо г у би т и и и з вор ме ђу с об не са ра д њ е и то је не што че му тре ба стре ми ти, ма да то ни је био слу чај ка да се ра ди о Бал ка ну. И на кра ју... Пр о блем фор м и ра њ а и оч у в а њ а и ден т и т е т а п р ед с т а в љ а увек ак ту ел ну те му ко ја оку пи ра па жњу мно го број них те о ре - т и ча ра ра з л и ч и т и х д и сц и п л и на. Је да н од о снов н и х ра з ло г а је сва ка ко и то што се љу ди у ве ли кој ме ри по на ша ју у скла ду са гру пом са ко јом се иден ти фи ку ју. 14 Про блем фор ми ра ња и оч у в а њ а и ден т и т е т а је на р о ч и т о и н т е р е са н т а н к а да с е ра д и о про сто ру Бал ка на. Бо жо Ми ло ше вић ука зу је на то ка ко ве лик и бр ој с о ц и о ло ш к и х и по л и т и ко ло ш к и х ра з ма т ра њ а че с т о т ра г а ју у п р о ш ло с т и Ба л к а на з а с о ц и о к ул т у р н и м у по ри ш т и- ма ње го ве ин те гра ци је, а при том се за бо ра вља да је овај процес у про шло сти оби ло вао (и да још увек оби лу је) број ним и з во ри ма де з и н т е г ра ц и је. 15 На ж а ло с т ис т о ри ја Ба л к а на је ис п у њ е на м но г о бр ој н и м су ко би ма. И по р ед г о р е по ме н у т ог сх в а т а њ а г ра ђа на Ср би је, Бу гар ске и Ма ке до ни је о то ме да ме ђу бал кан ским на ро ди ма има ви ше слич но сти не го из ме ђу бал кан ских и дру гих европск и х на р о да, ра з л и ке ме ђу њи ма су у п р о ш ло с т и ве о ма че с т о ре зул ти ра ле мно го број ним со ци јал ним кон флик ти ма. Та разно ли кост у по гле ду мул ти на ци о нал но сти, мул ти кон фе сио на л но с т и и м ул т и к ул т у ра л но с т и је т о ком бу р не ис т о ри је 13 Исто, стр Jan E. Stets, Pe ter J. Bur ke,,,the ory and So cial Iden tity The ory, So cial Psychology Qu ar terly, Ame ri can So ci o lo gi cal As so ci a tion, JSTOR, бр. 3/2000, стр Бо жо Ми ло ше вић,,,мо гућ но сти кул ту ре ми ра на Бал ка ну: из ме ђу на ци о налног иден ти те та и ко смо по лит ске еман ци па ци је, Ме ђу ет нич ки од но си, иденти те ти и кул ту ра ми ра на Бал ка ну (при ре ди ли: Љу би ша Ми тро вић, Дра гана За ха ри јев ска, Да ни је ла Га ври ло вић), Фи ло зоф ски фа кул тет у Ни шу, Ниш, 2009, стр

99 М. Ст о ја д и н о в и ћ, Д. В у к ч е в и ћ П РО Б Л ЕМ ОЧ У ВА ЊА И Д ЕН Т И Т Е ТА Ба л к а на ве о ма че с т о би ла у з р ок на с т а н к а де з и н т е г ра т и в н и х п р о це са ко ји су не р е т ко р е зул т о в а л и ра т о ви ма. Ра з л и ке су ве о ма че с т о би ле и н с т ру мен т а л и зо в а не з а ра д ра зно ра зн и х ци ље ва и то је не што што не сме мо ни ка ко да за бо ра ви мо, је р у су п р о т ном би с е св а к и по к у шај ме ђу с об не и н т е г ра ц и је мо гао пре тво ри ти у је дан ску пи и без у спе шни екс пе ри мент. Ис т ра ж и в а њ а од но са ме ђу на р о д и ма ко ји ж и ве на про сто ру Бал ка на не мо же се из вр ши ти без про у ча ва ња њихо ви х и ден т и т е т а. На р о ч и т у па ж њу т е о р е т и ча ра п ри в ла ч и ло је и з у ча в а њ е и ден т и т е т а у усло ви ма ме ђу с об ног п р о ж и ма њ а раз ли чи тих кул ту ра. Мо же се ре ћи да се чи та ва пле ја да најби т н и ји х п р о бле ма ко ји с е т и ч у и ден т и т е т а у овом кон т ек с т у мо же све сти на пи та ње ко је по ста вља За гор ка Го лу бо вић:,, К а ко са ч у в а т и сво ју по с е б но с т у ок ви ру т ен ден ц и је к а гло ба л и з а ц и ји а да с е не па д не на н и во п р о ви н ц и ја л и зма и и зо ла ц и је? 16 Ли те ра ту ра Бо жи ло вић Ни ко ла, Кул ту ра и иден ти те ти на Бал кану, Фи ло зоф ски фа кул тет у Ни шу, Ниш, Бо жи ло вић Ни ко ла,,,иден ти тет и зна че ње сти ла у потк ул т у ри, Ге о к ул ту ра ра з в о ја и к ул ту ра м и ра на Ба л ка н у (п ри р е д и л и: Љу би ша М и т р о ви ћ, Д ра г о љу б Ђор ђе вић, Дра ган То до ро вић), Фи ло зоф ски фа култет у Ни шу, Ниш, Б о ж и ло ви ћ Н и ко ла, Ст е в а но ви ћ Бра н и сла в,,, Кул т у ра к а о о снов е т н и ч к и х и ден т и т е т а Ба л к а на, Кул ту р н и и ет нич ки од но си на Бал ка ну мо гућ но сти ре ги она л не и Ев роп с ке и н те г ра ц и је (п ри р е д и л и: Љу би ша М и т р о ви ћ, Д ра г о љу б Ђ ор ђе ви ћ, Д ра г а н То до р о ви ћ), Фи ло зоф ски фа кул тет у Ни шу, Ниш, Bra tić Vla di mir,,,exa mi ning pe a ce -ori en ted me dia in are - as of vi o lent con flict, The In ter na ti o nal Com mu ni cat ion G a ze t te, Sa ge Pu bli ca ti ons, Ни ко ла Бо жи ло вић,,,иден ти тет и зна че ње сти ла у пот кул ту ри, Ге о кул ту ра раз во ја и кул ту ра ми ра на Бал ка ну, (при ре ди ли: Љу би ша Ми тро вић, Дра гољуб Ђор ђе вић, Дра ган То до ро вић) Фи ло зоф ски фа кул тет у Ни шу, Ниш, 2006, стр

100 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Bur ke J. Pe ter,,,iden tity Chan ge, So cial Psycho logy Quar terly, Ame r i c a n S o ci o lo g i c al A s so ci a t ion, JSTOR, бр 1/2006. Га ври ло вић Да ни је ла,,,ди на ми ка иден ти те та на Бал кану, Ква ли тет ме ђу ет нич ких од но са и кул ту ра мира на Бал ка ну (п ри р е д и л и: Д ра г о љу б Б. Ђ ор ђе ви ћ, Д ра г а н То до р о ви ћ), Ф и ло зоф ск и фа к ул т е т у Н и ш у, Ниш, Ми ло ше вић Бо жо,,,мо гућ но сти кул ту ре ми ра на Балка ну: из ме ђу на ци о нал ног иден ти те та и ко смо по - лит ске еман ци па ци је, Ме ђу ет нич ки од но си, идент и те т и и к ул ту ра м и ра на Ба л ка н у (п ри р е д и л и: Љу би ша М и т р о ви ћ, Д ра г а на За х а ри јев ск а, Да н и је ла Га в ри ло ви ћ), Ф и ло зоф ск и фа к ул т е т у Н и ш у, Н и ш, Сем п ри н и А н д р е а, Мул т и к ул ту ра л и за м, CLIO, Бе о- град, Смит Д. Ан то ни, На ц и о на л н и иде н т и те т, Ч и г о ја штам па, Сте ва но вић Бра ни слав,,,по ли тич ки иден ти те ти Бал кана у пре ла зу: по ступ ни ко ра ци ка гра ђан ском идент и т е т у ж и т е љ а Бу г ар ске, Ср би је и Ма ке до н и је, Међ у е т н ич к и од но с и, иде н т и те т и и к ул ту ра м и ра на Ба л ка н у (п ри р е д и л и: Љу би ша М и т р о ви ћ, Д ра г а на За х а ри јев ск а, Да н и је ла Га в ри ло ви ћ), Ф и ло зоф ск и фа кул тет у Ни шу, Ниш, Stets E. Jan, Bur ke J. Pe ter,,,the ory and So cial Iden tity T he or y, So cial Psycho logy Qu ar terly, Ame ri can So ci olo g i c al A s so ci a t ion, JSTOR, бр. 3/2000. Сто ја ди но вић Ми ша, Ка та ри на Ми ло ше вић,,,ко му ника циј ски кон текст кул ту ре и мул ти кул тур ног друштва, На у ка, Сло б о м и р П Ун и ве р зи т е т, Би је љи на, бр. 2-3/2010. Ст о ја д и но ви ћ М и ша,,,зна чај ме д и ја з а ра з вој к ул т у р е м и ра, Ме ди ји и кул ту ра ми ра (п ри р е д и л и: Бра н и- слав Сте ва но вић, Алек сан дра Ко стић, Љу би ша Митро вић), Фи ло зоф ски фа кул тет у Ни шу, Ниш, Scru ton Ro ger, The Pal gra ve Mac mil lan Dic ti o nary of Poli t i c al T h o ught, Pal gra ve Mac mil lan,

101 М. Ст о ја д и н о в и ћ, Д. В у к ч е в и ћ П РО Б Л ЕМ ОЧ У ВА ЊА И Д ЕН Т И Т Е ТА Уљ а р е ви ћ Да л и б ор к а,,,зна чај и уло г а т о ле ра н ц и је у де мо к рат ском д ру ш т ву, 21 Пр и ча и де мо к ра т и ји, гру па ауто ра, Цен тар за гра ђан ско обра зо ва ње, Подго ри ца, Miša Stojadinović Dejana Vukčević THE PRO BLEM OF PRE SER VING IDEN TITY IN THE BAL KANS Su m m a r y The pro blem of iden tity re pre sents a very com plex phe nome non that was stu died by va ri o us the o rists. This pro blem has be co me par ti cu larly acu te at the end of the last cen tury, which bro ught with it many so cial chan ges that ha ve im po sed nu me ro us chal len ges re gar ding the pre ser va tion of iden tity. The main goal of this ar tic le is to hig hlight the main challen ges of the pro cess of iden tity cre a ting and pre ser ving in the Bal kans. The aut hors use a com bi na tion of se ve ral dif fe rent methods for the analysis of this pro blem. The se met hods are di a lecti cal met hod, con tent analysis and the com pa ra ti ve met hod. In this sen se, this work is di vi ded in to two parts. In the first part the aut hors deal with iden tity es sen ce, whi le the se cond part de a ling with mul ti cul tu ra lism and the pro blem of di ver sity. Key words: iden tity, in di vi dual and col lec ti ve iden tity, mul ti cul tura lism, the Bal kans, Ser bia. 100

102 УДК (497.11):[339.54:061.1(100) Примљено: 03. март Прихваћено: 25. мај Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Сне жа на Д. По пов чић-аврић * Ма ри на М. Ђе нић ** П РИ С Т У П А ЊЕ С Р БИ Ј Е С ВЕТ С КОЈ ТР ГО ВИН СКОЈ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ Ре зи ме Ус по ста вља ње но ве тех но - еко ном ске па ра диг ме светс ке е ко но м и је и и н те н з и в и ра ње про це са г ло ба л и за ц и је као ње ног до м и на н т ног фе но ме на, и н и ц и ра ло је с тв а ра ње но в ог свет ског тр го вин ског си сте ма. Ва ло ри за ци ја мо гу ћих ефе - ка та од ув о ђе ња но в ог све т с ког тр го в и н с ког с и с те м а на д и на м и з и ра ње ра с та ме ђ у на род не тр го в и не и на про мо ц и ју по ве ћа ња свет ске при вре де, за сни ва се не са мо на ства ра њу по в ољ н и је г и н с т и ту ц и о на л ног а м б и је н та већ и у ус пе ш н и је м пре ва зи ла же њу аси ме три је у про це су ли бе ра ли за ци је светске при вре де као и у пре ва зи ла же њу спе ци фич них не рав но те - ж а у про це с у у к љу ч и в а ња по је д и н и х зе м а ља у ме ђ у на род не тр го вин ске то ко ве. Због то га, за мно ге уче сни ке у свет ској тр го в и н и, а по се б но за м а ње ра з в и је не зе м ље д и ле м а о на ч и - ну спро во ђе ња ме ра за ли бе ра ли за ци ју уста но вље них осни - в а ње м Све т с ке тр го в и н с ке ор г а н и за ц и је, а да у и с то в ре ме ш т и те ле г и т и м не и н те ре се св о ји х соп с тве н и х е ко но м и ја уз обез бе ђи ва ње ди на мич ног раст, по ста је од кључ ног зна ча ја. К љу ч н и фа к тор за ус по с та в ља ње ком па т и б и л но с т и са ме ђу на род ним еко ном ским окру же њем за срп ску при вре - ду је сте из бор оп ти мал не спољ но тр го вин ске стра те ги је ко - ја б и омо г у ћ и ла рав но те ж у и з ме ђ у л и бе ра л и за ц и је и за ш т и - * Факултет за економију, финансије и администрацију, Београд. ** Ф а к у л т е т з а е ко н о м и ј у, ф и н а н с и је и а д м и н и с т р а ц и ј у, Б е о г р а д. 101

103 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... те до м а ће пр и в ре де као и по в ољ н и ји пр и с ту п ме ђ у на род ном тр жи шту а у кон сте ла ци ји са но вим мул ти ла те рал ним тр - го в и н с к и м с и с те мом. Шта в и ше, с пољ на ор и је н та ц и ја, ол и - че на к роз по л и т и к у про мо ц и је и з в о за, je ос нов на па ра д и г м а про с пе р и те т ног е ко ном с ког ра с та зе м ље, као и не о п хо да н ко ра к у прав ц у про на ла же ња од го в о ра за зна т но и з ме ње н ме ђ у на род н и тр го в и н с к и а м б и је н т за јед но са но в о на с та л и м окол но с т и м а у н у та р до м а ће г тр ж и ш та. Рад ће се са сто ја ти из че ти ри де ла. У пр вом де лу биће ре чи о из ме ње ном ме ђу на род ном тр го вин ском ам би јен - ту, по том ће дру ги део би ти по све ћен Свет ској тр го вин ској ор г а н и за ц и ји као к љу ч ној и н с т и ту ц и ји но в ог ме ђ у на род ног тр го в и н с ког с и с те м а. У тре ће м де л у ра да б и ће а на л и з и ра на Свет ска тр го вин ска ор га ни за ци ја кроз основ не про це се ње - ног ра з в о ја и ус ло ве ко је зе м ље ка н д и да т и мо ра ју да и с пу не да б и по с та ле пу но прав не ч ла н и це. По с лед њи де о ра да ће се ба в и т и ус ло в и м а пр и с ту па ња Ср б и је у Све т с к у тр го в и н с к у ор га ни за ци ју, оце ном до кле се сти гло у том про це су уз зак љу ч на ра з м а тра ња а у то ра ко л и ка је в а ж нос т по ме н у тог члан ства за Ср би ју. Кључ не ре чи: гло ба ли за ци ја, мул ти ла те ра ли зам, ли бе ра ли - за ци ја, Ср би ја, Свет ска тр го вин ска ор га ни за - ц и ја. Из ме ње н ме ђ у на род н и тр го в и н с к и а м би је н т Ме ђу на р од но еко ном ско по ве зи в а њ е и у ск ла д у са т и м ра сту ћа ин те гри са ност свет ског тр жи шта обе ле жи ли су го - т о во ч и т а в по сле рат н и пе ри од. И н т ен зи ви ра њ е ови х п р о це са т о ком 90 - т и х г о д и на, ме ђу т и м, не по с р ед но с е ве зу ју з а ус по - ста вља ње но ве тех но - еко ном ске па ра диг ме свет ске при вре - де и с т ру к т у ри ра њ е усло в а з а л и б е ра л и з а ц и ју т о ко в а р о б е, услу га и фак то ра про из вод ње. У та квим окол но сти ма ис по - ља ва ју се кључ не ка рак те ри сти ке про це са гло ба ли за ци је, ко - је не са мо да до во де у пи та ње тра ди ци о нал не по сту ла те ме - ђу на р од не т р г о ви не, већ и су ш т и н ск и р е де фи н и ш у по и ма њ е ме ђу на р од не кон к у р ен т но с т и. Ја ча њ е еко ном ске ме ђу з а ви сно с т и к р оз гло ба л и з а ц и ју си сте ма про из вод ње, тр го ви не и по тро шње мо же се оче ки вати и у на ред ном пе ри о ду, али и за о штра ва ње про бле ма асиме т ри ч но с т и у и н т ен зи т е т у ме ђу з а ви сно с т и (St i gl it z J., 20 02). 102

104 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Реч је о оним зе мља ма ко је су у не мо гућ но сти да ис кљу чиво п р е ко т р ж и ш т а о с т в а р е п ри х в а тљи во у че ш ће у ра с по де л и по зи т и в н и х р е зул т а т а гло ба л и з а ц и је. Д у г о р оч н и, и з ра зи т о д и на м и ча н ц и к л ус с т в а ра њ а но ве с т ру к т у р не и т ех но ло ш ке ма три це свет ске при вре де, као и це ли не раз вој них и ин те граци о них про це са опре де лио је да су успе шне са мо оне при вреде ко је су спо соб не за ефи ка сне и на зна њу уте ме ље не проме не и п ри ла г о ђа в а њ е. С т и м у ве зи, т ри су ве о ма зна чај не и м п л и к а ц и је т и х п р о ме на: - ре ла тив ни раз вој ни по тен ци јал зе ма ља ни је де тер - ми ни сан кла сич ном струк ту ром при вре де, са те жиштем на ин ду стри ји, не го на тзв. ква дри јал ном сект о ру ко ји и н т е г ра л но об у х в а т а обра зо в а њ е, на у к у, т е ле ко м у н и к а ц и је, и н фор ма т и к у и ор г а н и з а ц и ју; - у ме с т о к ла си ч не, спон т а не т р ж и ш не у т а к м и це р о ба и услу га кроз ме ха ни зме спољ но тр го вин ске раз ме - не, прав но и ин сти ту ци о нал но уре ђе ни ре жи ми ме - ђу на род ног по сло ва ња, пре све га се ми сли на Оп шти спо ра зу м о ца ри на ма и т р г о ви н и ( ГАТ Т ) Све т ск а тр го вин ска ор га ни за ци ја (СТО), фа во ри зу ју тзв. инт е г ра л н у кон к у р ен т но с т п ри в р е да, п р ед у зе ћ а и п р о - и з во да; - це нов на кон к у р ен т но с т н и је од р е ђу ју ћ и, па ча к н и је да н од би т н и х фа к т о ра и з во зн и х п р ед но с т и к а да је реч о тр жи шти ма ви со ке и по у зда не пла те жне мо ћи. А п с о л у т н у п р ед но с т и ма ју к в а л и т а т и в н и фа к т о ри кон к у р ен т но с т и ве з а н и з а спе ц и фи ч на свој с т в а п р о - и з во да. Не су м њи во је да су на ве де не п р о ме не по с т а ви ле н и з и з а зо в а п р ед ме ђу на р од н у з а јед н и ц у. Гло ба л и з а ц и ја, п р е ма ре чи ма Ре на та Ру ге и ра, бив шег ге не рал ног ди рек то ра Свет - ске т р г о ви н ске ор г а н и з а ц и је, у к ла њ а ба ри је р е т р г о ви н ск и м и и н ве с т и ц и о н и м т о ко ви ма к а о л и ш ће у је с е њ ем да н у, а л и сна г а ови х ве т р о в а п р о ме не већ т е с т и ра на ш у спо с об но с т да им се при ла го ди мо (Rug ge i ro, R.,1996). Ово се по себ но од но си на све т у ра з во ју. Гло ба л и з а ц и ја је е р о д и ра ла с т а ра п ра ви ла п ри в р ед ног ра с т а, омо г у ћу ју ћ и и н т ен зи в н и ји ра з вој зе мља ма Ази је и Ла тин ске Аме ри ке, али и по ве ћа ње њи хо - вог уде ла у свет ској тр го ви ни. Но, ни су све зе мље под јед нако у к љу че не у све т ск и т р г о ви н ск и си с т ем, ма да је не су м њи в 103

105 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... на пре дак по стиг нут на свим ни во и ма - мул ти ла те рал ном, ре - ги о нал ном и уни ла те рал ном у ци љу ја ча ња про це са ли бе рал и з а ц и је т р г о ви не к а о нај зна чај н и јег по к р е т а ча п ри в р ед ног ра с т а. И з ме њ ен ме ђу на р од н и еко ном ск и а м би јен т на ме т н уо је по т р е бу з а с т в а ра њ ем но вог т р г о ви н ског си с т е ма у ко ме би с е ма њ е у р е ђи в а л и т р г о ви н ск и од но си ме ђу на ц и ја ма, а ви ше у н и фор м и са ле р е ла ц и је у гло ба л ном, на д на ц и о на л- ном си с т е м у. По ла зе ћ и од бр ој н и х т е о ри ј ск и х и ем п и ри ј ск и х ис т ра ж и в а њ а ко ја су у к а зи в а ла на ве зу и з ме ђу л и б е ра л ног си с т е ма еко ном ск и х од но са са и но с т ра н с т вом и п ри в р ед ног ра ста и раз во ја, кре а то ри ме ђу на род ног еко ном ског си сте - ма на кон Дру гог свет ског ра та, ука зи ва ли су и на по тре бу и н с т и т у ц и о на л не р е а фи р ма ц и је све т ског фи на н си ј ског и тр го вин ског си сте ма. Фор ми ра ње Бре тон вуд ских ин сти туц и ја, Ме ђу на р од ног мо не т ар ног фон да ( М МФ) и Ме ђу на р одне бан ке за об но ву и раз вој (ИБРД), тре ба ло је да обез бе ди е фи к а сно у п ра в љ а њ е све т ск и м т о ко ви ма р е п р о д у к ц и је под ок ри љ ем Ује д и њ е н и х на ц и ја ( У Н ). Ис т о в р е ме но, у к а з а ла с е по т р е ба з а фор м и ра њ ем ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је ко ја би р е г у л и са ла ме ђу на р од не т р г о ви н ске т о ко ве и и н с т и т у ц и о нали зо ва ла свет ски тр го вин ски си стем. Но, иде ја о кон сти ту и- са њу Ме ђу на р од не т р г о ви н ске ор г а н и з а ц и је ( И ТО) на и ш ла је на о т пор СА Д, а п ри в р е ме но р е ше њ е је на ђе но у усв а ја њу ГАТТ-а, ко ји је де ло вао пу них 47 го ди на, све до осни ва ња СТО го ди не ко је је за по че то пре го во ри ма у окви ру Уруг в ај ске ру н де м ул т и ла т е ра л н и х т р г о ви н ск и х п р е г о во ра. Но, кон с т и т у и са њ е ове и н с т и т у ц и је гло ба л не ар х и т ек т у р е је са мо пр ви ко рак у пре ва зи ла же њу иза зо ва ко је гло ба ли за ција и по с т о је ће не ра в но т е же у све т ској п ри в р е д и по с т а в љ а ју пред свет ски тр го вин ски си стем. 104 Све т с ка тр го в и н с ка ор г а н и за ц и ја - кључна ин сти ту ци ја но вог ме ђу на род ног трговинског си сте ма Иако је ба зич на спољ но тр го вин ска те о ре ма, пре ма ко - јој с е т р г о ви на и з ме ђу зе ма љ а од ви ја у ск ла д у са ра з л и к а ма у њи хо вој фак тор ској рас по ло жи во сти у про те клом пе ри о - д у зна чај но мо де л и ра на, о сно в а л и б е ра л и с т и ч ког т у ма че њ а

106 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр спољ но т р г о ви н ске ра з ме не ко ју је она по с т а ви ла з а д р ж а ла с е све до да нас 1. За т а к а в п ри с т у п у р е ђе њу све т ск и х т р г о ви н- ск и х т о ко в а оп р е де л и ле су с е и зе м љ е у г о вор н и це ГАТ Т- а, у п р ко с не с т а н дард н и м т о ко ви ма ме ђу на р од не т р г о ви не ко ји су све че ш ће до во д и л и у п и т а њ е а п л и к а т и в но с т т е о ри ј ск и х мо де ла спољ но т р г о ви н ске ра з ме не, и н и ц и ра ју ћ и к р е и ра њ е но вих при сту па. При то ме се, пре све га, ми сли на тр жи шне ин тер ак ци је, ко је се не за сни ва ју на кла сич ним ком па ра тив - ним пред но сти ма из ве де ним из раз ли ка у фак тор ској рас по - ло жи во сти, већ су ре зул тат тр жи шних им пер фек ци ја и расту ћих при но са у про из вод њи, по пут ин тра-ин ду стриј ске тр - г о ви не 2. И па к, бр ој на ем п и ри ј ск а ис т ра ж и в а њ а су по т в р д и ла в а љ а но с т к љу ч не т е зе ба зи ч не спољ но т р г о ви н ске т е о р е ме п р е ма ко јој т р г о ви н ск а л и б е ра л и з а ц и ја до п ри но си ( Ho ekman, B. M., 1995): - по вољ н и јем ра з ме ш т а њу ра с по ло ж и ви х фа к т о ра про из вод ње, од но сно спе ци ја ли за ци ји у оним про из - вод ним ак тив но сти ма у ко ји ма зе мља има ком па рат и в не п р ед но с т и, - е фи к а сн и јој п р о и з вод њи, г е не ри ше ве ћ и до хо да к, па са мим тим и ве ћу ку пов ну моћ зе ма ља на свет ском т р ж и ш т у. Ово се по себ но од но си на ма ле зе мље као што је Ср би ја, ко је ја ча њ ем т р г о ви н ск и х ба ри је ра мо г у са мо да г у б е у све т - ској тр жи шној утак ми ци, тим пре што ни су у мо гућ но сти да на ме ћу пра ви ла игре, већ мо ра ју да у уло зи pri ce ta kers -а и p o lic y ta k e rs - а ( Bu s siè re M., 20 05) п ри х в а т а ју по с т о је ћ а. Обр н у т о, ве л и ке зе м љ е мо г у и ма т и ко ри с т и од т р г о ви н ск и х ба ри је ра, упра во за то што су у по зи ци ји да ути чу на форм и ра њ е це на на све т ском т р ж и ш т у (по мо де л у: ви ша у во зна ог ра н и че њ а - н и ж а т ра ж њ а - фор м и ра њ е це не на све т ском тр жи шту на ни жем ни воу). Но, упр кос ра сту ћем про тек цио н и зм у ра з ви је н и х зе ма љ а, ко ји с е по с е б но ис по љио т о ком 80-тих и по чет ком 90-тих го ди на про шлог ве ка 3, уко ли ко би се све зе мље на ду жи рок опре де ли ле за ре стрик тив ну тр говин ску по ли ти ку, на гу бит ку би би ли сви уче сни ци у ме ђу на- 1 Хекшер-Охлин-Самуелсон-ова теорија међународне размене (Х-О-С модел). 2 Истовремени извоз и увоз истоврсних производа. 3 Ја ч а њ е п р о т е к ц и о н и з м а в о д и л о је к а з н а ч ај н и м од с т у п а њи м а од п р о п и с а н и х п р а в и л а. 105

107 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... род ној раз ме ни. Обр ну то, сма ње ње тр го вин ске за шти те, одно сно оп р е де љ е њ е з а л и б е ра л н и ји п ри с т у п у с т ру к т у ри ра њу спољ но тр го вин ске раз ме не во ди ка екс пан зи ји ин тра-ин дустриј ске тр го ви не и ка по ве ћа њу оп штих дру штве них ко ристи сва ког од уче сни ка у раз ме ни по је ди нач но, а ти ме и свих за јед но (Cen tre for Eco no mic Po licy Re se arch, 1996, стр. 269). Сто га је ин те рес и раз ви је них зе ма ља, али и оних ма ње раз ви је них да про гре сив ном ли бе ра ли за ци јом ме ра за штит - не т р г о ви н ске по л и т и ке об е з б е де ра с т у ћ и п ри с т у п т р ж и ш т у, д и на м и зи ра ју ћ и с оп с т ве н и, а л и и ра с т све т ске т р г о ви не и при вре де, у це ли ни. Упр кос број ним пре го ва рач ким рун дама у окви ру ГАТТ-а, ко је су ува жа ва ле ова кав при ступ али су р е зул т и ра ле са мо њ е г о вом де л и м и ч ном п ри ме ном, т ек је Уру г в ај ском ру н дом м ул т и ла т е ра л н и х п р е г о во ра по с т а в љ ен о снов но вог, л и б е ра л н и јег све т ског т р г о ви н ског си с т е ма, ко - ји п р е т по с т а в љ а сло б од н и ји п р о т ок р о ба, усл у г а, к а п и т а ла, а л и и ја ча њ е ме ђу з а ви сно с т и по је д и н и х т р г о ви н ск и х а к т е ра (Do u glas I., 2008). О п р е де љу ју ћ и с е з а оп ц и ју не о л и б е ра л и зма у ц и љу д и на м и зи ра њ а све т ске т р г о ви не, а к т е ри Уру г в ај ске ру н де су усва ја њем Спо ра зу ма о осни ва њу СТО по ста ви ли ин стит у ц и о на л н и ок ви р з а р е а л и з а ц и ју овог да ле ко с е ж ног ц и љ а. Ин сти ту ци о нал ном тран сфор ма ци јом ГАТТ-а у СТО, од но - сно кон сти ту и са њем ба зич не ин сти ту ци је но вог свет ског тр - г о ви н ског си с т е ма, зна чај но је и з ме њ ен т р г о ви н ск и а м би јен т у фу н к ц и ји хо мо г е н и з а ц и је т р г о ви н ск и х, ма к р о е ко ном ск и х и ра з вој н и х по л и т и к а. Мо де л и ра ју ћ и п ра ви ла, ме х а н и зме и ин стру мен те ГАТТ- а и ко ор ди ни ра ју ћи ак тив но сти на спро - во ђе њу по сто је ћих, али и им пле мен та ци ји свих бу ду ћих спо - ра зу ма, СТО не сум њи во опре де љу је ма не вар ски про стор по - је д и н и х зе ма љ а у че сн и ца у све т ској т р ж и ш ној у т а к м и ц и и по сред но ути че на њи хо ве раз вој не оп ци је. Но, све те ак тив - но сти ко је СТО пред у зи ма има ју за циљ: - по ве ћ а њ е ж и во т ног с т а н дар да и до хо т к а, - о си г у ра њ е п у не з а по сле но с т и, - и н т ен зи ви ра њ е ра с т а п р о и з вод њ е и т р г о ви не, - оп т и ма л но ко ри ш ће њ е све т ск и х р е су р са. Ме ђу овим основ ним ци ље ви ма ко ји су на ве де ни у Пре - а м бу л и Спо ра зу ма о о сн и в а њу СТО п р е по зна ју с е ц и љ е ви 106

108 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ГАТТ-а, с тим што су они про ши ре ни и на област услу га. Поред њих, у Пре ам бу ли се још по себ но ис ти че: - уво ђе ње иде ја о одр жи вом раз во ју, у ве зи са оп тима л н и м ко ри ш ће њ ем све т ск и х р е су р са и по т р е б ом за шти те и очу ва ња жи вот не сре ди не, на на чин ко - ји је са гла са н са ра з л и ч и т и м н и во и ма на ц и о на л ног еко ном ског ра з во ја, - по тре ба да се зе мља ма у раз во ју, а по себ но они ма нај ма ње раз ви је ни ма, оси гу ра ве ће уче шће у свет - ској тр го ви ни, при ме ре но по тре ба ма њи хо вог еко - ном ског раз во ја. Као ба зич на ин сти ту ци ја но во у спо ста вље ног тр го винског си сте ма, СТО, мо же да се раз у ме не са мо као ме сто до гова ра ња на ве де них аран жма на, већ и као сво је вр сно тр жи ште на ко ме зе мље раз ме њу ју тр го вин ске кон це си је, мо де ли ра јући при том на ци о нал не тр го вин ске по ли ти ке сход но по став љ е н и м ц и љ е ви ма. За ра з л и к у од п р е т ход н и х п р е г о в а рач к и х по д у х в а т а у окви ру ГАТТ-а, у ко ји ма се углав ном ис по ља вао су коб инте ре са на ли ни ји раз ви је ни-не раз ви је ни, спе ци фич ност Уруг в ај ске ру н де т р г о ви н ск и х п р е г о во ра је у п ра во по ла ри з а ц и ја раз ви је них зе ма ља. Флек си бил ни ји при ступ ма ње раз ви је - н и х зе ма љ а п р е г о во ри ма Уру г в ај ске ру н де у з р о ко в а о је т а к ву п р о ме н у. Гло ба л и з а ц и ја све т ске п ри в р е де и ви с о к а с т о па раста тех но ло шких про ме на на ве ле су ве ћи ну зе ма ља у раз во - ју да еко ном ске и т р г о ви н ске по л и т и ке п р е у сме р е к а и з во зу, к а ко би ис ко ри с т и ле п р ед но с т у к љу ч и в а њ а у ме ђу на р од н у п ри в р е д у. У м но г и м а спек т и ма ов ај п р о це с је ко и н ц и д и ра о са пре го во ри ма во ђе ним упра во у окви ру Уру гвај ске рун де. Но ви свет ски тр го вин ски си стем, чи ји су те ме љи по - ста вље ни то ком пре го во ра Уру гвај ске рун де, об у хва та еко - ном ске ком по нен те, тр го ви ну ро бом и услу га ма, пра ва заш т и т е и н т е лек т у а л не сво ји не и т р г о ви н ске а спек т е с т ра н и х д и р ек т н и х и н ве с т и ц и ја, а л и и с о ц и ја л не е ле мен т е, з а ш т и т у чо ве ко ве око ли не и усло ве ра да. Од до след но сти у спро во - ђе њу њ е г о ви х ц и љ е в а-п р о г р е си в ног сн и ж а в а њ а т р г о ви н- ск и х п р е п р е к а, п р о ш и р е њ а ма н да т а т р г о ви н ског си с т е ма, по о штра ва ња пра ви ла и хар мо ни за ци је ре гу ла ти ва, као и бр - жег и пра вич ни јег ре ша ва ња су ко ба ве за них за ме ђу на род ну т р г о ви н у, з а ви си ће и успех у са в ла да в а њу бр ој н и х и з а зо в а 107

109 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... сло же ног ме ђу на р од ног т р г о ви н ског а м би јен т а ( Bh ag wa t i J., 2008). Зе мље у раз во ју у Уру гвај ској рун ди тр го вин ских пре - го во ра ни су на сту па ле као блок, већ су сво је ста во ве усла глаша в а ле по је д и нач но, са гла сно и н т е р е си ма и п ри о ри т е т и ма на ц и о на л н и х еко ном ск и х по л и т и к а. На су п р о т т о ме, ра з ви је - не зе мље, а по себ но САД и ЕУ, ко је су и по кре ну ле пре го во ре Уру гвај ске рун де ка ко би обез бе ди ле но ва тр жи шта и трансфор м и са ле сво ја з а кон ск а р е ше њ а у обла с т и т р г о ви н ске по - л и т и ке у ме ђу на р од но п ри х в а ће на и оба ве зу ју ћ а п ра ви ла, у су ш т и н и су ис по љи ле нај ве ћ и о т пор л и б е ра л и з а ц и ји све т ске т р г о ви не. По стиг ну ти до го во ри и аран жма ни на пла ну ли бе рали за ци је свих сег ме на та тр го вин ске по ли ти ке, као и ин стит у ц и о на л н и п р е о бра ж ај ГАТ Т- а у СТО, и ма ће да ле ко с е ж а н ути цај на обим и ди на ми ку свет ске тр го ви не, а ти ме и на раст и раз вој свет ске при вре де. Кр е и ра њ е Све т ске т р г о ви н ске ор г а н и з а ц и је је, т а ко ђе, д и р ек т а н од г о вор на ја ча њ е но вог п р о т ек ц и о н и зма ко ји с е ис по љио то ком 70-тих и 80-тих го ди на про шлог ве ка и ко ји је озбиљ но угро зио функ ци о ни са ње мул ти ла те рал ног тр го - вин ског си сте ма. Рас пад Бре тон вуд ског си сте ма и на пу штањ е ве з а но с т и ме ђу на р од ног мо не т ар ног си с т е ма з а до лар и з ла т о, у з п р е ла з а к на си с т ем фл у к т у и ра ју ћ и х к у р с е в а, п р в а и д ру г а на ф т на к ри з а т о ком 70 - т и х г о д и на, у з ле т к а мат н и х с т о па по че т ком 80 - т и х, к а о и п р о це с гло ба л и з а ц и је све т ске при вре де то ком 90-тих го ди на про шлог ве ка, до ми нант но су у т и ца л и на об л и ко в а њ е но вог т р г о ви н ског а м би јен т а у ко ме је и з ме њ е на уло г а по је д и н и х т р г о ви н ск и х а к т е ра. Пре ма Спо ра зу му о осни ва њу СТО, ко ји је сту пио на сна г у 1. ја н у а ра г о д и не, ов а ор г а н и з а ц и ја и ма свој с т во п ра в ног л и ца и п р ед с т а в љ а и н с т и т у ц и о на л н и ок ви р ко ји об - у х в а т а ГАТ Т, на на ч и н к а ко су њ е г о в а п ра ви ла и д и сц и п л и не и з ме њ е не и до п у њ е не к р оз п р е г о во р е Уру г в ај ске ру н де (т зв. ГАТТ из 1994.), све спо ра зу ме и аран жма не за кљу че не под ње го вим окри љем, као и укуп не ре зул та те пре го во ра Уруг в ај ске ру н де. 4 СТО т р е ба да об е з б е д и п ри ме н у, а д м и н и с т рира њ е, фу н к ц и о н и са њ е, к а о и у на п р е ђе њ е ц и љ е в а, к а ко са мог Спо ра зу ма о о сн и в а њу СТО, т а ко и сви х м ул т и ла т е ра л н и х 4 Детаљно елабориране у Анексима 1, 2, 3 и 4, који су саставни део Споразума о оснивању СТО. 108

110 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр спо ра зу ма з а к љу че н и х под њ е г о ви м ок ри љ ем. Ис т о в р е ме но п р ед с т а в љ а и и н с т и т у ц и о на л н и ок ви р у ко јем с е п ри ме њу ју, спро во де и де мон стри ра ју плу ри ла те рал ни тр го вин ски спо - ра зу м и. О в а ме ђу на р од на ор г а н и з а ц и ја је и фо ру м з а п р е г о во р е чла ни ца о свим пи та њи ма ре ле вант ним за ме ђу на род не тр го - вин ске од но се из до ме на спо ра зу ма и аран жма на об у хва ће - них Спо ра зу мом о осни ва њу СТО. То по твр ђу је и ткзв. Миле н и ју м ск а ру н да м ул т и ла т е ра л н и х т р г о ви н ск и х п р е г о во ра ( М и ле н и ју м ск а ру н да) ко ја је по к р е н у т а на кон о сн и в а њ а СТО и ко ја је по све ће на да љој ли бе ра ли за ци ји ме ђу на родне т р г о ви не на не к и м к љу ч н и м с ег мен т и ма, ме ђу ко ји ма је и по љо при вре да. Ме ђу тим, по ка за ло се да ли бе ра ли за ци ја тр - г о ви не по љ о п ри в р ед н и м п р о и з во д и ма, к а о је да н од к љу ч н и х сег ме на та де кла ра ци је из До хе, по ста је све озбиљ ни ја пре - пре ка успе шној фи на ли за ци ји Ми ле ни јум ске рун де. Тр го - вин ски пре го во ри ко ји су во ђе ни у Же не ви и Пост да му го ди не за вр ше ни су без успе ха, углав ном због не сла гањ а СА Д, ЕУ, И н д и је и Бра зи ла око л и б е ра л и з а ц и је п ри с т у па т р ж и ш т у по љ о п ри в р ед н и х п р о и з во да. Ср е д и ном ју ла го ди не по но во су ор га ни зо ва ни пре го во ри у Же не ви са циљем да се на ђе при хва тљи во ре ше ње у до ме ну ли бе ра ли заци је овог из у зет но ва жног сег мен та за при вре де зе ма ља члан и ца СТО. И ов ај по к у шај је з а в р шен не у спе хом, бу д у ћ и да САД, ЕУ, Ин ди ја и Ки на ни су ус пе ле да пре мо сте раз ли ке у по себ ном трет ма ну ко ји би зе мље у раз во ју има ле у ли бе рал и з а ц и ји т р г о ви не по љ о п ри в р ед н и м п р о и з во д и ма. Очи глед но је да СТО на и ла зи на све озбиљ ни је пре пре - ке на пу ту ли бе ра ли за ци је свет ске тр го ви не. Њи хо во пре вази ла же њ е у на р ед ном пе ри о д у ће би т и к љу ч н и и з а зов з а ову ва жну ме ђу на род ну ин сти ту ци ју, по себ но у усло ви ма свет - ске еко ном ске к ри зе ко ја ће са сви м и з ве сно п р о ме н и т и од но с сна га на ме ђу на род ном тр жи шту. (Sut her land P., 2004) Ин сти ту ци о нал ни пре о бра жај ГАТТ- а у Свет ску тр го - ви н ск у ор г а н и з а ц и ју зна ч и, ис т о в р е ме но, и кон с т и т у и са њ е т р е ће, р е пе р не т ач ке и н с т и т у ц и о на л ног и п ра в ног т р о у гла на ли ни ји ММФ, Свет ска бан ка (СБ) и СТО. На тај на чин, за о- кру жен је про цес упра вља ња свет ским то ко ви ма ре про дукци је. При то ме, су сва ва жни ја под руч ја ме ђу на род них еко - ном ских од но са по кри ве на мре жом ме ђу на род них ин сти туц и ја, ко је и ма ју на д на ц и о на л не ком пе т ен ц и је и, у су ш т и н и, од р ж а в а ју ра с по р ед мо ћ и у све т у. Ме ђу по ве з а но с т по л и т и к а 109

111 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... М МФ - а, СБ и СТО не су м њи во до п ри но си и сво је в р сном мо - де ли ра њу по ли тич ког про фи ла свет ске тр го ви не, ко ји је ојача н оп р е де љ е њ ем да м и н и с т ри в ла да зе ма љ а ч ла н и ца и ма ју ве ће и н г е р ен ц и је у ра д у и де ло в а њу СТО, а л и и ч и њ е н и цом да СТО 5 има ја сан и пре ци зан ман дат да де лу је као фо рум за м ул т и ла т е ра л не т р г о ви н ске п р е г о во р е. Члан ство у Свет ској тр го в и н с кој ор г а н и за ц и ји Члан ство у СТО под ра зу ме ва че ти ри ка те го ри је зе маља (Ho ek man, B. M., 1995, стр.50-51): - ори г и на л не ч ла н и це, од но сно ч ла н и це ГАТ Т- а и з г о д и не ко је су у че с т во в а ле у п р е г о во ри ма Уруг в ај ске ру н де и ч и је су л и с т е ца ри н ск и х и кон це си ја у обла сти услу га би ле укљу че не у мо мен ту пот пи сив а њ а Ф и на л ног а к т а г о д и не у Ма к а р е ш у. Реч је о 110 зе ма ља ко је су од 1. ја ну а ра го ди не по стале ори ги нал не чла ни це СТО; - зе мље чи ји је по сту пак при сту па ња ГАТТ-у из го ди не био у то ку и ко ји се ни је окон чао до мо мен та сту па ња на сна гу СТО (20 зе ма ља); - зе мље ко је су при сту пи ле ГАТТ-у на кон го дине, а пре сту па ња на сна гу СТО, 1. ја ну а ра год и не; - зе мље ко је ни су чла ни це ГАТТ-а из 1947., или оне ко је су има ле тај ста тус, а чи је ли сте кон це си ја нису би ле спрем не на да тум сту па ња на сна гу СТО, и л и ко је н и су у че с т во в а ле у п р е г о во ри ма Уру г в ај ске рун де. О в а по след њ а к а т е г о ри ја зе ма љ а об у х в а т а оне зе м љ е (ме ђу ко ји ма је и Ср би ја) ко ји ма т ек п р ед с т о ји сло жен по с т у- пак при сту па ња у члан ство СТО, ко ји се у осно ви са сто ји из три фа зе. У пр вој, вла да зе мље ко ја под но си зах тев за прис т у па њ е СТО мо ра да до с т а ви Ме мо ра н д у м, ко ји об у х в а т а све аспек те на ци о нал не и спољ но тр го вин ске по ли ти ке ре ле - вант не за Спо ра зу ме СТО. У сле де ћој фа зи, зе мља ко ја же ли да при сту пи СТО, ула зи у би ла те рал не пре го во ре са за ин те - 5 Пу но прав но члан ство у СТО има ју 153 зе мље, док је 28 зе ма ља у проце ду ри при сту па ња и тре нут но у свој ству по сма тра ча. 110

112 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ре со ва ним чла ни ца ма у ци љу раз ме не кон це си ја. Па ра лелно с т и м п р е г о во ри ма од ви ја с е а к т и в но с т ра д не г ру пе СТО ко ја ис п и т у је спољ но т р г о ви н ск и р е ж и м и усло ве з а п ри с т у п тр жи шту по тен ци јал не чла ни це. Ко нач но, у тре ћој фа зи, из - ве штај рад не гру пе, на црт про то ко ла о при сту па њу и до го - во р е не л и с т е кон це си ја п р е зен т и ра ју с е Ге не ра л ном са ве т у и л и М и н и с т ар ској кон фе р ен ц и ји на усв а ја њ е. О п ри је м у но ве чла ни це од лу чу је се гла са њем, а за по зи тив ну од лу ку до вољна је дво тре ћин ска ве ћи на. При сту па ње СТО прет по ста вља при хва та ње свих ре - зул та та Уру гвај ске рун де без из у зе та ка. Исто вре ме но, чланство у СТО зна чи и сво је вр сно су жа ва ње на ци о нал ног су ве - р е н и т е т а у во ђе њу спољ но т р г о ви н ске по л и т и ке, а л и до но си и не сум њи ве пред но сти за зе мље чла ни це кре и ра ју ћи по вољни је усло ве за на ступ на свет ском тр жи шту. Исто вре ме но, уз по ве ћа ни при ступ тр жи шту, ја ча и прав на си гур ност тог насту па, тим пре, што СТО има ста тус ме ђу на род не ор га ни заци је са свој ством прав ног ли ца, чи ме се она свр ста ва у исти ранг са ММФ-ом и СБ-ом. Зах тев за члан ство у СТО од стра не зе мље кан ди да та се под но си по од р е ђе ној п р о це д у ри ( Wi l l i a m s P.Ј., 20 08). Д р ж а в а к а н д и дат под но си з а х т ев у фор м и и з ја ве да же л и да п ри с т у п и СТО. Па ра ле л но, зе м љ а к а н д и дат т р е ба да под не с е и з а х т ев з а с т а т ус по сма т ра ча у Ге не ра л ном са ве т у, ш т о је оба ве зу је да у сле де ћ и х пе т г о д и на о т поч не п р е г о во р е о п ри с т у па њу. О во је у јед но и по моћ зе м љи к а н д и да т у да п ри су с т во в а њ ем с ед н и ца ма Ге не ра л ног са ве т а и М и н и с т ар ске кон фе р ен ц и је и ко ри ш ће њ ем т ех н и ч ке по мо ћ и од Се к р е т а ри ја т а, с т ек не од р е ђе на зна њ а и спо с об но с т и з а во ђе њ е п р е г о во ра. К а да се зах тев за при сту па ње усво ји од стра не Ге не рал ног са ве - т а М и н и с т ар ске кон фе р ен ц и је, фор м и ра с е ра д на г ру па з а при сту па ње те кон крет не зе мље. Члан ство у рад ној гру пи је отво ре но за све за ин те ре со ва не чла ни це, а оба ве зно су присут не ЕУ, САД, Ка на да и Ја пан. 6 У Ме мо ра н д у м у о спољ но т р г о ви н ском р е ж и м у са пра те ћим анек си ма ко ји је зе мља кан ди дат ду жна да до стави рад ној гру пи на раз ма тра ње, у де фи ни са ном, стан дар - д и зо в а ном фор ма т у, мо ра ју с е и з не т и и н фор ма ц и је о сви м а спек т и ма еко ном ске и спољ но т р г о ви н ске по л и т и ке, по да ц и 6 Од осталих земаља најчешће оне са којима земља има највећи обим трговинске размене 111

113 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... о ца ри н ск и м с т о па ма, з а кон ск и п р о п и си, и т о п ри о ри т е т но и з обла с т и спољ не т р г о ви не, по да ц и о по л и т и к а ма и п р о п и- си ма ко ји р е г у л и ш у по љ о п ри в р е д у, усл у г е, и н т е лек т у а л н у сво ји ну и др. Рад на гру па са зи ва пр ви са ста нак на ко ме предс т а в н и ц и зе м љ е к а н д и да т а од г о в а ра ју на св а до дат на п и т а њ а чла ни ца и до но си се оце на о сте пе ну уса гла ше но сти спољ - но т р г о ви н ског р е ж и ма зе м љ е к а н д и да т а са оба ве з а ма СТО и де фи ни шу ко ра ци ко је кан ди дат тре ба да пре ду зме у ци љу уса гла ша в а њ а. На кон то га се отва ра ју би ла те рал ни пре го во ри о цари н ск и м с т о па ма, по љ о п ри в р е д и и усл у г а ма ко је нај че ш ће и н и ц и ра ч ла н и ца под но ше њ ем сво ји х и н и ц и ја л н и х по н у да за ли бе ра ли за ци ју ро бе и услу га. Пре го во ри се во де са оним ч ла н и ца ма СТО ко је су з а и н т е р е с о в а не з а т р ж и ш т е зе м љ е к а н д и да т а. К а да с е п р е г о во ри з а в р ше, по т п и су ју с е у ви д у би ла те рал ног про то ко ла. Сви би ла те рал ни про то ко ли се инте гри шу у је дин стве ну Ли сту кон це си ја у обла сти ро ба (инду стриј ских и по љо при вред них про из во да) и ли сту спе цифич них оба ве за у обла сти услу га. Ове ли сте чи не са став ни део Про то ко ла о при сту па њу у ви ду анек са. Ка да се пре го во - ри за вр ше, при пре ма се Из ве штај рад не гру пе (до са да је Срби ја и ма ла о са м са с т а на к а ра д не г ру пе и н и з би ла т е ра л н и х са с т а на к а са ч ла н и ца ма), са на ц р т ом Од л у ке и Пр о т о ко лом о п ри с т у па њу. За в р ше т ком на ц р т а И з ве ш т а ја, Пр о т о ко ла и ли ста кон це си ја за ро бе и услу ге, рад на гру па их до ста вља Ге не рал ном са ве ту на усва ја ње (или Ми ни стар ској кон фе - р ен ц и ји), д во т р е ћ и н ском ве ћ и ном гла с о в а ч ла н и ца до но си од л у к у о п ри с т у па њу. Ти ме Пр о т о кол о п ри с т у па њу с т у па на сна гу, а у ро ку од 30 да на на кон што зе мља кан ди дат прих в а т и Пр о т о кол (њ е г о ви м по т п и си в а њ ем и л и де по но в а њ ем ин стру мен та о ра ти фи ка ци ји), она по ста је чла ни ца СТО. Пре ма по да ци ма из го ди не СТО оку пља 153 зем љ е, а ч ла н и це по к ри в а ју ви ше од 95 % све т ске т р г о ви не р о - ба ма и услу га ма. У овом тре нут ку још 28 зе ма ља се на ла зи у п р о це су п ри с т у па њ а СТО. Уз Б о сн у и Хе р це г о ви н у и Ц р н у Го ру, Ср би ја при па да гру пи по след њих зе ма ља у ре ги о ну ко - је н и су по с т а ле ч ла н и це т е ор г а н и з а ц и је. Бр ој ч ла н и ца, к а о и а к т и в но на с т о ја њ е о с т а л и х зе ма љ а да по с т а н у ч ла н и це СТО, нај бо ље по ка зу је ко ли ко је ва жно при па да ти ве ли кој по ро дици чла ни ца СТО. 112

114 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр При сту па ње Ср би је Свет ској тр го в и н с кој ор г а н и за ц и ји Ср би ја је зе мља скром ног тр жи шног ка па ци те та оп те - ре ће на на сле ђем пор шло сти и не е фи ка сно сти. Та ко ђе, Ср - би ја је зе м љ а у во зно з а ви сне п ри в р е де и зе м љ а са р е ла т и в но ви с о к и м спољ н и м д у г ом по сма т ра н и м у од но су на д ру ш т ве - ни про из вод и из воз. Оба ве зе п р о ис т е к ле и з фи на н си ј ск и х ара н ж ма на са ино стран ством мо ра ју да бу ду бла го вре ме но и у пу ном из - но су сер ви си ра не, те је нео п ход но да се обез бе ди ре до ван де - ви зн и п ри л и в до во љ а н з а фу н к ц и о н и са њ е п ри в р е де к а о и з а с е р ви си ра њ е спољ ног д у г а. За ма л у п ри в р е д у по п у т Ср би је, основ но пи та ње је сте ка ко то оства ри ти. Ка ко, с јед не стране, обез бе ди ти ква ли тет ну и кон ку рент ну по ну ду а, с друг е с т ра не, спољ н т р г ви н ск у ра з ме н у у ч и н и т и јед но с т а в ном, стан дар ди зо ва ном и ин те ре сант ном стра ним куп ци ма. Вре - ме и ис ку ство је по ка за ло да је ла жна ди ле ма да ли Ср би ја т р е ба да сво ју п ри в р е д у и з ла же не м и ло с рд ној ме ђу на р од ној кон ку рен ци ји, вeћ да срп ска при вре да мо ра да бу де и све више је с т е о т во р е на п ри в р е да у к љу че на у све т ске т р г о ви н ске то ко ве са свим по зи тив ним ефек ти ма те отво ре но сти. Од но си Ср би је са СТО по чи њу још дав них 60- их го дина XX ве ка ка да је још та да шња Ју го сла ви ја сте кла услов да при сту пи ГАТТ-у. За та да шњу Ју го сла ви ју то је би ло на ро чито ва жно из раз ло га што је у том пе ри о ду 68% укуп ног ју госло вен ског и з во з а и 65% у к у п ног у во з а по т и ца ло и з ра з ме не са зе мља ма ГАТТ-а. На кон то га је усле дио пре кид пре го во ра и пе ри од стаг на ци је, да би Ср би ја го ди не до не ла од лук у о по нов ном о т по ч и њ а њу по с т у п к а њ е ног п ри с т у па њ а у СТО и фор ми ра ла рад ну гру пу за при сту па ње. Ми ни стар - ство еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја је име но ва но за ко ор - ди на то ра у во ђе њу пре го во ра са СТО. Ср би ја је и н и ц и ја л н у по н у д у з а п р е г о во р е о ца ри н ск и м с т о па ма до с т а ви ла Се к р е т а ри ја т у СТО у ју н у г о д и не, и на кон то га су одр жа ни би ла те рал ни пре го во ри са ви ше за инте ре со ва них чла ни ца СТО. У ок то бру го ди не је до ста- 113

115 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... в љ е на Ре ви д и ра на по н у да, з а т и м Д ру г а р е ви д и ра на по н у да за ца рин ске пре го во ре, но вем бра го ди не. Зах те ви чла ни ца за сни жа ва њем ца рин ских сто па об - у хва ти ли су ши рок спек тар про из во да као и зах те ве за прихва та њем по је ди них сек тор ских ини ци ја ти ва (спу шта ње цари н ск и х с т о па з а ч и т а ве с ек т о р е), а на р о ч и т о з а п р о и з во де и н фор ма ц и о н и х т ех но ло г и ја, ме д и ц и н ск у оп р е м у, ц и ви л не в а зд у хо п ло ве, хе м и ј ске и фар ма це у т ске п р о и з во де, п р е во зна с р ед с т в а, т ек с т и л не п р о и з во де, ма ш и не и у р е ђа је. У ск ла д у са на д ле ж но с т и ма, м и н и с т ра с т в а су п ри п р е м и ла п р ед ло г е би ла те рал них по ну да за ин ду стриј ске и по љо при вред не про - и з во де. Би ла т е ра л н и п р е г о во ри о ви си н и ца ри н ске с т о пе на и н д у с т ри ј ске и по љ о п ри в р ед не п р о и з во де с е во де са СА Д, К а на дом (з а в р ше н и), Ја па ном (з а в р ше н и и по т п и са н и), Ш в ајцар ском (за вр ше ни), Нор ве шком (за вр ше ни), Ко ре јом, Брази лом, Ек в а до р ом, Са л в а до р ом, Ук ра ји ном. Са Ту р ском су би л и о т во р е н и п р е г о во ри а л и је у ме ђу в р е ме н у з а к љу чен Спо ра зу м о сло б од ној т р г о ви н и. За х т е ви ч ла н и ца п р е ма Ср би ји су до к а з а л и на с т а в а к прак се ко ја се уста но ви ла ме ђу чла ни ца ма СТО да су за сваког но вог кан ди да та они све обим ни ји и ри го ро зни ји, тј. да се оче ку је да у сег мен ту ни воа ца рин ске за шти те до ма ће про - и з вод њ е т о бу де све н и же и л и б е ра л н и је. Та к а в од но с је и з ражен ка ко од стра не раз ви је них зе ма ља као и од стра не но вих чла ни ца. Та ко је Ср би ји у ве зи са ца рин ском за шти том инд у с т ри ј ск и х п р о и з во да п р е по ру че но п ри х в а т а њ е у јед на че не сто пе са ма лим бро јем из у зе та ка и ко ри шће њем тран зи ци о - ног пе ри о да са мо у слу ча је ви ма где се ца рин ска сто па сни жава са при ме ње ног ни воа. Што се ти че по љо при вред них про из во да, пи та ња се по - ред ни воа за шти те од но се и на при мед бе у ве зи са при ме ном ком би но в а не ца ри н ске з а ш т и т е. Пр е г о в а рач к и т и м је и з ме ђу оста лог, ко ри стио у пре го во ри ма ар гу мен те да се спе ци фичн и де о ком би но в а не ца ри не з а јед но са ад в а ло ре м ца ри ном п ри ме њу је на ма лом бр о ју п р о и з во да и да по љ о п ри в р е да и ма ве л и к и зна чај з а Ср би ју. Ср би ја в а ж и з а зе м љу ко ја и ма р е лат и в но н и ск у ца ри н ск у з а ш т и т у. Пр ви т а ла с л и б е ра л и з а ц и је је био г о д и не к а да је п р о с еч на ца ри н ск а с т о па и з но си ла 14,5%. Да нас про пи са на ца рин ска сто па је 8,74% (17,1% за пољ о п ри в р ед не п р о и з во де и з а и н д у с т ри ј ске п р о и з во де 6,18%). Са ЕУ про сеч на ца рин ска сто па је 3,65 % (за по љо при вред не про из во де 8,96% и за ин ду стриј ске про из во де 2,04%). 114

116 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Та бе ла 1. Пре глед ди на ми ке и ре а ли за ци је при ступ них пре го вора и ак тив но сти за при јем Ср би је у СТО При м љ е н з а х т е в 10. де цем бар Ф о р м и р а н а р а д н а г ру п а Пр ед с е д а в а ју ћ и: Њ.Е. Мр. Кар сен Вагн Ни елсен (Дан ска-ок то бар 2006.) 15. фебруар Мр. Фран цо ис Роуx (Бел ги ја мај ок то бар 2006.) Ме мо р а н д у м 17. март Пи та ња и од го во ри 13. ју ли Пр е г о в о ри с а з а и н т е р е с о в а - ним чла ни ца ма Састанци радне групе 20. сеп тем бар ок то бар април но вем бар ок то бар јун де цем бар О с т а л а до к у ме н т а По љ о п ри в р е д а 22. ју ли април Услу ге Спо ра зум о при ме ни са нит а р н и х и фи т о с а н и т а р н и х ме ра Пр а в о и н т е ле к т у а л не св о ји не ТРИПС Ак ци о ни план у ве зи за ко нод а в с т в а 15. но вем бар но вем бар ју ли но вем бар ју ли но вем бар Пре го во ри у ве зи при сту па т р ж и ш т у По ну да за ро бе 26. април По ну да за услу ге 18. ок то бар Из в о р: Вл а д а Ре п у бл и ке Ср б и је: На ц р т Из в е ш т а ја р а д н е г р у п е з а п р и с т у п а ње Ср б и је СТО Про цес при сту па ња Ср би је у Свет ску тр го вин ску ор - га ни за ци ју ди рект но је усло вљен бр зи ном спро во ђе ња унут ра ш њи х еко ном ск и х р е фор м и. К а ко з а ко но да в не т а ко и си с т ем ске р е фор ме т р е ба уск ла д и т и са д и на м и ком п р о це са пре го ва ра ња са СТО. За ко но дав на ак тив ност Ср би је је предс т а в љ е на к р оз до к у мен т П ла н з а ко но да в не а к т и в но с т и у ц и љу о т к ла њ а њ а п р е п р е к а у п р о це су п ри с т у па њ а СТО, у ко ме је дат п ри к а з у од р е ђе ном мо мен т у и ден т и фи ко в а н и х 115

117 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... з а ко на и д ру г и х п ра в н и х а к а т а ч и је је до но ше њ е р е ле в а н т но за окон ча ње про це са пре го во ра о при сту па њу. Про цес иденти фи ка ци је си стем ских пи та ња у сми слу њи хо ве ускла ђе но - сти са пра ви ли ма СТО је кон ти ну и ра ни про цес, јер све до са мог к ра ја п р е г о во ра, ч ла н и це СТО мо г у у к а зи в а т и на не ке ак те за ко је сма тра ју да ни су у пот пу но сти у скла ду са међу на р од н и м п ра ви л и ма. За т о с е т ај до к у мен т а ж у ри ра п р е све га у скла ду са за ко но дав ном ак тив но шћу срп ског Пар ламен та, као и евен ту ал ним но вим ко мен та ри ма и чла ни ца. П ла н з а ко но да в не а к т и в но с т и Ср би је је об у х в а т ио н и з з а ко на и под з а кон ск и х а к а т а и з обла с т и т р г о ви не р о б ом, спољ не т р г о ви не, де ви зног по сло в а њ а, кон к у р ен ц и је, з а ш т и- те по тро ша ча, са ни тар них и фи то са ни тар них ме ра, тех ничк и х п р е п р е к а т р г о ви н и, и н т е лек т у а л не сво ји не, т р г о ви не усл у г а ма, з а ш т и т е ж и во т не с р е д и не, ком па н и ј ског п ра в а и др. Обим ном за ко но дав ном ак тив но шћу, као и ни зом ин стит у ц и о на л н и х п р о ме на, на по след њ ој о смој ра д ној г ру п и оце - ње но је да је Ср би ја до сти гла зна ча јан на пре дак. 116 За к љу ч на ра з м а тра ња Ди на мич ни ја ре ин те гра ци ја при вре де Ср би је у ме ђуна р од не т р г о ви н ске т о ко ве и з о с т а ла је у п р о т е к лом пе ри о д у услед деј ства ни за не по вољ них фак то ра. За раз ли ку од осталих зе ма ља, ко је су при хва та њем из во зно ори јен ти са ног концеп т а ра з во ја са ви ше и л и ма њ е успе х а ис ко ри с т и ле ме ђу нар од не т р ж и ш не мо г ућ но с т и, Ср би ја је у во ђе њ ем ем бар г а У Н, прак тич но би ла изо ло ва на од спољ них ути ца ја. При то ме, уз г у би т а к п р е т ход но с т е че н и х по зи ц и ја на све т ском т р ж и ш т у, из о стао је и ста тус рав но прав не чла ни це у во де ћим ме ђу нар од н и м т р г о ви н ск и м и фи на н си ј ск и м и н с т и т у ц и ја ма. Реч је п р вен с т ве но о не р е г у л и са ном с т а т у су Ср би је у СТО, ш т о ус к ра ћу је п р е фе р ен ц и ја л н и т р е т ма н з а с рп ске п р о и з во де и усл у г е. У усло ви ма к а да с т е пен са ра д њ е и и н т е г ра ц и је н и је з а до во љ а в а ју ћ и н и на р е г и о на л ном п ла н у, знат но је успо р ен из во зни ри там ка тр жи шту ЕУ, уз на гла шен де ба ланс раз ме - не са нај зна чај н и ји м спољ но т р г о ви н ск и м пар т не ри ма. Д и нам и ч не п р о ме не ме ђу на р од ног т р г о ви н ског а м би јен т а, у з све оштри ју кон ку рен ци ју, до дат но оте жа ва ју по вољ ни је по зиц и о н и ра њ е с рп ског и з во з а. О т у да и о с е т но сма њ е њ е у че ш ћ а срп ског из во за у свет ском, али и не по вољ на тен ден ци ја у доме ну ње го вог уде ла у дру штве ном про из во ду зе мље.

118 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Но, чи ни се да узро ке не по вољ них ре зул та та при вре - де Ср би је на ме ђу на род ном тр жи шту, а по себ но ње ног из во - зног с ек т о ра т р е ба т ра ж и т и п р вен с т ве но на до ма ћем т е р е н у. На гла ше но п ри су т на ло г и к а и по л и т и к а су п с т и т у ц и је у во з а, у з р е ла т и в н у з а т во р е но с т с рп ске п ри в р е де, оп р е де л и л и су не тр жи шну ало ка ци ју рас по ло жи вих ре сур са и њи хо во ве - зи в а њ е з а оне п р о и з вод не с ек т о р е ко ји ис к а зу ју с т а г на н т не и л и опа да ју ће к а ра к т е ри с т и ке кон к у р ен т но с т и на гло ба л ном тр жи шту. Оту да и не при ла го ђе на про из вод на струк ту ра уте - ме ље на на за ста ре лој тех но ло ги ји, ко ја у усло ви ма не ус клађе них ква ли та тив них пер фор ман си до ма ће по ну де са ди нам и ч н и м п р о ме на ма т ра ж њ е на све т ском т р ж и ш т у, п р ед но с т да је из во зу при мар них про из во да ни ске тех но ло шке и на учне и н т ен зи в но с т и. Сма њ е њ е т р ж и ш т а и њ е г о в а не до вољ на а п с ор ц и о на сна г а, у з знат но р е д у ко в а не мо г ућ но с т и у во з а и т ех но ло г и је и не с ол вен т а н фи на н си ј ск и с ек т ор, усло ви л и су ис цр пљи ва ње до ма ћих про из вод них фон до ва и знат но ус по - ри л и п р о це с с т ру к т у р не р е а да п т а ц и је с рп ске п ри в р е де. Пре ва зи ла же ње број них огра ни ча ва ју ћих фак то ра раз - во ја п ри в р е де п р е т по с т а в љ а, да к ле, п ри х в а т а њ е кон цеп т а из во зне про мо ци је ко ји ће омо гу ћи ти из во зно ори јен ти сани раст, али и кре и ра ње тран спа рент ног за штит ног си сте - ма п ри ме р е ног но вој ме ђу на р од ној т р г о ви н ској р е г у ла т и ви. Л и б е ра л и з а ц и ја не ис к љу ч у је, већ под ра зу ме в а и ра з ви јен з а ш т и т н и си с т ем, на р о ч и т о у сл у ча ју ма њ е ра з ви је н и х зе маљ а по п у т Ср би је. Ур е ђе њ е з а ш т и т ног си с т е ма об у х в а т а не са мо с ег мен т а к т и в не з а ш т и т е ко ји пе р с о н и фи к у је по л и т и к у уна пре ђе ња из во за, већ и сло жен ин стру мен та риј па сив не заш т и т е до ма ћег т р ж и ш т а п ри ме р ен п ра к си т р ж и ш не п ри в р е - де и ускла ђен са стан дар ди ма СТО. Реч је, да кле, о кре и рању с т а би л ног, т ра н спа р ен т ног си с т е ма еко ном ск и х од но са са и но с т ра н с т вом ко ји ће фа во ри зо в а т и и з во зн у ори јен т а ц и ју, али и по ступ ну се лек тив ну ли бе ра ли за ци ју при сту па до маћем тр жи шту у функ ци ји ду го роч ног про гра ма раз во ја привре де. И з ме њ е на кон фи г у ра ц и ја ме ђу на р од ног т р г о ви н ског ам би јен та фа во ри зу је оп ци ју мул ти ла те ра ли зма као до минант ни при ступ у ја ча њу из во зне ори јен та ци је при вре де Ср - би је, али и под сти ца ње ње не кон ку рент но сти. Упр кос из у- зе т но сло же ној п р о це д у ри п ри с т у па њ а у ч ла н с т во СТО, па и сво је в р сном су ж а в а њу на цо на л ног су ве р е н и т е т а у до ме н у к р е и ра њ а спољ но т р г о ви н ске и ра з вој не по л и т и ке зе м љ е, и н- 117

119 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... с т и т у ц и о на л н и ок ви р но вог све т ског т р г о ви н ског си с т е ма об е з б е ђу је усло ве з а по вољ н и ји и об у х в ат н и ји п ри с т у п све т - ском т р ж и ш т у. Д у же од су с т во и з СТО по г ор ша ло би и з во зне пер спек ти ве при вре де, а не мо гућ ност да се ко ри сти кла у зула нај по в ла ш ће н и је на ц и је и п ри н ц и п не д и ск ри м и на т ор ног т р е т ма на у т р г о ви н и са зе м љ а ма ч ла н и ца ма СТО у ч и н и ло би с рп ск и и з воз и з ра зи т о не кон к у р е т н и м на све т ском т р ж и ш т у. Ли те ра ту ра: Ba o u r a k is G., L a k a t os C., Xe pa pa de a s A., From Dayton to Brus sels: A pre sen ta tion of the Bal kan s sta tus quo, Trade AG, Wor king Pa per 06/08, Bhag wa ti J., Ter mi tes in the Tra ding Сystem: How Pre fere n t ial Ag re e me nt s Un de r mi ne Fre e Tra de, Ox ford Univer sity Press, July Bus siè re M., Fi dr muc J., Сchnatz B, Tra de In te g ra t ion of Cen tral and Eastern Euro pean Co un tri es Les sons from a Gra vity Mo del, Euro pean Cen tral Bank, Wor king Paper, Сeries No. 545, Cen tre for Eco no mic Po licy Re se arch, Tra ding Pla ce, Europe a n Ec o n o mic Pe r spe c t i ve s, No. 11, De cem ber, Do u glas I., Pe tros M., Сykes A., The Ge ne sis of the GATT, Cam brid ge Uni ver sity Press, August Ho ek man, B.M., Ko stec ki, M.M., The Po li ti cal Eco nomy of the World Tra ding Сystem, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford, Ken neth D., The GATT: Law and In ter na ti o nal Eco no mic O r ga ni za t ion, T he Uni ve r sit y of Chi c a go P re ss, C h i ca go and Lon don, Ma u rer A., De gain C., Glo ba li za tion and tra de flows: What you see is not what you get, W TO P u bl i ca t i on s, W TO, G e ne va, Ju ne Пе т р о ви ћ -З у би ћ С., Ра ко ви ћ А., Све т с ка тр го в и н с ка ор г а н и за ц и ја: Прав н и и н с тр у ме н т и и са в ре ме не те - де н ц и је, ММЕО СЦГ, По пов ч и ћ -А в ри ћ С, Ви да с -Бу ба њ а М., Ме ђ у на род на е ко но м и ја, За вод за уџ бе ни ке и ФЕ ФА, Бе о град, 2008 Rug ge i ro, R., The Chal len ges Fa cing the World Tra de Orga ni za t ion in a Glo b a li z ing Ec o n omy, in Bank for In terna ti o nal Сettlements Re vi ew, No.99, Sep tem ber,

120 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Samp son G., Cham bers B., D e ve lo ping Co u n t r i e s a n d the W TO: Po lic y Ap pro a c he s, Un i t e d Na t i on s Un i ve r sit y, July Si mon А., Schmitt N., Non -Ta r if f Ba r r i e rs a n d Tra de Li be - ra li za t ion, Wor king Pa per, Ja nu ary Sti glitz J., Charl ton A., Fa ir tra de for all, O x ford Un i ve r sit y Press, New York, Sti glitz J., Glo ba li za tion and Its Di scon tents, W. W. Nor ton and Com pany, Ju ne Sut her land P., Bhag wa ti J., Botchwey K., Fit zge rald N., Ha ma da K., Jac kson J., La fer C., Thi e rry de Mont brial, The fu tu re of the WTO, WTO Pu bli ca ti ons: Re port by the con sul ta ti ve Bo ard, WTO, Ge ne va, 2004 Wi l l i a m s P. J., A hand bo ok on Ac ces sion to the WTO, Cambrid ge, A WTO Сecretariat Pu bli ca tion, 2008 World Bank, World D e ve lop me nt Re p or t 20 09: Re s h a ping Eco no mic Ge o graphy, The World Bank Gro up, No vember World Tr a de O r ga n i z a t ion, L a os t u r n s t o f u t u re W TO mem ber ship com mit ments, July org/en glish/news_e/news09_e/acc_lao_14jul09_e.htm World Tra de Or ga ni za tion, Mem ber ship, al li an ces and bure a uc r a cy, Сe pt e mbe r glish/ thew to_e/wha tis_e/tif_e/org3_e.htm World Tra de Or ga ni za tion, Serbia mo ves clo ser to ac ces - sion, Mart glish/news_e/ news10_e/acc_srb_05mar10_e.htm World Tra de Or ga ni za tion, World Tra de Re port 2007: Sixty Ye a r s of t he Mu l t i la t e r al Tr a fi ng Syst e m: Ac h i e ve me nt s a nd C h al le n ge s, W TO P u bl i ca t i on s, W TO, G e ne va, World Tra de Or ga ni za tion, World Tra de Re port 2008: Trade in Glo ba li zing World, WTO Pu bli ca ti ons, WTO, Gene va,

121 С. Д. По пов чић-аврић М. М. Ђе нић П РИ СТ У П А ЊЕ СР БИ Ј Е... Snežana D. Popovčić-Avrić Marina M. Đenić SER BIA S AC CES SION TO THE WORLD T R A DE OR GA N I Z A T ION Su m m a r y Esta blis hing a new tec hno-eco no mic pa ra digm of the world eco nomy, as well as in ten si fi ca tion of pro ces ses of glo ba li za tion as its pre do mi nant phe no me non, ha ve ini ti a ted the cre a tion of a new world tra ding system. Va lo ri za tion of pos si ble ef fects of insti tu ting a new world tra ding system on dyna mi za tion of growth of in ter na ti o nal tra de and on pro mo tion of in cre a se of world economy, is ba sed not only on cre a tion of a mo re fa vo u ra ble in sti tu tio nal am bi en ce, but on a mo re suc cessful over co ming of asymmetry in pro cess of li be ra li za tion of the world eco nomy and a spe cific im ba lan ce wit hin the le vel of in te gra tion of cer tain co un tri es in to the te n de n ci e s of in te r n a t i o n al t ra de. T he re fo re, for ma ny ac tors in world tra de, and espe ci ally for less de ve lo ped co un tri es, the di lem ma of fin ding a way to ca rry out me a su res for li be ra li zation, ina u gu ra ted by the fo un da tion of the WTO, whi le pro tec ting, at the sa me ti me, le gi ti ma te in te rests of the ir own eco no mi es and pro vi ding for the ir dyna mic growth, is be co ming the cru cial one. For the Ser bian eco nomy, as well, the cho i ce of op ti mal fore ign tra de stra tegy, which wo uld pro vi de a spe ci fic ba lan ce betwe en li be ra li za tion and pro tec tion of the do me stic eco nomy and a mo re fa vo u ra ble ac cess to the in ter na ti o nal mar ket wit hin the con stel la tion of the new mul ti la te ral tra ding system is the cru tial fac tor for esta blis hing com pa ti bi lity with the in ter na ti o nal eco - no mic sur ro un ding. The mo re so, sin ce an ex ter nal ori en ta tion, per so ni fied thro ugh a po licy of ex port pro mo tion, is the ba sic para digm of a co un try pro spe ro us eco no mic growth, as well as an in di spen sa ble step out in to a di rec tion of fin ding an an swer to the sig ni fi c a ntly ch a n ge d in te r n a t i o n al t ra de a m bi e n ce, a s well a s to the newly cre a ted cir cum stan ces wit hin the do me stic mar ket. Ke y word s: glo b a li za t ion, m ul t i la te ra li sm, li be ra li za t ion, S e r bia, World Tra de O r ga ni za t ion. 120

122 ЕВРОПСКЕ ТЕМЕ Миломир Степић, Жељко Будимир ПРИРОДНИ РЕСУРСИ И СТАНОВНИШТВО КЉУЧНИ РАЗВОЈНИ И ГЕОПОЛИТИЧКИ ХЕНДИКЕПИ ПОСТМОДЕРНЕ ЕВРОПЕ Бојан Ковачевић ДЕФИЦИТ ПОЛИТИЧКОГ ГРАЂАНСТВА У ЕУ У СВЕТЛУ ИСТОРИЈ СКОГ ИС КУ СТВА ИЗГРАДЊЕ ФЕДЕРАЛНИХ НАЦИЈА Момчило Суботић О ПОЛИТИЧКОМ ПОЛОЖАЈУ МАЂАРСКЕ МАЊИНЕ У СРБИЈИ

123

124 УДК 327::911.3(4) Примљено: 24. јануар Прихваћено: 25. мај 2011 Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Ми ло ми р Сте пић * Же љ ко Бу д и ми р ** П РИ Р ОД Н И РЕ С У Р С И И СТА НОВНИ ШТВО КЉУЧ НИ РАЗ ВОЈ Н И И Г Е О ПО Л И Т И Ч К И Х Е Н Д И К Е П И ПО С Т МО Д Е Р Н Е Е ВР О П Е *** Ре зи ме Пост мо дер ни гло бал ни про це си пре те да су о че Европу са ду го роч ним за о ста ја њем. Нај а кут ни ји про блем је дефи цит при род них ре сур са, у пр вом ре ду енер ге на та. Уво зна за ви сност од наф те и га са из Ру си је од ре ди ће и европ ску ге о по ли тич ку бу дућ ност. Тра се наф то во да и га со во да пос та ју пред ме т ге о по л и т ич ког с у че ља в а ња и и н с тр у ме н т за ос тв а р и в а ње ге о по л и т ич к и х и н те ре са. Ге о по л и т ич ке им пли ка ци је има ће и де мо граф ски про це си у Евро пи. Низа к пр и род н и пр и ра ш тај и с та ре ње а у тох то ног е в роп с ког ста нов ни штва, ство ри ло је де мо граф ску пра зни ну за прилив ма хом ислам ских до се ље ни ка. Бу ду ћи да се ин те гри сање и м и г ра на та по ка за ло не у с пе ш н и м, е т н ич ка с тр у к ту ра Евро пе све ви ше ће се ме ња ти у ко рист му сли ма на, а ти ме и ге о по ли тич ка уло га Евро пе. К љу ч не ре ч и: е не р ге т с ка за в и с нос т, де мо г раф с ка ре г ре с и ја, опа да ње мо ћ и, ге о по л и т ич к и хе н д и ке п и, Ев ро па * Факултет за међународну економију, Мегатренд универзитет у Београду ** Магистар политичких наука, Бања Лука *** Рад је резултат истраживања у оквиру пројекта који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије 123

125 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И Про стор и љу ди или по вра так основ ним в ред но с ти м а Тр е ба ло је да к ра јем п р ве де це н и је 21. ве к а на по в р ш и- н у и з би је фи на н си ј ско - еко ном ск а к ри з а да би све т не вољ но п ри зна о да по с т о је су ш т и н ск и п р о бле м и фу н к ц и о н и са њ а и де а л и зо в а ног не о -л и б е ра л ног си с т е ма. По с т а ло је ја сно да са по с т и н д у с т ри ј ском фор м у лом ра з во ја д ру ш т в а, т ј. са сук це сив ним по ти ски ва њем про из вод них де лат но сти у ко - рис т фа во ри зо в а не т р г о ви не, фи на н си ј ск и х ме ше т а р е њ а и о с т а л и х усл у ж н и х де лат но с т и ра з ви је не зе м љ е све т а до сада шњим тем пом не мо гу да ље. Убр зо се по ка за ло да др жа ве ко је с е од л и к у ју знат ном п р о с т ор ном ве л и ч и ном, б о г ат с т вом при род них ре сур са, број ном по пу ла ци јом и екс пан зи јом про - и з вод н и х де лат но с т и (по љ о п ри в р е де, ру дар с т в а, ене р г е т и ке, и н д у с т ри је...) ла к ше под но с е и п р е в а зи ла зе к ри зу. Те ри т о рија и с т а нов н и ш т во, д в а к љу ч на т в р да ( т ра д и ц и о на л на ) ч и н и о ца мо ћ и и д в а о снов на е ле мен т а д р ж а ве, све ви ше с е по но во ува жа ва ју. По че ла је ре а фир ма ци је фи зич ко -ге о граф - ских ч и н и ла ца п р о и з вод њ е: п лод ног зе м љи ш т а, р е љ е фа, кли ме, во де и аутох то не ве ге та ци је за по тре бе по љо при вре - де; г е о ло ш ке о сно ве, ру да ме т а ла и не ме т а ла и ене р г е на т а з а по т р е б е и н д у с т ри је, г е о мор фо ло ш к и х, ме т е о р о ло ш к и х и хи дро граф ских усло ва у кон тек сту функ ци о ни са ња и раз - во ја са о бра ћа ја, па и фи зич ко -ге о граф ских осно ва про стор - ног ра з ме ш т а ја са м и х т е р ц и јар н и х и к в ар т ар н и х де лат но с т и. К а т а к л и зм и ч н и зе м љ о т р е с 11. мар т а у Ја па н у и ц у на м и ко ји је усле дио, те ну кле ар ни ак ци дент као по сле ди ца тектон ских по кре та су ро во су упо зо ри ли чо ве чан ство на крхкост при род не рав но те же, ко ја се ла ко по ре ме ти хи пе рак тив - н и м а н т р о по г е н и м де ло в а њ ем. О ч и глед не и н т ен зи в не п р о ме не ко је су з а х в а т и ле све т не ће би т и к рат ко р оч не и пар ц и ја л не. И ма н у е л Во ле р с т и н, т е о р е т и чар све т ског си с т е ма и њ е г о ви х т ра н сфор ма ц и ја, у сво ји м но ви ји м п р о у ча в а њи ма кон с т а т у је да нај но ви ја к ри з а ни је са мо јед на од про ла зних сла бо сти ли бе рал ног ка пи тал и зма, већ су ш т и н ск и по р е ме ћ ај ра в но т е же све т ског си с т е ма ко ји с е не мо же с т а би л и зо в а т и ча к н и п ри в р е ме но. Пр о ме не

126 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр су не по врат не и Во лер стин пред ви ђа да у бу дућ но сти свет - ским си сте мом сва ка ко не ће до ми ни ра ти де мо крат ски ли бе - ра л но -к а п и т а л и с т и ч к и мо де л, већ не к и са сви м но ви. 1 Бор ба за сти ца ње по зи ци ја већ је по че ла, а у овој, пре ла зној фа зи, огле да се у бес по штед ном над ме та њу за по се до ва ње или контро лу при род них ре сур са (по себ но енер ге на та) и пу те ва њихо вог тран спор та. Ве ли ке си ле на сто је да бла го вре ме но за по - сед ну и огра де ре сурс не ре ги о не у ко ји ма ће би ти ду го рочно не п ри ко сно ве не. Се р г еј К а ра г а нов, ру ск и по л и т и ко лог и де к а н Фа к ул т е т а з а све т ск у еко но м и ју и по л и т и к у у Мо ск ви, ак ту ел не и до ла зе ће про ме не де фи ни ше као но ву ге о е ко - ном ск у и г е о по л и т и ч к у р е во л у ц и ју. О на је р е зул т ат у бр з а не про с тор не п р е ра спо де ле БД П- а у све т у и све ве ћег з а ма х а но ве ин ду стриј ске ре во лу ци је, пр вен стве но у мно го људн и м р е г и о н и ма Ис т оч не, Ју г о и с т оч не и Ју ж не А зи је. То ће да и з а зо ве а лар ма н т н и де фи ц и т ене р г е на т а, ру да и п лод ног зе м љи ш т а, т е К а ра г а нов у по зо ра в а да т е ри т о ри ја по но во по с т а је в а ж а н р е су р с, к а ко у по л и т и ц и, т а ко и у еко но м и ји....пре 10, 20 или 30 го ди на сма тра ло се да је те ри то ри ја све не в а ж н и ји р е су р с у све т ској еко но м и ји, к а о и з а по је д и нач не др жа ве, а са да, очи глед но, по чи ње по тај но још и бор ба за тери т о ри је. По ја вио с е но ви не о ко ло н и ја л и з а м... 2 У т ом на д ме т а њу, по зи ц и ја Ев р о пе би ће не з а ви д на је р ње на те ри то ри ја спа да у ре сур си ма си ро ма шне и уво зно зави сне де ло ве све та. Ва жност те ри то ри је не про ис ти че из обез љу ђе не прир од не п р о с т ор но с т и, већ је р е зул т ат њ е ног а н т р о по г е ног т ра н сфор м и са њ а у г е о г ра ф ск у с р е д и н у. Са на гл и м по ра с т ом свет ске по пу ла ци је, те ње ним кон цен три са њем у рав ни цама, реч ним до ли на ма, ко тли на ма, мор ско -океa н ским при о - ба љи ма (л и т о ра л и з а ц и ја) и у р ба н и м зо на ма, ме ђу з а ви сно с т 1 Детаљније видети у опширном интервјуу који је И. Волерстин дао за јужнокорејски дневни лист Hankyoreh. Разговор са Волерстином водио је др Џе-Џунг Сух (Jae-Jung Suh), професор међународних односа на Универзитету Џон Хопкинс. Под насловом Пропаст капитализма?, интервју је пренео београдски недељник НИН, 29. јануара године (стр ). 2 Сергеј Караганов, Нова геоекономска и геополитичка револуција, Национални интерес, год. V, vol. 6, бр. 3/2009, Институт за политичке студије, Бео град, (стр ) Чланак С. Караганова настао је из стенограма његовог предавања на Високој школи економије у Москви. Текст је превео и незнатно технички и стилско-граматички модификовао мр Небојша Вуковић. 125

127 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... к а па ц и т е т а п ри р од не с р е д и не и с т а нов н и ш т в а д ра ма т и ч но с е по ве ћ а ла. А н т р о по п р е си ја у не к и м р е г и о н и ма на д ма ш и ла је мо г ућ но с т и ж и во т ног п р о с т о ра. Ра с по ло ж и ви п ри р од н и ре сур си се сма њу ју, а тра ја ње не ких нај ва жни јих про це њује с е на са мо не ко л и ко до ла зе ћ и х де це н и ја. Ко л и ч и не во де з а п и ће и по в р ш и не п лод ног зе м љи ш т а по с т а нов н и к у је све ма ње, а њи хов зна чај је ег зи стен ци јал ни. Свет ска по пу ла ција по чет ком го ди не до сти гла је 6,9 ми ли јар ди љу ди и у пр вој де це ни ји 21. ве ка ра сла је про сеч но го ди шње за м и л и о на. Да би с е све т ско с т а нов н и ш т во уд во с т ру ч и ло би ло је по треб но у вре ме ста рог Егип та го ди на (са 20 на 40 ми ли о на), у епо хи ан тич ких ци ви ли за ци ја Грч ке и Рима го ди на (са 80 на 160 ми ли о на), у ве ку око 200 г о д и на (са 50 0 м и л и о на на 1 м и л и јар д у), а у д ру г ој по ло ви н и 20. ве ка са мо око 40 го ди на! Мо гу ли чо ве чан ству по зна ти, ра с по ло ж и ви и т ех но ло ш к и до с т у п н и п ри р од н и р е су р си још ду го да пра те свет ску де мо граф ску екс пло зи ју? Не ра в но ме ра н п р о с т ор н и ра з ме ш т ај с т а нов н и ш т в а и раз ли ке у гу сти на ма на се ље но сти узрок су ве ли ких про бле - ма: на јед ној стра ни, у пре на се ље ним ре ги о ни ма, то је не - до с т а т а к х ра не и во де, с т а м б е ног п р о с т о ра, ра д н и х ме с т а, по ја в а еп и де м и ја..., а на д ру г ој с т ра н и, у р е т ко на с е љ е н и м обла с т и ма, т о је са о бра ћ ај на и зо ло в а но с т, не ис ко ри ш ће но с т при род них бо гат ста ва, не до ста так рад не сна ге... Пре ма пр - ви м р е зул т а т и ма по п и са с т а нов н и ш т в а у п р о ле ће г о д и- не, д ве зе м љ е су з а д р ж а ле по зи ц и ју у к л у бу м и л и јар да Ки на је ус по ри ла де мо граф ски раст, али је са 1,35 ми ли јар ди с т а нов н и к а и да љ е нај м но г о људ н и ја зе м љ а све т а, док је у бр - за ни раст по пу ла ци је Ин ди је до сти гао 1,21 ми ли јар ду. Бангла деш, д р ж а в а у по п ла в а ма у г р о же ној де л т и Га н г а и Бра мап у т р е, и ма ви ше с т а нов н и к а од Р у си је, иа ко је по по в р ш и н и 120 п у т а ма њ а од њ е. Упо р е до са п р е ра спо де лом еко ном ске мо ћи и БДП-а, тј. са про ме на ма у хи је рар хи ји укуп не мо ћи на П ла не т и, т ра ја ће и п р о це си де мо г ра ф ск и х т ра н сфор ма ц и ја ма к р о р е г и о н и и е т но -ве р ск и ко лек т и ви т е т и са ви с о к и м п рир од н и м п ри ра ш т а јем (по п ра ви л у, си р о ма ш н и) ем и т о в а ће ем и г ра ц и о не т а ла с е п р е ма обла с т и ма у ч и ји м по п у ла ц и ја ма је мор та ли тет по стао ве ћи од на та ли те та (по пра ви лу, бо гат и м). О во де мо -г е о г ра ф ско п р е л и в а њ е мо же с е т у ма ч и т и 126

128 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр и као при род ни про цес ду гог тра ја ња и пла не тар ног урав - но т е ж а в а њ а. Бу ду ћи да Евро па спа да у де мо граф ски ре гре сив не де - ло ве све та, упра во пре ма њој ће се све ви ше усме ра ва ти ма се ми гра на та из арап ско-ислам ског де ла све та. Ге о по ли ти ка при род них ре сур са: Евро па као члан гло бал не за ви снич ке трој ке У бу дућ но сти Евро па ће се дра ма тич но су о чи ти са про - бле мом ко ји већ по сто ји са не до стат ком соп стве них прир од н и х р е су р са. Иа ко су п р о и з вод не де лат но с т и о с т а ле и да љ е ве о ма ра з ви је не, во де ће ев р оп ске зе м љ е су већ у ш ле у по стин ду стриј ско до ба: у по љо при вре ди је 2-5%, а у ин дустри ји ма хом ма ње од 30% ак тив ног ста нов ни штва, док је у тер ци јар ном и квар тар ном сек то ру ви ше од 2/3 ак тив ног станов н и ш т в а. И н д у с т ри ј ске г ра не ко је с е ба зи ра ју на ве л и кој по т р о ш њи си р о ви на и ене р г и је, не к в а л и фи ко в а ној и бр ој ној рад ној сна зи, те по тен ци јал но знат но за га ђу ју жи вот ну сре - д и н у д ис ло ц и ра ју с е у би в ше ко ло н и је. Ев р оп ск и руд н и ц и, че ли ча не, ва ља о ни це, ра фи не ри је, те шка хе миј ска ин ду стрија... већ не ко ли ко де це ни ја сма њу ју и за тва ра ју ра ни је про - и з вод не к а па ц и т е т е. Пр е ма у к у п н и м р е зе р в а ма и г о д и ш њ ој про из вод њи ка ме ног угља, наф те, га са, ру да цр них, ле ги ра јућих, обо је них и пле ме ни тих ме та ла и не ме та ла ме ђу пр вих 10 свет ских про из во ђа ча не ма европ ских зе ма ља (из у зи ма јућ и Р у си ју). 3 Це ло к у п на ЕУ ра с по ла же у гла в ном са све г а не - ко л и ко п р о це на т а све т ск и х р е зе р ви ови х п ри р од н и х р е су р са, а по т р о ш њ а ви ше с т ру ко п р е в а зи ла зи с оп с т ве на б о г ат с т в а. По тре бе ЕУ ће и да ље ра сти, а пре о ста ло вре ме екс пло а тац и је већ знат но ис ц р пе н и х ле ж и ш т а п р о це њу је с е на са мо не ко л и ко де це н и ја. 4 Бу д у ћ и да је г е о е ко ном ск и рат з а по - 3 На пример: целокупна ЕУ даје мање од 2% светске производње гвоздене руде (слично једној Венецуели) и налази се тек на месту у свету. 4 На пример: према укупној производњи свих врста угља (махом лигнит и мрки угаљ), државе ЕУ Немачка и Пољска спадају у водеће земље света (Немачка седма, а Пољска девета). Међутим, Немачка има резерви још само за 34, а Пољска за 90 година експлоатације. Супротно њима, САД (други светски произвођач), Индија (трећи произвођач) и Аустралија (четврти произвођач) имају резерве за више од 200 година, а Русија (пети светски произвођач) чак за више од 500 година. Кина, тренутно први светски произвођач, од до 127

129 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... с е до в а њ е, кон т р о л у, екс п ло а т а ц и ју и т ра н спор т не ко ри до р е си р о ви на све не м и ло с рд н и ји, по ра с т де фи ц и т ар но с т и ЕУ у бу д ућ но с т и би ће све и з ра же н и ји ог ра н и ча в а ју ћ и фа к т ор њ е - ног ра з во ја. С ход но т о ме, и г е о по л и т и ч ке и м п л и к а ц и је мо г у се не дво сми сле но пред ви де ти ЕУ ће све ви ше да се пре твара у за ви сан обје кат гло бал них од но са. Ње но функ ци о ниса њ е з а ви си ће к а ко од мо г ућ но с т и да с е д у г о р оч но у к љу ч и у кон к у р ен ц и ју з а у воз п ри р од н и х р е су р са и з в а не в р оп ск и х зе ма љ а, ко ја је све ош т ри ја и з ме ђу са да ш њи х и до ла зе ћ и х си ла (САД, Ки на, Ин ди ја, Ја пан...), та ко и од спо соб но сти да до сво ји х атла н т ск и х оба ла об е з б е д и п р о ход но с т по мор ск и х п у т е в а, ко ји ма, па к, не п ри ко сно ве но до м и н и ра ју СА Д. И н фе ри ор на гло ба л на по зи ц и ја ЕУ (и Ев р о пе у це л и н и, из у зи ма ју ћи Ру си ју) до из ра жа ја још ви ше до ла зи у енер ге тици. Енер гет ска без бед ност по ста ла је кључ ни ге о е ко номск и и г е о по л и т и ч к и фе но мен. Б е з ене р г и је не са мо да не ма ра з во ја, већ не ма н и св а ко д нев ног мо де р ног ж и во т а, н и т и т зв. з а па д н и х, де мо к рат ск и х, (не о)л и б е ра л но -к а п и т а л и с т и ч- к и х в р ед но с т и. За ене р г ен т е и њи хо ве т ра н спор т не ко ри до р е во де с е кон т и н у и ра н и рат н и су ко би. ЕУ т р е н у т но ви ше од 50% сво јих укуп них енер гет ских по тре ба за до во ља ва уво - зом, а до го ди не пред ви ђа се да ће то из но си ти 70%. 5 Сто га она на гло бал ном пла ну при па да енер гет ској за виснич кој трој ци (за јед но са САД и Да ле ким Ис то ком). Бу дућ и да брз по ра с т е лек т р о - ене р г е т ск и х по т р е ба н и је ус пе ла да пра ти ко ри шће њем соп стве ног хи дро е нер гет ског по тенци ја ла, град њом тер мо -елек тра на на ба зи ве ли ких бо гат - с т а в а м р ко -л и г н и т н и х у гљ е в а ( Не мач к а, Пољ ск а, Че ш к а...) и упо тре бом ал тер на тив них из во ра (ве тар, пли ма-осе ка, ге - о тер мал на енер ги ја...), би ланс је до пу ња ва ла ма сов ном из - г ра д њ ом н у к ле ар н и х е лек т ра на. Од у к у п ног бр о ја а к т и в н и х р е а к т о ра у н у к ле ар н и м е лек т ра на ма у све т у, 1/3 на ла зи с е у ЕУ, и то у 15 од 27 чла ни ца. Нај ви ше их је у ну кле ар ној тројц и Ф ра н ц у ској, Не мач кој и Ве л и кој Бри т а н и ји. Од у к у п не п р о и з вод њ е е лек т ри ч не ене р г и је, н у к ле ар не е лек т ра не да ју: у Фран цу ској ви ше од 75%, у Ли тва ни ји 64%, у Сло вач кој и године повећала је своју производњу три пута, али има резерви за мање од 50 година. 5 Energy corridors - European Union and Neighbouring countries, European Commission (Office for Official Publications of the European Commission), Luxembourg, (p. 4) 128

130 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Бел ги ји 54%, у Швед ској 46%... У огром ној не мач кој про извод њи е лек т ри ч не с т ру је н у к ле ар не е лек т ра не у че с т ву ју ча к са ви ше од 25%. Иако у не ким европ ским зе мља ма већ пос т о ји мо ра т о ри ју м на г ра д њу н у к ле ар н и х е лек т ра на, д ру г е зе м љ е н и су и ма ле д ру г ог и з б о ра да би з а до во љи ле сво је све ве ће е лек т р о - ене р г е т ске по т р е б е од л у ч и ле су с е з а по д и з а њ е но вих ну кле ар них ка па ци те та. А он да је усле дио ка та стро - фа л н и зе м љ о т р е с у Ја па н у 11. мар т а г о д и не и х а в а ри ја у ну кле ар ној елек тра ни Фу ку ши ма 1. То је иза зва ло оправ - да н с т ра х у Ев р о п и и п р е и сп и т и в а њ е а м би ц и о зн и х н у к ле ар - них про гра ма под све ве ћим при ти ском јав но сти да се они об у с т а ве. А л и, к а ко, у т ом сл у ча ју, з а до во љи т и ене р г е т ск у глад, ка да ће, пре ма офи ци јел ним пред ви ђа њи ма, по тре - бе ЕУ за елек трич ном енер ги јом до го ди не по ра сти за 50%? 6 Шт а је а л т е р на т и в а? Об но в љи ви и з во ри су не до вољ н и, чак и у Не мач кој ко ја пред ња чи у њи хо вом ко ри шће њу. Да ли као је ди ни спа со но сни из бор оста ју наф та и гас? Ре зер ве наф те у Евро пи (из у зи ма ју ћи Ру си ју) су не до - вољ не и она спа да у ви с о ко у во зно з а ви сне ма к р о -р е г и о не све та. То пред ста вља не са мо кључ ни чи ни лац ко ји мо же да ог ра н и ч и еко ном ск и ра з вој и р е ла т и ви зу је у к у п н у моћ, већ и да до ве де у пи та ње до са да шњу гло бал ну по зи ци ју Евро - пе, а на ро чи то ЕУ. У са вре ме ном до бу, нафт на де фи ци тар - но с т п р о с т о ра и не моћ да с е д у г о р оч но об е з б е д и с т а би ла н и фи на н си ј ск и по во љ а н у воз овог ене р г ен т а, д и р ек т но су с ра зме р н и са г е о по л и т и ч к и м хен д и ке пом, т ј. са не и з б е ж ном кли јен ти стич ком (ва зал ном) уло гом у ме ђу на род ним од но сима. Евро па, из у зи ма ју ћи Ру си ју и бив ше ис точ но е вроп ске со - вје т ске р е п у бл и ке, ра с по ла г а ла је г о д и не са ма њ е од 2% до к а з а н и х све т ск и х р е зе р ви на ф т е, а по т р о ш њ а је и з но си ла ви ше од 21% свет ске по тро шње (ЕУ уче ству је са 18% у светској по т р о ш њи)! 7 Је д и на р е спек т а би л на ле ж и ш т а ЕУ на ла зе с е у ба с е н у Се ве р ног мо ра (ве ћ и ном п ри па да ју Нор ве ш кој, ко ја ни је чла ни ца ЕУ!), али те ре зер ве не мо гу да се ме ре чак н и са б о г ат с т ви ма по је д и нач н и х на ф т н и х по љ а у Са у д и ј ској Ара би ји, Ку вај ту, Ира ку, Ира ну или Ру си ји. Сто га, од 10 најве ћих свет ских уво зни ка наф те, 6 др жа ва је из ЕУ. Бу ду ћи 6 Исто. (стр. 4)

131 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... да укуп на свет ска по тра жња убр за но ра сте за хва љу ју ћи но - вим ве ли ким по тро ша чи ма (Ки на, Ин ди ја, Бра зил...), па нична европ ска жеђ за наф том ће се све ви ше по ве ћа ва ти, а са њ ом це не, т е не м и ло с рд н и еко ном ск и, по л и т и ч к и и ору ж а н и су ко би. О то ме све до чи вој на ин тер вен ци ја у наф том бо га тој Ли би ји (по ре зер ва ма 1. у Афри ци и 9. у све ту) у про ле ће г о д и не, где су с е нај ви ше екс по н и ра ле не по с р ед но з а и н т е р е - с о в а не зе м љ е ЕУ Ве л и к а Бри т а н и ја, Ф ра н ц у ск а и Ит а л и ја, а г е о по л и т и ч к и си ноп сис п ри п р е м и ле СА Д. Зб ог т о г а је це на наф те на Лон дон ској бер зи по че ла на гло да ра сте и са 94$ за ба р е л 30. де цем бра г о д и не (п р е и н д у ко в а ног т а ла са не - ми ра у арап ским зе мља ма) до сти гла је 127$ за ба рел 11. априла г о д и не, ш т о је ве о ма бл и зу а п с о л у т ног ма к си м у ма кра јем ју ла го ди не. По ку ша ји ЕУ да соп стве ни увоз наф те ге о граф ски дивер зи фи ку је на ви ше ма кро -ре ги о на и зе ма ља не ће је у буд ућ но с т и по ш т е де т и од г е о по л и т и ч ке у це њи во с т и: на јед ној стра ни, од Ру си је (7. по ре зер ва ма, 1-2. по про из вод њи, 4. по по т р о ш њи у све т у), ч и ја је по н у да ев р оп ск и м по т р о ша ч и ма све п ри ма м љи ви ја, а мо г ућ но с т и снаб де в а њ а у бу д ућ но с т и ста бил не коп не ним (наф то во ди) и коп не но -по мор ским путем (наф то во ди-тан ке ри), те на дру гој стра ни, од САД (11. по р е зе р в а ма, 3. по п р о и з вод њи, у б е д љи во 1. по по т р о ш њи у све т у), ко је не п ри ко сно ве но кон т р о л и ш у по мор ске п у т е ве т ра н спор т а, и ма ју мо но пол на ко ри ш ће њ е на ф т е и з р е г и о на Пер сиј ског за ли ва и на сто је да га еко ном ско -по ли тич ко -војн и м у п л и т а њ ем ус по с т а ве у Се ве р ној Афри ц и. Р у си ја и ма с ра зме р но ма л у с оп с т ве н у по т р о ш њу и т ра д и ц и о на л но је и з во зно ори јен т и са на п р е ма Ев р о п и / ЕУ (ски ца 1). Али, она са да до би ја но ве ат ра к т и в не пар т не р е и п ла т е ж но спо с об не куп це на Да ле ком Ис то ку. Ру ски ге о по ли тич ки зах те ви пре - ма ЕУ за са да су опре зни, ис пи ти вач ки и по сред ни, али препо зна тљи ви да с е ЕУ ( у це л и н и, зе м љ е по је д и нач но и л и г р о здо ви зе ма љ а) по с т е пе но ема н ц и п у ју од у т и ца ја СА Д, бли же са ра ђу ју и по ве зу ју са Ру си јом и ори јен ти шу ка евро - а зи ј ској, а не к а ев р о а тла н т ској еко ном ској, по л и т и ч кој и без бед но сној ин те гра ци ји. САД и да ље др же ЕУ под транса тла н т ск и м вој но -по л и т и ч к и м (и еко ном ск и м) па т р о натом, ана хро но на сле ђе ним још из Хлад ног ра та. Осло ба ђањ е и з т ог з а ш т и т н и ч ког з а г р љ а ја је ком п л и ко в а но и т е ш ко 130

132 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр оства ри во, иако не ма ви ше фор мал не ру ске прет ње. Њу је са да з а ме н и ла и н д у ко в а на т е р о ри с т и ч к а п р е т њ а, а бри ж н и европ ски за штит ник је остао исти САД. Све док је ло јал ни а ме ри ч к и т ра н са тла н т ск и мо с т о бра н на з а па д у Ев р о а зи је, ЕУ ће има ти мо гућ ност да се, с до пу ште њем САД, снаб де ва на ф т ом по с р ед с т вом атла н т ског и с р е до зем но п р о че љ а. А л и, шта ће би ти ако се ло јал ност пре ки не? Или, ако у на ред ним де це н и ја ма зб ог све и з ве сн и је не с т а ш и це, по р е ме ћ а ја це на, спе ку ла тив них (на)ме ра и /или рат них су ко ба, САД бу ду зад р ж а ле на ф т у и з он и х ма к р о -р е г и о на ко је кон т р о л и ш у са мо за соп стве не по тре бе? Ски ца 1: По сто је ће и пла ни ра не тра се наф то во да за снаб де ва ње ЕУ ру ском наф том Ге опол и т и ч к и а спек т и ев р опск е з а в ис но с т и о д г а са и трас а га со вода пос тају с в е оч иг ледни ји. Европа, изу зим ају ћи Р усију и би вше ис то чно европск е со вј етске републике, располагала је год ине са 3,5 % док азаних свет ских резерви гас а, а ЕУ само с а 2,2%. И стовре ме но, европск а п отрошња изно сила ј е п риближно 19% свет ск е потрошњ е ( ЕУ 16% ). 8 Ј ед и на е в р опск а р е сп ек т аби л на леж и ш т а (изузимај ућ и Рус ију ) нала зе се у басену Се ве рно г мора, али она с у н едовољна з а све в еће по т р е б е ЕУ. 9 Ст ог а, међ у 10 8 Исто. 9 На пример: Русија само у подморју свог далекоисточног острва Сахалин рас- 131

133 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... н ајвећ их св ет ских про извођача гаса нал азе се само дв е земљ е Ев ропе (Е У ) Велика Британиј а и Хола нд ија. Међу 1 0 најв - ећ их изво зника су само Но рв ешка (ни је у ЕУ) и Холандиј а, а међ у 1 0 највећих светск их увоз ни ка је чак 7 европс ких зема љ а (5 и з ЕУ ). 10 Пр ема п р ој ек ц и ја ма, п о сле г од и не п ро изводња г аса у ЕУ ће опадати, а у возна завис но ст ће са садашњ их 40% порасти н а 70% и ви ше до године! И у буд ућ но с т и, ЕУ ( у к љу ч у јућ и Ш в ајца р с к у и ба л к а н ске зем љ е) н а м е р а в а да у в ози г а с и з до са да ш њи х зем а љ а- с - набдев а ча, а л и у зн ат но веће м о би м у не г о ра н и је (и з з а п а д н е и сев ер не Афри ке, Персијско г зали ва, Норве шк е и, у прво м реду, из Рус иј е). У о дн ос у на годину, планирано је да го дине увоз п ор асте из Норве шк е 33%, Алжира 5 0%, из Либије 87 %, из Е ги пта 8 2%, из заливск их зема ља К ат ара, УА Е, О ма на и Ј ем ен а 92%... За м и ш љ ен и м г а с ов од ом Набуко било је п редвиђено да се у снаб девањ е ЕУ укључе и неке нов е извоз ни це бивше с овј етске прикасп ијске републике, Ира н и можд а Ирак. П ор а ст увоза из Руси је у пе ри оду година из но сио би 33%, али по запре ми ни то б и било дал еко на јвише. 11 Ру сија ј е била, ј ес те и оста ће најв ећи снабдевач ЕУ гасом. Више од 1/3 укупно у везен ог гаса ЕУ године би ло је из Русије. Од 2 7 члани ца ЕУ, њ их 10 из Русије наб авља в иш е од 5 0% свог у ку пно у ве зеног г аса. Из Рус ије по тич е готов о 40% укупног н амачког увоза г ас а и т а зем ља је у ЕУ нај већи к оличинс ки увоз ник рус ко гаса (други свет ски ув озник, и за СА Д ). С ле де Пољ ск а, Ит а л и ја, Р у м у н и ј а, Ф ра н ц уск а... И зем љ е и зв а н ЕУ су и з р а зи т о у возно з а в ис не од руског г а са Б е лоруси ја, 98%, Ук ра ји на 66%, Ту р ск а 6 4%... З а з и рућ и о д о ви х све и з ра же н и ји х г е о еко номск и х ч и њ ен и ца, а ј ош ви ше од не су м њи ви х т р ен дов а, од вис ок о ко т и ра н и х зв а н и ч н и к а т ра д и ц иона л н ог рус ког су парн и к а СА Д че с т о мо г у да с е ч у ј у и зја ве д а Р ус и ја г е опол и т и ч к и з лоу по т р е бљ а в а на ф т но -г а сн у з а в исно с т ЕУ. А л и, у п р ко с војно -по л и т и ч кој под р еђено с т и у од носима са САД, Е У нема др уги енер гетски избо р рус ке полаже количинама гаса које су приближне европским резервама у басену Северног мора Energy corridors - European Union and Neighbouring countries. (p. 20) 132

134 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр претње више не ма, а потреб а за руск им гас ом им а и биће св е веће. По с т ој ећ и м и п ла н и ра н и м с нопови ма т ра нс конт и нен т а л н и х г а с о вода, Р уси ј а св е ви ше ве з у је ЕУ у с опс т вен и ене р г е т ск и к рво т о к. Тр и п ра в ца и мај у п р епозн атљи ву гео пол итичнос т један већ посто ји и састој и се од више па ра ле л н и х цев овода, т р а си ра н и х и з Почор ск ог ба с ен а и ма м у т ск и х ле ж и ш т а Ја м а л и У р е н г ој у с е ве р оз а па д ном Сибиру, ко пненим п ут ем, кроз ук рајинск е и бе лору ске равни це, п р ема цен т ра л ној и з а п а д но ј Ев р оп и ; други је п л а н и ра н и Северни ток (Северный по ток, Nord St ream) из субмари нских лежиш та Шток ман у Бар енцовом мо ру, пр еко М урманска, д о руск е л у ке Ви б орг н а об а л и Ф и нског з а л и в а ( неда леко од Санкт Пет ерб урга), а потом д ном Б алтичко г м ора до Грајфсвалда у Не мачкој, те у даљој буду ћн ости, мо жд а, чак и до Ве л и ке Б ри т а н и је; трећи је пла нирани Јужни то к (Южный по т о к, Sout h St re a m) и з к а сп и ј с ко -цен т ра л н оа зи јског р ег ио на до те рми нала у луци Џубга на ист очној о бали Црног мора, по том мор ским д ном (са одво јком пре ма Турској ) до Вар не на запа дно ј обали, и даљ е кроз Бу гарску, где се рач ва на један крак прем а Грчкој и Итали ји, те д руг и крак према Србији, Ма ђар ској и Аус т ри ји. (скица 2) О в а т ри г а с овод на снопа а с о ц и рај у на т р о зу ба ц, пом оћу кој ег, т у маче но појмовном с и м б ол и ком н ем ач ког (г е о) пол и т и ч ког фи ло с офа К. Ш м и т а (C arl Schmit t), руски т ел урократ с ки Бехемот и з дубине е вро - азијског Hea rtland - а н а с т о ји да а ме ри ч к ог т а ла с ок рат ског Л евијатан а потис не из европ ск ог сектора Rimland-а? Дока зу је л и ов о д а у п ла не т а рном г е опол и т и ч ком на д ме т а њу моћи ( но моса) копна и моћ и (н омоса) мора и нстру ме нт - ар и ју м у ме с т о рат не ма ш и не р и ј е по с т а ју ен е рг ен т и и њи хови т ра нспор т н и ко ри дори? О руском цевоводном инструментаријуму геополитичког и геостатегијског потискивања САД из Европе видети у: Миломир Степић, Геополитичност ширења Европске уније и положај Србије, Српска политичка мисао, бр. 1/2010, год. 17, vol. 27, Институт за политичке студије, Београд, (стр ) 133

135 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... Ск ица 2: Пост ој ећ е и планир ан е трасе га совода за снабдевање ЕУ руским гасом 134 Де мо г раф с ко -ге о по л и тич к и ас пе к ти бу д ућ но с ти Ев ро пе Ст а нов н и ш т во п р ед с т а в љ а јед ног од к љу ч н и х т в р д и х ч и н и ла ца мо ћ и. Спе ц и фи ча н од но с и д у г о р оч н и т р ен до ви бр ој но с т и, п р о с т ор ног ра з ме ш т а ја (г у с т и не на с е љ е но с т и), п ри р од ног п ри ра ш т а ја, м и г ра ц и ја и с т ру к т у ра с т а нов н и- штва је су пре ци зан по ка за тељ ду го роч не уз ла зне или си лазне п у т а њ е у ра з во ју јед ног д ру ш т в а и т е ри т о ри је. Успо р е н и по ра с т бр о ја с т а нов н и к а Ев р о пе уско р о ће п р е ћ и у опа да њ е, упр кос ин тен зив ној ими гра ци ји из африч ких и азиј ских зе - ма љ а. Уче ш ће Ев р о пе у у к у п ној све т ској по п у ла ц и ји ра сло је до по че т к а 20. ве к а, иа ко је т о ком ч и т а ве епо хе ко ло н и јал и зма и з њ е т е к а о п р о це с ем и г ра ц и је и на с е љ а в а њ а Но вог све та. Од по чет ка 17. до по чет ка 20. ве ка број ста нов ни ка Евро пе по рас тао је пет пу та. Пр вих го ди на 20. ве ка у Европи је жи ве ла го то во 1/4 свет ског ста нов ни штва. По сле ве лик и х де мо г ра ф ск и х г у би т а к а ма хом м ла дог, р е п р о д у к т и в ног и ра д но - а к т и в ног с т а нов н и ш т в а у д в а све т ск а ра т а, т е к рат к и х

136 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр по сле рат них ком пен за ци о них пе ри о да, усле ди ле су тре - ћ а, а по т ом и че т в р т а фа з а де мо г ра ф ске т ра н зи ц и је, т ј. бр ж и па д на т а л и т е т а од па да мор т а л и т е т а. При р од н и п ри ра ш т ај се убр за но сма њи вао и у све ве ћем бро ју зе ма ља по чео да до би ја не га ти ван пред знак (пе та фа за де мо граф ске тран зици је). Углав ном за хва љу ју ћи мла дим ими гран ти ма у ре про - д у к т и в ном до бу, ра з ви је не з а па д но е в р оп ске зе м љ е з а д р ж а ле су к а к а в - т а к а в де мо г ра ф ск и по ра с т, ш т о с е н и је до г о д и ло у ис т оч ној и ју г о и с т оч ној Ев р о п и. То је ра з лог з а ш т о по че т ком д ру г е де це н и је 21. ве к а, с т а нов н и ш т во Ев р о пе ч и н и са мо 1/10 све т ске по п у ла ц и је. (ски ца 3) Ски ца 3: Уче шће ста нов ни штва Евро пе у свет ској по пу ла ци ји Де мо г ра ф ске п р о јек ц и је су а лар ма н т не и у к а зу ју да ће у к у п н и по п у ла ц и о н и по т ен ц и ја л и Ев р о пе и да љ е опа да т и. Уп ра во п ри ме р Ев р о пе опо в р г а в а ве о ма з а с т у п љ е н у с рп ск у п р ед ра су д у да је еко ном ск а не ра з ви је но с т у з р ок н и ске с т о пе на та ли те та. У од но су на 736 ми ли о на ста нов ни ка го дине, про це њу је се да ће се го ди не број ста нов ни ка Европе сма њи ти на 726 ми ли о на, а до го ди не на 685 ми ли о- на. 13 Ст а би ла н по ра с т у на зна че ном ра з до бљу и ма ће Се ве р на Евро па, али углав ном за то што је у тај ре ги он ше ма ти зо ва но 13 У овој де мо граф ској ана ли зи у Евро пу је укљу че на це ло куп на Ру си ја, чи ја вели ка ве ћи на ста нов ни штва жи ви у европ ском де лу др жа ве. 135

137 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... св р с т а на Ве л и к а Бри т а н и ја (?). За па д на Ев р о па и ма ће по ра с т до го ди не, а по том на гло опа да ње, те ће има ти ма њ е с т а нов н и к а не г о г о д и не. У г о т о во сви м зе м љ а ма с е ве р не и з а па д не Ев р о пе с т о пе п ри р од ног п ри ра ш т а ја би ће ма њ е од 5 и од г о в а ра ће т и п у н и ск и х. М и г ра ц и о н и са л до би ће по зи т и в а н и на т а л и т е т ће о с т в а ри в а т и у п ра во све бр ојн и ји м у сл и ма н ск и и м и г ра н т и, а не до м и ц и л н и Ев р о п љ а н и, за ко је се већ ја сно уоча ва тренд еми гра ци је ка САД, Ка на ди и Аустра ли ји, али и ка еко ном ски про спе ри тет ним зе мљама Ла тин ске Аме ри ке, Афри ке и Ази је (углав ном мла ди и с р ед њ е с т а р о с т и, ви с о ко обра зо в а н и, у по т ра зи з а б о љи м по слов н и м по н у да ма, п р о фе си о на л н и м и з а зо ви ма, ма њи м по ре зи ма...). Пра ва де мо граф ска ка та стро фа оче ку је ис точн у Ев р о п у, где ће ве ћ и на зе ма љ а и ма т и и з ра зи т о не г а т и в не в р ед но с т и и п ри р од ног п ри ра ш т а ја и м и г ра ц и о ног са л да, т е ће с е њи хов бр ој с т а нов н и к а у пе ри о д у г о д и на сма њи т и з а ви ше де с е т и на п р о це на т а (нај ви ше у Бу г ар ској, за 35%, те ће се по пу ла ци ја ове зе мље сма њи ти на са да шњих 7,6 ми ли о на на 5 ми ли о на го ди не). Ни шта бо ља бу дућ - ност не оче ку је и ју жну Евро пу, где ће се ста нов ни штво до го ди не не знат но по ве ћа ти, а по том до го ди не тако ђе сма њи т и. 14 Услед д ру ш т ве не хе т е р о г е но с т и з а д р ж а ће с е ве ли ке раз ли ке у при род ном и ме ха нич ком кре та њу ста нов - н и ш т в а зе м љ е са зна чај ном з а с т у п љ е но ш ћу м у сл и ма н ског с т а нов н и ш т в а (А л ба н и ја, Ср би ја, Ц р на Го ра, БЈ Р Ма ке до н и ја и БиХ ) има ће ве ћи на та ли тет ко јим ће де ли мич но на док над и т и и з ра же н у ем и г ра ц и ју, а ра з ви је н и је зе м љ е ( Ш па н и ја, Ит а л и ја, Сло ве н и ја) ће опа да њ е бр о ја с т а нов н и к а успо ри т и и м и г ра ц и јом Н. Ву ко вић је уочио да ће не га тив ни де мо граф ски трен до ви нај ви ше по го ди ти зе мље ко је, пре ма пер цеп ци ји С. Хан тинг то на, при па да ју Пра во слав ној циви ли за ци ји. Бу ду ћи да...од пр вих де сет др жа ва у све ту са нај ве ћим по пу лаци о ним ми ну сом, чак осам њих до ла зи из тзв. пра во слав не ци ви ли за ци је, аутор тај про цес оправ да но на зи ва де мо граф ска ен тро пи ја. У де таљ ној анали зи кон ста ту је да ће усле ди ти ге о по ли тич ке по сле ди це јер са гу бит ком љу ди сле ди и гу би так те ри то ри је. Нај у гро же ни ји ће би ти Бал кан и Ру си ја, ко ји ма нај ви ше пре ти про стор на екс пан зи ја по пу ла ци о но екс пло зив ног му сли манског ста нов ни штва. Ви де ти: Не бој ша Ву ко вић, Јед на ци ви ли за ци ја ма ње у Хан тинг то но вом Уни вер зу му? де мо граф ске про ме не и ге о по ли тич ке по следи це, На ци о нал ни ин те рес, год. VI, vol. 8, број 2/2010, Ин сти тут за по ли тичке сту ди је, Бе о град, (стр ) 15 Wo r l d Po p u l a t i o n D a t a S h e e t , Po p u l a t io n Re fe r e n c e B u r e a u, Wa s h i n g t o n, D.C., (pp. 9-10) О ка рак те ри стич- 136

138 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ре про дук тив ни по тен ци ја ли ста нов ни штва Евро пе биће све ма њи. Ев р о п у већ ко ло к ви ја л но зо ву кон т и нен т ом с е д и х гла в а. Ст а р о сне п и ра м и де с т а нов н и ш т в а ев р оп ск и х зе ма ља при па да ју ре гре сив ном и стре ме екс трем но ре гре - си в ном т и п у. И н дек си с т а р о с т и ра с т у, а и н дек си м ла до с т и опа да ју нај бр же у т ра д и ц и о на л но ем и г ра н т ск и м зе м љ а ма ју жне и ис точ не Евро пе. Ме ђу тим, и у нај ра зви је ни јим зе - м љ а ма ЕУ с т а р е њ е с т а нов н и ш т в а не ће мо ћ и зна чај н и је да успо ри ни мла да ими грант ска по пу ла ци ја (на при мер: у Не - мач кој, Ит а л и ји). По п р о цен т у а л ном у че ш ћу с т а нов н и ш т в а с т а ри јег од 65 г о д и на у у к у п ној по п у ла ц и ји г о д и не, на пр вом ме сту у све ту је Ја пан, а оста лих 9 др жа ва је би ло из Евро пе (све су из ЕУ). Исто вре ме но, од пр вих 10 др жа ва по п р о цен т у а л ном у че ш ћу с т а нов н и ш т в а м ла ђег од 15 г о д и на, са мо је Ав га ни стан из Ази је, а оста лих 9 је из Афри ке (ма хом би в ше бри т а н ске и фра н ц у ске ко ло н и је, ч и је с т а нов н и ш т во м и г ра ц и о но г ра ви т и ра к а сво ји м би в ш и м ме т р о по ла ма). 16 У пе ри о д у г о д и на у з а па д ној и с е ве р ној Ев р о п и п р о с еч на с т а р о с т с т а нов н и ш т в а са 40,4 г о д и не до с т и ћ и ће 49,5 го ди на. Уче шће ста рих по ве ћа ће се са 17,5% на 30,6%, а уче шће мла дих ће се сма њи ти са 14,0% на 10,9%. У ис точној и ју г о и с т оч ној Ев р о п и с т а њ е ће би т и још не по вољ н и је: у истом раз до бљу про сеч на ста рост са 37,5 го ди на по ве ћа ће се на 52,2 го ди не, удео ста рих са 14,5% до сти ћи ће 31,0%, а удео мла дих сма њи ће се са 17,7% на 9,4%. Слич не тен ден ци је по к а зи в а ће и т зв. ру ск а сфе ра у Ев р о п и ( Р у си ја, Б е ло ру си ја и Укра ји на): про ме на про сеч не ста ро сти би ће са 37,5 на 49,9 го ди на, уче шће ста рих са 14,3% на 26,9% и уче шће мла дих са 19,8% на 9,9%. 17 О ви по к а з а т е љи у п у ћу ју на на у ч но у т е ме - ним го ди шњим по ка за те љи ма и ду го роч ним прог но за ма де мо граф ских кре - т а њ а в и д е т и и у и з д а њи м а з а и г о д и н у, гд е п о с т о је и з в е с н е ко р е к- ц и је, а л и оп ш т и д е м о г р а ф с к и т р е н д о в и и м а к р о р е г и о н а л н а п о л а р и з о в а н о с т ни су до ве де ни у пи та ње. (World Po pu la tion Da ta She et 2009, Po pu la tion Re fe - ren ce Bu re au, Was hing ton, D.C., и Wo r l d Po p u l a t i o n D a t a S h e e t 2010, Po p u l a t io n Re fe r e n c e B u r e a u, Wa s h i n g t o n, D.C., ) 16 World Po pu la tion Da ta She et (р. 2) 17 Ric hard Jac kson, Neil Ho we, The Graying of the Gre at Po wers De mo graphy and Ge o po li tics in the 21 th Cen tury, Cen ter for Stra te gic & In ter na ti o nal Stu di es, Washing ton, D.C., (p. 34, 149, 151) 137

139 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... љ е не п р ог но зе да је Ев р о па д у б о ко у по п у ла ц и о ној к ри зи, да је ње но ста нов ни штво без жи вот не енер ги је и да се на ла зи у си ла зној дру штве но -исто риј ској фа зи. Ге о по ли тич ке по сле - д и це су не м и нов не. Де мо граф ска де пре си ја де ло ва ла је као маг нет на ре - ке еми гра на та из пре на се ље них, ма хом му сли ман ских, азијских и африч ких зе ма ља. И док су САД, Ка на да и Аустра ли ја ве ћ и ном уси са в а ле обра зо в а н и је м ла до с т а нов н и ш т во ко је ни је ства ра ло број но по том ство (из у зи ма ју ћи Ла ти но а ме рикан це), у бо га те зе мље ЕУ (и)ле гал но су се усе ља ва ли сла би је обра зо ва ни ма ну ел ни рад ни ци, чи је по ро ди це су, по пра вилу, би ле мно го број не. Њи ма су се, по том, у но вој европ ској до мо ви н и п ри д ру ж и в а л и и но ви до ш љ а ц и и з з а ви ча ја. То је био и би ће још је дан узрок за о ста ја ња Евро пе у мо дер ној и по с т мо де р ној п р е ра спо де л и гло ба л не мо ћ и. Све док су и м и- г ра н т и би л и р е ла т и в но ма ло бр ој н и, њи хо в а не и н т е г ри са но с т ни је би ла та ко ви дљи ва ни ти ири ти ра ју ћа за аутох то не Евро - п љ а не. К а да су бр ој и п р о цен т у а л но у че ш ће и м и г ра н т ске у укуп ној по пу ла ци ји зе ма ља ЕУ по ра сли, усле ди ли су и њи хо - ви, че сто ул ти ма тив ни, вер ски, кул тур ни, по ли тич ки, со цијал ни и дру ги зах те ви. Они су би ли у су штин ском не са гла сју са хри шћан ским тра ди ци ја ма Евро пе, али су ко ри сти ли не - до ре че но сти у пра ви ли ма де мо крат ског и ли бе рал но -ка пи тали стич ког дру штва. Су ко би су по ста ја ли све че шћи и ма сов - н и ји у по че т к у и з ме ђу м ла д и х и м и г ра на т а и не фор ма л н и х гру па до ми цил них Евро пља на, да би то пре ра сло у кон фронта ци ју ими гра на та и зва нич не Др жа ве ко ја им је пру жи ла го - с т о п ри м с т во. Ре зул т а т и су би л и по ра ж а в а ју ћ и ЕУ не са мо да н и је ус пе ла да од с оп с т ве ног с т а нов н и ш т в а е т но -и н же њ е - ри н г ом на п ра ви си н т е т и ч к и ев р оп ск и на р од к а о к љу ч н и чи ни лац европ ске су пра др жав не ин те гра ци је, већ ни је ус пе - ла да и н т е г ри ше још у век р е ла т и в но ма ло бр ој не и м и г ра н т е, па ча к н и њи хо ве по т ом ке ко ји су р о ђе н и у Па ри зу, Мар с е ју, Лон до н у, Б е ч у, Ро т е р да м у, Х а м бу р г у... Да је м ул т и е т н и ч к и про је кат про пао јав но су при зна ле чел не лич но сти нај моћ - н и ји х зе ма љ а ЕУ п р во Не мач ке, а по т ом Ф ра н ц у ске, Ве л и- ке Бри т а н и је... Усле д и ло је ог ра н и ча в а њ е сло б о да, а по т ом и п р ве р е п р е си в не ме р е у Ш в ај цар ској з а бра на и з г ра д њ е м и на р е т а, у Ф ра н ц у ској з а бра на м у сл и ма н ск и м же на ма да но с е бу р ке, по т а па њ а бр о до в а са и ле г а л н и м и м и г ра н т и ма, 138

140 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр п ри н уд не р е па т ри ја ц и је... А л и, т о н и је об у зда ло њи хов да љи п ри л и в, н и т и д у г о р оч но р е ш и ло п р о блем и н т е г ра ц и је. Уп ра во у в а ри ра њу ра з л и ч и т и х оп ц и ја г е о по л и т и ч ке бу дућ но сти Евро пе не обра ћа се до вољ но па жње на исламски чи ни лац. Од 6,9 ми ли јар ди ста нов ни ка све та (2010. го - ди не), му сли ма на је би ло 1,3 ми ли јар де (19%) и њи хов број и п р о цен т у а л но у че ш ће ра с т е. Ге о по л и т и ч ке а м би ц и је исла ма обич но се по гре шно сво де са мо на обла сти где му сли ман ско ста нов ни штво са да има де мо граф ску ве ћи ну, али се не узима ју у об зир ге о по ли тич ке им пли ка ци је њи хо ве по пу ла ци о - но -про стор не екс пан зив но сти. У кон тек сту (нео)кла сич не ге - о по л и т и ке, г е о с т ра т е г и је и г е о е ко но м и је, уоч љи в а је њи хо в а већ по сто је ће пот пу на или де ли мич на пар ти ци пи ра ју у најзна чај н и ји м г е о г ра ф ск и м р е г и о н и ма, зо на ма и т ач к а ма све т а у He ar tland-у и Ri mland-у, на г о т о во сви м к љу ч н и м мо р е у- зи ма, зе м љ о у зи ма и к а на л и ма, ле ж и ш т и ма на ф т е и г а са... У ју жном и ју го и сточ ном (тран сме ди те ран ском) су сед ству де - мо граф ски ре гре сив не, али еко ном ски још увек про спе ри тет - не Ев р о пе, на ла зе с е б е з вод н и, по л у п у с т и њ ск и, си р о ма ш н и и ге о по ли тич ки не ста бил ни пре де ли се вер не Афри ке, Блиског Ис то ка и Ма ле Ази је, чи је се де мо граф ски и про стор - но екс па н зи в но с т а нов н и ш т во су о ча в а са мо ж да са мо јед ном оп ци јом бу дућ но сти еми гра ци јом. Изар зи то мла да му слима н ск а по п у ла ц и ја ће с е зб ог ви с о ког фе р т и л и т е т а до дат но у ве ћ а в а т и, а не до с т а т а к во де з а п и ће и на вод њ а в а њ е, п лод ног зе мљи шта и хра не, шко ло ва ња и кул тур ног уз ди за ња, стамб е ног п р о с т о ра и ра д н и х ме с т а би ће све и з ра же н и ји. Док је у укуп ној по пу ла ци ји Евро пе уче шће ста нов ни штва млађег од 15 го ди на и ста ри јег од 65 го ди на ујед на че но и из носи по 16%, са д ру г е с т ра не Ме д и т е ра на, у с е ве р но а фри ч к и м и бл и ско и с т оч н и м зе м љ а ма, од но с м ла д и х и с т а ри х је 33% п р е ма 5%. 18 То је тем пи ра на бом ба. Зе мље ко је не ма ју нафту и гас или на њи ма гу бе кон тро лу бр зо се при бли жа ва ју с т а њу не кон т р о л и са ног с о ц и ја л ног па р ок си зма. Не до вољ н и к а па ц и т е т и ж и во т ног п р о с т о ра, т ј. ви с ок п ри р од н и п ри раш т ај, еко ном ск а б е с пе р спек т и в но с т и не и з б е ж на д ру ш т ве на кон фл и к т но с т п р о у з р о ко в а ће т рај н у г е о по л и т и ч к у не с т а- би л но с т и с т в а ра њ е б ор б е ног кон т и н г ен т а. Ч и н и ће г а ма с е 18 World Po pu la tion Da ta She et (pp ) 139

141 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... с т а р о с т и г о д и на 19, ла т ен т но не з а до вољ не сво ји м с т а- ту сом и сто га скло не агре сив ном по на ша њу, по бу на ма, грађа н ск и м не м и ри ма, ору ж а н и м об ра ч у н и ма, и н т и фа да ма. Та к в а пе р спек т и в а је р е а л на и она н у д и са мо је да н ег зи с т енци јал ни из бор се о бу. Где ће с е ем и г ра ц и о н и ц у на м и усме ри т и? На ра в но да не ће на југ, ка пу сти њи Са ха ри или да ље, ка још си ро маш н и јој, а де мо г ра ф ск и екс п ло зи в н и јој С у б са х ар ској Афри ц и. Та ко ђе, ло гич но је да из Ма ле Ази је и са Бли ског Ис то ка емиг ра ц и о не с т ру је не ће би т и усме р е не к а еко ном ск и з а о с т а лој и м но г о људ ној цен т ра л ној и л и ју ж ној А зи ји. Бу д у ћ и да с е м у сл и ма ске обла с т и с е ве р не Афри ке, Бл и ског Ис т о к а и Ма ле А зи је на ла зе у бл и зи н и, од ма х са д ру г е с т ра не Ме д и т е ра на, исла м ск а п р е т њ а 20 не по сред но је усме ре на пре ма ЕУ. А један од кључ них пост мо дер них ин стру мен та ри ју ма ге о по литич ке екс пан зи је је сте де мо граф ски. Сход но то ме, ми гра ци- 19 Не мач ки со ци о лог и еко но ми ста Г. Хај нзон по ста вио је кон цеп ци ју пре коброј них си но ва, ко ја има не дво сми сле ну ге о по ли тич ку ко но та ци ју. Ње го ва кон цеп ци ја про ис ти че из youth bul ge те о ри је, ко ја се за сни ва на из бо чи ни уоч љи вој на пол но-ста ро сним пи ра ми да ма као гра фич ком при ка зу ста ро сних кон тин ге на та ста нов ни штва. Ка да у по пу ла ци ји где де це ни ја ма мај ке просеч но ра ђа ју ви ше од ше сто ро де це (тј. ви ше од три си на), из бо чи на ко ја на ста не на му шкој стра ни пи ра ми де где ста ро сна гру па го ди на чи ни пре ко 30% укуп ног ста нов ни штва је сте ја сан по ка за тељ кон флик та. Бу ду ћи да за са мо јед ног, нај ви ше два си на мо же да се обез бе ди шко ло ва ње, по сао, при стој на за ра да, стан и ка ква-та ква дру штве на по зи ци ја, тре ћи и оста ли сино ви су пре ко број ни они кре ћу пу тем кри ми на ла, ре во лу ци ја, на си ља над ма њи на ма, ра то ва ња... или еми гра ци је. За што се пре ко број ност од но си на си но ве, а не и на кће ри? За то што у са вре ме ном све ту ше сто ро и ви ше де це има ју по ро ди це у си ро ма шним, па три јар хал ним, ма хом ислам ским дру штвима. У њи ма је по зи ци ја и уло га же не у пр вом ре ду упра во да ра ђа. Г. Хај нзон је сво ју кон цеп ци ју про ис те клу из youth bul ge те о ри је ем пи риј ски те сти рао на се дам де се так слу ча је ва у све ту, не из о ста вља ју ћи Ко со во и Ме то хи ју као нај ин ди ка тив ни ји европ ски при мер ве зе пре ко број них си но ва и на си ља. Виде ти: Gun nar He in sohn, Söhne und Welt macht Ter ror im Auf sti eg und Fall der Na ti o nen, Orell Füssli Ver lag AG, Zürich, О и с л а м с ком п р е п о р о д у, ус п о н у, г л о б а л н и м а м б и ц и ја м а и с у ч е љ а в а њу с а За па дом ви де ти у: Џон Еспо зи то, Ислам ска прет ња мит или ствар ност?, П р о с в е т а, Б е о г р а д, (о р и г и н а л: Joh n L. E s p o si t o, The Isla mic Thre at Myth or Re a lity?, Ox ford Uni ver sity Press, New York, 1992.) У по след њем погла вљу књи ге аутор се за пи тао да ли се ра ди о прет њи или иза зо ву? Опреде љу ју ћи се да прет ња на из ве стан на чин по сто ји, он је за кљу чио да је она ус м е р е н а н а д у хов н о, д р у ш т в е н о и п о л и т и ч ко с а м о з а д о в о љ с т в о за пад них д р у ш т а в а. Ис л а м је у и з в е с н и м о б л и ц и м а, о т в о р е н о д о в о ђ е њ е у п и т а њ е и тра ди ци ја ко је смо при хва ти ли ма те ри ја ли зма, ли бе ра ли зма и ин ди ви ду а - ли зма. (стр. 240) 140

142 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр о н и т о ко ви не по с р ед но ће с е р е а л и зо в а т и по с р ед с т вом три по те н ц и ја л на де мо г раф с ко - ге о по л и т ич ка мо с то бра на иб е ри ј ског и а пе н и н ског (ара п ск а екс па н зи ја), т е ба л к а н ског (т у р ск а екс па н зи ја 21 ). Но ве м у сл и ма н ске ма с е п ри д ру ж и ће с е по с т о је ћ и м и м и г ра н т и ма ко је н и нај ра зви је н и ја д ру ш т в а ЕУ н и су ус пе ла да и н т е г ри ш у. К а ко ће, у т ом сл у ча ју, и з гле да т и ет нич ка струк ту ра ЕУ у бу дућ но сти? Да ли ће се хри шћанска ЕУ тран сфор ми са ти у ислам ску? И ка кав ће би ти гло бални ге о по ли тич ки по ло жај и зна чај ЕУ и Евро пе у це ли ни? Иако је сте нај ра зви је ни ји део Евро пе, ЕУ не ће би ти је - д и на и з ло же на фу н да мен т а л н и м по п у ла ц и о н и м п р о ме на ма. На Бал ка ну ди фе рен ци ра на де мо граф ска кре та ња хри шћанског и му сли ман ског ста нов ни штва већ да ју очи глед не ге о по - ли тич ке ре зул та те у Бо сни и Хер це го ви ни, на Ко со ву и Ме - т о х и ји, у Ра ш кој обла с т и, у з а па д ном де л у БЈ Р Ма ке до н и је, ис т оч ној и с е ве р о и с т оч ној Ц р ној Го ри, А л ба н и ји... Р у си ја, а по себ но њен ју жни ме ки тр бух из ло же ни су де мо граф ско - ге о по ли тич ком при ти ску из кав ка ско -ка спиј ског и цен трално а зиј ског про сто ра. Ако се на ста ве или ин тен зи ви ра ју до - са да ш њи т о ко ви п ри р од ног п ри ра ш т а ја и м и г ра ц и ја, к а ко ће и з гле да т и кон фе си о на л но -на ц и о на л но -л и н г ви с т и ч к а к ар т а Евро пе 2030, 2050, го ди не? Ка кав ће у тим пре сеч ним т ач к а ма бу д ућ но с т и би т и п р о с т ор н и ра з ме ш т ај ау т ох т о н и х и а лох т о н и х Ев р о п љ а на? Не оче к у ју л и не м и нов не п р о ме не 21 Нео о сма ни зам, иде о ло шки амал гам исла ми зма, тур ки зма и осман ског импе ри ја ли зма (ка ко га је де фи ни сао Д. Та на ско вић) има ја сне ге о по ли тич ке ди мен зи је ко је се већ оства ру ју. Те о риј ски их је уте ме љио Ах мет Да ву то глу, док тор по ли тич ких на у ка, про фе сор на ви ше ис тан бул ских уни вер зи те та и пре да вач на Ме ђу на род ном ислам ском уни вер зи те ту у Ку а ла Лум пу ру (Ма лези ја), свет ском сте ци шту му сли ман ских сту де на та из це лог све та и ра сад ни ку бу ду ћих де лат ни ка за ислам ску ствар. Ње го ва кон цеп ци ја за сни ва се на гео по ли ти ци стра те гиј ске ду би не (тур. stra te jik de rin lik). Она про ис ти че из исто риј ске и ге о граф ске ду би не ко ји ма по тен ци јал но рас по ла же са вре ме на Тур ска, а про те же се и на Бал кан. У кон тек сту кон ти не на та, кул ту ра, ци ви лиза ци ја, енер ге на та и стра те гиј ских пра ва ца, ин си сти ра се да је тур ска ге о поли тич ка и ге о е ко ном ска по зи ци ја цен трал на и чвор на. Су прот но кла сич ним ге о по ли тич ким кон цеп ци ја ма, по тен ци ра се да је упра во Тур ска ср це Евроа зи је и цен трал на зе мља но вог евро а зиј ског по рет ка. Ка да је го ди не А. Да ву то глу по стао тур ски ми ни стар спољ них по сло ва, убр зо је по ста ло очиглед но да он на сто ји сво ју кон цеп ци ју и прак тич но да спро ве де. Де таљ ни је ви де ти у: Дар ко Та на ско вић, Нео о сма ни зам док три на и спољ но по ли тич ка прак са, ЈП Слу жбе ни гла сник; Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Срп ске, Бе о град, (стр ) 141

143 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... и ден т и т е т а у на ве де ном д у г ом ц и к л у су не са мо по је д и не нај ра зви је н и је зе м љ е, већ и ч и т а ву Ев р о п у. Уо с т а лом, Ев р о п и не не до с т а ју и т а к ве ис т о ри ј ске лек ц и је, са не и з о с т а в н и м г е о по л и т и ч к и м по у к а ма. Ис т о ри чар Е. К а л и ше р ( Euge n M. Ku l ische r) под с е ћ а да по че т ком 10. ве к а н и је би ло у Б е р л и н у Не ма ца, у Мо скви Ру са, у Бу дим пе шти Ма ђа ра, у Кон стан тино по љу Ту ра ка..., а да пре 16. ве ка ста нов ни штво европ ског по ре кла ни је жи ве ло у Се вер ној и Ју жној Аме ри ци, Аустрал и ји, Но вом Зе ла н д у и л и Ју ж ној Афри ц и. 22 Од 8. до 15. век а П и ри неј ско по л у о с т р во и ма ло је т и п и ч н у г е о по л и т и ч к у и г е о с т ра т е г и ј ск у уло г у мо с т о бра на и од скоч не да ске з а ара п ск и (м у сл и ма н ск и) п р о дор п р е ма з а па д ној Ев р о п и, а од 14. до 20. ве ка (и да нас!?) Бал кан ско по лу о стр во ана лог но је сл у ж и ло з а о т о ма н ск у (т а ко ђе, м у сл и ма н ск у) т ра н сг р е си ју к а цен т ра л ној Ев р о п и. Ет но -де мо г ра ф ск а су п с т и т у ц и ја по ко р е - ног до ми цил ног хри шћан ског ста нов ни штва но вим, вла дају ћ и м, исла м ск и м ве р ско -на ц и о на л н и м е ле мен т ом би ла је г о т о во под ра зу ме в а ју ћ и у по р ед н и п р о це с. Да л и је не ш т о сл и ч но са сви м оче к и в а на бу д ућ но с т Ев р о пе у це л и н и? К а к в а ће, у т ом сл у ча ју, би т и гло ба л на г е о по л и т и ч к а уло г а Ев р о пе цен т ар ( И м пе ри ја ), л и ме с и л и пе ри фе ри ја ( Вар в а ри )? Не ће л и т а да т ра д и ц и о на л на у н у т ра ш њ а д и хо т о м и ја т а ла с о - к рат ског и т е л у р о к рат ског ев р оп ског г е о по л и т и ч ког и ден т и- т е т а по с т а т и б е с п р ед ме т на? 142 Уме с то за к љу ч ка: европ ско су о ча ва ње са енер гет ском и де мо г раф с ком бу д ућ но шћу Ку да иде Евро па? Хо ће ли у пост мо дер ну бу дућ ност це - ла или по де ље на на ЕУ и оста так? Или ће, вољ но-не вољ но, к а о не знат но п р о ш и р е на ЕУ, а л и к а о д ру г о ра з р ед н и пар т не р, мо ра ти за јед но са не ким моћ ни јим? Да ли ће по на сле ђе ној (по с т)х ла д но ра т ов ској т ра н са тла н т ској т а ла с о к рат ској г е о - по ли тич кој фор му ли и да ље оста ти у са ве знич ким од но сима са САД? А мо жда ће, без мно го мо гућ но сти из бо ра, ЕУ би ти при ну ђе на на пре стро ја ва ње ка евро а зиј ском те лу ро - крат ском ин те гри са њу са Ру си јом и по ве зи ва ње са еко ном- 22 Eugen M. Ku lischer, Euro pe on the Mo ve: War and Po pu la tion Chan ges , Co lum bia Uni ver sity Press, New York, 1948.

144 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ск и п р о спе ри т е т н и м зе м љ а ма Да ле ког Ис т о к а, ју ж не А зи је и ислам ског све та. У сва ком слу ча ју, ге о по ли тич ки ма не вар - ск и п р о с т ор ЕУ од р е ђи в а ће њ е на г е о е ко ном ск а спо с об но с т, тј. кон ди ци ја да ду го роч но са чу ва по зи ци ју во де ће свет - ске еко но м и је. Ме ђу т и м, њ е на до м и на ц и ја по че ла је да сла би. ЕУ као це ли на да ва ла је око 30% свет ског БДП-а, али је тај про це нат по чео да се сма њу је због убр за ног еко ном ског рас т а К и не, И н д и је, Бра зи ла, Р у си је... У на р ед н и м де це н и ја ма зна чај но ра з вој но и г е о по л и т и ч ко ог ра н и че њ е п р ед с т а в љ а ће хро ни чан не до ста так при род них ре сур са, по себ но енер ге ната. Евро па већ са да спа да у ред енер гет ски де фи ци тар них мак р о -р е г и о на све т а, а њ е на ене р г е т ск а б е з б ед но с т све ви ше з а ви си од у во з а и з Р у си је. След с т ве но, по с т а ће о с е тљи ви ја и на ге о по ли тич ку уце њи вост. Бу ду ћи да је европ ска гло - бал на по зи ци ја већ де це ни ја ма дру го ра зред на, њен ге о по литич ки из бор би ће ве о ма де ли ка тан: да ли и да ље да оста не а ме ри ч к и ма к р о -мо с т о бра н на атла н т ској оба л и Ев р о а зи је или да се, пре ме ре же на це во во ди ма за тран спорт ру ског гаса и на ф т е, ори јен т и ше к а (не о) ев р о а зи ј ск и м б е з б ед но сн и м, еко ном ск и м и по л и т и ч к и м и н т е г ра ц и ја ма. Оп хр ва на ге о е ко ном ским над ме та њи ма, Евро па је запо ста ви ла де мо граф ске трен до ве, ко ји, та ко ђе, има ју ге о по - ли тич ке по сле ди це. До ми цил но европ ско ста нов ни штво ве - ћ и ном је у ш ло у че т в р т у и пе т у фа зу де мо г ра ф ске т ра н зи ц и- је, т ј. у фа зу к а да су на т а л и т е т и мор т а л и т е т и з јед на че н и и ка да мор та ли тет над ма шу је на та ли тет. То зна чи да број станов ни ка ви ше не ра сте при род ним при ра шта јем, већ ими грац и јом. И м и г ра н т и, по р е к лом ве ћ и ном и з исла м ск и х д р ж а в а, ис т о в р е ме но и ма ју и све ве ћ и уде о у на т а л и т е т у ев р оп ск и х др жа ва. Упр кос то ме, у по ра сту је број европ ских зе ма ља са и з ра же ном де по п у ла ц и јом. Не мач к а, нај м но г о људ н и ја и нај ра зви је н и ја зе м љ а ЕУ, још од г о д и не и ма не г а т и в а н п ри р од н и п ри ра ш т ај, т а ко да н и и н т ен зи в но до с е љ а в а њ е и з ис т оч не Ев р о пе и в а не в р оп ск и х р е г и о на н и је сп р е ч и ло да она по сле го ди не уђе у фа зу опа да ња бро ја ста нов ник а. Ис т о в р е ме но, бр ој и п р о цен т у а л но у че ш ће м у сл и ма н ск и х ими гра на та то ли ко су на ра сли, да то ви ше ни је са мо де мо - граф ска, већ и со ци јал на, кул тур на, еко ном ска, иде о ло шко - по л и т и ч к а и г е о по л и т и ч к а ч и њ е н и ца. То с е нај ви ше од но си на нај ра зви је ни је чла ни це ЕУ Не мач ку, Ве ли ку Бри та ни- 143

145 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... ју, Фран цу ску, Ита ли ју, Хо лан ди ју... Ислам ска прет ња није ви ше ти пич на са мо за бал кан ске др жа ве, где је при су ство исла ми зо ва ног ста нов ни штва по сле ди ца ви ше ве ков не ото - ман ске оку па ци је, а са вре ме ни кон флик ти ре зул тат ин струмен та ли за ци је за ин те ре се за пад них си ла и на ра сле нео о то - ма н ске г е о по л и т и ч ке а м би ц и је Ту р ске. Ч и т а в а Ев р о па већ с е су о ча в а са ис т и м и з а зо вом: к а к а в ће би т и њ ен г е о по л и т и ч к и иден ти тет и бу ду ћа уло га ако се на ста ве са да шњи де мо граф - ски трен до ви сма ње ња уче шћа аутох то ног хри шћан ског станов ни штва, на јед ној стра ни, а по ра ста ими грант ског, му слиман ског, афро-азиј ског ста нов ни штва, на дру гој стра ни? Л и т е р а т у р а Ву ко ви ћ, Не б ој ша (2010), Јед на ц и ви л и з а ц и ја ма њ е у Хан тинг то но вом Уни вер зу му? де мо граф ске про - ме не и г е о по л и т и ч ке по сле д и це, На ц и о на л н и и н те рес, год. VI, вол. 8, број 2/2010, Ин сти тут за по ли тичке сту ди је, Бе о град. Еспо зи то, Џон (1994), Ислам ска прет ња мит или ствар ност?, Пр о све т а, Б е о г ра д. Jac kson, Ric hard; Ho we, Neil (2008), The Graying of the Gre at Po wers De mo graphy and Ge o po li tics in the 21 th Ce n t u r y, Ce n t e r for St r a t e g ic & I n t e r n a t i o n al St u d i e s, Wa s h i ng t on, D.C. Ка ра га нов, Сер геј (2009), Но ва ге о е ко ном ска и ге о по - л и т и ч к а р е во л у ц и ја, На ц и о на л н и и н те рес, год. V, вол. 6, бр. 3/2009., Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Б е о г ра д. Ku lischer, Eugen M. (1948), Euro pe on the Mo ve: War and Po p u la t ion Ch a n ge s , Co lu m bia Un i ve r sit y Press, New York. Ст е п и ћ, М и ло м и р (2010), Ге о по л и т и ч но с т ш и р е њ а Европ ске уни је и по ло жај Ср би је, Срп ска по ли тичка м и сао, бр. 1/2010, год. 17, вол. 27, Ин сти тут за пол и т и ч ке с т у д и је, Б е о г ра д. Та на ско ви ћ, Дар ко (2010), Не о о с м а н и за м док тр и на и с пољ но по л и т ич ка пра к са, ЈП Слу жбе ни гла сник; Сл у ж б е н и гла сн и к Ре п у бл и ке Срп ске, Б е о г ра д. 144

146 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр He i n soh n, G u n n a r (20 03), Söhne und Welt macht Ter ror im Auf sti eg und Fall der Na ti o nen, Orell Füssli Ver lag AG, Zürich. He i n soh n, G u n n a r (20 07 ), Energy cor ri dors - Euro pean Union a n d Ne ig hb o u r ing c o u n t r i e s, Euro pean Com mission (Of fi ce for Of fi cial P u bl i ca t i on s of t he Eu ro p e a n Com m is sion), Lu xe m bo u rg. He i n soh n, G u n n a r (20 08), World Po pu la tion Da ta She et 2008, Po pu la t ion Re fe re n ce Bu re au, Wa s h i ng t on, D.C. ( He i n soh n, G u n n a r (20 09), World Po pu la tion Da ta She et 2009, Po pu la t ion Re fe re n ce Bu re au, Wa s h i ng t on, D.C. ( He i n soh n, G u n n a r (2010), World Po pu la tion Da ta She et 2010, Po pu la t ion Re fe re n ce Bu re au, Wa s h i ng t on, D.C. ( bg. a c. r s / P r e d m e t i / E G5OE /o n l i n e - m a t e r i ja l / ko n ve n c i o - n al n i-i z vo r i- e ne r g i je/n af t a _ i _ ga s.php 145

147 М. Сте пић, Ж. Бу ди мир П РИ РОД Н И РЕ С У Р С И... Milomir Stepić Željko Budimir NATURAL RESOURCES AND THE MANKIND THE KEY DEVELOPMENTAL AND GEO-POLITICAL HANDICAPS OF POST-MODERN EUROPE Summary Europe has been enforced to let the United States of America to take over the leading geo-political position in 20th century. The Atlantic Europe has kept a high ranking in the world power hierarchy due to American interests in the western foreground of Euro-Asian mega-continent. However, post-modern global processes might make her face a long term economic lag and geopolitical marginalization. For her the most acute problem is the lack of natural resources or, in the first place, energy resources. Dependence on the import of the oil and gas from Russia will determine not only European economic perspective, but also her geo-political position. Routes of the oil and gas pipelines have become objects of geo-political debates as well as instruments for accomplishment of geo-political objectives. However, the geoeconomical competition does not reduce geo-political significance of population processes in Europe. Low rate of population growth and aging of indigenous population in Europe has created a demographic clear area for the influx of mostly Islamic immigrants. The migrations in direction of Europe will additionally gain in strength due to demographic explosion, economic backwardness and political instability of the Northern Africa, Near East and Asia Minor. Since europeization (integration) of the immigrants have proved to be unsuccessful, ethnic structure of Europe will be changing in favor or the Muslims and in line with that the geo-political identity and role of Europe will be changing, too. Key Words: energy dependence, demographic regression, power decline, geo-political handicaps, Europe 146

148 УДК 321.7:323.1(4-672EU) Примљено: 18. фебруар Прихваћено: 25. мај Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Бо ја н Ко ва че вић * Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ ГРАЂАНСТВА У ЕУ У СВЕТЛУ ИСТОРИЈ СКОГ ИС КУ СТВА ИЗГРАДЊЕ ФЕ ДЕ РАЛ НИХ НА ЦИ ЈА Резиме Ис цр пљи ва њем по тен ци ја ла не га тив не, еко ном ске инте г ра ц и је те о ре т и ча р и и пра к т ич н и де ла т н и ц и к ре н у л и с у у по тра г у за ре ше њи м а ко ја б и Ев роп с кој у н и ји омо г у ћ и ла да поч не да де лу је као истин ска по ли тич ка за јед ни ца. По зи тивна по л и т ич ка а к ц и ја е в роп с ког н и в оа в ла с т и у о бл а с т и м а по пут фи скал не по ли ти ке, спољ не и без бе до но сне по ли тике по с та је и м пе ра т ив у в ре ме н у све т с ке е ко ном с ке к р и зе и но в и х др у ш тве но и с то р иј с к и х и ге о по л и т ич к и х и за зо в а. Но, у од су ству Евро пља на све сних сво је спо соб но сти да де лују по ли тич ки, пре ме шта ње по ли ти ка од нај ве ћег зна ча ја за гра ђа не на европ ски ни во вла сти те шко мо же про на ћи норм а т ив но и пра к т ич но оправ да ње. У том кон те к с ту про у ча в а ње и с к у с тв а мо де р н и х фе де ра л н и х на ц и ја на с та л и х пу те м удр у ж и в а ња пре т ход но не за в и с н и х и с у ве ре н и х по л и т ич к и х е н т и те та за до б и ја по се ба н те о р иј с к и и пра к т ич н и зна чај. Основ ни циљ ра да би ће да у све тлу исто риј ског ис ку ства из град ње три мо дер на фе де рал на де мо са аме рич ког, нем ач ког и шв ај ц а р с ког омо г у ћ и д у бље ра з у ме в а ње с ле де ће г пи та ња: Ка ко по но во ство ри ти по ли тич ки ак тив не европске гра ђа не, уче сни ке у јав ној сфе ри, а не пу ке кон зу мен те * Ин сти тут за европ ске сту ди је, Бе о град 147

149 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ 148 Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... ин ди ви ду ал них пра ва, у вре ме ка да де мо крат ски по тен ци јали на ци о нал них др жа ва све ви ше бле де, са јед не стра не, а струк тур не прет по став ке за фор ми ра ње аде кват ног европског ме ди ју ма за из ра жа ва ње де мо крат ске во ље без на дежно не до ста ју, са дру ге? Кључне речи: дефицит политичког грађанства, Европска унија, САД, федералне нација. Увод Пр о д у бљи в а њ ем п р о це са ев р оп ске и н т е г ра ц и је п и т а њ е по ли тич ког иден ти те та Европ ске уни је се са ви си на те о ријск и х ра с п ра в а све ви ше сп у ш т а к а по л и т и ч кој с т в ар но с т и. У кон т ек с т у не у спе х а ус т а в ног п р о јек т а, ис т оч но е в р оп ског п р о ш и р е њ а и ве л и ке све т ске еко ном ске к ри зе з а о ш т ра в а ју с е рас пра ве о по ли тич ком фи на ли те ту Уни је ка ко ме ђу те о ре - т и ча ри ма т а ко и ме ђу он и м по л и т и ч к и м де лат н и ц и ма ко ји сво ји м од л у к а ма о б л и к у ју п р о це с ев р оп ског уд ру ж и в а њ а. У овом ра ду ће се, у све тлу исто риј ског ис ку ства на стан ка моде р н и х фе де ра ц и ја, ис п и т а т и п р о блем ев р оп ског г ра ђа н с т в а. Основ ни циљ би ће да се по ну ди од го вор на сле де ће пи тање: Да л и не к и од тр и и с то р иј с ка пр и ме ра и з г рад ње мо де р не фе де ра л не на ц и је Сје д и ње не А ме р ич ке Д р ж а ве, Не м ач ка и Швај цар ска има ре ле вант но сти за пре ва зи ла же ње пробле ма де фи ци та по ли тич ког гра ђан ства у европ ској фе де раци ји in sta tus na scen di? Рад ће би ти по де љен на два де ла. У пр вом де лу ће се из ло жи ти струк тур ни узро ци про бле ма и осве тли ти до ме - ти и кон крет не по сле ди це уво ђе ња кон цеп та европ ског грађа н с т в а Уг о во р ом и з Ма с т ри х т а. У д ру г ом де л у ис п и т а ће с е р е ле в а н т но с т а ме ри ч ког, не мач ког и ш в ај цар ског мо де ла и з г ра д њ е фе де ра л не на ц и је у кон т ек с т у да на ш њ е по т ра г е з а Евро пља ни ма све сним сво је спо соб но сти да де лу ју по ли тички. Де фи цит гра ђан ства у ЕУ као по л и тич к и не до в р ше ној фе де ра л ној за јед н и ц и Евро пља нин је хтео са мо оно што је он сам же лео; он је к а о ар би т рар н у и п р е в а зи ђе н у од ба ц ио на ц и ју, по л и т и ч к и и н с т ру мен т ко ји м у је омо г у ћ ио, по с т а в љ а ју ћ и м у г ра н и це, да оства ру је свој су ве ре ни тет или во љу. Са да се све ви ше на-

150 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ла зи без ин стру мен та, без окви ра де ло ва ња, уса мљен и по литич ки им по тен тан. Чак и са де таљ но раз ра ђе ним га ран ци јама де мо крат ског пра ва да же ли све, Евро пља нин као гра ђанин мо же да по стиг не све ма ње и ма ње. 1 Сва ки чо век обе ле жен је број ним ин те ре си ма по средс т вом ко ји х он п ри па да ра з л и ч и т и м д ру ш т ве н и м г ру па ма, к а о ш т о су оп ш т и на, р е г и ја д р ж а в а, ра з л и ч и т и еко ном ск и и д ру ш т ве н и к ру г о ви, и л и, па к, е т н и ч к а, је зи ч к а и л и к ул т у р на з а јед н и ца, и тд. По ста вља се пи та ње шта је то што предс та в ља и н те г ра т ив н и пр и н ц и п ко ји трај но сје д и њу је све ове ра з л и ч и то с т и у јед ној по л и т ич кој за јед н и ц и? Основ на ра з л и к а и з ме ђу јед не не до в р ше не по л и т и ч ке з а јед н и це и мо де р не д р ж а ве на ла зи с е у т о ме ш т о је д и н с т во јед не не до в р ше не з а јед н и це, по п у т би в ше Со ц и ја л и с т и ч ке Фе де ра т и в не Ре п у бл и ке Ју г о сла ви је н п р, у св а ком т р е н у т к у за ви си од мо гућ но сти по сти за ња са гла сја из ме ђу пред став - н и к а т е ри т о ри ја л н и х, еко ном ск и х и л и е т н и ч к и х з а јед н и ца, док с е, па к, је д и н с т во мо де р не д р ж а ве т е ме љи на по с т о ја њу је дин стве ног прав ног, устав ног по рет ка ус по ста вље ног те - мељ ном по л и т ич ком од л у ком. Но, исто ри ја учи да уко ли ко т у т е ме љ н у од л у к у до не с е т и ра н ск и в ла дар, 2 или пак стра не оку па ци о не сна ге, је дин ство за јед ни це мо же тра ја ти само до оног тре нут ка док на род не за до би је до вољ ну свест о сво јој по ли тич кој вред но сти. Дру гим ре чи ма, мо дер ној по - ли тич кој за јед ни ци тре ба ле г и т и м и те т, од но сно, и н те г ра тив ни прин цип. Тај и н т е г ра т и в н и п ри н ц и п по ја вио с е у фор - м и на ц и је, к а о р е мек де ло д ве ис т о ри ј ске р е во л у ц и је с к ра ја XVI II ве ка, ко је су на по зор ни цу свет ске исто ри је до не ле увере ње да из вор и по ре кло сва ке по ли тич ке вла сти мо ра поч и в а т и у на ро д у. Пр е Ф ра н ц у ске р е во л у ц и је, ко ја са п у н и м п ра вом но си на зи в све т ско и с т о ри ј ск а, 3 ле г и т и м и т е т д р ж а ве 1 Pierre Manent, Democracy without nations? The fate of self-government in Europe, ISI Books, Wilmington, 2007, p Нојман подсећа да су италијански градови-државе били прве модерне државе. Оне пак, нису биле дело нација, већ богатих капиталиста који су куповали војнике и били у стању да помоћу њих успоставе тираније. Оно што је недостајало тим тиранијама био је некакав принцип легитимације. Франц Нојман, Владавина права, Филип Вишњић, Београд, 2002, стр Рекло би се да је Француска револуција проистекла из филозофије, и не без разлога филозофија се називала Welweisheit (мудрост), јер је она не само истина по себи и за себе, као чиста суштина ствари, већ и истина уколико у 149

151 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... по ти цао је или од бо жан ских из во ра, или се, пак, те ме љио на ап стракт ним прин ци пи ма при род ног пра ва. Фун да мен талн и п р е о к р е т ко ји је Ре во л у ц и ја до не ла на по зор н и ц у све т ске ис т о ри је са с т о ја о с е, да к ле, у т о ме ш т о ле г и т и м и т е т мо де р не др жа ве на кон ње ви ше не по ти че од др жа ве као та кве, нит и од не к а к ви х т ра н сце ден т а л н и х б о ж а н ск и х и з во ра, већ од на ро да ко ји је по с тао све с та н св о је с по со б но с т и да де л у је по ли тич ки, од но сно од на ци је. Ти ме се раз ре ша ва и по чет - на ди ле ма о при ро ди ин те гра тив ног прин ци па ко ји сје ди њује раз ли чи то сти у окви ру мо дер не по ли тич ке за јед ни це: нац и ја, као и ра ц и о на л на с тр у к ту ра др ж а ве, 4 је сте та ко ја трај но ује д и њу је број не и че с то ме ђ у со б но с у прот с та в ље не ин те ре се по је ди на ца, као и њи хо вих те ри то ри јал но, кул турно, је зич ки, еко ном ски, итд., раз ли чи тих гру па. Но, з а ра з л и к у од мо де р н и х ев р оп ск и х на ц и о на л н и х д р ж а в а, к рај њи од г о вор на п и т а њ е о п ри р о д и и н т е г ра т и в ног п ри н ц и па Ев р оп ске з а јед н и це/у н и је б е з на де ж но је и з о с т а ја о још од по чет ка про це са ин те гра ци је. Дру гим ре чи ма, ди ле - ма о т о ме ш т а д р ж и на ок у п у ра зно в р сне т е ри т о ри ја л не и со цио -еко ном ске за јед ни це ин те ре са у окви ру европ ске, по - ли тич ки не до вр ше не за јед ни це, оста ла је до да нас ус кра ће - на за свој ко нач ни од го вор. Шта ви ше, мо же се твр ди ти да је из у зет но про ду бљи ва ње про це са европ ске ин те гра ци је омо - гу ће но упра во ти ме што је ди ле ма о европ ском fi na lité po lit i que, до са да т а ко успе ш но и з б е г а в а на у п ра к си ев р оп ског уд ру ж и в а њ а. Фе де ра л н и п р о це с ев р оп ског уд ру ж и в а њ а, ко ји се у Евро пи не за у ста вљи во про ду бљи вао још од пот пи си вања Уго во ра из Ри ма, до са да је успе вао да по стра ни оста ви те мељ ну ди ле му по ли тич ког иден ти те та Уни је. На и ме, сасвим је оправ да на бо ја зан да би пре ме шта ње те ди ле ме из сфе ре те о риј ског ми шље ња на тло да на шње европ ске друштве но исто риј ске по зор ни це мо гло до ве сти у пи та ње из вансветовности постаје жива. Не смемо, дакле, побијати тврдњу да је Револуција своју прву побуду добила од филозофије. (подвукао Б.К.), Г.В.Ф. Хегел, Филозофија историје, Федон, Београд, 2006, стр Франц Нојман, Владавина права, оп. цит., стр Концепт нације може се теоријски досегнути само у контексту модерне државе. Према Максу Веберу (nem. Max Weber) нација је заједница која у принципу тежи да створи своју сопствену државу. Max Weber, The Nation in: John Hutchinson, Anthony D. Smith (eds), Nationalism, Oxford University Press, Oxford, New York, 1994, p

152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр р ед не р е зул т а т е до са да ш њ ег т о г а и н т е г ра ц и је. 5 Ис т о в р е ме - но, па к, ов ај и де о ло ш к и не у т ра л и зо в а н и фе де ра л н и п р о це с, во ђен, п р во и п р е све г а, ло г и ком ма к си м и з а ц и је еко ном ск и х ре зул та та упра вља ња, од но сно ло ги ком ре зул тант ног ле гит и м и те та (е н г л. o u t p u t le g i t i ma c y), 6 био је ди рект но пра ћен све зна чај ни јим сма њи ва њем са мо у прав них по ли тич ких по - т ен ц и ја ла ев р оп ск и х на ц и ја. Ва жно је, ме ђу тим, на гла си ти да у кон тек сту овог из лаг а њ а на ц и ју не б и тре ба ло ра з у ме т и у е т но - к ул ту р ном с м и с л у, већ као кон к ре та н по л и т ич к и и з ра з ко ле к т ив ног по с то ја ња европ ских на ро да. Има ју ћи то у ви ду, про блем европског гра ђан ства се мо же де фи ни са ти на сле де ћи на чин. Све чв р шће ад м и н и с тра т ив но, е ко ном с ко и и н с т и ту ц и о на л но по ве зи ва ње европ ских др жа ва ди рект но је пра ће но де по лити за ци јом жи во та по ли тич ки по сто је ћих европ ских на рода, од но с но ме то до ло ш к и м св о ђе ње м њи хо в ог ко ле к т ив ног по с то ја ња на а к т ив но с т и г ра ђа н с ког др у ш тв а. 7 Исто време но, г ра ђа н и др ж а в а ч ла н и ц а в ре ме ном све в и ше по с та ју зна чај но и д и ре к т но по го ђе н и о ба ве з у ју ћ и м од л у ка м а не ког од ра з л и ч и т и х н и в оа в ла с т и у окв и р у по л и т ич к и не до в р ше не европ ске фе де рал не за јед ни це. Све сни мо гу ћих не га тив них по сле ди ца, ка ко по сло бо - ду по је ди на ца и ко лек ти ва, та ко и по са мо под но шљи во функц и о н и са њ е це ло к у п ног си с т е ма, гла в не ар х и т ек т е ев р оп ског про јек та по ку ша ле су не ка ко да за ма гле по сто ја ње овог те - мељ ног про бле ма фе де рал но ин те гри са не Евро пе. У том циљу, до ш ло је до и н с т и т у ц и о на л и з а ц и је кон цеп т а ев р оп ског 5 Уосталом Европска унија је још од самог настанка успешно прошла кроз скоро пола века, а да ниједном није превише истицано питање идентитета. Према оваквом виђењу ствари сам тај појам изгледа да не само да није под знаком питања, већ је, што је још горе, и сасвим непотребан. Томас Мајер, Идентитет Европе, Албатрос плус, Службени гласник, Београд, 2009, стр Према концепту резултантног легитимитета (engl. output legitimacy) политичке одлуке су легитимне уколико оне ефикасно промовишу заједничку добробит конститутивних јединица које су у питању. Према концепту полазног легитимитета (engl. input legitimacy), пак, политичке одлуке су легитимне уколико оне одсликавају вољу народа - односно, уколико оне произилазе из аутентичних преференција чланова заједнице. Fritz W. Scharpf, Governing in Europe: Effective and Democratic?, Oxford University Press, 1999, p Pierre Manent, Democracy without nations? The fate of self-government in Europe, op. cit., p

153 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ 152 Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... г ра ђа н с т в а Уг о во р ом и з Ма с т ри х т а, ш т о с е мо же сх в а т и т и к а о сво је в р сно п ри зна њ е да еко ном ск а п ра в а к а о т а к в а н и су до вољ на з а с т в а ра њ е о с е ћ а ја Ев р о пеј с т в а. 8 Ус та но в ља в а се пра в о г ра ђа н с тв а Ун и је. Г ра ђа н и н Ун и је је св а ко л и це ко је има др жа вљан ство не ке од др жа ва чла ни ца. Пра ва и обаве зе г ра ђа на Ун и је по тв р ђе на с у ов и м Уго в о ром. (Уго вор о Европ ској уни ји, члан 17 (еx члан 8)). Но, на кон к рат ко т рај не по чет не еуфо ри је, те о ре ти ча ри и по ли тич ки де лат ни ци убр - зо су с е су о ч и л и са и з не на ђу ју ћом т ри ви ја л но ш ћу по к у ша ја, учи ње ног Уго во ром о ства ра њу Европ ске уни је, да се ко ришће њем пра зне прав не фор ме ре ши је дан те мељ ни по ли тички про блем. 9 Иа ко је с т в а ра њ е и н с т и т у ц и је г ра ђа н и на Ун и- је п р ед с т а в љ а ло по вод з а бр ој не у з а в р е ле т е о ри ј ске и ја в не ра с п ра ве, п р е све г а зб ог ог р ом не р е т о ри ч ке и си м б о л и ч ке сна г е са мог т е р м и на, у зби љи не де мо к рат ског, т ех но к рат ског функ ци о ни са ња ЕУ ни је до шло ни до ка кве епо хал не про - ме не. Пре све га, тре ба уочи ти да пра ва гра ђан ства у Уни ји п ри па да ју ис к љу ч и во д р ж а в љ а н и ма д р ж а в а ч ла н и ца, а да су pri ma fa cie д р ж а ве ч ла н и це т е ко је од р е ђу ју ко су њи хо ви д р - ж а в љ а н и. К а ко би и з б е гле мо г у ће не до у м и це, и к а ко би с е на гла сио зна чај ове ч и њ е н и це, к р е а т о ри ев р оп ског п р о јек т а мо ди фи ко ва ли су у Уго во ру из Ам стер да ма члан о гра ђанству на сле де ћи на чин. Гра ђа н с т во Ун и је ком п ле т и ра, а не з а ме њу је на ц и о на л но д р ж а в љ а н с т во. (Уго вор о Европ ској уни ји, члан 17 ) Осим то га, број ни прав ни те о ре ти ча ри уочили су да је ка та лог пра ва гра ђан ства ве о ма огра ни чен и вр ло спе ци фи чан, те да се сто га те шко мо же по ре ди ти са кон цепт и ма г ра ђа н с т в а ко ји с е и на че о с т в а ру ју у д р ж а в а ма. 10 Оно што је уисти ну ин те ре сант но, и што по ста је уоч љи во већ на 8 Michaelle C. Everson, Urlich K. Preuss, Concepts, Foundations, and Limits of European Citizenship, Zentrum für Europäische Rechtspolitik an Universität Bremen, Bremen, 1995, p Чини се да је коришћење самог термина европско грађанство, које припада класичном језику демократске националне државе, било реакција на све већи осећај депресије и незадовољства у погледу европске конструкције у време када је сам темељ легитимитета овог великог пројекта доведен у питање. Џозеф Вајлер, Устав Европе, Филип Висњић, Београд, 2002, стр Josephine Shaw, Citizenship of the Union: Towards post-national membership?, Видети такође Siofra O Leary, The evolving concept of Community citizenship, From the free movement of persons to Union citizenship, Kluwer Law International, Hague, London, Boston, 1996, p. 306.

154 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр пр ви по глед, је сте да оде љак ко јим се уво ди гра ђан ство Уније го во ри о ду жно сти ма, а да их, при том, не на бра ја, и го во ри о пра ви ма гра ђа на, а да, при том, не обез бе ђу је би ло ка кво озби љ н и је с р ед с т во з а њи хо во о с т в а ри в а њ е. 11 Реч ју, и по ред сво јих ам би ци о зно про кла мо ва них циљ е в а, Уг о вор о Ев р оп ској у н и ји н и је до ве о у п и т а њ е ч у ве н у оце ну Реј мо на Аро на (Raymond Aron), ко ју је овај фран цу ски ми сли лац дао још дав не го ди не у свом чу ве ном тек сту под на зи вом Да ли је мул ти на ци о нал но гра ђан ство мо гуће?. Иа ко Ев р оп ск а з а јед н и ца да је сви м г ра ђа н и ма сво ји х др жа ва чла ни ца иста еко ном ска и со ци јал на пра ва, не по сто - је та ква ство ре ња као што су Европ ски гра ђа ни. По сто је само фран цу ски, не мач ки или ита ли јан ски гра ђа ни. 12 Но, оно што су штин ски про ду бљу је про блем је сте то да су и г ра ђа н и д р ж а в а ч ла н и ца к а о т а к ви, од но сно Ф ра н ц у зи, Нем ци, Ита ли ја ни, итд., по сте пе но пре о бра же ни у пу ке конзу мен те не га тив них пра ва ко је им до де љу је не ка ква уда љена, и а ко мо ж да бе не в о ле н т на, па те р на л и с т ич ка е в роп с ка власт. Х а б е р ма с је ов а к а в ра з вој си т у а ц и је л у ц и д но на зв а о к л и јен т е л и з а ц и јом уло г е г ра ђа на. 13 На и ме, г ра ђа н и д р ж а- в а ч ла н и ца су са п р о д у бљи в а њ ем и н т е г ра ц и је по с т е пе но би ва ли све ви ше ус кра ће ни за мо гућ ност ак тив ног по ли тичког уче шћа у про це су од лу чи ва ња на сва три ни воа вла сти, р е г и о на л ном, на ц и о на л ном и на д на ц и о на л ном. 14 Из ван сваке сум ње је да уво ђе ње прав не фор ме гра ђан ства Уни је, лише не би ло к а к вог су п с т а н ц и ја л ног са д р ж а ја, н и је до ве ло до на п р е т к а у по гле д у ра с т у ће по л и т и ч ке и м по т ен ц и је г ра ђа на др жа ва чла ни ца ЕУ. На и ме, ако је овај Уго вор унео би ло какву про ме ну он да је он са мо до да т но за ш т и т ио г ра ђа не у 11 Џозеф Вајлер, Устав Европе, op. cit., стр Raymond Aron, Is multinational citizenship possible? in: Bryan Turner and Peter Hamilton, Citizenship, Critical concepts, Routledge, London and New York, 1994, p Jurgen Habermas, Citizenship and national identity: some reflections on the future of Europe, in: Bryan Turner and Peter Hamilton, Citizenship, Critical concepts, Routledge, London and New York, 1994, p Између осталих видети книге Heidrun Abromeit, Democracy in Europe: Legitimising Politics in a Non-State Polity, Berghahn Books, New York, Oxford, 1998, Deirdre M. Curtin, Postnational democracy, The European Union in search of a political philosophy, Kluwer Law International, Hague London Boston,

155 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ 154 Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... њи хо в и м пр и в а т н и м сфе ра м а, да ју ћи им не ка но ва пра ва, од ко ји х је мо ж да нај зна чај н и је оно ко је с е од но си на сло б од но к р е т а њ е и б о ра в а к на т е ри т о ри ји д ру г и х д р ж а в а ч ла н и ца. 15 Но, т и ме су са мо п р о ш и р е на по с т о је ћ а и н д и ви д у а л на п ра в а, ко ја су иона ко до бр о з а г а ра н т о в а на на ц и о на л н и м ус т а ви ма, од лу ка ма на ци о нал них устав них су до ва и Европ ском по ве - љом о људ ским пра ви ма. За и с т а, ч и н и с е да и н с т и т у ц и ја г ра ђа н и на Ун и је не ма ни шта за јед нич ко са исто риј ским и фи ло зоф ским аспек тима овог кон цеп та ко ји је сво ју по твр ду на по зо р ни ци свет - ске ис т о ри је до био з а в р е ме Ф ра н ц у ске р е во л у ц и је. Ва ж но је има ти на уму да је ова Ре во лу ци ја, ко ја је има ла свет скои сто риј ски ка рак тер, свој глав ни фи ло зоф ски под сти цај до - би ла из ре пу бли кан ске ми сли Жан Жа ка Ру соа. Пре ма овом к ла си ч ном по л и т и ч ком фи ло зо фу, кон цеп т на р од не су ве - р е но с т и н и је с е од но сио са мо на п у к и т ра н сфе р по л и т и ч ке мо ћ и од о зг о п р е ма до ле. Уме с т о т о г а, на р од на су ве р е но с т зна ч и ла је п р е о бра ж ај ау т о ри т ар не у са мо -з а ко но да в н у моћ 16. За раз ли ку од та кве иде је, Уго во ром из Ма стрих та Уни ја је па т е р на л и с т и ч к и до де л и ла не к а до дат на с о ц ио - еко ном ск а пра ва гра ђа ни ма др жа ва чла ни ца, ко ји су то ком про це са инт е г ра ц и је кон с т а н т но л и ша в а н и мо г ућ но с т и да о с т в а ру ју а к- т и в н у, пар т и ц и па т и в н у уло г у на св а т ри н и воа у п ра в љ а њ а суб-на ци о нал ном, на ци о нал ном и европ ском. Не ки те о ре ти ча ри тач но су уочи ли да овај мо дел грађан ства ли чи на ли бе рал ни иде ал де мо кра ти је, чи је је суш т и н ско об е леж је п ри в ат но п ра во, к а о фу н да мен т а л н и 15 Међутим, неки аутори показују скептичност у погледу стварног домета овог права. Штавише, то је право које су грађани већ поседовали у многим случајевима већ много година или на основу разних одредаба оснивачких уговора ЕЗ које представљају принципе заједничког тржишта (Чланови 7A, 48, 52 и 59), или на основу серије директива донетих које додељују право становања у свим државама чланицама бројним категоријама особа које нису економски активне (или нису чланови фамилија оних који су економски активни), као што су пензионери, студенти и они који су независни од економских средстава. Чини се да члан о грађанству у Унији није додао ништа ново, поготово ако се узме у обзир да он допушта законодавцу ЕУ да тражи од оних који користе право боравка у некој од земаља чланица да буду економски активни, или способни да се самостално издржавају у току боравка у земљи домаћину., Josephine Shaw, Citizenship of the Union: Towards postnational membership?, op. cit., 16 Jurgen Habermas, Citizenship and national identity: some reflections on the future of Europe, p. 344.

156 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ус т а в н и п ри н ц и п, з а јед но са од су с т вом п р е т по с т а в к и по - л и т и ч ког са мо - од р е ђе њ а 17. Ст о г а, у во ђе њ е п ра зне п ра в не фор ме гра ђан ства Уни је не би тре ба ло схва ти ти као озбиљан по ку шај спре ча ва ња да љег опа да ња по ли тич ких са мо у- п ра в н и х к а па ц и т е т а г ра ђа на д р ж а в а ч ла н и ца, до ког до ла зи са п р о д у бљи в а њ ем п р о це са и н т е г ра ц и је. Ч и н и с е не у п и т ном оце на да, у ко л и ко да на с и по с т о ји ев р оп ско д ру ш т во, он да је то дру штво па сив них гра ђа на по је д и на ц а ко ји још ни су по ве з а н и би ло к а к ви м спе ц и фи ч но ев р оп ск и м д ру ш т ве н и м ве з а ма 18. Мо же с е ча к т в р д и т и да с е ев р оп ск и су п ра на ц и о - нал ни јав ни про стор огра ни ча ва на то да пред ста вља Хе ге - лов си с т ем по т р е ба, у ком с е по је д и на ц сх в а т а а п с т ра к т но, к а о и н д и фе р ен т н и е ле мен т т ех н и ч ке и суд ске ко ор д и на ц и је и р е г у ла т ор не п ра к с е. 19 Ук рат ко, ев р оп ск и фе де ра л н и п р о - це с и н т е г ра ц и је, ко ји је, и н т ен ц и ја л но и з б е г а в а ју ћ и п и т а њ е по л и т и ч ког и ден т и т е т а Е З/ ЕУ и њ е н и х ч ла н и ца, по т ен ц и ја л з а рат не су ко б е и з ме ђу ев р оп ск и х д р ж а в а све о на м и н и м у м, био је д и р ек т но п ра ћен зна чај н и м сма њи в а њ ем по т ен ц и ја ла са мо у п ра в ног по л и т и ч ког де ло в а њ а ев р оп ск и х на р о да. Та ко ов ај, на и з глед, не з а у с т а в љи ви п р о це с уд ру ж и в а њ а д р ж а в а озбиљ но пре ти да све де уло гу европ ских по ли тич ких грађа на на уло гу b o u r ge o i s. И з ра же но са в р е ме н и м је зи ком т о зна ч и ко ри сн и к и н д и ви д у а л н и х п ра в а, ко ји по с е д у је п ра в н и ста тус члан ства у за јед ни ци, и ко ји је сна жно за шти ћен у својој при ват ној сфе ри, док је, исто вре ме но, без на де жно бес по - мо ћан у по ку ша ји ма да до ве де до де мо крат ске про ме не. На ра в но, у в р е ме н и ма к а да је по л и т и ч к а в ла с т т е ж и ла да у по т п у но с т и и н фи л т ри ра д ру ш т во, к а да је сфе ра су ве р е - н и т е т а п р е т и ла да и з бри ше сфе ру о сло б о ђе н у од њ е, ја сно ра з г ра н и че њ е и з ме ђу д р ж а ве и д ру ш т в а, к а о и ш и р е њ е сфе - ре ин ди ви ду ла них пра ва има ло је за и ста дра го цен еман ципа тор ски ефе кат. Ме ђу тим, та вре ме на су, ма кар ка да је реч о раз ви је ном за пад ном де лу све та, одав но про шла. За да так раз - 17 Carlos Closa, European Union citizenship and supranational democracy, in: Albert Weale, Michael Nentwich (eds), Political theory and the European Union, Routledge, London and New York, 1998, p Gianluigi Palombella, Whose Europe? After the constitution: A goal-based citizenship, in: International Journal of Constitutional Law, Oxford Journals, Oxford University Press, numbers.2 & 3, 2005, p Gianluigi Palombella, Whose Europe? After the constitution: A goal-based citizenship, op. cit., pp

157 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... два ја ња чо ве ка у гра ђа ни на и би зни сме на, гра ђа ни на и про - т е с т а н т а, г ра ђа н и на и к а т о л и к а и л и п ра во сла в ца, и тд. ш т о зна ч и ус по с т а в љ а њ е не у т ра л не сфе р е л и ч ног и з б о ра у ко јој сва ки гра ђа нин као при ват но ли це има мо гућ ност да его и- с т и ч но т е ж и ма к си м и з а ц и ји о с т в а ри в а њ а сво ји х с оп с т ве н и х по т р е ба 20 - из вр шен је са успе хом у за пад но-европ ским др жава ма ли бе рал не -де мо кра ти је. Но, чи ни се да те мељ ни про - блем де фи ц и т а г ра ђа н с т в а да на ш њ е ЕУ н и к а ко не мо же би т и све ден на не до с т а т а к на бр о ја н и х, ус т а в но з а г а ра н т о в а н и х и суд ск и м п у т ем з а ш т и ће н и х и н д и ви д у а л н и х п ра в а. Уме с т о то га, глав на прет ња за сло бо ду по је ди на ца и њи хо вих за једни ца на ла зи се у чи ње ни ци да је про цес европ ске ин те гра ције сма њио мо г ућ но с т по м и р е њ а п ри в ат не ау т о но м и је и ја в ног са мо -од ре ђе ња, чи ме су бит но осла бље ни са ми те ме љи де - мо к рат ског г ра ђа н с т в а. 21 И з т ог ра з ло г а, ви ше н и је до вољ но сх в а т и т и ев р оп ск у по л и т и ч к у в ла с т к а о н у ж но з ло на сп ра м ког, као пре пре ка ње го вом ши ре њу, сто је си сте мом вер ти калне и хо ри зон т а л не по де ле в ла с т и з а ш т и ће на и н д и ви д у а л на пра ва. Да кле, су штин ско пи та ње са ко јим се су о чи ла да нашња Евро па ни је ка ко су зби ти, огра ни чи ти сфе ру су ве ре ните та, већ ка ко по м и р и т и фра г ме н т и ра не сфе ре на ц и о на л н и х су ве ре ни те та и европ ског су ве ре ни те та са сфе ром ин ди вид у а л н и х пра в а. Арон је прег нант но уочио да је гре шка оче ва о сн и в а ча Ев р оп ске з а јед н и це са о б е с т ра не Атла н т и к а би ла у то ме што су иг но ри са ли Хе ге ло ву ди стинк ци ју (ко ју је раз - ра дио мла ди Маркс у свом тек сту о је вреј ском пи та њу) из међу п ри па д н и к а г ра ђа н ског д ру ш т в а ( bu r ge r l ic he G e sel lsch af t) и г ра ђа н и на: п р ви је п ри в ат на о с о ба, а д ру г и, з а х в а љу ју ћ и с т в а ра њу ја в не сфе р е д р ж а ве п у т ем у н и ве р з а л ног п ра в а гласа, уче сник 22. И з п р е т ход ног и з ла г а њ а мо же с е з а к љу ч и т и да п р ед т е о р е т и ча ри ма и п ра к т и ч н и м по л и т и ч к и м де лат н и ц и ма у Евро пи сто ји сле де ћи за да так. Ка ко по но во ство ри ти по лит и ч к и а к т и в не ев р оп ске г ра ђа не, у че сн и ке у ја в ној сфе ри, а не пу ке кон зу мен те ин ди ви ду ал них пра ва, у вре ме ка да де - 20 Jurgen Habermas, Theory and Practice, Heinemann, London, 1974, p Carlos Closa, European Union citizenship and supranational democracy, in: Albert Weale, Michael Nentwich (eds), Political theory and the European Union, Routledge, London and New York, 1998, p Raymond Aron, Is multinational citizenship possible?, op. cit., p

158 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр мо крат ски по тен ци ја ли на ци о нал них др жа ва све ви ше бле - де, са јед не с т ра не, а с т ру к т у р не п р е т по с т а в ке з а фор м и ра њ е а де к в ат ног ев р оп ског ме д и ју ма з а и з ра ж а в а њ е де мо к рат ске во ље без на де жно не до ста ју, са дру ге? Ме ђу тим, не ко се са пра вом мо же за пи та ти да ли је овако по ста вљен за да так са мо јед на илу зи ја под стак ну та исто - ри ј ск и м ис к у с т вом ма л и х г ра до в а-д р ж а в а у а н т и ч кој Грч кој, и л и е т н и ч к и и к ул т у р но хо мо г е н и х ев р оп ск и х на ц и о на л н и х др жа ва ко је се ра ђа ју од кра ја XVI II ве ка. Да ли је уоп ште мо гу ће по ми ри ти иде ју по ли тич ки ак тив них гра ђа на, ре публ и к а на ца, у че сн и к а у ја в ној сфе ри, са с т в ар но ш ћу ев р оп ске по л и т и ч к и не до в р ше не з а јед н и це? О в де т р е ба под с е т и т и на две ва жне ства ри. Са јед не стра не, функ ци о ни са ње ове сложе не з а јед н и це б е з ис т о ри ј ског п р е с е да на, з а сн и в а с е, п р во и пре све га, на ло ги ци иде о ло шки не у тра ли зо ва ног фе де рали зма усме ре ног на по ве ћа ње укуп них еко ном ских ре зул тата упра вљач ког про це са. Са дру ге, овој по ли тич ки не до вр - ше ној з а јед н и ц и свој с т ве на је ра д и к а л на к ул т у р на, е т н и ч к а, ис т о ри ј ск а, је зи ч к а и еко ном ск а хе т е р о г е но с т њ е н и х кон с т и- ту тив них је ди ни ца. У том сми слу, Ха бер мас је тач но уочио да т ех но к рат ск и об л и к ко ји је усво ји ла Ев р оп ск а з а јед н и ца по ја ча в а су м њ е о т о ме да л и су нор ма т и в на оче к и в а њ а ко ја с е ве зу ју з а уло г у де мо к рат ског г ра ђа н и на од у век би ла са мо илу зи ја. Да ли је про ла зна сим би о за ре пу бли ка ни зма и нац и о на л и зма са мо з а ма гл и ла ч и њ е н и ц у да з а х т е в а н кон цеп т гра ђан ства у нај бо љем слу ча ју од го ва ра ма ње сло же ним одно си ма у окви ру јед не ет нич ки и кул тур но хо мо ге не за једни це? 23 Од го во ри ти по зи тив но на ову ди ле му зна чи ло би прихва ти ти Карл Шми то ву ин тер пре та ци ју Ру со о ве vo lonté général. К а ко је Р у с о кон с т ру и ше, vo lonté général је уисти ну хо мо г е но с т. То је з а и с т а кон с е к вен т на де мо к ра т и ја. 24 То би, т а ко ђе, зна ч и ло сло ж и т и с е са оце ном Реј мо на Ар о на у ч и њ е - ном г о д и не да је и де ја м ул т и на ц и о на л ног г ра ђа н с т в а п р о т и ву р еч на у свом зна че њу. 25 Ме ђу т и м, у кон т ек с т у да на- 23 Jurgen Habermas, Citizenship and national identity: some reflections on the future of Europe, p Карл Шмит, Духовно-повесни положај данашњег парламентаризма, Слободан Самарџић (ур.), Норма и одлука, Карл Шмит и његови критичари, Филип Вишњић, Београд, 2001, стр Raymond Aron, Is multinational citizenship possible?, op. cit., p

159 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ 158 Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... ш њ е Ев р оп ске у н и је т о, т а ко ђе, зна ч и п ри х в а т а њ е н у ж но с т и ши ре ња про ва ли је из ме ђу по сле ди ца ко је по ли тич ке од луке не ког од ни воа вла сти у окви ру европ ског си сте ма управ љ а њ а и ма ју по г ра ђа не, и мо г ућ но с т и г ра ђа на да по с р ед но и л и не по с р ед но кон т р о л и ш у до но ше њ е т и х од л у к а. Д ру г и м ре чи ма, то зна чи по ми ри ти се са за да том ствар но шћу у ко - јој с е уло г а г ра ђа н и на, а к т и в ног у че сн и к а по л и т и ч ке сфе р е, сво ди на b o u r ge o i s, пу ког кон зу мен та ин ди ви ду ал них права. Нај зад, то зна чи при хва ти ти по сто је ћу си ту а ци ју као не - м и нов н у по сле д и ц у јед не епо хе ко ја с е су ш т и н ск и од л и к у је с р о з а в а њ ем на ц и ја, к а о по л и т и ч к и по с т о је ћ и х је д и н и ца, на н и во д ру ш т а в а са ч и њ е н и х од де по л и т и зо в а н и х по је д и на ца по ве за них ин те ре сом, не моћ них и не за ин те ре со ва них за де - мо крат ску про ме ну, па сив них ко ри сни ка зна чај но про ши ре - не сфе ре ин ди ви ду ал них пра ва. За и ста, по ста вља се пи та ње да ли је кон цепт гра ђанс т в а, сх в а ћен у а к т и в ном р е п у бл и к а н ском см и сл у, уоп ш т е р е ле в а н т а н з а јед н у по л и т и ч к и не до в р ше н у з а јед н и ц у по п у т да на ш њ е ЕУ. Уко л и ко с е ов ај кон цеп т ве зу је ис к љу ч и во з а кул тур но хо мо ге не на ци о нал не др жа ве, он да је од го вор не - дво сми сле но не га ти ван. Упр кос по сто ја њу за јед нич ке култур не по ли ти ке ЕУ, ства ра ње би ло ка кве вр сте кул тур но хо - мо ге не европ ске на ци је чи ни се чак и да љим да нас не го дав не го ди не ка да је Арон дао сво ју пе си ми стич ну оце ну. Но, не ко би, опет, мо гао од лу чи ти да усво ји је дан крај ње ап стракт а н п ри с т у п ко ји на гла ша в а т е о ри ј ск у мо г ућ но с т по с т о ја њ а ви ше с т ру к и х г ра ђа н с т а в а у ок ви ру јед не сло же не з а јед н и це. У том ду ху, не ко би мо гао да од ба ци Аро нов став, по ку шав а ју ћ и да ош т р о т е о ри ј ск и ра з д во ји кон цеп т г ра ђа н с т в а од ис т о ри ј ске з а јед н и це ко ја је с т во р е на у ис т о ри ј ск и м ол у ја ма Ф ра н ц у ске р е во л у ц и је мо де р не и и з ра зи т о цен т ра л и с т и ч ке на ц и о на л не д р ж а ве. 26 Но, ов ај по т п у но не ис т о ри ча н п ри с т у п ч и н и с е п р е ви ше а п с т ра к т а н и не у ве р љи в, по с е б но у кон т екс т у п ра к т и ч н и х и з а зо в а ко је на ме ће д ру ш т ве но -ис т о ри ј ск а и г е о по л и т и ч к а с т в ар но с т да на ш њ е ЕУ. Јед но с т а в но р е че но, уко ли ко се прет по ста ви, на те ме љу ју ри стич ког док три нар - 26 Један интересантан теоријски покушај супростављања Ароновој позицији може се пронаћи код Елизабет Миан (Elizabeth Meehan). Ова ауторка покушала је да концептуално раздвоји концепт грађанства од историјске форме националне државе. Elizabeth Meehan, Citizenship and the European Community, SAGE Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1993.

160 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ног ми шље ња, да би не ка иде ал на фор ма фе де ра ли зма мо гла да омо г у ћ и по л и т и ч к и х ар мо н и ч н у ко ег зи с т ен ц и ју фе де ра л- не и фе де ра л и зо в а н и х на ц и ја, и да, с т о г а, т а фор ма нај ви ше од г о в а ра ЕУ, т о, г о т о во и з ве сно, не ће да т и н и к а к а в озби љ н и- ји до при нос у по гле ду ра све тља ва ња прак тич них и те о ријских ди ле ма европ ског гра ђан ства. 27 Ме ђу тим, уко ли ко се ди ле ма европ ског гра ђан ства по - сма т ра са с т а но ви ш т а ис т о ри ј ског ис к у с т в а с т в а ра њ а мо де р - н и х фе де ра ц и ја с т в а ри по с т а ју зна чај но сло же н и је. На и ме, ис т о ри ја све до ч и да су по је д и не фе де ра л не на ц и је на с т а ле упра во ује ди ња ва њем кул тур но, је зич ки и вер ски хе те ро ге - н и х з а јед н и ца, ко је су к а о су ве р е не и не з а ви сне по л и т и ч ке је ди ни це по сто ја ле кроз дуг исто риј ски пе ри од. Ти фе де ралн и де мо си су, да к ле, на с т а л и у од су с т ву су п с т а н ц и ја л не к улт у р не хо мо г е но с т и на р о да и п р е т ход но ус т а но в љ е не цен т рали зо ва не др жа ве. Ва жно је, при том, има ти на уму да су се ра з л и ч и т е уло г е, ко је је фе де ра л и з а м и г ра о у ок ви ру п р о це са из град ње тих сло же них на ци ја, за сни ва ле на те мељ но раз - ли чи тим по ли тич ко -фи ло зоф ским прин ци пи ма. Дру гим ре - ч и ма, п ри л и ком и з г ра д њ е а ме ри ч ке, не мач ке и ш в ај цар ске на ц и је, би т но ра з л и ч и т е и де је фе де ра л и зма до ве де не су до сво је спо љ а ш њ е ег зи с т ен ц и је. У да љ ем и з ла г а њу ис п и т а ће с е р е ле в а н т но с т т ри ис т о ри ј ск а мо де ла с т в а ра њ а фе де ра л не на ци је у кон тек сту ра све тља ва ња са вре ме них ди ле ма европског гра ђан ства. 27 Једна варијанта овог доктринарног приступа може се пронаћи у раду Ignolfa Pernisa (Ignolf Pernice) i Franza Majera (Frantz C. Mayer). Pernice Ingolf, Franz C. Mayer, De la constitution composée de l Europe, in: Revue trimestrielle de droit européen, Editions Dalloz, 36 (4), octobre-décembre, У складу са концептом сложеног устава Европе, они су предложили и концепт сложеног европског грађанства, Ibid., pp Није фиктивни колектив једног народа, већ грађанин као појединац, члан различитих политичких заједница, са њиховим посебним идентитетима, онај који представља основу свих демократских система. Његово учешће на различитим нивоима политичког система Уније, које у конкуренцији са другим вољама одређује стварање политика, мора бити призната као израз његове индивидуалности, или, другачије речено, његовог људског достојанства. Тиме се остварује његов status activus, заштићен основним људским правима и остварен путем демократских процедура на локалном, националном и европском нивоу., Ibid., p Уистину уколико се прихвати један овакав доктринарни приступ поставља се питање откуд толика забринутост филозофа, политиколога, правних милилаца итд. у погледу дефицита политичког грађанства у ЕУ. 159

161 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ Ре ле вант ност мо де ла фе де рал не на ци је Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва у кон тек сту тра же ња ре ше ња за пре в а з и ла же ње де ф и ц и та по л и тич ког г ра ђан с тв а ЕУ Са да ка да је на ц и ја и з г у б и ла св о ју са мо ра з у м љи в ос т, м а ка р у за пад ној Ев ро п и, м и по но в о от к р и в а мо, до д у ше у раз ли чи том об ли ку, про блем са ко јим су се осни ва чи Аме рике су о чи ли у сви та ње де мо крат ске на ци је. 28 При ли ком раз ма тра ња ре ле вант но сти кон цеп та гра ђанства САД за европ ску не до вр ше ну по ли тич ку за јед ни цу важ но је ра з л и ко в а т и пе ри од п р е и по сле а ме ри ч ког г ра ђа н ског ра та На и ме, уко ли ко се у раз ма тра ње узме мо дер на, postbel lu m де фи н и ц и ја г ра ђа н с т в а у СА Д ла ко с е уоча в а њ е на оштра су прот ност са кон цеп том гра ђан ства у Европ ској унији. Док су у ЕУ др жа ве те ко је у крај њој ин стан ци од ре ђу ју ко ће до би т и с т а т ус ев р оп ског г ра ђа н и на, у фе де ра ц и ји СА Д г ра ђа н с т во у д р ж а в а ма ч ла н и ца ма и з во д и с е и з фе де ра л ног г ра ђа н с т в а. Шт а ви ше, не к и т е о р е т и ча ри уоч и л и су да је у аме рич кој фе де ра ци ји пи та ње гра ђан ства ско ро у пот пу но - сти ски ну то са днев ног ре да. У том сми слу, Ке нет Вер је још го ди не твр дио да би у САД би ло пре те ра но и не ре ал но г о во ри т и о о с е ћ а њи ма ко ји на р о д и и ма ју п р е ма сво ји м д р ж а- ва ма као о на ци о нал ном осе ћа ју. Не ке др жа ве мо гу да ра чуна ју на сна жни ју ло јал ност не го дру ге, али уоп ште но го во - р е ћ и, иа ко по с т о ји ло ја л но с т д р ж а в а ма, А ме ри к а н ц и да на с, к а о р е зул т ат ис т о ри је, и ма ју са мо јед н у на ц и о на л но с т. 29 То, на ра в но, не зна ч и да с е г ра ђа н и не и ден т и фи к у ју у и з ве сном сте пе ну са сво јим др жа ва ма. Мо гло би се и да нас твр ди ти да би ти Њу јор ча нин или Тек са ша нин пред ста вља ствар иден тит е т а и л и по но са. Ме ђу т и м, од су ш т и н ске је в а ж но с т и ис т а ћ и да то што не ко има па сив ни иден ти тет Тек са ша ни на ни у ком слу ча ју не би тре ба ло бр ка ти са кон цеп том по ли тич ки ак тив - 28 Pierre Manent, Democracy without nations? The fate of self-government in Europe, op. cit., p Kenneth C. Wheare, Federalism and the Making of Nations, in: Arthur W. Macmahon (ed.), Federalism, Mature and Emergent, Doubleday & Company, New York, 1955, p

162 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ног г ра ђа н и на Тек са са. 30 Реч ју, у ко л и ко с е по сма т ра post-bellum кон цеп т а ме ри ч ког г ра ђа н с т в а, мо же с е са си г у р но ш ћу твр ди ти да је он из гу био ре ле вант ност за ЕУ. За раз ли ку од да на ш њ е СА Д, и н с т и т у ц и ја г ра ђа н и на Ев р о пе, к а о и з ра зи т о спор но и а к т у е л но п и т а њ е, к а ко ме ђу т е о р е т и ча ри ма, т а ко и у ши рој јав но сти др жа ва чла ни ца, ан ти ци пи ра се као до датак, а не као за ме на за гра ђан ство у окви ру др жа ва чла ни ца. 31 Ме ђу тим, уко ли ко се у раз ма тра ње узме пе ри од из градње аме рич ке фе де рал не на ци је, сли ка по ста је мно го сло же - ни ја. Пр вен стве ни раз лог за то на ла зи се у то ме што је све до г ра ђа н ског ра т а, на по зор н и ц и а ме ри ч ке ис т о ри је и з о с т а ја о ја са н и не д во см и слен од г о вор на т е ме љ н у д и ле м у да ли је аме рич ка за јед ни ца пр во на ци о нал на, па тек он да фе де рал на или, пак, ва жи обр ну то. Та ко те о ре ти ча ри ис ти чу чи ње ницу да го ди не ве ћи на гра ђа на САД на пи та ње о сво јој на ц и о на л ној п ри па д но с т и не би од г о во ри ла А ме ри к а на ц, већ Ка ро ли ња нин, Вир џи ња нин, Пен сил ван ча нин, Њу ро чанин, итд. 32 Дру гим ре чи ма, бу ду ћи да је и пи та ње Ко чи ни ев р оп ск и на р од?, з а са да, б е з на де ж но л и ше но свог ко нач ног од го во ра, на пр ви по глед, при мер из град ње фе де рал не на ције САД мо же из гле да ти упут но у кон тек сту по тра ге за по литич ким иден ти те том да на шње ЕУ. Оно што при вла чи па жњу већ на пр ви по глед је сте то ш т о п ри ме р СА Д не о би ч но сл и ко ви т о све до ч и о мо г ућ но с т и по ли тич ког ује ди ње ња раз ли чи тих гру па пу тем тран сценд и ра њ а њи хо ви х пар т и к у лар н и х ло ја л но с т и. 33 Н и је, да к ле, сл у чај но ш т о је у п р о це су у је д и њ а в а њ а Ев р о пе, су ш т и н ск и об е ле же не ра д и к а л ном е т н и ч ком, к ул т у р ном, је зи ч ком и ис т о ри ј ском ра з л и ч и т о ш ћу сво ји х са с т а в н и х де ло в а, мо де л фе де рал не гра ђан ске на ци је САД, ко ји тран сцен ди ра раз ли- 30 Gerald L. Neuman European citizenship and modern U.S. federal citizenship, taken from, Denis Lacorne, European citizenship: the relevance of the American model, in: Kalypso Nicolaidis, Robert Howse (eds), The Federal Vision, Oxford University Press, 2003, p Denis Lacorne, European citizenship: the relevance of the American model, in: Kalypso Nicolaidis, Robert Howse (eds), The Federal Vision, Oxford University Press, 2003, p Kenneth C. Wheare, Federalism and the Making of Nations, op. cit., p Lidija R. Basta, The nation state federalism and European integration-two different integration-two different strategies of diversities accommodation?, in: Antero Jyranki (ed.), National Constitutions in the Era of Integration, Kluwer law, Hague, London, Boston, 1997, p

163 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... чи то сти, и сто га је слеп за њих, пред ста вљао ва жан ар гу мент мно гих ли бе рал них ду хо ва. У том по гле ду, те о ре ти ча ри че - сто на гла ша ва ју мул ти кул тур ни ка рак тер аме рич ке фе де раци је. Та ко ђе, уоча ва се да су гра ђа ни раз ли чи тих др жа ва то - ком ис т о ри је з а д р ж а л и не са мо ра з л и ке у оби ча ји ма, к ул т у ри и т ра д и ц и ји, по с е б но и з ме ђу с е ве р н и х и ју ж н и х д р ж а в а, већ и зна чај но раз ли чи та гле ди шта у по гле ду основ них прин ципа в ла с т и, на р о ч и т о у по гле д у од но са фе де ра л не д р ж а ве и фе де ра л н и х је д и н и ца. 34 Та ко се у скла ду са те зом устав ног на ци о на ли зма, САД се че сто де фи ни шу као на ци ја на цио на л но с т и, на ц и ја ви ше на р о да, фе де ра ц и ја на ц и о на л н и х к ул т у ра, и тд Но, ч и н и с е да је у по гле д у р е ле в а н т но с т и ис т о ри ј ског ис к у с т в а и з г ра д њ е а ме ри ч ке на ц и је з а ев р оп ск у не до в р ше н у по л и т и ч к у з а јед н и ц у нај зна чај н и је сле де ће. Сл у чај СА Д све - до ч и, мо ж да б о љ е не г о би ло ко ји д ру г и у ис т о ри ји, да ус по - ста вља ње по ли тич ких ин сти ту ци ја сна гом чо ве ко вог ра зума мо же у ве о ма зна чај ном с т е пе н у до ве с т и до ег зи с т ен ц и је свест о на ци о нал ној при пад но сти ме ђу прет ход но по де ље - н и м з а јед н и ца ма, д у г и м ис т о ри ј ск и м ис к у с т вом на ви к н у т и м да по ли тич ки не за ви сно уре ђу ју свој жи вот. Мо же се твр дити да је је два по сто је ћи аме рич ки на род ство рио устав који м с е ус по с т а в љ а д р ж а в а з а бу д у ћу на ц и ју, и т а ко по с т а вио сме р н и це з а ус т а в н и и ден т и т е т ко је ће по с т а т и су ш т и н ске, не са мо за бу ду ћи успех уста ва, већ и за са мо-раз у ме ва ње на ц и је ко ја с е ра ђа ла 36. (под ву као Б.К.) Реч ју, на су прот историј ском ис ку ству мо дер не на ци о нал не др жа ве у Евро пи, аме - ри ч ко ис к у с т во све до ч и о мо г ућ но с т и на с т а н к а де мо са, к а о по ли тич ке од но сно устав не кон струк ци је, у од су ству прет - ход но уста но вље не цен тра ли зо ва не др жа ве и кул тур но хо - мо г е не на ц и је Sergio Fabrini, Compuond democracies, Why the United States and Europe are becoming similar, Oxford, Oxford University Press, 2007, str в 35 Denis Lacorne, European citizenship: the relevance of the American model, op. cit., p Michael Rosenfeld, The European treaty-constitution and constitutional identity: A view from America, in:, in: International Journal of Constitutional Law, Oxford Journals, Oxford University Press, numbers.2 & 3, 2005, p Sergio Fabrini, Compuond democracies, Why the United States and Europe are becoming similar, op. cit., pp

164 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр И н сп и ра т и в но с т мо де ла и з г ра д њ е фе де ра л не на ц и је САД у кон тек сту све чвр шће ује ди ње не Евро пе че сто су исти ца ли број ни са вре ме ни ли бе рал ни те о ре ти ча ри, ко ји ин систи ра ју на оштром раз гра ни ча ва њу гра ђан ства и на ци о нално с т и, од но сно на кон цеп т у а л ном од в а ја њу де мо са и е т но са. Ме ђу тим, уко ли ко се ова кав при ступ по дроб ни је кри тичк и о све тл и он по к а зу је сво је озби љ не не до с т ат ке. Са јед не с т ра не, по с т о је сна ж н и ар г у мен т и ко ји су г е ри ш у да н и ш т а сл и ч но п р о це су и з г ра д њ е фе де ра л не на ц и је СА Д не т р е ба оче ки ва ти у слу ча ју европ ске фе де рал не за јед ни це у на станку. Са дру ге стра не, мо же се твр ди ти да са нор ма тив ног стано ви ш т а уоп ш т е н и је по же љ но да ЕУ, са ч и њ е на од сна ж н и х европ ских на ци ја са ду гим еман ци па тор ским ис ку ством не - за ви сног по ли тич ког по сто ја ња, сле ди пут сли чан оном ко - јим су у про це су из град ње на ци је ишле САД. Ва ља пр во из ло жи ти два основ на ар гу мен та ко ја крит и ч к и о све тљ а в а ју с т а в по ком би г ра ђа н и д р ж а в а ч ла н и ца ЕУ мо гли в р е ме ном до ћ и до све с т и о сво јој по л и т и ч кој ег зистент но сти на сли чан на чин на ко ји су гра ђа ни бив ших амери ч к и х ко ло н и ја до ш л и до све с т и о п ри па д но с т и а ме ри ч кој на ц и ји. Пр во, з а ра з л и к у од ев р оп ск и х на р о да, ко ји су ве ко ви ма по с т о ја л и по л и т и ч к и, са с т а в н и де ло ви а ме ри ч ке фе де ра ц и је ни кад ни су по сто ја ли као истин ски не за ви сне су ве ре не држ а ве к р оз не к и д у ж и в р е мен ск и пе ри од. Сто га, као што је то на гла сио Ке нет Вер, тре ба би ти све стан чи ње ни це да за го - вор н и ц и ев р оп ске фе де ра ц и је по к у ша в а ју не ш т о ш т о н и к а д ра н и је н и је по с т и г н у т о 38. Д ру г о, р е ше њ е з а сно в а но на зд ра во ра зу м ској ло г и ц и ауто ра Фе де ра ли стич ких спи са, ко ји су по ку ша ли да уте ме - ље ле ги ти ми тет др жа ве на устав ним фе де рал ним прин ци пима т е же и п р о т и в т е же, у ме с т о на не у с т а в ној во љи б о ж а н ске на ци је, по ка за ло се, у аре ни аме рич ке исто ри је, као не до вољно за ко нач ни пре о бра жај фе де рал не уни је су ве ре них др жав а у је д и н с т ве н у мо де р н у фе де ра л н у д р ж а ву. Да к ле, в а ж на лек ц и ја и з ис к у с т в а фе де ра ц и је СА Д је с т е да је п и т а њ е Ко ч и н и на р од?, п и т а њ е ко је је у и з ве сној ме ри би ло ск ри ве но, али не сум њи во има нент но Ме ди со но вом ли бе рал ном кон- 38 Kenneth C. Wheare, Federalism and the Making of Nations, op. cit., pp

165 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... цеп т у фе де ра л не д р ж а ве, свој ко на ча н од г о вор до би ло т ек на кон а ме ри ч ког г ра ђа н ског ра т а. Д ру г и м р е ч и ма, о снов на те о риј ска ди ле ма свих фе де рал них си сте ма, ди ле ма о крајњ ем и з во ру ле г и т и м не в ла с т и, у сл у ча ју СА Д јед но с т а в но ни је мо гла би ти раз ре ше на на нор ма тив ном ни воу. Са једне с т ра не, т е ш ко је о спо ри т и да је Ме д и с он ве о ма у б е д љи во бра н ио фе де ра л и с т и ч к у по зи ц и ју. 39 Но, исто та ко је не сумњи во да је дру ги бри љант ни аме рич ки ми сли лац, Џон Калхун, крај ње увер љи во за сту пао ан ти-фе де ра ли стич ку по зици ју, бра не ћи су ве ре на пра ва др жа ва са им пре сив ном ин те - лек т у а л ном сна г ом. 40 Д ру г и м р е ч и ма, п и т а њ е ш т а т р е ба да бу де на п р вом ме с т у де мо к ра т и ја и л и фе де ра л и з а м, од но сно, да л и у г о вор н и фе де ра л и з а м об е з б е ђу је ви ше сло б о де не г о на ц и о на л н и фе де ра л и з а м, н и је мо гло би т и ра з р е ше но на н и- воу а п с т ра к т ног т е о ри ј ског м и ш љ е њ а, ск у п ш т и н ск и х де ба т а или суд ских ту ма че ња. Уме сто то га, ко нач ни од го вор дат је у фор ми те мељ не по ли тич ке од лу ке у је ку тур бу лент них исто - риј ских при ли ка ко је су про из ве ле си ту а ци ју ег зи стен ци јалног кон флик та. Од мо мен та у ком су по бед нич ке сна ге Се ве- 39 Aleksander Hamilton, Džems Medison, Džon Džej, Federalistički spisi, Radnička štampa, Beograd, 1981, gl.10 (Medison) 40 Ништа није неопходније, како би се показало ко је донео и успоставио Устав, него да се утврди на кога се мисли под Ми, народ Сједињених Држава ; зато што је то учињено њиховом политичком вољом. На ово питање постоји само један одговор: мисли се на народ који је ратификовао устав, зато што је он донет и успостављен актом ратификације. У погледу тога ко су они били сумње нема. Процес припреме за ратификацију и акти којима је он ступио снагу доказују, изван сваке сумње, да је он ратификован од стране више држава, путем конвенција делегата који су изабрани од народа у свакој од држава и од којих је сваки наступао у име своје државе и овлашћен од ње; уколико се зна да су га поред тога и све државе ратификовале онда постаје јасно да, Ми народ Сједињених Држава, значи Ми народ више америчких држава које чине Унију. Такав закључак је неминован. И уколико се узме у обзир да су државе Уније биле чланице Конфедерације, и да експлицитно у одредби једног њеног члана стоји да свака држава задржава свој суверенитет, слободу и независност, постаје очигледно да Ми, народ Сједињених Америчких Држава значи народ више држава Уније, које делују као слободне, независне и суверене државе. То снажно потврђује оно што је већ речено, да је конвенција која је донела Устав сматрала Уједињене Државе и федерално за исто, када је реч о Уставу или влади; и да први термин, када се користи у политичке сврхе, увек подразумева оне државе које су се ујединиле као независне и суверене заједнице. John C. Calhoun, A Disquisition on Government and Selections from the Discourse, C. Gordon Post (ed); The Bobbs-Merrill Company, Inc. Indianopolis-New York, 1978, p

166 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ра сна г ом ма ча на ме т н у ле сво је ви ђе њ е од но са фе де ра л и зма и де мо к ра т и је, к рај њи и з вор ле г и т и м не в ла с т и у СА Д по с т а- је је д и н с т ве на и не де љи в а а ме ри ч к а на ц и ја. Шт а ви ше, на кон г ра ђа н ског ра т а, фе де ра л и з а м је у по л и т и ч ком си с т е м у СА Д по сте пе но све ден на дру го ра зред ну уло гу до пун ског ли бе - ра л ног и н с т ру мен т а кон т р о ле по л и т и ч ке мо ћ и, на ме њ е ног ог ра н и ча в а њу не г а т и в н и х е фе к а т а в ла да ви не ве ћ и не. Основ - ни за да так фе де ра ли зма у по ли тич ки до вр ше ној сло же ној зајед н и ц и СА Д, био је у ве ћ а њ е сфе р е и н д и ви д у а л н и х сло б о да на у ш т р б сфе р е по л и т и ч ке в ла с т и. Ва жно је, да кле, има ти на у м у да је на и з глед х ар мо н и ч н и од но с и з ме ђу фе де ра л и зма и де мо кра ти је до ве ден до све сти гра ђа на тек на кон што је војск а Се ве ра на ме т н у ла сво је ви ђе њ е п р е ма ком је фе де ра ц и ја и з јед на че на са де мо к ра т и јом. 41 Нај зад, мо гло би се прет поста ви ти да би, у слу ча ју да је вој ска Ју га од не ла по бе ду на бој ном по љу, де мо кра ти ја оста ла ве за на ис кљу чи во за ниво не з а ви сн и х су ве р е н и х с е ве р но а ме ри ч к и х д р ж а в а. У т ом слу ча ју, фе де ра ли зам би био све ден на пу ки прин цип за једн и ч ког де ло в а њ а не з а ви сн и х д р ж а в а у од р е ђе н и м, п р е ц и зно де фи н и са н и м и ве о ма ог ра н и че н и м обла с т и ма. След с т ве но, Кал ху но ва ан ти- фе де ра ли стич ка те о ри ја кон ку рент них ве - ћи на не би оста ла ли ше на исто риј ске при ли ке да у прак си по т в р д и сво је ема н ц и па т ор ске по т ен ц и ја ле. Ч и њ е н и ца да је у п р о це су и з г ра д њ е а ме ри ч ке на ц и је сна га оруж ја мо ра ла да при по мог не сна зи, на ра зу му за сно - в а н и х по л и т и ч к и х и н с т и т у ц и ја, ба ца у ис т и н у о т р е ж њу ју ће све тло на ар гу мен те не ких са вре ме них ли бе рал них ми слила ца. То се по себ но од но си на оне ауто ре, ко ји, ин спи ри са ни и де ја ма Џем са Ме д и с о на, а н т и ц и п и ра ју с т в а ра њ е ев р оп ске гра ђан ске на ци је у ко јој би се раз ли чи ти на ци о нал ни ин те - 41 Настојећи да нагласи суштинску некомпатибилност између концепта федерације и националне државе Оливие Бо критички преиспитује схватање по ком федерација нужно почива на суверенитету народа. Према првој верзији те тезе, постоји истоветност између демократије и федерализма, што се најјасније очитује у америчком искуству. Она се појављује још за време Револуције, али њу не прихвата одмах јавно мњење и она не постаје опште место све до краја рата за отцепљење, када су победници, државе севера, наметнули своје виђење према ком је Федерација исто што демократија, Olivier Beaud, Fédéralisme et souveraineté. Notes pour théorie constitutionnelle de la Fédération, in : Revue du droit public et de la science politique en France et a l étranger, n. 114, Paris, 1998, pp

167 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ 166 Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... р е си су о ча в а л и и у з а ја м но ог ра н и ча в а л и ш т и т е ћ и и ш и р е ћ и сфе ру и н д и ви д у а л не сло б о де ев р оп ск и х г ра ђа на. 42 Шт о с е, па к, т и че по же љ но с т и, сле де ћ и ра з ло зи сна ж но су г е ри ш у да ЕУ не б и тре ба ло да сле ди аме рич ку ста зу изг ра д њ е фе де ра л не на ц и је. У прет ход ном одељ ку на зна че но је да се де фи цит по литич ког гра ђан ства у ЕУ од но си, пр во и пре све га, на сма ње ну мо гућ ност по ми ре ња при ват не ауто но ми је и јав ног са мо - одр е ђе њ а у ок ви ру по л и т и ч к и не до в р ше не, сло же не ев р оп ске за јед ни це. Са јед не стра не, про цес европ ске ин те гра ци је снажно је ути цао на по сто је ћи од нос сна га из ме ђу сфе ре су ве ре - ни те та и сфе ре осло бо ђе не од ње у окви ру др жа ва чла ни ца. На и ме, про цес све чвр шћег ад ми ни стра тив ног, ин сти ту ци о - нал ног и по ли тич ког по ве зи ва ња европ ских др жа ва, до прине о је зна чај ној фра г мен т а ц и ји п р ве, и ш и р е њу по т о њ е од д ве кон с т и т у т и в не сфе р е мо де р не д р ж а в но с т и. Са д ру г е с т ра не, пак, у Европ ској уни ји јед но став но ни су из гра ђе не струк тур - не прет по став ке за би ло ка кву вр сту тран сна ци о нал ног јав - ног по ли тич ког дис кур са. То је усло ви ло да су Евро пља ни в р е ме ном све ви ше л и ша в а н и мо г ућ но с т и да о с т в а ру ју сво ју а к т и в н у, са мо - од р е ђу ју ћу, пар т и ц и па т и в н у уло г у у ок ви ру др жа ва чла ни ца, а да, при том, ни су до би ли ни ка кав озбиљ а н по л и т и ч к и и н с т ру мен т кон т р о ле п р о це са од л у ч и в а њ а на европ ском ни воу вла сти. Ако се, пак, раз мо три ства ра ње Уста ва САД, мо же се уста но ви ти да је основ ни циљ аме ричких оче ва осни ва ча био да из на ђу на чи не да е ф и ка с но за у зда ју по л и т ич к у в лас т, од но с но да је с пре че, за у с та ве и ог ра н и че у на сто ја њу да се про ши ри на ра чун сфе ре дру штва. Уве р е н и да в а п и ју ћу по т р е бу з а ус т а в ном в ла да ви ном д и к т и ра с е би ч- на чо ве ко в а п ри р о да и њ е г о в а не у мор на т е ж њ а з а о с т в а ри в а- њ ем с оп с т ве ног и н т е р е са, Фе де ра л и с т и су као свој глав ни з а да т а к по с т а ви л и да Хоб с о во д ру ш т во у ч и не ус т а в н и м. 43 У т ом см и сл у, ра зно в р сно с т пар т и к у лар н и х, т е ри т о ри ја л но ор г а н и зо в а н и х и н т е р е са а ме ри ч к и х д р ж а в а, сх в а ће на је к а о ко ри с т а н фе де ра л н и и н с т ру мен т у з а ја м ног ог ра н и ча в а њ а и ба лан си ра ња раз ли чи тих цен та ра по ли тич ке вла сти у функ- 42 Видети нпр. књигу Serđa Fabrinija, Sergio Fabrini, Compuond democracies, Why the United States and Europe are becoming similar, op. cit., 43 Шелдон Волин, Политика и визија, Филип Вишњић, Службени гласник, Београд, 2007, стр. 42.

168 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ц и ји ш и р е њ а сфе р е и н д и ви д у а л н и х сло б о да. Пр о ш и ри т е под ру ч је и об у х в а т и т е још ве ћ и бр ој ра з л и ч и т и х с т ра на к а и ин те ре са; та да је и ма ње ве ро ват но да ће се ве ћи на осе тити по бу ђе ном да по вре ди пра ва дру гих гра ђа на; или, ако се ис по љи т а к в а је д и н с т ве на по бу да у ве ћ и н и, би ће м но г о т е же да и п ри па д н и ц и ве ћ и не, ко ји с е т а ко о с е ћ а ју, ис т о в р е ме но по ка жу и сво ју вла сти ту сна гу и деј ству ју у са гла сно сти са д ру г и ма. 44 Д ру г и м р е ч и ма, оч у в а њ е т е ри т о ри ја л но ор г а н и- зо ва них и по ли тич ки ег зи стент них раз ли чи то сти ни је предста вљао циљ за се бе. За да так је, пр во и пре све га, био да се, ко ри ш ће њ ем фе де ра л н и х и н с т ру ме на т а т е же и п р о т и в т е же, спре чи да по ли тич ка власт на ру ши ауто но ми ју сфе ре друш т в а, а не да с е по л и т и ч к и оп у но мо ће по с т о је ће ко лек т и в не са мо у прав не раз ли чи то сти. Да кле, уме сто на то ме да се по - л и т и ч к и ег зи с т ен т не т е ри т о ри ја л но ор г а н и зо в а не г ру пе к а о т а к ве д и р ек т но у к љу че у п р о це с од л у ч и в а њ а, на гла са к је био на уза јам ном укр шта њу и бор би те ри то ри јал но ор га ни зо ваних ин те ре са у ци љу про ши ре ња сфе ре ин ди ви ду ал не сло - бо де. Ва жно је раз у ме ти да су под сна жним ути ца јем ли берал не фи ло зо фи је Џо на Ло ка, оче ви осни ва чи САД, схва тал и по је д и н це к а о спо љ а ш њ е д р ж а ви 45. У том сми слу ва ља под с е т и т и да Ло ко в а т е о ри ја на с т о ја ла п р е све г а да з а ш т и т и при ват но вла сни штво, при че му су са мо у пра вља ње и по литич ка пар ти ци па ци ја оста ли у дру гом пла ну. 46 Уоча ва се, да кле, те мељ но раз ли чи та при ро да исто ријск и по с т а в љ е н и х з а да т а к а и з г ра д њ е д ве фе де ра л не на ц и је, а ме ри ч ке и ев р оп ске. Успе ш но и з в р шен з а да т а к с т в а ра њ а гра ђан ске на ци је САД од но сио се на ус по ста вља ње ефи касне цен трал не вла сти, са јед не стра не, и про ши ре ње сфе ре не га тив не сло бо де, са дру ге. Исто вре ме но, овај кон цепт изград ње на ци је био је слеп за би ло ка кву вр сту ко лек тив них по л и т и ч к и ег зи с т ен т н и х ра з л и ч и т о с т и. У да на ш њ ој Ев р о п и, па к, ог р ом н и ис т о ри ј ск и и з а зов п р о це са и з г ра д њ е ев р оп ске 44 Федералистички списи, op. cit., гл.10 (Медисон), стр Jurgen Habermas, Citizenship and national identity: some reflections on the future of Europe, op. cit., p Шелдон Волин је луцидно уочио да се грађани у Локовој теорији, чином добровољне деполитизације одричу владалачких функција које врше у природном стању зарад очувања приватне својине које једино држава може гарантовати. Шелдон Волин, Политика и визија, op. cit., стр

169 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ 168 Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... фе де ра л не на ц и је је с т е с т в а ра њ е Ев р о п љ а на све сн и х сво је спо с об но с т и да де л у ју по л и т и ч к и, у з ис т о в р е ме но оч у в а њ е по л и т и ч ке ег зи с т ен ц и је и са мо у п ра в н и х к а па ц и т е т а с т а ри х европ ских де мо крат ских на ци ја. Мо гло би с е, да к ле, з а к љу ч и т и да ис т о ри ј ско ис к у с т во из град ње фе де рал не на ци је САД те шко мо же би ти ан ти цип и ра но к а о з а до во љ а в а ју ћ и од г о вор на о снов но п и т а њ е овог ра да: Ка ко по но в о с тв о р и т и по л и т ич к и а к т ив не е в роп с ке г ра ђа не, у че с н и ке у јав ној сфе р и, а не пу ке кон з у ме н те и н д и в и д у а л н и х пра в а, у в ре ме ка да де мо к ра т с к и по те н ц и ја л и на ци о нал них др жа ва све ви ше бле де, са јед не стра не, а структу р не пре т по с тав ке за фор м и ра ње аде кв а т ног е в роп с ког ме д и ју м а за и з ра ж а в а ње де мо к ра т с ке в о ље бе з на де ж но не до с та ју, са др у ге? 47 До д у ше, у ко л и ко би био д и р ек т но о с т в а- рен у Евро пи, а ме ри ч к и мо де л фе де ра л не на ц и је з а си г у р но не би спре чио Фран цу зе, Шпан це, Нем це, Ен гле зе, као ни Ка талон це, Ба ске, Кор зи к а н це, и тд. да на с т а ве да о с е ћ а ју сна ж н у п ри па д но с т сво ји м пар т и к у лар н и м е т н и ч к и м и к ул т у р н и м з а јед н и ца ма. Њи хо во и н д и ви д у а л но п ра во да у п ри в ат ном свој с т ву по ш т у ју оби ча је, је зи к, ве ру и к ул т у ру сво ји х на ц и- о нал них за јед ни ца би ло би не сум њи во сна жно за га ран то вано у окви ру ин те гри са ног европ ског прав ног по рет ка. Они би, ис т о в р е ме но, мо гл и да у о си р о ма ше ном ја в ном свој с т ву у не кој ме ри оства ру ју до де ље ну им уло гу европ ских гра ђана. Уисти ну, не у пит но је да аме рич ки мо дел на ци је омо гу- 47 Веома је интересантно уочити да је Хана Арент, пошто је претходно осветлила еманципаторске потенцијале модела изградње федералне нације САД, завршила своје чувено дело О Револуцији ламентом за пропуштеном приликом очева оснивача да успоставе оно што је Џеферсон назвао елементарне републике, и тако очувају дух револуције у револуцијом успостављеним демократским институцијама. Мале републике омогућиле би сваком човеку у држави да постане активни члан заједничке владе, оне би пренеле на особу велику количину њених права и дужности, додуше подређених, али ипак значајних, и у потпуности у складу са њеним овлашћењима...без овога, сам принцип републиканске владе не би никад могао бити остварен, и Сједињене Државе остале би република само у свом имену. Hannah Arendt, On Revolution, Penguin books, 1973, pp У овом контексту треба подсетити на наду која се код Хане Арент рађа на темељу краткотрајног али обогаћујућег искуства Париске комуне из године. Ова ауторка наглашава да је Париска комуна у себи садржала ћелију, зачетак новог облика политичке организације, система који би омогућио народу да постане оно што је Џеферсон називао учесницима у вршењу власти (underlined by B.K.) Ibid., p. 244.

170 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ћ а в а да не ко бу де Ир ск и-а ме ри к а на ц, ко ји сна ж но по д р ж а в а И РА и ис т о в р е ме но п р ед с т а в љ а а ме ри ч ког па т ри о т у, Ла т и но, по но са н на сво је мек си ч ко и л и к у ба н ско по р е к ло и у з о ра н г ра ђа н и н СА Д, ц и о н и с т а и а ме ри ч к и па т ри о т а. 48 Ме ђ у т и м, од су штин ске је ва жно сти уочи ти да би, пре ма аме рич ком мо де л у, ос тв а р и в а ње ов и х д и ве р с и ф и ко в а н и х иде н т и те та б и ло по с те пе но пре ме ш те но и з јав не у пр и в а т н у сфе р у. Једно с т а в но р е че но, у не к а к вом по с т -на ц и о на л ном ев р оп ском фе де рал ном си сте му, ко ји би се из гра дио по угле ду на аме - рич ки мо дел, чо век би био по де љен на европ ског гра ђа ни на и Ба ск а, ев р оп ског г ра ђа н и на и Ш па н ца, ев р оп ског г ра ђа н и на и при пад ни ка не ке од ра зно вр сних со цио - еко ном ских ор ган и з а ц и ја и н т е р е са, и тд.. Да к ле, са јед не с т ра не ов а к а в сце нарио би омо г у ћ ио ко ег зи с т ен ц и ју ви ше с т ру к и х на ц и о на л н и х, к ул т у р н и х, р е л и г и ј ск и х и л и је зи ч к и х па си в н и х и ден т и т е т а. Ме ђу т и м, ве о ма је в а ж но ра з л и ко в а т и па си в н и и ден т и т е т, као бе жи вот ни по јам ко јим де ма го зи ве о ма ла ко ма ни пу лишу, од по ли тич ке за јед ни це, као кон крет ног по ли тич ког конт ек с т а људ ског де ло в а њ а. 49 Уп ра во је кон к р е т а н по л и т и ч к и кон текст ко лек тив ног де ло ва ња љу ди оно што би мо гло бит и и з г у бљ е но о с т в а ри в а њ ем а ме ри ч ког л и б е ра л ног мо де ла на ц и је у Ев р о п и. Та к а в сце на рио мо г а о би сна ж но у ма њи т и мо г ућ но с т и де мо к рат ског у че ш ћ а г ра ђа на, к а о п ри па д н и к а ев р оп ск и х на ц и ја, ко је су и м омо г у ћ и ле да о с т в а ру ју сво је са мо у п ра в не по т ен ц и ја ле ви ше од д в а ве к а. Пра зна, п ра в на фор ма европ ског гра ђа ни на и европ ски пар ла мен та ри зам лишен свог из вор ног сми сла и идеј ног те ме ља те шко би мо гли пред ста вља ти аде кват ну за ме ну. Иако би има ли сна жно за гаран то ва на пра ва да се осе ћа ју Шпан ци ма, Ба ски ма, ка то лиц и ма, п р о т е с т а н т и ма и л и ч ла но ви ма ра зно л и к и х с ек т ор ск и х за јед ни ца, Евро пља ни би би ли ли ше ни мо гућ но сти да оствару ју сво ју уло гу гра ђа на на на чин на ко ји су то чи ни ли веко ви ма, од но сно упра во кроз то што су Шпан ци, Фран цу зи, Нем ци, Ита ли ја ни, итд. У том кон тек сту, те о ре ти ча ри уочава ју да ли бе рал ној ви зи ји сло бо де не до ста ју сред ства грађа н с тв а (е н г л. ci v ic re so u r c e s) да об е з б е д и са мо у п ра в љ а њ е, 48 Denis Lacorne, European citizenship: the relevance of the American model, op. cit., p Pierre Manent, Democracy without nations? The fate of self-government in Europe, op. cit., p

171 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... што је чи ни сла бо опре мље ном да се но си са осе ћа јем беспо моћ но с т и ко ји по г а ђа на ше ја в не ж и во т е. 50 Сле де ћ и ову ли ни ју раз ми шља ња до ла зи се до за кључ ка да фе де рал ни мо - дел САД, ко ји је Карл Маркс сво је вре ме но лу цид но на звао и де а л н и м п ри ме р ом мо де р не л и б е ра л не д р ж а ве, не од г о в а ра да на ш њи м нор ма т и в н и м з а х т е ви ма ев р оп ског де мо к рат ског ц и ви зма. За и с т а, мо де л фе де ра л ног г ра ђа н с т в а СА Д т е ш ко да п р ед с т а в љ а к љу ч ев р оп ске по т ра г е з а р е п у бл и к а н ц и ма, опу но мо ће ним у сво јим јав ним сфе ра ма, као по ли тич ки актив ним при пад ни ци ма де мо крат ских на ци ја, а за тим и суб - на ц и о на л н и х и су п ра на ц и о на л н и х т е ри т о ри ја л н и х, к а о и с ек т ор ск и х са мо у п ра в н и х з а јед н и ца и н т е р е са. Да кле, мо же се твр ди ти да основ ни раз лог због ког ЕУ не би тре ба ло да усво ји аме рич ки мо дел гра ђан ства јесте тај што би то до ве ло до да љег обес пра вљи ва ња гра ђана као уче сни ка у јав ној сфе ри. Ста ре европ ске на ци је, које су сво ји м п ри па д н и ц и ма п ру ж и ле не о п хо да н и н с т ру мен т б ор б е з а о с т в а ри в а њ е и де је сло б о де к р оз ол у је и не в р е ме на ис т о ри ј ске по зор н и це, би ле би све де не на о т во р е на д ру ш т в а ат о м и зи ра н и х по је д и на ца у по т ра зи з а з а до во љ е њ ем сво ји х ег о и с т и ч к и х же љ а и с е би ч н и х ц и љ е в а. След с т ве но, бу д у ћ и да је европ ску де мокра ти ју чак те шко и за ми сли ти без ста рих европ ских на ци ја, ова кав сце на рио би као свој крај њи ре зултат имао сво ђе ње уло ге гра ђа ни на на кли јен та, на пу ког ко - ри сн и к а и н д и ви д у а л н и х п ра в а до де љ е н и х м у од с т ра не не ке уда љ е не, па т е р на л и с т и ч ке ев р оп ске в ла с т и. На к ра ју, т о би мо гло до ве с т и не са мо до по т п у ног у к и да њ а п р е т по с т а в к и з а о с т в а ри в а њ е ема н ц и па т ор ске и де је ев р оп ске де мок ра т и је, већ и до оту жног кул тур ног и ци ви ли за циј ског оси ро ма ше - ња кон ти нен та. 50 Deirdre M. Curtin, Postnational democracy, The European Union in search of a political philosophy, Kluwer Law International, Hague London Boston, 1997, pp

172 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ре ле в а н т нос т мо де ла не м ач ке федералне на ци је за европ ску фе де рал ну заједницу у потра зи за сво јим по ли тич ким идентитетом Да нас ка да су не ке зе мље у Евро пи на пра гу не ке но ве фе де рал не иде је, на и ме Европ ске уни је, на ци о нал на др жа ва пред ста вља за Европ ску уни ју оно што је ре ги он био за немач ку на ци о нал ну др жа ву по сле го ди не, са став ни део це л и не. 51 П и т а њ е на ко је т р е ба по н у д и т и од г о вор у овом оде љ к у је с т е да л и ис к у с т во и з г ра д њ е мо де р не не мач ке фе де ра л не на ци је мо же би ти од ко ри сти при ли ком раз ма тра ња да нашњег де фи ци та европ ског по ли тич ког гра ђан ства. На по чет ку, ва жно је уочи ти да је Дру ги Не мач ки Рајх, ство рен го ди не, је ди на фе де ра ци ја ко ја је на ста ла ује - д и њ а в а њ ем по л и т и ч к и х з а јед н и ца, ко је су к а о су ве р е не и не з а ви сне мо нар х и је по с т о ја ле к р оз д у г и ис т о ри ј ск и пе ри од. Та ч и њ е н и ца не су м њи во и г ра не к у уло г у у кон т ек с т у ра з матра ња крај њег до ме та европ ског удру жи ва ња, ко ји све чвр - шће ад ми ни стра тив но, ин сти ту ци о нал но, по ли тич ки и еко - ном ск и по ве зу је ве ко ви ма су ве р е не и не з а ви сне на ц и о на л не з а јед н и це. Та ко ђе, ла ко с е уоча в а да с т ру к т у ра по л и т и ч ког си с т е ма Не мач ког Цар с т в а, с т во р е ног г о д и не, по с е д у је број не и зна чај не слич но сти са да на шњом упра вљач ком ар - хи тек ту ром ЕУ. У том сми слу, по сто ји очи глед на слич ност из ме ђу не ка да шњег Бун де сра та Рај ха, као скуп шти не су ве - ре на, иако не јед на ких по по ли тич кој те жи ни, и Са ве та мин и с т а ра ЕУ, ко ји с е са с т о ји од п р ед с т а в н и к а в ла да д р ж а в а ч ла н и ца са ра з л и ч и т о пон де ри са н и м гла с о ви ма. Оси м т о г а, т р е ба уоч и т и да, иа ко је у по л и т и ч ком си с т е м у Рај х а по с т о ја о и з а бра н и Пар ла мен т, к а о п р ед с т а в н и ч ко т е ло г ра ђа на, он са м н и је по с е до в а о озби љ н и је з а ко но да в не на д ле ж но с т и. Сво ју су же ну ле ги сла тив ну уло гу Пар ла мент је мо гао да оства рује тек уз са гла сност и стро гу кон тро лу скуп шти не су ве ре на. О в а к в а си т у а ц и ја у ве л и ко од г о в а ра оп и су да на ш њ ег од но са из ме ђу Европ ског пар ла мен та и Са ве та ми ни ста ра ЕУ. Украт - 51 Alon Confino, Federalism and Heimat Idea in Imperial Germany, German Federalism, Palgrave, Hampshire, 2002, p

173 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... ко, не мач к а фе де ра л на д р ж а в а, с т во р е на г о д и не, би ла је у по т п у но с т и ори г и на л на и т и п з а јед н и це sui ge ne ris т е с е зб ог т е сво је по с е б но с т и мо же сма т ра т и п р е т ход н и ком Ев р оп ске у н и је 52. По сто ји, да кле, очи глед на слич ност у по гле ду по ли тичких ин сти ту ци ја ство ре них у то ку два фе де рал на екс пе римен та без пре се да на у исто ри ји, не мач ког Рај ха из го - ди не и да на шње ЕУ. Но, упр кос то ме, не би тре ба ло жу ри ти са з а к љу ч ком о р е ле в а н т но с т и п р о це са и з г ра д њ е мо де р не не мач ке на ц и је у кон т ек с т у да на ш њи х и з а зо в а ев р оп ског по - ве зи ва ња. Пре све га ва ља на гла си ти да за раз ли ку од фе де рац и је СА Д, а на р о ч и т о ш в ај цар ске фе де ра ц и је, фе де ра л и з а м з а си г у р но н и је п р ед с т а в љ а о од л у ч у ју ћ и ле г и т и м и зи ра ју ћ и е ле мен т мо де р не не мач ке на ц и о на л не д р ж а ве. У сл у ча је ви ма СА Д и Ш в ај цар ске, фе де ра л и з а м, к а о је да н з а и с т а и но в а т и в - ни екс пе ри мент у ор га ни за ци ји др жа ве и дру штва, пред стављао је су штин ски део од го во ра на пи та ње шта др жи на окуп у е т н и ч к и, је зи ч к и и ис т о ри ј ск и хе т е р о г е не т е ри т о ри ја л не кон с о ц и ја ц и је у ок ви ру све о бу х в ат не сло же не з а јед н и це. У слу ча ју Дру гог Не мач ког Рај ха, пак, од го вор на пи та ње о везив ном тки ву, ко је је обез бе ди ло по ли тич ко је дин ство но во - с т во р е ној сло же ној з а јед н и ц и, г о т о во у це ло с т и с е од но сио на до вољ но ви с ок н и во е т н и ч ке и к ул т у р не ис т о ве т но с т и на р о - да ко ји је ве ко ви ма ж и ве о од во је но у по л и т и ч к и не з а ви сн и м д р ж а в а ма. Мо гло би с е т в р д и т и да је а ме ри ч к а фе де ра л на на ц и ја оп с т а ја ла у ве л и кој ме ри з а х в а љу ју ћ и ч и њ е н и ц и да је би ла сле па за ет ни ци тет. За раз ли ку од то га, швај цар ска на ци ја ро ђе на је, и до да на шњих да на се одр жа ла за хва љују ћ и, п р е све г а, о с о би т ом фе де ра л ном п р о це су де мо к рат ског и н т е г ри са њ а е т н и ц и т е т а. Не мач к а на ц и ја, па к, п р о и з а ш ла је д и р ек т но и з е т н и ц и т е т а. 53 Шт о с е, па к, т и че ле г и т и м и зи ра јућег ве зи в ног т к и в а ко је д р ж и на ок у п у с т а р е ев р оп ске на ц и је у ок ви ру да на ш њ е ЕУ, т р е ба на гла си т и да је оно и з г ра ђе но, п р е све г а, на по ри ма ар х и т е к а т а ев р оп ског п р о јек т а да сма њ е мо гућ ност по нов ног пре ме шта ња Карл Шми то ве ди стинк- 52 Heidrun Abromeit, Democracy in Europe: Legitimising Politics in a Non-State Polity, Berghahn Books, New York, Oxford, 1998, pp Lidija R. Basta, The nation state federalism and European integration-two different integration-two different strategies of diversities accommodation?, op. cit., p

174 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ц и је п ри ја т е љ-не п ри ја т е љ и з т е о ри ј ске сфе р е на по зор н и ц у европ ске исто ри је. Та ко ђе, ле ги ти ми тет све чвр шћег ује дињ а в а њ а ев р оп ск и х на р о да п р о и з и ла зи и з објек т и в не по т р е б е з а јед н и ч ког ев р оп ског од г о во ра на з а дат ке у п ра в љ а њ а ко је по с т а в љ а з а х у к т а л и п р о це с гло ба л и з а ц и је. Д ру г и м р е ч и ма, мо же се са си гур но шћу твр ди ти да иде ја кул тур не или етн и ч ке хо мо г е но с т и ев р оп ског на р о да не и г ра зна чај н у уло г у ка да је реч о при ро ди ве зе ко ја у окви ру европ ске сло же не з а јед н и це д р ж и на ок у п у д р ж а ве ч ла н и це. 54 Уп ра во су п р о т - но Д ру г ом Не мач ком Рај х у, с т во р е ном г о д и не, да на ш њ а Европ ска уни ја су штин ски је обе ле же на из ра зи том ет ничком, кул тур ном и је зич ком хе те ро ге но шћу сво јих кон стит у т и в н и х з а јед н и ца. О т у да с е на ме ће з а к љу ча к да успе ш но ис к у с т во п р о це са и з г ра д њ е не мач ке фе де ра л не на ц и је, ко је с е т е ме љи, п р е све г а, на и з ра зи т ој е т н и ч кој хо мо г е но с т и, к а о и осе ћа ју суд бин ске исто риј ске уло ге по ве ре не кул тур но супер и ор ном не мач ком на ро ду, тре ба узе ти са ве ли ком ре зер - вом у кон т ек с т у ра з ма т ра њ а мо г ућ но с т и до в р ша в а њ а ев р опске не до в р ше не по л и т и ч ке з а јед н и це. Што се, пак, ти че очи глед них слич но сти у по гле ду поли тич ких ин сти ту ци ја не мач ког Рај ха из го ди не и дана шње ЕУ, не мо же се твр ди ти да оне све до че о слич ним пут а њ а ма у п р о це су и з г ра д њ е фе де ра л не на ц и је. Уме с т о т о г а, оно ш т о т е сл и ч но с т и ж и во од сл и к а в а ју је с т е не до с т а т а к де - мо к рат ске с т ру к т у р е у оба ов а фе де ра л на си с т е ма. Ме ђу т и м, ра з ло зи ко ји су п р о и з ве л и де фи ц и т де мо к ра т и је у д ве sui generis фе де ра ци је, су штин ски се раз ли ку ју по сво јој при ро ди. Са јед не стра не, не де мо крат ски ка рак тер не мач ког Рајх а био је усло в љ ен оч у в а њ ем мо нар х и ј ског п ри н ц и па, ко ји је за и ста по ка зао из у зет ну от пор ност и жи ла вост успе ва јућ и да одо л и у т и ца ји ма де мо к рат ск и х р е во л у ц и ја, ко је су с е као по жар ши ри ле Евро пом дру ге по ло ви не XIX ве ка. Наи ме, прем да је не мач ка фе де ра ци ја из ство ре на ин те - гра ци јом по ли тич ких ен ти те та ко ји су као не за ви сне и суве р е не д р ж а ве по с т о ја л и д у г ис т о ри ј ск и пе ри од, т р е ба би т и све с т а н да т и ен т и т е т и н и к а д н и су фу н к ц и о н и са л и у ск ла д у са де мо крат ским прин ци пи ма. Но, јед ном ка да је де мо крат - 54 Европска унија не може изнедрити идентитет из археологије и културног предања, већ из политизације процеса одлучивања, Tomas Majer, Identitet Evrope, op. cit., стр

175 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... ск и п ри н ц и п нај з а д т ри ју м фо в а о у Не мач кој, по з а в р ше т к у Пр вог све т ског ра т а, ов а о с о би т а з а јед н и ца п р е о бра же на је и з фе де ра ц и је, ко ја је омо г у ћ а в а ла по л и т и ч к у ко ег зи с т ен ц и ју фе де ра ц и је и њ е н и х кон с т и т у т и в н и х де ло в а, у оби ч н у фе де - рал ну др жа ву. Дру гим ре чи ма, ко нач ни три јумф де мо крат - ског прин ци па у Не мач кој, у пе ри о ду из ме ђу и 1919., био је д и р ек т но п ра ћен т ра н сцен д и ра њ ем п р е т ход но по с т о је ћ и х по ли тич ких гра ни ца из ме ђу др жа ва чла ни ца, од но сно ствара њ ем т рај ног и ком п ле т ног по л и т и ч ког је д и н с т в а е т н и ч к и хо мо ге ног не мач ког на ро да. То је зна чи ло пре ва зи ла же ње не - с т а би л ног с т а њ а па ра ле л не по л и т и ч ке ег зи с т ен ц и је д р ж а в а ч ла н и ца и фе де ра ц и је, свој с т ве ног Д ру г ом Не мач ком Рај х у, фор мом не п ри ко сно ве не су ве р е не до м и на ц и је цен т ра л ног ни воа вла сти. У том кон тек сту, Карл Шмит на гла ша ва да је де мо кра ти за ци ја из има ла за ди рект ну по сле диц у сво ђе њ е д р ж а в а ч ла н и ца би в шег не мач ког Рај х а на н и во оби ч н и х по к ра ји на. 55 Са дру ге стра не, пак, у слу ча ју Европ ске уни је су шти на де мо крат ског де фи ци та је сте у то ме што про цес ин те гра ције озби љ но у ма њу је са мо у п ра в не по т ен ц и ја ле већ по с т о је ћ и х де мо к рат ск и х на ц и ја, не успе ва ју ћи, при том, у из град њи европ ског ме ди ју ма за де мо крат ско из ра жа ва ње во ље гра ђана. Д ру г и м р е ч и ма, у од су с т ву по л и т и ч к и све сног ев р оп ског на р о да, де мо к рат ск и к а ра к т е р ев р оп ске сло же не з а јед н и це за ви си упра во од мо гућ но сти очу ва ња ста ња по ли тич ке ко - ег зи стен ци је европ ске за јед ни це и на ци о нал них де мо крат - ск и х з а јед н и ца. Ст о г а с е ч и н и да де мо к ра т и з а ц и ја ев р оп ске сло же не за јед ни це, ко ја је до са да успе шно успе ва ла да из бег - не да в а њ е ко нач ног од г о во ра на д и ле м у су ве р е н и т е т а, т е ш ко мо же пра ти ти ста зу ко ју је ка том ци љу пре шла не мач ка феде ра ци ја. За и ста, чи ни се илу зор ним оче ки ва ти да би Евро - пља ни у до глед ној бу дућ но сти мо гли до сти ћи та ко ви сок ниво суп стан ци јал не кул тур не хо мо ге но сти ко ји би им омо гућио да ство ре оно што Шмит на зи ва ком плет но по ли тич ко је д и н с т во. Нај з а д, мо же с е з а к љу ч и т и да ов ај сце на рио не и з гле да са мо ма ло и з ве с т а н, већ и нор ма т и в но не о п ра в да н бу д у ћ и да би њ е г о ви м о с т в а ри в а њ ем до ш ло до о си р о ма ше њ а у по гле д у по л и т и ч к и ег зи с т ен т н и х к ул т у р н и х, ис т о ри ј ск и х и је зич ких осо бе но сти европ ских на ро да. 55 Carl Schmitt, Théorie de la Constitution, Presses universitaires de France, Paris, 1993, p

176 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ре ле вант ност мо де ла из град ње швај цар ске фе де рал не на ци је у кон тек сту ра з м а тра ња де ф и ц и та е в роп с ког де мо крат ског гра ђан ства За ра з л и к у од а ме р ич ке в а р и ја н те, е в роп с к и ус тав н и па три о ти зам мо рао би да из ра сте из раз ли чи тих ин тер прета ц и ја и с т и х у н и ве р за л н и х пра в а и ус тав н и х пр и н ц и па ко је су обе ле же не кон тек стом раз ли чи тих на ци о нал них истори ја. Швај цар ска је при мер ка ко за јед нич ко по ли тич ко -култу р но са мо - ра з у ме в а ње мо же да с то ји на с пра м к ул ту р н и х ор и је н та ц и ја ра з л и ч и т и х на ц и о на л но с т и. 56 На к ра ју, к ри т и ч к и ће с е о све тл и т и р е ле в а н т но с т ш в ајцар ског мо де ла и з г ра д њ е фе де ра л не на ц и је, у кон т ек с т у све ч в р ш ћег по ве зи в а њ а ев р оп ск и х зе ма љ а. Основ на те за је да је у по ре ђе њу са дру га два мо де ла фе де ра л н и х на ц и ја а ме ри ч ког, ко ји т ра н сцен д и ра е т н и ч ке ра з л и ке и не мач ког, ко ји п р о и з и ла зи и з е т н и ч ке хо мо г е но с т и швај цар ски мо дел, ко ји је ус пео да по ми ри гра ђан ски и етнич ки кон цепт на ци је, нај ре ле вант ни ји за да на шњу ЕУ. Наи ме, ч и н и с е да ис т о ри ј ск и ори г и на ла н ш в ај цар ск и од г о вор на д и ле м у Ко ч и н и на р од? п р ед с т а в љ а ко ри с т а н п у т о к а з з а да љи де мо крат ски раз вој по ли тич ки не до вр ше не сло же не зајед ни це са чи ње не од ста рих европ ских на ци ја. Основ ни раз - лог за ова кав став про на ла зи се у чи ње ни ци да швај цар ска фе де ра ц и ја омо г у ћ а в а у к љу ч и в а њ е г ра ђа н и на у де мо к рат ск и про цес не у ње го вом ин ди ви ду ал ним свој ству, већ, ис кљу чиво кроз при пад ност ра зно ли ким те ри то ри јал ним и не те ри то - ри јал ним за јед ни ца ма. Швај цар ски по ли тич ки си стем пр венстве но се те ме љи на иде ји да по ли тич ка моћ ни је не што што по сва ку це ну тре ба огра ни чи ти због ње ног сна жног по тенци ја ла за зло, већ, на про тив, да је по ли тич ка моћ не што што би у се бе тре ба ло да укљу чи при пад ни ке свих оних за јед ница ко је су из ло же не ње ном све про жи ма ју ћем деј ству. Ет нич ке, ре ли гиј ске, је зич ке и кан то нал не ра зли чи то - сти у Швај цар ској ни су тран сцен ди ра не и скло ње не у ју рис т и ч к и з а ш т и ће н у сфе ру и н д и ви д у а л н и х п ра в а. На п р о т и в, 56 Jürgen Habermas, Citizenship and national identity: some reflections on the future of Europe, op. cit., p

177 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... оне су по л и т и зо в а не и д и р ек т но де мо к рат ск и у к љу че не у у п ра в љ ач к и п р о це с. У кон т ек с т у ЕУ, ов ај мо де л омо г у ћ а в а Шпан ци ма, Нем ци ма или Фран цу зи ма да де лу ју као европск и г ра ђа н и, не у п р ко с на ц и о на л ној п ри па д но с т и, већ, у п раво з а х в а љу ју ћ и п ри па д но с т и већ по с т о је ћ и м де мо к рат ск и м на ци о нал ним за јед ни ца ма. Те о ре ти ча ри ко ји за сту па ју овакав став ис ти чу да би по угле ду на швај цар ску по ли тич ку за јед ни цу фе де ра ли зо ва не де мо кра ти је, гра ђан ска и де мо - крат ска Евро па мо ра ла, пре све га, да бу де де мо кра ти ја инс т и т у ц и о на л и зо в а н и х к ул т у р н и х ра з л и ч и т о с т и 57. Са јед не с т ра не, ш в ај цар ск и п ри ме р су ш т и н ск и п р о т и- ву ре чи аме рич ком кон цеп ту на ци је, ко ји на сто ји да у пот - п у но с т и ра з д во ји ет нос од де мо са п р е ме ш т а ју ћ и к ул т у р не ра з л и ч и т о с т и у сфе ру п ри в ат н и х п ра в а. Са д ру г е с т ра не, ис ку ство из град ње швај цар ске на ци је те мељ но се раз ли кује и од не мач ког мо де ла фе де ра л не на ц и је, ко ји на гла ша в а ну жност по сто ја ња не ке вр сте пре -по ли тич ке суп стан ци јалне кул тур не хо мо ге но сти на ро да за де мо крат ско функ ци о - н и са њ е з а јед н и це. И з ве сно је на и ме да е т н и ч к и е ле мен т и у швај цар ској фе де ра ци ји не при па да ју ис кљу чи во по лу-приват ној сфе ри. Уме сто то га, они су за јед но и рав но прав но са гра ђан ским еле мен ти ма, при сут ни у јав ној, по ли тич кој сфе - ри. Сто га је и мо гу ће твр ди ти да се швај цар ски кон цепт грађа н с т в а у к ла па у фра н ц у ск и по л и т и ч к и кон цеп т на ц и је, а л и и да је исто вре ме но у са гла сју са не мач ким кон цеп том на ци је као ет нич ке за јед ни це, за сно ва не на пре -по ли тич ким, пре - мо де р н и м к ул т у р н и м свој с т ви ма к а о ш т о су е т н и ц и т е т, а л и т а ко ђе и р е л и г и ја, је зи к, ра са, и сл и ч но. 58 На и ме, ор и г и на л нос т с ло же не шв ај ц а р с ке за јед н и це на ла з и се у пра в о у то ме што се у њој кул тур ни кон цепт на ци је ве зу је ис кљу чи во за ка н то на л н и н и в о, док се на ц и о на л но по л и т ич ко је д и н с тв о за сни ва на де мо крат ској ин те гра ци ји кул тур них раз ли чи тости. Спе ци фич ност исто риј ског ре ше ња, ко је је те шко до ве - сти у склад са кла сич ним, Хоб со вим и Ло ко вим те о риј ским 57 Lidija R. Basta, The nation state federalism and European integration-two different integration-two different strategies of diversities accommodation?, op. cit., p Lidija R. Basta Fleiner, Minority and Legitimacy of a Federal State, An Outsider Perception of the Swiss Model, Federalism and Multiethnic States, PIFF - Etudes et colloques 16, Fribourg, 1996, p

178 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр кон цеп т ом д ру ш т ве ног у г о во ра, ле ж и у ч и њ е н и ц и да су, и по сле ства ра ња мо дер не швај цар ске др жа ве, кан то нал не зајед н и це и да љ е п р ед с т а в љ а ле п ра ве о т а џ би не Ш в ај ца ра ца. 59 След стве но, швај цар ски при мер је уисти ну од ве ли ког ин тере са за ЕУ бу ду ћи да се он жи во су прот ста вља схва та њу да де мо крат ско гра ђан ство мо же по чи ва ти ис кљу чи во на те ме - љу ет нич ки и кул тур но хо мо ге ног дру штва. На т ра г у ов а к вог ра з м и ш љ а њ а до ла зи с е до з а к љу ч к а да је упра во усло вља ва ње европ ског гра ђан ства при пад но - шћу не кој од др жа ва чла ни ца оно што отва ра но ве мо гућ но - с т и м ул т и к ул т у р ног ев р оп ског г ра ђа н с т в а. 60 Нај ве ћа вредност овог ар гу мен та је сте та што угле да ње на швај цар ски мо де л и з г ра д њ е фе де ра л не на ц и је у Ев р о п и, з а ра з л и к у од а ме ри ч ког и не мач ког, не би у г р о зи ло по л и т и ч ко по с т о ја њ е ев р оп ск и х на р о да, од но сно на ц и ја об о г а ће н и х са ви ше од д в а ве к а ис к у с т в а де мо к рат ског са мо у п ра в љ а њ а. Ва ж но је, та ко ђе, уочи ти да ова кав при ступ из бе га ва да скре не у слеп у ул и ц у ја ло ви х т е о ри ј ск и х по к у ша ја и з на ла же њ а не к а к ве све о бу х в ат не де фи н и ц и је ев р оп ског г ра ђа н с т в а. 61 На п р о т и в, при ступ ин спи ри сан швај цар ским мо де лом чи ни се до вољно флек си би лан да по шту је по сто ја ње раз ли чи тих по ли тичко -фи ло зоф ских мо де ла гра ђан ства, ду бо ко утка них у по лит и ч ке т ра д и ц и је д р ж а в а ч ла н и ца. Ва ж но је уоч и т и да је ов де на гла сак, пре све га, на мо гућ но сти ма де мо крат ске ин тег ра ц и је по л и т ич к и по с то је ћ и х на ц и о на л н и х ра з л и ч и то с т и на европ ском ни воу. Дру гим ре чи ма, овај при ступ не на сто ји да са чу ва раз ли чи те на ци о нал не иден ти те те ме ха ни змим а прав не с у пра на ц и о на л не за ш т и те, већ пу те м с тв а ра ња пре т по с тав к и а к т ив не де мо к ра т с ке пра к се г ра ђа н с тв а. 59 Hanspeter Kriesi, State Formation and Nation Buliding in the Swiss Case, in: Hanspeter Kriesi (ed.), Nation and National Identity,Verlag Ruegger, Zurich, 1999, p Lidija R. Basta, The nation state federalism and European integration-two different integration-two different strategies of diversities accommodation?, op. cit., p У својој студији о перспективама европског грађанства Пројс и Еверсон дошли су до закључка да не би било паметно у старту покушати са развијањем монолитне европске дефиниције грађанства. Уместо тога, било која студија концепта грађанства Уније мора једноставно прихватити да народи Европе имају веома разнолика схватања концепта грађанства., Michaelle C. Everson, Urlich K. Preuss, Concepts, Foundations, and Limits of European Citizenship, op. cit., pp

179 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ 178 Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... Швај цар ско ис ку ство учи да, уко ли ко је циљ ства ра ње усло ва за европ ско по ли тич ко са мо о дре ђе ње, он да не са мо вла де држ а в а ч ла н и ца, већ и њи хо ви г ра ђа н и мо ра ју до би т и п ри л и к у да ди рект но де мо крат ски уче ству ју у функ ци о ни са њу европске фе де ра л не з а јед н и це. Реч ју, мо де л и з г ра д њ е ш в ај цар ске фе де рал не на ци је, ко ји отва ра вра та де мо крат ској ин те грац и ји по л и т и ч к и по с т о је ћ и х к ул т у р н и х, ве р ск и х, је зи ч к и х и исто риј ских раз ли чи то сти, чи ни се за и ста као ко ри стан пут о к а з з а ЕУ у њ е ном п р о к ла мо в а ном по хо д у к а с т в а ра њу све чвр шће уни је ме ђу на ро ди ма Евро пе. Ме ђу т и м, по р ед у п ра во и з ло же н и х ема н ц и па т ор ск и х по т ен ц и ја ла п ри с т у па и н сп и ри са ног ш в ај цар ск и м ис к у- ством, ва жно је осве тли ти и не ке ње го ве не до стат но сти. Наи ме, јед ном ка да се па жња пре ме сти са зах те ва за ве ћин ским де мо к рат ск и м од л у ч и в а њ ем на кон с ен зу а л но ори јен т и са н и де мо крат ски про цес, као од лу чу ју ће пи та ње на ме ће се сле - де ће. Ко је фор ме раз ли чи то сти би тре ба ло ин сти ту ци о нал и зо в а т и, од но с но у ч и н и т и по л и т ич к и м, и де мо к ра т с к и м пу те м и н те г р и са т и у у пра в љач к и про цес? Да ли иде ја фе дера л и зо в а не де мо к ра т и је т р е ба да об у х в а т и са мо на ц и о на л не т е ри т о ри ја л не з а јед н и це? Да л и би п ри н ц и п т р е ба ло п р о ш и- ри ти та ко да об у хва ти не са мо на ци о нал но ор га ни зо ва не раз - ли чи то сти, већ и ра зно вр сне, и по ли тич ки све ак тив ни је суб - на ц и о на л не з а јед н и це т е ри т о ри ја л но ор г а н и зо в а н и х и н т е р е - са? Да л и би по л и т и ч к и ег зи с т ен т не ра з л и ч и т о с т и т р е ба ло ор г а н и зо в а т и с т а т и ч к и, к а о т е ри т о ри ја л не з а јед н и це, и л и би т р е ба ло ра з мо т ри т и и мо г ућ но с т д и р ек т ног де мо к рат ског у к љу ч и в а њ а се к тор с к и х де мо и у п р о це с у п ра в љ а њ а? Нај з а д, да ли би пи та ње уго вор них стра на те мељ ног европ ског друш т ве ног у г о во ра т р е ба ло ра з р е ш и т и јед ном з а св а г да, и л и, би, пак, ту ди ле му тре ба ло оста ви ти трај но отво ре ном? У том сми слу, ва ља на гла си ти да јед ном по што је швајцар ск а фе де ра ц и ја п р е о бра же на у фе де ра л н у д р ж а ву, њ ен по ли тич ки си стем по стао из ра зи то за тво рен, крут и ис кључив за би ло ко ју дру гу кул тур ну, вер ску или со ци јал ну раз - л и ч и т о с т ко ја не п ра т и ис т о ри ј ск у л и н и ју ра з д в а ја њ а. По ш т о су на б ој ном по љу л и б е ра л н и п р о т е с т а н т и, по б ор н и ц и ства ра ња мо дер не швај цар ске др жа ве, до но гу по ту кли конзе р в а т и в не к а т о л и ке, з а с т у п н и ке кон фе де ра ц и је не з а ви сн и х и су ве р е н и х ш в ај цар ск и х д р ж а ви ца, Ш в ај цар ск а је ко нач но

180 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр п р е т во р е на у јед н у мо де р н у, ев р оп ск у до в р ше н у по л и т и ч к у з а јед н и ц у. 62 Од т ог пе ри о да, кон цеп т фе де ра л и зо в а не де мо - кра ти је оста је за мр знут и огра ни чен ис кљу чи во на оне раз - л и ч и т о с т и ко је су би ле по л и т и ч к и п р ед с т а в љ е не у мо мен т у по с т и з а њ а т е ме љ ног ус т а в ног до г о во ра ко ји м је ус по с т а в љ е - на мо де р на ш в ај цар ск а фе де ра л на д р ж а в а. 63 Упра во у то ме се на ла зи основ ни не до ста так при сту па ко ји пред ла же пре слик а в а њ е мо де ла ш в ај цар ске фе де ра л не на ц и је на ЕУ. Трај но ог ра н и ч и т и о с т в а ри в а њ е и де је фе де ра л и зо в а не де мо к ра т и је на на ци о нал не те ри то ри јал но ор га ни зо ва не за јед ни це, зна чило би ис т о в р е ме но з а т в а ра њ е в ра т а п р о це са од л у ч и в а њ а з а све о с т а ле т е ри т о ри ја л не и с ек т ор ске ор г а н и з а ц и је и н т е р е са ч и ји су п ри па д н и ц и д и р ек т но по г о ђе н и од л у к а ма ев р оп ског ни воа вла сти. У том сми слу, тре ба има ти на уму да, са нор матив ног ста но ви шта, зах тев за по ли ти за ци јом ис кљу чи во нац и о на л н и х ра з л и ч и т о с т и н и је до во љ а н, иа ко је, на ра в но, н у- ж а н услов ле г и т и м и з а ц и је ев р оп ског си с т е ма у п ра в љ а њ а на ви ше н и воа в ла с т и. Д ру г и м р е ч и ма, у да на ш њ ем ис т о ри ј ском кон т ек с т у т ра н сфор ма ц и је и з мо де р не у по с т мо де р н у епо х у, г ра ђа н и сх в а ће н и ис к љу ч и во к а о п ри па д н и ц и ис т о ри ј ск и х те ри о ри јал но де фи ни са них за јед ни ца, у све ма њој ме ри по се - ду ју ка па ци тет за де мо крат ску про ме ну. Ка ко би уисти ну по - с т а л и спо с об н и да о с т в а ру ју сво ју а к т и в н у, пар т и ц и па т и в н у г ра ђа н ск у уло г у, по је д и н ц и ма у ев р оп ској по л и т и ч кој ар е н и мо ра с е об е з б е д и т и и н с т и т у ц и о на л но у че ш ће у ја в ној сфе ри и као при пад ни ци ма суб на ци о нал них те ри то ри јал них за једни ца, као и ди на мич ких сек тор ских тран сна ци о нал них зајед н и ца и н т е р е са. 64 Де мо к рат ско по л и т и ч ко у к љу ч и в а њ е наци о нал них де мои у ев р оп ск и у п ра в љ ач к и п р о це с з а си г у р но пред ста вља ну жан пред у слов де мо кра ти је у сло же ној европској за јед ни ци. Но, ни ка ко не би тре ба ло смет ну ти с ума да у да на ш њ е в р е ме не фор ма л не м р е же с ек т ор ск и х по л и т и к а по чи њу да игра ју за и ста кључ ну уло гу у про це су од лу чи ва- 62 Hanspeter Kriesi, State Formation and Nation Buliding in the Swiss Case, op. cit., pp У том контексту треба уочити да страни радници, који данас чине 20% швајцарског становништва, могу постати учесници процеса федерализоване демократије искључиво путем културне асимилације у кантону у коме бораве. 64 Heidrun Abromeit, Democracy in Europe: Legitimising Politics in a Non-State Polity, op. cit. 179

181 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... ња, као и да ду го вре ме на за ба о ра вље ни ре ги о нал ни иден тит е т и ш и р ом Ев р о пе све о т во р е н и је по к а зу ју сво је по л и т и ч ке аспи ра ци је. Из то га про из и ла зи за кљу чак да у слу ча ју ЕУ није до вољ но да п ри н ц и п фе де ра л и зо в а не де мо к ра т и је об у х в а- ти са мо исто риј ски по сто је ће др жа ве чла ни це. Ва ж но је ра з у ме т и да п р о це с ев р оп ске и н т е г ра ц и је, ко ји све ви ше ме њ а п ри р о д у од но са сфе р е су ве р е н и т е т а и сфе ре осло бо ђе не од ње, као две кон сти ту тив не сфе ре мо - де р не д р ж а в но с т и, не мо ра и з гле да т и к а о п р е т њ а ев р оп ском де мо к рат ском ц и ви зм у. Уме с т о т о г а, све ч в р ш ће по ве зи в а њ е европ ских др жа ва мо гло би се раз у ме ти ка ко до дат на при лика за гра ђа не да поч ну да де лу ју по ли тич ки као чла но ви разли чи тих те ри то ри јал них суб -на ци о нал них, као и тран сна цио нал них сек тор ских за јед ни ца ин те ре са. Не ки ауто ри уочава ју да се у Евро пи ра ђа но в и о б л и к г ра ђа н с тв а ко ји н и је н и на ци о нал ни, ни ко смо по лит ски, већ је ви ше струк у сми слу да се иден ти те ти, пра ва и оба ве зе ко је се по ве зу ју са грађа н с тв ом, и з ра ж а в а ју пу те м све с ло же н и је кон ф и г у ра ц и је за јед н ич к и х и н с т и ту ц и ја За јед н и це, др ж а в а, на ц и о на л н и х и тран сна ци о нал них до бро вољ них асо ци ја ци ја, ре ги ја и удруже ња ре г и ја 65. У том сми слу, основ ни про блем са швај царском фе де ра л и зо в а ном де мо к ра т и јом је с т е њ е на з а м р зн у т о с т, од но сно не до с т а т а к к а па ц и т е т а з а п р о ме н у и п ри ла г о ђа в а њ е не п р ед ви д и ви м д ру ш т ве но -ис т о ри ј ск и м и г е о -по л и т и ч к и м при ли ка ма. Упра во је до вр ше ност, од но сно ста тич ност, крут о с т и з а р о бљ е но с т у ис т о ри ји ш в ај цар ског фе де ра л и зма, оно ш т о не од г о в а ра д и на м и ч к и м з а х т е ви ма ев р оп ске сло же не за јед ни це у ства ра њу. Од лу чу ју ће је ва жно раз у ме ти да је те - ме љ н и п р о блем ле г и т и м и т е т а ЕУ и з а зв а н у п ра во ш и р е њ ем ја з а и з ме ђу и з у зе т ног к а па ц и т е т а овог си с т е ма да од г о во ри на еко ном ск а ис к у ше њ а и ве о ма ск р ом н и х мо г ућ но с т и с т а ри х и т р о м и х ев р оп ск и х де мо к ра т и ја да а де к в ат но од г о во р е на ов ај не о би ч но д и на м и ча н и, по све м у су де ћ и, и р е ве р зи би л н и фе - де ра л н и п р о це с. На и ме, док је ев р оп ск и у п ра в љ ач к и п р о це с п ра т ио с т а зу пе р ма нен т не, у г о вор не фе де ра л не ево л у ц и је, пар т и ц и па т и в на а к ц и ја г ра ђа на о с т а ла је з а р о бљ е на у ок ви ру ста тич них де мо крат ских на ци ја без на де жно ли ше них ка паци те та да од го во ре на иза зов пост мо дер ног ци ви зма. След- 65 Elizabeth Meehan, Citizenship and the European Community, op. cit., p

182 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр стве но, са ста но ви шта зах те ва за европ ским по ли тич ки акт и в н и м г ра ђа н и ма, оно ш т о је Ев р о п и з а и с т а по т р е б но је с т е п р о ме на де мо к рат ске па ра д и г ме и з с т а т и ч не у д и на м и ч н у. Уко л и ко би по л и т и ч к и ег зи с т ен т не ев р оп ске ра з л и ч и т о с т и оста ле за мр зну те и огра ни че не на на ци о нал не, јаз из ме ђу капа ц и т е т а г ра ђа на з а де мо к рат ск у п р о ме н у, са јед не с т ра не, и е фе к а т а ко ји по л и т и ч ке од л у ке до не т е у ок ви ру ев р оп ског си с т е ма у п ра в љ а њ а на ви ше н и воа в ла с т и и ма ју на њи хо ве жи во те, са дру ге, вре ме ном би на ста вио да ра сте. Нај зад, дола зи се до за кључ ка да, иако швај цар ски мо дел на ци је, ко ји је Ш в ај цар ц и ма омо г у ћ ио да де л у ју по л и т и ч к и п у т ем свог п ри па д н и ш т в а ис т о ри ј ск и з а да т и м к ул т у р н и м з а јед н и ца ма, за си гур но пред ста вља ин спи ра ци ју, он ни ка ко не пред став љ а и де а ла н мо де л ко ји би т р е ба ло јед но с т а в но ко п и ра т и у сл у ча ју ев р оп ске фе де ра л не з а јед н и це у на с т а ја њу. За к љу ча к Ис цр пљи ва њем по тен ци ја ла не га тив не, еко ном ске инт е г ра ц и је т е о р е ри ча ри и п ра к т и ч н и де лат н и ц и к р е н у л и су у по тра гу за ре ше њи ма ко ја би ЕУ омо гу ћи ла да поч не да де лу је као истин ска по ли тич ка за јед ни ца. По зи тив на по лит и ч к а а к ц и ја ев р оп ског н и воа в ла с т и у обла с т и ма фи ск а л не по ли ти ке, спољ не и без бе до но сне по ли ти ке по ста је им пе рат и в у в р е ме н у све т ске еко ном ске к ри зе и но ви х д ру ш т ве но исто риј ских и ге о по ли тич ких иза зо ва. Но, у од су ству Евро - пља на све сних сво је спо соб но сти да де лу ју по ли тич ки, пре - ме ш т а њ е по л и т и к а од нај ве ћег зна ча ја з а г ра ђа не на ев р оп ск и н и во у п ра в љ а њ а т е ш ко п р о на ла зи нор ма т и в но и п ра к т и ч но оп ра в да њ е. У т ом кон т ек с т у п р о у ча в а њ е ис к у с т в а мо де р н и х фе де ра л н и х на ц и ја на с т а л и х п у т ем уд ру ж и в а њ а п р е т ход но не за ви сних и су ве ре них по ли тич ких ен ти те та за до би ја по се - бан те о риј ски и прак тич ни зна чај. Ис т о ри ј ск и п ри ме ри сло же н и х по л и т и ч к и х з а јед н и ца ко ји су раз ма тра ни у овом ра ду све до че о мо гућ но сти ствара њ а фе де ра л ног де мо са у од су с т ву цен т ра л и зо в а не д р ж а в не струк ту ре као и суп стан ци јал не кул тур не хо мо ге но сти на ро - да. На су прот ис ку ству мо дер них европ ских по ли тич ких зајед ни ца, у ко ји ма је де мо кра ти ја не рас ки ди во ве за на за ис кус т во и и де ју д р ж а ве, а ме ри ч к и п ри ме р све до ч и о мо г ућ но с т и 181

183 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... по ли тич ке, од но сно устав не кон струк ци је фе де рал ног де мо - са. Ме ђу тим, уко ли ко би ЕУ у сво јој по тра зи за по ли тич ким иден ти те том сле ди ла мо дел САД, ко ји тран сцен ди ра раз личи то сти, и сто га је слеп за њих, то би мо гло до ве сти до да ље де по л и т и з а ц и је уло г е г ра ђа на у ок ви ру ев р оп ског си с т е ма упра вља ња на ви ше ни воа вла сти. Ако се мо же твр ди ти да САД ни су на ста ле удру жи ва њем за јед ни ца ко је су као не - з а ви сн и и су ве р е н и ен т и т е т и по с т о ја л и к р оз д у г ис т о ри ј ск и пе ри од т о з а си г у р но не в а ж и з а мо де р н у не мач к у фе де ра ц и ју. Но, и по р ед т е ч и њ е н и це, ч и н и с е да не мач к и мо де л фе де ра л- не на ц и је ко ји п р о и з и ла зи и з су п с т а н ц и ја л не хо мо г е но с т и не мач ког на р о да не мо же п р ед с т а в љ а т и ко на ча н од г о вор на д и ле м у г ра ђа н с т в а у да на ш њ ој ЕУ об е ле же ној ра д и к а л ном к ул т у р ном хе т е р о г е но ш ћу сво ји х ч ла н и ца. На к ра ју, ч и н и се да швај цар ско ис ку ство ко је све до чи о мо гућ но сти ствара њ а сло же не по л и т и ч ке з а јед н и це, не п у т ем п р е ме ш т а њ а прет ход но по ли тич ки ег зи стент них раз ли чи то сти у при ват - ну сфе ру као у слу ча ју САД, већ пу тем њи хо ве де мо крат ске и н т е г ра ц и је, и ма з а и с т а ве л и к и ема н ц и па т ор ск и по т ен ц и ја л у кон т ек с т у су о ча в а њ а са и з а зо ви ма да на ш њ е ЕУ. На ра в но, за да так овог ра да ни у ком слу ча ју ни је био да кон струк то рима п р о це са ев р оп ске и н т е г ра ц и је п р е по ру ч и од р е ђе н и мо де л и з г ра д њ е фе де ра л не на ц и је. Уме с т о т о г а, п р о у ча в а њ е и де ја и и н с т и т у ц и ја ве з а н и х з а ис т о ри ј ско ис к у с т во и з г ра д њ е сло - же н и х по л и т и ч к и х з а јед н и ца т р е ба п р е све г а да до п ри не с е и з г ра д њи ком па ра т и в ног ок ви ра у ком ће би т и мо г у ће д у бљ е раз у ме ва ње про бле ма са ко ји ма се са вре ме на Евро па су о чава. Ли те ра ту ра: 182 Abro me it He i drun, De moc racy in Euro pe: Le gi ti mi sing Poli tics in a Non-Sta te Po lity, Berg hahn Bo oks, New York, Ox ford, A ron R ay mond, Is mu l t i n a t i o n al ci t i ze n sh ip p os si ble? i n: Bryan Tur ner and Pe ter Ha mil ton, Ci t i ze n ship, Cr i t i c al con cepts, Ro u tled ge, Lon don and New York, 1994 Arendt Han nah, O n Re vo lu t ion, Pen guin bo oks, Ba sta Li di ja R., The na tion sta te fe de ra lism and Europ e a n i n t e g r a t ion-t wo d i f fe re nt i n t e g r a t ion-t wo d i f fe re nt

184 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр st r a t e g i e s of d i ve r si t i e s a c com mo d a t ion?, i n: A n t e ro Jyran ki (ed.), Na ti o nal Con sti tu ti ons in the Era of In teg ra t ion, Klu wer law, Ha gue, Lon don, Bo ston, Ba sta Fle i ner Li di ja R., Mi no rity and Le gi ti macy of a Fe - de ral Sta te, An Out si der Per cep tion of the Swiss Mo del, Fe de ra li sm a n d Mul t i e t hnic S ta te s, PIFF - Etu des et collo qu es 16, Fri bo urg, Be aud Ol i v i e r, Fé dé r a l i sme et so u ve r a i net é. No t e s p o u r théorie con sti tu ti on nel le de la Fédéra tion, in : Re vue du dro it pu blic et de la sci en ce po li ti que en Fran ce et a l étran ger, n..114, Pa ris, Cal houn John C., A Dis qu i si ti on on Go vern ment and Sele c t i on s f rom the D i sc o u r se, C. Gor don Post (ed); The Bobbs -Me r r i l l Com pa ny, I nc.i n d i a no p o l is -New York, Clo sa Car los, Euro pean Union ci ti zen ship and su pra na tio n al de mo c r a cy, i n: A l b e r t We a le, M ic h a el Ne nt w ich (eds), Po li ti cal the ory and the Euro pean Union, Ro u tle d- ge, Lon don and New York, Con fi no A lon, Fe de r a l ism a nd He i m at Ide a i n I m p e r ial Ger many, G e r ma n Fe de ra li sm, Pal g r a ve, Ha mpsh i re, C u r t i n De i r d re M., Po st n a t i o n al de mo c ra c y, T he Eu ro pe a n Union in se a rch of a p o li t i c al phi lo sophy, Klu wer Law In ter na ti o nal, Ha gue Lon don Bo ston, Ever son Mic ha el le C., Pre uss Ur lich K., Con ce pt s, Fo u n d a t i on s, a n d Li mit s of Eu ro pe a n Ci t i ze n ship, Zen trum für Europäische Rechtspo li tik an Universität Bre men, Bremen, Fa br i n i Se r g io, Com pu ond de moc ra ci es, Why the Uni ted Sta tes and Euro pe are be co ming si mi lar, Ox ford, Oxford Uni ver sity Press, Ha mil ton Alek san der, Me di son Džems, Džej Džon, Fe de ra li st ič k i spi si, Rad nič ka štam pa, Be o grad, Ha be r m a s Ju r ge n, Ci t i ze n sh ip a nd n a t i o n al ide n t it y: so me re flec ti ons on the fu tu re of Euro pe, in: Bryan Tur ner and Pe ter Ha mil ton, Ci ti zen ship, Cri ti cal con cepts, Rou tled ge, Lon don and New York, Ha ber mas Jürgen, The ory and Prac ti ce, He i ne mann, London,

185 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ 184 Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... Хе гел Г.В.Ф., Ф и ло зо ф и ја и с то р и је, Фе дон, Б е о г ра д, K r i e si Ha n sp e t e r, St a t e For m a t ion a nd Na t ion Bu l i d i ng i n the Swiss Ca se, in: Han spe ter Kri e si (ed.), Na tion and Na t i o n al Ide n t it y,ver lag Ru eg ger, Zu rich, 1999 L a cor ne De n is, Eu ro p e a n ci t i z e n sh ip: t he re le va n ce of t he Ame ri can mo del, in: Kalypso Ni co la i dis, Ro bert Howse (eds.), T he Fe de ral Vi sion, Ox ford Uni ver sity Press, Ма је р То ма с, Иде н т и те т Ев ро пе, Ал ба трос плус, Службе ни гла сник, Бе о град, Ma nent Pi er re, De moc racy wit ho ut na ti ons? The fa te of selfgo vern ment in Euro pe, ISI Bo oks, Wil ming ton, Me e han Eli za beth, Ci ti zen ship and the Euro pean Com munity, SA GE P u bl i ca t i on s, L on don, T ho u sa nd Oa k s, New Del hi, Ној ман Франц, Вл а да в и на пра в а, Ф и л и п Ви ш њи ћ, Б е о - град, Ne u man Ge rald L. Euro pean ci ti zen ship and mo dern U.S. fe de ral ci ti zen ship, ta ken from, De nis La cor ne, Euro - pean ci ti zen ship: the re le van ce of the Ame ri can mo del, in: Kalypso Ni co la i dis, Ro bert How se (eds), The Fe de ral Vi sion, Ox ford Uni ver sity Press, O Le ary Si o fra, The evol ving con cept of Com mu nity ci tizen ship, From the free mo ve ment of per sons to Union ci t i ze n ship, K lu we r L aw I n t e r n a t i o n al, Ha g ue, L on don, Bo ston, In golf Per ni ce, Mayer Franz C., De la con sti tu tion composée de l Euro pe, in: Re v u e t r i me st r i el le de dro it européen, E d i t i on s Dal loz, 36 (4), o c t o bre - dé ce m bre, Pa lom bel la G i a n lu i g i, W ho se Eu ro p e? A f t e r t he con st i t u- tion: A goal-ba sed ci ti zen ship, in: In ter na ti o nal Jo urnal of Con sti tu ti o nal Law, Ox ford Jo ur nals, Ox ford Univer sity Press, num bers.2 & 3, Scharpf Fritz W., Go ver ning in Euro pe: Ef fec ti ve and Demo c ra t ic?, Ox ford Uni ver sity Press, Shaw Jo sep hi ne, Ci ti zen ship of the Union: To wards postn a t i o n al me m be r sh ip?, ht t p://w w w.je a n mon net pro - gram.org/pa pers/97/ i.html

186 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Schmitt Carl, Théorie de la Con sti tu tion, Pres ses uni ver sita i res de Fran ce, Pa ris, Ш м и т К арл, Д у хов но -по ве сн и по ло ж ај да на ш њ ег пар - ла мен т а ри зма, Сло б о да н Са мар џ и ћ ( у р.), Нор ма и од лу ка, Карл Шмит и ње го ви кри ти ча ри, Фи лип Вишњић, Бе о град, Вај ле р Џо зе ф, Устав Евро пе, Ф и л и п Ви ш њи ћ, Б е о г ра д, Во л и н Ше л дон, По л и т и ка и в и з и ја, Ф и л и п Ви ш њи ћ, Слу жбе ни гла сник, Бе о град, We ber Max, The Na tion in: John Hutchin son, Ant hony D. Smith (eds), Na t i o n a li sm, Ox ford Uni ver sity Press, Oxford, New York, Whe a re Ken neth C., Fe de ra lism and the Ma king of Na tions, in: Art hur W. Mac ma hon (ed.), Fe de ra li sm, Ma t u re and Emer gent, Do u ble day & Com pany, New York,

187 Б о ја н Ко в а ч е в и ћ Bojan Kovacevic Д Е ФИ Ц И Т ПО Л И Т И Ч КОГ... DEFICIT OF POLITICAL CITIZENSHIP IN THE EUROPEAN UNION IN THE LIGHT OF HISTORICAL EXPERIENCE OF BUILDING OF FEDERAL NATIONS Summary After potentiality of negative economic integration has been drained out theoreticians and practical activists have started to search for solutions which could provide for functioning of the European Union as a real political unit. One positive political action of European level of government in the fields such as fiscal policy, foreign and security politics has become an imperative in times of the world economic crisis and new social, historical and geo-political challenges. However, in absence of Europeans who are aware of their capabilities to act politically, some transfer of the politics of greatest significance for citizens to the European level of government might hardly find its normative and practical justification. In this context an analysis of experience of some modern federal nations made through associations of formerly independent and sovereign political entities gains a specific theoretical and practical significance. Basic objective of this paper is to provide a base for better understanding of the following question How to re-create politically active European citizens as participants in the public sphere and not only common consumers of individual rights in this time of democratic potentialities of national states have been decreasing and, on the other hand, in times when structural preconditions for formation of an appropriate European medium for expression of democratic will have been hopelessly disappearing? The better understanding of the abovementioned question will be provided through presentation of historical experience of establishment of three modern federal demos American, German and Switzerland ones. Key words: political citizenship, European Union, USA, federal nations. 186

188 УДК 323.1(= )(497.11) Примљено: 24. март Прихваћено: 25. мај Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Момчило Суботић * О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У МА ЂАР СКЕ МА ЊИ НЕ У СР БИ ЈИ Резиме Де мо к ра т с ка за јед н и ц а в ој в о ђа н с к и х Ма ђа ра Ша н до ра Па ла је не ко ли ко го ди на по осни ва њу под не ла кон цепт тросте пе не ауто но ми је за ма ђар ску ма њи ну у Ср би ји. Он об ухва та: оп шти не са спе ци јал ним ста ту сом ко је се мо гу удруж и т и у те р и то р и ја л н у е т н ич к у а у то но м и ју, за т и м ме с на или ло кал на ауто но ми ја и нај зад, као нај ви ши ни во ма њинске са мо у пра ве, пер со нал на ауто но ми ја по ли тич ки ре презент ма ђар ске ма њи не у Ср би ји. Овај кон цепт при хва ти ће и др у ге м а ђа р с ке по л и т ич ке с тра н ке, ка с н и је ос но в а не, по пу т Стран ке вој во ђан ских Ма ђа ра Јо же фа Ка се, ка сни је Иштвана Па сто ра, као и Де мо крат ска стран ка вој во ђан ских Ма ђара Ан дра ша Аго што на, на ста ла це па њем ДЗВМ, и дру ги. Ста тут АП Вој во ди не из го ди не усли шио је гото во све зах те ве са др жа не у кон цеп ту тро сте пе не аутоно ми је; њи ме је пред ви ђен ма ђар ски ре ги он од оп шти на на се ве р у Ср б и је у ко ји м а Ма ђа р и ч и не ве ћ и н у с та нов н и ш тв а, са се ди штем у Су бо ти ци, у ко јој не ма ју ве ћи ну. Ста тут је де о ко а л и ц и о ног до го в о ра Па с тор -Та д ић, до не т са ц и ље м да по мог не у по бољ ша њу по ло жа ја на ци о нал них ма њи на - на цио нал них за јед ни ца, али је он у срп ској струч ној и по ли тичкој јав но сти оце њен као ства ра ње др жа ве у др жа ви, тј. пре тва ра ње Вој во ди не у др жа ву на ци о нал них ма њи на, са ре * Институт за политичке студије, Београд 187

189 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... а л ном мо г ућ но шћу се це с и је м а ђа р с ког ре г и о на и ње го в о пр и к љу че ње Ма ђа р с кој. То ме у при лог иде и ре ви зи о ни стич ка про па ган да акту е л не м а ђа р с ке в ла с т и Ви к то ра О р ба на ко ја је Ма ђа р и м а у су сед ним др жа ва ма да ла двој но др жа вљан ство и на го вес т и л а пра в о њи хо в ог у че шћа у па р ла ме н та р н и м и з бо р и м а са кво том по ли тич ких пред став ни ка у ма ђар ском па ра ла менту. Ор бан је ре шио да уз по моћ ЕУ из вр ши те ри то ри јал но ује д и ње ње на ц и је, по з и в а ј у ћ и се на и с пра в ља ње тр и ја нон с ке не прав де. У тек су смо по ка за ли да Три ја нон ни је био неправ да, већ да је овај спо ра зум Угар ску свео на Ма ђар ску, тј. на ет но граф ске гра ни це ма ђар ске др жа ве. У ра ду је пре зен то ван по ло жај ма ђар ске ма њи не и њено по л и т ич ко ор г а н и зо в а ње у Кра ље в и н и С ХС- Ју го с ла в и ји, као и њи хо в о у че шће у Хор т и је в ом по к у ш а ју да ге но ц и дом и е т н ич к и м ч и шће ње м, ко је с у м а ђа р с ке ок у па ц и о не тр у пе из вр ши ле у Бач кој , ре ви ди ра Три ја нон. На ко мун и с т ич к и кон це пт а у то но м и је Вој в о д и не м а ђа р с ка м а њи на је гле да ла као на срп ску ствар, али је вре ме ном при хват и ла је р је у Ср б и ји ос тв а р и ла нај в и ш и с те пе н к ул ту р н и х, еко ном ских, по ли тич ких пра ва. Та ква пра ва не би има ла ни у ма тич ној др жа ви. Раз ви ла је и са чу ва ла на ци о нал ни иденти тет по нај ви шим европ ским стан дар ди ма. Оту да је ге опо л и т и ка м а ђа р с ког ре г и о на и ре в и з и је Т р и ја но на - и г ра ње са ва тром. К љу ч не ре ч и: Де мо к ра т с ка за јед н и ц а в ој в о ђа н с к и х Ма ђа ра, тро с те пе на а у то но м и ја, Са ве з в ој в о ђа н с к и х Ма ђа ра, Ста ту т Вој в о д и не, м а ђа р с к и ре г и он, Т р и ја нон, Уг а р с ка 188 По л и тич ко ор г а н и зо в а ње ма ђар ске ма њи не у Ср би ји Са уки да њем со ци ја ли зма и пре ла ском на ви ше странач ки по ли тич ки си стем, ко ји је прет хо дио раз би ја њу и рас - па ду СФРЈ, ма ђар ска ма њи на у Ср би ји осно ва ла је го дине сво ју по ли тич ку стран ку - Де мо крат ску за јед ни цу вој во - ђан ских Ма ђа ра (ДЗВМ). Пред сед ник стран ке по стао је Пал Ша н дор и с т ра н к а је не ко л и ко г о д и на би ла је д и на по л и т и ч к а ор га ни за ци ја ма ђар ске ма њи не у Ср би ји. Иако је сво јим по -

190 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр л и т и ч к и м а н г а ж ма ном п р ед с т а в љ а ла су ш т и н у по л и т и ч к и х ц и љ е в а вој во ђа н ск и х Ма ђа ра, с т ра н к а с е по це па ла и де о на че л у са А н д ра шом А г о ш т о ном фор м и ра о је Де мо к рат ск у стран ку вој во ђан ских Ма ђа ра (ДСВМ) го ди не. У Су бо ти ци је го ди не фор ми ра на још јед на мађар ска стран ка - Са вез вој во ђан ских Ма ђа ра (СВМ), ко ја ће у по сток то бар ској Ср би ји по ста ти нај ја ча, а по мно ги ма и наци о нал но нај твр ђа пар ти ја ма ђар ске ма њи не. Пр ви пред седник је био Јо жеф Ка са, гра до на чел ник Су бо ти це и пот председ ник Вла де Ср би је у вла ди Зо ра на Ђин ђи ћа. Та да је СВМ са ко а л и ц и јом ДОС по с т а ла пар ла мен т ар на с т ра н к а. 1 За Ка су је ве за на ре че ни ца, да Вој во ди на ни је нео ту ђи ви део Ср бије, и да је оку пља ње бив ших ма ђар ских хон ве да из Ср би је у Но вом Са ду ма ја го ди не, био су срет tisz har cos - sta rih rat ni ka. Ка са не ка же про тив ко га су се бо ри ли ста ри рат ниц и. Н и ко л и ко и х је рат н у с р е ћу по т ра ж и ло у на ц и с т и ч ком на па ду на Ру си ју, а ко ли ко уче ство ва ло у ма ђар ском фа шис т и ч ком ок у па т ор ском си с т е м у на с рп ској зе м љи?! На ме с т о Ка се на че ло СВМ до шао је Иштван Па стор, ко ји је не са мо су бл и м и ра о и де је Па ла Ша н до ра, К а с е и А г о ш т о на, већ је - ка ко сам ка же - по стао ка та ли за тор из ме ђу ма ђар ског влада ју ћег ФИ Д Е СА Ви к т о ра О р ба на и п р ед с ед н и к а Ср би је Б о - ри са Та д и ћ а, у на с т о ја њу да с е р е а л и зу је Ма ђар ск а е т н и ч к а ауто но ми ја на се ве ру Ср би је. Ма ђар ска ауто но ми ја у ауто - ном ној Вој во д и н и! Па ра док са л но и јед но и д ру г о, а л и т а ко је по Ста ту ту АП Вој во ди не из 2009 го ди не. Ни шта ни је по Ус т а ву Ср би је и з , а л и је с т е по ко а л и ц и о ном до г о во ру Па с т ор -Та д и ћ. Осим по ме ну тих ту су још две ма ње стран ке ма ђар ске ма њи не. Јед на је По крет ма ђар ске на де (ПМН) осно ван Пред сед ник стран ке је Ба линт Ла сло, а дру га Гра ђан ски савез Ма ђа ра (ГСМ), осно ван кра јем у Сен ти, пред сед ник је Ла сло Рац Са бо. Нај зна чај н и је по л и т и ч ке л и ч но с т и ме ђу вој во ђа н ск и м Ма ђа ри ма су упра во ли де ри ових стра на ка, на ро чи то по ме - ну та че твор ка: Пал, Аго штон, Ка са и Па стор, и сви они предс т а в љ а ју кон т и н у и т е т јед не по л и т и ч ке и де је ко ја је ч в р с т о 1 На ре пу блич ким из бо ри ма 2003, СВМ у ко а ли ци ји са За јед но за то ле ран цију ни је ус пео да осво ји ни је дан ман дат у Скуп шти ни Ср би је. На пар ла ментар ним из бо ри ма осво јио је три ман да та. 189

191 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... ве за на за по ли ти ку Ма ђар ске вла де и усло вље на спољ но по - л и т и ч к и м од но си ма Ма ђар ске и Ср би је. А л и оно ш т о па да у оч и св а ком иоле па ж љи ви јем ис т ра ж и в а ч у је с т е ч и њ е н и ца да су сви зах те ви ко је ма ђар ска ма њи на (је дан део се од но си и на оста ле ма њи не - на ци о нал не за јед ни це ) пре ко сво јих по - л и т и ч к и х п р ед с т а в н и к а ис по с т а в љ а ла Ср би ји де ве де с е т и х и ка сни је: тро сте пе на ауто но ми ја, пер со нал на ауто но ми ја, ло - кал на са мо у пра ва, Ма ђар ска те ри то ри јал на ауто но ми ја, мађар ски округ, На ци о нал ни са вет -раз ли чи ти тер ми ни са сро - дим зна че њем - оства ре но или се оства ру је, па Вој во ди на од с е ве р не с рп ске по к ра ји не, у ко јој ау т о но м и ја н и је с т е че на већ јој је на мет ну та, али, ипак, са ис кљу чи во срп ским обе леж јем и зна че њем, по ста је све ви ше др жа ва на ци о нал них ма њи на. 190 Иде ја м а ђа р с ке те р и то р и ја л не а у то но м и је ДЗВМ Шан до ра Па ла У вре ме ка да је екс перт ска Ко ми си ја ЕЗ на че лу са франц у ск и м п ра в н и ком Ба д и н т е р ом п р е су д и ла ра с па д СФРЈ на ње не са став не де ло ве - ре пу бли ке, уме сто на ње не кон ститу тив не на ро де сход но на че лу са мо о пре де ље ња на ро да, по - ли тич ки ли дер ДЗВМ Шан дор Пал је за ма ђар ску ма њи ну у Вој во д и н и з а т ра ж ио ис т а п ра в а ко ја до би је с рп ск и на р од у Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни и Ре пу бли ци Срп ској. Пал је тиме не са мо Вој во д и н у и з јед на ч ио са д ру г и м р е п у бл и к а ма, па и са Ср би јом у чи јем је са ста ву, не го је вој во ђан ску ауто ном и ју и з јед на ч ио са ма ђар ском ма њи ном, к а о да је вој во ђа н ск а ау т о но м и ја с т в ар са мо ма ђар ске ма њи не, а не п р е в а с ход но с рп ског на р о да ко ји ч и н и а п с о л у т н у ве ћ и н у с т а нов н и ш т в а у По к ра ји н и. Шан дор Пал је сво је иде је из ло жио на на уч ном ску пу СА Н У о по ло ж а ју ма њи на у СР Ју г о сла ви ји г о д и не. Он је пред ста вио Кон це пт м а њи н с ке са мо у пра ве ДЗВМ, ко ји с е з а ла же з а т зв. т р о с т е пе н у ау т о но м и ју ма ђар ске ма њи не у Ср би ји, ис т и ч у ћ и да она п р ед с т а в љ а ком п р о м ис и з ме ђу д в а ле г и т и м на з а х т е в а: с јед не с т ра не п ра в а на са мо о п р е де љ е њ е до от це пље ња, а дру ге су ве ре но сти др жа ве и не про мен љиво с т и г ра н и ца. Ви д и мо, да к ле да Па л не у т е ме љ е но з а сн и в а свој ком п р о м ис да ју ћ и ма ђар ској ма њи н и, су п р о т но сви м ме ђу на р од н и м п ра в н и м до к у мен т и ма, к а о и у н у т ра ш њ ем

192 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ус т а в ном п ра ву, п ра во на са мо о п р е де љ е њ е до о т це п љ е њ а. А за тим, ра ди очу ва ња су ве ре но сти Ср би је и не про мен љи во - сти гра ни ца, он гра ди кон цепт ма ђар ске ауто но ми је у ауто - ном ној Вој во д и н и, и т о т р о с т е пе н и, где с е и з ри ч и т о з а х т е в а ма ђар ск а т е ри т о ри ја л на ау т о но м и ја. 2 Ма ђар ска тро сте пе на ауто но ми ја Шан до ра Па ла об у- хва та: Оп шти не са спе ци јал ним ста ту сом, ко је су де фи ниса не к а о оп ш т и не у ко ји ма не к а од е т н и ч к и х з а јед н и ца и ма ве ћ и н у. И з а т о г а сле д и но ви оде љ а к Те ри т о ри ја л на е т н и ч к а ауто но ми ја, ко ји пред ви ђа мо гућ ност удру жи ва ња ви ше сусед них оп шти на где на ци о нал не ма њи не чи не ве ћи ну ста нов - н и ш т в а. За т и м Ме сна (ло к а л на) е т н и ч к а са мо у п ра в а, ко ји р е г у л и ше на ч и н фор м и ра њ а ло к а л не ма њи н ске са мо у п ра ве з а на с е љ а у д и ја спо ри. На к ра ју је по гла в љ е - Пе р с о на л на ау т о но м и ја. 3 На ра в но, ов де је р еч о ма ђар ск и м оп ш т и на ма са спе ци јал ним ста ту сом, о ма ђар ској те ри то ри јал ној ауто - но м и ји и о ма ђар ској ло к а л ној са мо у п ра ви. О п ш т и не ко је би ч и н и ле Ма ђар ск у ау т о ном н у обла с т су: К а њи ж а, Сен т а, А да, Бе чеј, Бач ка То по ла, Ма ли Иђош и Су бо ти ца у Бач кој, од носно Чо ка у Ба на ту. Та ко фор м и ра ној ау т о ном ној обла с т и мо г у с е п ри к ључ и т и и на с е љ а ко је с е не на ла зе у оп ш т и на ма са спе ц и ја л н и м ста ту сом, ако се њи хо вим при па ја њем да ље про ши ру је нац и о на л но ком па к т на т е ри т о ри ја, од но сно, мо г у с е и з д во ји т и на с е љ а са с рп ском е т н и ч ком ве ћ и ном. Са мо у п ра в а Ма ђар ске ау т о но м и је по с е б но би с е од но си ла на фу н к ц и је у обла с т и обра зо ва ња, здрав ства, при вре де, со ци јал не за шти те, ин фор - ми са ња, пра во су ђа, одр жа ва ња ре да и ми ра. Слу жбе ни је зиц и, и ме ђу с об но по т п у но ра в но п ра в н и, би л и би ма ђар ск и и с рп ско х р в ат ск и... О р г а н и Ма ђар ске ау т о ном не обла с т и су: ск у п ш т и на, об ла сно ве ће (к а о и з в р ш н и ор г а н) т е п р ед с ед н и к ау т о ном не обла с т и. 4 Д ру г и с т е пен ау т о но м и је од но си с е на на се ља у ди ја спо ри, ко ја су из ван по ме ну тих оп шти на у ко - ји ма ма ђар ск а ма њи на ч и н и ве ћ и н у с т а нов н и ш т в а. О в а би 2 Ви ди: Шан дор Пал, Кон цепт ма њин ске са мо у пра ве Де мо крат ске за јед ни це вој во ђан ских Ма ђа ра, у: По ло жај ма њи на у Са ве зној Ре пу бли ци Ју го сла вији, Збор ник СА НУ, уред ни ци Ми лош Ма цу ра и Во ји слав Ста нов чић, Бе о град, 1996, стр Исто, стр Исто, стр

193 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... ло к а л на ау т о но м и ја би ла о с т в а ри в а у пе т на е с т а к ма ђар ск и х на с е љ а Вој во д и не и п ра к т и ч но би сп р е ча в а ла хе г е мо н и ју јед не е т н и ч ке з а јед н и це на д д ру г ом, ш т о би знат но до п ри не - ло с т а би л но с т и на шег г е о по л и т и ч ког п р о с т о ра. 5 Пе р со на л на а у то но м и ја п р ед с т а в љ а ори г и на л н и до при нос ДЗВМ те о ри ји и прак си ре ша ва ња ма њин ског нац и о на л ног п и т а њ а. Нај ви ш и њ ен ор г а н т р е ба ло би да бу де Са вет ма њин ске са мо у пра ве. Овла шће ња Са ве та би се одно си ла на ко лек т и в на п ра в а ма ђар ске на ц и о на л не ма њи не, ре гу ли са на Ста ту том ко ја би при хва ти ла На род на скуп штина Ре пу бли ке Ср би је (по себ но за обла сти кул ту ре, обра зо - ва ња и ин фор ми са ња) де мо крат ски, на ви ше стра нач ким из - б о ри ма кон с т и т у и са н Са ве т ма ђар ске ма њи не био би је д и н и ле ги тим ни пред став ник вој во ђан ских Ма ђа ра ко ји би на де - мо крат ски на чин из ра жа вао њи хов по ли тич ки су бјек ти витет, али се ти ме не би на ру ша вао су ве ре ни тет Ре пу бли ке Ср - би је. 6 О р г а н и пе р с о на л не ау т о но м и је су: ск у п ш т и на е т н и ч- ке з а јед н и це, ве ће са мо у п ра ве, п р ед с ед н и к. У ме ђу вре ме ну се по ја вио СВМ, па је тре ба ло ре де - фи н и са т и кон цеп т ма ђар ске ау т о но м и је. Основ н и е ле мен т и ауто но ми је, по Па лу, су: ар ти ку ла ци ја су бјек ти ви те та вој во - ђан ских Ма ђа ра ка ко у зе мљи та ко и у ино стран ству, мо гућ - но с т и з б о ра ле г и т и м н и х ма ђар ск и х по л и т и ч к и х з а с т у п н и к а, ства ра ње ин сти ту ци ја Ма ђар ске ауто но ми је (за сту па ње инте ре са Ма ђа ра ка ко у сре ди на ма где су ве ћин ско ста нов ништво та ко и оних ко ји су у ра се ја њу, обез бе ђи ва ње по ли тичког п л у ра л и зма к а ко у п р о це су фор м и ра њ а ау т о но м и је, т а ко и у са мој ауто но ми ји. 7 Па л под в ла ч и да вој во ђа н ск и Ма ђа ри у сво јим по ли тич ким зах те ви ма мо ра ју на сту па ти са мо стално и је дин стве но. Па л још јед ном п р е ц и зи ра и под в ла ч и: У ау т о но м и ји, ин те ре се сре ди на, где су Ма ђа ри ве ћин ски жи ваљ, обез бе - ђи в а ће те р и то р и ја л на а у то но м и ја, а у сре ди на ма где су у ма њи ни (од но сно у ра се ја њу) ло кал на (од но сно ме сна) са моу пра в а у зе т а у к ла си ч ном см и сл у т е р е ч и. Це л и н у и н т е р е са вој во ђан ских Ма ђа ра, по себ но у обла сти ма школ ства, ин- 5 Исто 6 Исто, стр Исто, стр

194 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр фор ми са ња и кул ту ре обез бе ђи ва ле би ин сти ту ци је пер сона л не а у то но м и је, пре све га Са ве т м а њи н с ке са мо у пра ве. Дру гим ре чи ма, Ма ђа ри не же ле ни шта ви ше, али ни ма ње - ис ти цао је Пал од оно га што ће Ср би оства ри ти у дру гим ре пу бли ка ма бив ше СФРЈ. То је уоста лом је дан од важних усло ва за што ско ри ји ула зак Ср би је у Евро пу. 8 Тр е ба на по ме н у т и да је у в р е ме с е це си о н и с т и ч ког ра т а Ма ђар ск а на о ру ж а в а ла Хр в ат ск у, а Д ЗВМ по д р ж а в а ла с е це си о н и с т е. И ш т в а н Б о ш њ а к, с е су п р о т с т а вио Па ло вом кон цеп т у Ма ђар ске т е ри т о ри ја л не ау т о но м и је. О н ис т и че да је з а ов ај ви д ау т о но м и је не о п ход на п р о ме на Ус т а в а Ср би је. Б о ш њ а к ис ти че мо дел сли чан кон цеп ту ауто но ми је Вој во ђан ског клуба - П ла т фор м а за са в ре ме н у а у то но м и ју Вој в о д и не, од го ди не, ко ја афир ми ше мул ти ет нич ку те ри то ри јал но - адм и н и с тра т ив н у а у то но м и ју св и х г ра ђа на По к ра ји не. У погла в љу Ау т о но м и ја Вој во д и не и на ц и о на л но п и т а њ е ов ај кон цеп т по ла зи од с т а в а да у бу д у ћој са в р е ме ној ау т о но м и ји ове ре ги је ни ко не би био тре ти ран ни као ве ћи на ни као мањи на, ни ти би имао не ка ква по себ на пра ва, осим оних ко ја св а к у на ц и о на л н у ма њи н у, у св а кој у жој и ш и р ој с р е д и н и, ш т и т е у од но су на св а к у на ц и о на л н у ве ћ и н у. 9 Ви де л и смо да Бо шњак ни је био у пра ву, јер је Ста тут Вој во ди не, иако про тив у ста ван усво јен у Скуп шти ни По кра ји не и Скуп штин и Ср би је. Ни је по треб на ве ли ка му дрост да би се ви де ло да је Па лов кон цеп т т р о с т е пе не ау т о но м и је ма ђар ске ма њи не, ко ју у по с т ок т о бар ској-дос- ов ској Ср би ји на с т а в љ а СВМ Иштва на Па сто ра, уз пу ну по др шку Чан ко вог ЛСВ-а као и д ру г и х ма њи х с рп ск и х ау т о но ма ш к и х с т ра на к а у По к ра ји н и, раз у ме се и ДС-а, на пу ту да бу де про роч ки ре а ли зо ван са ве ли ким ис ку ше њем за су ве ре ни тет и те ри то ри јал ни ин те - г ри т е т Ср би је Исто, стр Ви д и:и ш т в а н Б о ш њ а к, Мо г у ћ н о с т и и п р о б л е м и ус п о с т а в љ а њ а м а њи н с ке л о к а л н е с а м о у п р а в е и п е р с о н а л н е ау т о н о м и је у В ој в о д и н и, у : По ло жај мањи н а у С а в е з н о ј Ре п у б л и ц и Ј у г о с л а в и ји, Збор ник СА НУ, уред ни ци Ми лош М а ц у р а и В о ји с л а в С т а н ов ч и ћ, Б е о г р а д, , с т р. 450; П л а т ф о р м а з а с а в р е - ме ну ауто но ми ју Вој во ди не, Вој во ђан ски клуб, Но ви Сад, Вр ед н о је п о г л е д а т и З б о р н и к : По л о ж а ј н а ц и о н а л н и х м а њи н а у С р б и ји, Зборн и к СА Н У, у р ед н и к В о ји с л а в С т а н ов ч и ћ, Б е о г р а д, , н а р о ч и т о р а д о в е: А л п а ш Ло ш он ц, Ас п е к т и т е р и т о р и ја л н и х и к у л т у р н и х ау т о н о м и ја : з а и 193

195 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У Ста ту т Вој в о д и не по ме р и по л и тич ко - те р и то р и ја л н и х ас п и ра ц и ја м а ђа р с ке м а њи не По л и т и к а од 3. с еп т ем бра п р е но си де ло ве и з п и сма ко је И ш т в а н у Па с т о ру, п р ед с ед н и к у Са ве з а вој во - ђан ских Ма ђа ра, пи шу ли дер Де мо крат ске за јед ни це вој во - ђан ских Ма ђа ра Шан дор Пал и ли дер Демократс кe стран ке вој во ђа н ск и х Ма ђа ра А н д ра ш А г о ш т он. Д во ји ца ма ђар ск и х пр ва ка тра же пре го во ре са срп ским вла сти ма о оства ри вању кон цеп т а ау т о но м и је вој во ђа н ск и х Ма ђа ра, ко ји п р ед ви ђа по ве зи ва ње де вет оп шти на у ко ји ма су Ма ђа ри у ве ћи ни. Па стор ука зу је на чи ње ни цу да је ста тут био у осно ви к а м па њ е ко а л и ц и је За ев р оп ск у Вој во д и н у. О н ис т и че: За на с је п ри о ри т е т но п и т а њ е по ло ж ај на ц и о на л н и х са ве т а и сла жем се са го спо ди ном Аго што ном да се што пре мо ра усвоји т и з а кон о на ч и н у и з б о ра, на д ле ж но с т и ма и фи на н си ра њу Са ве та на ци о нал них ма њи на... Чи ње ни ца је да је оства ри вањ е ау т о но м и је п р в а т ач к а За јед н и ч ког кон цеп т а ау т о но м и је с т ра на к а вој во ђа н ск и х Ма ђа ра. Д ру г а т ач к а т и че с е по с е б не р е г и је на с е ве ру Вој во д и не са с т а в љ е не од оп ш т и на у ко ји ма Ма ђа ри ч и не ве ћ и н у, а на ч и јем о с т в а р е њу са да и н си с т и ра ју ДСВМ и ДЗВМ. Ба линт Па стор ка же да ће то пи та ње до ћи на д нев н и р ед к а да и За кон о р е г и о на л и з а ц и ји Ср би је ч и је је усв а ја њ е је да н од усло в а з а п ри к љу че њ е ЕУ. О н об ја ш њ а в а да је р еч о п р ед ло г у з а о сн и в а њ е м ул т и е т н и ч ке р е г и је на се ве ру Вој во ди не, од но сно удру жи ва њу де вет оп шти на у је - да н од м но г и х под р е г и о на у Ср би ји ко ји би би л и де фи н и са н и з а ко ном. Пр ед с ед н и к И з в р ш ног ве ћ а Вој во д и не Б о ја н Пај т и ћ т в р д и, ме ђу т и м, да м у је к а о п ри па д н и к у г ра ђа н ске оп ц и је с т ра на и по т п у но не п ри х в а тљи в а св а к а по м и са о о по де ла ма по ет нич ком прин ци пу. Са дру ге стра не oпозиција твр ди да ће ДС мо ра ти ма ђар ским стран ка ма да пла ти ра чун за по дршку. Па стор на гла ша ва да ће ње го ва стран ка и да ље тра жит и п р о ме н у г ра н и ца у п ра в н и х ок ру г а у Вој во д и н и-у п и т а њу су оп шти не Ада, Ка њи жа и Сен та ко је при па да ју се вер но -бап р о т и в, с т р ; А л е к с а н д а р Мо л н а р, Кон с т и т у т и в н а в л а с т и е т н и ч к а хе те ро ге ност, стр ; Та маш Кор хец, Гра ни це уни вер зал но сти ма - њи н с к и х п р а в а - о з н а ч а ј у т е р и т о р и је и б р ој ч а н о с т и - с а п о с е б н и м о с в р т ом н а пра во на слу жбе ну упо тре бу је зи ка, стр

196 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр нат ском окру гу са сре ди штем у Ки кин ди, а, ка ко сма тра ју у СВМ, ге о граф ски и пре ма сва кој људ ској ло ги ци ме сто им је Бач ка Пред став ни ци опо зи ци о них стра на ка сма тра ју да предлог Ста ту та ни је у скла ду са Уста вом. Ли дер Де мо крат ске стран ке Ср би је Во ји слав Ко шту ни ца ис ти че, да ста тут уме - сто да се ба ви ауто но ми јом она ко ка ко је то пред ви ђе но Уставом Ср би је, пре ко ова квог пред ло га ста ту та за о би ла зним путем по ку ша ва да се ус по ста ве еле мен ти др жав но сти Вој во - д и не. Да је Ст а т у т Вој во д и не к р о јен по ме ри ма ђар ске ма њине по т в р ђу је и на ч и н на ко ји су од р е ђи в а н и у п ра в н и ок ру зи, а ко ји омо г у ћ а в а фор м и ра њ е ма ђар ског е т н и ч ког ок ру г а на се ве ру Ср би је. О то ме Ко ста Ча во шки пи ше: По себ ну забри ну тост иза зи ва на чин на ко ји су чла ном 32 ус по ста вље - ни по кра јин ски управ ни окру зи. Они су та ко обра зо ва ни и те ри то ри јал но раз гра ни че ни да Ма ђа ри до би ја ју свој на цио нал ни округ са се ди штем у Су бо ти ци, у ко јој они, ина че, ни су ве ћи на. Крај њи циљ те ри то ри јал ног за о кру же ња и из - два ја ња Ма ђар ског окру га је сте отва ра ње и про бле ма ти зо - ва ње по ло жа ја ма ђар ске ма њи не у Ср би ји, да би се пре или к а сн и је п ри с т у п и ло с е це си ји су б о т и ч ког ок ру г а и њ е г о вог п ри па ја њ а Ма ђар ској. Још ве ћу з а бри н у т о с т и з а зи в а обра зо в а њ е са ве т а на ц и- о на л н и х з а јед н и ца у ок ви ру С к у п ш т и не Вој во д и не. То је по - ку шај да се на ма ла вра та уве де дво дом ни си стем, за хва љују ћ и ко јем ће п р ед с т а в н и ц и на ц и о на л н и х ма њи на, п ри л и ком до но ше њ а в а ж н и х од л у к а, и ма т и п ра во ве т а у С к у п ш т и н и Вој во д и не. Као на црт но вог ста ту та АП Вој во ди не отва ра две по - губ не мо гућ но сти - ства ра ње др жа ве Вој во ди не у др жа ви Ср - би ји, и с е це си је С у б о т и ч ког ок ру г а, а мо ж да и це ле Вој во д и- не. 12 С ход но Ст а т у т у А П Вој во д и не г о д и не од р ж а н и су и з б о ри з а ма њи н ске на ц и о на л не са ве т е, па је у ок ви ру С к у п- ш т и не Вој во д и не, к а о по с е б но пар ла мен т ар но т е ло, о сно в а н 11 З а х т е в з а м а ђ а р с к у р е г и ј у у В ој в о д и н и?, По л и т и к а, 3. сеп тем бар 2008, стр Ко с т а Ч а в о ш к и, Д р ж а в н о с т Во ј в о д и н е и м о г ућ н о с т с е ц е с и је, Но ви Сад, 2008, стр

197 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... Са ве т на ц и о на л н и х з а јед н и ца (СН З). Њ е г а ч и н и 30 ч ла но в а, ко ји с е би ра ју и з р е до в а по сла н и к а. По ло ви на њи х су, к а ко је пред ви ђе но Ста ту том АПВ, при пад ни ци ма њин ских зајед н и ца, а по ло ви на по с ла н и ц и с рп ске на ц и о на л но с т и. То је сво је в р с т а н Гор њи дом вој во ђа н ског пар ла мен т а. Та ко с е Ст а т у т ом и Ср би у По к ра ји н и и з на р о да п р е т в а- ра ју у на ц и о на л н у з а јед н и ц у, ис т и на, још у век б е з с оп с т ве ног на ц и о на л ног са ве т а. За до но ше њ е од л у к а по т р е б на је ве ћ и на од у к у п ног бр о ја ч ла но в а, ш т о зна ч и да на ц и о на л не ма њи не - по Ст а т у- т у на ц и о на л не з а јед н и це - б е з об зи ра ш т о Ср би ч и не ско р о 70% ста нов ни штва Вој во ди не - мо гу да бло ки ра ју до но ше - ње од лу ке од стра не СНЗ и ти ме па ра ли шу рад Скуп шти не АПВ. Ти ме је не са мо на ру шен Устав Ср би је, ње гов члан 1. ко ји Ср би ју де фи ни ше као на ци о нал ну др жа ву срп ског наро да, а тек он да и оста лих гра ђа на ко ји у њој жи ве, не го се и Вој во ди на као њен са став ни део пре тва ра у др жа ву на ци о - на л н и х ма њи на. На и з б о ри ма з а на ц и о на л н и са ве т д р Та ма ш Кор хец по с т а о је п р ед с ед н и к На ц и о на л ног са ве т а Ма ђа ра ко ји су фор ми ра ле Ма ђар ска сло га 28 од 35 ман да та, Вој во ђански Ма ђа ри за Евро пу че ти ри, и по је дан ман дат три ма ње ма ђар ске с т ра н ке. Л и де ри ма ђар ске ма њи не и њи хо ве с т ра н ке су п р ед њ а- ч и ле у п р о це су ев р о пе и зи ра њ а Вој во д и не к р оз до но ше њ е ста ту та и по ни ште ња срп ског обе леж ја По кра ји не. У вла дају ћој ко а ли ци ји са ДС, ЛСВ, Г 17, СПС, по др жа ни од не ких опо зи ци о них стра на ка и мно штва ан ти срп ских не вла дин и х ор г а н и з а ц и ја, а л и п р е в а с ход но у ко ор д и на ц и ји са в ла дом Ма ђар ске и ње ним број ним по ли тич ким ор га ни за ци ја ма, по - л и т и ч к и п р в а ц и вој во ђа н ск и х Ма ђа ра гле да ју на Ст а т у т к а о на сред ство за свој крај њи циљ - от це пље ње од Ср би је и припа ја њ е Ма ђар ској. За са да Па с т ор и д ру г и по л и т и ч к и п р в а ц и ма ђар ске ма њи не ис т и ч у, не у ве р љи во, да је т е ри т о ри ја л но по ве зи в а њ е Ма ђа ра у Вој во д и н и з а њи х је д и но р е ше њ е. Зб ог т о г а је п р о ме на г ра н и ца ок ру г а по с т а о к љу ч не ра зу ме в а њ а у Вој во ди ни, због че га је вла да ју ћа СВМ иза шла из мно гих ко а л и ц и ја где је фор м и ра ла оп ш т и н ск у в ла с т. А ма н д ма ном Ба л и н т а Па с т о ра (СВМ ) на з а кон о р е г и о на л ном ра з во ју т ри оп шти не Ада, Ка њи жа и Сен та пре ба че не су из Се вер но ба- 196

198 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр нат ског у Се ве р но бач к и ок ру г, ч и ме с е п р о це нат ма ђар ског ста нов ни штва по ве ћао за око 10%, а срп ског сма њио за око 5%. Ти ме Ма ђа ри и ма ју де ве т (9) оп ш т и на на ко ји ма г ра де сво ју пер со нал ну ауто но ми ју и дру ге по ли тич ко те ри то рија л не п ла но ве. И ш т в а н Па с т ор, и на че по т п р ед с ед н и к Вла де Вој во ди не, је из ја вио да су ове три оп шти не би ле део ко морског и суд ског си сте ма Се вер но бач ког окру га, са се ди штем у С у б о т и ц и. На ви ди ку је сле де ћи мо гу ћи сце на рио: усва ја ње Стат у т а Вој во д и не п р ед с т а в љ а по к у шај ау т о но ма ша /с е па ра т и- ста да ство ре др жа ву у др жа ви са ци љем из два ја ња ове но ве д р ж а ве и з Ср би је. Сле де ћ и ко ра к је и з д в а ја њ е, а ко би с е фор ми рао су бо тич ки округ, из ове по кра ји не/ре ги је и ње го - вог п ри па ја њ а Ма ђар ској. Д ру г и м р е ч и ма Ст а т у т По к ра ји не је п р ви ко ра к у п ра в ц у р е ви зи је г ра н и ца у с р ед њ о и с т оч ној Ев р о п и ко ја не по г а ђа са мо Ср би ју не г о и су с е де Р у м у н и ју, Сло в ач к у и Ук ра ји н у. Ст а т у т је јед на р е т р о г ра д на не п ри р одна по ја ва ко ја угро жа ва без бед ност и оп ста нак срп ског на рода и оме та нор ма лан раз вој Ре пу бли ке Ср би је. Осла ња се на п р о г ра ме: ЛСВ, Основ на п р о г ра м ск а до к у мен т а вој во ђа н ског по кре та из го ди не ко ја су пот пи са ли пред став ни ци де - ве т по л и т и ч к и х с т ра на к а и 14 не с т ра нач к и х ор г а н и з а ц и ја, Де к ла ра ц и ју з а но ви ус т а в н и си с т ем Ср би је и Ју г о сла ви је, Плат фор му за са вре ме ну ауто но ми ју Вој во ди не Вој во ђанског клу ба из Но вог Са да из го ди не и Стра те ги ју оствари ва ња за јед нич ких ци ље ва Вој во ђан ског са ве за ко ју је пот - п и са ло 17 ау т о но ма ш к и х по к р е т а и с т ра на к а 23. ма ја г о д и не. 13 Пај т и ћ је до но ше њ е Ст а т у т а до ж и ве о к а о сви т а њ е по сле т е ш ке но ћ и...ст а т у т је п ра к т и ч но с р ед с т во п р о г ра ма ЕУ з а ра з би ја њ е Ср би је б е з но вог ра т а. Не п ри х в а т а њ е Ср ба на са мо у н и ш т е њ е је, п р е ма Ев р о п љ а н и н у Јо в а н у Ком ш и ћу, бив шем ди рек то ру РТС Но ви Сад, опре де ље ње за Ср бистан. 14 Ис т о ри чар Пе ји н сма т ра да с е ра д и о р е х а би л и т а ц и ји ве л и ко ма ђар с т в а ко је је усле д и ло к а о р е зул т ат ау т о но ма ш ке и с е па ра т и с т и ч ке по л и т и ке ЛСВ Не на да Ча н к а, а л и и ДС и т о њ е г о вог но во са д ског к ри ла на че л у са Б о ја ном Пај т и ћем. 13 Јо ван М. Пе јин, По н и ш т е њ е с р п с ког о б е л е ж ја Во ј в о д и н е, СНП Све то зар Ми ле тић, Пар те нон, Бе о град, 2011, стр Исто, стр

199 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... О н и су, по Пе ји н у, омо г у ћ и л и и н т е р на ц и о на л н и з а ц и ју т зв. вој во ђан ског пи та ња и ре ха би ли та ци ју ве ли ко ма ђар ства ко - је се од вла да ју ћег ФИ ДЕ СА Вик то ра Ор ба на све ви ше пре - л и в а на вој во ђа н ск и п р о с т ор. Ча н ко в а а н т и с рп ск а по л и т и к а, ис ти че Пе јин, охра бри ла је ДЗВМ, ДСМ и оста ле на ро чи то ма ђар ске ма њи н ске и н т е лек т у а л це, но ви на р е, п и сце ко ји ја в - но п ри н ц и п и је л но вој во ђа н ск и по д р ж а в а ју м ул т и е т н и ч к у, мул ти кул тур ну и мул ти кон фе си о нал ну ауто но ми ју. Овај савез је из ра зи то ан ти срп ски и бу ди осно ва ну сум њу на осно - ву гла с о в а о по т р е би и н т е р на ц и о на л и з а ц и је вој во ђа н ског пи та ња да је при пре ма за но ве ре пре си је над Ср би ма... Не по зна в а ју ћ и ис т о ри ју с рп ске Вој во д и не, не ма ју ћ и н и к а к в а са зна њ а о њ е ној т ра д и ц и ји, д у хов но с т и и с рп ском об е леж ју, Ча нак је у кро а то ко му ни стич ком ма ни ру, ко ји се не би по - сти део Ра ди ћа, Ма че ка и Бро за, на три би ни ЛСВ у Срем ској Ми тро ви ци 24. мар та го ди не, су прот ста вља ју ћи се ср - би јан ској оку па ци ји Вој во ди не, ре као и сле де ћу бе сми слиц у: К а д Вој во д и на по с т а не р е п у бл и к а, Ср би ја и Хр в ат ск а н и к а д не ће ра т о в а т и. 15 О т у да је з а по л и т и ч ке п р в а ке вој во - ђан ских Ма ђа ра при хва тљи ва Вој во ди на као европ ска ре гија, па и сло ган ауто но ма ша : Сви смо ми Вој во ђа ни. Ов де се ра ди о ства ра њу но ве - вој во ђан ске на ци је, али са мо ка да су Ср би у п и т а њу; н и јед на д ру г а ма њи н ск а з а јед н и ца, од 26 ко ли ко их има у По кра ји ни, јер су и Ср би по ста ли ет нич ка за јед ни ца, не при хва та овај глу пи сло ган. Ма ђа ри ни по што! И ма ју ћ и у ви д у да с т а т у т Вој во д и н у п р е т в а ра у д р ж а- ву на ц и о на л н и х ма њи на, ко је по с т а ју д р ж а во л и к и пар т не р Ср би ји, по г о т о во Ма ђа ри са сво ји м е т н и ч к и м ок ру г ом ко ји пре тен ду је да се из дво је из Ср би је, тре ба под се ти ти да мађар ск а ма њи на и ма ма т и ч н у д р ж а ву и да с е њ е но ма њи н ско п и т а њ е у Ср би ји не мо же п р е т во ри т и у т е ри т о ри ја л но. О н и као на ци о нал на ма њи на у Ср би ји има ју сва ма њин ска права на нај ви шем ни воу, од пра ва на свој је зик, на сво је шко ле од основ не до фа кул те та, пра во на ин фор ми са ње, те ле ви зију, ра дио, по зо ри ште, уче шћа у вр ше њу вла сти на свим ниво и ма од оп ш т и н ске, по к ра ји н ске до р е п у бл и ч ке. Уо с т а лом, ма ђар ској ма њи ни тре ба као и свим гра ђа ни ма Ср би је ствар - на де цен т ра л и з а ц и ја а не фе де ра л и з а ц и ја, од но сно с т в а ра њ е 15 Исто, стр

200 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр д р ж а ве у д р ж а ви. Да к ле, ме сна и оп ш т и н ск а са мо у п ра в а а не ства ра ње па ра др жав них ен ти те та. Ова ко, гра ђа ни Вој води не ће фи нан си ра ти две др жа ве уме сто јед не, под усло вом да на тлу Вој во ди не не до ђе до пот пу ног уки да ња др жа ве Ср б и је. 16 Ме ђу тим, Ста тут им омо гу ћа ва ет нич ки ре ги он. Отуда не чу де ве сти да су ста тут на пи са ла тро ји ца ака де мика Ма ђар ске ака де ми је на у ка. Шта ово зна чи? Ка да је ок тобра г о д и не Та д и ћ био у по с е т и Бу д и м пе ш т и, ма ђар ск и пред сед ник Ла сло Шо љом га је по хва лио јер је срп ски пар ламент до нео За кон о на ци о нал ним са ве ти ма, за ко ји је ма ђар - ски пред сед ник ре као, да пру жа осно ву за кул тур ну аутоно ми ју Ма ђа ра ко ји је прав ни оквир и за те ри то ри јал ну. 17 Ма ђа р с к и ре г и он до го в о ре н и з ме ђ у Па с то ра и Та д и ћа Ствар око пи са ња Ста ту та мо жда и не сто ји та ко. Јер, све ука зу је да је Ста тут ко ји Вој во ди ну пре тва ра у ма њинск у, на д на ц и о на л н у, а н т и с рп ск у т во р е ви н у, са пар т не р ск и м од но сом ма њи на пре ма др жа ви Ср би ји и ма ђар ском те ри то - ри ја л ном ау т о но м и јом до г о во р ен у п р ед и з б ор ној ко а л и ц и ји и з ме ђу ДС СВМ. Од ма х по сле по б е де на и з б о ри ма з а на ц и- о нал не са ве те СВМ је тра жио про ме не гра ни ца окру га. Ту се на слу ћу је ма ђар ска те жња да сви Ма ђа ри жи ве у јед ној др жа ви. Иштван Па стор не ги ра ову те зу и ка же: Ка да смо ми пре две и по го ди не тра жи ли про ме не гра ни ца окру га није се, на рав но, ни зна ло да Ма ђар ска тре ба да пред се да ва ЕУ у пр вој по ло ви ни ове го ди не. Још док је Ор бан био у по зиц и ји СВМ је био не к а в р с т а к а т а л и з а т о ра и з ме ђу њ е г а и Тади ћа, прет по ста вља ју ћи да ће он до ћи на власт, уз свест да је ж и во т н и и н т е р е с Ма ђар ске да ш и ри г ра н и це ЕУ, по с е б но пре ма Ср би ји, бу ду ћи да ту жи ви ве ли ки број Ма ђа ра. На тај на ч и н Ма ђар ск а би у Ун и ју по ве з а ла све зе м љ е у ок ру же њу у ко ји ма ж и ви п р е ко т ри м и л и о на Ма ђа ра, ко ји су не сво јом кри ви цом оста ли ван сво је ма ти це. Са да се та ко ко нач но под у да ра ју и н т е р е си на ше д ве зе м љ е. По че т а к ове г о д и не је з а Ма ђа р е у Вој во д и н и би т а н је р су ко нач но с т е к л и п ра во на 16 Јо ван М. Пе јин, Исто, стр Ви д и: Пе ч а т, 23. ок то бар, 2009, стр

201 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... д вој но д р ж а в љ а н с т во, и т о не са мо зб ог ле г а л и з а ц и је и н т и м- ног од но са већ и због то га што Ма ђар ска два де сет го ди на води бри гу о ов да шњим Ма ђа ри ма, а са да мо же лак ше да по маже по р о д и це в а н сво ји х г ра н и ца, а л и и к ул т у р не и н с т и т у ц и је и школ ство. Сто га ве ру јем да ће се сле де ћих ме се ци ре ши ти и про ме не гра ни ца окру га, али не за то што смо ми усло ви ли то са да, ка да смо ви де ли да Ср би ја же ли да је Ма ђар ска прогу ра на вра та Евро пе, већ за то што смо ми то до го во ри ли пред ула зак у власт пре ви ше од две го ди не као је дан од услов а ко а л и ц и о ног с по ра з у м а, и што тај услов ни је ис пу њен за раз ли ку од мно гих ко ји је су Ис т о ри чар Де ја н М и к а ви ца сма т ра да ће с рп ск а в ла с т на п ра ви т и к а т а с т р о фа л н у г р е ш к у а ко под евен т у а л н и м п рит и ском Ма ђар ске п р о ме н и г ра н и це ок ру г а у Вој во д и н и з а ра д у р г и ра њ а Ма ђар ске да с е ш т о п р е до би је с т а т ус к а н д и да т а з а ула з а к у ЕУ... М и к а ви ца к а же да н и ко не мо же г а ра н т о в а т и да к а да с е до зво ле п р о ме не г ра н и ца ок ру г а и к а да Ма ђа ри бу ду има ли ком пакт ну те ри то ри ју они не ће за тра жи ти от - це пље ње од Вој во ди не, од но сно од Ср би је? Ја сам убе ђен да су п р о ме не г ра н и ца ок ру г а п у т к а о са мо с т а љи в а њу Ма ђа ра и њи хо вом п ри па ја њу Ма ђар ској, ко је ће с е де си т и п р е и л и к а сн и је а ко и м т о Ме ђу на р од на з а јед н и ца до зво л и. 19 М и к а- ви ца ис ти че да је по сле на год бе го ди не до шло до вели ке аси ми ла ци је Ср ба у Угар ској, ко ја је тра ја ла све до го ди не. Ко ли ко је она би ла успе шна го во ри и по да так да је са да у Ма ђар ској не ко ли ко пу та ма ње Ср ба не го та да, и да су он и са да п ра к т и ч но б е зна чај на ма њи на; и ма м но г о Ма ђа ра ко ји има ју чи сто срп ска пре зи ме на, а не зна ју ни реч срп ског је зи ка. Сто га не ма ни ка квог раз ло га да се сум ња да би Срби и ден т и ч н у суд би н у до ж и ве л и и у ма ђар ском ок ру г у ко ји би с е по ја вио на т е ри т о ри ји да на ш њ е Вој во д и не, б е з об зи ра на т о ко л и ко ов да ш њи ма ђар ск и по л и т и ч к и п р в а ц и т в р де да не ма н и к а к ве б о ја зн и да ће фор м и ра њ е ок ру г а са ма ђар ском ве ћи ном до ве сти до ње го вог от це пље ња од Вој во ди не. 20 Ни кад ма ђар ска ма њи на у Ср би ји ни је има ла бо љи по - л и т и ч к и по ло ж ај не г о да на с, б о љи не г о у ма т и ч ној д р ж а ви. 18 П р е м а : А л е к с а н д а р П а в л о в и ћ, Тај н а м а ђ а р с ко г т е п и х а, Пе ч а т, 4. фе бру ар 2011, стр Исто 20 Исто, стр

202 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр А л и, од Три ја нон ског у г о во ра о т е ри т о ри ја л ном ра з г ра н и че - њу и з ме ђу Ма ђар ске и Кра љ е ви не СХС и з г о д и не, к а да је део Ма ђа ра остао на на шој стра ни, па све до да нас, по ли тика ма ђар ске ма њи не увек је би ла под сна жним ути ца јем мат и ч не д р ж а ве. И к а да су од но си д ве ју д р ж а в а би л и до бри, и ка да је из Ма ђар ске во ђе на ире ден ти стич ка, ре ви зи о ни стичка по ли ти ка. Ма ђа ри се ни ка да ни су по ми ри ли са Три ја но - ном, сма тра ју ћи да им је учи ње на не прав да и да су чи ном раз два ја ња до жи ве ли на ци о нал ну ка та стро фу. Да нас је у Мађар ској на вла сти ФИ ДЕС (Са вез мла дих де мо кра та) - преми је ра Вик то ра Ор ба на (кал ви ни сте), ко ја др жи дво тре ћинск у в ла с т, а Ма ђар ск а п р ед с е да в а Ев р оп ском у н и јом. К а к ву ће по л и т и к у во д и т и, О р ба но в а в ла да је по к а з а ла на с т ар т у пред се да ва ња Европ ском уни јом. У хо лу Европ ског пар ламен т а по с т а ви ла је ог р ом н и ве зе н и т е п и х са к ар т ом Ве л и ке Ма ђар ске. Не г о до в а л и су не к и ев р оп ск и по л и т и ча ри, а л и су с рп ск и у па д љи во ћу т а л и, ве р о в ат но оче к у ју ћ и од ма ђар ске вла де на че лу са Вик то ром Ор ба ном да Ср би ју при бли жи Ун и ји. Фи дес Вик то ра Ор ба на и те р и то р и ја л но ује д и ње ње на ц и је Ма ђар ск и в ла да ју ћ и Ф и де с Ви к т о ра О р ба на р е ш ио је да под окри љем ЕУ из вр ши ре ви зи ју исто ри је и, на тој основи, т е ри т о ри ја л но у је д и њ е њ е на ц и је. Ф и де с је до не о з а кон о двој ном др жа вљан ству за Ма ђа ре из су сед них др жа ва- Сло - в ач ке (око ма ђар ске ма њи не), Р у м у н и је (око ,0 0 0 Ма ђа ра), Ср би је ( Ма ђа ра) све у ц и љу од бра не на ц и о - на л ног и ден т и т е т а Ма ђа ра у р е г и о н у. Оси м д р ж а в љ а н с т в а и па со ша Ор бан пла ни ра да су на род ни ци ма из су сед них др жав а омо г у ћ и и у че ш ће на пар ла мен т ар н и м и з б о ри ма у Ма ђар - ској. Пр е ма не к и м ве с т и ма по л и т и ч ко з а с т у п н и ш т во Ма ђа ра из су сед ства има ло би у др жав ном пар ла мен ту 20 пред став - ни ка. Све ово иза зва ло је по ли тич ку бу ру у Сло вач кој, Руму ни ји, али и у ор га ни ма ЕУ, са мо се у Ср би ји упор но ћу ти. Ре ви зи о н и с т и ч кој г е о по л и т и ц и Ф и де са п р е т о че ној у з а кон у пар ла мен ту у Ср би ји се ни ко не су прот ста вља. Је дан од ра з ло г а је св а к а ко у т о ме ш т о с е по ло ж ај ма ђар ске ма њи не у 201

203 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... Ср би ји су ш т и н ск и ра з л и к у је од с т а т у са ко ји Ма ђа ри и ма ју у окол ним зе мља ма. Као пр во, у Ср би ји их има ма ње не го у Сло в ач кој и Р у м у н и ји и у гла в ном су на с е љ е н и у Вој во д и н и. Оси м т о г а ( у п р ко с и р е ден т и с т и ч кој р е т о ри ц и ве ћ и не ма ђар - ск и х с т ра на к а и уд ру же њ а), р е ла т и в но до бр о су и н т е г ри са н и у дру штво и ње го ве ин сти ту ци је. Ма ђар ске по ли тич ке пар - т и је у че с т ву ју у оба в љ а њу в ла с т и на ло к а л ном, ок ру ж ном и др жав ном ни воу ( и на свим тим ин стан ца ма ко ри сте сва ку од п ри л и к а з а и н с т и т у ц и о на л но з а о к ру же њ е на ц и о на л ног мо з а и к а ма ђар с т в а - ч и ји је ц и љ ко нач но т е ри т о ри ја л но ује ди ње ње). То им је је ди ни до при нос, још увек у по сто је ћим г ра н и ца ма- б о љи т к у Ср би је ( је р су у век у ко а л и ц и ји ко ја оба вља власт ). Д ру г и ра з лог з а по сл у ш н и ч к и с т а в Б е о г ра да п р е ма ма ђар ској на ци о нал ној ма њи ни је сте оче ки ва ње да ће Мађар ск а к а о а к т у е л н и п р ед с е да в а ју ћ и ЕУ све с рд но у т и ца т и на п ри бл и ж а в а њ е Ср би је Ун и ји, ш т о је не р е а л но с об зи р ом на скро ман ути цај Ма ђар ске у евро у ниј ским по сло ви ма, а и сама Бу дим пе шта је по сла ла ви ше не го ја сан сиг нал да ће се да ље учла ње ње у ЕУ од ви ја ти у па ке ту а не по је ди нач но. 21 Све у све м у, вој во ђа н ск и Ма ђа ри по вољ но оце њу ју О р ба но ву г е о по л и т и к у. Кон зу лат у С у б о т и ц и ра д и п у ном па ром. По ли тич ки пр ва ци СВМ Иштван Па стор (пот предс ед н и к в ла де Вој во д и не) и Ша н дор Ег е р е ш и (п р ед с ед н и к Скуп шти не Вој во ди не) по на вља ју ман тру о емо тив ној по - т р е би ко ју Ма ђа ри в а н г ра н и ца Ма ђар ске ко нач но мо г у да з а до во љ е. Да л и је т о са мо емо т и в на по т р е ба? Ма ђа ри ко ји ова квим пу тем стек ну двој но др жа вљан ство мо ћи ће у Мађар ској да к у п у ју не к р е т н и не, во зи ла ( р е г и с т ру ју ћ и и х к а о пу но прав ни ма ђар ски др жа вља ни), пра во на бу џет ско шко - ло в а њ е на ви ш и м ш ко ла ма и фа к ул т е т и ма, з а по сле њ е у би ло ко јој зе м љи ч ла н и ц и ЕУ... И, ш т о је нај в а ж н и је, не ће мо ра т и да се пре се ле у - Ма ђар ску. Јер, код ку ће су. На те ри то ри ја ма не к а да са с т а в н и х де ло в а Аус т р о -Уг ар ске мо нар х и је ко ји х с е Ма ђар ска ни ка да ни је од ре кла - и ако су са да у са ста ву друг и х д р ж а в а (т у је и нај ве ћ а р е ви зи о н и с т и ч к а к лоп к а ко ју је Вик тор Ор бан овим за ко ном под мет нуо) Ви д и: В л а с т и м и р В у ји ћ, С в а ко м о же б и т и М а ђ а р, а ко т о п о же л и, Пе ч а т, 26. но вем бар 2010, стр Вла сти мир Ву јић, Ор ба но ве игре са ва тром, Пе ч а т, 4. фе бру ар 2011, стр. 202

204 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Фи дес и Вик тор Ор бан с пра вом ве ру ју да ће у Ср бији нај лак ше за вр ши ти тај по сао, с об зи ром да су вој во ђанск и Ма ђа ри и н с т и т у ц и о на л но и н фи л т ри ра н и и под па р о лом срп ских евро ин те гра ци ја бес пре кор но од ра ђу ју ауто но мистич ке за дат ке ко ји Ма ђа ре во де ка одав но по ста вље ном циљу - т е ри т о ри ја л ном у је д и њ е њу на ц и је! 23 На ре ги о нал ну и европ ску опа сност Ор ба но вог про - јек т а т е ри т о ри ја л ног све ма ђар с т в а у к а з а о је Јо зе ф Да ул и з Европ ске на род не пар ти је у Европ ском пар ла мен ту. Да ул ист и че да : Крај њ е не п ри х в а тљи во је да ма ђар ск а на ц и о на л на ма њи на ко ја ж и ви у ра с е ја њу до би је и з б ор но гла сач ко п ра во у ма тич ној зе мљи. То би би ло рав но ру ше њу зва нич но призна тих гра ни ца др жа ва, док је не ка да шњи пре ми јер Ма ђар - ске, с о ц и ја л и с т а Фе р ен ц Ђу р ча њ, ис т а к а о да ау т о но м и ја и двој но др жа вљан ство ис кљу чу ју јед но дру го. Ђур чањ смат ра да з а ов а к ву по л и т и к у Ф и де са н и на ц и о на л на т ра г е д и ја из Три ја но на не сме би ти оправ да ње. Ево ка ко Ђур чањ поку ша ва да пре ва зи ђе ис кон стру и са ни, мит ски Три ја нон. Нарав но да је Три ја нон на ци о нал на тра ге ди ја, али по што вре - ме не мо же мо да в ра т и мо у на з а д в р ед но је ис п и т и в а т и са мо т о - к а ко мо же мо да ру ко во д и мо и у п ра в љ а мо т ри ја нон ском т ра у мом... Ђу р ча њ у по зо ра в а к а ко н и је н и и з ме ђу д в а ра т а, а т а ко н и са да, по с т о ја о ск ла д на ц и о на л не на да х н у т о с т и са на ц и о на л ном м у д р о ш ћу! О н т а ко ђе к а же да н и јед на д р ж а- в а у ок ви ру сво ји х г ра н и ца не мо же да об е з б е д и п р о ш и р е н у ау т о но м и ју јед ној на ц и о на л ној ма њи н и ко ја с е на ла зи у н у т ар окру га ње не те ри то ри је, у ко јој су скон цен три са ни др жа вљан и јед не д ру г е з а јед н и це -ве ћ и н ске! Да љ е под в ла ч и: А ко чла но ви дво тре ћин ске вла да ју ће по ли тич ке пар ти је у Мађар ској - Фи дес - има ју та кву по тре бу да са ми до но се од лу ке о суд би на ма оних ко ји не сно се ни про мил од го вор но сти за њи хо во до но ше њ е, он да ово п р е т и д ра ма т и ч н и м кон фл и к т и- ма. И то не ма лих раз ме ра! 24 На су ве ре ни тет и те ри то ри јал ни ин те гри тет Ср би је нас р ћу и не ке екс т р е м и с т и ч ке и р е ви зи о н ис т ч ке г ру па ц и је и не в ла д и не ор г а н и з а ц и је и з Ма ђар ске, к а о ш т о је Омла дински по крет 64 жу па ни је - чи ји је основ ни сло ган До ле Три Ви ди: Исто, стр Пре ма: Вла сти мир Ву јић, исто, стр

205 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... ја нон, к а о и по зна т а па р о ла ла н си ра на и з Ма ђар ске по сле го ди не, не, не ни ка да ви ше (нем, нем со ха) ко ја ће би т и јед на од м но г и х р е ви зи о н и с т и ч к и х и р е в а н ш и с т и ч к и х ма к си ма њ е не спољ но -по л и т и ч ке док т ри не п р е ма су с ед н и м зе мља ма, за тим Је дан Бог - је дан на род, По вра ти ће мо Јужни крај и сл. Ор га ни за ци ја Омла дин ски по крет 64 жу пани је из Ма ђар ске де лу је иле гал но у Ср би ји. Ова ор га ни зац и ја т ра ж и р е ви зи ју м и р ов ног у г о во ра ск ло п љ е ног у д вор ц у Три ја нон 4. ју на г о д и не...осн и в ач к а ск у п ш т и на О м ладин ског по кре та... одр жа на је у Бе че ју, иле гал но, го - ди не...оста ла је тај на ко је од срп ских Ма ђа ра уче ство вао у ра д у овог ја в но - т ај ног ск у па. Ту су и д ру г е р е ви зи о н и с т и ч ке ор га ни за ци је, ко је ко ри сти Фи дес, по пут ор га ни за ци је Јо - бик, за тим По крет за бо љу Ма ђар ску - Бо љи и још не ке ма ње екс трем не гру пе. 25 Са свим је из ве сно да го сто прим ство Омла дин ском по - к р е т у... и њ е г о во де ло в а њ е под с т и че п р о т и в у с т а в н и Ст а т у т и ауто но ма шка и се па ра ти стич ка по ли ти ка вла да ју ће ко а- л и ц и је у По к ра ји н и - Ча н к а, Ко с т р е ша, Пај т и ћ а, п ра в да ју ћ и сво ју а н т и д р ж а в н у а к т и в но с т з а ш т и т ом на ц и о на л н и х ма њина. Оту да је ра зу мљи во да Пал Шан дор по др жа ва ову ор ган и з а ц и ју и ис т и че к а ко је по д и з а њ е з а с т а ве у Б е че ју (на ск у п у Омла дин ског по кре та 64 жу па ни је М. С.) из вр ше но на првој осло бо ђе ној те ри то ри ји. Пал не ка же од ко га је осло бођен Б е чеј. А л и, н и је н и к а к в а т ај на да ч ла но ви и си м па т и зе ри ор г а н и з а ц и ја, ко ји Ју ж н и к рај и л и Де л ви дек ( Вој во д и н у) же ле да при кљу че Ма ђар ској, Ср бе сма тра ју оку па то ри ма. Би ло је и ова квих при ме ра. Ми клош Хор ник, пи сац из Но вог Са да, го сту ју ћи на ЕЦ ХО ТВ у Бу дим пе шти у емиси ји Ср би ја да нас, 13. сеп тем бра 2010, ре као је да су Ма ђари у Вој во д и н и до ла з а к хон ве да до ж и ве л и к а о о сло б о ђе њ е. Во д и т е љ је з а к љу ч ио да а ко н и к а ко д ру г а ч и је Вој во д и на не мо же да бу де в ра ће на ма т и ц и, он да ма ђар ск и т ај к у н и т р е ба да је ку пе... Хор ник је до дао: Ср би ја се већ рас па да јер ЕУ не мо же да ба ц и под т е п и х на ц и о на л не ма њи не, по сле Ко с о в а иде Сан џак, па ми, а ако Ср би ја то бу де по ку ша ла да спреч и си лом би ће по но во б ом бар до в а на од с т ра не Н А ТО - а. Та да Ср би ју тре ба раз би ти на ато ме Ви ди: Јо ван М. Пе јин, исто, стр Пре ма: Алек сан дар Па вло вић, исто, део: Ср би ју тре ба раз би ти на ато ме, стр

206 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Т р и ја нон н и је не прав да Ко о че м у, Ма ђа ри о Три ја но н у. 27 Ни јед на иде ја у мађар ској по ли ти ци ни је то ли ко за сту пље на као иде ја о не прав - ди Три ја но на, о Три ја но ну као на ци о нал ној тра ге ди ји ко - ја је по де ли ла на ци ју на кон сло ма Аустро -Угар ске мо нар хије. При т ом ма ђар ск и по л и т и ча ри не во де ра ч у на о но т ор ној исто риј ској чи ње ни ци, да је Угар ска по ра же на у ра ту, и да је на ње но ме сто сту пи ла но ва др жа ва - Ма ђар ска. Дру гим ре - ч и ма, да д р ж а ве на с т а ју и не с т а ју, и з ме ђу о с т а лог, по б е дом и л и по ра зом у ра т у. Да би смо п ру ж и л и од г о в а ра ју ће до к а зе да с е не ра д и н и о к а к вој т ри ја нон ској не п ра в д и, по сл у ж и ће - мо се ста во ви ма ма ђар ских и дру гих ауто ра, уз кра так осврт на исто ри јат ма ђар ске др жа ве и де мо граф ске и дру ге чи ње - н и це на п р о с т о ру да на ш њ е Вој во д и не. У Уво д у сво је док т ор ске д и с е р т а ц и је о Ма ђа ри ма у Вој во д и н и з а в р е ме Д ру г ог све т ског ра т а, А лек са н дар К а са ш п и ше: У ра з г ра н и че њу и з ме ђу Кра љ е ви не СХС и Ма ђар ске, ко ји је ме ђу на род но -прав но ве ри фи ко ван Три ја нон ским уго - во р ом и з ју на 1920, Ма ђар ск а ви д и све не г а т и в не кон с е к венце та квих ре ше ња. Сма тра ју ћи да јој је ти ме на не се на ве лик а не п ра в да, б е з об зи ра на по ра з у ра т у, Ма ђар ск а ла н си ра по зна ту па ро лу не, не ни ка да ви ше (нем, нем со ха) ко ја ће би т и јед на од м но г и х р е ви зи о н и с т и ч к и х и р е в а н ш и с т и ч к и х ма к си ма њ е не спољ но -по л и т и ч ке док т ри не п р е ма су с ед н и м зе м љ а ма. 28 У За к љу ч к у К а са ш кон с т а т у је: Ис ход Пр вог све т ског ра та до вео је до ра ди кал них про ме на у др жав но прав ном по - ло жа ју вој во ђан ских Ма ђа ра. Они су из гу би ли ста тус хо мо - ге не на ци је и под врг ну ти про це си ма ју го сло вен ске др жав - но п ра в не и н т е г ра ц и је...спољ н и у т и ца ји ( Ма ђар ск а д р ж а в а) ок р е н у т а р е с т а у ра ц и ји Уг ар ске у г ра н и ца ма п р ед Пр ви све т - ски рат, а у крај њем сми слу и ка сен ти штван ским др жавн и м т е ж њ а ма ко ји ма је и н док т ри н и ра на ма ђар ск а на ц и ја на це лом По д у на в ском п р о с т о ру. С д ру г е с т ра не - ис к љу че њ е 27 Под на слов у по ме ну тој књи зи Јо ва на Пе ји на, стр А л е к с а н д а р К а с а ш, Ма ђ а р и у Во ј в о д и н и , д ок т о р с к а д и с е р т а ц и ја, Но ви Сад, 1995, стр

207 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... из аграр не ре фор ме и трај на сум њи ча вост др жа ве пре ма мађар ској ма њи н и. О т у да и ма мо по л и т и ч к и д у а л и з а м: ве ра у мо г ућ но с т по нов ног по в рат к а у г ра н и це Уг ар ске к а о је д и не по ли тич ке ал тер на ти ве, али и не ми нов ност при хва та ња ју го - сло вен ске д р ж а в не с т в ар но с т и. 29 Је да н од во де ћ и х по зна в а ла ца ис т о ри је Вој во д и не Јо в а н М. Пе ји н у к а зу је, да т р е ба п ра ви т и ра з л и к у и з ме ђу Уг ар ске и Ма ђар ске и да су то си ле Ан тан те уочи ле ка да су за вр шет ком Пр вог свет ског ра та упри ли чи ле ми ров ни уго вор у Три ја но - ну. Та да је до шло до кон сти ту и са ња на ци о нал не др жа ве Мађа ра на т е ри т о ри ји на ко јој су би л и ве ћ и на. Ма ђа ри ма н и ш т а њи хо во н и је од у зе т о! На сви м д ру г и м т е ри т о ри ја ма би л и су ма њи на ко ја је ра з ба ца на и ж и ве ла у ко ло н и ја ма она ко к а ко су на се ља ва ни и ко ли ки је успех има ла ма ђа ри за ци ја. Трија нон ск и м и р ов н и у г о вор омо г у ћ ио је о сло б о ђе њ е Сло в а к а, ко ји су би л и нај ве ћ а ж р т в а же с т о ке ма ђа ри з а ц и је од до г о д и не, и о сн и в а њ е Сло в ач ке к а о д р ж а ве у з а јед н и ц и са Че си ма и Ру си ни ма док су се Ср би ује ди ни ли са Ср би јом на Ве л и кој на р од ној ск у п ш т и н и г о д и не у Но вом Са д у, под вођ с т вом Ја ше То м и ћ а, нај по п у лар н и јег с рп ског по л и т и ча ра у бив шој Угар ској, а дан ра ни је исто су учи ни ли Срем ци у Р у м и...ује д и њ е н и су на р од и т е ри т о ри ја. Ис т о су по с т у п и л и и Ру му ни из ру мун ских кра је ва бив ше Угар ске у Ал ба Ју луји 1. де цем бра Три ја нон ски ми ров ни уго вор од 4. јуна г о д и не са мо је по т в р д ио по с т о је ће с т а њ е. Уг о вор н и је не п ра в да н и т и к а зна з а Ма ђа р е. Њ е г о ве од р ед б е су р е зул т ат п ри р од ног п р о це са ко ји с е од ви ја о у с р ед њ ем По д у на в љу од упа да угар ских пле ме на до го ди не. 30 Пе јин под се ћа да су ма ђар ски, али и дру ги европ ски исто ри ча ри (Р. В. Си тон.- Вот сон, на при мер) до шли до закључ ка да те ри то ри ја да на шње Вој во ди не ни ка да ни је била на с е љ е на ком па к т но од с т ра не Ма ђа ра, по с т о ја ле су са мо угар ске вој нич ке ко ло ни је са сло вач ким, срп ским, ру синск и м, не мач к и м, в ла ш к и м, пољ ск и м и д ру г и м на ја м н и ц и ма на с т ра т е г и ј ск и м ме с т и ма и т о т ек од 13. ве к а. Ко ло н и з а ц и ју стра ног еле мен та по че ли су Хаб збур зи по сле ис те ри ва ња Ту- 29 Исто, стр Јо ван М. Пе јин, По н и ш т е њ е с р п с ког о б е л е ж ја Во ј в о д и н е, СНП Све то зар Ми ле тић Пар те нон, Бе о град, 2011, стр

208 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ра ка из сред њег По ду на вља у 18. ве ку. Ме ђу Ср бе, ко ло низо ва ни су Нем ци а за тим су сти гли Сло ва ци, ко ји су у ма си х у н г а ри зо в а н и, и д ру г и. 31 О то ме све до чи Ла зо М. Ко стић, на во де ћи број не мађар ске ме ди а ве ли сте и са вре ме не исто ри ча ре и дру ге на учн и ке ко ји т р е зве н и је са гле да в а ју т ри ја нон ск а р е ше њ а. Та ко је про фе сор Уни вер зи те та у Пе шти Сек фи Ђу ла пи сао 1923, у к њи зи Ж и во т о п ис Уг ар ске д р ж а ве : Три а нон ске г ра н и це упа дљи во ли че на на се ље не гра ни це Све то сте ван ске др жаве, а у књи зи Др жа ва и На род, об ја вље ној (још за вре ме ра та) при знао је да је би ло до ба ка да је Ма ђа ра би ло т ек не ш т о ви ше од јед не т р е ћ и не све ко л и ког с т а нов н и ш т в а Уг ар ске. Д ру г и п р о фе с ор п ра в а на ис т ом Ун и ве р зи т е т у Ек х ар т Фе р ен ц п и са о је и з ме ђу ра т о в а: Три а нон ск и у г о вор о м и ру по т и сн уо је ма ђар ск и е ле ме нат у Уг ар ској на њ е г о ве с т а р е п ри р од не е т но г ра ф ске г ра н и це. Њ е г о ве и з ја ве ш т а м па ла је Ма ти ца срп ска у Но вом Са ду Још је дан ма ђар ски на уч ник, Ми каи Ја нош, пи сао је у сво јој књи зи По сле рат на Ма ђар ска 1937: Три а нон ски уго - вор о ми ру, углав ном и у оп ште, оста вио је но вој Ма ђар ској он у т е ри т о ри ју, ко ја је е т но г ра ф ск и св а г да п р ед с т а в љ а ла `т оп ион и ц у` и ев р оп ск у ко лев к у ма ђар ског на р о да. Н и смо ве ро ва ли у др жа во твор не спо соб но сти сло вен ских и ро манских на ро да, пре зре них и сма тра них вар ва ри ма. 32 Три ја нон ск и у г о вор о с т а вио је Ма ђар ској 93 х и љ а де ква драт них ки ло ме та ра, док је це ла Угар ска има ла пре то - г а 325 х и љ а да к и ло ме т а ра к в а д рат н и х. На ју г о сло вен ској т е ри т о ри ји п р е ма по п и су и з 1921, о с т а ло је у к у п но Ма ђа ра, а од т е г о д и не п ра во на оп т и ра њ е ис ко ри с т и ло је бли зу Мно ги су се од мах по ву кли са те ри то ри је ју госло вен ске д р ж а ве - нај ве ћ и де о и н т е л и г ен ц и је и ч и нов н и ч ког а па ра т а. Ос т а ло је у гла в ном с е о ско с т а нов н и ш т во. У Бач кој, Ба на ту и Ба ра њи жи ве ло је та да Ма ђа ра, или 27% с т а нов н и ш т в а. 33 У це лој Уг ар ској де с е т г о д и на ра н и је, Исто, стр Пре ма: Ла зо М. Ко стић, С р п с к а н а ц и о н а л н а т р а д и ц и ја, део: Срп ска Вој води на и ње не ма њи не, Срп ска ра ди кал на стран ка, Бе о град, 2000, стр П р е м а : Ш а н д о р Ме с а р ош, По л о ж а ј Ма ђ а р а у Во ј в о д и н и , Но ви Сад 1981, стр

209 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... г о д и не, ж и ве ло је 21 м и л и он с т а нов н и к а од ко ји х Ма ђа ра. 34 У го ди ни Аустро-Угар ске на год бе-1867, број Ма ђара био је још ма њи, све га 40%, а 60% не ма ђа ра. 35 Го д и не у Вој во д и н и је ж и ве ло Ма ђа ра; г о д и не ; , а го ди не при пад ни ка ма ђар ске поп у ла ц и је. Иа ко је да на ш њ а Вој во д и на ве ко ви ма би ла де о Уг ар ске, са мо стал не или спо је не са Аустри јом, сло бод не или под турском вла шћу, у њој Ма ђа ра ни кад ни је би ло мно го ни ти су он и у Вој во д и н и п р ед с т а в љ а л и е т н и ч к у ве ћ и н у. Н и по свом до ла ску у Па но ни ју и ко ло ни зо ва њу про сто ра да на шње Војво ди не, ни за вре ме тур ске ин ва зи је, ка да се ве ћи на ста нов - н и ш т в а ра з б е ж а ло. Ма ђа ри су у Па но ни ју до шли го ди не под Ар - па дом. Ту су за те кли Ср бе и дру ге Сло ве не, као и сла ви зи ране о с т ат ке Ху на, А в а ра, Ку ма на и д ру г и х на р о да. Ис т о ри чар Пе ји н у к а зу је да су Ма ђа ри на п р о с т ор да на ш њ е Вој во д и не до шли осам ве ко ва по сле Ср ба, да су у По ду на вљу за те кли и Сло ва ке ко је ће ма ђа ри зо ва ти, та ко да су да на шњи вој во - ђа н ск и Ма ђа ри у нај ве ћем бр о ју ма ђа ри зо в а н и Сло в а ц и. За в р е ме в ла да ви не И ш т в а на I, г о д и не Ма ђа ри п ри х в а т а ју х ри ш ћ а н с т во и г ра де д р ж а ву ко ја ће ве ко ви ма п р ед с т а в љ а т и зна чај ну ге о по ли тич ку тво ре ви ну у овом де лу Евро пе. Мађар ска др жа ва је, за раз ли ку од дру гих др жа ва ко је су нас т а ле у п ла н и н ск и м т е ш ко п р о ход н и м п р е де л и ма, на с т а ла у ра в н и ц и ода к ле су ови но ма д ск и ко њ а н и ц и ш и ри л и г ра н и це сво је д р ж а ве, ш т о г о во ри о сна зи и д р ж а во т вор ној спо с об но - сти ње них осни ва ча. Уг ар ск а је п р ед с т а в љ а ла кон гло ме рат на р о да у ко ме су Ма ђа ри чи ни ли ма њи ну, али вла да ју ћу, те је у на ред них не - ко л и ко ве ко в а, до к ра ја 13. ве к а, д р ж а в а би ла у об л и к у у г ар - ско - сло вен ског са ве з а, а по сле т о г а до ла зи до по т и ск и в а њ а Сло ве на и из град ње цен тра ли зо ва не др жа ве. С тур ском инв а зи јом у 15. ве к у ра с па да с е у г ар ск а д р ж а в а, а Ср би би в а ју п ри зна т и к а о на р од, је р су не с е би ч но бра н и л и к ра љ е ви н у. Већ је краљ Ма ти ја Кор вин го ди не при знао Ср бе као на р од, до де л и в ш и и м п ри ви ле г и је, је р су он и на п р о с т о ру 34 Пре ма: Јо ван М. Пе јин, Ср би и Ма ђа ри, Ко му на, Ки кин да, 1996, стр Исто, стр

210 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Бач ке, Ба ра ње, Ба на та и Сре ма жи ве ли осло бо ђе ни од фе у- да л н и х оба ве з а. Тај п р о с т ор Ма ђа ри у сво ји м до к у мен т и ма на зи в а ју R a c zor sz ag- Ср би ја. Ма ђа ра ко ји х је би ло ко л и ко и х је ко ло ни зо ва но, са да је оста ло у ма лим раз ба ца ним гру пица ма. Д у г о в р е ме на су Ср би са ч и њ а в а л и ве ћ и н ско, не ко в р е - ме ско р о ис к љу ч и во с т а нов н и ш т во ју ж не Уг ар ске. И у век су би л и д р ж а во т вор н и на р од, н и к а д ма њи на. У не ко л и ко на в ра т а Ср би су по к у ша л и да фор м и ра ју д р ж а ву на свом ис т о ри ј ском и е т н и ч ком п р о с т о ру-ко ји су Ма ђа ри ко ло н и зо в а л и и д р ж а л и са мо к љу ч не с т ра т е г и ј ске т ач ке, а на ко јем н и к а д н и су по с т а л и е т н и ч к а ве ћ и на. Пр ви та кав по ку шај учи нио је цар Јо ван Не над - Цр ни чо век го ди не у бор би про тив Ту ра ка и угар ског плем ства на прос т о ру С у б о т и це. Д ру г и по к у шај био је ус т а на к Ср ба у Ба на т у г о д и не. Тр е ћ и з а в р е ме Ра ко ц и је вог ус т а н к а За т и м ус по с т а в љ а њ е Срп ске Вој во д и не 1848, и нај з а д п ри саје д и њ е њ е Ср би ји г о д и не. По сле Кар ло вач ког ми ра 1699, и про го на Ту ра ка са прос т о ра да на ш њ е Вој во д и не, а з а т и м По ж а р е в ач ког м и ра 1718, Х аб збу р ш к а мо нар х и ја по ч и њ е ко ло н и з а ц и ју ови х п р о с т о ра. Нај п р е Не ма ца з а в р е ме в ла да ви не Ма ри је Те р е зи је и Јо зе фа II, а доц ни је и Ма ђа ра (по себ но по сле на год бе го ди не). Исто ри чар Ду шан По по вић ис ти че, да се угар ско племс т во од у п и ра ло с рп ск и м д р ж а во т вор н и м т е ж њ а ма, зб ог че г а Ср би ди жу уста нак у Ба ра њи и По мо риш ју. Рат про тив Ср ба во ди ер дељ ски кнез Фе ренц II Ра ко ци од до 1711, а пома ж у Нем ц и. Пр е ма ма ђар ск и м и з во ри ма, Ср би су и з г у би л и љу ди, же на и де це. 36 Пе јин ово озна ча ва као пр ви гено цид над Ср би ма у Ју жној Угар ској. По сле к а т а с т р о фе на Мо х а ч у г о д и не Уг ар ск а с е ни је опо ра ви ла. Од 1717, а на ро чи то од го ди не вр ши се ма с ов на ма ђа ри з а ц и ја д ру г и х на р о да, нај ви ше Сло в а к а, т а ко да је и Ла још Ко шут (Ко шу та) - во ђа ре во лу ци је био Сло вак. По ма ђа ре ни су и мно ги Ср би, на ро чи то ви со ки офици ри. Ре во лу ци о нар је био и нај ве ћи ма ђар ски пе сник Шандор Пе т е фи, по ма ђа р е н и Ср би н А лек са н дар Пе т р о ви ћ. М но - ги су се бо ри ли на стра ни Угар ске про тив соп стве ног на ро да. Је дан од њих је и Јо ван Да мја нић, из Гли не, слав ни ма ђар ски 36 Ви ди: Ду шан Ј. По по вић, Ср би у Вој во ди ни, књи га II, Но ви Сад 1990, стр

211 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... г е не ра л и је да н од во де ћ и х вој ско во ђа у р е во л у ц и ји 1848/49. Ових да на се мо же про чи та ти у штам пи да Ма ђа ри у Ади пос т а в љ а ју спо мен об е леж је Ја но ш у Да м ја н и ћу 37. Слич но ће се по не т и и не к и д ру г и Ср би з а в р е ме Ма ђар ске ок у па ц и је Та ко је г е не ра л Б е ла Но в а ко ви ч, не спор но с рп ског по р е к ла, био шеф оку па ци о не Вој не упра ве за Бач ку у вре ме зло гласне ра ци је у Бач кој у ја ну а ру го ди не. Ту је и ге не рал Мар ко ви ч и тд. М но г о је и з во ра ко ји све до че да је на п р о с т о ру да нашње Вој во ди не, на кон про те ри ва ња Ту ра ка, по чет ком 18. ве - ка, Ма ђа ра би ло са свим ма ло или их ни је ни би ло. Чак пи ше Са ва Те ке ли ја да у Ба на ту не ма Ма ђа ра ни од ле ка, ма да је уки ну та По мо ри шка вој на гра ни ца, па се већ по че ло са си сте мат ским на се ља ва њем Ма ђа ра у овим области ма. Ипак Ма ђа ри ни су ни кад мо гли да у Ба на ту до ђу до пре моћ ног број ног ути ца ја. То ком пр ве по ло ви не 18. ве ка Ср би и дру ги Ју жни Слове ни би ли су ве ћи на ста нов ни штва у ни зу ма ђар ских гра до - в а, по п у т Бу д и ма, Сен т а н д р е је, Б а је, Пе ч у ја, Се г е д и на. Мо ра се на гла си ти да су по сле од ла ска тур ске вла сти ови гра до ви би л и ма л и и не ра з ви је н и. У Бач кој вар ме ђи (жу па ни ји) пр во си сте мат ско на се љав а њ е Ма ђа ра у ве ћем бр о ју и з ве о је к а т о л и ч к и ар х и е п и скоп Имре Ча ки око 1730, под ко јим је Бач ка спа да ла. На се ља ва ње је на р о ч и т о и н т ен зи в но на с т а в љ е но по сле На г од б е Мађа ри су хт е л и да на с е ле сво је су на р од н и ке по це лој г ра н и ц и сво је п р о с т ра не д р ж а ве, а л и н и г де н и су т о т а ко фор си ра л и као у Бач кој. Ла зо М. Ко стић је сво ју тврд њу, да Ма ђа ри спа да ју у по след њ е ко ло н и с т е Вој во д и не до Пр вог све т ског ра т а, ов а ко 37 Да мја нић је ро ђен у Ста зи код Гли не у Ба ни ји, обе шен у Ара ду Без ре зер ве је при шао ма ђар ском по кре ту. Био је оже њен Еми ли јом Чар но јев и ћ, с е с т р ом Пе т р а Ч а р н о је в и ћ а... Би о је је д а н од н ај п о п у л а р н и ји х м а ђ а р с к и х в ој с ко в о ђ а, п о н е к и м а н и је н и з н а о м а ђ а р с к и. Њ е г о в а у д о в и ц а је и з а б р а н а з а д о ж и в о т н у п р ед с ед н и ц у М а ђ а р с ко г ц р в е н о г к р с т а. Ви д и: Д р Д у ш а н Ј. По по вић, С р б и у Во ј в о д и н и, к њи г а I I I, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад, 1990, стр Ових да на се мо же про чи та ти у штам пи да Ма ђа ри у Ади на ме ра ва ју д а п о с т а в е с п о м е н о б е л е ж је Ја н о ш у Д а м ја н и ћу, ш т о п р ед с т а в љ а оч и г л ед н у п р о в о к а ц и ј у. Н а и м е, у М а ђ а р с кој Д а м ја н и ћ а м о г у д а с л а в е ко л и ко хо ћ е, у Бу дим пе шти он има сво ју ули цу, али у срп ској Вој во ди ни то би зна чи ло злоћу д н о р е в и д и р а њ е и с т о р и је. 210

212 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр по т к р е п ио: Је да н Бу њ е в а ц и н т е лек т у а ла ц (Ла з ар Ст и п и ћ, би бли о те кар Су бо тич ке оп шти не), као до каз овом ре ду на се - ља ва ња на во дио ми је и овај до каз: По гле дај те, нај бо љу зе - мљу у Вој во ди ни има ју Ср би, он да Нем ци, а нај го ру Ма ђа ри. Ко је пр ви до шао, узео је и бо љу зе мљу. 38 По л и тич к и по ло ж ај Ма ђа ра у Кра ље в и н и С ХС- Ју го с ла в и ји У Кра љ е ви н и СХС-Ју г о сла ви ји Ма ђа ри су по л и т и ч к и де ло в а л и п р е ко сво је Ма ђар ске с т ра н ке. Ма ђар ск а с т ра н к а је фор ми ра на сеп тем бра го ди не у Сен ти. За пред седни ка је иза бран Ђерђ Шан та, а ве ли ки ути цај на по ли ти ку стран ке имао је адво кат из Ве ли ког Беч ке ре ка др Имре Ва рад и. По л и т и ч к и ж и во т Ма ђа ра у п р вој ју г о сло вен ској д р ж а ви у м но г о ме је з а ви сио од спољ но по л и т и ч к и х од но са Кра љ е вине СХС-Ју го сла ви је и Ма ђар ске. У том сми слу де ло ва ла је и Ма ђар ска стран ка, под стал ним ис ку ше њем ре ван ши стичк и х и и р е ден т и с т и ч к и х и де ја и з Ма ђар ске, и не о п ход но с т и да с е к а о ма њи на п ри ла г о д и д р ж а в но -п ра в н и м с т а н дар д и ма у но вој др жа ви. Рад Ма ђар ске стран ке у јед ном мо мен ту, маја го ди не, био је пре ки нут због по ве за но сти не ких ње - н и х п р в а к а са екс т р ем н и м и р е ден т и с т и ч к и м ор г а н и з а ц и ја ма у Ма ђар ској, к а о ш т о је ор г а н и з а ц и ја Пр о бу ђе н и Ма ђа ри. Али вла да ју ћим кру го ви ма ни је би ло у ин те ре су да под гре - в а ју су коб, па је в ла да Љу б е Да ви до ви ћ а ск и н у ла з а бра н у већ у сеп тем бру исте го ди не. Ма ђар ска пар ти ја је и на уну траш њ ем п ла н у би ла по де љ е на. По п и т а њу ор г а н и з а ц и је д р ж а ве је да н де о по д р ж а в а о је цен т ра л и з а м и у н и т а ри з а м де мо к ра т а и ра ди ка ла - срп ску по ли ти ку, а дру ги (ма њи) хр ват ски фе де - ра л и з а м, доц н и је с е па ра т и з а м. На пар ла мен т ар н и м и з б о ри ма стран ка је по др жа ла ра ди ка ле и де мо кра те. У свом по ли тич ком про гра му, Ма ђар ска стран ка по - тен ци ра не ко ли ко ва жних пи та ња, ко ја су углав ном др жав - но -п ра в ног, по л и т и ч ког, к ул т у р ног и п р о све т ног к а ра к т е - ра - и з б ор но п ра во, п ра во обра зо в а њ а на ма т е р њ ем је зи к у у о снов ном ш кол с т ву, о т в а ра њ е с р ед њи х ш ко ла, ау т о но м и ја ве р ск и х з а јед н и ца и ма т е ри ја л не по мо ћ и д р ж а ве з а њи хов 38 Ви ди: Ла зо М. Ко стић, исто, стр

213 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... ра д, р е ша в а њ е а г рар н и х п р о бле ма ма ђар ског с т а нов н и ш т в а, њи хо во укљу че ње у аграр ну ре фор му и др. 39 Већ г о д и не до ла зи до не спо ра зу ма и ра з о ча ра њ а на кон от пу шта ња из слу жбе сто ти нак ма ђар ских пен зи о не - ра, али и по пи та њу упо тре бе је зи ка у скуп штин ским расп ра в а ма. На кон фор м и ра њ а Ре ви зи о н и с т и ч ке л и г е 1928, к а о и х р в ат ск и х с е па ра т и с т и ч к и х а к ц и ја, Ма ђар ск а с т ра н к а све ви ше по др жа ва хр ват ске се па ра ти стич ке кон цеп ци је. Ве лике на де с е по ла ж у п р е ма з а х т е ви ма ен гле ског лор да Х а р ол да Ро т и ме ра ко ји је сма т ра о да Ма ђар ској т р е ба в ра т и т и Ба ра њу и се вер не де ло ве Бач ке из ет нич ких раз ло га. Сва је при лика да су ови зах те ви на ру че ни из Бу дим пе ште. На кон о т п у ш т а њ а јед ног бр о ја ма ђар ск и х у ч и т е љ а, јер де цу ни су у до вољ ној ме ри вас пи та ва ли у ју го сло венском д у х у, Ма ђа ри и н т е р на ц и о на л и зу ју свој по л и т и ч к и по - ло ж ај т ра же ћ и з а ш т и т у Д ру ш т в а на р о да. У т и м з а х т е ви ма нај че шће их за сту па др Лео Де ак, адво кат из Сом бо ра. Са дру ге стра не су бо тич ки ле кар Га бор Сан то, као угле дан грађа нин, али и ре жим ски чо век, имао је за да так да вој во ђанске Ма ђа р е п ри во л и ју г о сло вен с т ву. У т о ме м у је све с рд но по ма гао др Фе дор Ни кић про фе сор Прав ног фа кул те та у Суб о т и ц и, је да н од гла в н и х з а г о вор н и к а ју г о сло вен ске и де је на вој во ђа н ском п р о с т о ру. 40 По ку ша ји Га бо ра Сан та ни су да ли ре зул та те, а по ло - ж ај Ма ђа ра по с т а је де л и к ат н и ји по сле Мар с е љ ског ат ен т а т а на кра ља Алек сан дра, у ко јем је Ма ђар ска оп ту же на као један од глав них ви нов ни ка. По ло ви н и ом и х ја в љ а с е Вој во ђа н ск и по к р е т и са па р о лом Вој во д и на Вој во ђа н и ма - т е ж њ а з а фе де ра л и з а ц и- јом и Вој во ди ном као рав но прав ном је ди ни цом. Ју го сло венске вла сти су ово ока рак те ри са ли као се па ра ти зам и опа сно ве зи в а њ е з а За г р е б. И де ју о ау т о но м и ји Вој во д и не п ри х в а т а и но во сад ски адво кат др Иван Нађ. Нађ то чи ни под ути цајем Влат ка Ма че ка и ХСС-а, ко ји су би ли глав ни са ве зни ци Вој во ђа н ског по к р е т а Д у ша на Д у де Б о ш ко ви ћ а. На ђ је био з а г р е бач к и с т у ден т ко г а је Влат ко Ма чек по с е б но у в а ж а в а о, и ко ји је св а к а ко био под њ е г о ви м по л и т и ч к и м у т и ца јем, п р е 39 Алек сан дар Ка саш, исто, стр Ви д и: Ш а н д о р Ме с а р ош, Ма ђ а р и у Во ј в о д и н и , Но ви Сад 1989, стр

214 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр све г а у п и т а њу ау т о но м и је Вој во д и не. Ме ђу т и м, на по ри Војво ђан ског фрон та да оства ри ши ра по ли тич ка упо ри шта код на ц и о на л н и х ма њи на и да и х п ри до би је з а сво је п р о г ра м ске ц и љ е ве, н и су да л и ве ће р е зул т а т е, ш т о ће с е по т в р д и т и већ на де цем бар ск и м и з б о ри ма к а да ће Ст о ја д и но ви ћ си т н и м уступ ци ма, де ма го шким обе ћа њи ма и фи нан сиј ским да вањи ма, ус пе т и да и х п ри во л и, на р о ч и т о Нем це и Ма ђа р е, да гла са ју з а л и с т у Ју г о сло вен ске Ра д и к а л не з а јед н и це. 41 У Ма ђар ској по ли тич ки успех по сти жу екс трем не ре - ви зи о н и с т и ч ке с т ра н ке, по п у т Пар т и је с т р е ла с т и х к р с т о в а ( на из бо ри ма до би ла је 23% гла со ва), а као ре зул тат хрват ских на ци о на ли стич ких те жњи у Кра ље ви ни Ју го сла вији фор м и ра на је Ба но ви на Хр в ат ск а. Фор м и ра њ ем Хр в ат ске ба но ви не по че о је п р о це с д р ж а в ног ра с т р ој с т в а. Ма ђар ск и п р в а ц и су по де љ е н и око с т а в а ко ме с е п ри во ле т и. Д р И в а н Нађ сма тра да тре ба по др жа ти Хр ва те и ис ко ри сти ти срп ско - хр ват ске спо ро ве за оства ре ње сво јих ире ден ти стич ких циље ва. Др Имре Ва ра ди сма тра да иде је о по де ли Вој во ди не и з ме ђу Хр в а т а и Ср ба (о ко ји ма г о во ри Ма чек) не по г о д у ју ин те ре си ма ма ђар ске ма њи не, јер би то до ве ло до ње не дез - ин те гра ци је. Ва ра ди ис ти че: Ми смо про тив сва ке стру је ко - ја же л и да де л и Вој во д и н у. У и н т е р е су ма ђар ске на ц и о на л не ма њи не сва ка ко је бо ље да оста не мо за јед но а по што смо до са да увек има ли ве зу са Бе о гра дом, то ће мо и од са да увек ста ја ти на ста но ви шту - пр во да оста не мо не по де ље ни и друго да на ша ори јен та ци ја во ди ка Бе о гра ду. Не са мо да је у п и т а њу на ш и н т е р е с...не г о са м у ве р ен да би це па њ е п р ед с т а- вља ло ка та стро фу за на шу ма ђар ску ма њи ну, јер у том случа ју она не би п р ед с т а в љ а ла н и к а к а в зна чај н и у по л и т и ч ком ни у јав ном жи во ту у оп ште. 42 Уг о вор у веч ном п ри ја т е љ с т ву и з ме ђу Ма ђар ске и Краље ви не Ју го сла ви је, пот пи са ли су 12. де цем бра гроф И ш т в а н Ча к и и А лек са н дар Ц и н цар Мар ко ви ћ. Уг о во р ом с е об е с т ра не оба ве зу ју на до бр о су с ед с т во и по ве р е њ е к а о т рај н у о сно ву са ра д њ е. А л и у в ла д и Ма ђар ске п р е в ла да ле су 41 Алек сан дар Ка саш, исто, стр П р е м а : Ра н ко Кон ч а р; С п о р а з у м Ц в е т ко в и ћ -М а ч е к и В ој в о д и н а, З б о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а и с т о р и ј у, бр. 44/1991, стр. 91; Ме са рош пи ше да је би ло по ку ша ја да се ус по ста ви са рад ња са не мач ком ма њи ном, али да се у то ме н и је ус п е л о, п а с у д в е п а р т и је д е л о в а л е п о т п у н о од в о је н о. О н н а г л а ш а в а д а је н е м ач к а м а њи н а ф а в о р и з о в а н а, н а р о ч и т о уоч и р а т а. Ви д и: Ш а н д о р Ме с а - рош, исто, стр

215 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... р е ви зи о н и с т и ч ке сна г е, ко је су по ве р о в а ле да ће у са ве зу са на ци стич ком Не мач ком по сти ћи свој рат ни циљ - по ко јем ће уско ро сви Ма ђа ри жи ве ти у јед ној др жа ви. 214 Ауто но ми ја Вој во ди не - срп ска ствар У про ле ће го ди не Хор ти је ве тру пе су за у зе ле Бачк у, з а ве ле т е р ор и в р ш и ле у би с т в а и п р о т е ри в а њ е с рп ск и х ко ло ни ста и срп ских и ју го сло вен ских на ци о на ли ста (по не - к и ма око ), сп р о ве ле си с т е мат ск у де на ц и о на л и з а ц и ју ови х с рп ск и х п р о с т о ра и ко ло н и з а ц и ју ма ђар ског ж и в љ а. Ма с ов н и з ло ч и н и к ул м и н и ра л и су з ло гла сном г е но ц и д ном ра ци јом у ко јој је за са мо је дан ме сец-ја ну ар 1942, у Ста ром Бе че ју, Шај ка шкој и Но вом Са ду под лед Ду на ва и Ти се баче но пре ко че ти ри хи ља де Ср ба и Је вре ја. Оку па ци ју је Мађар ск а п ра в да ла ис п ра в љ а њ ем т ри ја нон ске не п ра в де, а т о је би ла и по л и т и ч к а п лат фор ма нај ве ћег де ла вој во ђа н ск и х Ма ђа ра. При л и к а да с е об но ви Ма ђар ск а у Сен т и ш т в а н ск и м ис т о ри ј ск и м г ра н и ца ма. По л и т и ч к и п р ед с т а в н и ц и Д ЗВМ су де ве де се тих го ди на не ар гу мен то ва но и па у шал но оп туж и л и Ср б е з а г е но ц и д на д Ма ђа ри ма 194 4/ О ве оп т у ж б е см и ш љ е но су и з не т е да би с е и з в р ше н и г е но ц и д на д Ср би ма у Бач кој и Ба ра њи мар ги на ли зо вао, иако је зва нич на Ма ђар ска, за вре ме ра та, при зна ла зло чин по сле ин тер пе лац и је по сла н и к а Бај ч и-ж и л и н ског у ма ђар ском пар ла мен т у. Зло чин је осу дио у сво јим ме мо а ри ма и сам ре гент Ми клош Хор т и. Зло ч и н г е но ц и да об ра ђен је и на ма ђар ском фи л м у. По де л у Ти б о ра Ч и р е ша Х ла д н и да н и, р е ж и с е р А н д ра ш Ко вач сни мио је исто и ме ни филм о но во сад ском по ко - љу ја ну а ра На кон оку па ци је Бач ке ма ђар ска власт је осно ва ла масов не на ци о на ли стич ке ор га ни за ци је. Оку па ци ја је би ла сис т е мат ск а и по т п у на. Тр е ба ло је у н и ш т и т и св а к и т ра г с рп ске ц и ви л и з а ц и је и к ул т у р е у Б ач кој. 45 Ба нат су ок у п и ра л и Немци. 43 Кра јем про шле го ди не фор ми ра на је Др жав на ко ми си ја Ср би је за ис тра жи - ва ње жр та ва ра та у Вој во ди ни Јо ван М. Пе јин, С р б и и Ма ђ а р и, Ко му на, Ки кин да, 1996, стр. 113; Чак је би ло ор га ни зо ва но и су ђе ње ви нов ни ци ма ра ци је:фе рен цу Фе ке те хал ми Цајд не - ру, Јо же фу Гра ши ју, Ла слу Де а ку, Мар то ну Зел диу и дру ги ма, али је то би ла обич на фар са, јер им је омо гу ће но да ави о ном по бег ну на те ри то ри ју под не мач ком кон тро лом. 45 У Су бо ти ци је укло њен спо ме ник ца ру Јо ва ну Не на ду ко ји је от кри вен по -

216 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Иако у зло чи ну над срп ским ста нов ни штвом ни је за о - с т а ја ла з а Нем ц и ма, ма ђар ск а ма њи на н и је п р о т е ра на, о че м у је од лу чи вао по ли тич ки врх КПЈ на че лу са Ти том и моћ ни са ве зн и ц и, а не на че ло п ра в де на ко је с е по зи в а ла с рп ск а ве - ћ и на. М и ло в а н Ђи ла с је о т о ме о с т а вио сле де ће све до че њ е: Про блем Ма ђа ра ре ша ван је и ре шен на са стан ку код Ти та. На и ме, пар тиј ско вођ ство Вој во ди не при хва ти ло је гле диш т е, б е з су м њ е з а сно в а но, на ра с по ло же њу с рп ског ж и в љ а - да и Ма ђа р е т р е ба ис е л и т и и з Ју г о сла ви је. Ре а г о в а њ е и з а- к љу ч и в а њ е и з а на ло г и је - да су с е ма ђар ск и ок у па т о ри и мађар ск и њи ла ш и у т р к и в а л и с на ц и с т и ма: Ср б е н и су ма с ов но с т р е љ а л и к а о у Кра г у јев ц у и Кра љ е ву, не г о са мо ба ца л и под лед у Ду нав код Но вог Са да, Ср бе су ис те ри ва ли са земље и ко ло ни зо ва ли Ма ђа ре. Пар тиј ско вођ ство Ср би је је било у не до у м и ц и. У ЦК смо се је ди но до пу ња ва ли ар гу мен ти ма-да Мађа р е не т р е ба ис т е ра т и. Гла в н и ра з ло зи на шег с т а в а: зна л и смо да ће со вјет ска вла да би ти про тив ис те ри ва ња Ма ђа расо вјет ски пред став ни ци су нам то већ ста вља ли на зна ње, је р је Ма ђар ск а п р ед ви ђе на к а о с о ц и ја л и с т и ч к а. Н и вој ск а Ма ђар ске, ни фор ма ци је до ма ћих Ма ђа ра ни су нас про го ниле б е с о м у ч но по п у т Не ма ца. Ма ђар ск а н и је т а ко ве л и к а да би смо се од ње пла ши ли, у бу дућ но сти, као од Не мач ке. Међу Ма ђа ри ма је би ло от по ра, ма кар и сла бог, по сто ја ла је и је д и н и ца, ма к ар ма ло бр ој на. 46 И нај зад - ма да ни ко не би знао об ја сни ти због че га то ни је при ме њи во и на Нем це - на род, же не, де ца, не мо гу би ти кри ви за зло чи не сво јих вла сто држ а ца. 47 Пар тиј ски став пре ма ма ђар ској ма њи ни био је да се он и по л и т и ч к и ор г а н и зу ју у ок ви ру На р од ног фр он т а, т е да се од бо ри мо гу фор ми ра ти на на ци о нал ном прин ци пу. По - л и т и ч к и с е к р е т ар П К Јо в а н Ве с е л и нов у у вод ном р е фе ра т у ч е т ком д в а д е с е т и х г о д и н а к а о и с т о р и ј с к и с и м б о л д а с у п а н он с к и п р о с т о р и од у век би ли сло вен ски и срп ски. У Сом бо ру је сру шен тек по ста вље ни споме ник кра љу Алек сан дру, а са тр га у Но вом Са ду укло њен је спо ме ник Свет о з а р у М и л е т и ћу. 46 Б а т а љ он Ш а н д о р Пе т е ф и, п р е р а с т а о је у и с т о и м е н у б р и г а д у у д р у г ој п о - ло ви ни 1944, ко ја је би ла у са ста ву XVI Вој во ђан ске ди ви зи је. Ко ман дант бри га де ка пе тан Фе ренц Киш по ги нуо је у про ле ће го ди не. 47 М и л о в а н Ђ и л а с, Ре в о л у ц и о н а р н и р а т, Бе о град 1990, стр , Пре ма: Алек сан дар Ка саш, исто, стр

217 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... на Сед мој кон фе р ен ц и ји К П Ј з а Вој во д и н у, ко ја је од р ж а на је 5. и 6. апри ла у Но вом Са ду, под вла чи:...ср би мо рају да с е о сло б о де свог с ек т а ш ког с т а в а п р е ма на ц и о на л н и м ма њи на ма, а да би Ма ђа ри з а во ле л и ову на ш у зе м љу мо ра ју пру жи ти кон крет не при ме ре да же ле са рад њу са на шим нар о дом. 48 Бла г о је Не ш ко ви ћ, с е к р е т ар П К К П Ј з а Ср би ју, г о во р е - ћ и о на ц и о на л ном п и т а њу у Вој во д и н и, р е к а о је да с е ме ђу нац и о на л н и п р о бле м и не мо г у р е ш и т и т а ко да с е у њу на с е л и ми ли он Ср ба, не го тре ба ство ри ти усло ве да се Ма ђа ри бо - ре за ју го сло вен ску др жа ву бо ље не го што су се бо ри ли за р е а к ц и о нар н у Ма ђар ск у. Та ко мо же мо на си г у р н у о сно ву по ста ви ти пи та ње за јед нич ког жи во та с Ма ђа ри ма у Вој во - ди ни. 49 У овом пе ри о д у по ло ж ај ма ђар ске ма њи не з а ви сио је од мно гих отво ре них пи та ња у ме ђу др жав ним од но си ма Ју го - сла ви је и Ма ђар ске. Тр е ба ло је р е ш и т и п и т а њ а р е па ра ц и ја, раз ме не ста нов ни штва на до бро вољ ној осно ви, пи та ње грани ца и дру го. П и т а њ ем п р е с е љ е њ а и ра з ме не с т а нов н и ш т в а нај ви ше се ба вио ми ни стар за ко ло ни за ци ју ДФЈ Сре тен Ву ко са вље - ви ћ. О н н и је ве р о в а о у мо г ућ но с т оп с т а н к а на ц и о на л н и х мањи на уз гра ни цу са Ма ђар ском. У јед ном ак ту ко ји је упу тио М и н и с т ар с т ву и но с т ра н и х по сло в а и М и ло в а н у Ђи ла су 23. с еп т ем бра г о д и не Ву ко са в љ е ви ћ ис т и че да Ма ђа ри ч и- не знат ну ве ћи ну у сре зо ви ма: Бач ка То по ла, Сен та, Ста ри Бе чеј и Сом бор - раз ме ште ни су по ред гра ни це и укли ње ни п р е ма с р е д и н и Вој во д и не д у ж Ти с е. На ц и о на л но су ја к и и има ју вр ло раз ви је но осе ћа ње на ци о нал не за јед ни це са Мађа ри ма и з Ма ђар ске. И ма ју ви ше и ис т о ри ј ске и на ц и о на л не све сти не го Ју го сло ве ни. Има ју са мо све сти и пре ви ше, и смат ра ју с е су пе р и ор н и ји м од Ју г о сло ве на. Би л и су с т о ле ћ и ма но си о ц и јед не д р ж а в но с т и, и ма ју ја ко ра з ви је но т о о с е ћ а њ е и не мо же се ни за ми сли ти да мо гу усво ји ти не ко дру го осећа ње. Они ће увек при жељ ки ва ти да се при по је Ма ђар ској... Исто као и Нем ци они ни су ни ма ло Вој во ђа ни по осе ћа ју-они су са мо Ма ђа ри...ме ђу на ш и м Ма ђа ри ма и ма око с т о х и љ а да 48 П р е м а Љ. В а с и л и ћ, ПК КПЈ за Вој во ди ну , стр Пре ма: А. Ка саш, исто, стр Исто 216

218 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр бе зе мља ша. Сви ма њи ма мо ра ће се, ако оста ну у на шој држ а ви до де л и т и зе м љ а к а о и Ју г о сло ве н и ма, је р а ко о с т а н у не сме се ме ђу ста нов ни штвом пра ви ти раз ли ка. А ако бу де мо и Ма ђа ри ма да ва ли зе мљу ма ђа ри зо ва ће мо Вој во ди ну још више не го што је сад и ис цр пе ти фонд све рас по ло жи ве зе мље па је не ће би ти за на ше бор це и њи хо ве по ро ди це. Због то га мо ра мо са да исе ли ти Ма ђа ра ба рем то ли ко ко ли ко је по треб - но да не ма ђа ри зу је мо Вој во ди ну ви ше не го што је са да. Не мо же мо и х ра с е л и т и по д ру г и м на ш и м к ра је ви ма. Не мо же мо о с т а ви т и у Вој во д и н и Ма ђа ра ви ше не г о т о л и ко, ко л и ко на м не ће би ти опа сно. Сма тра да ако се не мо же дру га чи је да с е Ма ђар ској ус т у п и т е ри т о ри ја об е К а њи же, Хор г ош, Сен т а и све на ис ток до Мо кри на, 50 под усло ви ма да при ми ба рем Ма ђа ра. И па к, к а о нај р е а л н и је р е ше њ е п р ед ла г а о је да с е п р о т е ра Ма ђа ра. Ра з ме ном с т а нов н и ш т в а би ју го сло вен ска стра на би ла у гу бит ку, јер је у то вре ме у Мађар ској жи ве ло око Хр ва та и Ср ба. 51 На Па ри ској ми ров ној кон фе рен ци ји го ди не Мађар ск а и Ју г о сла ви ја ус по с т а ви ле су д и п ло мат ске од но с е, а з а т и м су д ве д р ж а ве по т п и са ле Спо ра зу м о сло б од ној ра з ме - ни ста нов ни штва (до ста нов ни ка). Од но си две ју др жав а п р о ла зи л и су к р оз м но г а ис к у ше њ а бу д у ћ и да је Ма ђар ск а би ла ч ла н и ца Вар ша в ског вој но -по л и т и ч ког бло к а ко ји је био под со вјет ском до ми на ци јом. На кон со вјет ске вој не ин тер - вен ци је на Ма ђар ску до шло је до исе ља ва ња ма ђар ског станов ни штва од ко јих се је дан број на се лио у Ба на ту око Но вог Кне жев ца и у Бач кој на под руч ју Сен те и Бач ке То по ле. И т а ко оја ча о ма ђар ск у по п у ла ц и ју. Исто ри чар Ка саш ука зу је да је аграр на ре фор ма за мађар ск у ма њи н у и ма ла по с е ба н по л и т и ч к и см и са о, с об зи р ом да је она би ла ис кљу че на из ре фор ме ко ја је из ве де на у Краљ е ви н и Ју г о сла ви ји. О н кон с т а т у је и сле де ће: Упо р е до са аграр ном ре фор мом, у Вој во ди ни се из во ди и ко ло ни за ција. До с е љ а в а њ ем по р о д и ца са п р е ко ч ла но в а, знат но је и з ме њ е на е т н и ч к а и де мо г ра ф ск а сл и к а Вој во д и не. 50 Ово је, от при ли ке, и зах тев Ма ђар ске по ста вљен 1920, а об но вљен год и н е - од у з и м а њ е од С р б и је т е р и т о р и је д о Б ач ко г к а н а л а и д о р е ке З л а т и ц е с е в е р н о од К и к и н д е. 51 Ви д и: Б р а н ко Пе т р а н о в и ћ, По л и т и ч к а и е ко н о м с к а о с н о в а н а р о д н е в л а с т и у Ј у г о с л а в и ји з а в р е м е о б н о в е, Бе о град, 1969, стр Пре ма: А. Ка саш, исто, стр

219 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У.....Пре ма про це на ма вла сти од ју ла 1946, у Вој во ди ни је било ста нов ни ка од че га сло вен ског и Ма ђа ра. У то вре ме, укуп но је у Вој во ди ни би ло несло вен ског с т а нов н и ш т в а, на ра в но не ра ч у на ју ћ и ло г о ри са но не мач ко с т а нов н и ш т во. Пр е ма п р вом по сле рат ном по п и су, оба вље ном у Вој во ди ни је од ста нов ни ка, било Ма ђа ра, а на те ри то ри ји укуп но Фор мал но као ауто ном на по кра ји на у окви ру фе де ралне Ср би је Вој во д и на је по с т а ла од л у ком Тр е ћег з а с е да њ а А В НОЈ- а од 10. а в г у с т а и За ко ном На р од не ск у п ш т и не Ср би је о уста но вље њу и устрој ству ауто ном не по кра ји не Војво ди не од 3. сеп тем бра Пр ви п ра к т и ч н и ко ра к у од в а ја њу Вој во д и не од Ср би је и ус по ста вља ње ње не ауто но ми је учи нио је Јо сип Броз. Ње - го вом На ред бом од 8. и 17. ок то бра го ди не у Вр шцу је фор ми ра на Вој на упра ва за Ба нат, Бач ку и Ба ра њу под коман дом Вр хов ног шта ба. Срем је из о ста вљен. На че ло Вој не у п ра ве по с т а в љ ен је г е не ра л И в а н Р у к а ви на, Хр в ат ко ји је до го ди не био ко ман дант Глав ног шта ба Хр ват ске. Исто - ри чар Пе јин сма тра да је то кључ ни до га ђај ко ји до ка зу је да а у то но м и ја Вој в о д и не н и је с те че на не го на ме т н у та. Ти ме је и з в р ше на с е це си ја Вој во д и не и по н и ш т е на од л у к а и з го ди не. Овај чин Бро за био је део ве ли ко хр ват ске се па ра тис т и ч ке по л и т и ке и з д в а ја њ а зе ма љ а и з Ср би је о сло б о ђе н и х го ди не од Тур ске и Аустро у гар ске а ко је су се ујед и н и ле са Ср би јом Пе јин сма тра да је овим спре че на об но в а с рп ског на р о да и њ е г о ве д р ж а ве п р о к ла мо в а на г о д и не, и да она п р ед с т а в љ а п р о д у же т а к ок у па ц и је Не ма ца, Ма ђа ра и Хр ва та из го ди не, ко ја се да нас из во ди као к р о а т о ко м у н и с т и ч к а. Би ло ка ко би ло, ма ђар ска ма њи на је ауто но ми ју Војво д и не по сма т ра ла и до ж и в љ а в а ла к а о срп ску ствар. Они се ту ни су ме ша ли, све сни да је пи та ње Бач ке, Ба ра ње (да нас у Хр ват ској), Сре ма и Ба на та - срп ско пи та ње. Ма ђа ри су још јед ном по с т а л и ма њи на. У ју г о сло вен ској и с рп ској д р ж а ви има ли су сва пра ва ко је ма њи не има ју у дру гим европ ским д р ж а в а ма. Њи хов к ул т у р н и, обра зов н и, еко ном ск и по ло ж ај у 52 Алек сан дар Ка саш, исто, стр Јо ван М. Пе јин, По н и ш т а в а њ е с р п с ког о б е л е ж ја Во ј в о д и н е, СНП Све то зар Ми ле тић, Пар те нон, Бе о град, 2011, стр. 170; Вој на упра ва у Бач кој, Ба ра њи и Ба на ту је тра ја ла 103 да на. 218

220 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ср би ји био је б о љи од по ло ж а ја њи хо ви х су на р од н и к а у Мађар ској. У свим оп шти на ма у ко ји ма жи ве и на ни воу По краји не свој је зик у слу жбе ној упо тре би! Они то си гур но ни су оче к и в а л и. При х в а т и л и су ис т о ри ј ск у р е а л но с т и мо г ућ но с т да о с т а н у ком па к т н и на јед ној т е ри т о ри ји са пе р спек т и вом оч у в а њ а к ул т у р ног и на ц и о на л ног и ден т и т е т а. Вре ме ном је Вој во ди на од стра не са ве зне ко му ни стичке в р х у ш ке и ау т о но ма ш ке по л и т и ке у По к ра ји н и, по с е б но по сле Уста ва 1974, усме ра ва на ка се це си ји од Ср би је по стају ћ и т а ко cor pu s se pa r a t u m. Во ђе на је а н т и с рп ск а по л и т и к а и Вој во д и на усме ра в а на к а не к а к вом вој во ђа н ском и св а ком дру гом иден ти те ту, са мо не срп ском. Та квом по ли ти ком српск и ау т о но ма ш и су по т х ра њи в а л и ма њи н ске с е па ра т и с т и ч ке те жње, од ко јих је ма ђар ски тра ди ци о на лан. Ма ђар ска мањи на је сте нај број ни ја и под стал ним ис ку ше њем иде ја ре - ви зи о н и зма ко је до ла зе и з ма т и ч не д р ж а ве, а л и т о н и по ш т о не зна ч и и њ е но п ра во да ау т о но м и ју Вој во д и не ве же з а с опстве ни иден ти тет. Ни ти да зах те ва те ри то ри јал ну ауто но - м и ју и л и о т це п љ е њ е де ла т е ри т о ри је Ср би је и п ри к љу че њ е Ма ђар ској. А у п ра во с е ра з и г ра в а ју по ме н у т е г е о по л и т и ч ке в а ри ја н т е. Не ке не в ла д и не ор г а н и з а ц и је у Ма ђар ској и д у до - тле да п р ед ла ж у ау т о но м и ју Вој во д и не у ок ви ру Ма ђар ске. Узда ни ца њи хо вим те ри то ри јал ним пре тен зи ја ма је тзв. ме - ђу на род на за јед ни ца, ЕУ и САД. Сма тра мо да Европ ска уни ја не би сме ла да по но ви г р е ш к у ко ју је у ч и н и ла по д р ш ком на си л ном с е це си о н и зм у у ра з би ја њу ју г о сло вен ске д р ж а ве. Са д ру г е с т ра не с рп ск а власт би мо ра ла да зах те ва иста пра ва за срп ску ма њи ну у Ма ђар ској, да сло б од но не г у ју ма т е р њи је зи к и на ц и о на л н у к ул т у ру, а она с е п р о це њу је, да ле ко и з на д зв а н и ч ног бр о ја од 6.500, на хи ља да Ср ба. Ма ђа ри у Ср би ји има ју не у по - р е д и во ве ћ а п ра в а од ма ђар ске ма њи не у Хр в ат ској, у ко јој с е п р е ко з а јед н и ч ке ри мо к а т о л и ч ке ве р е а си м и л у ју и х р в а т и зују. 54 Ви де л и смо да су м но г и Ср би ма ђа ри зо в а н и, обр н у т и х сл у ча је в а с р би з а ц и је Ма ђа ра - би ло је не у по р е д и во ма њ е; Ср би н и су по к а з а л и т о л и ке а си м и ла т ор ске спо с об но с т и. 54 У Хр ват ској је го ди не би ло Ма ђа ра, а пре ма по пи су го ди не б и л о и х је Ра з м е ш т е н и с у н ај в и ш е у О с је ч ко - б а р а њ с кој ж у п а н и ји, а има их не што ма ње од две хи ља де у Бје ло ва ру и око ли ни. Има ју две по лит и ч ке с т р а н ке: Де м о к р а т с к а з а јед н и ц а М а ђ а р а Х р в а т с ке и С а в е з м а ђ а р с к и х удру га. У Хр ват ском са бо ру има ју јед ног за ступ ни ка. 219

221 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... Литература Бо шњак Иштван, Мо гућ но сти и про бле ми ус по став љ а њ а ма њи н ске ло к а л не са мо у п ра ве и пе р с о на л не ауто но ми је у Вој во ди ни, у: По ло жај ма њи на у Саве зној Ре пу бли ци Ју го сла ви ји, Збор ник СА НУ, уредни ци Ми лош Ма цу ра и Во ји слав Ста нов чић, Бе о - град, Ву јић Вла сти мир, Сва ко мо же би ти Ма ђар, ако то поже л и, Пе ча т, 26. но вем бар Ву ји ћ Вла с т и м и р, О р ба но ве и г р е са в а т р ом, Пе ча т, 4. фе бру ар Ча во шки Ко ста, Др жав ност Вој во ди не и мо гућ ност сеце с и је, СНП Све то зар Ми ле тић, Но ви Сад, Ло шон ц А л па ш, Аспек т и т е ри т о ри ја л не и к ул т у р не ау т о но м и је, у: По ло жај на ци о нал них ма њи на у Срб и ји, Зб ор н и к СА Н У, у р ед н и к Во ји сла в Ст а нов ч и ћ, Б е о г ра д, Ка саш Алек сан дар, Ма ђа р и у Вој в о д и н и , доктор ска ди сер та ци ја, Но ви Сад, Ко стић М. Ла зо, Срп с ка на ц и о на л на тра д и ц и ја, део: Срп ска Вој во ди на и ње не ма њи не, Срп ска ра дикал на стран ка, Бе о град, Кон чар Ра н ко, Спо ра зу м Ц ве т ко ви ћ -Ма чек и Вој во д и- на, Збор н и к Ма т и це срп с ке за и с то р и ју, бр. 44/1991, Но ви Сад, Кор хец Та ма ш, Гра н и це у н и ве р з а л но с т и ма њи н ск и х пра ва- о зна ча ју те ри то ри је и број ча но сти- са по себ - ним освр том на пра во на слу жбе ну упо тре бу је зи ка, у: По ло ж ај на ц и о на л н и х м а њи на у Ср б и ји, Збор ник СА НУ, уред ник Во ји слав Ста нов чић, Бе о град, Ме са рош Шан дор, По ло жај Ма ђа ра у Вој во ди ни , Но ви Сад, Ме са р ош Ша н дор, Ма ђа р и у Вој в о д и н и , Но ви Сад, Мол нар А лек са н дар, Кон с т и т у т и в на в ла с т и е т н и ч к а хе т е р о г е но с т, у: По ло жај на ци о нал них ма њи на у Ср б и ји, Збор ник СА НУ, уред ник Во ји слав Ста нов - чић, Бе о град,

222 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Па вло вић Алек сан дар, Тај на ма ђар ског те пи ха, Печат, 4. фе бру ар Пал Шан дор, Кон цепт ма њин ске са мо у пра ве Де мо - к рат ске з а јед н и це вој во ђа н ск и х Ма ђа ра, у: По ло ж ај м а њи на у Са ве зној Ре пу бл и ц и Ју го с ла в и ји, Збор ник СА НУ, уред ни ци Ми лош Ма цу ра и Во ји слав Станов чић, Бе о град, Пе јин М. Јо ван, По ни ште ње срп ског обе леж ја Вој вод и не, СН П Све т о з ар М и ле т и ћ, Пар т е нон, Б е о г ра д, Пе јин М. Јо ван, Ср би и Ма ђа ри, Ко му на, Ки кин да, По по ви ћ Ј. Д у ша н, Ср б и у Вој в о д и н и, к њи г а I I, Но ви Сад, По по ви ћ Ј. Д у ша н, Ср б и у Вој в о д и н и, књи га III, Ма т и ца срп ска, Но ви Сад, Momčilo Subotić ON POLITICAL POSITION OF HUNGARIAN MINORITY IN SERBIA Summary Several years after its establishment, the Democratic association of Vojvodina Magyars of Sandor Pala had proposed a concept of three-levelled autonomy for Hungarian minority in Serbia. It encompasses: municipalities with special status that have right to associate into a territorial ethnical autonomy; then a municipal or local autonomy and in the end as the highest level of minority self government in Serbia - a personal autonomy political representative of the Hungarian minority. This concept was accepted by other Hungarian political parties that had been organized after the Democratic Association of Vojvodina Magyars, such as the Vojvodina Magyar s Party by Joseph Kasa firstly/after that Istvan Pastor, as well as the Democratic Party of Vojvodina Magyars of Andras Agoston that was established after dissolution of DZVM and others. The Statute of the Autonomous Province of Vojvodina accepted almost all demands of the concept of three-leveled autonomy in 2009; this encompasses a region of Hungarian municipalities in the north of Serbia where the Magyars make majority 221

223 Момчило Суботић О ПО Л И Т И Ч КОМ ПО ЛО Ж А Ј У... of citizens, with its centre in Subotica where they don t make the majority. The Statute is a part of a coalition agreement Pastor Tadic with the objective of helping improvement of the position of national minorities national communities, but in Serbian expert and political public circles it has been estimated as creation of the state within the state, that is, it has been estimated as a transformation of Vojvodina into the state of national minorities with realistic possibility of the secession of the Magyar region and its connection (annexation) to Hungary. In line with this view goes a revisionist propaganda of current Hungarian government of Victor Orban which provided the Magyars in their neighbouring states with double citizenship and announced their right for participation in the parliamentarian elections with a quota of political representatives in the Hungarian Parliament. Orban has decided to make territorial unification of the nation with the help of the European Union, referring to correction of Trianon injustice. In the paper we presented that the Trianon was not injustice in question, and that the Trianon Agreement only reduced Hungary to Magyarska within the ethnographic borders of the Hungarian state. In the paper there is presented the position of the Hungarian minority and its political organization within the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes and Yugoslavia, as well as their participation in Horti s attempt to revise the Trianon through the genocide and ethnic cleansing that had been made by the Magyars occupation troops in Backa back in At first the Hungarian minority tended to view the communist concept of the autonomy of Vojvodina as the Serbian issue, but as time went by it accepted it, because it provided for them the highest level of cultural, economic and political rights in Serbia. It would not gain such level of the rights even in their homeland. It has developed and preserved its national identity in accord with highest European standards. Therefore this geopolitics of the Magyar region and revision of the Trianon signifies so-called playing with fire. Key Words: Democratic Association of Vojvodina Magyars, three-leveled autonomy, the Association of Vojvodina Magyars, Statute of Vojvodina, Magyar region, Trianon, Hungary 222

224 ПАТРИОТИЗАМ И НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА Ђорђе Стојановић ПАТРИОТИЗАМ, МОНОПОЛИЗАЦИЈА ПАТРИОТИЗМА И ПАТРИОТСКО ВОЂ СТВО Зоран Милошевић ЗАШТО СЕ РАСПАДАЈУ ДРЖАВЕ? Љубомир Кљакић СВЕТСКА КРИЗА ИДЕЈÂ

225

226 УДК :321.7 Примљено: 16. март Прихваћено: 25. мај 2011 Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Ђо р ђе Сто ја но вић* П А Т РИ О Т И ЗА М, МО НО ПО Л И ЗА Ц И ЈА П А Т РИ О Т И ЗМ А И ПАТРИОТСКО ВОЂ СТВО ** Резиме Овај рад кри тич ки ана ли зи ра по ли тич ке аспек те патри о ти зма, он се по себ но ба ви мо гућ но шћу да се па три о ти зам, без об зи ра на сво ју при стра сност, од ре ди као по зит ив н и по л и т ич к и про г ра м. У том кон те к с ту, пр в и де о ра да и с тра ж у је одр ж и в ос т кон це п та па тр и о т и з м а с хв а ће ног м а ње као мо ра л н и за х те в а в и ше као за јед н ич к и про је ка т ком па три о та, ко ји је за сно ван на про шлим, са да шњим и буду ћим ма те ри јал ним и ду хов ним до бри ма, те на сим бо личким и ин сти ту ци о нал ним фор ма ма ко је из ра жа ва ју нај вредни ју на ци о нал ну (де мо крат ску) тра ди ци ју. У дру гом де лу ра да се про п и ту је фе но ме н мо но по л и за ц и је па тр и о т и з м а, си ту а ци је ка да не про пи ту ју ћа ло јал ност сво јој зе мљи подра з у ме в а и не про п и ту ју ћу ода нос т не кој за се б ној иде ји као к р и те р и ју м у за ра з л и ко в а ње па тр и о та и не па тр и о та. Рад се за к љу ч у је аф и р м а т ив н и м с та в ом пре м а па тр и от с ком в ођ с тв у ко је до з в о ља в а ра з л и ч и те па тр и от с ке пу та ње са раз ли чи тим ти пом ан га жма на, уза јам ну кри ти ку раз ли чи * И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д ** Овај рад је ре а ли зо ван у окви ру про јек та Де мо крат ски и на ци о нал ни ка па ци те ти по ли тич ких ин сти ту ци ја Ср би је у про це су ме ђу на род них ин те гра ци ја (179009), ко ји је фи нан си ран од Ми ни стар ства за на у ку и тех но ло шки раз вој Ре пу бли ке Ср би је. 225

227 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М... т и х па тр и от с к и х пр и с ту па и ув а ж а в а ње ко с мо по л и т с ке не пр и с тра с но с т и. К љу ч не ре ч и: па тр и о т и за м, мо но по л и за ц и ја па тр и о т и з м а, па тр и от с ко в ођ с тв о, де мо к ра т и ја, иде н т и те т, ка па ц и те т и. 226 Увод Ви ше или ма ње, за јав ни (и/или по ли тич ки) про стор мно гих др жа ва па три о ти зам је до био ста тус пре лом не диск у си о не к а ра к т е ри с т и ке ко ја с е к р е ће и з ме ђу д в а по ла: (1) и л и сл у ж и к а о а по д и к т и ч к и услов з а и ден т и фи ко в а њ е (ква ли фи ко ва ње) не ке по ли ти ке (др жав не, пар тиј ске, ме ђу народ не, обра зов не и сл.) као до бре (не ну жно де мо крат ске) поли ти ке; (2) или слу жи као апо дик тич ки услов за дис ква лифи ко в а њ е не ке по л и т и ке (д р ж а в не, пар т и ј ске, ме ђу на р од не, обра зов не и сл.) к а о до бр е по л и т и ке. Па т ри о т и з а м је по с т а о оп ра в да њ е и /и л и ар г у мен т з а ч и т а в спек т ар нај ра з л и ч и т и ји х ста во ва, ми шље ња и кон крет них ак тив но сти као де ло ва најра з л и ч и т и ји х по л и т и ч к и х а г ен д и. То це ло к у п н и ја в н и ж и во т мно гих др жа ва до во ди до по ма ло ши зо фре не си ту а ци је: патри о ти зам је исто вре ме но и до бар и лош, а да ње гов са др жај мо же би ти и ово и оно, па да у ко нач ном дис кур зив ном салди ра њу, он за пра во не пред ста вља ни шта што би се са ма кар до вољ ним сте пе ном ре флек сив не пре ци зно сти мо гло пој мов - но имо би ли са ти као ге не рал на па три от ска стра те ги ја (прихва тљи ва за све оне ко ји се ан га жу ју у јав ном про сто ри пре ко де ба т а на р е ла ц и ји су пе р па т ри о т е -к в а зи па т ри о т е). При то ме, ве ћи део по ли тич ких, дру штве них, обра зов - н и х и к ул т у р н и х и н с т и т у ц и ја су ис п р о г ра м и ра не да не само под ра зу ме ва ју већ и уз ди жу па три от ску ком по нен ту. Овако по с т а в љ е ном с т а њу с т в а ри, кон с т е ла ц и ји ко ја су г е ри ше не са мо љу бав пре ма вла сти тој зе мљи не ко и ло јал ност пре ма не кој спе ц и фи ч ној и де ји (ш т о п р ед с т а в љ а мо но по л и з а ц и ју па т ри о т и зма), т р е ба до да т и скеп т и ч но с т з а па д ног по л и т - фило зоф ског кор пу са пре ма би ло ка квом ти пу при стра сне пар о х и ја л но с т и (пар т и к у лар но с т и), а у ко рис т не п ри с т ра сн и х ко смо по л и т и ск и х ( у н и ве р з а л и с т и ч к и х) п ри н ц и па. Ме ђу т и м, у по след ње вре ме та пот пу на ре зер ва пре ма ис ти ца њу нац и о на л н и х в р ед но сно - си м б о л и ч к и х ма т ри ца, к а о мо г у ћем

228 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр у з р о к у ме ђу на ц и о на л н и х а н т а г о н и з а ма и кон фр о т а ц и ја, је за ме ње на са све ве ћим бро јем по став ки ко ји на ги њу ка одбра ни па три о ти зма. На тој ли ни ји, овај рад ће пр во по ку шат и од бра н и т и и де ју па т ри о т и зма к а о г ра ђа н ске в р л и не а не п ри мар не мо ра л не в р л и не (па т ри о т и з а м не мо ра у к љу ч и в а т и не тр пе љи вост пре ма дру гим на ци ја ма), за тим ће пре зен то вати све не га тив не по сле ди це ли ми ти ра ња љу ба ви пре ма сво - јој зе м љи п р е ко екс к л у зи ј ск и по с т а в љ е н и х з а х т е в а по с е б н и х и де олог и јa, ц и љ е в а, в р ед но с т и и л и нор м и (па т ри о т и з а м не сме де ли ти при пад ни ке вла сти те на ци је на па три о те и не - па т ри о т е), т е ће на к ра ју по к а з а т и к а ко је и де ја па т ри о т ског вођ ства са свим одр жи ва. По зи тив ни и не га тив ни аспек ти па три о ти зма Реч па т ри о т и з а м је и з ве де на од с т а р о г рч ке р е ч и па т е р (πατήρ) са зна че њем отац, у сми слу осе ћа ња про ис те кле на ода но с т и р о д и т е љи ма, од но сно п р е ц и ма и на р о д у, к а о и р е ч и па три о тес (πατριώτηϛ) са зна че њем зе мљак и па три ја (πατριά) са зна че њем отаџ би на. Ма да се при ро да, кон се квент но: и инт ен зи т е т, па т ри о т ск и х о с е ћ а њ а мо г у на ис т о ри ј ском п ла н у од р е д и т и к а о кон с т а н т е, п р ед ме т па т ри о т ске а фек т а ц и је се пер ма нет но ме њао, те се мо же ре ћи да се да нас пре све га р е фе ри ра на п ри па да њ е од р е ђе ној на ц и ји и л и д р ж а ви. При т о ме, св а к а ко т р е ба на по ме н у т и да не ма ју све на ц и је д р ж а ву (са мо гућ ношћу да се јед на на ци ја рас про сти ре у ви ше држ а в а) и да по с т о је д р ж а ве ко је о б у х в а т а ју не ко л и ко на ц и ја или ет нич ких гру па, ко је ако те же ка не кој фор ми је дин ства, ра с по ла ж у и са ко р е спон д и ра ју ћ и м о с е ћ а јем па т ри о т и зма. К а да с е, да к ле, г о во ри о па т ри о т и зм у ( р о до љу бљу), т о је с т о (п ри с т ра сној) љу ба ви не ко г а п р е ма в ла с т и т ој зе м љи, з а п ра во се ра ди о ло јал но сти ори јен ти са ној пре ма по ли тич ком ен тите ту (др жа ви, па три ји или отаџ би ни) и ње го вим ста нов ниц и ма (ком па т ри о т а ма). По ја м па т ри о т и зма с е не р е фе ри ра ис кљу чи во на ни во ге о граф ско зна че ња, али га сва ка ко инкор по ри ра 1 (т а ко с е сла б о с т с о ц и ја л и с т и ч ке и н т е р на ц и о нале огле да ла у чи ње ни ци да је има ла про бле ма са ства ра њем 1 Pri mo ratz, I. Pa tri o tism and Mo ra lity: Map ping the Ter rain, Pri mo ratz, I., Pavko vic, A. (ed.) Pa t r i o t i s m: Ph i l o s o p h i c a l a n d Po li t i c a l Pe r s p e c t i v e s. A s h g a t e, A l - der shot, 2007, стр

229 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М... о с е ћ а ја с о л и дар но с т и б е з ло к а ц и је 2 ). Па т ри о т и з а м фу н г и ра к а о о с е ћ а њ е ја к и х ве з а са ком па т ри о т а ма з а сно в а но на з а једн и ч кој суд би н и, к а о о с е ћ а њ е а фи л и ја ц и је у од но су на на ц и ју као ге о по ли тич ки фе но мен од /из ко га при ма мо/цр пи мо раз - л и ч и т а ма т е ри ја л на и д у хов на до бра, к а о и по све ће но с т т ој на ци ји као за јед нич ком про јек ту нас и при ја тељ ски на стро - је н и х су на р од н и к а. 3 Па три от ска љу бав ни је иден тич на са љу ба ви ко ја мо - же да се ис ка же пре ма људ ском ро ду, већ пред ста вља осе ћањ е п р е ма п ри па д н и ц и ма спе ц и фи ч не (т и п ске) г ру пе, ча к и он да ка да је из о ста вљен лич ни кон такт, по знан ство, са њима. Ер г о, у з а ја м но п ри па да њ е од р е ђе ној д ру ш т ве ној г ру п и п р ед с т а в љ а кон цеп т у а л но т е ж и ш т е па т ри о т ске ло ја л но с т и. У скла ду са тим, па три от ска ло јал ност ма ни фе сту је ин те - зи в а н о с е ћ ај по ве з а но с т и са з а јед н и цом, т о је љу ба в п р е ма зе мљи, иден ти фи ка ци ја са истом и бри га за бла го ста ње суна р од н и к а. О в а к в а кон с т е ла ц и ја с е мо же п р о ш и ри т и, о че м у ће ка сни је би ти ви ше ре чи, ка ко ло јал но шћу иде ја ма, на че - ли ма или исти на ма ко је ка рак те ри шу не чи ју отаџ би ну, обаве зе (по све ће но с т) и и ден т и т и з а х т е в а ју з а јед н и ч к у к ул т у ру и ри ту а ле да би би ли ефи ка сни и трај ни (што се ни ка ко не мо же из јед на чи ти са на ци о на ли змом, шо ви ни змом или џинг о и змом), т а ко и са и де а л и ма ( р е ц и мо, ло ц и ра н и м у ус т а ву) ко ји н и су по ве з а н и са не ч и јом ма т и ч ном зе м љ ом. 4 Па т рио та (ро до љуб ) ни је, да кле, са мо не ко ко ме се ње го ва отаџби на сви ђа, он осе ћа и при пад ност ис тој, али та при пад ност п р ед с т а в љ а с т в ар сло б од ног и з б о ра: па т ри о т ско п ри х в а т а њ е од р е ђе не с о ц и ја л не г ру пе н и је н у ж но по ве з а но са р о ђе њ ем у ис т ој, већ п р ед с т а в љ а же љу з а п ри па да њ ем к а о по т п у но о све ш ће н и ч и н. Па т ри о т и з а м с е, да к ле, мо же од р е д и т и к а о же ља за при па да њем гру пи ко ја је по зи тив но ева лу и са на, патри о те же ле да бу ду део гру пе, да се де фи ни шу као ње ни чла но ви и да осе ћа ју не ку вр сту за јед ни штва. 5 2 Tur ner, B. De moc racy in One Co un try? Re flec ti ons on Pa tri o tism, Po li tics and P r a g m a t i s m, Euro pean Jo ur nal of So cial The ory, 7(3), 2004, стр Ben-Po rath, S. Ci vic vir tue out of ne ces sity: pa tri o tism and de moc ra tic edu cation, The ory and Re se arch in Edu ca tion, 2007, 5(1), стр Ви ди Vi ro li, M. For Lo ve of Co un try: An Es say on Pa tri o tism and Na ti o na lism, Cla ren don Press, Ox ford, 1995.; Mul ler, J. Con sti tu ti o nal pa tri o tism. Prin ce ton Uni ver sity Press, Prin ce ton, 2007.; и Ha ber mas, J. Ci ti zen ship and Na ti o nal Identity, Pra xis In ter na ti o nal, 12(1), 1992, стр Bar-Tal, D. Pa tri o tism as Fun da men tal Be li efs of Gro up Me me bers, Po li tics and 228

230 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр На рав но, са мо осе ћа ње љу ба ви за не чи ју зе мљу ни је до - вољ но, од па т ри о т е с е оче к у је да по р ед а фек т и в ног од но са п р е ма о т а џ би н и и ком па т ри о т а ма де ла у са гла сју са сво ји м осе ћа њи ма. За пра во, па три о ти зам пред ста вља на чин из ра жава ња бри ге пре ма во ље ној зе мљи на на чин да се чи ни ви ше од оче к и в а ног и л и под ра зу ме в а ју ћег. Па т ри о т а је онај ко ји је спре ман да пла ти ви со ку це ну, чак и да жр тву је свој вла стит и ж и во т, а ко је т о по т р е б но, з а ра д од р е ђе н и х па т ри о т ск и х ра з ло г а. Па т ри о т и з а м с е да од р е д и т и и к а о ори јен т и са но с т на нај р е п р е зен т а т и в н и ју на ц и о на л н у т ра д и ц и ју, ко ја ће би т и ма н и фе с т а ц и ја у н и ве р з а л но и пар т и к у лар но а фи р м и са н и х вред но сти (по пут јед на ко сти, сло бо де и сл.), та ко да па трио т а б е з д во у м љ е њ а мо же да у к а же на од р е ђе не си м б о л и ч ке, ис т о ри ј ске и и н с т и т у ц и о на л не фор ме ко је и з ра ж а в а ју т а ко по ста вље не вред но сти, те отво ри про стор за на ду да ће њего ва на ци о нал на за јед ни ца жи ве ти у скла ду са ње ном најб о љ ом т ра д и ц и јом. 6 To ни ка ко не зна чи да је та тра ди ци ја а к т у е л но ис т о ри ј ск и и и н с т и т у ц и о на л но до м и на н т на, т о је с т оста вљен је про стор да се де лу је про тив те тра ди ци је, а у ск ла д у са он и м ш т о до ж и в љ а в а к а о в р ед н и ја а л т е р на т и в а. I n su m m a, з а па т ри о т и з а м мо же мо р е ћ и да и ма ког н и т и в не, емо ц и о на л не и би хе ви о ра л не и м п л и к а ц и је: (1) ког н и т и в на д и мен зи ја с е ма н и фе с т у је ш и р о ко по с т а в љ е ном п лат фор мом за из ра жа ва ње па три от ских уве ре ња; (2) емо ци о нал на компо нен т а п р ед с т а в љ а по зи т и в на о с е ћ а њ а усме р е на на на ц и ју и л и д р ж а ву; и (3) би хе ви о ра л н и е ле мен т су г е ри ше да су ког - н и т и в н и и емо ц и о на л н и н и во т ра н сфор м и са н и у а к т и в но с т и на ко рис т не ч и је на ц и је и л и д р ж а ве. 7 Кон с е к вен т о, мо же мо го во ри ти о две вр сте па три о ти зма: (1) па сив ном па три о тизм у, оном ко ји и н кор по ри ра ког н и т и в но - а фек т и в не а спек т е ( у ве р е њ а и о с е ћ а њ а ко је по је д и на ц о с е ћ а п р е ма в ла с т и т ој зе - м љи); и (2) а к т и в ном па т ри о т и зм у, оном ко ји и н кор по ри ра и од р е ђе но де ло в а њ е са гла сно г ру п н и м з а х т е ви ма, а л и у век об е ле же но од р е ђе н и м об л и ком са мо ж р т во в а њ а. 8 the In di vi dual, 3(2), 1993, стр Blum, L. Best tra di ti ons pa tri o tism: A com men tary on Mil ler, Win go and Ben-Porath, The ory and Re se arch in Edu ca tion, 5(1), 2007, стр Bar-Tal, D. The mo no po li za tion of pa tri o tism, Bar-Tal, D., Sta ub, E. (ed.) Pa trio tism in the li fe of in di vi du als and na ti ons. Nel son-hall Pu blis hers, Chi ca go, 1997, стр Bar-Tal, D. Pa tri o tism as Fun da men tal Be li efs of Gro up Me me bers, op.cit., стр

231 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М... За Ала сте ра Ма кин та је ра (Alas da ir Ma cintyre) па трио ти зам се (као при стра сни пар ти ку ла ри зам или па ро хи јал и з а м) мо же сма т ра т и в р л и ном з а т о ш т о су на ше мо ра л не оба ве зе по ве з а не (на н и воу з а х т е в а) са по т р е ба ма и уло г а ма ко је к а ра к т е ри ш у на ш у з а јед н и ц у (ко ло к ви ја л но: Mора л не па да са небa! ). Су штин ски по сма тра но та ква по став ка имп л и ц и ра па т ри о т и з а м к а о с ен т и ма т а л н у по све ће но с т н и к л у на до бри ма п р о ш ло с т и п р е не т и м на по је д и н ца п р е ко д р ж а ве, на ц и ја је сл и ч на по р о д и ц и где де ца д у г у ју з а х в а л но с т сво ји м ро ди те љи ма за вла сти ти раст и бла го ста ње. По Си гал Бен- По рат (Si gal Be n-po r at h), кон цеп т у а л на кон с т е ла ц и ја по ко јој је па три о ти зам асо ци ја тив на вр ли на по ве за на са за хвал но - ш ћу по ву к ла је з а с о б ом ра з л и ч и т е об л и ке к ри т и ко в а њ а. 9 Наи ме, ра ди се о то ме да док су дру ге гра ђан ске вр ли не опи са не и оправ да не пре ко гле да ња уна пред, па три о ти зам је де фин и са н п р е ко ок р е н у т о с т и к а п р о ш ло с т и. По р ед т о г а, д ру г е г ра ђа н ске в р л и не с е т р е т и ра ју и к а о с р ед с т во з а г е не ри са њ е по же љ не ја в не сфе р е. Ер г о, по с т о је в р л и не ко је т о је су и у кон т ек с т у а л ном и у и н с т ру мен т а л ном см и сл у: по же љ не су уко ли ко су раз ви је не у де мо крат ском дру штве ном кон текс т у и у ко л и ко по д р ж а в а ју и по ве ћ а в а ју мо г ућ но с т с т а би л ног гра ђан ског дру штва и де мо крат ске упра ве. Ако, да кле, пат ри о т и з а м по с т а ви мо к а о на бу д ућ но с т усме р е н у в р л и н у и з - н и к л у на п ри в р же но с т и з а јед н и ч ком на ц и о на л ном п р о јек т у, он он да мо же фун ги ра ти као део сфе ре ли бе рал них гра ђанск и х в р л и на (по п у т ја в ног д у х а, у з а ја м ног по ш т о в а њ а и сл.), т о је с т - п ра ви л но ра з ви је н и и ма н и фе с т о в а н и па т ри о т и з а м мо же по д р ж а т и не ке од ц и љ е в а де мо к рат ске з а јед н и це, по п у т т о ле ра н ц и је, бри г е з а ја в но до бр о и л и по ш т о в а њ а п ра в а, па се и по ли тич ко вођ ство ба зи ра но на та квом па три о ти зму мо - же сма т ра т и де ло т вор н и м по п и т а њу оч у в а њ а и по ве ћ а в а њ а успе ш но с т и де мо к рат ског д ру ш т в а. А ла с т е р Ма к и н т а је р и па к на гла ша в а да је па т ри о т и з а м мо рал но опа сан фе но мен, због то га што гра ви ти ра ка то ме да ге не ри ше сле пу ло јал ност за мо рал но про бле ма тич не раз ло - г е и р е ж и ме. 10 На т ој л и н и ји, па т ри о т и з а м је у г р о ж а в а не п ри- 9 Ben-Po rath, S. Ci vic vir tue out of ne ces sity: pa tri o tism and de moc ra tic edu cation, op. cit., стр Ma cintyre, A. Is Pa tri o tism a Vir tue?, Pri mo ratz, I. (ed.) Pa tri o tism, Hu ma nity Bo oks, Am herst, 2002, стр

232 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр стра ну мо рал ност у два слу ча ја: (1) он да ка да због оскуд нос т и ви т а л н и х (е с ен ц и ја л н и х) р е су р са па т ри о т и з а м об у х в а т а спрем ност да се за поч не су коб рат; те (2) ка да се за јед ни це раз ли ку ју по пи та њу пра вог (нај бо љег) на чи на жи во та, пат ри о т и з а м фор си ра од бра н у в ла с т и т ог и з б о ра. 11 Си м ул т а- но, л и б е ра л н и у н и ве р з а л и з а м (ко смо по л и т и з а м) п р ед с т а в љ а и ден т и ч н у мо ра л н у опа сно с т, зб ог сво г а г ра ви т и ра њ а к а а н у л и ра њу ло к а л но п р о фи л и са н и х д ру ш т ве н и х ве з а од ко ји х за ви си сам оп ста нак од ре ђе не за јед ни це. Ана ли за прет ходна два слу ча ја мо же за пра во по ка за ти да, са јед не стра не, не по с т о ји не п ри с т ра сна мо ра л но с т ко ја би д и к т и ра ла по т п у но јед на к у ра с по де л у р е су р са (т о је с т, оно г а мо мен т а к а да би жи вот на угро же ност јед не за јед ни це би ла узро ко ва на не до - с т ат ком од р е ђе ног р е су р са, не п ри с т ра сна мо ра л на по зи ц и ја би мо ра ла да до зво ли су коб), као што ни па три о ти зам не елим и н и ше по т ен ц и ја л но п ра ви ч н у ра с по де л у и з ме ђу з а јед н и ца а н г а жо в а н и х у б ор би з а оп с т а на к. Са д ру г е с т ра не, р е ше њ е за кон фликт из ме ђу за јед ни ца ко је су су ко бље не због нај бо - љег на чи на жи во та не при стра сна мо рал ност би на шла у из - на ла же њу мо д у са ко ји би нај ви ше од г о в а ра о сви м ри в а л ск и м стра на ма. У том кон тек сту, иде ја да би па три о ти зам на ставио са по т ен ц и ра њ ем од р е ђе не т ра д и ц и о на л но по с т а в љ е не фор ме ж и во т а по це н у у н и ш т е њ а од р е ђе не з а јед н и це с е ч и н и к рај њ е д и ск у т а би л ном. По ку шај да се од ре ђе на вр ста па три от ске при стра сно - сти оправ да уну тар мо рал не те о ри је ко ја се за сни ва на не - п ри с т ра сно с т и с е мо же ра з в р с т а т и у т ри т и па ар г у ме на т а. 12 Пр ви тип се ба зи ра на прет по став ци да се од ре ђе на ли мит и ра на к ла са спе ц и ја л н и х д у ж но с т и и л и обл и г а ц и ја, по п у т оних про и за шлих на обе ћа њи ма или уго во ри ма, мо же приме ни ти на па три о ти зам. У том сми слу, ако се гра ђа ни раз у- ме ју на на ч и н да ра с по ла ж у са п р е ћу т н и м и л и и м п л и ц и т н и м об е ћ а њ ем да по к а зу ју по с е б н у па ж њу п р е ма сво ји м зе м љ а ма, он да се мо же ре ћи да је то не при стра сно оправ да на обли гац и ја да бу д у па т ри о т ск и на с т р о је н и. Д ру г и т и п ар г у мен т а с е т и че не п ри с т ра сне мо ра л но с т и ко ја до зво љ а в а су п с т а н т и в н у сфе ру оп ц и о н и х, до зво љ е н и х и мо ра л но и н д и фе р ен т н и х по - 11 Ibi dem, стр Sim mons, А. J. Pa tri o tic Le a der ship, Pri ce, T. L. The Va lu es of Pre si den tial Le a der ship, Pal gra ve Mac mil lan, New York, 2007, стр

233 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М... на ша ња. Иде ја је да исто она ко ка ко је мо рал но при хва тљи во (не обл и г а т ор но) да не ко и з а б е р е по к лон з а сво г а п ри ја т е љ а или по ро ди цу, не ко мо же да ис по љи па три о ти зам пре ма власти тој зе мљи (на на чин да ни ко га ди рект но не по вре ди). Тре - ћ а в р с т а ар г у мен т а ц и је по ч и в а на т о ме да по с т о ји ш и р о к и ра спон спе ц и ја л н и х од но са ко ји п р о мо ви ш у не п ри с т ра сне вред но сти на ефи ка сни ји на чин од вред но сти ко је би то чини ле без тих спе ци јал них од но са. Па три о ти зам у ре пу бли кан ском кон тек сту пред став љ а мо ра л н у в р л и н у г ра ђа н ске д у ж но с т и сл у же њ а з а једни ци. Ова гра ђан ска ду жност од ба цу је окре та ње ле ђа зе - м љи и он да к а да ч и н и по г р е ш не по с т у п ке, р е п у бл и к а н ск и па т ри о т а по к а зу је не по ш т о в а њ е п р е ма в ла с т и т ој зе м љи ко ја је по ч и н и ла не п ра в д у, а л и не на п у ш т а д ру ш т во п р е ма ко ме у век по к а зу је ло ја л но с т. Ст о г а, р е п у бл и к а н ск и па т ри о т и з а м об у х в а т а и де љ е њ е с т и да зб ог не мо ра л ног по на ша њ а зе м љ е, што ни у ком слу ча ју не зна чи и ауто мат ско пре у зим ње криви це. Па т ри о т и з а м сло б о де с е, да к ле, мо же од р е д и т и к а о а л- т е р на т и в на по с т а в к а к а ко ра ц и о на л и с т и ч ком п ри с т у п у, ко ји на ме ра в а да т ра н сце д и ра по л и т и к у е т и ч ком з а сно в а но ш ћу ори јен т и са ном к а фор м у л и са њу к ри т е ри ју ма з а р е ша в а њ е по л и т и ч к и х кон фл и к а т а п р е ко п р о це д у ра де фи н и са н и х од с т ра не к ул т у р но не у т ра л н и х, не и н т е р е сн и х и не п ри с т расн и х по је д и на ца, т а ко и на ц и о на л и с т и ч ком п ри с т у п у ко ји по ли тич ко де ла ње огра ни ча ва на пре по ли тич ке сфе ре ет ниц и т е т а, к ул т у р е и р е л и г и је (по к у ша јем да с е по с е б на по ве з а- но с т и з ме ђу љу д и ко ји су к ул т у р но сл и ч н и т ра н сфор м и ше у по све ће но с т до бру и л и од р е ђе ној р е п у бл и ц и, где с е з а д р ж а в а пар т и к у лар но с т и р е п у бл и ке и љу д и, т е у в а ж а в а ч и њ е н и ца да т а к в а по зи ц и ја мо же би т и ма н и фе с т о в а на об у х в а т а њ ем к ул т у р н и х ра з л и ч и т о с т и). 13 Иде ја је, ка ко то фор му ли ше Виро ли, да се па три о ти змом отво ри и за др жи отво ре ним про - стор из ме ђу иде ал ног све та мо рал них аге на та и не при страсн и х по сма т ра ча и с т в ар ног све т а екс к л у зи ви с т и ч к и х и уско по с т а в љ е н и х па си ја и л и п ри с т ра сно с т и. 14 На тој ли ни ји, патри о ти зам сло бо де, ко ји је пар ти ку ла ри стич ки али еман ципо в а н од не л и б е ра л н и х ат ри бу т а (з а т о ш т о је па т ри о т и з а м 13 Vi ro li, M. For Lo ve of Co un try: An Es say on Pa tri o tism and Na ti o na lism, op. cit., стр Ibi dem, стр

234 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр б е з на ц и о на л и зма), и ма д ве к а ра к т е ри с т и ке: (1) ма да мо же из ра сти из ет но кул тур ног је дин ства, он је не сум њи ва ма нифе ста ци ја по ли тич ке кул ту ре сло бо де, ко ја апо стро фи ра грађа н ск и а к т и ви з а м и г ра ђа н ске в р л и не; и (2) он је к ри т и ч к а љу бав пре ма зе мљи, љу бав ко ја је усме ре на на нај ви ше стандар де спе ц и фи ч не т ра д и ц и је и и де а ле на, а ко је т о н у ж но, ште ту са мог је дин ства. 15 Ако по ђе мо од прет по став ке да је па три о ти зам грађан ска вр ли на, па три о ти зам је за ви сан од де мо крат ског окруже ња, у сми слу да је ква ли тет ње го вог ис по ља ва ња усло - вљен ува жа ва њем по сту ла та де мо крат ске вла сти. То сва ка ко од у да ра од т в рд њ е Мар т е Нус ба у м ( Ma r t h a Nu s sba u m) да је с т а в љ а њ е на гла ск а на па т ри о т ск и по но с и мо ра л но опа сно и су б ве р зи в но з а не ке од ц и љ е в а к а ко ји ма је па т ри о т и з а м усме р ен (на п ри ме р - ц и љ на ц и о на л ног је д и н с т в а по ве з а н са при вр же но сти мо рал ном иде а лу прав де и јед на ко сти): иде - ја је да се тим ци ље ви ма (прав ди и јед на ко сти) бо ље слу жи пре ко иде а ла ко ји је од го ва ра ју ћи за би ло ко ју си ту а ци ју у савре ме ном све ту ( уни вер за ли стич ки или ко смо по лит ски приступ). 16 По Си мон Ке ле р (Si mon Kel le r), па т ри о т и з а м п р едс т а в љ а об л и к ло ја л но с т и ко ји н и је у т е ме љ ен на не у т ра л ној про це ни да објект на ко ји је усме ре на име вред не ка рак тери сти ке, већ се ба зи ра на прет по став ци да тај обје кат има в р ед не к а ра к т е ри с т и ке на о сно ви ко ји х с е до но с е р е ле в а н т не мо ра л не од л у ке. 17 Д ру г и м р е ч и ма, па т ри о т ск а ло ја л но с т з а х- те ва од ре ђе на убе ђе ња о објек ту на ко ји је усме ре на, а да ни је з а сно в а на на не з а ви сном ра су ђи в а њу о т и м у ве р е њи ма к а о ис т и н и т и м, ш т о р е зул т у је к в а л и фи ко в а њ ем в ла с т и т е зе м љ е на са сви м д ру г а ч и ји на ч и н у од но су на до но ше њ е су до в а ко - ји с е т и ч у д ру г и х зе ма љ а са не мо г ућ но ш ћу п ри зна в а њ а т е т ен ден ц и је. 18 Услед т а к ве кон с т е ла ц и је, по Ке ле р о вој, па т рио т и з а м п р е т р е ба сма т ра т и ма ном не г о в р л и ном. 19 По Џор џу Ка те бу (Ge or ge Ka teb), па три о ти зам је по се би гре шка. Прет- 15 Ibi dem, стр. 161, , Nus sba um, M. C. Pa tri o tism and co smo po li ta nism, Co hen, J. (ed.) For Lo ve of Co un try: De ba ting the Li mits of Pa tri o tism, Be a con Press, Bo ston, стр Kel ler, S. Pa tri o tism as bad fa ith, Et hics, 115(3), 2005, стр Kel ler, S. The Li mits of Loyalt, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge, 2007, стр Ibi dem, стр

235 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М... по с т а в к а је да је нај у о би ча је н и је сх в а т а њ е па т ри о т и зма оно ко је га од ре ђу је као љу бав пре ма вла сти тој зе мљи, то јест да је њ е г о в а нај зна чај н и ја ма н и фе с т а ц и ја сп р ем но с т да с е у м р е и л и у би је з а в ла с т и т у зе м љу. 20 Ме ђу тим, Ка теб др жи да је вла сти та зе мља ап страк ци ја, она је, као и за Бе не дик та Анде р с о на з а м и ш љ е на з а јед н и ца, 21 з а јед н и ца ко ја је и ма г и нат и в но и л и е с т е т ск и и н д у ко в а на, она на ра в но ра с по ла же са од ре ђе ним ма те ри јал ним еле мен ти ма (те ри то ри јом, ге о - г ра ф ск и м ме с т ом, г ра до ви ма, ис т о ри ј ск и м спо ме н и ц и ма и сл.), а л и је п р е в а с ход но у т е ме љ е на на д ру ш т ве н и м ве з а ма ко је су не ви д љи ве и л и и м пе р с о на л не. 22 Ер г о, па т ри о т и з а м је спрем ност да се умре или уби је за ап старк ци ју, за про дукт има ги на ци је ко ји до во ди до пер ма нент но по ли ти зо ва ног (маск у л и н и с т и ч ког) кон цеп т а ж и во т а, где с е т а ко по с т а в љ е на ап страк ци ја не мо же из јед на чи ти са прин ци пом, јер принц и п је у н и ве р з а ла н, док а п с т ра к ц и ја мо же и ма т и би ло ко ји обим. 23 Па т ри о т ск и д ис к у р с с е, да к ле, мо же са гле да т и и п р е - ко три пар тит не кла си фи ка ци је на: (1) гра ђан ски па три о тиз а м; (2) на ц и о на л и с т и ч к и па т ри о т и з а м; и (3) на па т ри о т и з а м об е леж ја. 24 Гра ђа н ск и па т ри о т и з а м, ко ји п р о и з и ла зи и з р е п у- бл и к а н ске т ра д и ц и је, по ла зи од п р е т по с т а в ке да су г ра ђа н и сло б од н и и јед на к и по је д и н ц и у је д и њ е н и з а ра д о с т в а р е њ а за јед нич ког по ли тич ког до бра, па се, у скла ду са тим, може од ре ди ти као љу бав пре ма за јед нич кој по ли тич кој сло - бо ди и ин сти ту ци ја ма ко је је по др жа ва ју (ова вр ста па трио т и зма је и н хе р ен т но по л и т и ч ке п ри р о де и н и је усло в љ е на би ло к а к ви м на ц и о на л н и м и л и е т н и ч к и м и ден т и т е т ом, т о јест - прет по став ка је да гра ђа нин мо же за ме ни ти јед ну др жаву д ру г ом). Те ж и ш на т ач к а на ц и о на л и с т и ч ког па т ри о т и зма п р ед с т а в љ а п ри па д но с т од р е ђе ној на ц и о на л ној г ру п и, де фини са ној пре ко са мо стал них атри бу та (ма тер њег је зи ка, кул- 20 Ka teb, G. Pa tri o tism and ot her mi sta ke, Yale Uni ver sity Press, New Ha ven, 2006, стр Ви ди An der son, B. Ima gi ned Com mu ni ti es: Re flec ti ons on the Ori gins and Spread of Na ti o na lism, Ver so, Lon don, [1983] Ka teb, G. Pa tri o tism and ot her mi sta kes, op.cit., 2006, стр Loc. cit. 24 Kle in geld, P. Kan tian Pa tri o tism, Phi lo sophy and Pu blic Af fa irs, 29(4), 2000, стр

236 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр т у р не з а јед н и це, з а јед н и ч к и х п р е да к а, з а јед н и ч ке ис т о ри је и сл.) или њи хо ве ком би на ци је, из ко је се не мо же ући и иза ћи по вла сти тој во љи, те исто риј ски ори јен ти са ној ка иде а лу наци о нал не др жа ве. Под па три о ти змом обе леж ја под ра зу ме вамо се љу бав пре ма зе мљи ко ја је про из вод про ми шља ња или д и р ек т ног оце њи в а њ а њ е н и х к в а л и т е т а (во л и м сво ју зе м љу за то што је ле па, или за то што во лим ње ну кул ту ру, или за то што су јој за ко ни пра вед ни и сл.), он не им пли ци ра за једн и ч к у на ц и о на л но с т и л и не к и по с е б н и по л и т и ч к и си с т ем, а па т ри о т ск и а н г а ж ма н је з а ви с т а н од с е лек т о в а ног об е леж ја. Ка да го во ри мо о на ци о на ли зму, џин го и зму или шо вини зму он да го во ри мо о пот пу но екс клу зив ној по став ци не - к ри т и ч ког и а п ри о ри с т и ч ког п ри х в а т а њ а в ла с т и т е на ц и је и по т п у ног од ба ц и в а њ а (ча к и не г и ра њ а и л и по н и ш т а в а њ а) ре ла вант но сти дру гих на ци ја, што че сто ре зул ту је ан та го низмом, кон флик ти ма и на си љем. Ме ђу тим, ка да у окви ру нац и је не к а г ру па и л и г ру пе ог ра н и че де фи н и ц и ју па т ри о т и зма до да в а њ ем е ле ме на т а по п у т: и де о ло г и је, ц и љ е в а, в р ед но с т и, нор м и, по л и т и к а и л и по д р ш ке вођ с т ву, ко ји ис к љу ч у је д ру г е при пад ни ке исте на ци је из па три от ског кор пу са, ка да па раме три то га ли ми ти ра ња бу ду по ста вље ни као је ди ни по жељн и услов з а на ц и ју и д р ж а ву и к ри т е ри ју м з а ра з л и ко в а њ е па три о та од не па три о та, то јест ка да не про пи ту ју ћа ло јалност сво јој зе мљи под ра зу ме ва и не про пи ту ју ћу ода ност не - кој з а с е б ној (и з д во је ној) и де ји, он да с е т а к в а кон цеп т у а л на кон јунк ци ја мо же ока рак те ри са ти као мо но по ли за ци ја пат ри о т и зма. 25 По с е б но и н т е р е са н т на си т у а ц и ја је она к а да с е гру па ко ја мо но по ли зу је па три о ти зам на ла зи на вла сти, када има моћ да сво је ви ђе ње па три о ти зма на ме те не као сво - је в р сн у оба ве зу, к а да мо же да г а ле г а л и зу је и о сна ж и. На т ој л и н и ји, мо но по л и з а ц и ја па т ри о т и зма нај ви шег р е да с е мо же ло ц и ра т и у т о т а л и т ар не си с т е ме, где па т ри о т и з а м сл у ж и и као нај ва жни ји об лик ле ги ти ми за ци је (до ми нант на иде о ло - ги ја је увек по зи ци о ни ра на та ко да пред ста вља нај ве ћу ко - рист за на ци ју или др жа ву, то јест да пред ста вља ма ни фе стац и ју п ра вог па т ри о т и зма). На ра в но, а на л и т и ч к а п ри в лач но с т фе но ме на мо но по ли за ци је па три о ти зма не би би ла та ко изра же на к а да би би ла к а ра к т е ри с т и ч на са мо з а т о т а л и т ар не 25 Bar-Tal, D. The mo no po li za tion of pa tri o tism, op.cit., стр

237 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М... си с т е ме, она п р ед с т а в љ а и об е леж је де мо к рат ск и х си с т е ма и на по зи ци о ном и на опо зи ци о ном ни воу. По Да н и је л у Бар -Та л у ( Da n iel Ba r-tal), мо но по л и з а ц и ја па т ри о т и зма и ма не ко л и ко би т н и х по сле д и ца. 26 Као пр во, то је де ле ги ти ми за ци ја и екс ко му ни ка ци ја оних ко ји се не слажу са иде ја ма фор си ра ног па три от ског пред ло шка. Под де - ле г и т и м и з а ц и јом с е под ра зу ме в а од р е ђе њ е не ке г ру пе (и л и по је д и н ца) п р е ко к рај њ е не г а т и в н и х д ру ш т ве н и х к а ра к т е рис т и к а ко је је с е па ра т и ш у од људ ск и х г ру па (и л и по је д и на ца) за ко је се др жи да функ ци о ни шу уну тар зо не оме ђе не прих в а тљи ви м нор ма ма и /и л и в р ед но с т и ма. 27 У том кон тек сту, е т и ке т и ра њ е не ко г а к а о не па т ри о т е ау т о мат ск и по в ла ч и з а со бом од су ство љу ба ви и бри ге за сво ју зе мљу (то јест на цију), по зи ц и ју не ко г а ко јој з а п ра во и не п ри па да и ко је на ц и о - нал ни апо стат, из дај ник, из род или кви слинг, спре ман да јој пре или ка сни је на ште ти ти или да се ста ви ти у слу жбу не ке д ру г е не п ри ја т е љ ске на ц и је, ш т о по в ла ч и з а с о б ом и по т р е бу з а к а ж њ а в а њ ем т а к ви х од р од н и ч к и х г ру па и л и по је д и на ца. Као дру го, не па три о те, због сво га не сла га ња са до ми нант - н и м ц и љ е ви ма, и де о ло г и јом, по л и т и ком и л и вођ с т вом, мо г у би ти до ве де ни у по зи ци ју не пра вед но оп ту же них ( де жур - них кри ва ца или жр тве них ја ра ца ) за на ци о нал не про маша је, про бле ме, гре шке или не у спе хе, што мо же ре зул то ват и п р о г о ном, д ис к ри м и на ц и јом и л и не к и м д ру г и м об л и ком опре си је ори јен ти са ним ка њи ма као ди рект ним узроч ни цима на ц и о на л не с т а г на ц и је и л и р е г р е си је. Као тре ће, по сле ди ца мо но по ли за ци је па три о ти зма, по - го то во ка да се ра ди о гру пи ко ја је на вла сти, пред ста вља и при кри ва ње вла сти тих па три от ских ста во ва за рад из бе га вањ а с т а т у са не па т ри о т е, ко ји је са м по с е би спе ц и фи ч на в р с т а осу де. Ова кав об лик па три от ског по ви но ва ња или па триот ске ми ми кри је не мо ра ну жно би ти усло вљен пре ко кажња ва ња, већ мо же би ти ре а ли зо ван и пре ко пер ма нет не индок т ри на ц и је, по ве з а не са на д гле да њ ем ме д и ја и ш кол с т в а. На ра в но, е фи к а сно с т т а к вог а н г а ж ма на је нај ви ша у с т и ца ју ове д ве ком по нен т е, он да к а да с е кон т р о ла с о ц и ја л и з а ц и је и 26 Ibi dem, стр Bar-Tal, D. De le gi ti mi za tion: The Ex tre me Ca se of Ste rotyping and Pre ju di ce, Bar-Tal, D., Gra u mann, C., Kru glan ski, A. W., Stro e be, W. (ed.) Ste re otyping and Pre ju di ce: Chan ging Con cep ti ons, Sprin ger-ver lag, New York, 1989, стр

238 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ме д и ј ск и х и н с т и т у ц и ја спо ји са мо ћ и са н к ц и о н и са њ а па т рио т ск и х р е не г а т а и л и д и си де на т а. К а о че т в р т о, по Бар -Та л у, мо но по ли за ци ја па три о ти зма мо же би ти ка ко јед на од кара к т е ри с т и к а т о т а л и т а ри с т и ч к и х по р е да к а (по р ед ч и т а вог спек т ра по л и т и ч к и х, еко ном ск и х, к ул т у р н и х и пси хо ло ш к и х фак то ра) та ко и ка рак те ри сти ка не то та ли та ри стич ких по ре - да к а, ко ја мо же п р е ра с т и у њи хов ру ш и лач к и фа к т ор. Ч и м с е к р е не са п р о це с ом мо но по л и з а ц и је па т ри о т и зма од с т ра не он и х ко ји с е на ла зе на в ла с т и, си м ул т а но з а по ч и њ е и п р о це с по л и т и ч ке т о т а л и т а ри з а ц и је, у з р о ко в а н о спо ра в а њ ем и л и ог ра н и ча в а њ ем п л у ра л и зма, сло б о де м и ш љ е њ а и јед на ко с т и сх в а ће н и м к а о т е ме љ н и м од л и к а ма де мо к ра т и је, ш т о н и к а ко не зна чи да трен до ви мо но по ли за ци је па три о ти зма не ка ракт е ри ш у де мо к рат ск и п р о фи л и са не по л и т и ч ке р е ж и ме. 28 И з п р е т хо до ног де ла и з ла г а њ а с е да ло на сл у т и т и да са сви м у т е ме љ е но мо же мо на п ра ви т и д и с т и н к ц и ју и з ме ђу: (1) тра ди ци о нал не ва ри јан те па три о ти зма, сле пи па три о тиз а м (пс е у до -па т ри о т и з а м и л и па т ри о т и з а м не зна њ а и и ра ц и- о нал но сти), где се то тал но по ко ра ва ње ду жно сти (са мо жр - тво ва ње ко је не ува жа ва стан дар де вла сти тог здра вог разу ма ) тре ти ра као сим бол па три от ске ода но сти, чак и он да к а да је т о, у екс т р е м у, скоп ча но са ри зи ко в а њ ем в ла с т и т ог ж и во т а; т е (2) у ме р е не и л и кон с т ру к т и в не в а ри ја н т е па т ри о - ти зма, аутен тич ни па три о ти зам (ба зи ран на кри тич ком раз - у ме в а њу на ц и о на л н и х в р ед но с т и) и л и па т ри о т и з а м ра з ло г а и не сла г а њ а, од р е ђен п ри в р же но ш ћу и л и ло ја л но ш ћу ко ја не во д и у и мо ра л не а к ц и је. 29 Мо же с е р е ћ и да сле п и па т ри о т и- з а м под ра зу ме в а: (1) п р е зи р би ло к а к ве к ри т и ке у п у ће не к а в ла с т и т ој зе м љи, ово с е по с е б но од но си на к ри т и к у зе м љ е као је дин стве не кул тур но -исто риј ске це ли не и на не у ва жав а њ е а с т ра к т ног, си м б о л и ч ког п р ед с т а в љ а њ а зе м љ е (на п риме р - х и м не и л и на ц и о на л н и х спо ме н и к а); 30 (2) по л и т и ч к у па си в но с т и до бр о вољ но по л и т и ч ко не зна њ е; (3) пе р цеп ц и ју у г р о же но с т и на ц и о на л не к ул т у р е и на ц и о на л не б е з б ед но с т и 28 Ibi dem, стр. 263, Ador no, T. W., Fren kel-brun swik, E, Le vin son, D. J., San ford, R. N. The aut ho ri tarian per so na lity, Har per, New York, 1950, стр. 107.; Nat han son, S. In De fen se of Mo de ra te Pa tri o tism, Et hics, 99(3), 1989, стр. 538.; и So mer vil le, J. Pa tri o tism and War, Et hics, 91(4), 1981, стр. 573, Schatz, R. T., Sta ub, E., La vi ne, H. On the Va ri e ti es of Na ti o nal At tac hment: Blind ver sus Con struc ti ve Pa tri o tism, Po li ti cal Psycho logy, 20(1), 1999, стр

239 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М... (по зи т и в на ко р е ла ц и ја са на ц и о на л и змом); 31 и (4) де фи н и сањ е д ру ш т ве н и х к а ра к т е ри с т и к а п р е ко пој мо в а г е на ло г и је и п ри мор д и ја л ног по р е к ла г е не ри са н и х у н у т ар на ц и о на л не ис т о ри је. За раз ли ку од сле пог па три о ти зма, кон струк тив ни пат ри о т и з а м под ра зу ме в а: (1) п р о п и т и в а њ е ком па т и би л но с т и па т ри о т ског де ла њ а са г ру п н и м д ру ш т ве н и м ц и љ е ви ма; (2) ви сок ни во по ли тич ког ан га жо ва ња и те жњу ка ши ре по став љ е ном р е ша в а њу д ру ш т ве н и х п р о бле ма; (3) од ба ц и в а њ е п ри мар но с т и на ц и о на л ног и ден т и т е т а ко је че с т о з а в р ша в а са од ба ц и в а њ ем и де је на ц и о на л не су пе р и ор но с т и; и (4) фор - м и ра њ е д ру ш т ве н и х г ра н и ца п р е ко г ра ђа н ск и х п р о це д у ра и за јед нич ких по ли тич ких струк ту ра. Уве ћа ва ње сле пог пат ри о т и зма с е мо же оче к и в а т и у мо мен т и ма к а да је д ру ш т во об е ле же но сло же н и м ж и во т н и м усло ви ма, би ло да су он и спољ не (на при мер - рат) или уну тра шње (на при мер - ради кал не дру штве не про ме не или еко ном ске кри зе) про ве нијен ц и је, док с е з а кон с т ру к т и в н и па т ри о т и з а м мо же р е ћ и да је у по ра сту ка да ши ра дру штве на си ту а ци ја ни је обе ле же - на п р е т ход н и м к а ра к т е ри с т и к а ма, т о је с т к а да је од г о вор на сле п и па т ри о т и з а м г е не ри са н по бр о ја н и м усло ви ма. 32 Овој по де ли се мо же до да ти раш чла њи ва ње кон струк тив ног пат ри о т и зма на: (1) по л и т и ч к и кон с т ру к т и в н и па т ри о т и з а м- онај чи ји је кри ти ци зам осло бо ђен етич ке или мо рал не мо - т и в а ц и је; и (2) мо ра л но кон с т ру к т и в н и па т ри о т и з а м - онај ч и је с е к ри т и ко в а њ е би т но о сла њ а на не п ри ко сно ве но с т и п ра в де и п ра ви ч но с т и. 238 За к љу ча к Ре ц и мо на к ра ју да под па т ри о т ск и м вођ с т вом мо же мо да сх в а т и мо оно вођ с т во ко је с е по зи в а на па т ри о т и з а м. А ко од ба ц и мо п р е т по с т а в к у да je па т ри о т и з а м н у ж но оп т е р е ћен не г а т и в н и м ко но т а т и в н и м сп ле т ом, т о је с т а ко п ри х в а т и мо и де ју да је мо г ућ па т ри о т и з а м ко ји у в а ж а в а о снов на људ ск а п ра в а и ко ји с е не на ла зи у не кој фор м и на ц и о на л не ау т и- стич но сти, ка ран ти ни за ци је од но се ћих по сту ла та гло балног ху ма ни те та и мо рал но сти, у сми слу да ло кал но (пар ти- 31 Ibi dem, стр Ibi dem, стр. 169.

240 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр к у лар но) мо же да п р ед с т а в љ а и н с т ру мен т з а р е а л и з а ц и ју ко - смо по л и т ског ( у н и ве р з а л ног), он да мо же мо п р е т по с т а ви т и и да нај бо ље по ли тич ке во ђе тре ба да бу ду спо соб не и пре диспо ни ра не за про це ну, про ми шља ње и ан га жман у сме ру мо - ра л но до зво љ е не п ри с т ра сно с т и. При т о ме, па т ри о т и з а м не сме би ти екс клу зиј ски ни пре ма при пад ни ци ма дру гих нац и ја, н и т и р е с т ри к т и в но фор м у л и са н п р е ко не д во см и сле не и не п ри ко сно ве не ода но с т и од р е ђе ној и де ји и н кор по ри ра ној у њ е г ов са д р ж ај, к а о к ри т е ри ју м у з а ра з л и ко в а њ е па т ри о т а од не па три о та. Уко ли ко се, да кле, па три о ти зам по зи ци о ни ра више к а о з а јед н и ч к и на ц и о на л н и п р о је к ат, а ма њ е к а о мо ра л н и зах тев, у по во ду сте че них, одр жа ва них и про јек то ва них мате ри јал них и ду хов них до ба ра, те као про стор за пре зен то вањ е нај в р ед н и је на ц и о на л не т ра д и ц и је, т о је с т си м б о л и ч к и х, ис т о ри ј ск и х и и н с т и т у ц и о на л н и х фор м и ко је и з ра ж а в а ју т у, п р е све г а де мо к рат ск у, т ра д и ц и ју, он да с е са мо па т ри о т ско вођ ство мо же схва ти ти као са свим до зво ље но и при хва тљиво. Д ру г и м р е ч и ма, са мо оно па т ри о т ско вођ с т во, об е ле же но и л и по зи ц и о н и м и л и опо зи ц и о н и м с т а т у с ом, ко је о с т а в љ а п р о с т ор з а ра з л и ч и т е па т ри о т ске т ра јек т о ри је, до зво љ а в а да в ла с т и т а па т ри о т ск а по зи ц и ја бу де и з ло же на к ри т и ко в а њу, т е је ог ра н и че но ко смо по л и т ском не п ри с т ра сно ш ћу, мо же би ти ока рак те ри са но као по жељ но. И ма да се за па три о тизам мо же ре ћи и да пред ста вља кон тек сту ал ну вр ли ну, да се по к а зу је са мо у сп ле т у спе ц и фи ч н и х окол но с т и ко је на ов ај или онај на чин пред ста вља ју прет њу на ци о нал ној без бед но - сти, за ње га се, та ко ђе, мо же ре ћи и да има ка па ци те те да фу н г и ра к а о кон с т а н т а де мо к рат ског по л и т и ч ког вођ с т а в а б е з опа сно с т и од екс к л у зи ј ск и х а спе к а т а и на у н у т ра ш њ ем и на спољ ном пла ну. 239

241 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М Ли те ра ту ра Ador no, T. W., Fren kel-brun swik, E, Le vin son, D. J., Sanford, R. N. T he a u t h o r i ta r ia n pe r so n a lit y, Har per, New York, Bar-Tal, D. De le gi ti mi za tion: The Ex tre me Ca se of Ste - rot y pi ng a nd P re ju d i ce, Bar-Tal, D., Gra u mann, C., Kru glan ski, A. W., Stro e be, W. (ed.) Ste re otyping and P re ju di ce: Ch a n g ing Con ce p t i on s, Spr i n ge r-ve r lag, New York, 1989, стр Ba r-tal, D. Pa t r i o t ism a s Fu n d a me n t al Be l i efs of G ro up Me me be r s, Po li t ic s a n d the In di v i d u al, 3(2), 1993, стр Ba r-tal, D. T he mo no p o l i z a t ion of pa t r i o t ism, Bar-Tal, D., Sta ub, E. (ed.) Pa tri o tism in the li fe of in di vi du als and n a t i on s. Nel son-hal l P u bl is he r s, C h i ca go, 1997, с т р Bar-Tal, D., Sta ub, E. Pa tri o tism: Its Sco pe and Me a ning, Bar-Tal, D., Sta ub, E. (ed.) Pa tri o tism in the li fe of indi v i d u al s a n d n a t i on s, Nel son-hal l P u bl is he r s, C h i ca go, 1997, стр Ben-Po rath, S. Ci vic vir tue out of ne ces sity: pa tri o tism and de moc ra tic edu ca tion, The ory and Re se arch in Edu cation, 2007, 5(1), стр Blum, L. Best tra di ti ons pa tri o tism: A com men tary on Mil ler, Win go and Ben-Po rath, The ory and Re se arch in Ed u c a t ion, 5(1), 2007, стр Co hen, J. (ed.) For Lo ve of Co un try: De ba ting the Li mits of Pa t r i o t i sm, Be a con Press, Bo ston, стр Де спо т о ви ћ, Љ. По ли тич ки ми то ви и иде о ло ги је, К а и- рос, Срем ски Кар лов ци, Га в ри ло ви ћ, Д. За то че н и ц и м и то в а на ц и о на л и з м а и ко м у н и з м а: све т и Ју го с ла в и ја, Ср ем ск и К ар лов ц и, К а и р о с, Ha ber mas, J. Ci ti zen ship and Na ti o nal Iden tity, Pra xis Inte r n a t i o n al, 12(1), 1992, стр Johnston, S. This Pa tri o tism Which Is Not One, Po lit y, 34(3), 2002, стр

242 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ka teb, G. Pa t r i o t i sm a n d ot he r mi sta k e s, Yale Un i ve r sit y Press, New Ha ven, Kel ler, S. Pa tri o tism as bad fa ith, Et hic s, 115(3), 2005, стр Kel ler, S. The Li mits of Loyalty, Ca m br id ge Un i ve r sit y Press, Cam brid ge, K le i n geld, P. K a n t ia n Pa t r i o t ism, Phi lo sophy and Pu blic Af fa irs, 29(4), 2000, стр Ma cintyre, A. Is Pa tri o tism a Vir tue?, Pri mo ratz, I. (ed.) Pa t r i o t i sm, Hu ma nity Bo oks, Am herst, 2002, стр Nat h a n son, S. I n De fe n se of Mo de r a t e Pa t r i o t ism, Et hic s, 99(3), 1989, стр Nus sba um, M. C. Pa tri o tism and co smo po li ta nism, Cohen, J. (ed.) For Lo ve of Co un try: De ba ting the Li mits of Pa t r i o t i sm, Be a con Press, Bo ston, стр Pri mo ratz, I. Pa tri o tism and Mo ra lity: Map ping the Terrain, Pri mo ratz, I., Pav ko vic, A. (ed.) Pa t r i o t i sm: Phi lo sop hi c al a n d Po li t i c al Pe r spe c t i ve s, A s hga t e, A l de r shot, 2007, стр Pri mo ratz, I., Pav ko vic, A. (ed.) Pa t r i o t i sm: Phi lo sop hi c al a n d Po li t i c al Pe r spe c t i ve s, As hga te, Al der shot, Schatz, R. T., Sta ub, E., La vi ne, H. On the Va ri e ti es of Na ti o nal At tac hment: Blind ver sus Con struc ti ve Pa trio t ism, Po li t i c al Ps ych o log y, 20(1), 1999, стр Si m mon s, А. J. Pa t r i o t ic L e a de r sh ip, Pri ce, T. L. The Valu e s of P re si de n t ial Le a de r ship, Pal g r a ve Ma c m i l la n, New York, 2007, стр So me r v i l le, J. Pa t r i o t ism a nd Wa r, Et hic s, 91(4), 1981, стр Сто ја но вић, Ђ. Од нос ети ке и по ли ти ке: од ре а ли стичког ка пост - струк ту ра ли стич ком при сту пу про бле - му, Срп с ка по л и т ич ка м и сао, 30(4), 2010, стр Vi ro l i, M. For Lo ve of Co un try: An Es say on Pa tri o tism a n d Na t i o n a li sm, Cla ren don Press, Ox ford,

243 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ П А Т РИ О Т И ЗА М... Djor dje S to ja n o v ic PA T R I O T ISM, MO NO PO L I Z A T ION OF PA T R I O T ISM A N D PA T R I O T IC LE A DER SH IP Su m m a r y This pa per cri ti cally analyzes the po li ti cal aspects of pa trio tism. In par ti cu lar, the pa per de als with the pos si bi lity of de fining pa t r i o t i sm, re ga r dle s s of pa t r i o t ic pa r t i a lit y, a s p o si t i ve p o li ti cal pro gram. The first part of the pa per ex plo res the vi a bi lity of the con cept of pa tri o tism con ce i ved less as a mo ral re qu i re ment and mo re as a sha red pro ject of com pa tri ots, which is ba sed on the past, pre sent and fu tu re ma te rial and spi ri tual go ods, on the symbo lic and in sti tu ti o nal forms that ex press the most va lu a ble na ti o nal (de moc ra tic) tra di tion. The se cond part of the pa per explo res the phe no me non of mo no po li za tion of pa tri o tism, the si tua tion when loyalty to the co un try in clu des loyalty to a par ti cu lar idea as a cri te rion for di stin gu is hing bet we en pa tri ots and nonpa tri ots. The pa per con clu des with an af fir ma ti ve at ti tu de to ward the pa tri o tic le a der ship that al lows dif fe rent pa tri o tic path with dif fe rent type of en ga ge ment, mu tual cri ti cism of va ri o us pa tri o tic ap pro ach and ap pre ci a tion of co smo po li tan im par ti a lity. Key words: pa tri o tism, mo no po li za tion of pa tri o tism, pa tri o tic lea der ship, de moc racy, iden tity, ca pa city. 242

244 УДК: Примљено: 5. март Прихваћено: 25. мај Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Зо ра н Ми ло ше вић * ЗА Ш ТО С Е РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ? ** Резиме Ус лед од с у с тв а ја с н и х (др ж а в о тв ор н и х и на ц и о на л н и х) иде ја ја в ља се а но м и ја ко ји до в о д и до у р у ш а в а ња др у ш тв а и др жа ве. Ано ми ја је, да кле, не у са гла ше ност нор ма тив но - функ ци о нал них зах те ва си сте ма и ре ал но по на ша ње ин ди ви - дуа, ко је во ди ка оту ђе њу ин ди ви дуа од дру штва. Дру штво не ма мо гућ но сти да усме ри по на ша ње ин ди ви дуа у ин ститу ци о нал не окви ре на ко је су ра ни је на ви кли, а љу ди, ли ше ни в ред но с но - нор м а т ив не ор и је н та ц и је, на ла зе се у с та њу и л и крај ње уз не ми ре но сти или ду бо ке де пре си је, де лу ју у стра - х у и л и р и з и к у ју ћ и, в о ђе н и тре н у т н и м и н те ре с и м а и са м и м ти ме пре ста ју да ре ор га ни зу ју струк тур не еле мен те друштва-си сте ма. Ано ми ја је јед на ко по губ на и за лич ност и за дру штво и за др жа ву. Лич ност се де со ци ја ли зу је, гу би на ви ке мо ралног, прав ног ре г у л и са ња св ог по на ш а ња, мо т и в а ц и ја по с та је ути ли тар на, при ми тив но -хе до ни стич ка, на ни воу фи зи о ло - шких по тре ба. Дру штво и др жа ва по чи њу да се рас па да ју, је р се не ре ор г а н и з у ју не кад с та б и л не со ц и ја л не ве зе, од но с и и по л и т ич ке и н с т и ту ц и је. Кључ не ре чи: Др жа ва, ин сти ту ци је, по ли ти ка, на ци о - нал на иде ја, ано ми ја, рас пад, Бал кан, дру штво * И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д ** Рад је на стао у окви ру на уч ног про јек та Де мо крат ски и на ци о нал ни ка па - ци те ти по ли тич ких ин сти ту ци ја Ср би је у про це су ме ђу на род них ин те гра - ц и ја, ко ји ф и н а н с и р а М и н и с т а р с т в о н а у ке Ре п у б л и ке С р б и је. 243

245 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ Пр е с ед н и к Р у ске фе де ра ц и је, Д. Ме д ве дев, на з а с е да њу На ци о нал ног ан ти те ро ри стич ког ко ми те та (НАК), 22. фе - бру а ра г о д и не и з ја вио је да си т у а ц и ја на Бл и ском ис т о - ку и ара п ском све ту мо же до ве сти до гло бал них и исто ријск и х п р оме на, т ј. мо же с е до г о д и т и де з и н т е г ра ц и ја ве л и к и х и г у с т о на с е љ е н и х д р ж а в а на ма ле д р ж а ви це, ш т о ће би т и и з вор по ж а ра у на р ед н и м де це н и ја ма. Кан ди да та за рас пад је мно го, не са мо у арап ском све ту. Спо ме ни мо са мо не ке: Бел ги ја, БиХ, Ав га ни стан, Ирак, Либи ја, Ту р ск а, Па к и с т а н... Раз ма тра ње рас па да др жа ва по ста ло је не што уоби ча је - но. Та ко Ис т ра ж и в ач к и цен т ар T he Fu nd for Pe a ce и Ca r ne g ie En dow ment for In ter na ti o nal Pe a ce об ја вио је Реј тинг не стабил них др жа ва све та на осно ву 12 кри те ри ју ма (де мо граф - ски, еко ном ски, по ли тич ки и вој ни...). У пр вих 20 др жа ва, које се на ла зе на гра ни ци рас па да су Обала Слоноваче, Кон го, Су дан, Ирак, Со ма ли ја, Си је ра Ле о не, ЧАД, Је мен, Ли бе рија, Х а и т и, А в г а н и с т а н, Р у а н да, Се ве р на Ко р е ја, Ко л у м би ја, Зим баб ве, Гви не ја, Бан гла деш, Бу рун ди, До ми ни кан ска Ре - пу бли ка, Цен трал но Африч ка Ре пу бли ка... Укра ји на је за у- зе ла 38 ме с т о з а јед но са Си ри јом, Ет и о п и јом, Па к и с т а ном, Па ра гва јем и Егип том. У тре ћој гру пи се на ла зе Бе ло ру сија, Азер беј џан, Ру си ја (59 ме сто), а сле де Са у диј ска Ара би ја, Тур ска, Ви јет нам, Ни ге ри ја, Фи ли пи ни, Иран и Ку ба. Што се ти че Евро пе нај кри тич ни ји је Бал кан. Ту се изд в а ја Б о сна и Хе р це г о ви на к а о нај ве ћ и к а н д и дат з а ра с па д. САД и Европ ска уни ја јед но став но не до зво ља ва ју одр жа вање ре фе рен ду ма на ко ји ма би Ср би и Хр ва ти из гла са ли изд в а ја њ е. 1 На тај на чин она се одр жа ва при сил но, што не може веч но т ра ја т и. Сл и ч на си т у а ц и ја је и у Ма ке до н и ји, с т и м ш т о ов де А л ба н ц и п р ед с т а в љ а ју де с т а би л и зу ју ћ и фа к т ор, је р има ју по др шку САД И Европ ске уни је за свој про је кат по деле Ма ке до н и је, 2 што ка да се узме у об зир Ко смет, Хр ват ска и Ц р на Го ра мо же ла ко да бу де схва ће но као а н т и п ра во сла в н и и а н т и сло вен ск и кон т екс т. Што се ти че САД, као глав ног иде о ло га ства ра ња нових др жа ва, мо ра мо ре ћи да ни њу ни је ми мо и шло слич но ра су ђи в а њ е. По зна т и ру ск и г е не ра л и г е о по л и т и чар, Ле о н и д 1 Осто ро жно, стра ны рас па да ют ся! 2 Види : Зоран Милошевић, На корак до распада, Печат, бр. 156, Београд, 11. март 2011, стр

246 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ива шов, ка же да без об зи ра на де мо крат ске из бо ре, ова држ а в а с е на ла зи под в ла ш ћу фи на н си ј ског к а п и т а ла, од но с но с ло г а на До лар ра ђа власт. Но, ако до лар пад не и у САД ће се ра с п р ш и т и ма ш т а о в ла с т и на д це л и м све т ом, 3 а по сле то га сле ди и њен рас пад. До дај мо да су екс пер ти ЦИА про ра чу на ли да ће се Руси ја го ди не рас па сти на шест до осам др жа ва, а ана ли зе по овом пи та њу мо гу се про на ћи на са мом сај ту ове шпи јунске ор г а н и з а ц и је. Ту су још и а на л и зе и п р ог но зе о ра з во ју све та у на ред них 10 до 15 го ди на. Ра с па д Р у си је, п р е ма Ц И А до г о д и ће с е зб ог су ко ба а м- би ц и ја да се бу де гло бал ни ли дер у све ту и ума ње них ре сурса. 4 У на ш и м ме д и ји ма и д ру ш т ве ној м и сл и т а ко ђе с е по - вре ме но во ди по ле ми ка око рас па да Ср би је. Је дан од но вијих при ло га на ову те му је чла нак Све ти сла ва Ба са ре, 5 као и не ко л и ко д ру г и х по ве з а н и х са п и т а њ ем р е г и о на л и з а ц и је Ср би је. 6 Ба са ра пи ше: Са да је на сна зи по де ла на па три о те и г ра ђа н и с т е, по де ла ко ја по но во с т и че, з а са да, с т и д љи ву по др шку др жа ве. Ми, за пра во, по на вљам то по ко зна ко ји пут, не ма мо про бле ма са по ли ти ком већ са кул тур ним моде лом на сле ђе н и м и з п р ве по ло ви не п р е т п р о ш лог ве к а. За ра з л и к у од д ру г и х с о ц и ја л и с т и ч к и х зе ма љ а (о си м Р у си је) пад Бер лин ског зи да и слом ко му ни зма у Ср би ји ни су резул т и ра л и об но вом г ра ђа н ског д ру ш т в а, к ул т у р е и си с т е ма вред но сти, већ се у исто риј ском сми слу оти шло ко рак на зад. Ако је ко му ни стич ки по крет још увек део свет ско и сто ријског п р о це са, и з ра з ема н ц и па ц и је п р о ле т а ри ја т а и с е к у лар не и н т е л и г ен ц и је, след су ма н у т и х и т ра г и ч н и х до г а ђа ја с к ра ја осам де се тих и по чет ка де ве де се тих био је ре во лу ци ја лумпен п р о ле т а ри ја т а и оло ша. 3 Леонид Ивашов. США распадется через 17 лет, /w ww.rusbesed a. ru/ind ex. p hp?topi c= Дмитрий Табачник, Идеология ущербности, или Почему распадаются государства, 5 Све ти слав Ба са ра, За што се Ср би ја рас па да, Kulturni-dodatak/Zashto-se-Srbija-raspada.sr.html 6 Види: Todorović: Novim regionima priprema se raspad Srbije, sr_lat/politika/todorovic:-novim-regionima-priprema-se-raspad-srbije_ html; Слободан Кљакић: Преуређење уместо разбијања Србије, ht tp://w ww. nsp m.rs/hronik a/s lo boda n-klj aki c-preuredj en je-um esto-raz bi janja.html 245

247 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ Тај пре врат је из ве ден иза дим не за ве се ла жног ви ше - пар тиј ског си сте ма и још ла жни јег пар ла мен та ри зма. Из каљу г е ко м у н и с т и ч ког д ру ш т ве ног у р е ђе њ а мо ра с е п ри зна т и фу н к ц и о на л н и јег од а к т у е л ног и к а к вог - т а к вог к ул т у р ног по р е т к а, Ср би ја је п р е ко ноћ ск л и зн у ла у т ри ба л н у у т о п и ју у ко јој су п ри ви д и и н с т и т у ц и ја по с т а л и још п ри ви д н и ји, а св а моћ у зу р п и ра на од с т ра не ра зно ра зн и х ве ћ а с т а ра ца и с т а рица. Мо же ми сли ти ко шта хо ће, али ни ка квог ту на ци о нали зма ни је би ло. Као што га не ма ни да нас. На ци о на ли зам је мо г ућ ис к љу ч и во у н у т ар сло б од не на ц и је, а срп ски на род се, на ж а ло с т, н и к а да н и је у з д и г а о и з ори јен т а л не з а ча ра но с т и и не сло б о де. На ц и о на л и з а м је ко хе р ен т на и де о ло г и ја ч и ји је циљ очу ва ње ви тал них сна га на ци је од по губ них ути цаја к а сног мо де р н и зма: ра з о бру че ног хе до н и зма и св а ко ја к и х су б ве р зи в н и х сло б о да ; не у спех и а на х р о но с т т е док т ри не скри ве ни су у то ме што је она иако ра до ко ке ти ра са цр квама к а о и св а к а и де о ло г и ја у су ш т и н и а н т и р е л и г и о зна и не успе ва да уви ди ес ха то ло шки сми сао ди со лу ци је у са вре ме - ном све т у, ра су ла ко је с е мо же (и мо ра) ус по ра в а т и и к а на л и- са т и, а л и ко је н и је мо г у ће з а у с т а ви т и. Од свог на с т а н к а па до да на с, Ср би ја н и је смо гла сна г е да по с т о ји за се бе; да са ма с е би бу де св р х а, да у н у т ар ра с по ло ж и вог п р о с т о ра ус по с т а ви ре а лан кул тур ни и др жав ни по ре дак. Ре зул тат ово га је мо - гућ ност да се Ср би ја рас пад не. 7 По л и т и ко лог Зар д у ш т А л и з а де сма т ра да п р ед у сло ви з а ра с па д д р ж а ве и ма ју оне ко је и ма ју е т но -кон фе си о на л не 7 Ово је прили чно једност рано, па и некомп ете нтно ми шљење, јер истиче тезу да Срби ја није с могла снаге да пост оји за себе. Ср би ја је, наравно, см огл а снаге, а ли је управо т о постало проб ле м з а св етске центре мо ћи. Д ру гачија виђ ење о во г про бл ема од Бас ар иног су број ни ја и боље арг ум ен т ова на. Види : Богда на К ољевић, Д ржавн о питање С рб ије, у зборни ку: Србија п ол итички и ин ституц и онални изазови, Приредили: М омчило С уб отић и Живојин Ђ урић, Ин ст итут за политичк е ст уд иј е, Беог рад, 20 08, с тр ; Зоран М илоше ви ћ, нацрт С тат ут а В ојв одине основ з а де нацифик ац ију С рб а у покр ај ини, у зборни ку: Србија п ол ити чки и ин ституц и онални изазови, Приредили: Мом чило С уб от ић и Жи во ји н Ђурић, Ин ститут з а поли ти чке ст удије, Бео гр ад, 2008, стр Зоран Милошевић, Ћи рилица, пр авосуђе у српска д рж ав а, По ли тич ка ре виј а, б р. 1, Бео град, 20 10, стр ; З о ран Милошевић, О појму и теор ијама по ли тичке м од ер низације, С рпска пол итичка мис ао, бр. 3, Беогр ад, 2008, с тр ; Зоран Мил о шевић, Независност Космета ис то ријск о подсећање и нова пита ња?, Полит ичка рев ија, б р. 1, Београд, , стр ; Да ни је ла Нена ди ћ, Идент ит ет и вредност и : улога и значај националног иде нтитета у контексту глобализације,политичка ревија, бр. 1, Београд, 2007, стр

248 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр кон фл и к т е ра з л и ч и т и х и н т ен зи т е т а, а по р ед т о г а и по с т о ји и об ра з а ц в ла с т и ( у п ра в љ а њ а) ко ји с е мо же на зв а т и «ло ш и м упра вља њем», та ко да су за рас пад ова квих др жа ва за ин те - ре со ва ни и ре ги о нал ни и свет ски цен три мо ћи. Код не ких држ а в а т е ри т о ри ја л на це ло ви т о с т ви ше з а ви си од спо љ а ш њ ег фак то ра, иако уну тар гра ни ца жи ве раз ли чи те на ци је и конфе си је ко је се не под но се. 8 Од нај ста ри јих вре ме на до да нас по сто ја ле су и по сто - је др жа ве ко је се раз ли ку ју јед на од дру ге по свом уну траш њ ем ус т р ој с т ву, с о ц и ја л ном са с т а ву, по фор м и в ла да ви не и по мно гим дру гим еле мен ти ма. До XVI II ве ка власт је има ла са крал ни (те о ло шки) ка рак тер, тј. ве ли ку уло гу у ње ном фор - ми ра њу и упра вља њу има ла је ве ра, од но сно вер ске за јед нице (Цр ква, Ислам ска вер ска за јед ни ца код нас по себ но...). После Ф ра н ц у ске р е во л у ц и је де си ло с е да н и је са мо зба ц и в а на с т а ра в ла с т већ и Б ог, а ме с т о р е л и г и је з а у зе ла је и де о ло г и ја сво је в р сна све т ов на р е л и г и ја, ч и је дог ме н и је о све ш т а о Б ог већ на род или ње го ви нај бо љи пред став ни ци. На тај на чин, без об зи ра на мно штво др жав них форм и, у сви м р е г и о н и ма П ла не т е иде о ло г и ја је по с та ла г лав н и ве з ив н и (и н те г ра ц и о н и) е ле ме н т у кон к ре т ној др ж а в и. При то ме ни је ва жно из че га је та иде о ло ги ја по те кла, да ли из р е л и г и о зн и х дог м и ( Ира н, на п ри ме р) и л и на у ч ног, ра ц и о нал и с т и ч ког са зна њ а. Д ру г и м р е ч и ма, и де је су ус по с та в ља ле власт над људ ским умо ви ма, а то је он да др жа ву одр жа ва ло у жи во ту. Д и на с т и ја Ро ма но ви х је па ла к а да је на р од ко ји је рани је про но сио сла ву Ца ра и Отаџ би не из гу био ве ру у Бо га и по ве ре ње у пра во слав ну цр кву. СССР се рас пао ка да је ко мун и с т и ч к а и де о ло г и ја и з г у би ла до м и на ц и ју у у мо ви ма љу д и, а КПСС из гу би ла по ве ре ње не са мо код обич не ма се, већ и код ве ћи не сво јих чла но ва. Слич но је би ло у Ју го сла ви ји, а к а сн и је с е т о по но ви ло и п ри л и ком од в а ја њ а Ц р не Го р е и з са с т а в а СР Ју г о сла ви је. 9 8 Види: ; Упор. : Референдум в Судане - к рупнейшее государство Афри ки распадается на дво е, 9 январ я 201 1, /w ww.n ewsru.com/worl d/0 9jan2011 / sudan. ht ml 9 У м услим ан ском де лу Босн е и Херце го ви не, као и у Хрватс ко ј, в еома омиљена т ема к ој а под иж е чита ност новина и посећеност сајтова је расуђивање о даљњој деструкцији Србије. Види: Да ли се Србија полако распада, Упор.: Podržimo raspad Srbije, 247

249 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ Ма ла Хо лан ди ја је по бе ди ла Шпа ни ју у бор би за не - за ви сност ис та кав ши иде је про те стан ти зма на су прот шпанског ри мо к а т о л и ча н с т в а. Ту р ск а је т о ком Пр вог све т ског ра т а ра з м р в љ е на (ш т о је по че ло знат но ра н и је), а л и је т а да п р о це с з а у с т а в љ ен к а да с е од р е к ла исла м ск и х в р ед но с т и и ко ру м п и ра не и де је х а л и фа т а на че л у са сул т а ном-х а л и фом и п ри х в а т и ла по з а па д њ а ча в а њ е и мо де р н и з а ц и ју, о сло н и в ш и се на ре а ли за ци ју све тов не др жа ве и иде о ло ги ју тур ског нац и о на л и зма. 10 Све ово је во ди ло и од ри ца њу од ве ћих или ма њи х де ло в а т е ри т о ри је на ш т о су у т и ца ле и ве л и ке си ле и пре кра ја ње гра ни ца по сле из гу бље них ра то ва. По нов но јача ње др жа ве има ли су са мо они на ро ди ко ји су ус пе ли да ве ћ и н и с т а нов н и к а на ме т н у но ву, д р ж а в н у и де о ло г и ју ко ја је да в а ла но ви см и са о по с т о ја њ а, к а ко са мој д р ж а ви т а ко и с т а нов н и ш т ву. Ис т о ри ја на с у ч и да с т в а ра ју ћ и д р ж а ву, а ко же л и мо да она оп ста не, мо ра мо по све ти ти нај ве ћу па жњу иде о ло ги ји ко - ја мо ра од г о в а ра т и ве ћ и н и с т а нов н и к а, а а ко т о н и је мо г у ће он да по с т о је д в а р е ше њ а од ри ца њ е од т е ри т о ри је на с е љ е не д и си ден т и ма (ко ји не п ри х в а т а ју но ву и де о ло г и ју п ри ме р Ту р ске) и л и њи хо в а а си м и ла ц и ја (п ри ме р Не мач ке), од но сно п р о т е ри в а њ е (п ри ме р Хр в ат ске и т зв. не з а ви сног Ко с о в а). Уко ли ко се то не учи ни др жа ве ће се ра ни је или ка сни је распа с т и. 248 Рас пад др жа ве (sta te fa i ling) Д р ж а в а је по л и т и ч к а з а јед н и ца ко ја и ма од р е ђе н у с т ру к т у ру, ор г а н и з а ц и ју по л и т и ч ке в ла с т и и мо г ућ но с т да упра вља со ци јал ним про це си ма на сво јој те ри то ри ји. Др - ж а в а је нај в а ж н и ја и н с т и т у ц и ја по л и т и ч ког си с т е ма. Зна чај д р ж а ве је у т о ме да и ма ма к си ма л н у кон цен т ра ц и ју в ла с т и у сво јим ру ка ма, као и ре сур се ко ји јој омо гу ћа ва ју да ефи касно и од лу чу ју ће ути че на со ци јал не про ме не и жи вот својих гра ђа на. Од св о је по ја ве, д р ж а ве је п р ед ме т п р о у ча в а њ а. Та ко с е до ла зи ло до за кљу ча ка да се др жа ва по ја вљу је и по сто ји во - љ ом Б о г а (т е о ло ш к а фа з а); на о сно ву у г о во ра (фа з а ра зу ма и са зна њ а); зб ог пси хо ло ш к и х ра з ло г а (фа к т ор људ ске пси хе); raspad-srbije/ ?v=info 10 Види: Зоран Милошевић, Турска и неоосманизам, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2010.

250 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр би о ло шки раз ло зи (ор ган ска те о ри ја); због со ци јал но -еко - ном ск и х фа к т о ра (марк си с т и ч ко -ма т е ри ја л и с т и ч к а фа з а); док пре ма те о ри ји на си ља њен на ста нак и по сто ја ње омо гућ а в а ју вој но -по л и т и ч к и фа к т о ри. По р ед т о г а, у л и т е ра т у ри је мо г у ће п р о на ћ и и х и по т е зе да на об ра зо в а њ е и по с т о ја њ е д р ж а ве у т и ч у и г е о г ра ф ск и фа к т о ри, е т н и ч к и, де мо г ра ф ск и и и н фор ма ц и о н и. Ипак, ја сно је да се др жа ва ства ра, по сто ји и раз ви ја као р е зул т ат сло же н и х с о ц и ја л но - еко ном ск и х фа к т о ра, од но с но к а о и н с т ру мен т з а до во љ а в а њ а и н т е р е са д ру ш т в а, г ру па, кла са, со ци јал них сло је ва и по је ди них л и де р с к и х л и ч но с т и. Д р ж а в а ис п у њ а в а н и з фу н к ц и ја, по че м у с е ра з л и к у је од д ру г и х по л и т и ч к и х и н с т и т у ц и ја, ко је се де ле се на спољ а ш њ е и у н у т ра ш њ е. Ун у т ра ш њ е фу н к ц и је су еко ном ск а, с о ц и ја л на, ор г а н и з а ц и о на, п ра в на, по л и т и ч к а, об ра зов на, и к ул т у р но -в а с п и т на. Спо љ а ш њ а је ор г а н и з а ц и ја са ра д њ е са дру гим др жа ва у обла сти еко но ми је, со ци јал них, тех но - ло ш к и х, к ул т у р н и х и т р г о в ач к и х де лат но с т и. Са с т а в н и де о спо ља шње функ ци је је и од бра на др жа ве од спољ них опасно сти. 11 Др жа ве не ста ју са кар те све та услед вој ног осва ја ња, ра с па да и м пе ри ја и л и у је д и њ а в а њ а са д ру г и м д р ж а в а ма. Са сви м д ру г а ч и ји к а ра к т е р не с т а н к а и по ја ве д р ж а ве и ма ју про це си то ком XX ве ка ка да су се не ке др жа ве рас па ле услед у н у т ра ш њи х п р о т и ву р еч но с т и: с е па ра т и с т и ч к и х по к р е т а и л и по к р е т а з а о т це п љ е њ е по је д и н и х т е ри т о ри ја. О в а по ја в а с е по п ра ви л у на зи в а sta te fa i ling (рас пад др жа ве или про пада ју ће др ж а ве). У др у ш тве н и м на у ка м а по с то ји пр и л ич но ра ш и ре но ми шље ње да се рас пад др жа ва у тре ћем све ту до га ђа услед к ра ха и л и бло ка де про це са со ц и ја л но - е ко ном с ке мо де р н и - за ци је. На и ме, и де це ни ја ма по сле сти ца ња др жав не не за - ви сно сти не ка од тих дру шта ва жи ве по свом тра ди ци о - нал ном устрој ству слу же ћи пле мен ске во ђе, по ро дич не или к ла нов с ке с тр у к ту ре, а не с та б и л не др ж ав не и н с т и ту ц и је. Не ке др жа ве су, опет, сте кле не за ви сност за вре ме рас пада ко ло н и ја л н и х е в роп с к и х и м пе р и ја и по с та ле ч ла н и це ОУ Н и др у г и м ме ђ у на род н и х ор г а н и за ц и ја са мо за то је р се н и је на шла ни јед на др жа ва ко ја би же ле ла да оку пи ра ту тери то ри ју. Fa i led sta tes (уру ша ва ју ће др жа ве, др жа ве бан - кро ти) не сле де ци ље ве до сти за ња до брог по рет ка и све - 11 Види: 249

251 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ оп ш те г бла го с та ња. Ис к у с тв о м но г и х по с то ло н и ја л н и х и пос т ко м у н и с т ич к и х др ж а в а да је мо г ућ нос т да се за к љу ч и да исто риј ски пут раз во ја до ни воа на ци о нал не др жа ве, ко ји је про на ђен у Евро пи, не мо ра да се оба ве зно по но во на другим ме сти ма. Тра ди ци о нал на ме ђу на род но - прав на де фи ни ци ја др жа - ве као ор г а н и за ц и је ко ја ује д и њу је на род, те р и то р и ју и в л ас т не мо же да се при ме ни на fa i led sta tes. Та бе ла бр. 1: Ин ди ка то ри ко је тре ба пра ти ти да би се пре по знал а ра с п а да ј у ћ а д р ж а в а Ка т е г о р и ја Успе шна држ С л а ба ( р а с п а д а ј у - Др жа ва има мо но пол а в а Да ћ а) д р ж а в а Ре ла тив на власт над вла шћу Ни в о д р ж а в н ог с у в е - Ви с о к (ол и г о п о л и ја в л а - сти) Ни з а к р е н и е т а Кв а л и т е т д е м о к р а - Ви с о к Ни з а к т и је Ле г и т и м н о с т д р ж а - ва и ло јал ност гра ђана Ви с о к и Ни с к и пре ма др жа ви Бе з бе д н о с Ви ка Ни ка Д р ж а в н а ко н т р о л а Ви с о ка Ни с ка т е р и т о р и је Д р ж а в н а ко н т р о л а Ви с о ка Ни с ка г р а н и ц а Еф и ка с н о с т б и р о - Ви с о ка Ни с ка крат ских ин сти туц и ја Ра с п о р е д с р е д с т а в а п р и с и л е Скон цен три сане у др жав ним Не л е г а л а н, у р у ка - ма при ват них ли ца Ни во ко руп ци је и крим и н с т и т у ц и ја м а и о п у н о м о ћ е н и х л и ц Ни з а к Ви с о к и н а л а Пр а в н и п о р е д а к Ста би лан Не ста би лан Еко н о м и ја Ра д и У ве ћој или ма њој кри зи Де м о г р а ф с ке п р о м е н е Не ве ли ке и конт р о л и с а н е Зна чај не и не конт р о л и с а н е. Ве л и ка по ја ва из бе гли ца и м а с о в н а м и г р а ц и ја 12 Број сла бих и рас па лих др жа ва умно го ме се по ве ћао од к ра ја о са м де с е т и х г о д и на X X ве к а ( Мол да ви ја, Гру зи ја, Азер беј џан, Та џи ки стан и бив ша СФРЈ. На тај на чин, сла бе и 12 Мартин Малек, РАСПАД ГОСУДАРСТВ КАК ЯВЛЕНИЕ МЕЖДУНАРОД- НЫХ ОТНОШЕНИЙ, 250

252 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр рас па ле др жа ве по ста ју све ве ћи из вор не ста бил но сти у ме - ђу на р од ном си с т е м у. Ра с па ле д р ж а ве мо г у по с т а т и у т о ч и ш т е т е р о ри зма, к ри м и на л ц и ма, нар ко - т р г ов ц и ма, пе до фи л и ма, т р г ов ц и ма б е л и м р о бљ ем и д ру г и м к ри м и на л н и м е ле мен т и- ма. По р ед т о г а, ра с па да јед не д р ж а ве с е не м и нов но од ра ж а в а на цео ре ги он, а че с то и ш и р е. М и н и с т ар спољ н и х по сло в а Бри т а н и је, Џек Ст р о, к ра јем ок т о бра г о д и не (з а в р е ме ра та са та ли ба ни ма у Ав га ни ста ну) раз вио је те о ри ју до мина при рас па ду др жа ва. 13 У м но г и м по л и т и ко ло ш к и м ис т ра ж и в а њи ма, к а о и у по ли тич ким де кла ра ци ја ма и из ја ва ма по ли ти ча ра (на пример Стра те ги ја без бед но сти Европ ске уни је ) сла бе и распад ну те др жа ве се по ве зу ју са те ро ри змом (Ав га ни стан, Судан, тзв. др жа ва Ко со во), али и са по ја вом из бе гли ца. На приме р, т р е н у т но, п р е ма по да ц и ма Ује д и њ е н и х на ц и ја и ма око 10 ми ли о на из бе гли ца, а они, по пра ви лу те же да се до мог ну бо га тих др жа ва, од но сно САД, Европ ске уни је и Ру си је. 14 Рас пад и бу дућ ност др жа ве Са вре ме ни про це си еро зи је не ких др жа ва ни у ком случа ју не зна че к рај д р ж а ве, а л и да ју мо г ућ но с т ра з м и ш љ а њу о тран сфор ма ци ји др жа ве. Она мо же са чу ва ти сво је по сто јањ е, и з ме н и т и са мо фор м у и л и по т р о ш и т и по л и т и ч ко п ра во на по сто ја ње као фор ма по рет ка. 15 Но, до са да н и је п р о на ђе на е фи к а сна з а ме на д р ж а в ној ор г а н и з а ц и ји. Д р ж а в а н и је од сл у ж и ла сво је, ш т о не зна ч и да у не кој бу дућ но сти та ко не ће би ти, о че му је го во рио и Маркс и марк си с т и. Ве о ма за ни мљив став о рас па ду др жа ве из нео је по лити ко лог Алек сеј Ми тро фа нов. На и ме, он сма тра да на ци о - на л на и де ја с т в а ра и од р ж а в а д р ж а ву, а са да је з а ра ђи в а њ е нов ца по ста ло на ци о нал на иде ја, што је са ста но ви шта одр- 13 Jack Straw, UK Foreign Secretary Straw Views Rebuilding of Afghanistan, Foreign & Commonwealth Office, October 22, Мартин Малек, РАСПАД ГОСУДАРСТВ КАК ЯВЛЕНИЕ МЕЖДУНАРОД- НЫХ ОТНОШЕНИЙ, 15 Jens Siegelberg,»Staat und internationales System ein strukturgeschichtlicher Überblick«, Strukturwandel internationaler Beziehungen. Zum Verhältnis von Staat und internationalem System seit dem Westfülischen Frieden, Jens Siegelberg/Klaus Schlichte, Hg. Wiesbaden 2000,

253 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ жа ња и раз во ја др жа ве по губ но. Шта је код нас при влач но? Не ма и де ја. М и сви ма г о во ри мо да је по т р е б но по де л и т и но - вац, спе ци јал ни ор ган ство ри ти. И шта да ље? Ту не ма иде је. Ми се ди мо на огром ним ре сур си ма и ни ко ме не до зво ља вамо да при ђе њи ма. Ни ко га не пу шта мо, а ни иде је не да је мо. И ш т а хо ће мо? На ша на ц и о на л на и де ја је по с т а ла би т к а з а г о т о ви н у. 16 О ву в р ед но с т, сма т ра М и т р о фа нов, т р е ба од ба ц и т и. Гла в н у на ц и о на л на и де ја т р е ба да бу де чо век, је р с е д р ж а в а са с т о ји од љу д и, а т ек по т ом од т е ри т о ри је. Д ру г и м р е ч и ма, ве л и к и г ра ђа н и ч и не д р ж а ву ве л и ком. Са овим се сла же и Иљин, ко ји ка же да се др жа ва гра ди из ну тра, ду шев но и ду хов но; и др жав ни жи вот се са мо изра ж а в а у спо љ а ш њи м ма н и фе с т а ц и ја ма љу д и, а од ви ја с е и п р о т и че у њи хо вој д у ш и; њ е но ору ђе и л и ор г а н, је с т е људ с ка прав на свест. Рас пад др жа ве или би ло ког по ли тич ког по - рет ка не са сто ји се јед но став но у спо ља шњем не ре ду, анар - х и ји, ул и ч н и м по г р о м и ма, у би с т ви ма и би т к а ма г ра ђа н ског ра та. Све су то са мо пло до ви у н у тра ш ње г рас па да ко ји се већ до го дио. Љу ди «не ви де» тај уну тар њи рас пад и тим горе по њих, тим опа сни је по др жа ву. Мо гло би се ре ћи: пра ви по ли тич ки жи вот не га ла ми у скуп шти на ма и пар ла мен тима, ни ти бе сни на ули ца ма. Он ћу т и у ду би ни на ци о нал не прав не све с т и, а га ла ма, на си ље и пуц ња ва са мо су стра сне и нај че шће не здра ве екс пло зи је уну тар њег по ли тич ког живо т а. По л и т и ч к и г е н и је, ве л и к и д р ж а в н и к, у ме да ос л у ш к у је ту без гла сну прав ну свест сво га на ро да и да де лу је из ње, и уко ли ко му се обра ћа, он да ће и на род, пре по знав ши га ин туи тив но, да ослу шне и ње га и да га сле ди. Пре ма то ме, на род и ње гов во ђа су сре ћу се и ме ђу соб но здру жу ју у оној та јан стве - ној д у би н и где оби т а в а љу бав пре м а ота џ б и н и и и ра ц и о на л- но др ж ав но - по л и т ич ко рас по ло же ње. 17 Ис т и н с ко др ж а в о тв ор но рас по ло же ње д у ше на с та је и з па тр и о т и з м а и на ц и о на л и з м а, кон с т а т у је (т ач но) И љи н. Здра ва, др жа во твор но рас по ло же на ду ша до жи вља ва сво - ју отаџ би ну као ж и в о прав но је д и н с тв о и уче ству је у том 16 Без национальной идеи Россия распадется, html 17 Никола М. Гаврић, Друштвена мисао Ивана А. Иљина, докторска дисертација, Факултет политичких наука, Бања Лука, 2010, стр

254 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр је д и н с т ву сво јом прав ном сви је шћу, што зна чи да гра ђа нин п ри зна је д р ж а ву на на ч и н до бро в ољ не са мо о ба ве зе и на зи в а је «мо ја др жа ва» или «на ш а д р ж а в а». 18 По треб но је да фор мал на при пад ност др жа ве не остане пра зан и мр тав при вид, већ да ду ша гра ђа ни на бу де испу ње на жи вим осе ћа њем, ло јал ном во љом и ду хов ном уве - р е но ш ћу. По треб но је да др жа ва жи ви у ду ши гра ђа ни на и да гра ђа нин жи ви за ин те ре се и ци ље ве сво је др жа ве. Међу т и м, фор ма л на р е г и с т ра ц и ја г ра ђа на, њи хо во де спо т ско и јед но с т ра но у в р ш т а в а њ е у д р ж а ву, на т о не ра ч у на и од т о г а не за ви си. И упра во др жав на при пад ност, ко ја ни је ис пу ње - на жи вом љу ба вљу гра ђа ни на пре ма ње го вој отаџ би ни и нар о д у, мо же ла ко да с т во ри по л и т и ч к у и л у зи ју: по ја в љу ју се с ло је в и ф и к т ив н и х г ра ђа на ко ји не при ма ју к ср цу ни жи вот ни ин те ре се «сво је» др жа ве јед ни из на ци о нал них по буда (они у ду ши свр ста ва ју се бе у дру ги на род), дру ги из еко ном ск и х ра з ло г а ( у и н д у с т ри ј ском и т р г о в ач ком см и сл у за ин те ре со ва ни су за про цват дру ге др жа ве), тре ћи из со - ц и ја л но -р е во л у ц и о нар н и х мо т и в а (он и же ле «сво јој» д р ж а ви сва ки мо гу ћи не у спех и вој ни по раз). Сви ти «гра ђа ни» припа да ју д р ж а ви са мо фор ма л но -п ра в но, а д у шев но и д у хов но оста ју јој не са мо ту ђи већ, мо жда, и ди рект но не при ја тељ ски рас по ло же ни пре ма њој, би ло као са бо те р и, би ло као и з дајни ци. Г ра ђа н и н ко ји св о ј у др ж ав н у пр и пад нос т но с и про - тив сво је во ље, или без сво је уну тар ње са гла сно сти, је сте д у хов но и не здра в а а по л и т ич к и опа с на по ја в а, з а к љу ч у је с пра вом Иљин. Др жа ва и вла да мо ра ју да учи не све што је у њи хо вој мо ћи да при до би ју ње го во по што ва ње, ње го ву нак ло но с т и ло ја л но с т, к а ко би о сво ји л и њ е г о во с р це, њ е г о ву во љу и ње го ву прав ну свест. Али, ако у др жа ви по сто је нар од но с т и, и л и д ру ш т ве но - еко ном ске к ла с е, и л и по л и т и ч ке пар т и је, ко је су не ло ја л не у свом по л и т и ч ком с е па ра т и зм у и ко је мо ж да к у ју з а ве ру, он да с е по л и т и ч к а опа сно с т п р е т в а ра у пра ву прет њу. Ово је по себ но опа сно ако се ти љу ди до мог ну ка кве в ла с т и у д р ж а ви. Ко ри с т о љу би ви, не мо ра л н и и ко ру м п и ра н и љу ди, без об зир ни и без прин ци пи јел ни ка ри је ри сти, ци ничн и де ма г о зи, ча с т о љу би ви и в ла с т о љу би ви а в а н т у ри с т и а 18 Исто, стр

255 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ да не го во ри мо о обич ним кри ми нал ци ма не мо гу ни ти да ство ре, ни ти да одр же здра вим др жав ни ор га ни зам. Јер, држа ва је ор г а н и зо в а на ко м у н и ка ц и ја љу д и по ве за н и х д у хов ном со ли дар но шћу, ко ји ту со ли дар ност не усва ја ју са мо умом већ је и по др жа ва ју сна гом па три от ске љу ба ви, жр тве не во ље, до стој ним од ва жним по ступ ци ма у име про јек та бу - д ућ но с т и. То зна чи да истин ска, здра ва др жа ва по чи ва управо на ду хов ним те ме љи ма ду ше, о че му је ов де би ло ре чи Рас пад дру штва и др жа ве. Ано ми ја Ру ше ње дру штва је по сле ди ца гу бље ње ње го ве спо - с об но с т и да с е р е п р о д у к у је, г у би т а к њ е г о ве к в а л и т а т и в не од р е ђе но с т и, и ден т и т е т а. Ра с па д Аус т р о -Уг ар ске по че т ком Х Х ве к а, Со вје т ског Са ве з а, Че хо сло в ач ке и Ју г о сла ви је к ра јем Х Х ве к а - р е а л н и су при ме ри рас па да дру шта ва: у оба слу ча ја је би ла из гу бље - на спо с об но с т да с е р е п р о д у к у је с т ру к т у ра л но је д и н с т во с о - ц и ја л н и х од но са на од р е ђе ној т е ри т о ри ји. У ж и во т у м но г и х д ру ш т а в а опа ж а л и су с е до г а ђа ји ко ји су их до во ди ли на руб про па сти: Ве ли ка фран цу ска ре - во лу ци ја ХVIII ве ка, Гра ђан ски рат у САД у ХIХ ве ку, Окт о бар ск а р е во л у ц и ја у Р у си ји у Х Х ве к у нај и з ра зи т и ји су п ри ме ри. Ра з мо т ри ће мо усло ве под ко ји ма по с т а је мо г ућ ра с па д дру штва, оста вља ју ћи по стра ни слу ча је ве ору жа ног за у зима ња те ри то ри ја, тј. слу ча је ве на сил ног спо ља шњег де ло вања. Основ но обе леж је по ра ста «не спо ко ја» дру штва-систе ма је по раст де ви ја ци је, тј. ка ко се већ по ми ња ло, на руша в а њ е фор м и ра н и х нор м и с о ц и ја л ног по р е т к а, ко је по и ма ју и н д и ви д уе. Тај п р о це с, по п ра ви л у, де о је оп ш т и јег п р о це са а но м и је. 20 Тај тер мин је пред ло жио Е. Дир кем за озна ча вањ е де з ор г а н и з а ц и је с о ц и ја л ног ж и во т а, у з ко ји нор ма т и в н и и н с т и т у ц и о на л н и по р е да к у д ру ш т ву п р е с т а је да и з в р ша в а сво ју р е г у ла ц и о н у уло г у: н и ко не зна т ач но ш т а је мо г у ће, а шта не мо гу ће, шта је пра вич но, шта је не пра вич но; не мо гу с е по ву ћ и г ра н и це ме ђу з а ко н и т и м и п р е т е ра н и м з а х т е ви ма и на да ма, и за то сви сма тра ју да има ју пра во да пре тен ду ју на све. 19 Исто, стр Види: Авторский коллектив: Социология, ТетраСистемс, Минск, 1998.

256 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Пр ви фак тор, ко ји пот по ма же раз вит ку ано ми је у друштву је због од ре ђе них узро ка пре ста нак ори јен та ци је ве ликог де ла ста н ов ни штва у сво јим де ло ва њи ма на ра ни је фор - м и ра не по к р е т е, од р ед б е с т а т у са-уло г е, ко ји су до ско р о би л и оп ш т е -п ри х в а ће не нор ме по на ша њ а. Пр е т по с т а в ке з а по ја ву ов а к ве си т у а ц и је че с т о би в а ју при род не ка та кли зме, еко ном ски по тре си, ра то ви, при ко јима с е зна чај не ма с е с т а нов н и ш т в а по к а ж у не спо с об н и м да од р ж а в а ју свој ж и во т н и н и во на уоби ча јен на ч и н, и гла в н и п р о блем з а њи х по с т а је п р о блем фи зи ч ког п р е ж и в а љ а в а њ а, ко ји су зби ја све ра н и је и з г ра ђе не с о ц и ја л не сме р н и це з а обавља ње стан дард них уло га. На ве ш ће мо, на п ри ме р, оп ис по ло ж а ја ма са у пе ри о д у ко ји је не по с р ед но п р е т хо д ио Ве л и кој фра н ц у ској р е во л у ц и- ји г о д и не: Б е с п ри ме р на б е да, гла д, не до с т а т а к р о б е ш и р о ке по т р о ш њ е, су с е об ру ш и л и на на р од не ма с е с е ла и гра до ва. Се ља ци, до ве де ни до оча ја, су на пу шта ли сво ја ме - ста, од ла зи ли у ски та ње, ди за ли по бу не. Час та мо, час овамо, у ра зн и м п р о ви н ц и ја ма к ра љ е ви не би бу к н у л и с е љ ач к и устан ци. У гра до ви ма је глад на си ро ти ња раз би ја ла про дав - н и це и ск ла д и ш т а х ра не. Д ру ш т ве н и по к р е т и су з а х в а т и л и це л у зе м љу... Се љ а ц и ру ше м р ске и м з а м ко ве с е њ о ри ја, па ле и ма њ а спа х и ја, де ле ме ђу с о б ом спа х и ј ске ш у ме и л и в а де Си т у а ц и ја ко ја с е де ша в а ла код на с де ве де с т и х г о д и на ХХ ве ка, при свој спо ља шњој ра зли ци од по кре та се ља ка у фе у дал ној Фран цу ској, у се би је но си ла исту иде ју о дез ор - га ни за ци ји дру штва, ко ја се и ре а ли зо ва ла, не са мо уз глад и не ма ш т и н у, већ и у з рат. Сма њи в а њ е п р о и з вод њ е, де л и м и ч на за по сле ност, ни ске за ра де, из ба ци ва ле су љу де из уоби ча је - н и х обла с т и с т а т у са-уло г а, т е ра л и на т ра же њ е но ви х ви до в а де лат но с т и, ко је би и м о б е з б е д и ле п ри х в а тљи в н и во ж и во т а, а не рет ко и го ло фи зич ко пре жи вља ва ње. Та ква по ме ра ња не ма ју ни шта за јед нич ко са со цио - п р о фе си о на л ном мо би л но ш ћу. О во по след њ е је, у с т в а ри, сло бо дан или кон ку рент ски пре лаз ин ди ви дуе из јед не области у дру гу, сме ну по зи ци ја ста ту са-уло га. Сва ка та ква по - зи ц и ја с е к а ра к т е ри ше с т а би л но ш ћу оче к и в а њ а ш т о с е т и че уло га и пред ста вља ка ри ку у лан цу ин сти ту а ли зо ва них, нор - 21 Види: Авторский коллектив: Общая социология, Инфра М, Москва,

257 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ ма тив но од ре ђе них од но са. До би ја ју ћи но ви ста тус, ин ди диви д уа п ри х в а т а но в а п ра ви ла са ра д њ е с око л и ном, п ри че м у су та пра ви ла већ из гра ђе на, по зна та, мо гу да се на у че. Али, ипак, ду бо ко ути чу на про ме ну све сти ин ди ви дуе, а ко ја че - сто мо же би ти стре сна. Д р у г и фа к тор ко ји до п ри но си ра з ви т к у а но м и је је де ле г и т и м а ц и ја, т ј. ра спа да њ е по ла зн и х в р ед но сн и х о сно в а нор ма тив ног по рет ка, ко ји обез бе ђу ју ин те гра тив ност, це - ло ви т о с т д ру ш т в а на с о ц и ја л ном н и воу. Ш и р о ке ма с е г у б е по ве р е њ е у ра н и је фор м и ра н си с т ем в р ед но с т и ко ји је до не - дав но обез бе ђи вао ле ги ти ми тет нор ма тив ног по рет ка. Критич ко рас по ло же ње мно гих љу ди пре ма тим иде а ли ма, предс т а в а ма, у ве р е њи ма, ко ји су и м до ско ра и з гле да л и в а ж н и, ж и во т но не о п ход н и, в а ж но су об е леж је де ле г и т и ма ц и је. Ва ж на ком по нен т а п р о це са ра с па да њ а в ла с т и с о ц и је - тал ног ни воа дру штва- си сте ма је де ле ги ти ма ци ја по ли тичке вла сти. Гу би так по ве ре ња ма са у др жав не ор га не, не задо вољ с т во ру ко вод с т вом зе м љ е, ош т р о су ж а в а мо г ућ но с т и п ра в ног р е г у л и са њ а д ру ш т в а. Вла с т по ч и њ е да с е од р ж а в а ис кљу чи во при ну дом, на си љем, што не мо же ду го да тра је. Сег мен т а ц и ја в р ед но сне све с т и је к а ра к т е ри с т и ч на, оч и глед но, з а би ло ко је д ру ш т во. Иде о ло ш к и п л у ра л и за м н и је опа сан за дру штво као си стем, уз при су ство ба зич них со ција л но - по л и т ич к и х в ред но с т и ко је ле г и т и м и ш у нор м а т ив н и по ре дак, ко је по др жа ва ве ћи на су де о ни ка со ци јал не са рад - ње. 22 У усло ви ма де ба ла н са с о ц и је т а л ног н и воа и н и воа с т а т у са-уло г а д ру ш т в а, п р е с т а је нор ма л но фу н к ц и о н и са њ е и ин сту ту ци о нал ног ни воа си сте ма. Оно ви ше ни је у мо гућ - но с т и да у по т р е б ном оби м у р е г у л и ше од но с е с т а т у са-уло г а, јер де ви ја ци ја по при ма ма сов ни ка рак тер, што во ди сла бље - њу со ци јал не кон тро ле, сма ње њу мо гућ но сти ефи ка сне приме не и н с т и т у ц и о на л и зо в а н и х ме х а н и з а ма са н к ц и ја. У т а к вој си т у а ц и ји са мо ор г а н и з а ц и ја, у је д и њ а в а њ е и н д и ви д уа, а ко с е и де ша ва, углав ном је пред ста вље но у ви ду гру па, кор по рат и в н и х ор г а н и з а ц и ја, ко је су ори јен т и са не на и з ра ж а в а њ е и з а ш т и т у уск и х г ру п н и х и н т е р е са. И н с т и т у ц и о на л н и н и во 22 Види: А. И. Соловьев, Политология, Аспент Прес, Москва, 2005, стр

258 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр си сте ма, на тај на чин, гу би со ци је тал ни, уни вер зал ни ка рактер, рас па да се на низ сег ме на та (гру па, ор га ни за ци ја, кор - по ра ц и ја), од ко ји х с е у св а кој ус по с т а в љ а ју с оп с т ве не нор ме пра ви ла и са рад ње. Ано ми ја је, да кле, не у са гла ше ност из ме ђу нор ма тив - но - фу н к ц и о на л н и х з а х т е в а си с т е ма и р е а л ног по на ша њ е и н- ди ви дуа, ко је во ди ка оту ђе њу ин ди ви дуа од дру штва. Друш т во не ма мо г ућ но с т и да усме ри по на ша њ е и н д и ви д уа у и н с т и т у ц и о на л не ок ви р е на ко је су ра н и је на ви к л и, а љу д и, ли ше ни вред но сно -нор ма тив не ори јен та ци је, на ла зе се у стању и л и к рај њ е у з не м и р е но с т и и л и д у б о ке де п р е си је, де л у ју у с т ра х у и л и ри зи к у ју ћ и, во ђе н и т р е н у т н и м и н т е р е си ма, и са м и м т и ме п р е с т а ју да р е ор г а н и зу ју с т ру к т у р не е ле мен т е д ру ш т в а- си с т е ма. Ано ми ја је јед на ко по губ на и за лич ност и за дру штво. Л и ч но с т с е де с о ц и ја л и зу је, г у би на ви ке мо ра л ног, п ра в ног р е г у л и са њ а свог по на ша њ а, мо т и в а ц и ја по с т а је у т и л и т ар на, п ри м и т и в но -хе до н и с т и ч к а, на н и воу фи зи о ло ш к и х по т р е ба. Д ру-ш т во по ч и њ е да с е ра с па да, је р с е не р е ор г а н и зу ју не к а д ста бил не со ци јал не ве зе и од но си. Ср е ћом, а но м и ч н и п р о це си у д ру ш т ву р е т ко до би ја ју све оп шти ка рак тер, и по га ђа ју обич но по себ не ви до ве са радњ е. Ме ђу т и м св а к а фор ма а но м и је све до ч и о не спо с об но с т и ме ха ни за ма функ ци о ни сња дру штва да ре про ду ку је рав но - те жу си сте ма под ути ца јем окру же ња, и што су ду бљи аномич ни про це си, то је те же по сти ћи ре про ду ко ва ну рав но те - жу ста ња си сте ма Опширније у нашем уџбенику: Увод у социологију, Слобомир П Универзитет, Слобомир Бијељина, 2009, стр

259 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ ЛИ Т Е РА Т У РА А в т ор ск и й кол лек т и в: Со ц и о ло г и я, «Те т ра Си с т емс», Минск, А в т ор ск и й кол лек т и в: Общ а я со ц и о ло г и я, Ин фра М, Мо сква, Ба са ра, Све ти слав: За што се Ср би ја рас па да, i t i k a. r s /r u b r i ke / Ku l t u r n i- d o d a t a k /Z a s ht o - s e - Sr bi ja -r a s p a d a. sr.html Без на ци о на ль ной идеи Рос сия рас па дет ся, l i ve jo u r n al.com /3450.ht m l Га врић, Ни ко ла М.: Дру штве на ми сао Ива на А. Иљи на, докт ор ск а д и с е р т а ц и ја, Фа к ул т е т по л и т и ч к и х на у к а, Б а њ а Лу ка, 2010, стр Da li se Sr bi ja po la ko ras pa da, ni a vaz.ba / fo r u m /show t h r e a d.php?2758 -Da-l i- se - sr bi ja- p o la ko -r a s - pa d a; Ивашов, Леонид. США распадется через 17 лет, К љ а к и ћ, Сло б о да н: Пр еу р еђ ењ е у м е с т о ра зб и ја њ а Ср би је, ht t p://w w w.n spm.r s / h ro n i k a /slo bo d a n-k lja k ic - pre u re dje nje -u me st o -r a z bi ja nja.ht m l Ко ље вић, Бог да на: Др жав но пи та ње Ср би је, у збор ни ку: Срб и ја п о л и т ич к и и и н с т и ту ц и о н а л н и и з а з о в и, При р е д и л и: Мом чи ло Су бо тић и Жи во јин Ђу рић, Ин сти тут за по литич ке сту ди је, Бе о град, Ма лек, Мар т и н: РАС ПАД ГО СУ ДАРСТВ КАК ЯВЛЕ- Н И Е М Е Ж Д У Н А РОД Н Ы Х ОТ НО Ш Е Н И Й, ht t p:// w w w.a c n is.a m / bo ok /m a lek.ht m Ми ло ше вић, Зо ран: На ко рак до рас па да, Пе ч а т, бр. 156, Бео град11. март М и ло ше ви ћ, З о р а н: Н а ц р т С т а т у т а Вој в о д и не о снов з а де - на ци фи ка ци ју Ср ба у по кра ји ни, у збор ни ку: Ср би ја по - ли тич ки и ин сти ту ци о нал ни иза зо ви, При р е д и л и: Момч и ло С у б о т и ћ и Ж и в о ји н Ђу ри ћ, И н с т и т у т з а по л и т и ч ке сту ди је, Бе о град, М и ло ше ви ћ, З о р а н: Ћ и ри л и ца, п р а в о с у ђе у с рп ск а д р ж а в а, По л и т ич ка ре в и ја, бр. 1, Бе о град,

260 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ми ло ше вић, Зо ран: О пој му и те о ри ја ма по ли тич ке мо дер - н и з а ц и је, Срп ска по ли тич ка ми сао, бр. 3, Бе о град, Ми ло ше вић, Зо ран: Не за ви сност Ко сме та исто риј ско подс е ћ а њ е и но в а п и т а њ а?, По л и т ич ка ре в и ја, бр. 1, Бе о град, Ми ло ше вић, Зо ран: Увод у со ци о ло ги ју, Сло бо мир П Универ зи тет, Сло бо мир Би је љи на, 2009, стр Ми ло ше вић, Зо ран: Тур ска и нео о сма ни зам, За вод за уџ бени ке и на став на сред ства, Ис точ но Са ра је во, Не на дић, Да ни је ла: Иден ти тет и вред но сти: уло га и зна чај на ци о нал ног иден ти те та у кон тек сту гло ба ли за ци је,пол и т ич ка ре в и ја, бр. 1, Бе о град, 2007, стр Осто ро жно, стра ны рас па да ют ся! hno.ru / i m p or t a nt /a r t ic le/4611/ Po dr ži mo ras pad Sr bi je, ce bo ok.com /pa ges /Po - d r % C5% BE i mo - r a s p a d - Sr bi je / ? v = i n - fo Ре фе рен дум в Су да не - круп не й шее го су дар ство Африки рас па да ет ся над вое, 9 ян ва ря 2011, new sru.com/world/09jan2011/su dan.html Straw, Jack: UK Fore ig n Secr et ary Straw Views Reb uilding of Afgha nistan, Fo r e ig n & C om mon we a lt h Of fi c e, O c t o b e r 22, Si e gel berg, Jens:»Sta at und in ter na ti o na les System ein struktur geschic htlic her Über blick«, Struk tur wan del in ter na ti o nale r Be z i e hu n ge n. Zu m Ve rh ä lt n is von St a at u nd i n t e r n a t i o n a- lem System se it dem Westfülischen Fri e den, Jens Si e gel berg/ Kla us Schlic hte, Hg. Wi es ba den 2000, 51. Со ло вь ев, А. И.: По л и то ло г и я, Аспент Прес, Мо сква, 2005, стр Та бач ник, Дми трий: Иде о ло гия ущерб но сти, или По - че м у ра с па да ю т ся г о су дар с т в а, ht t p://1st o l i ca.com. ua/2764.html To do ro v ić: No v i m re g i o n i m a pr i pre m a se r a s pa d Sr bi je, ht t p://w w w.r t v.r s /sr_ lat /p o l i t i k a /t o do ro v ic:-no v i m-re g i o - n i m a-pr i pre m a- se -r a s pa d- sr bi je _ ht m l; num.ru/news/po lit/ html#ixzz1h3inu38c ; ht t p://w w w.we ba r h i me d.r u /pa ge -321.ht m l 259

261 З о р а н Ми л о ш е в и ћ ЗА Ш ТО СЕ РАС П А Д А Ј У Д Р Ж А ВЕ 260 Z o ra n Mi lo se v ic WHY THE STA TES FA I LING? Summary Con si de ra tion of sta tes fa i ling has be co me so met hing usual. Thus, the Re se arch Cen ter The Fund for Pe a ce and Carne gie En dow ment for In ter na ti o nal Pe a ce pu blis hed a Ra ting of the un sta ble sta tes in the world ba sed on 12 cri te ria (de mog ra p hic, e c o n o mic, p o li t i c al, mi li ta r y, e tc). First 20 c o u n t r i e s, on the ed ge of col lap se, are: Ivory Co ast, Con go, Su dan, Iraq, S o ma lia, S i e r ra Le o ne, Ch a d, Ye me n, Li be r ia, Ha i t i, Afg h a - ni sta n, Rwa n d a, Nor th Ko re a, Co lom bia, Zim b ab we, G u i ne a, Ba n gla de sh, Bu r u n di, D o mi ni c a n Re p u blic, Ce n t ral Af r i c a n Re pu blic... Ukra i ne is ran ked on 38 pla ce, to get her with Syria, Et hi o pia, Pa ki stan, Pa ra guay, and Egypt. The third gro up a re Be la r u s, A ze r b a i ja n, Ru s sia n (59 pla ce), fol lo we d b y S a u di Ara bia, Tu r k e y, Vi e t n a m, Ni ge r ia, Phi lip pi ne s, Ira n a n d C u b a. As far as, Bal kan is the most cri ti cal re gion in Euro pe. Espe cially, Bo snia and Her ze go vi na is the most pos si ble can di da te for de sin te gra tion. U.S. and the Euro pean Union just do es not al low a re fe ren dum in which the Serbs and Cro ats vo ted for se pa ra tion. In this way it is be ing held by for ce, it can not last fo re ver. A simi lar si tu a tion exist in Ma ce do nia, with the Al ba ni ans who are de sta bi li zing fac tor, be ca u se they ha ve the sup port of the Uni ted Sta tes and the Euro pean Union with its pro ject of di vi ding of Mace do nia, which when you ta ke in to ac co unt Ko so vo, Cro a tia and Mon te ne gro are get ting an ti-or to dox and an ti-slo ve nian con text. From an ci ent ti mes un til to day, the re we re and the re are co un tri es that are dif fe rent from each ot her by the ir in ternal struc tu re, so cial struc tu re, the form of go vern ment and many ot her ele ments. Un til the eig hte enth cen tury, po wer had re li gio u s (the o lo g i c al) ch a ra c te r. Ma jor ro le in it s e sta bli s h me nt a n d ma na ge ment had fa ith or re li gi o us com mu nity (the Church, the Isla mic re li gi o us com mu nity...). Af ter the French Re vo lu tion oc - cur red fall, not only old po wer but even God, and ide o logy to ok the pla ce in stead re li gion - so me kind of se cu lar re li gion who se

262 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр dog ma is con sec ra ted by pe o ple, or its best re pre sen ta ti ves, but not by God. In this way, re gar dless of the va ri ety of sta te forms, in all regi ons of the pla net, ide o logy has be co me a ma jor bin ding ele ment in any co un try. It do es not mat ter from whe re ide o logy co mes from, whet her from re li gi o us dog ma (Iran for exam ple) or a scien ti fic, ra ti o nal know led ge. In ot her words, the ide as had po wer over pe o ple s minds, and it is held sta te in li fe. Ro ma nov dynasty fell when the pe o ple, who had pre vi o usly brin ging glory of the Em pe ror, has lost fa ith in God and con fiden ce in the Ort ho dox Church. So vi et Union col lap sed, when the Com mu nist ide o logy has lost do mi nan ce in the minds of pe o ple and the Com mu nist Party lost con fi den ce not only in the or di nary mas ses, but in the most of its mem bers. Very in te re sting vi ew of the dis in te gra tion of the sta te presen ted a po li ti cal sci en tist Ale xei Mi tro fa nov. Spe ci fi cally, he be - li e ves that the na ti o nal idea cre a ted and ma in ta i ned by the sta te, but now, mo ney ear ning has be co me the na ti o nal idea, which is from the stand po int of ma in ta i ning and de ve lo ping co un tri es un - su sta i na ble idea. What is at trac ti ve for us? The re are no ide as. We all say that it is ne ces sary to di vi de the mo ney, cre a te a special aut ho rity. And what next? The re are no ide as. We are sit ting on hu ge re so ur ces and not al low anyone to ap pro ach them. No one is playing, and do not gi ve any idea. And what we want? Our na ti o nal idea has be co me - the bat tle for cash. So, in a so ci ety that gi ves ri se to ano mie, le ads to its dis so lu tion, but dis so lu tion of the sta te. Key Words: state, institutions, politics, national idea, anomie, disintegration Balkan, society 261

263

264 УДК (100) 20 Примљено: 29. јануар 2011 Прихваћено: 25 мај Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Љу бо ми р К ља кић СВЕТ СКА КРИ ЗА ИДЕЈÂ Кон цеп ту ал ни оквир јед ног те о риј ског мо де ла Резиме Аутор за сту па ста но ви ште да су свет ска кри за идејâ и оп шта свет ска кри за два спе ци фич на, уза јам но ме ђу за вис на, о б л и ка је д и н с тве ног и це ло в и тог то ка с тв а р и, од но с но свет ске тран зи ци о не кри зе ко ју је пре че тр де сет го ди на отв о р ио про цес и с то р иј с ке де м и с и је (до са да ш ње г) све т с ког с и с те м а. На че л н и а р г у ме н т и ко ји с у и з ло же н и у пр и лог тог с та в а пред с та в ља ју кон це п ту а л н и окв и р те о р иј с ког мо де ла све т с ке тра н з и ц и о не к р и зе (све т с к и с и с те м и р и та м ње го ве исто рич но сти) на ко ме, и у окви ру ко га, аутор за сни ва влас т и ту с тра те г и ју и с тра ж и в а ња. К љу ч не ре ч и: че тв р та ре в о л у ц и ја све та, све т с ка тра н з и ц и о на кри за, је дин стве но по ље мо гућ но сти, светска кри за идејâ, свет ски рат идејâ. 1. Са в р е ме н и ц и смо и у че сн и ц и че т в р т е р е во л у ц и је све та. Она је не по врат но по кре ну та пре че тр де сет го ди на. Реч је о струк ту рал ном пре о бли ко ва њу свет ског и сваког ло к а л ног д ру ш т в а ко је с е по мо н у мен т а л но с т и сво ји х раз ме ра мо же упо ре ди ти са све га три исто та ко круп на дог а ђа ја ко ја м у п р е т хо де у по зна т ој ис т о ри ји па ле о л и т ск а ре во лу ци ја, нео лит ска ре во лу ци ја и ре во лу ци ја ко ја је про - из ве ла са вре ме ни свет. Че твр ту ре во лу ци ју све та омо гу ћила су ова три епо хал на пре о кре та ко ја јој прет хо де. За то се * Политиколог, Београд 263

265 Љу б о м и р К љ а к и ћ СВЕТ СКА КРИ ЗА ИДЕЈÂ че твр та ре во лу ци ја све та због уни вер зал ног ва же ња на че - ла нај ма њ ег деј с т в а, к а о и зб ог г е о ме т ри је бл и ско па ко в а н и х сфе ра ма ни фе сту је као по тен ци јал исто ри је ви шег енер гет - ског ре да. То зна чи да је овај наш свет сме штен у се квен цу исто риј ског про стор вре ме на пре ла ска из епо хе јед ног, исто - ри ј ск и већ ис т р о ше ног, ене р г е т ског по т ен ц и ја ла у на р ед но до ба чи ји енер гет ски по тен ци јал тек тре ба да се у пот пуно с т и ма н и фе с т у је, и з јед ног у д ру г и об л и к. С ход но т о ме, ис т о ри ј ск и п р е о к р е т ч и ји смо са в р е ме н и ц и и у че сн и ц и и ма об л и к т ра н зи ц и о не и т ра н сфор ма ц и о не к ри зе све т а. У њ ој с е, по но во, че твр ти пут у по зна тој исто ри ји, ме ђу соб но до ди рују, су да ра ју, п р е т а па ју и л и по н и ш т а в а ју к рај све т а и по че т а к све та у овом слу ча ју крај све та у ко ме смо жи ве ли и ка кав смо по зна в а л и т о ком п р о т е к л и х 50 0 г о д и на са в р е ме но с т и и по че так јед ног по све му дру га чи јег, но вог све та. Не ну жно и бо љег све та, раз у ме се. 2. За х в а љу ју ћ и еп и с т е мо ло ш кој р е во л у ц и ји 20. ве к а, на ро чи то за хва љу ју ћи при ме ни те о ри је ком плек сних си сте - ма у са вре ме ним дру штве ним на у ка ма, да нас зна мо да и наш свет ко смос фе ра, ге ос фе ра, би ос фе ра, со ци ос фе ра, иде ос - фе ра п р ед с т а в љ а екс т р ем но ком п лек сн и са мо ор г а н и зу ју ћ и си стем ко ји је струк ту ри ран као по се бан об лик де тер ми ниса ног ха о са. Реч је, уоста лом, о фун да мен тал ном свој ству позна т ог у н и ве р зу ма. След стве но, и на ша исто риј ска кри за има об лик ха о - тич ног пре ла ска из јед ног у дру ги свет. И ов де, има мо по сла са де т е р м и н и са н и м х а о с ом, са п р о с т о р ом па ра док са л н и х обр т а и р е ла ц и ја. 1 Већ че т р де с е т г о д и на ж и ви мо у т а к вом а м би јен т у. За т о с е ово на ше ис т о в р е ме но де з и н т е г ри са њ е и п р е о бл и ко в а њ е с т ру к т у ра с т а р ог у с т ру к т у р е но вог све т а и по к а зу је к а о с т а л но к р е т а њ е к р оз не п р е глед н и ла ви ри н т и з ме ша н и х и на гла в це по с т а в љ е н и х п р о с т ор но -в р е мен ск и х по љ а. 2 Св а к а ма н и фе с т а ц и ја с т а њ е, п р о це с, до г а ђај, с т ру к- ту ра од ви ја се ов де као та ла сно кре та ње по пу та ња ма раз- 1 Immanuel Wallerstein: Global Culture(s) - Salvation, Menace, or Myth?, FBC, SUNY, Paper deliverd at conference on New Cultural Formations in an Era of Transnational Globalization, Academia Sinica, Taiwan, Oct. 6-7, 2001, fbc.binghamton.edu/iwgloculttw.htm, p Љубомир Кљакић: Стратегија Ешер, рукопис, Београд, 2004, у електронском облику доступно на адреси, Scribd.com, com/doc/ /-, стр

266 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр л и ч и т и х фр е к вен ц и ја, сме р о в а, п ра в а ца, по с е б н и х ис т о ри јâ и в р е мен ск и х ри т мо в а. Д ру г и м р е ч и ма, у на шем п р о с т о ру па ра док сал них обр та и ре ла ци ја, сва ки об лик та ла сног кре - т а њ а, ш т о зна ч и св а ко ма н и фе с т о в а но с т а њ е, п р о це с, до г а ђај, с т ру к т у ра, у к љу ч у ју ћ и, ра з у ме с е, и п р о це с е ис т о в р е ме ног дез ин те гри са ња и пре бли ко ва ња струк ту ра ста рог у структ у р е но вог све т а, од ви ја с е по у н и ве р з а л ном ри т м и ч ком обра сц у а к а у з а л не к а у з а л но с т и у ко ме екс цен т ри ч на на че ла нео д ре ђе но сти, кон тин гент но сти, дис кон ти ну и ра ног кон тин у у ма, не л и не ар но с т и, а си ме т ри ч но с т и... и ма ју т а ко в а ж н у, пре суд ну, уло гу. Реч је о би фур ка ци ји свет ског си сте ма. Са свим ап стракт но, ге о ме три ја, то по ло ги ја и ди на мик а т ог ри т ма п р о ме не нај п ри бл и ж н и је с е мо же п р ед с т а ви т и као дво стру ка ви бри ра ју ћа спи ра ла про мен љи вих ди мен зија ко ја је у ре ла ци ји пу не ме ђу за ви сно сти са це ли ном про - с т о ра па ра док са л н и х обр т а и р е ла ц и ја. Тај и н т е р а к т и в н и од нос ус по ста вљен је у скла ду са рит мич ким обра сцем тала сâ си н х р о н и ц и т е т а, од но сно у ск ла д у са у н и ве р з а л н и м на че лом а к а у з а л не к а у з а л но с т и. Ис т о в р е ме но, од и г ра в а ју с е и све по след ње се квен це по себ них исто ри ја свих до га ђаја у н у т ар т е к у ће ис т о ри ј ске де м и си је до са да ш њ ег све т ског (к а п и т а л и с т и ч ког) си с т е ма и све п р ве с е к вен це по с е б н и х ис т о ри ја сви х до г а ђа ја у н у т ар т е к у ћег ус по с т а в љ а њ а јед ног но вог по рет ка ства ри. Не ну жно и бо љег по рет ка, као што је то већ ка за но. 3. У а к т у е л ном с т а њу би фу р к а ц и је све т ског си с т е ма, по с т а в љ е но је је д и н с т ве но по љ е ве р о в ат но ћ а, мо г ућ но с т и и по тен ци ја ла за све бу дућ но сти да на шњег све та, укљу чу јући ов де и оп ште обри се, као и глав на свој ства сва ке од њих оп ш т и кон цеп т и с о ц и ја л не ор г а н и з а ц и је и р е п р о д у к ц и је, ба зич не струк ту ре и об ли ци мо ћи, итд. Је дин стве но по ље ве - р о в ат но ћ а и мо г ућ но с т и о ко ме је р еч ус по с т а в љ е но је и з ме ђу д в а под јед на ко мо г у ћ а и ве р о в ат на ис хо да ко ји с е ме ђу с об но по ни шта ва ју из ме ђу мо гућ но сти (и ве ро ват но ће) за ра дик а л но по ри ца њ е и по т п у но по н и ш т а в а њ е људ ске сло б о де и људ ске ц и ви л и з а ц и је уоп ш т е ( т ач к а 0) и, са дру ге стра не, мо г ућ но с т и (и ве р о в ат но ће) з а но ву ис т о ри ј ск у по т в р д у људске сло бо де и људ ске ци ви ли за ци је ( тач ка 1). Ч и њ е н и ца ш т о је п р о с т ор и з ме ђу т а ча к а 0 и 1 з а п ра во бес ко нач ни про стор ира ци о нал них, што зна чи (и) бес ко нач- 265

267 Љу б о м и р К љ а к и ћ 266 СВЕТ СКА КРИ ЗА ИДЕЈÂ н и х, т ра н сфи н и т н и х бр о је в а, об е з б е ђу је т а ко ђе б е с ко нач но мно штво ком би на ци ја и ва ри је те та из ме ђу два крај ње супрот ста вље на ску па ве ро ват ноћâ ус ка ди ште них у тач кама 0 и 1. Овај на чел но бес ко нач ни, тран сфи нит ни број комби на ц и ја и з ме ђу т ач ке 0 и тач ке 1, с т ру к т у ри ра а к т у е л но ста ње би фур ка ци је свет ског си сте ма као је дин стве но по - љ е ве р о в ат но ћ а и мо г ућ но с т и људ ског све т а и сви х њ е г о ви х (под јед на ко мо г у ћ и х и ве р о в ат н и х) бу д ућ но с т и. До след но у скла ду са оним Хе ра кли то вим от кри ћем да п ра во ус т р ој с т во с т в а ри, њи хов у н у т ра ш њи ло г о с, во л и да се кри је и да је не ви дљи ви склоп ја чи од ви дљи вог, сми сао и све д и мен зи је ови х до г а ђа ја до бр о су ск ри ве н и у пе н и т а ла са до г а ђај не ис т о ри је. И па к, а ко с е к а о са в р е ме н и ц и и а к т е ри до г а ђајâ до вољ но по т ру д и мо, ја сно мо же мо да ви д и мо к а ко у је д и н с т ве ном по љу би фу р к а ц и је и з ме ђу 0 и 1, сви ови до гађа ји по с е д у ју под јед на к к а па ц и т е т ве р о в ат ноћ â з а оба к рај њ е су п р о т с т а в љ е на ис хо да к а о и з а ч и т а ву т ра н сфи н и т н у ск а л у мо гућ но сти из ме ђу њих. На кра ју, од свих у овом тре нутк у под јед на ко мо г у ћ и х и ве р о в ат н и х све т о в а, и з овог х а о са п р е о бл и ко в а њ а, и з а ћ и ће и с т а би л и зо в а ће с е са мо је да н све т. Са в р е ме н и ц и смо и а к т е ри ра ђа њ а и на ра с т а њ а у п ра во т ог јед ног од свих мо гу ћих и ве ро ват них но вих све то ва. Ка кав ће би ти тај свет? Исти? Бо љи? Го ри? По но вље на са да шњост? Иде ал но оства ре на уто пи ја? Ко нач на до стиг нут а д ис т о п и ја? Да на с с е на ов а п и т а њ а не мо же од г о во ри т и. Ме ђу т и м, на осно ву све га што зна мо, да нас ипак мо же мо ре ћи да ће но ви свет, ма ка кав он био, са ви со ким сте пе ном ве ро ват но ће з а и с т а би т и ус по с т а в љ ен, с т ру к т у ри ра н и с т а би л и зо в а н з а не ко л и ко де це н и ја, и т о око г о д и не У т ом т р е н у т к у исто ри је, би ће по стиг ну та оп ти мал на рав но те жа но вог свет - ског си сте ма, ње гов екви ли бри јум, а сва пи та ња са ко ји ма се да на с м у ч и мо, у к љу ч у ју ћ и и она нај в а ж н и ја о свој с т ви ма т ог но вог све т а, до би ће сво је ја сне и не д во см и сле не од г о во р е. До та да, те ку ћа тран зици о на кри за све та, ово убр за но кре - та ње клат на исто ри је из ме ђу две крај ње тач ке је дин стве - ног по љ а ве р о в ат но ћ а, п р е суд но ће у т и ца т и на на ш у људ ск у суд би н у. О во с т о г а ш т о су на ша и н д и ви д у а л на, г ру п на и ко лек тив на свој ства (пси хо ло шка, со ци јал на, етич ка, кул туро ло шка, еко ном ска), на ша пер цеп ци ја и раз у ме ва ње ствар -

268 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр но сти, све од лу ке ко је до но си мо и све ак ци је ко је пред у зима мо, св а свој с т в а в р е ме на у ко ме ж и ви мо, од р е ђе на т е к у ћом тран зици о ном кри зом све та Про це си исто вре ме ног дез ин те гри са ња и пре бли ко - в а њ а с т ру к т у ра с т а р ог у с т ру к т у р е но вог све т а ма н и фе с т у ју се у пла не тар ној иде ос фе ри укуп ни ме мо фонд људ ске циви л и з а ц и је к а о пе р ма не т н и све т ск и рат и дејâ ко ји с е во д и и з ме ђу з а с т у п н и к а ра з л и ч и т и х с т ра т е г и ја бу д ућ но с т и. Реч је о ди на мич ном и не ста бил ном про сто ру пер ма нет не на пе - то сти и ње го вим ак те ри ма, но си о ци ма кон ку рет ских и ме - ђу с об но су п р о т с т а в љ е н и х и н т е р п р е т а ц и ја чо ве к а, њ е г о вог све т а и њ е г о ве п р о ш ло с т и, са да ш њ о с т и и бу д ућ но с т и. Тај про стор та ко ђе је би по лар но струк ту ри ран. И он је ус по став љ ен и з ме ђу т а ча к а 0 и 1 је д и н с т ве ног по љ а мо г ућ но с т и и ве ро ват но ћа из ме ђу за ступ ни ка идејâ ра ди кал ног по ри цањ а и по т п у ног по н и ш т а в а њ а људ ске сло б о де и људ ске ц и вил и з а ц и је уоп ш т е ( т ач к а 0) и, са дру ге стра не, за ступ ни ка идејâ но ве исто риј ске по твр де људ ске сло бо де и људ ске циви л и з а ц и је ( т ач к а 1). Раз у ме се, и у слу ча ју овог би по ла рите та има мо по сла са про сто ром ира ци о нал них, што зна чи (и) бес ко нач них, тран сфи нит них бро је ва. Дру гим ре чи ма, и бипо лар но с т ру к т у ри ра н и п р о с т ор пе р ма не т ног све т ског ра т а и дејâ т а ко ђе об е з б е ђу је на че л но б е с ко на ча н бр ој ком би на ц и- ја и в а ри је т е т а. О в ај на че л но б е с ко нач н и, т ра н сфи н и т н и бр ој ком би на ци ја из ме ђу два крај ње опо зит на ску па идејâ ус кад и ш т е н и х у т ач к а ма 0 и 1, с т ру к т у ри ра н је к а о је д и н с т ве - но по ље у ко ме се од ви ја пер ма нет ни свет ски рат идејâ прот а г о н и с т а ра з л и ч и т и х с т ра т е г и ја бу д ућ но с т и. За то се ак те ри овог свет ског ра та исто вре ме но су ко - бљ а в а ју и по хо ри зон т а л и, у н у т ар са мог је д и н с т ве ног по љ а и з ме ђу 0 и 1, и по ве р т и к а л и, у н у т ар т ра н сфи н и т ног спек т ра на у н и ве р з а л ној ск а л и и з ме ђу и , по зна т ог п р о с т ор - в р е ме на од и н фор ма ц и је к а о јед не од т ри о снов не г ра д и в не 3 Опширније о концепту историјске демисије светског система, транзиционој кризи света и сродним проблемима, Љубомир Кљакић: Студије будућности, Народна књига, 2005, нарочито текст Последњи циклус последње кризе или ритам будућности, исто, стр ; исто тако, о проблему детерминисаног хаоса, таласном кретању и години 2050, нарочито о аргументима које су у овој ствари понудили Кондратјев, Бродел, Волерстин и други аутори, па чак и Њутн, Љубомир Кљакић: Стратегија Ешер, исто, посебно Део трећи, стр

269 Љу б о м и р К љ а к и ћ 268 СВЕТ СКА КРИ ЗА ИДЕЈÂ је д и н и це у н и ве р зу ма (и н фор ма ц и ја, ене р г и ја, ма т е ри ја) до све та идејâ и укуп ног ме мо фон да кул тур не ево лу ци је чо ве - чан ства. Сход но то ме, сва ка по је ди нач на од лу ка ко ју до но - си мо и сва ка по је ди нач на ак ци ја ко ју пред у зи ма мо на униве р з а л ној ск а л и од до , ис т о в р е ме но п р ед с т а в љ а и ма н и фе с т а ц и ју не ке од б е с к рај но м но г о ком би на ц и ја и з ме ђу т а ча к а 0 и Глав ни ак те ри у свет ском ра ту идејâ је су они ко ји кон с т и т у и ш у, т а ко ђе д и на м и ч н у, не с т а би л н у и п р о мен љи ву струк ту ру свет ске мо ћи и ње ну хи је рар хи ју (др жа ве, ре лиг и је, кор по ра ц и је, пар т и је, г ру пе, по је д и н ц и). Б е з об зи ра на ме ђу соб не раз ли ке, на ро чи то док три нар не, че сто не пре мо - сти ве, сви ак те ри тог су ко ба на чел но де ле је дан те исти циљ. Сва ко од њих, са ослон цем на људ ска и ма те ри јал на сред ства ко ја му сто је на рас по ла га њу на сто ји, на и ме, да ус по ста ви такво фак тич ко ста ње ко је ће му у пе ри о ду до 2050, а на рочи то по сле 2050, омо гу ћи ти не са мо да од бра ни и об но ви, не г о и да п р о ш и ри сво ју уло г у хе г е мо на на не кој, би ло ко јој, ло к а л ној и л и р е г и о на л ној, а у ко л и ко окол но с т и до зво ле и на ве ли кој сце ни свет ских по сло ва. Под п р е т по с т а в к а ма т е к у ће т ра н зи ц и о не к ри зе, ов ај све т ск и су коб, у ве л и ко п р о фи л и са н к а о по с е ба н ис т о ри ј ск и ци клус у оп штој исто ри ји идејâ, од ви ја се уну тар иде ос фе - р е ко ја с е у п ла не т ар но ра т и ш т е т ра н сфор м и са ла по сле т а ко круп ног до га ђа ја као што је то био слом си стем ских иде о- ло г и ја и з с е да м де с е т и х г о д и на 20. ве к а. К а о ш т о је, на и ме, по зна т о, ле г и т и м и т е т, ко хе р ен ц и ју, у н у т ра ш њу ло г и к у и сми сао свет ског по рет ка, оси гу ра ва ле су од па до , ка да је не по врат но по кре ну та исто риј ска де ми си ја свет - ског си с т е ма, од но сно т ра н зи ц и о на к ри з а све т а, си с т ем ске и де о ло г и је ко је сво је ис хо д и ш т е и ма ју у по к р е т у ев р оп ског п р о све т и т е љ с т в а и све т ској р е во л у ц и ји од д ру г е по ло ви не 18. до пр ве де це ни је 19. ве ка. Но ми нал но, све глав не си стемске иде о ло ги је од до , без об зи ра на зна чај не уну тра шње и спо ља шње раз ли ке, де ли ле су про све ти тељск и кон цеп т д ру ш т в а к а о д ру ш т в а с о ц и ја л не, т ех но ло ш ке и еко ном ске ра ци о нал но сти. След стве но, све ове иде о ло гије по зи в а ле су с е на ви с о к а на че ла људ ске сло б о де и до с т о - ја н с т в а, с о ц и ја л не јед на ко с т и, п ра в де и де мо к ра т и је. За све њи х, мо де р на с е к у лар на д р ж а в а би ла је гла в н и и н с т ру мен т

270 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр з а ра ц и о на л но ус по с т а в љ а њ е, сп р о во ђе њ е, р е п р о д у ко в а њ е и р е д и с т ри бу ц и ју д ру ш т ве не мо ћ и, ш т о кон к р е т но зна ч и з а ус по ста вља ње и одр жа ва ње уну тра шње и спо ља шње рав но - т е же з а јед н и це (в ла да ви на з а ко на, р е д и с т ри бу ц и ја к а п и т а ла, ра в но т е ж а и з ме ђу ра да и к а п и т а ла, и з ме ђу ја в не и п ри в ат не сфе ре, из ме ђу уну тра шњих и спо ља шњих од но са, итд.) Ме ђу т и м, услед ис т о ри ј ск и не и з б е ж ног ко ру м п и ра њ а, де к а ден ц и је и след с т ве не ен т р о п и је, с е да м де с е т е г о д и не 20. ве к а окон ча не су ис т о ри ј ском де м и си јом ови х си с т ем ск и х и де о ло г и ја и њи хо ви м по сле д и ч н и м ко ла п с ом. Са бр ој н и м в а ри је т е т и ма и де ри в а т и ма, сво је ис т о ри ј ске мо г ућ но с т и ис цр пе ли су сва три об ли ка др жав ног ка пи та ли зма кен зија н ск и е т а т и з а м са њ е г о вом д р ж а вом бла г о с т а њ а (т зв. Пр ви све т), с о вје т ск и е т а т и з а м са њ е г о вом д р ж а вом р е а л ног с о ц и- ја ли зма (тзв. Дру ги свет), на ци о нал но о сло бо ди лач ки ета тиз а м са њи хо вом по с т ко ло н и ја л ном с о ц и ја л ном д р ж а вом (т зв. Тр е ћ и све т и). Ра з у ме с е, т а к а в т ок до г а ђа ја н и је мо г а о и з б е ћ и ни ју го сло вен ски са мо у прав ни со ци ја ли зам. Као је ди ни не - з а ви сн и п р о г ра м в а н си с т ем ске, а л т е р на т и в не д ру ш т ве не ор - г а н и з а ц и је ко ји је зб ог сво је и но в а т и в но с т и, на р о ч и т о зб ог сво је ме ди јал не уло ге у та да шњем све ту, али због и не сумњи вог успе ха у спро во ђе њу стра те ги је мо дер ни за ци је и убр - з а ног д ру ш т ве ног ра с т а, у ж и в а о под јед на к ау т о ри т е т у све три зо не до ми нат них си стем ских иде о ло ги ја, чак и ме ђу актив ним про тив ни ци ма, и ју го сло вен ски про грам је то ком се - да м де с е т и х п р о ша о к р оз ц и к л ус ко ру м п и ра њ а, де к а ден ц и је и ен т р о п и је. 6. Та ко је с е да м де с е т и х г о д и на 20. ве к а т ра н зи ц и о на кри за све та до би ла и сво ју вла сти ту, исто риј ски са свим по - себ ну, иде ос фе ру. Ње но име та ко ђе је свет ска кри за. У овом по с е б ном сл у ча ју, на и ме, це ло к у п н и п р о с т ор п р о и з вод њ е и д и с т ри бу ц и је и де ја, гло ба л на и де о с фе ра, т ра н сфор м и са о се и до био об лик свет ске кри зе идејâ, свет ске кри зе сми сла, свет ске кри зе кри ти ке, свет ске кри зе ин ди ви ду ал не и друштве не са мо све сти... Го ди не 1994, по во дом овог по себ ног об - л и к а све т ске к ри зе, К а с т о ри ја д ис к а же: Кри за кри ти ке са мо је јед на од оп штих ма ни фе стаци ја оп ште и ду бо ке кри зе дру штва... По с т о ји и з да ја к ри т и ча ра ко ји су и з да л и сво ју уло г у кри ти ча ра; по сто ји из да ја ауто ра ко ји су из да ли сво је одо го - 269

271 Љу б о м и р К љ а к и ћ СВЕТ СКА КРИ ЗА ИДЕЈÂ вор но сти и сво је уми је ће; и по сто ји ши ро ка су крив ња пу блике ко ја н и је уоп ће не ви на у ц и је лој т ој с т в а ри... Ц и је л и на је и н с т ру мен т а л и зи ра на и у сл у ж би си с т е ма ко ји је а но н и ма н. Све то ни је ди је ло не ког дик та то ра, ша чи це круп них ка пит а л и с т а и л и ск у п и не он и х ко ји об л и к у ју ја в но м н и је њ е; т о је г о ле мо д ру ш т ве но -по ви је сно с т ру ја њ е ко је и де у т ом см и је ру и ч и н и да све по с т а је ба зна чај но... Чо вје ча н с т во с е би о ло ш к и ни је де ге не ри ра ло, љу ди су још уви јек спо соб ни па жљи во сасл у ша т и ар г у мен т и ра н и р е ла т и в но д у ж и г о вор, а л и ис т и на је исто та ко да си стем и ме ди ји од га ја ју то јест си стем но де фор м и ра ју љу де, т а ко да с е ови ви ше не мо г у з а н и ма т и з а и ш т а ш т о п р е ла зи не ко л и ко с е к у н да, не ко л и ко м и н у т а у крај њем слу ча ју. По сто ји ту за вје ра ( кон спи ра ци ја ) не у по ли цијском, већ у е т и мо ло ш ком зна че њу: све т о з а јед н и ч к и д и ше, пу ше у исти рог јед ног дру штва у ко јем сва ка кри ти ка гу би сво ју у ч и н ко ви т о с т. 4 Да на ш њ а све т ск а к ри з а и дејâ је с т е об л и к да на ш њ е т ра н зи ц и о не к ри зе све т а. Бе о град, март - април Ли те ра ту ра: (Блум, Ви љем) Wil li am Blum: Ro gue Sta te. A Gu i de to the World s Only Su per po wer, Zed Bo oks, Lon don - Spe arhead, So uth Afri ca, (Блум, Ви љем) Wil li am Blum: Kil ling Ho pe. US Mi li ta r y and CIA In ter ven ti ons sin ce World War II, Zed Bo oks, Lon don, ( Во ле р с т и н, И ма н у е л) I m m a nuel Wal le r st e i n: Br a u del on Ca pi ta lism, or Everything Up si de Down, The Jo urnal of Mo dern Hi story, Vol. 63, No. 2, A Spe cial Is sue on Mo dern Fran ce (Jun., 1991), pp , The Uni- 4 Kornelijus Kastorijadis: Uspon beznačajnosti, preveo sa francuskog: Frano Cetinić, Gradac, Čačak - Beograd, 1999, str. 67,

272 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ver sity of Chi ca go Press, 1991, ht tp://w ww.jstor.o rg / stable/ ( В оле р с т и н, И ма н уе л) I m m a nuel Wal le r st ei n: Global Culture(s ) - Salvation, Men ace, or Myth?, F BC, SU N Y, Paper deliverd at co nfe re n ce on N ew C ul tural For mations in an Er a of Transnational Globalization, Academia Sinica, Taiwan, Oct. 6-7, 2001, h tt p://fbc.bingha mto n. e du /iwg lo cu lt t w.h t m. ( Воле р с т и н, И м а н уе л) I m a nuel Vale r št ajn : P o sle lib eralizm a, Služ ben i glasnik, Beograd, (Вилк ин сон, Дејви д) David W ilkinson: Hêgemonía - H egemony, Classical and Modern, Journal of World-Systems Researc h, Vol XIV, No 2, pp , N ew York, (Го дберг, Џона) Jonah Goldber g, : Liberal Fasc is m. A Secre t History of the Left fro m Mussolini to the P oli ti csof Me a n in g, Penguin B oo ks, L ond on, etc., ( К а с т ори ј а д и с, Корне л и ју с) Cor nel iu s Ca st or ij a d is : The Imag in a r y In s t i t u t ion of S o ci e t y, M I T P re s s, Ca m br idge, MA, K a st or i j a d is, Kor nel iju s : U sp on be z n a ča jn o s t i, G r a d a c, Čačak - Be og rad, ( К а с т о ри ја д ис, Ко рн е л и јус) Cor nel iu s Ca st or ija d is: The Rising Tide of Insigni ficancy (Th e Big Sleep),Translate d from t he French an d edited anonym ous ly as a public service. Electronic publication date: December 4, 2003, ht t p :/ /w w w.not bo re d.org / RT I. p d f ( К а с т о ри ја д ис, Корне л и ј ус) Co r ne l iu s Ca s t or ija d is: Figur es of th e T hinkable including Passion and Knowledge. Tr a n slat e d f rom t h e Fre nch a n d e d it e d a n ony mou s ly as a p ublic service. Electronic publication date: February 20 05, ht t p: // w w w.notbore d. or g / F T PK. p d f К љ а к и ћ, Љу б о м и р: Страт ег ија Ешер, рукопис, Београд, 2004, електронско издање, Scribd.com, http: // w w w.s c r i bd.com /do c/ /- К љ а к и ћ, Љу б ом и р: С туд ије б уд ућнос т и, Н ар од на књига, Бео гр ад, K lja k ić, Ljubom i r : Kosmo pol is. Ogle d o celin i sveta i u pra vlja nju s ve t sk im p o s lov ima, rukopis, Beograd, , електронско издање, Scribd.com, w w w.sc r i bd. com /do c/ / 271

273 Љу б о м и р К љ а к и ћ СВЕТ СКА КРИ ЗА ИДЕЈÂ Kља кић, Љубоми р: Кри за. Ис то ри јс ка д емисија светског сис т ема и с рпск а к ри з а. М и л и т а ри з а ц и ја све т с к и х посло ва и с ветск и корпоративни поредак. Преиспит и в а њ е, Национ ал ни и нтерес, 1/2010, стр Lošonc, Alpad: Su verenitet, moć i kriza, Svetovi, No vi Sad, (Сеид, Е дв ард В.) Edwar d W Said: Culture and Imperialis m, Vintag e Bo ok s, London, Sol, Džon Rolston: Ne s ve sn a civ ili za ci ja, Karpos, Be ograd, Frank, An dre Gunder: Development of Crisis and Cr isis of De ve lo pment: Living in the Real World, Econom ic a n d P olit ic a l We e k ly, Vol. 15, No. 5/7, Annual Number, Mu mbai, I nd ia, Feb., 1980, pp , Economic and Political Weekly, (Чосудовски, Михаил и Ендрју Гевин Маршал) Michael Chossudovsky and Andrew Gavin Marshall, editors: The Global Economic Crisis. The Great Depression of the XXI Century, Global Research, Montréal, Québec, Canada,

274 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Ljubomir Kljakić WORLD CRISIS OF IDEAS The Conceptual Framework of a Theoretical Model Summary Author argues that the global crisis of ideas and world crisis in general are two specific, mutually interdependent forms of unique and complete course of events, or the world transitional crisis that was opened by the process of world system historical demission forty years ago. The principal claims of his arguments represent the conceptual framework of theoretical model of the world in transition crisis on which is based the author s research strategy. Key words: fourth world revolution, the global transition crisis, the single filed if possibilities, the world crisis of ideas, the world war of ideas. 273

275

276 ГЛОБАЛИЗАЦИЈА МОЋИ Ивица Стојановић ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ОРВЕЛОВСКА ВИЗИЈА ЕКОНОМИЈЕ ВАВИЛОНА Радослав Гаћиновић УПРАВЉАЊЕ КРИЗАМА Ивица Љ. Ђорђевић, Милан Мијалковски НА ЦИ О НАЛ НА МОЋ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

277

278 УДК :330.8 Примљено: 28. март Прихваћено: 25. мај Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Ив и ц а Сто ја но в ић * ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ С К А ВИ ЗИ ЈА ЕКО НО МИ ЈЕ ВА ВИ ЛО НА Резиме Економија као наука иде на једну страну а економска стварност, економска збиља, иде на другу страну. Две милијарде људи је гладно. Сваки четврти становник планете живи од једног долара дневно, а од глади умире сто хиљада људи дневно. Економија као наука тражи решење у формулама и математчко-статистичким моделима а економија стварности има безброј демографских и социјалних проблема који енормно расту. Стање природних ресурса, воде, кисеоника, загађивања и слично, крећу се ка ризику уништења човечанства и планете. Под дејством противречних сила, букнули су национални, верски, културни и политички конфликти и ратови већином локалног карактера и ограниченог интезитета. Очекивања да ће крајем хладног рата наступити заокрет ка миру, разоружању и демократској интеграцији, нису се обистинила. Напротив, на делу је процес јачања тенденција ка ауторитарној орвеловској светској држави. Револуција модерности, односно револуција капитала са њеним светским (капиталистичким) системом представља највеће убрзање ритма историје у досадашњем људском искуству. То убрзање ритма историје под условима светског (капиталистичког) система траје већ 500 година. * Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет, Београд 277

279 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... И стигло се до глобализације. Да ли је то крај, последњи циклус последње кризе? Кључне речи: глобализација, технолошки тоталитаризам, транзиција, капитал 278 I Еко но м и ја О р ве ла Шта је са вре ме на еко ном ска ми сао пред тр но ви тим и к р в а ви м хо дом ис т о ри је на п у т у до с оп с т ве не са мо све с т и, да нас, ка да се, ов де и са да - на рас кр сни ца ма из ме ђу ста рог и нај но ви јег но вог све т ског по р е т к а, ра т а и м и ра, до бра и зла, мо рал ног и не мо рал ног, из ме ђу има ти и би ти - раз ба цују и де а л и, р е во л у ц и је и у т о п и је, по п у т к р хо т и на ра з би је ног с т а к ла, по ле д и на ма б е с ко нач ног б е с п у ћ а и б е з на ђа? Н и ш т а дру го до са мо ур лик ле пен ског чо ве ка ста рог осам ми ле нију ма, пред не са гле ди во шћу Ва се ље не. Шта су еко но ми стичк и г ра фи ко н и, п ра в не нор ме, по л и т и ко ло ш ке с т у д и је и са в оста ли ар се нал ово свет ске ми сли пред рат ном, на ци о на листич ком и дру гим мр жња ма хо мо про фи ти ку са пре ма чо ве - ку, до уза луд на страст и уза луд ни ва пај за не ким дру гим, по с т а по к а л и п т и ч н и м све т ом? И ова епо ха се це па, као и она о ко јој је пи сао Бер ђајев у књи зи Сми сао исто ри је. На из ма ку је и овај Шпен глер ов ц и к л ус. На в р х у ле де ног бр е г а, у све тло с т и з а с т ра ш у ју ће и ма г и на ц и је, к а да б е з на ђе до ко с т и ју б о л и, к а да с е у До л и н и све тла га се и за ве са па да, исто ри ја по чи ње. По чи ње с ниск и м с т ра с т и ма и б е з у м љ ем ко је к у љ а и з нај д у бљи х м ра ко в а но во ве ков не ми сли, по ста ју ћи ме та фи зич ки усуд ап сурд но - сти. У том усу ду, и са вре ме на еко ном ска ми сао не схва та да свет ја ве је сте свет по јав но сти, али да свет по јав но сти ни је и све т с т в ар но с т и, к а ко п и ше Хе г е л. Са в р е ме на еко ном ск а м и са о је све т ја ве, све т по ја в но с т и, а еко но м и ја Ва ви ло на је све т с т в ар но с т и, гло ба л и з а ц и је, т ра н зи ц и је и нај но ви јег но - вог све т ског по р е т к а, на дај мо с е по след њ ег но вог све т ског по р е т к а. У ду би ни ду хов не исто ри је, ода кле ку ља сти хи ја ово - све т ов ске по ве с т и, до г а ђа ју с е са мо д ве с т в а ри: Ју д и на и з да ја и Хри с т о во ра с пе ће. Да к ле, мо г у ће је оп р е де л и т и с е са мо з а

280 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр је дан од ова два та бо ра: за Хри стов или за Ју дин. Са вре ме на еко ном ска ми сао опре де ли ла се за Ју дин. К а да, к а ко и з а ш т о је у д у би на ма ис т о ри је д у х а, еко - ном ск а т е о ри ја уоп ш т е, а са м и м т и м и са в р е ме на еко ном ск а м и са о, на п ра ви ла п р во би т н и г р ех и оп р е де л и ла с е з а Ју д и н т а б ор? Еко но ми ја Ва ви ло на мр ви све пред со бом. Ло ги ка кап и т а ла и п р о фи т а не ма м и ло с т и. О на је т ех но ло ш к и ра з вој уз ди гла до не слу ће них ви си на, али не због до бро би ти чо ве - ча н с т в а, већ по х ле пе и охо ло с т и чо ве к а, в ла сн и к а к а п и т а ла, ко ме ма т е ри ја л н и х до ба ра и с оп с т ве не су је т е н и к а д до с т а. Да ју ћи ду шу ка пи та лу, чо век, као да не слу те ћи зло у се би, д у ш у да де и т ех но ло г и ји и з а т во ри је у ве л и к у Ва ви лон ск у ку лу ко ја са мо што још Бо га ни је до та кла. Спа са ви ше нема. Ве ли ки брат -Ка пи тал се ди на вр ху ва ви лон ске ку ле у Вашинг то ну и у Вол стри ту, све ви ди, све чу је, све зна и све мо же. Еко но ми ја Ва ви ло на свет убр за но пре тва ра у јед ну ве - ли ку фа бри ку у ко јој су од но си уре ђе ни у скла ду са пра ви лима нај но ви јег но вог све т ског по р е т к а. К а да би в ла сн и к не ке ен гле ске ма ну фак ту ре из XVII ве ка мо гао из гро ба да про вири и по гле да овај да на шњи свет, бр же би се вра тио у гроб него што је из ње га иза шао. За жа лио би што се ика да и ро дио. У ње му би се сру шио мит о Обе ћа ној зе мљи, мит о сја ју и ра с ко ш и Ва ви ло на. За ж а л ио би ш т о с е н и је ма н уо и з г ра д њ е Ва ви лон ске ку ле он да ка да је она пр ви пут би ла сру ше на. Да на шњи чо век кре ће да ље у по тра гу за Обе ћа ном зе - м љ ом. По след њи т а к а в де о п ла не т е, по след њи де о Ва ви ло на је сте - Ис ток. Ви ше се не ма куд. Уско ро, цео свет ће по ста ти јед на ве ли ка фа бри ка. Ир о н и ја ис т о ри је Ве л и ког бра т а-к а п и т а ла са с т о ји с е у то ме што је он по но сан на ту фа бри ку, а у су шти ни она предста вља крај Исто ри је. Исто ри ја је уле те ла у зам ку тех но ло - ш ког т о т а л и т а ри зма. На ж а ло с т, а л т е р на т и в а т ех но ло ш ком т о т а л и т а ри зм у не мо же да бу де т ех но ло ш к а де мо к ра т и ја. Ал тер на ти ва је за и ста са мо крај Исто ри је. Љу д и, у ме с т о да ко м у н и ц и ра ју ме ђу с о б ом и с п рир о дом, ко м у н и ц и ра ју с ма ш и на ма, ком п ју т е р ом, р о б о т ом, те ле ви зо ром итд. Уме сто да во ле свет око се бе, да ми сле о се би и све ту, они тра га ју за ком пју тер ским си сте ми ма об дар е н и м спо с об но ш ћу да ра з м и ш љ а ју, о т к ри в а ју зна че њ е, у че 279

281 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... на о сно ву ра н и јег ис к у с т в а и оба в љ а ју д ру г е з а дат ке ко ји с е ина че до во де у ве зу с људ ском ин те лек том. Бу ду ћи да све ма ње ми сли а све ви ше оба вља ру тин ске и ме х а н и ч ке ра д њ е, чо век и све ма њ е су м њ а у по ру ке Ве л и- ког бра та-ка пи та ла, ко је му он ша ље кроз ка тод ну цев. Да ли су оне ла жне или исти ни те, до но се сре ћу или не сре ћу, жи вот или смрт, ни је ва жно. Ва жно је да их на род пла ћа и да до но се п р о фи т. Ве ли ки брат -Ка пи тал ра сте. Све је под ре ђе но ње му, ње - г о вом п р о фи т у и но вој т ех но ло г и ји. Уме т но с т, к њи жев но с т, на у ка, кул ту ра итд. до бри су ако то по твр ди Ве ли ки брат. Да к ле, Ве л и к и брат -К а п и т а л и њ е г о в а к а т од на цев са в р х а Ва ви лон ске к у ле у п ра в љ а ју све т ом. Чо век је о с т а о б е з д у ше, емо ци ја и па ме ти. Све је пре дао тех но ло ги ји и Ве ли ком брату-ка пи та лу. Све је спрем но за Drang nach Osten. Обе ћа на зе м љ а че к а. Че к а ју и но ви п р о фи т и, но в а т р ж и ш т а, је ф т и на рад на сна га, но ви си ро вин ски и енер гет ски из во ри, но ва про - с т ра н с т в а з а н у к ле ар н и о т па д, и тд. Об е ћ а на зе м љ а Ис т о к а је по след њи Ва ви лон. * * * У по след ње вре ме, и књи жев ни ци су по ста ли оку пира ни еко но ми јом. И они су по че ли да се ба ве ње ним пој мом, сми слом и свр хом. Та ко, на при мер, књи жев ник Све ти слав Ба са ра ка же: Мо же ми се при го во ри ти да о пе сни штву гово рим је зи ком еко но ми је, али ва ља се при се ти ти да реч еко - но ми ја, пре не го што је на За па ду по ста ла еуфе ми зам за грабеж, а на Ис то ку го спод бог, зна чи не што са свим дру го: до мо строј, ум но рас по ла га ње зем ним до бри ма и си ла ма (нар о ч и т о си ла ма) на п у т у ус пе њ а у Б о г о чо ве ш т во. 1 Ако је зик к њи жев н и к а п р е ве де мо на је зи к еко но м и је, до мо с т р ој зна ч и у м но ис ко ри ш ћ а в а њ е п ри р од н и х р е су р са у ц и љу до бр о би т и чо ве ча н с т в а, а не зб ог с т и ца њ а п р о фи т а и л и би р о к рат ск и х п ри ви ле г и ја, б е с ко ри сног ис ко ри ш ћ а в а њ а п ри р о де, све опште гра бе жи и осва ја ња вла сти. Џо а на Ро бин сон, по зна ти и углед ни еко но мист, ни је сасвим си гур на да ли је еко но ми ја уоп ште од не ке ко ри сти. Она та ко ми сли ве ро ват но и због то га што два де сет ми ли о на љу- 1 С в е т и с л а в Б а с а р а, С а т о р и у Ко с т о је в и ћ и м а, Де ли, 1987, стр

282 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ди ко ји уто љу ју жеђ из Рај не, ср чу ју тар њу ка фу већ убе ђе ни да је у њој - отров. Моћ ни хе миј ски кон цер ни не пре ста ју да си па ју отро ве у ову ве ли ку и ту жну ре ку и да згр ћу фант а с т и ч не п р о фи т е. 2 Или, мо жда сто га што го то во не приме ће но ви ше од 14 м и л и о на де це у м и р е св а ке г о д и не. О на у м и ру од де х и д ра ц и је. Ви ше де це је у м р ло у И н д и ји и Пак и с т а н у не г о у 46 зе ма љ а Афри ке з а јед но, у п р ко с и з ра зи т и х с т о па п ри в р ед ног ра с т а з а б е ле же н и х у ове д ве зе м љ е т о ком п р о ш ле де к а де. 3 Мо ж да је Џо а на Ро би н с он и з ра зи ла су м њу у ко рис т еко но м и је к а о на у ке, на к ра ју сво је п лод не к а ри је р е еко ном ског т е о р е т и ча ра и з а т о ш т о су т у мо ри, ле у ке м и је, м р т во р о ђен ча д, к а о и по л у де ла п ри р о да - по сле д и ца не зг о - да у ра ду ну кле ар ке на Остр ву Три ми ље. 4 Зб ог в ај к а да ш њ е х у ма н и с т и ч ке мо де, еко ном ск а м и са о ће ја в но и де к ла ра т и в но о су д и т и по с т о ја њ е о т р ов не во де у Рај ни, али, бу ду ћи да ху ма ни зам не мо же, као ка ква па рад и г ма, да с т а не у не к и еко ном ск и мо де л ра з во ја п ри в р е де, а по ве ћ а њ е п р о фи т а мо же, о с т а ви ће да с е о т р ов ном во дом у Рај ни ба ви не ко дру ги. Еко ном ска ми сао ће на ста ви ти да во - д и све т у рај ско на с е љ е с еко ном ск и м мо де л и ма ко ји, к а ко јед ном при ли ком ре че Гал брајт, слу же да се па жња скре не с го ру ћих дру штве них про бле ма. Еко ном ски мо де ли су обичне п ра зне к у т и је, ко је с е по п у т п и н г -пон г лоп т и це од би ја ју од зи д и на с т в ар но с т и. 5 При л и ком т ог од би ја њ а је д и но с е ч у је не моћ н и и з ло коб н и зву к п ра зн и не, ко ји у по зо ра в а на мо г у ћу 2 Ми ро слав Сто ја но вић, Жи вот као ри зик, По л и т и к а, 7. XII Сва ке го ди не још уми ре 14 ми ли о на де це, чла нак ко ји је По л и т и к а. од г., пре у зе ла из The New York Ti mes. 4 Остр во смр ти, По л и т и к а, 20. I Ро берт Кат нер, О ста њу у обла сти еко но ми је, Пр е г л е д, бр. 236, 1986/87, А м е р и ч к а а м б а с а д а у Ју г о с л а в и ји, с т р. 6 6 и 67. К а д а с е с т а н д а рд н и м о д е л при ка же у учи о ни ци, увек се на ђе не ки др ски бру цош ко ји се бу ни твр де ћи да тај мо дел ни је ре а лан. Про фе сор је та кве оп ту жбе већ ра ни је чуо. Он одго ва ра сту ден ту да мо ра мо хо да ти пре но што на у чи мо да тр чи мо, да мо рамо ства ри са свим да упро сти мо ра ди ана ли тич ке ја сно ће и да ће се, по што сту дент бо ље овла да ана ли тич ком тех ни ком, пре ћи на фи не се да би се мод е л п о д е с и о п р е м а н и ја н с а м а е ко н ом с ке с т в а р н о с т и. Мо д е л од и с т а п о с т а је с л о же н и ји, а л и о с н ов н е п р е т п о с т а в ке о с т а ј у. С т у д е н т ћ е т а д а од л у ч и т и д а је ц е л а в е ж б а б е с ко р и с н а и п р е ћ и н а с т у д и је и с т о р и је и л и с о ц и о л о г и је, и л и ћ е ус п е т и д а с а в л а д а т е ш ке м а т е м а т и ч ке д о к а з е и с т е к н е и з в е с н у с к л о н о с т к а де дук тив ној ло ги ци као и про фе си о нал ну ло јал ност пре ма тој ди сци пли ни. 281

283 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... к а т а с т р о фу све т а су т ра ш њи це. Шт а еко ном ск а т е о ри ја мо же да у ра д и к а да с е су с р е т не с ве л и ком не з а по сле но ш ћу, ис цепка ним тр жи штем, оли го по ли стич ким кор по ра ци ја ма, и уопште са све том ко ји је ве о ма да ле ко од сли ке са вре ме не конк у р ен ц и је и з у џ б е н и к а? Еко но м и с т и и ма ју са мо д в а и з б о ра. Мо г у да п и ш у па м фле т е и у б е ђу ју д р ж а в н и ке и по л и т и ча р е ка ко би свет бо ље из гле дао ка да би ли чио на мо де ле из уџ бени ка, или мо гу да од ба це фор ма ли зам, иза ђу из ка би не та и п р о у ча в а ју п р о фа н и све т с т в ар н и х и н с т и т у ц и ја. Са в р е ме на еко ном ска ми сао још увек је у ка би не ти ма. Еко но ме т ри чар у к а би не т у, а на л и зи ра ју ћ и не к у еко - ном ск у по ја ву, п ри к у п љ а по дат ке з а д у ж и в р е мен ск и пе ри од, пра ви та бе ле, утвр ђу је ко ре ла ци је и ме то дом екс тра по ла ције трен до ва на сто ји да утвр ди бу ду ћи ме ђу соб ни од нос про - мен љи ви х ве л и ч и на. Ме ђу т и м, н и је да н мо де л не мо же да у к љу ч и све п р о мен љи ве ве л и ч и не, и п р о ш ло с т не да је у век прав це бу дућ но сти. Ако се по ђе од то га да за ни ма ње, образо ва ње, ко е фи ци јент ин те ли ген ци је, пол и ра са ути чу на плату, еко но ме триј ски ме тод би мо гао да од ре ди у ко јој је ме ри св а к и ч и н и ла ц ве з а н з а в а ри ја ц и је у п ла т и; ис т ра ж и в ач би та да мо гао да по ку ша и утвр ди узроч ни од нос. Ме ђу тим, тај на чин еко но ме триј ског ис пи ти ва ња но си со бом и мно го струке про бле ме. У еко ном ском жи во ту узрок и по сле ди ца се не од и г ра в а ју у ис т ом т р е н у; че с т о п р о ђе и з ве сно в р е ме п р е но ш т о с е о с е т е у т и ца ји. По след њ е у т о ч и ш т е не ког еко ном ског в а ра л и це је з а о с т а ја њ е у в р е ме н у. 6 Чо век је од вај ка да, у су сре ту с не по зна тим, с Ко смо - сом, са сво јом ко нач но шћу, те жио ду хов ном и фи зич ком је - дин ству, са вр шен ству и бла го ста њу. Хри шћан ско уче ње чо - ве ка спа ша ва ово зе маљ ских му ка, јер му на ла же да су све не во љ е и ис по ве да н и г р е си з а ж и во т а п р ед у слов з а спа с е њ е и пут у рај ско на се ље по сле жи во та. Сто га све му ке и неда ће чо век до жи вља вао као Бож ју во љу и ну жност. На тај на чин, пре вла да на је ве чи та ди хо то ми ја ду ше и те ла, ап сурдно с т по с т о ја њ а и по с т и г н у т о д у хов но и фи зи ч ко је д и н с т во и са в р шен с т во. Но во ве ков на на у к а и њ е на ме т о да на с т а ла је к а о р е зулт ат б ор б е п р о т и в с р ед њ о ве ков ног на ч и на м и ш љ е њ а. Та да је 6 Исто, стр

284 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр по чео да ра сте дру штве ни углед оних ко ји зна ју да чи та ју и п и ш у. Га л и ле о Га л и леј, ко ји је и з г у био би т к у, а до био рат, 7 сма тра да је не зна ње мај ка зло бе, за ви сти, срџ бе и свих других по ро ка, ужа сних и огав них гре хо ва. Основ но ору ђе нау ке по ста ју ин стру мен ти за по сма тра ње, ме ре ње и екс пе римен т и са њ е. Те о ри ја н и је ви ше са мо кон т ем п ла ц и ја, не г о, п р е све г а, ма т е ма т и ч ко кон с т ру и са њ е и ма т е ма т и ч к и г о вор, ко ји р е дов но мо ра да и ма сво ју екс пе ри мен т а л н у и н т е р п р е т а ц и ју и сво је ег закт но, чул но - по сма трач ко оправ да ње. Но во ве ков на на уч на ми сао за по че ла је свој три јум фалн и по ход п р о т и в ме т а фи зи ч ког на ч и на м и ш љ е њ а б ор б ом з а но ву ме то ду. Де карт, осни вач слав ног кар те зи јан ског ра ци о - на ли зма, сма тра да ста ри обра зац зна ња не од го ва ра зах те - ви ма вре ме на. Он је, јед но став ном фор му лом ми слим, дак ле по с т о ји м, фи ло зоф ск у спе к у ла ц и ју ко нач но о сло б о д ио сред њо ве ков не за о ку пље но сти до ка зом ре ал но сти објек тив - ног све та. С дру ге стра не, бри тан ски фи ло зо фи су се опи ра ли овом к ар т е р зи ја н ском су бјек т и ви зм у, сма т ра ју ћ и да п ри мат у спо зна ји све т а и ма ч ул но ис к у с т во и по сма т ра њ е спо љ а ш њ ег све та. По њи ма, људ ски ум је не из вор, већ ри зни ца зна ња пр во бит но сте че ног чул ним ис ку ством, а за тим си сте ма тизо ва но ум ном спо соб но шћу. На тај на чин су се у мо дер ној фи ло зо фи ји за сно ва ле две ве ли ке тра ди ци је, по зна те као рац и о на л и з а м и ем п и ри з а м. По Кон т у, фи ло зо фи ја т р е ба да по с т а не по зи т и в на на у- ка као што су то све дру ге по себ не на у ке. Је дан од основ них з а да т а к а по зи т и в не фи ло зо фи је је да п р о у ча в а њ е д ру ш т в а диг не на ни во на у ке. Конт по ла зи од прет по став ке да су друш т ве не по ја ве, к а о и п ри р од не, р е г у л и са не не п р о мен љи ви м за ко ни ма. Ин те лек ту ал на анар хи ја иза зи ва ста ње не ре да, те - шких по тре са и од су ство дру штве не ко хе зи је. Она мо же да се п р е в а зи ђе но ви м д ру ш т ве н и м по р е т ком ко ји је у т е ме љ ен на на у ч ном о сно ву. На у к а је у т ом по р е т к у о сно в а р е г у л и са њ а д ру ш т ве н и х од но са. Кон т на с т о ји да п р о на ђе нов д ру ш т ве н и по р е да к у ко јем ће по је д и на ц би т и по т п у но по т ч и њ ен ко лект и ву, по р е да к у ко јем ће на у к а да по с т а не моћ но ору ђе конт р о ле по на ша њ а по је д и н ца. 7 Хо м а К а т о у з ја н, Е в о л у ц и ја е ко н ом с ко г м е т о д а : од п о л и т и ч ке е ко н о м и је д о п о з и т и в н е е ко н о м и ке, Гл е д и ш т а, бр. 5-6 за 1985, стр

285 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... * * * У но во ве ков ној ин те лек ту ал ној ат мос фе ри те жи се физи ч ком и д у хов ном је д и н с т ву, са в р шен с т ву и бла г о с т а њу з а вре ме жи во та, а не у рај ском на се љу. На пу шта њем сред њо - ве ков ног на чи на ми шље ња до шло се до спо зна је да не ма рајског на с е љ а. Пр е о в ла да ло је с т а но ви ш т е да з а ж и во т а т р е ба при гра би ти што ви ше ма те ри јал них до ба ра. Су срет с не по - зна тим, бо ле шћу и смр ћу по ку ша ва да се ре ши са на у ком, ко ја о т к ри в а ра з не п ри р од не и д ру г е з а ко не. И еко но м и ја к а о на у к а п ри д ру ж у је с е т и м оп ш т и м т ен ден ц и ја ма. Ме ђу т и м, уме сто да бу де ум но рас по ла га ње зем ним до бри ма и си лама, она по ста је еуфе ми зам за гра беж. Та ко нео кла сич на еко - ном ск а а на л и з а и з ра с т а и з мен т а л и т е т а епо хе п р о све ће но с т и ко ји ме т а фи зи ч к и по р е да к з а ме њу је на у ч н и м п ри р од н и м по - р е т ком. Не ви д љи в а ру к а ко ја је л и ч н и ег о и з а м у к ло п и ла у оп ш т у х ар мо н и ју и з м и ри ла је ск ло но с т епо хе п р о све ће но с т и к а л и ч ној сло б о д и и п ри р од н и м з а ко н и ма. С х в а т а њ е А да ма См и т а о ра в но т е ж и у т р ж и ш ној п ри в р е д и т а ко ђе је јед на од в а ри ја н т и Њу т но ве ме х а н и ке и з X V I I ве к а. Од т а да је фи зи к а по че ла да слу жи као мо дел ко ме еко но ми сти тре ба да те же. Те ш ко ћ а је у т о ме ш т о еко ном ске по ја ве н и су н и т а ко у н и ве р - зал не ни та ко пред ви дљи ве као што је слу чај са фи зич ким по ја в а ма. 8 На т ај на ч и н, еко ном ск а т е о ри ја је у д у би н и д у хов не исто ри је на пра ви ла пр во бит ни грех, опре де ли ла се за Јудин та бор и кре ну ла у свет ја ве, свет по јав но сти, ми мо све та с т в ар но с т и. Зб ог т о г а са в р е ме на еко ном ск а м и са о, и з ме ђу на де и стреп ње са вре ме ног све та и нај но ви јег но вог свет ског по - рет ка, ни је оно што је сте, она је оно што ни је, она је уза лудна страст. Еко но ми ја Ва ви ло на је оно што је сте, она је свет ствар но сти, она је ор ве лов с ка в и з и ја е ко но м и је Ва в и ло на. 8 Ро берт Кат нер, op. cit. 284

286 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр II Еко но м и ја Ва в и ло на Еко ном ск а т е о ри ја на За па д у је у ве о ма ло шем с т а њу. Она је крај ње кон фу зна, и основ не иде је су по де ље не на разли чи те сег мен те, ко ји не мо гу оп ста ти за јед но. Пр о и з вод на фу н к ц и ја је би ла е фи к а сно с р ед с т во з а гл у- п љи в а њ а. Ст у ден т у по л и т и ч ке еко но м и је с е и з ла же фор м у ла Y = f/c,k/,a за тим се пре ла зи на сле де ће пи та ње у на ди да ће овај за бо ра ви ти да пи та у ко јим је ди ни ца ма се ме ри к. Но, пре но што сту дент по ста ви то пи та ње, он ће и сам по ста ти п р о фе с ор; на ви ке ле њ о с т и д у х а с е т а ко п р е но с е с јед не г е не - ра ци је на дру гу.... ни сам са свим си гу ран да ли је еко но ми ја од не ке кори сти (проф. др Џо ан Ро бин сон) На ћи ће те Ме кад Ме по тра жи те свим ср це м св о ји м. ( Књи г а про ро ка Је ре м и је, 29:13) Ств а ра ње е ко но м и је За шест да на ство ри Бог не бо, Зе мљу, све тлост, та му, дан, ноћ, ве че, ју тро, тра ву, би ље, род но др ве ће, пти це, кито ве, ри бе, сто ку, сит не жи во ти ње, зе маљ ске зве ри и Чо ве ка, му шко и жен ско. Та да по гле да Бог све што је ство рио, и гле, до бро бје ше, ве о ма. И би ве че и би ју тро, дан ше сти. 9 Му шка рац се зва ше Адам, а же на Ева. По ста ви их Бог да жи ве у Еден ском вр ту где учи ни Го спод Бог, те ни ко ше и з зе м љ е св а ко ја к а д р ве т а л и је па з а гле да њ е и до бра з а је ло, и др во од жи во та у сред вр та и др во од зна ња до бра и зла. 10 Дозво ли Све ви шњи Чо ве ку да са сва ког др ве та у вр ту сло бод но је де, из у зев с др ве та од зна ња до бра и зла и ре че му:... с 9 Б и б л и ја, С т а р и з а в је т, пре вод Ђу ре Да ни чи ћа, Бе о град, 1984, стр Исто. 285

287 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... ње га не је ди, јер у ко ји дан оку сиш с ње га, умри је ћеш. 11 Међу тим, лу ка ва зми ја ре че Еви да не ће умре ти ако по је де плод с др ве та жи во та. По на го во ру зми је, по је де Ева плод, па даде му жу сво је му те и он оку си. 12 Та да Бог упу ти про клетство зми ји и же ни, па он да ре че Ада му: што си по слу шао же ну и оку сио с др ве та с ко је га сам ти за бра нио ре кав ши да не је деш с ње га, зе мља да је про кле та с те бе; с му ком ћеш се од ње хра ни ти до сво је га ви је ка. Тр ње и ко ров ће ти ра ђа ти, а ти ћеш је сти зе ље пољ ско. Са зно јем ли ца сво је га је шћеш хљеб, до кле се не вра тиш у зе мљу од ко је си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вра ти ти. И Го спод Бог иза гна га из вр та Еденско га да ра ди зе мљу, од ко је би узет. 13 Кад се на ђе ван вр та Еден ско га, где пло до ви за је ло са ми ни ца ху, упла ши се Адам и збу ни, ви де да мо ра с му ком об ра ђи ва ти зе мљу у зно ју ли ца сво га, да би он и Ева је ли хлеб и пре жи ве ли. Ре ши Адам да об ра ђу је зе мљу, али не зна ђа ше ка ко. Обра ти се Бо гу, по ка ја се за учи ње ни грех, за мо ли за опро штај и упи та ка ко се зе мља об ра ђу је. Све мо гу ћи опрашта гре шни ци ма кад се по ка ју и мо ле, па опро сти и Ада му као пр вом гре шни ку. И та ко, на ра дост оп шту и бла жен ство, ство ри Онај ко ји све зна, све ви ди и све мо же пр ву алат ку и упу ти Ада ма да њо ме ру ку је. Јед но г а да на, док А да м об ра ђи в а ше зе м љу, д и же с е стра шна олу ја. Скло нив ши се под не ко др во, он и Ева одл у ч и ше да на п ра ве к у ћу. А л и не зна ђа х у к а ко да у п ра в љ а ју њо ме. Обра ти се Адам опет Бо гу. Ре ши Бог да му и овог пу та по мог не, и с т во ри з а ко не по мо ћу ко ји х с е у п ра в љ а к у ћом. Те з а ко не Ст во ри т е љ на зв а е ко но м и ја, 14 и по зв а Чо ве к а, у по знаде га с њом и ре че му: Ко ли ко мо жеш, оно ли ко и ра ди; не пи там те ко ли ко си ура дио, не го је си ли ра дио; што мо жеш да нас ура ди ти, не оста вљај за су тра; ко ра ди тај има, а ко не ра д и не к а и не је де; не мар на ру к а о си р о ма ша в а, а в р ед на об о - г а ћ а в а. 11 Исто. 12 Исто, стр Исто. 14 Реч еко но ми ја по ти че од грч ке ре чи oikos, што зна чи ку ћа, и no mos, што з н а ч и з а кон. Д а к л е, п о ја м е ко н о м и ја о з н а ч а в а з а ко н е у п р а в љ а њ а к у ћ ом. Тра жња, по ну да, но вац, це не и ин фла ци ја не пред ста вља ју све еле мен те еко - но ми је. Они су не из о став ни еле мен ти тзв. роб не при вре де. 286

288 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Иза то га Адам по зва Је ву, же ну сво ју, а она за трудњ е и р о д и К а ји на. 15 Љу д и с е ра з м но ж а в а х у. И с т во ри Б ог тра ж њу. На об ра ђе ној зе мљи Ада му ра ђа ху ра зни пло до - ви. Ство ри Бог и по н у д у. По што већ бе ја ше оби ље пло до ва и п р о и з во да, љу д и по че ше да и х ме ђу с об но ра з ме њу ју т а да Б ог с т во ри но вац и це не. К а да љу д и и ма ђа х у ви ше нов ца, т ра ж њ а по ста је ве ћа од по ну де, и це не раш ћа ху. За ми сли се Ство ритељ и од лу чи да ство ри и н фл а ц и ј у. 16 Т ра ж њи, по н у д и, нов ц у, це на м а и и н фл а ц и ји Бог ду ну у нос дах жи вот ни, и ре че им: Пре пу штам вас цар ству зема љ ском и во љи људ ској. Уж и в ај т е у еко ном ск и м т е о ри ја ма и у др жав ним еко ном ским по ли ти ка ма, ко је ће љу ди (еко но - ми сти и по ли ти ча ри) ства ра ти и у њи ма вас ма зи ти, а за узврат љу ди ма чи ни те до бро и не кај те се, чи ни те зло и на дај те се. Чи ни те до бро и они ма ко ји вас мр зе. До бра су де ла најве ће б о г а с т во. Ме ђу т и м, з а п р е т и и м Све мо г у ћ и, г о во р е ћ и: Жи ви те и ра ди те сло бод но што же ли те, али eko nom ski rock and roll ne sme te da igra te. И ре че Бог, и мах ну ру ком, и та ко би. Раз вој еко но ми је Оба сја н б о ж а н ском све тло ш ћу, п р ви с е еко но м и- јом ба в љ а ше в а ви лон ск и цар Х а м у ра би је ( X V I I I век п.н.е.). Сво ји јем з а ко н и ма ш т и ћ а ше еко ном ск и и н т е р е с д р ж а ве, р о б о в ла сн и к а и си т н и х п р о и з во ђа ча. Ст а ри Ег и пат, д р ев но цар ство (око го ди на п.н.е.), во ђа ше ра чу на о еко но мији х ра мо в а. У Ар х а ша с т ри (и з ме ђу т р е ћег и че т в р т ог ве к а п.н.е.), с т а ри И н д и ј ц и ра з ма т ра х у п и т а њ а п ри хо да и ра с хо да д р ж а в ног бу џе т а. У Ст а р ој К и н и, еко ном ск а п и т а њ а на ла зе ме сто у уче њу по зна тог ки не ског ми сли о ца Кон фу чи ја ( го ди не п.н.е.). Та пи та ња из ло жи Ме-Ци. Он се за ло жи за за шти ту се ља ка кад су у пи та њу вла сни штво над зе мљом и по ре ска оп те ре ће ња. За Ста ру Грч ку (VI II-VI век п.н.е.) мо гаше с е р е ћ и да не по с е д у је г о т о во н и к а к ве т ра г о ве еко ном ске ми сли тог вре ме на. Пр ви ко ји по слу ша Бож ју во љу и за ло жи 15 Б и б л и ја, стр Ин фла ци ја по ти че од ла тин ске ре чи in fla re, што зна чи на ду ва ти. У фи нан - с и ја м а з н а ч и п у ш т а т и у оп т и ц ај в е ћ е ко л и ч и н е н ов ц а н е г о ш т о з а х т е в а ј у е ко н ом с ке п р и л и ке. 287

289 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... се за тра ж њу, по н у д у и но вац б е ја ше Пе ри к ле, ко ји в ла да ше а н т и ч ком Грч ком ( V век п.н.е.). Ме ђу т и м, по ш т о по б е д и еко - ном ск и з а о с т а ла Спар т а и ра с па до ше с е Ат и н ск и по мор ск и са вез и де мо кра ти ја, уми шљу Злоб но га и Не ча сти во га, у кризу упа де ан тич ка Грч ка и до жи вје пре о крет у сво јем еко номском и по л и т и ч ком ра з во ју. Кс е но фон, П ла т он и Ари с т о т е л ш т и ћ а х у на т у ра л н у, а п р о т и в љ а х у с е р об ној п ри в р е д и. Аристо тел се (кра јем IV ве ка п.н.е.) по ка за као нај ве ћи ми сли лац ан тич ке Грч ке. За раз ли ку од Ксе но фо на и Пла то на, он хо тија ше уме ре ну де мо кра ти ју, а ро бо вла снич ки си стем бра њаше г о т о во а по ло г е т ск и. У По л и т и ц и, з а ра з л и к у од П ла т о на, ш т и ћ а ше п ри в ат н у сво ји н у; а л и, по ш т о т а п ри в ат на сво ји на у роб ној при вре ди ра ђа ше грам зи вост, из лаз ви де у вра ћању на на т у ра л н у п ри в р е д у. Р и м љ а н и с е м но г о ви ше ба в љ а х у прав ним не го еко ном ским по сло ви ма. До ду ше, во ђа ху ра чуна о по љо при вре ди. Та ко Ка тон, Ста ри (III-II век п.н.е.) напи са де ло О зе мљо рад њи, и у ње му се за ло жи за про из водњу за соп стве не по тре бе, а су прот ста ви про из вод њи за тр - ж и ш т е. М и са о еко ном ск а фе у да л и зма на с т а н и с е у Ку ра н у а њ ен а по с т ол, нај по зна т и ји м и сл и ла ц т о г а до ба ( X I V-X V век), Ибн Х а л д у н, г о во ра ше о по де л и, ра з ме н и, нов ц у, б о г ат с т ву, по ре зи ма и по тре би да се они про те ра ју из жи во та зе маљског. Хри шћа нин Ав гу стин (про зван Бла же ни ), ви со ко ис - т и че ра д, на р о ч и т о у по љ о п ри в р е д и, и о су ђи в а ше т р г о ви н у и зе ле на штво ко ји, ми шља ше он, ни су у скла ду с хри шћанским мо рал ним нор ма ма. По гле де То ме Аквин ског (фе у дална еко ном ск а м и са о X I I I ве к а), нај зна чај н и јег м и сл и о ца ме ђу к а но н и с т и ма, к а о зв а н и ч н у фи ло с о фи ју п ри х в а т и Ва т и к а н. Ко но н и с т и и А к ви н ск и до ђо ше до т е о ри је п ра вед не це не, ко ја од го ва ра ше ра ду утро ше ном у про из вод њи, али и обез - б е ђи в а њ е п р о да в ц у да нор ма л но ж и ви од з а ра де ко ју з а њу до би ја. 288 * * * Да кле, јед ни бе ја ху за, а дру ги про тив тра ж ње, по н у - де, нов ца и це на. Али, Бог наш, пре дра ги и све мо гу ћи, силом сво јом и му дро шћу ни из че га ство ри не бо и зе мљу и све ви д љи во и не ви д љи во. О н и ко ји с е у з о хо л и ше и у охо ло с т и сво јој су п р о т с т а в љ а ше во љи Б ож јој и по с т о ја њу тра ж ње,

290 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр по н у де, нов ц а и це на, до ж и ве ше не у спех. До ђе к а п и т а л и з а м, и с њим роб на при вре да за вла да, без об зи ра на оне што се за њу за ла га ху или јој се про ти вља ху. Ка да већ би та ко, по вино в а ше с е сви Б ож јој во љи, еко но м и с т и с е п ри х в а т и ше пе ра, а др жав ни ци, ми ни стри фи нан си ја и по ли ти ча ри ме ра еко - ном ске по ли ти ке. тра жња, по ну да, но вац, це не и ин фла ција про цве та ше. Сва ко с њи ма игра ше игру да би се до мо гао нај ви ше до би ти. Фран цу ски еко но мист Жан Ба тист Сеј утвр - ди пра ви ла сво је игре за ко ном, ка ко се већ ва ља ше, и на ре че га: за кон тр жи шта. Су шти на тог за ко на би - ка да су по ну да и тра жња јед на ки, та да це не не ра сту и не ма ин фла ци је. За св а к и сл у чај, евен т у а л н и па д и л и по ра с т це на об ја ш њ а в а х у с е к в а н т и т а т и в ном т е о ри јом нов ца. С у ш т а с т во т е т е о ри је би у то ме да су це не упра во сра змер не ко ли чи ни нов ца. Узрок по ра сту, од но сно па ду, це на на ла за ше се, да кле, у по ра сту одно сно па д у ко л и ч и не нов ца у оп т и ца ју. По ве ћ а њ е ко л и ч и не нов ца до во ђа ше до по ве ћ а њ а це на, и су п р о т но. Се јов з а кон п ри х в а т и ше и т ра д и ц и о на л н и еко но м и с т и к а о Р и к ард, Џон Стју арт Мил, Ри кар дов ин тер п ре та тор, и чак до не кле и Мар - шал у сво јим ра ни јим ра до ви ма. Иако до ста из ме њен, Се јов з а кон т р ж и ш т а п р ед с т а в љ а ше к а мен т е ме љ а ц на ко јем по ч и- ва ше тра ди ци о нал на еко но ми ја. по н у да, тра ж ња, це не, но - в а ц и и н фл а ц и ја жи вља ху у сло зи, срећ ни и за до вољ ни што их ни ко не про га ња као пре ка пи та ли зма, не го се сви игра ју с њи ма. Као што им ре че Бог, љу ди ма чи ња ху до бро, а они и х ма зи ше у сво ји м т е о ри ја ма, п р е си па ју ћ и и до си па ју ћ и ча с ви ше нов ца, ма ње по ну де, ви ше тра жње, ве ће це не итд. - у не до глед. Та да сви ма б е ја ше до бр о. Ме ђу т и м, у Не мач кој ле - т а Го спод њ ег 1914, т у це ја ја к у по в а х у љу д и з а јед н у мар к у, 1923, ко шта ше их ма ра ка, а но вем бра го ди не ја ја се уз ди го ше у не бе ске ви си не, те ста ја ху 80 ми ли јар ди мара к а. Чо век на ру ч и в а ше к ри гл у п и в а по јед ној, а на р ед н у по дру гој це ни, про ме не и за ба ве ра ди. Шта то би? Ко ли чи на нов ца у оп ти ца ју раш ћа ше, раш ћа ху тра жња, це не и ин флаци ја, а са мо по ну да опа да ше. Ви де Бог овај ха ос у по рет ку ства ри, и пр во бит но хтеде да љу то ка зни тра ж њу, по н у д у, но в а ц и и н фл а ц и ју. Но, по ш т о је до бр о с т и в, к а ко и до л и к у је л и ц у њ е г о ву, ра ж а л и с е и од л у ч и да з а д у ж и еко но м и с т а Џо на Мај нар да Кеј н з а да по ку ша да их по ми ри. Кејнз то и ура ди, и го ди не об ја- 289

291 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... ви по зна т у м у к њи г у О п ш т а т е о ри ја з а по сле но с т и, к а ма т е и нов ца. О Кеј нзо вој те о ри ји за по сле но сти на Кон гре су Аме - ри ч ког еко ном ског уд ру же њ а г о во ра х у к а о о р е во л у ц и ји у еко ном ском м и ш љ е њу, ко ја с е мо г а ше у по р е д и т и са мо с Дар ви но вом и л и мо ж да Ко пе р н и ко вом р е во л у ц и јом. Х а рис т в р ђа ше да је Кејн з да ри в а о де мо к рат ском к а п и т а л и зм у но - ви р ок ж и во т а, 17 је р њ е г о в а т е о ри ја и з в р ш и ог р о ма н у т и цај на еко ном ск у по л и т и к у к а п и т а л и с т и ч к и х д р ж а в а. Шт а је, у с т в а ри кеј н зи ја н ск а р е во л у ц и ја? Кејнз, пр во, од ба ци Се јов за кон тр жи шта. До ми сли се да ће по н у д у, тра ж њу, це не, но в а ц и и н фл а ц и ју и з м и ри т и и у брат ској сло зи о с т а ви т и а ко р е г у л и ше оби м и усме ра в а њ е тра жње. Због то га ре ши да уве де кре дит но -мо не тар ну и по - рес ку по ли ти ку (Бог му дао рај ско на се ље), и по ли ти ку друштве ног фи нан си ра ња. Ако би тра жња ве ће од по ну де, рашћ а х у це не и и н фла ц и ја, сма њи в а ше с е к р е д и т и и д ру ш т ве но фи на н си ра њ е и по ве ћ а в а ше по р е зи. На т ај на ч и н сма њи в а ше с е ко л и ч и на нов ца у оп т и ца ју, сма њи в а ше и т ра ж њ а ко ја с е и при бли жа ва ше по ну ди. Али, са сма ње њем кре ди та и друш т ве ног фи на н си ра њ а - а, б ог ме, и с по ве ћ а њ ем по р е з а - не сме де се пре те ра ти, јер се та да због не до стат ка нов ца сма њив а ше и по н у де. Та ко Кејн з и з в р ш и Б ож ји з а да т а к и по м и ри тра жњу, по ну ду, це не, но вац и и н фла ц и ју. 290 Ме та фи зи ка Еко ном ског Rock And Roll-А 18 И н д и ви д у а л н и п р о и з во ђач фор м и ра ше це н у ко ш т а њ а сво јих про из во да. То је она це на ко ја му омо гу ћа ва ше да пок ри је на с т а ле т р о ш ко ве з а да т и п р о и з вод. Та це на мо г а ше да бу де ма њ а, ве ћ а и л и, па к, јед на к а т р ж и ш ној це н и, ч и ју ве л и- чи ну од ре ђи ва ху по ну да и тра жња. Ако про дај на це на бе ја ше ве ћа од тр жи шне, и про из - во ђач хо ћ а ше по њ ој да п р о да је, по с т а де не кон к у р ен т а н и т ра ж њ а к у по в а ше р о бу од д ру г и х п р о и з во ђа ча ч и ја п р о дај на це на би јед на к а и л и н и ж а од т р ж и ш не це не. И н д и ви д у а л н и 17 S. Ha ris. Jonh Maynard Keynes - Eko no mist and Po licyma ker, New York 1955, str. IX-X. 18 Под н а с л ов ов о г д е л а р у ко п и с а п р ед с т а в љ а м и ш љ е њ е о к у ћ и ко ја с е н а л а з и в а н и с к у с т в а п р о с т о р н о - в р е м е н с ке с т в а р н о с т и, з а т о ш т о с е з а ко н и п о ко ји - ма се упра вља том ку ћом љу ља ју и ва ља ју.

292 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр п р о и з во ђач би т а да п ри н у ђен да сво ју п р о дај н у це н у сма њи и и з јед на ч и с т р ж и ш ном. Ме ђу т и м, и з г у би де о сво је з а ра де, или по не кад не успе ни да по кри је сво ју це ну ко шта ња. Ка да про дај на це на бе ја ше јед на ка тр жи шној, про из во - ђач би кон ку рен тан и Бо гу уго дан, те успе ва ше да про да робу, по кри је це ну ко шта ња и оства ри пред ви ђе ну за ра ду. А ко м у п р о дај на це на б е ја ше ма њ а од т р ж и ш не, да т и п р о и з во ђач с Б ож јом по мо ћ и би кон к у р ен т н и ји од о с т а л и х. Тра жња ку по ва ви ше ро бе од ње га за то што је она јев ти ни ја. Он по кри ва ше тро шко ве це не ко шта ња, оства ри ва ше предви ђе ну за ра ду ко ја би нај ве ћа, јер про да ва ше ве ћи број про - и з во да од о с т а л и х п р о и з во ђа ча. Да кле, с Бож јом про ми шљу, за ра да про из во ђа ча за виси ја ше од ви си не т р ж и ш не це не и с оп с т ве не це не ко ш т а њ а. Ви ша тр жи шна це на а ни жа це на ко шта ња, па ри ца ве ћа. Али, ту се ме ша Не ча сти ви, и про из во ђач ни кад унапред не зна ђа ше тр жи шну це ну, јер се ње на ви си на стал но ме њ а ше, у з а ви сно с т и од не п р ед ви д љи вог с т а л ног ме њ а њ а од но са по ну де и тра жње. По ве ћа ње тра жње иза зи ва ше по већа ње тр жи шних це на и су прот но. Тр жи шну це ну про из во ђачи са зна ва ху тек ка да, уз Бож ји бла го слов, из ла жа ху на тржи ште а на њу мо га ху да ути чу та ко што ће је сво јом ма њом или ве ћој по ну дом ма ње или ви ше сма њи ва ти, али им ни то сма ње ње не бе ја ше уна пред пред ви ди во, јер исто вре ме но мо - г а ше до ћ и но в а т ра ж њ а, т е с е т р ж и ш на це на опе т по ве ћ а в а ше. За ра ду про из во ђач мо га ше да по ве ћа је ди но стал но по ве ћав а ју ћ и сво ју п р о д у к т и в но с т, еко но м и ч но с т и р ен т а би л но с т. Пр о д у к т и в но с т, еко но м и ч но с т и р ен т а би л но с т с е по ве ћ а в а х у но вим ма ши на ма, а још ви ше ако људ ски рад за ме њу је рад ма ши на. Тај рад би бр жи и јев ти ни ји, и омо гу ћа ва ше про - и з во ђа ч у да фор м и ра н и ж у це н у ко ш т а њ а сво ји х п р о и з во да. Зб ог т о г а п р о и з во ђач би п ри н у ђен да де о сво је з а ра де с т а л но ула же у но ве ма ш и не ко је з а ме њи в а х у ра д Чо ве к а. Не у ра д и ли, с Бож јом про ми шљу, то он, ура ди (опет с Бож јом проми шљу) ње гов кон ку рент, а он уско ро са сво јом про дај ном це ном не мо га ше да по кри је ни це ну ко шта ња, а ка мо ли да не што и за ра ди. И све то би на про паст ње га као про из во ђача. Да к ле, Кон к у р ен ц и ја, ме ђ у со б н и од но с и по н у де, тра ж ње и це на у ч и н и ше да п р о и з во ђач бу де си г у ра н з а свој оп с т а на к на т р ж и ш т у и сво је п р е ж и в љ а в а њ е к а о Чо ве к а, је д и но т е же - ћи стал ној ве ћој за ра ди. Њу, пак, мо га ше да оства ри ула жу ћи 291

293 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... ве ћа сред ства због тех нич ке опре мље но сти сво је про из водњ е. Та ко Све мо г у ћ и и до бр о же ла т е љ н и, и л и Не ча с т и ви, и л и у до слу ху, или Не ча сти ви по во љи Све мо гу ћег, про бу ди ше у Чо ве к у - п р о и з во ђа ч у нај н и же с т ра с т и, пох лeп у, г ра м зи во с т, глад за за ра дом, бо гат ством и све ве ћом ко ли чи ном нов ца. Основ но мо ра л но на че ло по с т а де: до зво љ е не су све ра д њ е ко је до но са х у ви ше нов ца. Ва ж но је д и но б е ше да с е уло же н и но в а ц в ра т и у ве ћ а н. Та ко и ула г а њ е у но ве ма ш и не, ко је з а- ме њи в а х у људ ск и ра д - у ме с т о да м у че но г а о сло б о де г р е х а - у м но ж а в а х у г р ех до не б е са и у ве ћ а в а х у ко л и ч и н у нов ца и б о г ат с т в а. Та ко би с т во р е на те х но ло г и ја. 19 Да к ле, с т в а ра јући те х но ло г и ју, Чо век не хте де да учи ни до бро бит Чо ве чанству, не го да за се бе ви ше за ра ди. На ства ра њу те х но ло г и је т е ра х у г а с и ле кон к у ре н ц и је, с и ле ме ђ у со б ног од но са по н у де, тра жње и це не и соп стве на по хле па за бо гат ством и по се - до ва њем нов ца и ства ри. Те си ле и по хле па за вла да ше Чо - ве ком, а да он то га и не бе ше све стан. те х но ло г и ја све ви ше з а ме њи в а ше Чо ве к а у п р о це су ра да, т а ко да и она по че њи ме да вла да и упра вља. На тај на чин, те х но ло г и ја по че да ис поља ва сво је пра во зна че ње. Омо гу ћи да љу ди јед ни дру ге је ду, а је сти Чо ве ка - та кво зло и по шаст не бе ја ху убе ле жни ни у Та бли це. Не до се ти се Тво рац то ме злу, сем ако на то не поми шља ше кад ре че Не убиј бли жње га сво га. Ку ка ше Чо век по је ден од чо ве ка, а онај Злоб ни уча ше - тај што те по је де и ни је Чо век. А му че ни се зно ја ше - не на во ди ли га Злоб ни во ис ку ше ни ја, или му га по сла Све зна ју ћи да га по у чи. Tec hne зна чи умет но, ве штач ко, док из ве де ни ца tec hnasm a до слов но зна ч и оп с е на, п р е в а ра. 20 Да к ле, те х но ло г и ја не 19 Тех но ло ги ја је про из вод ња об ли ка : ум ских об ли ка (ло гос) ми шље ња, а техн и ч к и х о б л и к а (t e c h n e) р а д ом ; т е х н о л о г и ја п р о и з в о д и и с т и н у и л е п о т у. О н а је на чин на ко ји се кре та ње пре тва ра у об лик, што и тре ба на зва ти исто ријом: отва ра њем мно штва ме ди ја за Ле но нов пут. Тех но + ло ги ја је уки ну та у ж и в ом и д е н т и т е т у о с т в а р е н о г л о г о с - а ( р е ч) и о с т в а р е њ е т е х н и ке (т е л о) - Х р и с т. По т п у н о о с т в а р е њ е т е х н о л о г и је д а т о је у и д е н т и т е т у у м а, и с т о р и је и р а д а ( Хе г е л, М а р кс): т а д а с е он а н у ж н о кон к р е т и з у је. Њ е н о кон к р е т и з о в а њ е у п р ед м е т н ом с в е т у д о в р ш а в а З а п а д н у и с т о р и ј у к а о р а с п а д а њ е: у д в а ја њ е. Удво је ни свет би ва раз би јен ка да је во ља ту. Тех но ло ги ја се де лат но оства рује к а о у н и в е р з а л а н и п о с р ед н и к, а н а л и з а л и ч н о с т и и ж и в о т а, с в а ке ч в р с т и н е з а п о с т о ја њ е, к а о л а г а н о к л и з а њ е у н и ш т а, к а о с т в а р а њ е н а с п р е м н о г с в е т а, огле да ла ко је је исто (исти ни то), али ни је жи во. Тех но ло ги ја је све оно што ни је лич ност. (В и д и ц и, бр. 1/2 за го ди ну, стр. 24). 20 С в е т с л а в Б а с а р а, Д у х В а в и л о н а, Д у х И з р а и љ а, Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, но вем бар 1985, стр

294 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр би оства ре на као те жња за ства ра њем до бро би ти Чо ве чанс т ву, не г о к а о р е зул т ат де ло в а њ а си ла о т у ђе н и х од Чо ве к а, а не ни Бож јом во љом. Још у XIV ве ку Јо ха нес Ан ге ли кус пи ше: У по след њи дан вас кр сну ће са мо оно што је ство ре но од Го спо да: да к ле оно с т во р е но б о ж а н ском љу ба в љу и во љ ом пре о бра зи ће се у Го спо ду. Све што је ство ре но људ ским разу мом и ру ком п р о г у т а ће т а ма, је р Го спод т в ар п р е о бра ж а в а у би ће, а чо век - во ђен гор до шћу ко ја је пад - твар пре о бража ва у ни шта ви ло (De ve ra na tu rae re bus, II 54). 21 Чо век, опш т е ћ и с п ри р о дом, с т во ри те х но ло г и ју ко ја се од ње га оту ђи и о т р же кон т р о л и. Са да она с т о ји и з ме ђу Чо ве к а и п ри р о де, и он не ра зу м но у н и ш т а в а и п ри р о д у и с е б е. Због то га она пред с та в ља ше, и пред с та в ља, оп се н у и пре в а р у. Пре в а р и ча к и с и ле ме ђ у со б ног од но са по н у де, тра ж ње и це на ко је је с т во ри ше. Из ра чу ва ње ви си не кре ди та, дру штве ног фи нан си рања, по ре за, ко ли чи не нов ца у оп ти ца ју, оби ма тра жње, по - ну де, це на и и н фла ц и је би п р е п у ш т е но ком п ју т е ри ма. Д у г о т о ком п ју т е ри ра д и ше успе ш но. Еко но м и с т и у њи х у ба ц и в а- х у кеј н зи ја н ске и д ру г е ком би на ц и је на ве де н и х е ле ме на т а, и на оп ште за до вољ ство свих све функ ци о ни са ше ка ко ва ља. * * * Јед ног да на сма њи ше се кре ди ти и дру штве но фи нанси ра ње, а по ве ћа ше по ре зи. То сма њи ко ли чи ну нов ца у опт и ца ју, т ра ж њу и још ви ше по н у д у, а и н фла ц и ја, у ме с т о да опа да, на гло раш ћа ше. Ни ко ме не би ја сно шта се зби сем, ваљ да, Све зна ју ћем или Не ча сти вом. Еки пе тех но ло га, вр - хун ских еко но ми ста и ин же ње ра, да ни ма оп се да ху ком пју те - р е и по к у ша в а х у да на ђу р е ше њ е з а т о. Ме ђу т и м, и н же њ е ри кон ста то ва ше да су ком пју те ри ап со лут но ис прав ни, а еко но - ми сти за кљу чи ше да кеј нзи јан ски и оста ли прав ци еко номске ми сли то не мо гу да ре ше. На ста де ха ос. Це не раш ћа ху, љу ди гла до ва ху, ја вља ху се штрај ко ви и по бу не, вла де па дах у, зе м љ а с е на ђу бри ба ле г ом св а ко ја ком и п р о ц ве т а м и т о, ко руп ци ја и не мо рал. Свет ско тр жи ште се то тал но по ре ме ти. По сла ше си ле ад ске, или Бож је, не као пре ку гу, ко леру или гу бу, не го но ву еко ном ску бо лест, а са вре ме ни вра чи 21 Исто. 293

295 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... - еко но м и с т и ра зн и х п ра в а ца, ш ко ла и у б е ђе њ а п р о зв а ше је с та г фл а ц и јом, и упо ре ди ше с ра ком ко ји за вла да а не зна ђаше се ка ко. У том сми слу, и Пол Са мју ел сон ис ти че да еконо ми сти кра јем 70-их го ди на овог ве ка, за раз ли ку од 60-их, са знат но ма ње ди вље ња по сма тра ху сво ју ве шти ну. Упо ре - д и еко но м и с т е с ле к а ри ма: Ле к а ри ч и ја је с т ру ч но с т ви с о ко ува жа ва на ка да су ан ти би о ти ци за у ста ви ли пне у мо ни ју, мо - гу те шко да оп ста ну ка да јав ност поч не да при пи су је њи хо ве не у спе хе, у од но су на рак, њи хо вој не до вољ ној спре ми. 22 Да кле, те шко се мо га ше ре ћи да се од Мар ша ла и Кејнза 23 у еко ном ској т е о ри ји де си не ш т о но во. Угла в ном с е п р е - ра ђи в а ше с т а р о и т а п к а ше у ме с т у. Ст о г а д р Џо а на Ро би н с он с п ра вом у т в р д и да је еко ном ск а т е о ри ја на За па д у у ве о ма ло шем ста њу и кон ста то ва:...ни сам са свим си гур на да ли је еко но м и ја од не ке ко ри с т и ( Еко ном ск а фи ло зо фи ја ). Не о к ла си ч на еко ном ск а док т ри на озби љ но с е у з д р ма. Ун и ве р зи т е т Х ар в ард до не с е од л у к у, ле т а Го спод њ ег, да се ви ше не ко ри сти чу ве ни Са мју ел со нов уџ бе ник Еко - но ми ја, ко ји се пр ви пут по ја ви ле та од да на ка да се ро ди син Го спод њи, ко ји уза луд би рас пет да спа се љу де од Пр вог и по т ом д ру г и х г р е хо в а, Со до ма и Го мо ра, л и це ме ра и фа ри се ја, пи ла тов ског пра ња ру ку - са мо за тај грех Де вица би мо ра ла да ро ди још три си на Бож ја, а по сле где ће се с то ли ким си но ви ма, без гре шно за че тим! Док су про фе со - ри с т а л но п у т о в а л и и з ме ђу Ва ш и н г т о на и сво ји х у ч и о н и ца, тру де ћи се да сво је те о ри је пре то че у прак су у то ку 60-их г о д и на, и уоча в а ју ћ и к а ко с е њи хо в а оче к и в а њ а п р е о к р е ћу у ви со ку ин фла ци ју и ве ли ку не за по сле ност у то ку 70 -их, њихо ви с т у ден т и еко но м и је у ч и л и су са сви м д ру г а ч и ју лек ц и ју од оне ко ја се на ла зи ла у уџ бе ни ци ма. 24 Ви дев ши шта се на Зе мљи де си, Бог се уз не ми ри и дефи н и т и в но на љу т и. С х в а т и да те х но ло г и ја п р е ко ком п ју т е ра п р о г о во ри р е ч и ма Со т о не. И т а ко те х но ло г и ја и з в р ш и сво ју 22 Пол Са мју е ле он, Моћ и не моћ еко но ми ста, Еко н о м с к а п о л и т и к а, 14. септем бар К а д а је, т р и д е с е т и х г о д и н а, п р о н а ш а о р е ц е п т е з а с у з б и ја њ е н е з а п о с л е н о с т и и к р и з е, Ке јн з је п о с т а о п р о р ок и н с т и т у ц и о н а л и з о в а н е в е р е. С в а ко је м о р а о ве ро ва ти да би оп стао на сце ни... Али,... го ди не ве ре се при бли жа ва ју кра ју. Кеј нзо ва ера је ду го тра ја ла, али не за сва вре ме на (J.K. Gal bra ith: The Age of Un cer ta inty, 1977, стр ). 24 проф. др Зо ран Пја нић, Но ва те о риј ска еко но ми ја у Аме ри ци, С о ц и ја л и - зам, бр. 6, 1981, стр

296 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр исто риј ску пре ва ру. Тра жња, по ну да, це не, но вац и ин фла ци - ја ни су бо ле сни од стаг фла ци је, као што ми сле еко но ми сти, не г о и х те х но ло г и ја на го в о р и да, и по ред и з ре че не за бра не, за и гра ју eko nom ski rock and roll. До би ше оч и, по с т а ше б о г о - ви, и са да зна ју шта је до бро а шта зло. Ви ше им ни ко не мог а ше с т а т и на п у т. Б е ше т о не з а па м ће н и еко ном ски rock and roll, ко ји тра ж ња, по н у да, но в а ц, це не и и н фл а ц и ја игра ху у про дав ни ца ма, ста но ви ма, пред у зе ћи ма, еко ном ским ди ско - т е к а ма сви х Ун и ве р зи т е т а и Вла да све т а, Ме ђу на р од ној ба н- ц и з а об но ву и ра з вој, Ме ђу на р од ном мо не т ар ном фон д у, 25 ОЕЦ Д-у и о с т а л и м д р ж а в н и м и ме ђу на р од н и м еко ном ск и м и фи на н си ј ск и м и н с т и т у ц и ја ма. И г ра ше с е еко ном ски rock and roll и ис пи ја ху же сто ка пи ћа. Свет по ста де пи јан. Све се љуљ а ло и в а љ а ло. И Го спод ви де ћ и да је не в а љ а л с т во људ ско ве ли ко на зе мљи, и да су све ми сли ср ца њи хо во га сваг да само зле; по ка ја се Го спод што је ство рио чо вје ка на зе мљи и би му жао у ср цу. И ре че Го спод: хо ћу да ис три је бим са зе мље љу де, ко је сам ство рио, од чо вје ка до сто ке и сит не жи во тиње и до пти ца не бе ских; јер се ка јем што сам их ство рио. 26,,... ра з в а л и ше с е сви и з во ри ве л и ког б е з да на, и о т во ри ше с е уста ве не бе ске. И уда ри дажд на зе мљу за че тр де сет да на и че т р де с е т но ћ и. 27 И Бог ре че: а) тра жња, по ну да, це не, но вац и ин фла ци ја не ка до - би ју вред ност од ми нус бес ко нач но. Та ко и би. Тра жња опа да ше. Бли ста ви сјај и бо га ство по т а м не ше. К а да т ра ж њ а си ђе на 0, н и јед не нов ча н и це на зе маљ ској ку гли ви ше не бе ше. Вра та пур га то ри ју ма се отво - ри ше и тра жња кре ну на свој на чин по чи нак - ми нус бес конач но. За њом оти до ше по ну да, це не и ин фла ци ја. б ) т ех но ло г и ју не к а п р о г у т а т а ма и не к а с е ра с па д н у сви ну кле ар ни ре ак то ри, чер но бил ски и оста ли, нук ле ар не под мор н и це, ле т и л и це шатл и све о с т а ло што је ство ре но људ ским ра зу мом и ру ка ма. 25 Ве се ли се пре све ти ММФ у те би ле же до го во ри пре ча сни свих са бо ра и зној иноч ки (С л о б о д а н С т о ја д и н о в и ћ, з б и р к а п е с а м а По н о р н и к, пе сма Слу жба све тим та бли ца ма мно же ња, Но ва књи га, Бе о град, 1985, стр. 47.) 26 Б и б л и ја, стр Исто, стр

297 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А и пр ви ан ђео огла си си ре ну за уз бу ну и као ки ша па да ху с не ба Строн ци јум 90 Це зи јум 137 Угље ник 14 и та да дру ги ан ђео огла си си ре ну и у кру гу од 300 ми ља по пр ска ше све буб не оп не од з в у ка е кс п ло з и је и из го ре ше све зе ни це ко је ви де ше све тлост пра ска у кру гу од 300 ми ља и вре ли на сре ди шта бе ше као вре ли на сун ца ис па ри ше че лик гво жђе ста кло бе тон и сру ши ше се пре тво ре ни у ра ди о ак тив ну ки шу и раз ви се ура ган ски ви хор ја чи не ура га на фло ре 3 ми ли о на ауто мо би ла и ка ми о на про ле те ше не бом и уда ра ше у згра де пр ска ју ћи као кок те л и Мо ло тов А та да тре ћи ан ђео огла си си ре ну за уз бу ну и над Њу јор ком ви дех пе чур ку и дру гу пе чур ку над Мо сквом и тре ћу над Лон до ном и че твр ту над Пе кин гом (сви су за ви де ли суд би ни Хи ро ши ме) Све про дав ни це сви му зе ји и би бли о те ке и све ле по те на зе мљи и с па р и ше и не ста ше у об ли ку ра ди о ак тив них че сти ца. На не бу се по ја ви ше ре чи: Ва ви лон је пао, ве ли ки Ва ви лон је пао Апо ка л и п са Ер н е с т о К а р д е н а л, з б и р к а п е с а м а Псал ми, ДОБ, Бе о град, 1983, стр. 69 и

298 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ЛИТЕРАТУРА: Pol Samjuelson, Moć i nemoć ekonomista, Ekonomska politika, 14. септембар године. Проф. др Зоран Пјанић, Нова теоријска економија у Америци, Социјализам бр. 6, 1881, S. Haris. Jonh Maynard Keynes - Ekonomist and Policymaker, New York 1955, Homa Katouzjan, Еволуција економског метода: од политичке економије до позитивне економике, Gledišta, бр. 5-6 за 1985, стр. 27. Библија, Стари завјет, превод Ђуре Даничића, Београд, 1984, Robert Katner, О стању у области економије, Pregled, бр. 236, 1986/87, Америчка амбасада у Југославији, Сваке године умире 14 милиона деце, чланак који је Политика од г., преузела из The New York Times. Ivica Stojanovic GLOBALISATION THE ORWELLIAN VISION OF THE BABYLON ECONOMY Resume Economics as a science goes to one direction, and economic reality to the other. There are two billion hungry people on earth. Every fourth inhabitant lives on a dollar a day, and people die of hunger every day. The science of economics is constantly looking for a solution in formulae and mathematical statistical models, while economics of reality has a number of demographic and social problems that keep increasing. The condition of natural resources, of water, oxygen, polluters etc. move towards the risk of destruction of humankind and the planet. National, religious, cultural and political conflicts and wars that have escalated are mostly of the local character and limited intensity. The expectations that the end of the cold war would 297

299 Ив и ц а Ст о ја н о в и ћ ГЛО БА Л И ЗА Ц И ЈА ОР ВЕ ЛОВ СК А... bring the turnover towards peace, disarmament and democratic integration did not prove to be the truth. On the contrary, we are witnessing the process of strengthening the tendencies towards the authoritarian Orwellian world state. The modernity revolution, i.e. the capital revolution with its world (capitalist) system presupposed the biggest acceleration of the pace in history in the previous human experience. That pace acceleration in conditions of the world (capitalist) system has been present for 500 years, and it has reached the point of globalization. Is that the end, the last cycle of the last crisis? Key words: globalization, technological totalitarianism, transition, capital 298

300 УДК Примљено: 24. фебруар 2011 Прихваћено: 25 мај Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Ра до с лав Га ћ и но в ић * УПРА ВЉА ЊЕ КРИ ЗА МА Резиме Овај рад пред ста вља по ку шај да се на уч ној јав но сти у ка же на зна чај и н те р д и с ц и п л и на р ног пр и с ту па про бле м у кри за и упра вља ња кри за ма. Та ко ђе, нео п ход но је оп ште прихв а т љи в о де ф и н и са ње к р и за и на у ка трe ба да т и пу то ка з др ж ав н и м с тр у к ту ра м а ка ко се у пра в ља к р и за м а. Да к ле, кри за је ста ње у ко ме це ло куп но дру штво (или ње го ви сегме н т и за хв а ће н и к р и зом) пре с та је да фу нк ц и о н и ше по на че л и м а де мо к ра т с ке ор г а н и за ц и је др у ш тв а. Кр и за пред с та в ља с к у п за ко н и то с т и ко је се у да т и м по л и т ич к и м окол но с т и м а с у ко бља в а ју и т и ме ус по ра в а ју и л и убр за в а ју ток до г а ђа ја, тј. про цес ши ре ња кри зе или про цес упра вља ња кри зом. Поли тич ка кри за на ста је ка да дру штво за пад не у тур бу лентно с та ње. Та да с у ос нов н и и з в о р и ту р бу ле н ц и је е ко ном с ка и ф и на н с иј с ка к р и за, по л и т ич ка ра з је д и ње нос т око в и та л н и х на ци о нал них ин те ре са и на ру шен си стем без бед но сти држа ве и дру штва. Кри зе обич но мо гу би ти еко ном ске, фи нанс иј с ке, по л и т ич ке, е ко ло ш ке и бе з бед но с не. Кр и за м а у пра в ља а н т и к р и зн и т и м ко ји м р у ко в о д и пред сед н и к др ж а ве и то по фа за ма: убла жа ва ње, при прав ност, де ло ва ње и опо ра вак систе ма од на ста ле кри зе. Кључ не ре чи: Упра вља ње кри зом, по ли тич ка кри за, еко номска кри за, фи нан сиј ска кри за, еко ло шка кри за, без бед но сна кри за, тим, ру ко во ђе ње, цен тар, * И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д 299

301 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ 300 У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А Ет и мо ло ш к и по сма т ра но, р еч к ри з а по т и че и з г рч ког је зи ка. Кри за (на грч. кри сис - од л у ч на т ач к а, п р е су да, ис т рага, од лу ка) је по јам ко ји у са вре ме ној на у ци не ма је дин стве - но п ри х в а ће н у де фи н и ц и ју је р ис т а з а ви си од на у ч не д и сц и- пли не у ко јој се ко ри сти. У ста рој Грч кој реч кри за зна чи ла је пре с у д у или од л у к у, т о је с т п р е суд н и т р е н у т а к ко ји од лу чу је о да љем по зи тив ном или не га тив ном раз во ју не - ке с т в а ри и л и си т у а ц и је. Реч кри за је на по чет ку XXI век а по с т а ла св а ко д нев на м и са о на и н т е р п р е т а ц и ја објек т и в не ствар но сти. Овом, у но ви је вре ме јед ном од нај у по тре бља ван и је р е ч и оп и су је с е л и ч на, од но сно п ри в ат на си т у а ц и ја, а л и мно го че шће се пред ста вља ста ње ко је у се би но си по тенц и ја л не не г а т и в не кон с е к вен це у ко ји ма с е на ла зе д ру ш т во к а о це л и на и л и њ е г о ве по је д и не ор г а н и з а ц и је и си с т е м и. Но, упр кос уче ста лој при ме ни, не ма ја сног и оп ште при хва тљивог пој мов ног са др жа ја тер ми на кри зе, већ по сто је мно го - бр ој не и ме ђу с об но че с т о ра з л и ч и т е и н т е р п р е т а ц и је. У л и т е ра т у ри с е ве о ма че с т о по на в љ а јед на з а бл у да по ко јој на ки не ском (ман да рин ском) је зи ку сим бол на кризу (we i di) у к љу ч у је к а ра к т е р е ко ји зна че опа сно с т (wei) и п ри л и к у (di), усред че га се ту ма чи да је кри за под јед на ко и до бра и ло ша. Си но ло зи, екс пер ти за ки не ски је зик, ука зују да је та чан са мо пр ви део, од но сно да ло го граф wei з а и с т а зна чи опа сност, али да дру ги di, зна чи про ме ну или тач ку за о кре та, па ис ти чу да је мно го пра вил ни ји пре вод овог кине ског сим бо ла при ли ка да се до го ди опа сност. 1 У са вре ме ном до бу кри за озна ча ва пр вен стве но раз - л и ко в а њ е и л и спо с об но с т ра з л и ко в а њ а, и з б ор, суд, од л у к у, а т а ко ђе и и з ла з, р е ше њ е кон фл и к т а, по ја ш њ е њ е. Кри з а с е об ја ш њ а в а по мо ћу п р о це са ко је с е з а па ж а ју на ви д љи вом, опа жај ном и спољ њем ни воу или из ње не уну тра шње перспек ти ве. У ака дем ском го во ру, кри за озна ча ва фа зу не ре - да у на и з глед нор ма л ном ра з во ју не ког си с т е ма. Еко ном ск а кри за, на при мер, од но си се на ин тер вал опа да ња у ду гом пе ри о д у с т а л ног ра с т а и ра з во ја. Л и ч на к ри з а озна ча в а пе риод не ми ра, ко јем прет хо ди и по сле ко јег сле ди мен тал на стаби л но с т. Ре во л у ц и ја с е од но си на х а о с и з ме ђу д и к т а т ор ског 1 Же ли мир Ке ше то вић, Кри зни ме наџ мент, Фа кул тет без бед но сти, Слу жбе ни гла сник Ср би је, Бе о град, 2008, стр. 13.

302 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр и де мо к рат ског по р е т к а. Кри зе п р ед с т а в љ а ју п р е ла зне фа зе, т о ком ко ји х ви ше не в а же нор ма л н и на ч и н и фу н к ц и о н и са њ а. 2 Ве ћи на љу ди до жи вља ва као нео д ло жну прет њу, ко ју по - л и т и ча ри мо ра ју да кон т р о л и ш у. Кри зе оби ч но и ра зу м љи во и з а зи в а ју о с е ћ ај не о д ло ж но с т и. У кри зи, опа жа ње прет ње пра ће но је ви со ким сте пе ном не и з ве с но с т и. Те о р иј с к и кон це пт к р и зе Кри за је не пла ни ра ни до га ђај ко ји мо же пре ма ши ти ниво до с т у п н и х с р ед с т а в а, и ма по т ен ц и ја л да зна чај но у т и че на опе ра т и в но с т и к р е д и би л и т е т ор г а н и з а ц и је и л и на п ра ви ве л и к и п р о блем у обла с т и по л и т и ке, еко но м и је, еко ло г и је, без бед но сти и дру штва уоп ште. Са а спек т а ме ђу на р од н и х од но са к ри з а у уоп ш те ном зна ча ју п р ед с т а в љ а пе ри од д ис кон т и н у и т е т а, по р е ме ћ а ја нор мал ног то ка, од лу чу ју ћу пре крет ни цу у раз вит ку, оствари в а њу д ру ш т ве н и х де лат но с т и и л и не ар ном п р о це су ко ји с е од ви ја по ус т а љ е ном обра сц у, к ри т и ч н и мо ме нат јед ног си сте ма или про це са, а у по себ ном зна че њу, по себ но у меди ци ни из ко је се вр ши ана ло ги ја и за дру ге обла сти и проце с е, к ри з а је и з ра з з а на с т у па њ е од л у ч у ју ћег мо мен т а у т о к у јед ног с т а њ а, по п ра ви л у па т о ло ш ког, и т о б е з об зи ра да ли ће ис ход би ти по во љан или не по во љан, од но сно да ли су бјект из ла зи из кри зе или у њој гу би сво ју ег зи стен ци ју и сво ја би т на свој с т в а. 3 По сма т ра ју ћ и од но с и з ме ђу по је д и наца, г ру па, ор г а н и з а ц и ја и д р ж а в а к ри з а је на гло по ве ћ а в а њ е ин тен зи те та не при ја тељ ских ин тер ак ци ја су бје ка та без об - зи ра да ли су они др жав ни или не др жав ни еле мен ти, уз пове ћ а н у ве р о в ат но ћу е ск а ла ц и је у ору ж а н и су коб. Са в р е ме не по л и т и ч ко -п ра в не т е о ри је де фи н и ш у к ри зу к а о озби љ н у прет њу основ ним струк ту ра ма или фун да мен тал ним вредно сти ма и нор ма ма со ци јал ног си сте ма, ко ја, у усло ви ма вре - мен ског п ри т и ск а и ве о ма не си г у р н и х окол но с т и, з а х т е в а до но ше њ е к ри т и ч н и х од л у к а ( Pol `t Ha r t, 1989)... по р е ме ћ ај ко ји фи зи ч к и по г а ђа си с т ем к а о це л и н у и у г р о ж а в а њ е г о ве 2 А. Бо ин, П. Харт, Е. Штерн, Б. Сан де ли јус, По ли ти ка упра вља ња кри за ма, Слу жбе ни гла сник, Фа кул тет без бед но сти, Бе о град, 2010, стр По ли тич ка ен ци кло пе ди ја, Са вре ме на ад ми ни стра ци ја, Бе о град, 1975, стр

303 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ 302 У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А те мељ не прет по став ке, ње го ву са мо бит ност и су шти ну (Pauc h a nt & M i t rof f, 1992)... до г а ђај ма ле ве р о в ат но ће и ве л и к и х по сле ди ца ко ји угро жа ва жи вот ор га ни за ци је, а ка рак те ришу га не ја сни узро ци, ефек ти и сред ства за ре ше ње, као и у ве р е њ е да с е од л у ке мо ра ју до но си т и бр зо ( Pe a r son & Cla i r, 1998). 4 И з оп ш т е де фи н и ц и је п р о и з и ла зе и по с е б не, к а о на п ри ме р О ра н Р. Јон г о в а (O.R.You ng) де фи н и ц и ја ме ђу на р од не к ри зе к а о...п р о це са и н т е р а к ц и је з а с т а би л но с т од р е ђе ног си с т е ма и л и под си с т е ма у ме ђу на р од ној по л и т и ц и. 5 А на л и- зи ра ју ћ и к ри зу са а спек т а у н у т ра ш њ е д р ж а в не с т ру к т у р е... мо же с е г о во ри т и о к ри зи са мо а ко у че сн и ц и до г а ђа ја ко ји је у пи та њу, опа жа ју да ту си ту а ци ју као кри зну (тзв. То ма со - в а т е о р е ма)... у ра з л и ч и т и м в р е мен ск и м т ач к а ма 6 од но сно... к ри з а п р ед с т а в љ а по с е б но с т а њ е су коб ног п р о це са об е ле же - ног д у ж и м т ра ја њ ем и ве ћ и м и н т ен зи т е т ом, ко је с е т е ш ко кон т р о л и ше, зб ог че г а н и је ла ко п р ед ви де т и ра з вој т ог с т а њ а и по сле д и це ко је с е т е ш ко кон т р о л и ше, зб ог че г а н и је ла ко п р ед ви де т и ра з вој т ог с т а њ а и по сле д и це ко је и з њ е г а мо г у да п р о ис т ек н у. 7 Од свог на с т а н к а, људ ско д ру ш т во је не п р е к и д но би ло из ло же но мно гим и ра зно вр сним кри за ма ко је су се раз - л и ко в а ле по в р с т и, к а ра к т е ру, и н т ен зи т е т у, по са зна њу и л и од су с т ву са зна њ а о к ри зи, од но сно по ви д љи во с т и и л и не видљи во сти кри зе. Тај про блем ни у са вре ме но до ба ни је прева зи ђен. На по чет ку XXI ве ка, са вре ме не кри зе ка рак те рише: И з не на ђе њ е; ви с ок н и во с т р е са; не о че к и в а но с т; на гло с т, не из ве сност; ри зик, не спрем ност ак те ра; вре мен ски при тиса к, д и на м и з а м; к а о и људ ск и, ор г а н и з а ц и о н и, еко ном ск и, со ци јал ни и дру ги спо ља шњи и уну тра шњи узро ци, ко ји захте ва ју од си сте ма без бед но сти мо дер не др жа ве, мул ти ди сцип л и нар н и, и н т е р д и сц и п л и нар н и, д и на м и ч к и, п р о а к т и в а н и п р е вен т и в а н п ри с т у п, к а ко у п р ед ви ђа њу и п ри п р е м и т а ко и у ре ша ва њу свог про бле ма. 4 Же ли мир Ке ше то вић, Те о риј ски кон цепт кри зе, Кри зни ме наџ мент 1 Хре сто ма ти ја, Фа кул тет без бед но сти, Бе о град, 2006, стр Љу би во је Аћи мо вић, На у ка о ме ђу на род ним од но си ма Те о ри ја и ис тра живач ки прав ци, На уч на књи га, Бе о град, 1987, стр Же ли мир Ке ше то вић, Те о риј ски кон цепт кри зе, Кри зни ме наџ мент 1 Хре сто ма ти ја, Фа кул тет без бед но сти, Бе о град, 2006, стр , стр Жељ ко Ива ниш, Зна чај пре го ва ра ња у ре ша ва њу су ко ба и кри за, Вој но дело, бр. 2/2005, Вој но и зда вач ки за вод, Бе о град, 2005, стр. 161.

304 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Кри зе ну жно не мо ра ју да бу ду и не га тив не. Оне су п ри л и к а з а по п ра в љ а њ е с т а њ а а л и и п р о ме н у це ло к у п ног си с т е ма, сма њ е њ е т ен зи ја а л и и су ко б е, у бр з а н у п р о ме н у ели та али и укла ња ње не по жељ них, про стор за до но ше - њ е к в а л и т а т и в н и х од л у к а и у че њ е, а л и и з а до но ше њ е не - п р о м и ш љ е н и х и к а т а с т р о фа л н и х од л у к а са да ле ко с е ж н и м и т е ш ко з а у с т а в љи ви м по сле д и ца ма. У о сно ви она мо же да с е р е ш и п ри в р е ме но и л и т рај но, ком п р о м и с ом и л и су ко б ом или от кла ња њем са мог узро ка про ме не. При то ме низ факт о ра у т и че на р е ша в а њ е на с т а л и х окол но с т и ко је су до ве ле до кри зе (су бјек тив ни, објек тив ни, исто риј ски и др.). У сво - јој су шти ни она је за стој (про блем) и као та ква не по жељ но ста ње ко је мо же да угро зи без бед ност, ег зи стен ци ју, оп станак. И у оном нај ду бљем фи ло зоф ском сми слу, кри за је (не) при род но ста ње ства ри ко је се су прот ста вља при род ном то - ку кре та ња, ци клу са име на, pan ta rei, ко ме је све ви дљи во и не ви д љи во под ло ж но (и з у зи ма ју ћ и по с т а в ке р е л и г и ј ск и х ме т а фи зи ч к и х к а т е г о ри ја). На д ру г ој с т ра н и, к ри з а по сво јој су шти ни те жи ре ше њу, без об зи ра на пред знак тог ре ше ња. У том сми слу је и са ма се би су прот ност. Она исто вре ме но за у- с т а в љ а п р о це с е к р е т а њ а а л и ис т о в р е ме но, по п у т бра не, она на г о м и ла в а к р е т а њ е г е не ри ш у ћ и на р ед не п р о це с е ко ји с е и на су бјек т е и на бу д у ће п р о це с е и окол но с т и, мо г у од рази ти у фор ми бу ји це (пу ца ње бра не су коб ) или пра во вре - ме ног и у ра в но т е же ног по п у ш т а њ а на г о м и ла ног к р е т а њ а у фор м и на бу ја лог и л и ла г а ног т о к а (кон це си ја, ком п р о м ис, спо ра зу м). 8 Мо де р н и кон цеп т к ри зе по т и че и з ме д и ц и н ске л и т е рат у р е у ко јој озна ча в а опа сно с т а њ е зд ра в љ а ор г а н и зма и з ко г а он не мо же да се опо ра ви без пер ма нент ног оште ће ња, спољ а ш њ е и н т е р вен ц и је и л и б е з ба зи ч ног р е с т ру к т у ри ра њ а, с об зи р ом на т о да са мо од бра м б е н и (и м у но ло ш к и) ме х а н и зм и ор г а н и зма н и су до вољ н и да г а и з ву к у и з к ри зе. На у ч н и ц и у обла с т и д ру ш т ве н и х на у к а по з ај м и л и су на ве де н у о снов н у ме ди цин ску ме та фо ру да опи шу кри зе у еко ном ским, по лит и ч к и м, с о ц и ја л н и м и к ул т у р н и м си с т е м и ма. 8 Бла жо Ра до вић, Пре го ва ра ње као сред ство ре ша ва ња ме ђу на род них су ко ба иза зва них те ро ри змом, За ду жби на Ан дре је вић, Бе о град, 2009, стр

305 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ 304 У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А Иако не ма са гла сно сти о ње го вом зна че њу, кри за је ве - о ма по п у ла ра н и ш и р о ко ко ри ш ћен т е р м и н. Ча к с е на во д и да по п у лар но с т т е р м и на с т в а ра т е ш ко ће у њ е г о вом де фи н и са њу. О но не и з не на ђу је, бу д у ћ и да и ис т ра ж и в а ч и ко ји и з у ча в а ју фе но мен кри за не сма тра ју се бе ис тра жи ва чи ма кри за. По - сто је раз ли чи ти тер ми ни у све ту ко ји се ко ри сте као си но ними за кри зу иако без на уч не осно ве и то: не сре ћа (adver sity), од но сно в а н р ед н и до г а ђај ко ји је у з р о ко в а н фа к т о ри ма ко ји н и су под кон т р о лом, а и ма з а по сле д и ц у у г р о ж а в а њ е ж и во т а или здра вља љу ди или жи во ти ња и ма те ри јал ну ште ту; до - га ђај ко ји ни је био пред ви дљив (c on t in ge n c y); ак ци дент (acci de nt) ко ји озна ча в а не с р е ћу у з р о ко в а н у људ ск и м фа к т о р ом укљу чу ју ћи и тех но ло ги ју, а ко ја пре ва зи ла зи окви ре техн и ч ко - т ех но ло ш ког по с т р о је њ а у ко ме је на с т а ла; в а н р ед но ста ње (ma jor in ci dent бу квал но ве ли ки ин ци дент) ко је предс т а в љ а св а к и до г а ђај ко ји мо же у з р о ко в а т и см р т, по в р е де, ош т е ће њ е и мо ви не, п р о ме не у ж и во т ној с р е д и н и, т е по р е ме - ћ а је у нор ма л ном фу н к ц и о н и са њу д ру ш т в а, а ч и је де ло в а њ е и по сле д и це с е не мо г у сп р е ч и т и, у бла ж и т и и л и са н и ра т и рас по ло жи вим сред стви ма и ка па ци те ти ма за јед ни це, а нар о ч и т о т е р м и н и: к а т а с т р о фа (di sa ste r) ко ји озна ча в а не с р е ћу узро ко ва ну при род ним фак то ри ма, и ван ред на (хит на) си туа ц и ја (emer gency). 9 Ке тлин Фе ри Бенкс де фи ни ше кри зу као ве ћи до гађај са по т ен ц и ја л но не г а т и в н и м по сле д и ца ма ко је по г а ђа ју ор г а н и з а ц и ју, ком па н и ју и л и и н д у с т ри ју, к а о и њ е н у ц и љ н у ја в но с т, п р о и з во де, усл у г е За Х а м бл и на 11 кри за је ург ен т на си т у а ц и ја у ко јој с е сви ч ла но ви г ру пе су с р е ћу са з а- јед нич ком прет њом. Финк твр ди да је кри за сва ки до га ђај ко ји мо же еска ли ра ти у ин тен зи те ту, до ћи у жи жу ин те ре со - в а њ а ме д и ја и в ла де, оме т а т и нор ма л не по слов не опе ра ц и је и по г о д и т и и м и џ и п р о фи т ком па н и је. 12 Ба р тон 13 с хв а та к р и з у 9 Же л и м и р Ке ш е т о в и ћ, Кри зни ме наџ мент, Ф а к у л т е т б е з б ед н о с т и, С л у ж б е - ни гла сник Ср би је, Бе о град, 2008, стр Fe arn-banks, K., Cri sis Com mu ni ca ti ons: A Ca se bo ok Ap pro ach, Law ren ce Erl - ba um As so ci a tes Pu blis hers, Mal wah, W, 2001, p Ham blin, R.L., Le a der ship and Cri sis, S o c i o m e t r y, 21, Fink, S, C r i s i s Ma n a ge m e n t: Pl a n n i n g fo r t h e In e v i t a b l e, Ama com, New York, 1986, p Bar ton, L., C r i s i s i n O r ga n i z a t i o n s: Ma n a g i n g a n d C o m m u n i c a t i n g i n t h e He a t o f Cha os, So uth-we stern Pu blis hing Com pany, Cin cin na ti, OH, 1993, p. 87.

306 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр као ве ћ и и не пред в и дљив до г а ђај ко ји и м а по те н ц и ја л но не га тив не ре зул та те. Тај до га ђај и ње го ве по сле ди це мо гу значај но ош те т и т и ор г а н и за ц и ј у, за по с ле не у њој, про и з в о де, услу ге, фи нан сиј ско ста ње и ре пу та ци ју. У Лон дон ској шко ли за од но се са јав но шћу (ЛСПР) кри зу од ре ђу ју као ствар ни ин ци дент ко ји ути че на чо ве ко - ву б е з б ед но с т, на око л и н у, на п р о и з во де и л и у глед ор г а н и з а- ц и је. Оби ч но је з а т а к а в и н ц и ден т свој с т вен не п ри ја т е љ ск и од нос ме ди ја пре ма ње му. Нај зад, Пер сон и Клер кри зу дефи н и ш у к а о до г а ђај ма ле ве р о в ат но ће и ве л и к и х по сле д и ца ко ји у г р о ж а в а ж и во т ор г а н и з а ц и је, а к а ра к т е ри ш у г а не ја сн и узро ци, ефек ти и сред ства за ре ше ње, као и уве ре ње да се од лу ке мо ра ју до но си ти бр зо. Са вре ме ну де фи ни ци ју кризе да је Пол Харт (Paul Hart) на во де ћи да је она не при ја тан до га ђај, ко ји пред ста вља иза зов за до но си о це од лу ка, ис куша ва их да по сту па ју у усло ви ма угро жа ва ња, вре мен ске стиске и не спрем но сти. Кри за је озбиљ на прет ња основ ним с т ру к т у ра ма и л и фу н да мен т а л н и м в р ед но с т и ма и нор ма ма с о ц и ја л ног си с т е ма ко ја, у усло ви ма в р е мен ског п ри т и ск а и ве о ма не си г у р н и х окол но с т и, з а х т е в а до но ше њ е к ри т и ч н и х од л у к а. 14. У т ра г а њу з а објек т и в н и јом де фи н и ц и јом к ри зе би ло је по ку ша ја да се ова кон цеп ту а ли зу је као пе ри од дис кон ти нуи те та, ко ји озна ча в а п р е лом н у т ач к у у л и не ар ном п р о це су ко ји се од ви ја по уста ље ном обра сцу. Она пред ста вља про ме - ну - на глу или по ступ ну - ко ја до но си не ки озби љан про блем ко ји т р е ба од ма х р е ш и т и. У овој в р с т и де фи н и ц и ја к ри з а с е по сма т ра к а о по ре ме ћај нор м а л но с т и ш т о је п р о бле ма т и ч но са по зи ц и је са в р е ме н и х ис т ра ж и в а ча у д ру ш т ве н и м на у к а ма. Ка да се кри за де фи ни ше као ста ње ин тер ак ци је ор - г а н и з а ц и је и њ е ног ок ру же њ а т о ком ко јег и н с т и т у ц и о на л не с т ру к т у р е с о ц и ја л ног си с т е ма по с т а ју у г р о же не, на гла са к је на ле г и т и м и те ту. До кри зе до ла зи ка да ин сти ту ци о налне с т ру к т у р е с о ц и ја л ног си с т е ма до ж и ве р е ла т и в но ја к па д ле г и т и м и т е т а, док су њ е не о снов не фу н к ц и је о сла бљ е не. У усло ви ма кри зе по ли тич ко и со ци јал но по ве ре ње у ин сти туц и ју р е ла т и в но бр зо и ш че з а в а. Ис т и на је да с е ле г и т и м и т е т не мо же п р е ц и зно ме ри т и, а л и с е до не к ле и па к мо г у ме ри т и 14 Же л и м и р Ке ш е т о в и ћ, Кри зни ме наџ мент, Ф а к у л т е т б е з б ед н о с т и, С л у ж б е - ни гла сник Ср би је, Бе о град, 2008, стр

307 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ 306 У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А и до ку мен то ва ти па до ви ле ги ти ми те та и пре о кре ти у пер - цеп ци ји ор га ни за ци је кроз ана ли зу из ве шта ја ме ди ја, по литич ких ак тив но сти и дру ге зна ко ве со ци је тал не мо би ли зац и је. Ге не ри ч к а де фи н и ц и ја к ри зе з а х т е в а п р о це су а л н и п риступ. Она се не схва та као го то во ста ње (ре зул тат), већ као про цес ко ји не ма ја сан по че так, па ни крај. По сле ди це кри зе се осе ћа ју у бу дућ но сти, кри за се мо же раз бук та ти знат но касни је не го што је, по прет по став ка ма, за вр ше на. Про цес по - р е ме ћ а ја је у ко р е њ ен у ком би на ц и ји ег зо г е н и х и ен до г е н и х фа к т о ра. У п р е вен т и в ном де ло в а њу д ру ш т в а, ве о ма је би т но по зна в а т и к а ра к т е ри с т и ке св а ке к ри зе, по с е б но по л и т и ч ке и к ри зе у си с т е м и ма б е з б ед но с т и. Кри з а на с т а је к а да су к љу ч не в р ед но с т и (си г у р но с т, б е з б ед но с т, зд ра в љ е, и н т е г ри т е т, п ра в да, б о г ат с т во, од но - сно п р о и з вод њ а и сл.) и /и л и оп с т а на к з а јед н и це у г р о же н и. Што су при ро да и обим овог угро жа ва ња ве ћи и са ма кри за је ду бља. При род не ка та стро фе (по пла ве, зе мљо тре си, тор нада) увек иза зи ва ју ду бок осе ћај кри зе јер но се прет њу смр ћу, по в р е да ма, ма т е ри ја л н и м ра з а ра њи ма и б е з б ед но с т и љу д и. Ф и на н си ј ск и ск а н да л у ве л и кој кор по ра ц и ји мо же и з а зв а т и к ри зу у д ру ш т ву а ко под ри је по ве р е њ е у еко ном ск и си с т ем и угро зи си гур ност рад них ме ста. Ме ђу тим, кри за не зна чи ау т о мат ск и ма с ов не ж р т ве и ве л и к а ма т е ри ја л на ра з а ра њ а. У ја в н и м ор г а н и з а ц и ја ма и ру т и н ск и и н ц и ден т мо же би т и ок и дач з а к ри зу к а да г а ме д и ји и по л и т и ч к и л и де ри озна че као прет њу. Та ко је слу чај ан т рак са у аме рич кој по шти узроко вао смрт ма лог бро ја љу ди, али и ве ли ки страх јав но сти и па ра ли зу у де ло ви ма зе мље, по себ но у кон тек сту те ро ристич ког на па да на САД од 11. сеп тем бра. Слич но је и са случа јем м и ле н и ју м ске бу б е по зна т е и к а о к ри з а ко ја с е н и је де си ла, ка да је свет био упла шен евен ту ал ним по сле ди цама по ви т а л не си с т е ме зб ог т о г а ш т о ком п ју т е ри н и су би л и пред ви ђе ни за ра чу на ње вре ме на по сле го ди не. Да кле, кри за је ста ње у ко ме це ло куп но дру штво (или ње го ви сег мен ти за хва ће ни кри зом) пре ста је да функ ци о нише по на че л и ма де мо к рат ске ор г а н и з а ц и је д ру ш т в а. Кри з а п р ед с т а в љ а ск у п з а ко н и т о с т и ко је с е у да т и м по л и т и ч к и м окол но с т и ма су ко бљ а в а ју и т и ме успо ра в а ју и л и у бр з а в а ју ток до га ђа ја, тј. про цес ши ре ња кри зе или про цес упра вља-

308 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр њ а к ри зом. По л и т и ч к а к ри з а на с т а је к а да д ру ш т во з а па д не у тур бу лент но ста ње. Та да су основ ни из во ри тур бу лен ције еко ном ск а и фи на н си ј ск а к ри з а, по л и т и ч к а ра з је д и њ е но с т око ви тал них на ци о нал них ин те ре са и на ру шен си стем без - бед но сти др жа ве и дру штва. Озбиљ не прет ње, уко ли ко не узро ку ју тре нут не и акут - не про бле ме, не про из во де осе ћај кри зе. Ис тра жи ва чи су свак а ко з а бри н у т и з а бу д ућ но с т пен зи ј ск и х фон до в а и л и зб ог по сле д и ца гло ба л ног з а г р е в а њ а, а л и т о н и су п р о бле м и ко ји иза зи ва ју не са ни цу по ли ти ча ра у чи јем ви до кру гу је ак туе л н и и, евен т у а л но, сле де ћ и ма н дат. Вр е мен ск а ком п р е си ја је де фи н и т ор н и е ле мен т к ри зе. По ш т о је опа сно с т р е а л на и при сут на, она из и ску је да се у ве зи с њом од мах не што пред у зме. О во је на р о ч и т о зна чај но з а ру ко во д и о це на опе ра т и в - ном ни воу ка да од лу ка о жи во ту или смр ти мо ра да се до не се у ро ку од не ко ли ко са ти, ми ну та, па чак и у де ли ћу се кун де. Кри з а је ис к у ше њ е з а ру ко во д и о це и њи хо ве спо с об но с т и је р у усло ви ма не сп р ем но с т и и п ри ви д не не о че к и в а но с т и од руко во д и о ца с е з а х т е в а још бр же до но ше њ е од л у ке не г о и на че, ш т о п р ед с т а в љ а ви с о ко с т р е сн у си т у а ц и ју. Ли де ри на стра те шком ни воу ре ла тив но рет ко про живе осе ћај екс трем не хит но сти ко ји кри за но си са со бом, ма да с е и њи хов в р е мен ск и хо ри зон т св а к а ко ск ра ћу је у усло ви ма к ри зе. Пер цеп ци ја кри зе пра ће на је ви со ким сте пе ном не сиг у р но с т и у ве зи са п ри р о дом и по т ен ц и ја л н и м по сле д и ца ма прет ње: Шта се до га ђа и ка ко се то де си ло? Ко је сле де ћи? Ко л и ко су с т в а ри ло ше? Шт о је нај в а ж н и је ов а не си г у р но с т оте жа ва тра га ње за ре ше њи ма, од но сно од го во ром на пи тање: Шта се мо же ура ди ти? Шта ће се до го ди ти ако се иза бере по гре шна оп ци ја? Ка ко се упра вља кри за ма По зна то је да мно ге опа сне по ја ве (при род не или оне ко је и з а зи в а чо век) мо г у у г р о зи т и с т а нов н и ке, и мо ви н у и жи вот ну сре ди ну. У све ту је број та квих по ја ва у стал ном по ра с т у. Кра јем г о д и не до г о д и ла с е т е ш к а к а т а с т р о фа - т су на м и у А зи ји, к а да је по д и г н у т а ве л и к а у з бу на у све т у је р је ме ђу по ги ну ли ма био зна тан број ту ри ста из бо га тих зе ма- 307

309 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А ља Евро пе. Ура ган Ка трин по го дио је југ САД. Та квих по ја в а би ло је и ра н и је, но оби ч но с е бр зо з а б о ра ве, по г о т о во ако су њи ма угро же не си ро ма шне зе мље. Го ди шње се у свет у до г а ђа ви ше од 30 0 к а т а с т р о фа (н и су у к љу че н и ра т о ви). Број го ди шње из гу бље них људ ских жи во та је од 10 до 300 хи ља да. Нај ве ћи број жи во та од не ле су екс трем не при родне по ја ве, као што су олу је и по пла ве (Бан гла деш х и љ а да по г и н у л и х), по т р е си ( К и на х и љ а да по г и- ну лих), троп ски ци кло ни и тај фу ни, еруп ци је вул ка на а по не - к а д и оне и з а зв а не де ло в а њ ем т ех но ло г и је ( Бхо па л И н д и ја 5000 по ги ну лих). 15 По л и т и ч ке к ри зе п р ед с т а в љ а ју јед н у од нај ве ћ и х опасно сти по чо ве чан ство, јер у пе ри о ду по ли тич ких кри за рађа ју су м но г и фе но ме н и на си љ а ко ји у п ра во по г а ђа ју б е з б едно с т и у к у п но фу н к ц и о н и са њ е са в р е ме ног чо ве к а. По с е б но су у про шло сти би ли из ра же ни ра то ви и са вре ме ни те ро риз а м к а о п р о д у к т и по л и т и ке на си љ а. Пр е ма ис т ра ж и в а њи ма швај цар ског на уч ни ка Жан Жак Бе бе ла, за пет и по хи ља да г о д и на сво је ис т о ри је, чо ве ча н с т во је во д и ло ра т о в а у ко ји ма је жи вот из гу би ло ми ли о на љу ди, уз не про це - њи в а ма т е ри ја л на ра з а ра њ а. 16 У пе ри о ду од до год и не у све т у је и з ве де но ме ђу на р од н и х т е р о ри с т и ч к и х на па да. Са мо у Ал жи ру у по след њој де це ни ји XX ве ка уби је - но је ви ше од љу ди, а у про те клих 13 го ди на те ро ри сти су у све ту оте ли 270 ави о на у ци вил ном са о бра ћа ју, при че му је по ги ну ло 948 љу ди. 17 Под к ри з а ма и л и в а н р ед н и м си т у а ц и ја ма под ра зуме в а ју с е оне по ја ве ко је мо г у ма с ов но у г р о зи т и с т а нов н и ке (жи вот и здра вље), имо ви ну и жи вот ну сре ди ну у ра ту и у м и ру. У сви м фа з а ма п р о це са п р е в а зи ла же њ а к ри зе по т р е б но је ан га жо ва ње си сте ма без бед но сти др жав не, као и при ват - н и х ор г а н и з а ц и ја и по је д и на ца ра з л и ч и т и х спе ц и ја л но с т и. За јед ни ца се мо ра ба ви ти кри за ма и пре не го се оне до го де, а мо ра и по мо ћи у опо рав ку од по сле ди ца кри за. Као ре зул тат мо де р н и х ра з м и ш љ а њ а де фи н и са не су че т и ри фа зе све у к у п- 15 Б р а н и м и р Мо л а к, Шт о је у п р а в љ а њ е у к р и з а м а, Еко н о м и ја / E c o n o m i c s, бр. 13/2007, За греб, 2007, стр Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ, По л и т и ч ко н а с и љ е и г л о б а л и з а ц и ја, Д р а с л а р, Б е о г р а д, 2008, стр Исто, стр

310 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ног упра вља ња у кри за ма: убла жа ва ње, при прав ност, де ло - ва ње и опо ра вак или об но ва. За св а к у в р с т у к ри з а и л и в а н р ед н и х с т а њ а по с т о ји низ спе ци фич них ак тив но сти ме ра ко је тре ба при ме њи вати у свим фа за ма упра вља ња у ван ред ним ста њи ма. Те актив но сти тре ба ин тер ди сци пли нар но раз ра ди ти за сва ку вр - с т у у г р о ж а в а њ а. Ра з ра да у п ра в љ а њ а у ра з л и ч и т и м к ри зн и м с т а њи ма з а х т е в а ок у п љ а њ е ра зно в р сн и х с т ру ч њ а к а з а ви сно о по је ди ној вр сти кри зних ста ња. Но, уоп ште но, у из градњи си с т е ма з а у п ра в љ а њ е у к ри зн и м с т а њи ма т р е ба по ћ и од с ег ме на т а ко је т р е ба ју ра з ра д и т и г ру пе с т ру ч њ а к а з а по је д и- на под руч ја и то: рат, при род не и тех но ло шке не сре ће; анал и зи ра т и опа сно с т и ( у г р о же но с т и); ус по с т а ви т и ов ла ш ће њ а (од г о в а ра ју ће з а ко но да в с т во); де фи н и са т и ор г а н и з а ц и ју сви х уче сни ка у за шти ти и спа ша ва њу; раз ра ди ти си стем ко мун и к а ц и ја; ус т а но ви т и све р е су р с е з а де ло в а њ е и на п ра ви т и уку пан план за де ло ва ње у слу ча ју кри зних ста ња. Кри зна с т а њ а мо г у и з а зв а т и пр и ро да (по пла ве, олу је, снег, лед, мраз, зе мљо тре си, кли зи шта зе мљи шта и од ро ни, су ша и ви со - ке т ем пе ра т у р е, по ж а ри...); те х но ло г и ја де ло в а њ ем чо ве к а ( Не кон т р о л и са на о сло ба ђа њ а опа сн и х ма т е ри ја, по ж а ри и екс п ло зи је, п р е т њ а по ж а ра и л и екс п ло зи је, ра д и о а к т и в но с т, по жар или екс пло зи ја мо гу би ти на мер ни као ре зул тат зло - на ме р не па љ е ви не и л и т е р о ри зма, и л и сл у чај н и, н у к ле ар не е лек т ра не и д ру г и по г о н и ве з а н и у з н у к ле ар н и ене р г е т ск и са го ре ва ју ћи ци клус има ју нај ве ћу кон цен тра ци ју ра ди о актив них ма те ри ја ла, пре ки ди снаб де ва ња (во да, хра на, енер - ги ја...), уну тра шњи не ми ри (те ро ри зам, не ре ди), ло мо ви брана и на си па (по пла ве), кри зна ста ња иза зва на ра том се обично ма н и фе с т у ју к р оз сле де ће п р о бле ме: Ра т на ра за ра ња и п љач ка (а к т и в но с т и: ра ш ч и ш ћ а в а њ е ру ше ви на и и з в ла че њ е за тр па них, спа ша ва ње и ева ку а ци ја до ба ра). Рат ним ра за рањ ем мо г у би т и з а х в а ће на св а под ру ч ја, а л и не п ри ја т е љ ће ве р о в ат но на с т о ја т и да ра зо ри с т ра т е ш к и в а ж на под ру ч ја и објек те уз то узе ти и рат ни плен ; Ус ме ре не те х но ло ш ке не сре ће (пољ ск и и ш у м ск и по ж а ри). Де ло в а њ ем не п ри ја т е љ а мо гу се до го ди ти исте оне вр сте тех но ло шких не сре ћа (кризних ста ња) те пољ ски и шум ски по жа ри; Не пр и ја те љ уб и ја с та нов н и ш тв о и у ту свр ху ко ри сти раз ли чи та оруж ја. Део тог оруж ја оста је на те ре ну и на кон за вр шет ка ра та вр ло је опа са н з а ц и ви ле (з а х т е в а ч и ш ће њ е т е р е на ра з м и н и ра њ е). Не п ри ја т е љ з а с т ра ш у је и п р о г о н и с т а нов н и ш т во; Еп и де м и је 309

311 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ 310 У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А + аса на ц и ја (као по сле ди ца ра та и оста лих кри зних ста ња). За вре ме ве ли ких кри за (рат, по тре си, по пла ве...) мо гу се због на ру ше н и х х и г и јен ск и х услов а ж и во т а (з а г а ђе на во да, х ра на и д ру г о) по ја ви т и з а ра зне б о ле с т и ко је мо г у у г р о зи т и ве л и к бр ој с т а нов н и к а. Иако је функ ци ја упра вља ња у кри за ма ста ра, тек у но ви је в р е ме (т ри де с е т а к г о д и на) у све т у су зб ог по т р е ба ш т о ефи ка сни је ор га ни зо ва но сти за обра ну, за шти ту и спа ша вање. Све ве ћа по тре ба за ре сур си ма због њи хо ва све ве ћег исц р п љи в а њ а (на ф т а, п л и н, х ра на, во да...) мо гла би у бу д ућ но - с т и р е зул т и ра т и све ве ћом у че с т а ло ш ћу ору ж а н и х су ко ба у све ту. Сто га се и за тај вид угро жа ва ња, као и за она мир нодоп ска, за јед ни ца мо ра што бо ље при пре ми ти. Екс пан зи ја на ре ша ва њу про бле ма за шти те и спа шав а њ а од до г а ђа ја ко ји н и су са мо у д и р ек т ној по ве з а но с т и с ра том, ре зул ти ра ла је кон цеп ци јом све о бу хват ног упра вљањ а к ри з а ма. Та кон цеп ц и ја об у х в а т а т ри ме ђу с об но по ве з а не ком по нен т е. а) Све т и по ве к ри з а: Уо би ча је но је да ра з л и ч и т е в р с т е к а т а с т р о фа, к а о ш т о су п ри р од не, т ех но ло ш ке и рат, зах те ва ју сли чан на чин упра вља ња. б ) Пар т не р с т во у у п ра в љ а њу у к ри з а ма: Од г о вор но с т за упра вља ње у кри за ма и ре сур си за де ло ва ње захт е в а ју бл и ск у са ра д њу, од но сно пар т не р с т во на сви м н и во и ма у п ра ве ( Ре п у бл и к а), ја в н и х п р ед у зе ћ а и при ват ног сек то ра, ин ду стри је, до бро вољ них удруже ња и гра ђа на. Све о бу хват но упра вља ње зна чи по - ве зи ва ње у ор га ни зо ван и ускла ђен об лик свих по - треб них ре сур са за де ло ва ње. в) Ж и во т н и ц и к л ус к ри з а: Кри з а и л и в а н р ед но с т а њ е нај че шће не де лу је са мо је дан дан, већ че сто вре менск и д у же т ра је и и ма ж и во т н и ц и к л ус по ја в љи в а њ а ко ји мо ра пра ти ти низ упра вљач ких фа за, што укључу је: стра те ги је убла жа ва ња опа сно сти, при прав но - сти, де ло ва ња и опо рав ка од учи на ка ка та стро фе. Основ но на че ло све у к у п ног у п ра в љ а њ а к ри з а ма је да се мо же не што ко ри сно учи ни ти и пре не го се кри за или кат а с т р о фа до г о д и, а и од ма х на кон са мог до г а ђа ја. Све у к у п но у п ра в љ а њ е к ри з а ма под ра зу ме в а че т и ри фа зе у п ра в љ а њ а к ри з а ма у ко ји ма све с т ру к т у р е а н т и к ри зног т и ма с е мо ра ју за јед нич ки-ком пле мен тар но де ло ва ти да би се за шти ти ла за-

312 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр јед н и ца на од р е ђе ном под ру ч ју. До I I све т ског ра т а у п ра в љ а- ње у кри за ма нај че шће се сво ди ло са мо на при прав ност. Та при мар на уло га би ла је у функ ци ји од бра не од на па да не прија те ља. Но, при прав ност је са мо јед на од фа за у упра вља њу кри за ма. За јед ни ца се мо ра ба ви ти кри за ма и пре не го се оне до го де, а мо ра све стра но уче ство ва ти у опо рав ку од по сле дица к ри зе. К а о р е зул т ат на у ч н и х ра з м и ш љ а њ а де фи н и са не су че т и ри фа зе све у к у п ног у п ра в љ а њ а к ри з а ма: убла ж а в а ње; пр и прав нос т; де ло в а ње и опо ра в а к. Сва ка фа за про из ла зи из прет ход не и по ста вља зах те - ве на сле де ћу. Ак тив но сти у на ред ној фа зи мо гу се пре клапа т и с а к т и в но с т и ма и з п р е т ход не. При п ра в но с т п р е ла зи у де ло в а њ е к а да с е до г о д и к а т а с т р о фа. Де ло в а њ е п р е ла зи у опо ра в а к у ра з л и ч и т о в р е ме з а ви сно од п р о с т и ра њ а и в р с т е ште та. Слич но, опо ра вак по кре ће убла жа ва ње, мо ти ва цију з а сп р е ча в а њ е на с т а ја њ а сле де ће не с р е ће. Ко нач но, фа зе к ри з а не ма ју по че т к а н и к ра ја. Пр е по зна в а њ е п р е т њи мо же мо т и ви са т и у бла ж а в а њ е ис т о т а ко к а о и с т в ар на к а т а с т р о фа. Ко ор ди ни са ње ни за тих, по не кад вр ло сло же них ак тив но - с т и и њи хо во ме ђу с об но по ве зи в а њ е, к а о и по ве зи в а њ е н и з а опе ра тив них сег ме на та си сте ма од бра не, за шти те и спа шав а њ а о снов н и је з а да т а к а н т и к ри зног си с т е ма, од но сно т е ла д р ж а в не у п ра ве з а сл у чај в а н р ед н и х с т а њ а. Ко ор д и на ц и ја је зна чај на а к т и в но с т у сви м фа з а ма у п ра в љ а њ а к ри з а ма, је р с е ко ор д и на ц и јом под с т и ч у сви о с т а л и р е су р си у п ра ве и д ру г е ор г а н и з а ц и је да де л у ју у ц и љу сма њи в а њ а с т ра да њ а љу д и и ма т е ри ја л н и х ш т е т а од сви х к ри з а и л и в а н р ед н и х ста ња ко ја мо гу за де си ти сва ко дру штво и др жа ву. У де мо крат ским др жа ва ма шеф др жа ве је и од го во - ран за без бед ност, од бра ну и за шти ту гра ђа на. На при мер у ве л и к и м в а н р ед н и м си т у а ц и ја ма у СА Д во де ћу уло г у у УС ФЕ МА-и (Fe de ral Eme r ge n c y Ma n a ge me nt O r ga ni za t ion м и н и с т ар с т ву з а у п ра в љ а њ е в а н р ед н и м с т а њи ма) п р е у зи ма п р ед с ед н и к СА Д. Да к ле, по т р е б но је по ве з а т и све фу н к ц и је од бра не, за шти те и спа ша ва ња гра ђа на, имо ви не и жи вот - не сре ди не у је дин ствен си стем. У де мо крат ским и са вре - ме но ор г а н и зо в а н и м д ру ш т ви ма гла в н у уло г у з а де ло в а њ е у слу ча ју кри зних ста ња ства ра про фе си о нал на ор га ни за ција сег мент др жав не упра ве за ван ред на ста ња. Осно ву за у п ра в љ а њ е к ри зн и м си т у а ц и ја ма п р ед с т а в љ а ко м у н и к а ц и ја. Ва жно је про це ду ром де фи ни са ти, ко, ка да и ка кве ин фор маци је мо же да ти, за то што не кон тро ли са но еми то ва ње ин фор - 311

313 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ 312 У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А ма ци ја у јав но сти мо же би ти узрок па ни ке, кон фу зи је, де фе - ти зма, стра ха и сл. Увек се мо ра зна ти шта, ка ко, ка да и ко ме т р е ба р е ћ и. По г р е ш на и н фор ма ц и ја у по г р е ш но в р е ме мо же има ти ду го роч не по сле ди це, док пра вил но упра вља ње инфор ма ци ја ма мо же чак и у не га тив ним си ту а ци ја ма про из ве - с т и по зи т и в не е фек т е. Пр е ем и т о в а њ а и н фор ма ц и ја у сл у ча ју к ри зн и х си т у а ц и ја т р е ба да с е у т в р д и да л и с е до г а ђај з а и с т а до го дио. На кон то га да ју се пра во вре ме не ин фор ма ци је јав - но сти и ус по ста вља ју нео п ход ни кон так ти са за ин те ре со ван и м с т ра на ма; да је с е г ра ђа н и ма од г о вор на п и т а њ е з а ш т о с е не ш т о и ш т а де си ло; ор г а н и зу је с е де ло в а њ е к ри зне у п ра ве у п ри к у п љ а њу и н фор ма ц и ја; п ри п р е ма ју и н фор ма ц и је и сагла сно с т з а њи хо во ем и т о в а њ е у ја в но с т и; да ју с е де т а љ не и н фор ма ц и је ја в но с т и п у т ем ода бра н и х м р е ж а и к а на ла, а и н фор ма ц и ја мо ра би т и по т п у на, ја сна и ис т и н и т а, к а ко с е не би с т в а ра ле не до у м и це код г ра ђа на и усло ви з а ш и р е њ е де з и н фор ма ц и ја. Ве о ма је зна чај но п у т ем ко м у н и к а ц и је и ма т и конт р ол у над до га ђа јем кри зном си ту а ци јом. Упра вља ње кон тро ла је од кључ ног зна ча ја за са ни ра ње по сле ди ца кри зе. Кри зом у њеном пре ва зи ла же њу упра вља пред сед ник ре пу бли ке, који органи зу је нај струч ни је ка дро ве у дру штву за све о бу хватно управља ње у ци љу што бр жег за у ста вља ња кри зе (Ше ма бр. 1). У са ста ву ан ти кри зног ти ма ко ји је пот чи њен пред седн и к у р е п у бл и ке, де л у ју: Са ве т з а на ц и о на л н у б е з б ед но с т; И н фор ма т и в н и цен т ар; Екс пе р т ск и еко ном ск и цен т ар и Центар за ме ђу на род ну са рад њу. Кад је упи та њу по ли тич ка криза, ан га жу ју се сви цен три у ње ном пре ва зи ла же њу. У слу чају еко ном ске и фи нан сиј ске кри зе кључ ну уло гу има екс перт - ски еко ном ски цен тар и цен тар за ме ђу на род ну са рад њу, а у сл у ча ју б е з б ед но сне к ри зе са ве т з а на ц и о на л н у б е з б ед но с т и и н фор ма т и в н и цен т ар. И н фор ма т и в н и цен т ар са ч и њ а в а ју в ла д и на сл у ж ба з а и н фор м и са њ е, нај у глед н и је л и ч но с т и и з јав ног ин фор ми са ња и струч ња ци за пси хо ло ги ју. Екс перт - ск и еко ном ск и цен т ар са ч и њ а в а ју в ла д и на м и н и с т ар с т в а еко но ми је, фи нан си ја, еко ном ског раз во ја и ин фра струк тур е, а цен т ар з а ме ђу на р од н у са ра д њу нај у глед н и ји к а д р о ви МИП-а, лич но сти са ди пло мат ским диг ни те том, као и нају глед н и је л и ч но с т и и з обла с т и на у ке. Са ве т п р ед с ед н и к а р е п у бл и ке з а на ц и о на л н у б е з б ед но с т са ч и њ а в а ју м и н и с т ри од бра не, у н у т ра ш њи х по сло в а, спољ н и х по сло в а, на че л н и к

314 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ге не рал шта ба, ше фо ви тај них слу жби, са свим слу жба ма са ко ји ма са деј с т ву ју у п ра в а ца ри на, ц и ви л на з а ш т и т а и п ра во - суд н и си с т ем д р ж а ве. ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР САВЕТ ЗА НАЦИОНА - ЛНУ БЕЗБЕДНОСТ ЕКСПЕРТСКИ ЕКО - НОМСКИ ЦЕНТАР ЦЕНТАР ЗА МЕЂУНА- РОДНУ САРАДЊУ ТИМ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА ПРЕГОВАРАЧКИ ТИМ ТИМ ЗА ПРАЋЕЊЕ ПРИВРЕДЕ ТИМ ЗА САРАДЊУ СА ОУН ТИМ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ГЛАСИНА ГЕНЕРАЛШТАБ ТИМ ЗА ПРЕСТРУКТУ- ИРАЊЕ ПРИВРЕДЕ ТИМ ЗА САРАДЊУ СА АМБАСАДАМА ТИМ ЗА ИНФОРМИ- САЊЕ ЈАВНОСТИ АНТИТЕРОРИСТИЧКИ ОДРЕД ТИМ ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ ТИМ ЗА МЕЂУНАРОД. ЕКОНОМСКУ САРАДЊУ МИНИСТАРСТВО УНУ - ТРАШЊИХ ПОСЛОВА ТИМ ЗА ПОМОЋ НАЈУГРОЖЕНИЈИМА ТИМ ЗА МЕЂУНАРОД. НАУЧНУ САРАДЊУ ЦАРИНСКЕ СЛУЖБЕ ТИМ ЗА УПРАВЉАЊЕ ПОСЛЕДИЦАМА КРИЗЕ ЦИВИЛНА ЗАШТИТА ТИМ ЗА ОПОРАВАК ПРИВРЕДЕ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ Држав ни тим за управља ње кризо м ( Шема бр. 1 ) Управ љањ е кризом пр ед ставља ј ед ан о д најз нач ајнијих ак тивности у проце су прева зилаж ења ван редне си т уац и је к ри зе. У п ра в љ а њ е мо ра би т и п ла нско, све обу х в ат но, ра знов р сн о и п ра вов р ем ено, које т раје до к с е к ри з а не с т а ви под кон т р ол у. За у спе ш н о у п ра в љ а њ е к ри з ом не оп х од но је њ ено ра н о о т к ри в а њ е, т ј. п р епозна в а њ е к р и зе у њ еном по че - т ном с т а д и ју м у, к а ко би с е с т вори л а р е а л на п р е т по с т а в к а з а њено за ус та вљ ање пре ра спл амсава ња. У п ра в љ а њ е к ри зо м под ра з у м ев а пе т к ри т и ч н и х а ктивно ст и и то: уоча вање, дон ош ењ е одлуке, ту мач ење, заврш авање и учење А. Бо ин,п. Харт, Е. Штерн, Б. Сан де ли јус, По л и т и к а у п р а в љ а њ а к р и з а м а, Слу жбе ни гла сник, Фа кул тет без бед но сти, Бе о град, 2010, стр

315 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ 314 У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А У смера ва ње сви х анти кризних си стема се вр ши у правц у ус по с т а в љ а њ а, п рво, ко н т р о ле на д а г е нс и ма к р и з е, з а т и м с е де л у је к а у б рз а в а њу, успора в а њу, по т и ск и в а њу и фок уси ра њу с т а њ а у к оме с е д ру ш т во на ла зи. Основн и ц и љ а н т и к р и зн ог с ис т ема а н т и к ри зно г т и ма је по с т и з а њ е к он т р ол иса н и х же љ ен и х р е зул т ат а у п рвом су ч е љ а в а њу криз е и а нтикр изног ти ма. Основ н и ц и љ а н т и к р и зног т и ма мора б и т и п ра вов р емен о усп ос та вља ње нив оа уп равља ња кр изо м. Ако ј е к риза међ - у на р од но г к а ра к т е ра ус по с т а в љ ају с е и н т е рн и и ек с т е рн и су бјек т и у п ра в љ а њ а к ри зом, т ј. ло к а л н и, р ег иона л н и и г лоба л н и на н и во у О У Н. З а с в а к у к ри зу је к а ра к т е ри с т и ч но да се нач елно резу лтати не мо гу у напред сазнати. Свака кр - из а директн о или индирек тн о утиче на стање б езбеднос ти. Најв а ж н и је у п р оце су у п ра в љ а њ а к ри з а ма је од р ед и т и комп етентан тим з а у пр ављање к ризама, у току к ризе м ор - а с е у ко н т и н у и т е т у п ру ж ат и пси холо ш к а п омоћ л и ц и ма у р ег ион у з а х в а ћ еном к р и з ом. Кри зе мо г у би т и: еко но мске, ф и н а нси јс ке, п ол и т и ч ке, еко лош ке и б е з б е д но сне. Већ и на к ри з а на с т у па и з нена д н о и б е з обзи ра н а т о ш т о је већ и н у њ и х мо г уће п ра в ов р емено п р ед ви де т и и з а њи х с е к в а л- и т е т н о п ри п р ем и т и. У п р оце су у п ра в љ а њ а к ри з а ма мора по с т о јат и н а ц иона л н и п ла н з а од г о вор на к р и зн у си т у а ц и ју, к оји об е зб еђ у ј е сп р овођ ењ е у т в рђене пол и т и к е и п р о це д у р е у од г ово ру, о с и г у ра в а да св и у ч е сн и ц и у о д г овор у и оп ора вк у и мај у п ла н, п е р иод и ч но о бу ча в а њ е п р ема п ла н у ( К Ш В, веж б е на те рену). Кљ уч ни еле мен ти у до но шењу одл ук е обухва тају де фи н и ц и ју п р об ле ма, п р оцен у м ог ућ но с т и и донош ењ е одлу к е. За руководи оц е центара п редседн ик им ену је најискусн и ј е с т ру ч њ а ке, с ви ц ен т ри св ој е а к т и вно с т и усме ра в а ју у ц и љу у бла ж а в а њ а и е л и м и н ис а њ а к ри зе. У п р оце су у п ра в љ- а њ а к ри з а ма мо ра по с т ој ат и п ла н т ек уће п р оцене к а ко би с е оц ен и ле п р о мен љи ве по т р е б е к ри зн е с р ед и не и п ла н и ра л и посту пц и и активно сти це нта ра н а основу про менљив их до - га ђаја и ли но вих информација. У мо ме н т у п р е по зн а в а њ а к ри зе по т р е бно је да сис т ем и зв рш ног до но шењ а о д л у к а са в рш ено фу н к ц ион и ше. Тада с е де фи н и ш е п р облем, р а зви ја и п ра ви п ла н сп р овођ ењ а с т р ат ег и ј е у ск ла д у са пол и т и ком зем љ е и п р оцед у ра л но м

316 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр док ум ентацијом. Ти м за упр ављ ањ е кризом и ма своје ц иљеве и то: Сп ре чити, одвра ти ти и пр екинути р аз вијање кризе у кол и ко је т о мог уће, све с т и н а м и н и м у м с т ра х и пов р е де г ра ђа н а. Прилико м управљања кр из ом т реба д ефини са ти одгов - ор и опора в а к и и ден т ифи к ов ат и ул ог е доно си оц а од л у к а. У том п ро цесу с е м ора пр ид ржавати ма кс име: пл а н ирати-обуч и т и-у веж ба т и- оцен и т и. Ст р ат ег и ја од г овора на к ри зу и л и си т у а ц и ј у која у к љу ч у је опа сно с т по д рж а ву, њ ен у т е ри т ори ј у, д рж а в љ а не, вој не сна г е и по са де и л и к љу ч не и н т е р е с е, ко ја с е бр зо ра зв и ја и д оводи до стања так вог утица ја н а дипломат ију, јавну бе - зб ед но с т, п р и в р е д у, по л и т и к у и л и војс к у да с е ра зм и ш љ а о а н г а жов а њу сна г а д рж а ве з а з а ш т и т у ј а в не б е зб ед но с т и или војни х с на га како би се испунил и циљеви нац ионалне б е зб ед н о с т и. За ко м п ле т а н о по ра в а к од к ри зе м ог у би т и по тр еб ни месеци или го дин е, да б и се адекв атно одговор - и ло на љу дск е, фи зи ч ке, ек ол ош ке, д ру ш т вене и е кон омске по след и це к ри зе. Од л у ке у од г ов ор у и опора вк у т р е б а ло би да о д почет ка буду о бј едињене и к оордин ис ане. Ст рат еш к а п р оцена о дго в ора и опоравка т р е ба ло би да с е по с мат ра п ар а ле л н о к а д г од ј е т о мо г уће. Од л у ке у в е з и од г овора мо г у да на д у ж и пе ри од у т и ч у на а н г а жов а њ е у о по - ра вк у. Уп ра в љ а њ е опо ра вком не обу х в ат а са мо з а кон од а вне сл у ж б е и л и м и н ис т ар с т в а, ве ћ и п ри в ат н у и н д ус т ри ју и ш и ру з аје д н и ц у. Ц и љ по с т у п к а у опо ра вк у је пов рат а к у нор ма л не токове ш то је пре мог ућ е. К а да с е к р и з а з а в рш и у век о с т ају њ ене по сл ед и це, па је н е о п хо д но с т р у ч но у п ра в љ ат и по след и ца ма у ц и љу успо - с т а в љ а њ а ме ра у з а ш т и т и зд р а в љ а и б е зб ед но с т и ј а в но с т и, обнове к љу ч н и х д р ж а в н и х сл у ж би и об е зб еђењу п ом оћ и у в а н р е д н ој си т у а ц и ји в л а д и, по слов а њ у и појед и н ц и ма највише погођеним последицам а кризе. 315

317 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ Литература У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А А. Боин, П. Харт, Е. Штерн, Б. Санд елијус, П ол и т и ка у п рав ља ња к р и з а м а, Службени гласн ик, Фак ултет безбедности, Бе оград, Бр ан им ир Мола к, Што је управљање у кризама, Економ и ја / Ec on om ic s, бр. 1 3/2007, З агреб, Же л и м и р Кеше т ови ћ, Кр и зн и ме н а џ ме н т, Ф а к ул т е т б е зб ед но с т и, Сл у ж б ен и гла сн и к С р би ј е, Б е ог ра д, Же лимир Кеш етовић, Те ори јс ки конце пт кризе, К р и зни мен а џмент 1 Хрестом ат иј а, Фак ул тет без б - ед но с т и, Б е ог р а д, Љу би в ој е А ћ и мо ви ћ, На у ка о ме ђ у на ро дн и м одн ос и м а Те ор ија и и с тра ж и в ач к и прав ц и, На у ч на к њ и г а, Б е ог ра д, Ж ељко Ива ниш, Зн ачај преговарања у решав ањ у сукоб а и к ри з а, Војно дело, бр. 2/ 20 05, Вој но и з да в ач к и з а во д, Б е ог ра д, Р адослав Гаћинов и ћ, Политичко наси ље и глоба лизација, Драсл ар, Бе ог рад, Fe a r n-b a n k s, K., C r i si s Co mm u ni c a t i o n s: A Ca se b ook Ap pr oa ch, Lawrence Erlba um Associates P u bli shers, Malwa h, W, Hamblin, R.L., Leadership an d Cris is, S o ciome t r y, 21, F i n k, S, Cr isis Management: Planning for the Inevita ble, Amac om, Ne w York, Ba r t on, L., Crisis in Or ganizatio ns: Ma naging and Communi cating i n the Hea t o f Chaos, South-Weste rn Publishing Company, Ci ncinna ti, OH,

318 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Radoslav Gaćinović THE CRISIS MANAGEMENT S u m m a r y Crisis is an unplanned event with potentiality to significantly influence efficiency and credibility of an organization or to make a great problem in the field of politics, economy, ecology, security and society in general. Modern political-legal theories define the crisis as a serious threat to basic structures or fundamental values and norms of social system which under conditions of timely pressure and very uncertain circumstances demands making critical decisions. The crisis is also a disorder that physically attacks a system as a complex and harms its fundamental postulations, identity and essence. Through an analysis of some crisis from the aspect of internal state structure it is possible to define it as the crisis only in case that the participants in the even in question do view the given situation as the crisis in different time points, that is, the crisis is a specific state of enforced process which is marked with long continuation and great intensity which is difficult to control and due to this reason it is not easy to predict development of such state as well as the consequences resulting from it. The crisis management is one of most significant activities in the process of overcoming exceptional situations the crisis. The management should be planned, comprehensive, diverse and timely one as long as the crisis is put under control. In the process of the crisis management there should be a national plan for making the answer to the crisis which provides for implementation of defined politics and procedure in the form of the answer to the crisis. Key elements in the decision making encompass (imply) the problem definition as well as estimation of capacity and decision making. For the centre managers the president appoints top level experts and all centres direct their activities to the objective of alleviating (reducing) of the crisis or elimination of the crisis. In the process of the crisis management there should be a plan of the running estimation for purpose of estimation changeable 317

319 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ У П РА В Љ А ЊЕ К РИ ЗА М А needs of the crisis environment as well as for purpose of planning moves and activities of the centres on the basis of changeable events or new information. In the moment of acknowledgment (identification) of the crisis it is necessary that the system of executive decision making functions in perfect order. Then the problem is defined and the plan of implementation and development of strategy is being made in accord with the state politics and procedural documentation. The crisis management team has its own objectives and they are: prevention and determent of the crisis and ending of development of the crisis and, if it is possible, minimizing fear and injuries of citizens. Key Words: crisis management, political crisis, economic crisis, financial crisis, ecological crisis, security crisis, team, management, centre 318

320 УДК :339.9 Примљено: 13. фебруар Прихваћено: 25. мај 2011 Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Иви ца Љ. Ђор ђе вић* Ми ла н Ми ја л ков с к и** Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ У УСЛО ВИ МА ГЛО БА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ Резиме Рас пра ве о гло ба ли за ци ји су обе ле жи ле дру штве ну мисао на кон па да Бер лин ског зи да. Ме ђу тим, ма ло је ра до ва посве ће них ана ли зи од но са на ре ла ци ји гло бал ни про це си - држ ав не и н с т и ту ц и је. Ци љ а у то ра је да у ка ж у на про ме ње н у уло гу др жав них ин сти ту ци ја у усло ви ма гло ба ли за ци је. Анал и зом до с ту п н и х и з в о ра и з пред ме т не о бл а с т и а у то р и с у до шли до за кључ ка да је моћ ути ца ја на ток до га ђа ја ко јом рас по ла жу др жа ве све ма ња. Је дан од глав них узро ка де фици та мо ћи је гло ба ли за ци ја фи нан сиј ских то ко ва. Са гу бљење м кон тро ле над ф и на н с иј с к и м опе ра ц и ја м а др ж а ве ос та ју без зна чај ног де ла сво јих при хо да. По тре ба да се на док наде и з г у бље н и пр и хо д и оп те ре ћу је ло ка л но с та нов н и ш тв о и при хо де што до во ди до уну тра шњих на пе то сти и не ста билно сти си сте ма. Гу би се ор ган ска ве за из ме ђу др жав них инс т и ту ц и ја и и н те ре са г ра ђа на. Си ту а ц и ја по се б но по го д у је про до р у пре да тор с к и х тра н с на ц и о на л н и х кор по ра ц и ја ко је ко ри сте по сто је ће окол но сти за ре а ли за ци ју сво јих ин те реса. У по ме ну том кон тек сту по себ но су угро же не ма ле и нера з в и је не зе м ље ко је б и де ф и ц и т мо ћ и тре ба ле да ре ш а в а ју * Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, Ф а к у л т е т б е з б ед н о с т и ** Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, Ф а к у л т е т б е з б ед н о с т и 319

321 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ пу те м с к л а па ња ме ђ у со б н и х а ра н ж а м а на и и н с и с т и ра ње м на и з г рад њи г ло ба л н и х и н с т и ту ц и о на л н и х ме ха н и за м а. К љу ч не ре ч и: Моћ, На ц и о на л на моћ, Д р ж а в а, Гло ба л и за ц и ја, Тран сна ци о нал не кор по ра ци је, Без бед ност људи Увод О гло ба ли за ци ји је до ста пи са но и те шко је шта ре ћи а да с е не ри зи к у је по на в љ а њ е већ и з р е че ног. По т р е ба ау т о ра да се огла се по во дом фе но ме на ко ји је то ли ко пу та до са да ана ли зи ран ин спи ри са на је ак ту ел ном си ту а ци јом у Ср бији. Као на род ско ро да ни шта ни смо из ву кли из на ше ближе и да љ е п р о ш ло с т и. Уме с т о да а н т и ц и п и ра мо т ок до г а ђа ја м и к а ск а мо, већ ч и т а ве д ве де це н и је, з а п р о це си ма ко ји су у ш и р ем р е г и о н у да в но о т по че л и, а у не к и м д р ж а в а ма већ и окон ча н и. Не т в р д и мо, а п ри о ри, да су д р ж а ве и на р о д и ко ји су већ окон ча ли тран зи ци о не про це се ура ди ли не што до бро. Ме ђу т и м, з а бри њ а в а ју ћ а је си т у а ц и ја да н и смо у с т а њу да и з ву че мо н и к а к ве по у ке и з г р е ша к а д ру г и х. Упор но с е по нав љ а ма н т ра о не о п ход но с т и п ри в а т и з а ц и је све г а к а ко би смо би л и п ри х в а тљи ви ји к а н д и дат з а ч ла н с т во у ЕУ. Је д и но ш т о на ш и по л и т и ча ри н у де к р оз сво је п р о г ра ме је ев р о а тла н т ск а бу д ућ но с т б е з по д р ш ке у ви д у на у ч но у т е ме љ е н и х а на л и з а сво ји х т в рд њи. А к а дем ске и н с т и т у ц и је су по т п у но ск рај н у т е у п р о це су до но ше њ а да ле ко с е ж н и х од л у к а. И н с т и т у ц и је ко - је би мо ра ле по сво јој де фи н и ц и ји да с е огла с е по во дом значај них до га ђа ја и про це са оста ју по стра ни. Текст ко ји сле ди за си гур но не мо же да пру жи од го во ре на сва по ста вље на пит а њ а, а л и по к у ша ће мо да у к а же мо на о снов н и п р о блем ко ји је к а ра к т е ри с т и ча н з а ма ле зе м љ е и ко ји је у о сно ви не сна лаже ња у са вре ме ним усло ви ма. 2. Од ре ђе ње основ н и х пој мо в а С об зи р ом да г о во ри мо о т е ма ма ко је су че с т о п ри су т не у јав но сти, ка ко ла ич кој та ко и ака дем ској, же ли мо да ука же - мо на са др жај пој мо ва она ко ка ко смо их ми под ра зу ме ва ли у кон тек сту те ме. Кључ ни пој мо ви ко ји се по ми њу у тек сту најче шће се ту ма че у скла ду са по тре ба ма ауто ра. Њи хов са др-

322 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ж ај н и је, оба ве зно, под ра зу ме в а ју ћ и. За ви сно од и де о ло ш ке оп р е де љ е но с т и, од но сно кон т ек с т а т е ме по ја м гло ба л и з а ц и ја до би ја ра з не ко но т а ц и је. На д ру г ој с т ра н и на ц и о на л на моћ з а не ке ис т ра ж и в а че са в р е ме не д ру ш т ве не р е а л но с т и н и је по жељ на ка те го ри је у кон тек сту ко смо по лит ске оду ше вље - но с т и гло ба л и з а ц и јом. Уп ра во и з на ве де н и х ра з ло г а да је мо нај п р е о снов не на по ме не к а ко би смо у п у т и л и ч и т а о це у на ше по ла зно т е о ри ј ско оп р е де љ е њ е Гло ба л и за ц и ја О гло ба л и з а ц и ји мо же мо да ч и т а мо на ра зн и м н и во и ма те о риј ских рас пра ва. По чев од то га да је то про цес ка рак те - ри сти чан за це лу исто ри ју ци ви ли за ци је, па до то га да предста вља спе ци фи кум за крај ХХ и по че так ХХI ве ка. Не спорна је ч и њ е н и ца о пе р ма нен т ној т е ж њи ве л и к и х и м пе ри ја да кон тро ли шу чи тав, њи ма по знат, свет. У том кон тек сту мо же - мо да п ри х в а т и мо и т е зу по ко јој гло ба л и з а ц и ја, к а о п р о це с, по с т о ји још од ве л и к и х с е о ба на р о да са п р о с т о ра а фри ч ког кон ти нен та као пра по стој би не свих љу ди. Ме ђу тим, из једна ча в а њ е п р е т ход н и х по ја в а ш и р е њ а у т и ца ја и кон т р о ле на д п р о с т о р ом са да на ш њи м п ла не т ар н и м де ша в а њ ем мо же да бу де са мо про из вод не по зна ва ња про це са или ње го вог зло наме р ног т у ма че њ а. Н и јед на г ру па љу д и, на р о да и л и д р ж а в а до по ја ве на у ч но т ех но ло ш к и х до с т и г н у ћ а Х Х ве к а н и је и ма ла на рас по ла га њу та кве ин стру мен те кон тро ле про сто ра и људи као што их да на шњи гло ба ли за то ри има ју. Са в р е ме на т ра н спор т на и ко м у н и к а ц и о на с р ед с т в а омо г у ћ а в а ју до ме т е и у нај з а ба че н и је де ло ве на ше п ла не т е. По р ед т о г а ш т о са в р е ме на т ех но ло г и ја п ру ж а е фи к а сно с т у ор га ни за ци о ним и про дук ци о ним сфе ра ма она но си и огро - ма н де с т ру к т и в н и по т ен ц и ја л у с е би. У не к и м са в р е ме н и м т ех но ло ш к и м п р о и з во д и ма и ма т о л и ко де с т ру к т и в но с т и да је до ве де на у п и т а њ е и са ма св р х а њи хо вог по с т о ја њ а и даљ ег ра з во ја. Нај ве ћ и де о п р о бле ма са гло ба л н и м п р о це си ма, ч и ји смо м и са в р е ме н и ц и, и ма мо зб ог не по с т о ја њ а од г о в а рају ћег со ци о ло шко - фи ло зоф ског мо де ла ко ји би дао аде кват а н д ру ш т ве н и ок ви р. Кон т р о ло ри к ру п ног к а п и т а ла и ма л и су про фит ног ин те ре са да ула жу у раз вој тех но ло ги ја, ме ђут и м д ру ш т ве не на у ке су би ле, г о т о во, ис к љу ч и во у фу н к ц и ји од р ж а њ а по с т о је ћ и х си с т е ма. Н и је с е до зво л и ла озби љ н и ја 321

323 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ кри тич ка ана ли за по сто је ћих мо де ла дру штве не ор га ни за ције, од но сно ни је се ишло у ко рак са тех но ло шким про ме нама. Те отуд до ла зи до су прот но сти и кри за ко је су ди рект на по сле д и ца з а о с т а ја њ а п р о и з вод н и х од но са на сп ра м ра з во ја с р ед с т а в а з а ра д, р е че но марк си с т и ч ком т е р м и но ло г и јом. У кон т ек с т у т е ме ра да оп р е де љу је мо с е з а од р е ђе њ е гло ба л и з а ц и је к а о п р о це са ко ји до во д и до фу н да мен т а л н и х дру штве них, еко ном ских и кул тур них про ме на ко је до прино с е са ж и ма њу све т а и ја ча њу све с т и о п ла не т и к а о це л и н и. 1 Објек тив на ана ли за гло ба ли за ци је зах те ва са гле да ва ње по - р ед ра з вој н и х а спе к а т а 2 и по к у шај с т а в љ а њ а под а п с о л у т н у кон тро лу чи та вог по зна тог све та без ја сне ви зи је о по сле дица ма и да љем раз во ју до га ђа ја. Овај дру ги про цес (гло ба лиз а м) ба зи ра н је на и де о ло ш кој ма т ри ц и кон с т а н т ног ш и р е њ а т р ж и ш т а к а о усло в а оп с т а н к а си с т е ма. Же љ а з а а п с о л у т ном до ми на ци јом гу би сво ју ра ци о нал ност у кон тек сту по сле дица по гло ба ли за то ра и оне ко ји тр пе по сле ди це гло ба ли зма. 3 Мо же мо да ра с п ра в љ а мо о д в а л и ца гло ба л и з а ц и је 4 и о то ме да ли је она мит или ствар ност, 5 али не мо же мо да из бег не мо су о ча ва ње са по сле ди ца ма гло ба ли зма као иде о - ло г и је ко ја је и з ма к ла кон т р о л и. Пр о це с ко ји б е з о б зи ра на свест о ње го вим по губ ним по сле ди ца ма и да ље иде, по инерци ји, у истом сме ру до крај њих гра ни ца из др жљи во сти плане те. Ни по да шта ва ње при род них чи ни ла ца у ко мер ци ја ли зац и ји све г а на п ла не т и, по р ед п ри р о де у н и ш т а в а и х у ма но с т код љу ди осло ба ђа ју ћи их свих мо рал них и етич ких на че - ла је р и х до во д и до б ор б е з а оп с т а на к. А к т у е л на д ру ш т ве на ор г а н и з а ц и ја је п р о и з вод ис т о ри ј ског ис к у с т в а, ис по љ а в а с е кроз ин сти ту ци је ко је су јав но до бро у функ ци ји оства ри ва- 1 Ивица Ђорђевић, Безбедносна архитектура у условима глобализације, Факултет безбедности, Службени гласник, Београд, стр Глобализација као последица развоја науке и технологије, односно наставак историјских тенденција проширења познатог и доступног нам света. Средства која омогућавају брже и јефтиније путовање, пренос података, превоз робе и људи доприносе квалитету живота и хуманизацији окружења. 3 Ивица Ђорђевић, Глобализација и/или глобализам, Зборник Факултета цивилне одбране, Факултет цивилне одбране, Београд, 2001, стр Бранко Милановић, Два лица глобализације, Архипелаг, Београд, 2007; Мирослав Печујлић, Глобализација - два лика света, Гутенбергова галаксија, Београд Владимир Вулетић, Глобализација - мит или стварност, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,

324 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ња ин те ре са ве ћи не гра ђа на на кон крет ном про сто ру. Фор сира њем ло ги ке про фи та и еко ном ског фун да мен та ли зма гло - ба л и з а м је у сво јој де с т ру к т и в ној м и си ји на ц и о на л н у д р ж а ву п р о гла сио з а сме т њу и т е ж и а п с о л у т ној ко ме р ц и ја л и з а ц и ји и н с т и т у ц и ја си с т е ма. О в ај р е т р о г ра д н и п р о це с чо ве ча н с т во вра ћа на пе ри од пре ус по ста вља ња мо дер не др жа ве, на мрачни сред њи век На ци о нал на моћ К а да г о во ри мо о на ц и о на л ној мо ћ и он да по р ед од р е ђе - њ а са мог пој ма т р е ба да до да мо још не ке на по ме не. На и ме, на ц и о на л на моћ н и је ог ра н и че на са мо на п ри па д н и ке јед не на ц и је, она с е у са в р е ме н и м усло ви ма ве зу је з а п ри па д н и ке ор га ни зо ва не дру штве не гру пе ко ја жи ви на од ре ђе ном про - сто ру. Про стор оме ђен гра ни ца ма др жа ве пред ста вља живо т но с т а н и ш т е од р е ђе ног де ла људ ске по п у ла ц и је ко ја ис т и уре ђу ју у скла ду са сво јим по тре ба ма, мо гућ но сти ма и плано ви ма. Љу ди ко ји су на ста ње ни уну тар гра ни ца јед не др жаве, као што смо ре кли, ни су ну жно хо мо ге ни по на ци о нал ној или не кој дру гој осно ви. У окви ру по пу ла ци је по сто је раз личи те же ље и иде је о за до во ља ва њу по тре ба ње них при пад ника. Упра во због то га ис по ста ви ло се да је нео п ход но утвр ђив а њ е п ра ви ла к а ко би с е уск ла д и л и и н т е р е си сви х, и л и ба р ем ве ћ и не. Ме ђу т и м, са ма п ра ви ла б е з и н с т ру ме на т а кон т р о ле и санк ци о ни са ња пре кр ши ла ца ни шта не зна че, та ко да до лази мо и до не о п ход но с т и по с т о ја њ а и н с т и т у ц и ја. Кроз ве ков но ис ку ство љу ди из гра ђу ју мо де ле дру штве - не ор г а н и з а ц и је к а ко би ус пе л и да оп с т а н у у не п ри ја т е љ ском ок ру же њу. По к а з а ло с е да су оп с т а л и и нај да љ е од ма к л и у ра з во ју он и на р о д и ко ји су и ма л и нај б о љу ор г а н и з а ц и о н у с т ру к т у ру у ск ла д у са и н т е р е си ма ко лек т и в а. Не з а ви сно од л и ч ног с т а в а и л и а фи н и т е т а ч и њ е н и ч но мо же да с е до к а же ка ко је де мо крат ски мо дел ор га ни за ци је, са аде кват ним инсти ту ци о нал ним си сте мом, нај е фи ка сни ји и да је дао од ре - ђе н у п р ед но с т на р о д и ма ко ји су ис т и п ри ме н и л и у п ра к си. У кон т ек с т у и з не с е н и х т в рд њи мо же мо да ра с п ра в љ а мо о по сле ди ца ма тог мо де ла ор га ни за ци је по оста ле у окру же - њу, али то би нас од ве ло пре ви ше у ши ри ну. Ми сли мо да је овом п ри л и ком са сви м це л ис ход но у к а з а т и на ч и њ е н и ц у да су ин сти ту ци је си сте ма че сто би ле у функ ци ји ма њи на ко - 323

325 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ је су ма јо ри зо ва ле сво је ин те ре се и ти ме ин стру мен та ли зо - в а ле по с т о је ћ и си с т ем з а по т р е б е сво ји х п ла но в а. Да на ш њ е нај ра зви је ни је де мо крат ске др жа ве (под раз во јем не под разу ме в а мо са мо еко ном ске по к а з а т е љ е) и ма ле су е фи к а сне кон т р ол не ме х а н и зме к а ко би п р о п и са не п р о це д у р е би ле и ис по што ва не. Упра во та спо соб ност да се по тен ци јал по је дина ца ста ви у функ ци ју ин те ре са за јед ни це пред ста вља осно - ву на ц и о на л не мо ћ и. У осно ви де фи ни ци је пој ма моћ на ла зи се об ја шње - ње по ко ме је не ко спо со бан да све сним ан га жо ва њем кре - и ра п р о ме не у по с т о је ћ и м усло ви ма у ц и љу свог оп с т а н к а и да љег раз во ја. Иду ћи да ље за овим од ре ђе њем мо же мо да к а же мо к а ко с е под пој мом на ц и о на л на моћ под ра зу ме в а спо с об но с т д р ж а ве з а п ла н ск и м а н г а жо в а њ ем сво ји х р е су р са у ц и љу сп р о во ђе њ а п р о ме на у н у т ар сво ји х г ра н и ца а л и и в а н њих. Уну тра шње де ло ва ње се ис по ља ва кроз ин тер ак ци ју изме ђу ин сти ту ци ја и гра ђа на, док се ван те ри то ри јал ног оквира од ви ја и н т е р а к ц и ја са о с т а л и м су бјек т и ма и з ок ру же њ а. У скла ду са на ве де ним, под на ци о нал ном мо ћи би мо гла да се сма т ра и н т е р а к ц и ј ск а спо с об но с т д р ж а ве да а де к в ат но у т и че на по на ша њ е д ру г и х су бје к а т а у ск ла д у са сво ји м ц и љ е ви ма и и н т е р е си ма. На и ме, фу н к ц и ја д р ж а ве је да с т во ри усло ве у ко ји ма ће њ е н и г ра ђа н и р е а л и зо в а т и сво је и н т е р е с е. Ва ж а н п р ед у слов д р ж а ви з а успе ш но о с т в а ри в а њ е п р о јек т о в а н и х ци ље ва и ин те ре са је сте ува жа ва ње ви ше стру ке ме ђу за висно с т и сви х а к т е ра у к љу че н и х у п р о це с њи хо ве р е а л и з а ц и је. Нај п р е, в а ж но је спо зна в а њ е р е а л н и х о сно в а з а о с т в а ри в а њ е же љ е н и х ц и љ е в а, од но сно да л и с е ра с по ла же не о п ход ном мо ћи. Моћ под ра зу ме ва аде кват на пра ви ла (нор ма тив на и те - о ри ј ск а) о в р с т а ма де лат но с т и ко је ће д р ж а в а п р ед у зи ма т и. И н с т и т у ц и је си с т е ма т р е ба, у п ра к си, да р е а л и зу ју з а кон ск и про пи са на пра ви ла ка ко би кре и ра ле про ме не код дру гих субје ка та у скла ду са усво је ним стра те шким ци ље ви ма. Нео п- ход но је да д р ж а в а сво је а к т и в но с т и р е а л и зу је п у т ем р е а л не и ден т и фи к а ц и је в р ед но с т и и ц и љ е в а ко ји су ар т и к у л и са н и к р оз а де к в ат н у з а кон ск у р е г у ла т и ву и т е о ри ј ске с т а во ве. До - след ном и е фи к а сном п ри ме ном у т в р ђе н и х, док т ри нар н и х и стра те гиј ских, опре де ље ња др жа ва тре ба да усме ра ва по на- 324

326 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ша ње оста лих су бје ка та та ко да до при но се ре а ли за ци ји инте ре са ње них гра ђа на. 6 На ц и о на л н у моћ т р е ба по сма т ра т и нај ма њ е и з д в а у гла. Јед на пер спек ти ва из ко је тре ба да се вр ши ана ли за је мо гућност ан га жо ва ња соп стве них ре сур са у ци љу по ди за ња нивоа мо ћ и у н у т ар на ц и о на л ног п р о с т о ра. Д ру г и н и во а на л и зе тре ба да се фо ку си ра на ис по ља ва ње на ци о нал не мо ћи у одно су на ме ђу на р од не су бјек т е, р е а л и з а ц и ју на ц и о на л н и х и н- т е р е са у од но су на не по с р ед но ок ру же њ е, р е г и он, на н и воу п ла не т е. Код ма њи х зе ма љ а да ле ко је в а ж н и ји у н у т ра ш њи а спек т на ц и о на л не мо ћ и. Ма ле зе м љ е не ма ју по т ен ц и ја ла з а ш и р е њ е у т и ца ја на ш и р ем п р о с т о ру, њи ма је п р е в а с ход н и ц и љ од бра на на ц и о на л н и х и н т е р е са од з ло на ме р н и х у т и ца ја спо ља. Ве ли ке зе мље са сна жном при вре дом и им пе ри јалн и м а м би ц и ја ма да ле ко ви ше па ж њ е по к ла њ а ју ис по љ а в а њу свог по т ен ц и ја ла мо ћ и в а н на ц и о на л н и х г ра н и ца. Спо с об но с т у т и ца ја на д ру г е н у ж но је по ве з а но са ра с - по ла г а њ ем а де к в ат н и м по т ен ц и ја лом ко ји с е ис к а зу је к р оз ра с по ло ж и ве р е су р с е. Ре су р си ко ји ма мо же к в а н т и т а т и в но да се ис ка же сте пен на ци о нал не мо ћи об у хва та ју ста нов ниш т во, ве л и ч и н у т е ри т о ри је, п ри р од на б о г ат с т в а, еко ном ск у сна гу, вој ну моћ и по ли тич ку ста бил ност. Нај у том кон тексту ка же ка ко су не ке зе мље бо ље од дру гих у пре тва ра њу сво јих ре сур са у не ки прак тич ни ути цај. Сва ка ко да исто - риј ске окол но сти по тен ци ра ју зна чај не ког од еле ме на та мо - ћи у од но су на оста ле. У том кон тек сту опет ће мо по ме ну ти На ја: по глед на пет ве ко ва исто ри је си сте ма мо дер них држ а в а по к а зу је да су ра з л и ч и т и и з во ри мо ћ и и ма л и к љу ч н у уло г у у ра з л и ч и т и м пе ри о д и ма 7. У до са да ш њ ој ис т о ри ји ме ђу на р од н и х од но са д р ж а в а је пред ста вља глав ни но си лац мо ћи. Др жа ва се сим бо лично ја вља ла као за ступ ник ин те ре са и екс по нент ин стру ме - на т а ко ји ма с е р е а л и зо в а ла моћ з а јед н и це ко ја је ж и ве ла на од р е ђе ном п р о с т о ру. И з ше мат ског п ри к а з а мо же да с е уоч и с т ру к т у ра на ц и о на л не мо ћ и и њ е н и ч и н и о ц и. 6 Милан Мијалковски, Ивица Ђорђевић, Неухватљивост националне моћи, Службени гласник, Београд, 2010, стр Џозеф С. Нај, Како разумевати међународне односе, Стубови културе, Београд, 2006, стр

327 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ Сли ка 1. Струк ту ра на ци о нал не мо ћи ДРЖАВА Национална моћ Основни елементи: Становништво- територија суверена власт Способност да индентификује националне (виталне) вредности Територијални интегритет (неповредивост територије), - Сувереност (политичка независност односно неприкосновеност у унутрашњој и спољној политици) - Уставом утврђено уређење (економскодруштвено уређење, организација система политичке власти, права, слободе и обавезе грађана) Национални интереси Способност за континуално одлучивање у вези са употребом националне моћи ради задовољавања националних потреба (остваривање националних циљева), - Заинтересованост за адекватну националну безбедност Способност да остварује Националне циљеве Трајни циљ: опстанак и одржив развој државе и друштва - Непосредни дневно-политички циљеви - Посредни (краткорочни, средњорочни и дугорочни) циљеви И з в о р: Ми ј а л ко в с к и М. Ђ о рђ е в и ћ И. Н е у х в а т љ и в о с т н а ц и о н а л н е м оћи, Службени гласник, Бео гра д, , стр С а и н т ен зи ви ра њ е м глоба л и з а ц и је т е ж и ш т е моћ и с е п ола ко п р е ба ц у је на нед рж а в не а к т е р е. Пор о зно с т г р а н и ца з а проток ро бе, капита ла, људи и и нформа ци ја мног е од наве - де н и х ч и н и ла ца лоц и ра у в е л и ке п ри в р ед не ко н г ло ме рат е. У к ру п њ а в а њ е к а п и т а ла у т ра нсна ц иона л н е к ор п ора ц и је ( Т Н К) и т ра н сн а ц иона л н е ба н ке ( Т Н Б ) дов од и до т ог а да су м но г е д рж а в е по с т а ле ф и н а нси јск и и нф е ри орне у од но с у на но вон а с т а ле цен т р е м оћ и. Те н ден ц и ј а г у бљ ењ а ве зе и з ме ђу 326

328 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр и н т е р е с а к ру п н ог к а п и т а ла и з ај ед н и ц а кој е ж и ве на п р о с т ор у неке д рж а ве до во д и до т о г а да с е и н с т и т у ц и је на ц и он а л н и х д рж а в а и нс т р у ме н т а л и зу ју з а по т р е б е а к т и вно с т и Т Н К. Че с т о а к т и в но с т и д рж а в а буд у у д и р ек т ној с у п р о т но с т и с а инт ер есом народ а ко ји даје дем ок ра тски леги тимитет с трук т у р а м а на в л а с т и. Ком п р ом и т а ц и ја де мок рат ск и х и нс т и т у ц и ј а св а к и м д а ном је св е и з ра ж ен и ја. Је да н од на јд р а с т и ч н и ји х п ри ме ра п р едс т а в љ а и зб ор н и си с т ем СА Д који о мог ућ а в а поб ед у о ној с тра нци ко ја има н ај ве ће и зборн е фонд ове. Мани пул ација пут е м ма с овн и х мед и јск и х к а м па њ а, уд ру ж ен а са пол и т и ч ко м н еп р о с већ ен ош ћу, даје и зб ор не р е зу л т ат е који су на јм а њ е у кор елациј и са интересом бирачк ог те ла. Па чак и д а се де си ч удо, да на и зб ори м а по б ед и не ко ко н и је у и н т е р е су ло би ј а к ру п ног к а п и т а ла е л ек т ор ск и сис т ем гла са њ а дај е конач н у по т в р д у б е см ис лен о с т и демок рат и ј е на а ме ри ч к и на ч и н. 8 Таб е ла 1. д ај е по т в р д у т е з е о п р е ба ц и в а њу т еж и- ш т а фи на нси јске м оћ и са д рж а в а на Т Н К. М е т од олош к и п ри х в атљи ви м по с т у п ком д ош л и смо до р а н г л и с т е највећ и х п ри в р ед н и х це л и на 9 у глоба л н и м ок ви ри ма. Св а к а ко т р е ба да се им а у в ид у чињениц а да су су ме из ражен е у текућим в р ед но с т и ма в а л у т а, т е и з т ог ра з ло г а н и је мог уће у к рш т а њ е по да така из и г од ине. З а потреб е наше ана лизе би т н и су о д н о си на р е л а ц и ји Т Н К на ц иона л не п ри в р - еде у г од и на ма п р е с ек а. На ме рн о см о и з б егл и ба н к ар ске орг а н и з а ц и ј е ј е р с у оне ис к љу ч и в о ори је н т ис а не на фи на нси јс ке опе ра ц и је, д ок Т Н К и д рж а ве и м ај у да леко сло женије структу ре и зб ог тога с у нам и занимљивиј е за а на л и зу. Пог лед на т аб е л у на м п ру ж а мог ућ но с т да са зна мо к р е т а њ е, о сн овне т ен ден ц и је, на р е л а ц и ји Т Н К - д рж а в а у погле ду фи нансијс ке моћи. На први погл ед јасно је да п рв их 20 м еста на ли ст и највећих привредн их целин а у г од. 8 Америка: избори 2000, Председничка енигма, Време, број 515, 16. новембар 2000, на адреси: 9 Под привредном целином овде подразумевамо статистички обухваћен простор који се налази унутар националних граница, као и привредне системе који унутар своје организације поседују многе испоставе широм планете земље. 327

329 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ п ри па д а нај ве ћ и м и п р и в р ед но најр а зви ј ен и ји м зе м љ а м а. На в рх у л и с т е ј е и зв ршена с а мо п р е ра с по де ла моћ и и змеђу он и х з ем а љ а које су с е т а мо н а л а зи ле и г од и не. Међу т и м, не м о жем о а да не спомен ем о изузе тно сла б р аст најјач е светске п ри в р е де СА Д, к оја ј е у по смат ра но м п е р иод у пове ћ а ла оби м активности з а само око 40% до к је већ ин а ост ал их п ривред а оствари ла в ишеструка увећа ња. Очигле дно је да се на дмоћна п р ед но с т СА Д у од н о су на к он к у р ен т ске п ри в р еде сма њу је. О в ај т р ен д може д а на м у не кој к а сн и ј о ј а н а л и зи п омог н е п ри ра зу м е в а њу по т е з а које СА Д п р ед у зи м ају у ц и љу р е а л и з а ц и је с војих гео страт ешких и нтереса. За т ем у р а да да леко је в а ж н и ј е уоч и т и т р ен д к ој и показује да су 4 ко мпаније од 6 са листе потекле са простора СА Д, а да су о с т а ле д ве п о пор ек л у бр и т а нске. И ма ју ћ и у ви д у о д н о с е на р е л а ц и ји СА Д Ве л и к а Бр и т а н и ја о н д а можем о да а на л и з у т р ен до в а усме ри мо у п р а вц у п р ом ен е с т р ат ег и је н а с т у па це н т ара мо ћ и к а глоба л ном н и в о у. О ч и глед н о је да су к р е ат ори С А Д по л и т и ке сх в ат и л и да г у б е поз и ц и је на нивоу држав не конкур ент ности. Збо г тога ка о резу лтат глоб а л н и х п р оц е са и ма мо с т в ар а њ е а мби ј ен т а у ко ме кор - пора ц и је доби јај у д ом и на н т н у улог у. Све р е ф ор ме све т ског сис т ема ус ме р ене су к а т ом е да с е на ц иона л не и нс т и т у ц и је о дс т ра не и з п р и в р ед н и х т оков а. Ис т ов р емен о под форм ом е ксп е р т и з е на м ећу с е Међу нар од н и моне т а рн и ф он д ( М МФ ), С ве т ск а т рг ови нск а орг а н и з а ц и ја (СТО) и Св е т ск а б а н к а (СБ) као в рхо вни а ут оритети чиј и п рограми морају да се пошт ују од св и х. Т а ко и ма мо а пс у рд н е си т у а ц и ј е да с у на ц ио на л не цен т р а л н е б а н ке не з а висне од на ц и она л н и х в ла да, а л и и т е к а ко з а вис е о д пол и т и ке М МФ - а и СТ О. Пози т и вн и е фек т и глоба л н ог п ри в р ед ног б у ма (п р е б исмо р ек л и с т ат ис т и ч ког р а с т а) ог р а н и ч ен и с у на глоба л не п ри в р ед не и м пе ри је. Т Н К ви ше не препо зн ај у везу из м еђу своје п ол итике и н ационал н и х и н т е р е са (г р а ђ а на п р о с т ора са к оји х п о т и ч у ). Њи хов а о сн ов на п р е ок у п а ц и ја је м а кси м и з а ц и ја п р о фи т а. На ц ио - нал не ин сти ту ције се п осма трају искљу ч ив о ка о инстр умен т п ри р е а л и з а ц и ј и с т рат ег и ја глоб а л н е дом и на ц и је. У т ом к онтек ст у сасвим ј е оправдан о п итање к о доминира у кре - 328

330 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр и ра њу п ол и т и ке С А Д: Т Н К које по т и ч у са п р о с т ора СА Д или тамошња д ржава? 10 Табе ла: Ли ст а највећих привредних ц елина у и г один и / Привредна целина (држава одн. компанија) Остварени GNI - укупна продаја у милијардама USD / Привредна целина (држава одн. компанија) Остварени GNI - укупна продаја у милијардама USD /1. САД /22 Exxon Mobil Corporation /2. Јапан /27. Royal Dutch/Shell Group 3/5. Кина /25. Пољска /3. Немачка /24. Саудијска Арабија /4. Велика Британија /17. Швајцарска /6. Француска /30. Индонезија /7. Италија /28. Норвешка /9. Шпанија /18. Wal-Mart Stores /8. Канада /23. Аустрија /11. Бразил /26. British Petroleum Company Plc 11/16. Русија /29. Данска /13. Индија /32. Грчка /10. Мексико /35. Иран /12. Република Кореја /34. Јужна Африка /15. Аустралија /31. Аргентина /14. Холандија /* ChevronTexaco /21. Турска /33. Финска /19. Шведска /* ConocoPhillips /20. Белгија *Компанија године није остваривала промет већи од 100 MLD USD што је био основни критеријум за рангирање. Овде не желимо да оставимо утисак како смо присталице теорија завере, чак сматрамо да највећи део негативних ефеката неконтролисане глобализације долази 10 За TНK подаци из 2008: UNCTAD, Annex table 26. The world s top 100 nonfinancial TNCs, ranked by foreign assets. dir/docs/wir2010_anxtab26.xls За TНK подаци из 2008: Annex table A.I.3. The world s top 100 non-financial TNCs, ranked by foreign assets. wir2004top100_en.pdf За државе подаци из 2002: The World Bank; World Development Indicators, за државе подаци из 2008: 329

331 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ као последица инерције система. Неспремност да се суочи са проблемом и идеолошки фундаментализам присутан у развијеним западним земљама доводи до урушавања система. Западни капиталистички систем постаје жртва исте логике која је совјетски комунистички систем послала на сметлиште историје 3. Чиниоци националне моћи Разумевање утицаја глобализације на националну моћ захтева расчлањивање националне моћи на њене саставне компоненте. Већ смо се дотакли утицаја глобализације на снагу националне привреде, као један од најзначајнијих аспеката националне моћи. Не постоји општа сагласност око тога који су чиниоци националне моћи и која је њихова хијерархија. Ми смо се определили за структуру чиниоца националне моћи приказану на слици 2. Свакако да је, из методолошких разлога, у неким теоријским моделима могуће обједињавање чинилаца и њихова групна анализа што и ми примењујемо у овом раду. Слика 2: Чиниоци националне моћи Територијални Природни Геополитички Војни Обавештајни ИДЕНТИТЕТСКИ Демографски Технолошки Економски Политички Из в о р: Ми ја л ко в с к и М. Ђ о р ђ е в и ћ И. Не у х в а т љи в о с т н а ц и о н а л н е м о ћи, Слу жбе ни гла сник, Бе о град, стр

332 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Иден ти тет На ц и о на л на моћ п р о ис т и че и з и н т е р а к ц и је п ри к а з а н и х ч и н и ла ца. Н и је сл у чај но у с р е д и ш т у на ве де н и х ч и н и ла ца и ден т и т е т. И ден т и т е т је од л у ч у ју ћ и ч и н и ла ц п ри с т в а ра њу мо де ла за уре ђе ње дру штве них од но са. Он је би тан ка ко унут ар на ц и о на л н и х г ра н и ца, т а ко и на р е г и о на л ном а л и и на гло бал ном ни воу. Иден ти тет је фак тор ко ји још увек има пресуд н у уло г у у оч у в а њу по с т о је ћег по р е т к а са в р е ме ног све т а. И ден т и т е т је че с т о у о сно ви су ко ба и не с т а би л но с т и у н у т ар д р ж а в а, на н и воу р е г и о на, к а о и гло ба л н и х не с т а би л но с т и. Со ц и ја л н и м и н ж и њ е ри н г ом и ма н и п у ла ц и ја ма не к а да ш њи хо мо ге ни зу ју ћи фак тор мо же да по ста не из вор су ко ба и ра зара њ а по с т о је ћ и х з а јед н и ца на р о да и љу д и ко ји ж и ве на од р е - ђе ном п р о с т о ру. И з г ра д њ а но вог по р е т к а з а х т е в а об ра ч у н са ста рим иден ти те том, због то га се ра за ра ју др жа ве и за јед нице к а ко би с е с т во ри л и усло ви з а р е д и з ај н и ра њ е и ден т и т е т а по је д и на ца, д ру ш т ве н и х г ру па и ч и т а ви х на р о да Те р и то р и ја Те ри то ри јал на ком по нен та на ци о нал не мо ћи об у хват а п р о с т ор к а о фи зи ч к у д и мен зи ју, њ е г о ве к в а н т и т а т и в не ка рак те ри сти ке по вр ши ну, ду жи ну гра ни ца, ге о граф ска обе - леж ја (пла ни не, ре ке, рав ни це). Да би се сте као пра ви увид у ква ли тет про сто ра и ње гов зна чај у обра сцу на ци о нал не мо - ћи овај мо ра да се ана ли зи ра и кроз сле де ће по дат ке: кли матске к а ра к т е ри с т и ке, п ри р од на б о г ат с т в а (фло ра, фа у на, ру де и м и не ра л и). У ок ви ру де ла по све ће ног гло ба л и з а ц и ји у к а з а л и смо на ефек те тог про це са на вре мен ско -про стор ну ди мен зи ју плане т е. С об зи р ом на т ех но ло ш ке мо г ућ но с т и т е ш ко је да на с са чу ва ти би ло ко ју тач ку на пла не ти од ути ца ја спо ља. У том кон т ек с т у ог ра н и ча в а њ е на ц и о на л ног п р о с т о ра у к ла си ч ном сми слу не ма не ког прак тич ног зна ча ја. Ка да је реч о ква ли тат и в н и м к а ра к т е ри с т и к а ма п р о с т о ра он да т р е ба да под с е т и мо на о снов н и мо де л гло ба л ног у р е ђе њ а д ру ш т ве но еко ном ск и х од но са ко ји се ис ка зу је кроз нео кон зер ва тив ни фун да мен тал и з а м. При в а т и з а ц и ја сви х обла с т и у з ра в но п ра в а н т р е т ма н с т ра н и х и до ма ћ и х п р ед у зе ћ а до во д и на с до озби љ не д и ле ме да л и ма ле зе м љ е ко је ра с п р о да ју сво је на ц и о на л не р е су р с е 331

333 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ уоп ш т е мо г у о њи ма да г о во р е к а о о ком по нен т а ма на ц и о - на л не мо ћ и. При р од н и по т ен ц и ја л не ке д р ж а ве ко ји је п р о дат Т Н К ви ше н и је у фу н к ц и ји и н т е р е са т е д р ж а ве већ по с т а је де о с т ра т е г и ј ског п р о с т о ра в ла сн и к а Ге о по л и ти ка Ге о по ли ти ка као чи ни лац на ци о нал не мо ћи ма ни фе - сту је се као од нос фи зич ко - ге о граф ских и дру штве но гео г ра ф ск и х ч и н и ла ца у по л и т и ч к и м п р о це си ма. М и лош К не - же вић го во ре ћи о ге о по ли ти ци сли ко ви то ка же да ге о г ра фи ја по ли ти зу је, а по ли ти ка ге о гра фи зу је од но се ме ђу држ а в а ма. 11 Ге о по л и т и к а с е ба ви од но си ма д р ж а в а у п р о с т о ру, од но сно по к у ша в а да п ру ж и од г о вор на п и т а њ е ко и ма п ра во на не к у т е ри т о ри ју. Ге о по л и т и к а је з а сно в а на на п р е м и са ма к ла си ч ног од р е ђе њ а д р ж а ве и на ц и о на л ног су ве р е н и т е т а и у том кон тек сту по ве зу је те ри то ри ју, на род, по ли тич ке и еко - ном ске п ри л и ке. Ге о по ли тич ки по ло жај по ред кла сич них од ред ни ца ге - о г ра ф ског по ло ж а ја, сна г е п ри в р е де и с т а би л но с т и си с т е ма од ре ђу ју и ин те ре си оста лих ак те ра на ша хов ској та бли мо - ћ и. У усло ви ма гло ба л и з а ц и је по р ед к ла си ч н и х од р ед н и ца тре ба до да ти и за ин те ре со ва ност круп ног ка пи та ла за од ре - ђе ни про стор и ста ње еко ло ги је у не по сред ном окру же њу, одно сно мо г у ће р е флек си је де ша в а њ а у ш и р ем р е г и о н у. Има ју ћи у ви ду ге о граф ски по ло жај и ин те ре се кључн и х а к т е ра на г е о по л и т и ч кој сце н и по ло ж ај не ке зе м љ е на ма пи мо ћи мо же да се про ме ни пу тем де струк тив них утица ја у ц и љу р е а л и з а ц и је од р е ђе н и х и н т е р е са на п р о с т о ру кон к р е т не д р ж а ве. Уко л и ко с е зб ог п р о ме не од но са сна г а и з - ме ђу г е о по л и т и ч к и в а ж н и х а к т е ра ме њ а ју и н фра с т ру к т у р н и прав ци не ки про стор мо же да, у скла ду са тим, до би ја или г у би на зна ча ју. За и н т е р е с о в а но с т ве л и к и х си ла з а од р е ђе н и п р о с т ор мо же да у т и че на с т а т ус д р ж а ве, од но сно по ве ћ а и л и ума њи ње ну моћ. Стра те шко по зи ци о ни ра ње ТНК у не ким ре ги о ни ма тако ђе мо же да у т и че на г е о по л и т и ч к и с т а т ус не ке д р ж а ве. Ча к не мо ра да с е ра д и о не по с р ед ном по зи ц и о н и ра њу на не кој т е ри т о ри ји, до вољ но је да с е у бл и ском ок ру же њу на ђе не к и 11 Милош Кнежевић,. Регионализам и геополитика, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 112/113, Нови Сад, стр. 216.

334 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр при вред ни кон гло ме рат ко ме не од го ва ра по ја ва кон ку рен ције у р е г и о н у. И з а зи в а њ е не с т а би л но с т и је већ оп р о ба н ме т од об ра ч у на са кон к у р ен т ск и м п ри в р ед н и м си с т е м и ма. Још увек мо же мо да се сло жи мо са ста вом Бже жинског да су на ц и о на л не д р ж а ве о снов не је д и н и це све т ског сис т е ма. 12 Ме ђу т и м, п и т а њ е је ко л и ко с е у б ор би з а кон т р о л у те ри то ри ја во ди ра чу на о кла сич ним пре ро га ти ви ма на цио на л н и х д р ж а в а, а ко л и ко о и н т е р е си ма к ру п ног к а п и т а ла ко ји је фи на н си ра о и з б ор н у к а м па њу с т ру к т у ра на в ла с т и. Не спор но је да и по р ед но ви х мо ме на т а у г е о по л и т и ч к и м на д ме т а њи ма г е о г ра ф ск и по ло ж ај п р ед с т а в љ а по ла зн у т ач к у при утвр ђи ва њу стра те шких про јек ци ја на ци о нал них др жав а. Ге о г ра ф ск и по ло ж ај с е у к р ш т а са по да ц и ма о ве л и ч и н и на ци о нал них те ри то ри ја, при род ним бо гат стви ма, као и де - мо г ра ф ск и м по да ц и ма. Сло же ност прак се ме ђу на род них од но са зах те ва по наша њ е д р ж а ве у ск ла д у са њ е ном мо ћ и и г е о по л и т и ч к и м по - ло ж а јем. Ра д и с е на п р о с т о о ч и њ е н и ц и да с е г е о по л и т и ч к и по ло жај јед не др жа ве ме ња а да спо соб ност од го во ра на но - в а с т а њ а з а ви си од м но г и х фа к т о ра од ко ји х је на ц и о на л на моћ нај в а ж н и ји. Пр о ме не у усло ви ма гло ба л и з а ц и је по с е б но по г а ђа ју ма ле и не ра з ви је не д р ж а ве ч и ја је моћ не у по р е д и во ма ња од ве ли ких др жа ва или са ве за др жа ва. Но ва оте жа вају ћа окол ност је по ја ва не фор мал них цен та ра мо ћи ко ји пут ем ра зн и х а к т и в но с т и под ри в а ју моћ на ц и о на л н и х д р ж а в а. Нај че шће је реч о на сту пу ра зних не про ф и т н и х ор г а н и за ц и ја чи је су ак тив но сти фи нан си ра не из фон до ва ТНК ка ко би се на не ком п р о с т о ру с т во рио а м би јен т у ск ла д у са и н т е р е си ма фи на н си је ра Де мо г ра ф и ја Је да н од нај зна чај н и ји х ч и н и о ца на ц и о на л не мо ћ и је с т а нов н и ш т во. К в а л и т а т и в на а на л и з а с т а нов н и ш т в а т р е - ба да се ба зи ра ка ко на број ча ном ста њу, та ко и на ње го вој с т ру к т у ри. Бр ој с т а нов н и к а од р е ђу је ве л и ч и н у т р ж и ш т а, а са м и м т и м и еко ном ск у сна г у п р о с т о ра. Спо зна в а њ е с т е пе на у т и ца ја на на ц и о на л н у моћ по р ед бр о ја с т а нов н и к а з а х т е в а да се у ана ли зу укљу че и еле мен ти као што је ње го ва ста- 12 Збигњев Бжежински, Велика шаховска табла, ЦИД, Подгорица, 1999, стр

335 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ р о сна, пол на и обра зов на с т ру к т у ра; г у с т и на на с е љ е но с т и и р е г и о на л на ра с по р е ђе но с т. За на ц и о на л н у моћ нај зна чај н и ји а спек т и с т а нов н и- штва су ње го ва ста ро сна струк ту ра и ква ли фи ка ци о ни про - фи л. Ст а р о сна с т ру к т у ра на м г о во ри о ви т а л но с т и з а јед н и це, ње ној аку му ла ци о ној спо соб но сти и кон ку рент но сти у од но - су на оста ле за јед ни це. Ква ли фи ка ци о на струк ту ра као компле мен тар ни по да так ста ро сној струк ту ри да је до дат не инфор ма ц и је о кон к у р ен т но с т и у са да ш њ о с т и и да љ ем т р ен д у у бу д ућ но с т и. Гло ба л и з а ц и ја с е у овом е ле мен т у на ц и о на л не мо ћ и нај ви ше ис по љ а в а на р е ла ц и ји ра з ви је н и не ра з ви је н и. И з не ра з ви је н и х зе ма љ а нај ви т а л н и ји и нај к в а л и фи ко в а н и ји део по пу ла ци је, због усло ва жи во та, ми гри ра пре ма раз вије н и ји м р е г и о н и ма. О в ај т р ен д и ма д во с т ру ке е фек т е. Пр во, од ла ском из зе мље по ре кла ми гран ти на тај на чин хен ди ке - п и ра ју ло к а л не з а јед н и це је р сма њу ју њи хо ву кон к у р ен т но с т. Дру ги ефе кат је тај да ти исти ми гран ти у зе мља ма при је ма до п ри но с е е фи к а сно с т и т а мо ш њи х п ри в р е да и т а ко ра де д и- р ек т но п р о т и в и н т е р е са на р о да ко ме п ри па да ју и п р о с т о ра са ко га по ти чу. Овај та ко зва ни да нак у мо згу са вре ме не им пе ри је ко - ри сте не са мо да би по ве ћа ле сво ју кон ку рент ност, већ и да спре че раз вој но при бли жа ва ње ма ње раз ви је них. Пре у зи мањ ем к а д р о в а са у н и ве р зи т е т а и и з п ри в р е де сп р е ча в а с е смање ње раз вој ног ја за Ра з в и је нос т Раз ли ке у раз во ју из ме ђу се ве ра и ју га, од но сно унут ар по је д и н и х р е г и о на по сле д и ца су ве л и ког бр о ја ч и н и ла ца. Нај пре мо же мо да под се ти мо на чи ње ни цу да су да нас најне ра зви је не и нај си р о ма ш н и је зе м љ е не к а да ш њ е ко ло н и је. Ова чи ње ни ца по твр ђу је ста во ве из не се не у де лу о де мо графи ји. Н и јед на ко ло н и ја н и је ус пе ла да и з г ра д и са мо с т а ла н си стем и уну тра шње уре ђе ње ко је је у скла ду са ло кал ним усло ви ма и к а ра к т е ри с т и к а ма. По к а з а ло с е да су, иа ко да на с не з а ви сне, не к а да ш њ е ко ло н и је под до м и на н т н и м у т и ца јем не ка да шњих ме тро по ла. На тим про сто ри ма се још увек пре - ла ма ју и н т е р е си ра зн и х г е о по л и т и ч к и х а к т е ра. Оба ве ш т ај не сл у ж б е с т ра н и х д р ж а в а усме ра в а ју т о ко ве и в р ше к а д ри ра њ е у и н т е лек т у а л ној и по л и т и ч кој е л и т и. Ме њ а ју с т ру к т у р е на

336 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр вла сти пре ма тре нут ним ин те ре си ма, по ма жу њи хо вом одржа њу или до во ђе њу но вих не би ра ју ћи сред ства. У т а к ви м окол но с т и ма н и је р е т к а си т у а ц и ја да зе м љ е ко је су би ле ре ла тив но ста бил не, док се не ко од стра них факт о ра н и је з а и н т е р е с о в а о з а њи хов п р о с т ор, по с т а ју ж а ри ш т а су ко ба и не и з р е ц и ви х пат њи з а њи хо во с т а нов н и ш т во. По р ед ста рих ко ло ни јал них си ла, са још увек им пе ри јал ним ам бици ја ма, по ја вљу ју се но ве по слов не им пе ри је ко је же ле да об - л и к у ју д р ж а ве, р е г и о не па и ч и т а в све т по сво јој ме ри. К а да с е по гле да ју са в р е ме н и п ри в р ед н и т р ен до ви с т в а ра њ е но ви х т ех но ло г и ја и фу н да мен т а л на ис т ра ж и в а њ а су ис к љу ч и в а п ри ви ле г и ја ве л и к и х и ра з ви је н и х зе ма љ а. Ча к све ви ше мо - же мо да го во ри мо ка ко су вла сни ци нај зна чај ни јих про нала з а к а и т ех но ло г и ја Т Н К. Не ра з ви је не зе љ е су у з а ча ра ном к ру г у са мо р е п р о д у к ц и је си р о ма ш т в а. Гло ба л и з а ц и ја је са мо још ви ше по тен ци ра ла раз ли ке ко је по сто је из ме ђу раз ви је - н и х и не ра з ви је н и х зе ма љ а. Ре т ко ко ја зе м љ а т р е ћег све т а успе в а, з а х в а љу ју ћ и гло ба л и з а ц и ји, да п р о ме н и свој с т а т ус у гло бал ном рас по ре ду мо ћи. При ме ри по пут азиј ских ти гро - в а (и /и л и зма је в а) су сво је в р сна об ма на у фу н к ц и ји кон т р о ле с т ра т е ш ког п р о с т о ра. Сте пен раз ви је но сти не ког про сто ра или за јед ни це по - сле ди ца је ра зних исто риј ских окол но сти. Не ма уни вер залног пра ви ла, по сто је ве ли ке и раз ви је не зе мље, ма ле и не - ра з ви је не, ве л и ке и не ра з ви је не, к а о и ма ле ра з ви је не зе м љ е. По сто је при ме ри да су не ке зе мље због сво је ма ле ве ли чине и ге о граф ског по ло жа ја би ле ван ин те ре сних сфе ра моћ - них зе ма ља. Та чи ње ни ца да су има ли сло бо ду са мо стал ног де ло ва ња омо гу ћи ла им је да уре де си стем по сво јој ме ри и о с т в а р е од р е ђе н и на п р е да к. На д ру г ој с т ра н и по с т о је ве л и ке зе мље са до ста при род ног бо гат ства ко је упра во због то га н и су о с т а в љ а не на м и ру и н и су и ма ле п ри л и к у да на п р е д у ју. По с т о је и оне зе м љ е ч и је е л и т е н и су и ма ле р е а л н у п р ед с т а ву о њи хо вој мо ћи и ре ал ним мо гућ но сти ма за ре а ли за ци ју сопс т ве н и х с т ра т е г и ја. Та к ве зе м љ е су у пе р ма нен т ном су ко бу са ок ру же њ ем и л и у н у т ра ш њи м не м и ри ма. Св а к а ко мо же да се узме у об зир и мо гућ ност да су ло кал не ели те би ле подс т а к н у т е од с т ра н и х фа к т о ра да с е у п у с т е у по д у х в а т е ко је ће осла би ти по зи ци ју зе мље ка ко би се овом лак ше ма ни пули са ло (при мер ин ва зи је Ира ка на Ку вајт). 335

337 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ По л и ти ка Из вор но зна че ње ре чи по ли ти ка упу ћу је нас на ве штин у во ђе њ а д р ж а в н и х - ја в н и х по сло в а у и н т е р е су з а јед н и це. По л и т и ком с е о с т в а ру је све сно р е г у л и са њ е кон фл и к т н и х си т у а ц и ја и и н т е р е са, и од л у ч у је о з а јед н и ч к и м по сло ви ма и жи вот ним ак тив но сти ма јед не дру штве не за јед ни це. Пре - ко по л и т и ке с е уск ла ђу ју су бјек т и в не же љ е са објек т и в н и м усло ви ма. Уче ш ћем у по л и т и ч к и м п р о це си ма п ри па д н и ц и за јед ни це ре а ли зу ју сво је ин те ре се, пр вен стве но ма те ри јалне и иде о ло шке. Због број но сти ак те ра укљу че них у по литич ке про це се нео п хо дан је од ре ђе ни сте пен објек тив не де - т е р м и н и са но с т и п ри сп р о во ђе њу и н д и ви д у а л н и х и н т е р е са. И з г ра ђе н и ме х а н и зм и де мо к рат ск и х п р о це д у ра ко ји ма с е опре де ље ња и ак тив но сти свих уче сни ка по ли тич ких про це - са ка на ли шу уз до бро вољ но или при нуд но ува жа ва ња ин те - р е са ве ћ и не по л и т и ч к и х а к т е ра од р е ђу ју е фи к а сно с т си с т е ма и сте пен ње го ве де мо кра тич но сти. Сви уче сни ци по ли тичких про це са су ујед но и чла но ви за јед ни це, дру штва, од но - сно г ра ђа н и д р ж а ве ко јом у п ра в љ а ју и н с т и т у ц и је у ск ла д у са п ри х в а ће н и м п ра в н и м нор ма ма на ко ји ма по ч и в а с т а би л но с т з а јед н и це. По ли тич ки чи ни лац, с об зи ром на ње го ве број не компо нен те, сло же ност и по ве за ност са дру гим чи ни о ци ма наци о нал не мо ћи, бит но ути че на ка рак тер и ста бил ност наци о нал не мо ћи др жа ве. По ли тич ки си стем јед не др жа ве, одр е ђу је у н у т ра ш њ а по л и т и ч к а к р е т а њ а и с т а њ е по л и т и ч к и х при ли ка у њој, али на осно ву уну тра шњих при ли ка мо же да се за кљу чи и од нос пре ма ме ђу на род ном пра ву и оста лим субјек т и ма ме ђу на р од н и х од но са. Уко л и ко с е на у н у т ра ш њ ем п ла н у по ш т у ју де мо к рат ск и п ри н ц и п и ор г а н и зо в а њ а и у ск ла д у са т и м фу н к ц и о н и ш у на ц и о на л не и н с т и т у ц и је, он да је ве л и к а ве р о в ат но ћ а да с е и на спољ но по л и т и ч ком п ла н у по шту ју утвр ђе не ме ђу на род не кон вен ци је. Са гла сност унут ра ш њи х по л и т и ч к и х сна г а, по л и т и ч к и х пар т и ја и ш и ри х сло је в а с т а нов н и ш т в а и з г ра ђу ју с т а би ла н д ру ш т ве н и систем, што пред ста вља ва жан услов за ста бил ну на ци о нал ну моћ. Уну тра шња ста бил ност га ран ту је ре спект дру гих зе маља и успе шни ју ре а ли за ци ју на ци о нал них ин те ре са у ме ђуна р од н и м од но си ма.

338 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Не с т а би л но с т у н у т ра ш њи х п ри л и к а г о т о во по п ра ви л у до во ди до кр ше ња де мо крат ских прин ци па. Уну тра шње про - т и ву р еч но с т и с е че с т о п р е л и в а ју п р е ко д р ж а в н и х г ра н и ца, ма кар да се скре не па жња са су штин ских про бле ма. Чак и ако су ис кљу че не хе ге мо ни стич ке пре тен зи је ван гра ни ца, унутра шњи еко ном ски и по ли тич ки про бле ми до во де до дру гач и јег од но са о с т а л и х су бје к а т а ме ђу на р од н и х од но са п р е ма не ста бил ној за јед ни ци. Сла ба при вре да, оштра бор ба из ме - ђу ра зних по ли тич ких су бје ка та, сна жна опо зи ци ја по ли тиц и в ла де, по л и т и ч к и екс т р е м и з а м, т е р о ри з а м, ор г а н и зо в а н и к ри м и на л, ко ру п ц и ја, п у че ви, по бу не, е т н и ч к и мо т и ви са н и су ко би и сл и ч н и фе но ме н и и ма ју з а по сле д и ц у п ри в ла че њ е па ж њ е д ру г и х а к т е ра ме ђу на р од н и х од но са. Та па ж њ а и де од р е зе р ви са но с т и у од но су на на ве де на и сл и ч на до г а ђа њ а, у до т и ч ној д р ж а ви, и њи хо во па ж љи во п ра ће њ е, па до а к- т и в не р е а к ц и је. Ре а г о в а њ е з а и н т е р е с о в а н и х с т ра на мо же да бу де ви ше слој но. Мо же да с е и де п р е ко по л и т и ч ког у т и ца ја или пу тем еко ном ске по мо ћи да се до при не се ре ша ва њу унут ра ш њи х п р о бле ма. Ме ђу т и м, оп и са на си т у а ц и ја мо же да с е ис ко ри с т и и з а п р е ком по но в а њ е по л и т и ч ке сце не и до во ђе њ е ко о пе ра т и в н и х с т ру к т у ра на в ла с т. За по слов не а к т и в но с т и м но г и х п р ед у зе ћ а с т а би л но с т је не о п хо да н услов з а од ви ја њ е п ри в р ед н и х а к т и в но с т и. Си т у а ц и је су не р е т ко кон т р о л и са не и пу тем дик та ту ра. По ли тич ке при ли ке ука зу ју на ста бил ност и уте ме ље - ност на ци о нал не мо ћи. Уко ли ко по ли тич ки си стем ни је по - ста вљен на де мо крат ским прин ци пи ма он да се отва ра про - с т ор з а м но г е су б ве р зи в не де лат но с т и, к а ко и з н у т ра т а ко и спо љ а. О в де не г о во ри мо са мо о к ла си ч н и м фор ма ма во ђе њ а спе ц и ја л ног ра т а и ме ђу д р ж а в н и х су ко ба. Би т но је уоч и т и ве зу ко ја по сто ји из ме ђу сна ге при вре де, по ли тич ке ста билно сти и по ве ре ња гра ђа на ко ји су ори ги нал ни но си о ци суве р е н и т е т а. Гра ђа н и су у јед ном де мо к рат ском си с т е м у де о сво је су ве ре но сти пре не ли на пред став ни ке у пар ла мен ту ко - ји у њи хо вом и н т е р е су в р ше фу н к ц и ју з а ко но да в не в ла с т и. И н с т и т у ц и је си с т е ма на о сно ву усво је н и х з а ко на у п ра в љ а ју д ру ш т ве но - еко ном ск и м ж и во т ом зе м љ е, р е г у л и ш у од но с е из ме ђу гра ђа на, во де уну тра шњу и спољ ну по ли ти ку. За функ ци о ни са ње опи са ног про це са нео п ход но је по - с т о ја њ е и од р е ђе н и х фи на н си ј ск и х с р ед с т а в а. Де мо к рат ск и 337

339 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ п ри н ц и п и на ла ж у да св а к и по л и т и ч к и су бјек т у че с т ву је у фи на н си ра њу си с т е ма ко ји је у и н т е р е су сви х. Ус по с т а в љ е н и ме х а н и зм и фи на н си ра њ а п у т ем по р е ске оба ве зе об е з б е ђу ју јед на ко уче шће свих у скла ду са ко ри сти ма ко је има ју од сис т е ма. Јед но с т а в но р е че но ко ви ше з а ра ђу је ви ше и у п ла т и у з а јед н и ч к у к а су. Ме ђу т и м, са гло ба л и з а ц и јом до ла зи до д ис ба ла н са у по ме н у т ом си с т е м у з а јед н и ч к и х п ри хо да. У на ци о нал ним при вре да ма бу џет ски при хо ди су обез бе ђи вани пу тем при ку пља ња по ре за од ак тив но сти уну тар гра ница (з а ра да, п р о и з вод њ а, п р о да ја) и п у т ем ца ри на з а оне ко ји су об е з б е ђи в а л и п ри хо де, од но сно т р о ш и л и но в а ц на р о бу про из ве де ну у ино стран ству. Ца рин ске так се су до дат но опте ре ћи ва ле це ну ро бе јер се сма тра ло да онај ко тро ши но вац на до ма ће про из во де, тај по ма же упо шља ва њу до ма ћих капа ци те та, обез бе ђу је ви ше рад них ме ста и бо ље за ра де. Купо ви ном до ма ћ и х п р о и з во да п у т ем е фек т а м ул т и п л и к а т о ра по пу ња ва се бу џет са ви ше сред ста ва не го ка да се ку пу је роба из уво за. Сред ства при ку пље на у бу џе ту тро ше се на за дово љ а в а њ е з а јед н и ч к и х по т р е ба: фи на н си ра ра д и н с т и т у ц и ја, ула же у ја в на до бра, и н фра с т ру к т у ру, зд ра в с т во, ш кол с т во и об е з б е ђу ју с о ц и ја л на да в а њ а. По сле д ру г ог све т ског ра т а по ч и њ е пе ри од зна чај не т р - г о ви н ске л и б е ра л и з а ц и је. Сма њу ју с е ца ри н ске с т о пе и об е з - бе ђу је лак ши пре ко гра нич ни про ток ро ба, услу га и фи нан сија. Д р ж а в н и п ри хо д и с е сма њу ју з а де о ца ри н ск и х ола к ш и ца, што са мо по се би ни је ло ше. У по чет ној фа зи сма ње ње прихо да по је ди ни ци ца рин ског тран сфе ра на док на ђу је се по ве - ћа њем бро ја истих. Ме ђу тим, ка ко вре ме од ми че, због по ве - ћ а њ а у во з а, ма њ е ра з ви је не зе м љ е з а т в а ра ју сво је п р о и з вод не к а па ц и т е т е је р н и су ви ше кон к у р ен т н и са р о б ом ко ја до ла зи и з ве л и к и х Т Н К ко је екс п ло а т и ш у е фек т е еко но м и је оби ма. До ма ћ а и н д у с т ри ја г у би би т к у са с т ра ном кон к у р ен ц и јом, ве ли ки број рад ни ка оста је без по сла, од но сно се ли се у мањ е а к у м у ла т и в не г ра не. Д р ж а в а под п ри т и ском не до с т ат к а с р ед с т а в а по ч и њ е до дат но да оп т е р е ћу је до ма ћ а п р ед у зе ћ а и ста нов ни штво. По чет ни по зи тив ни ефек ти гу бе се и не раз вије не зе мље би ва ју при ну ђе не да за по тре бе основ них функц и ја си с т е ма у зи ма ју к р е д и т е. У ме ђу в р е ме н у Т Н К по ч и њу да ко ри с т е сво ју сна г у за уце њи ва ње ло кал них вла сто др жа ца. По ста вља ју ћи не ко - 338

340 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр р ек т не з а х т е ве к а ко би уоп ш т е п ри с т а л и да ло ц и ра ју сво ју п р о и з вод њу на п р о с т о ру не ра з ви је не, з а д у же не зе м љ е, Т Н К из бе га ва ју мно ге оба ве зе пре ма зе мљи до ма ћи ну. Не по што - ва ње стан дар да у обла сти рад ног пра ва због пре ко мер не експ ло а т а ц и је ра д н и к а до во д и до ве ће с т о пе по в р е да на ра д ном ме с т у и ма с ов н и х п р о фе си о на л н и х об о љ е њ а. Зд ра в с т ве н и си стем ни је ви ше у ста њу да сер ви си ра на ра сле по тре бе станов н и ш т в а је р су п ри хо д и сма њ е н и. И з б е г а в а њ е оба ве з а у по гле д у п ри ме не с т а н дар да у з а ш т и т и ж и во т не с р е д и не и б е з б ед но с т и п р о и з вод н и х п р о це са до во д и до у н и ш т а в а њ а при род них по тен ци ја ла и ра зор них не сре ћа. Уве же ни по луфа бри к а т и с е п ри к а зу ју са да ле ко ве ћом в р ед но ш ћу не г о ш т о објек т и в но је с т е, на кон об ра де у до ма ћем по г о н у п ри и з во зу с е в р ед но с т до дат ног ра да п ри к а зу је ма њ ом не г о ш т о је с т е чи ме се још до дат но ус кра ћу ју при хо ди зе мљи до ма ћи ну. Ин сти ту ци је зе мље до ма ћи на по го на ТНК, под при тиском д у г о в а и у це њи в ач ке по л и т и ке с т ра н и х пар т не ра све ви ше оп т е р е ћу ју до ма ће с т а нов н и ш т во. Гу би с е ве з а бл и ско - сти и осе ћа ја за јед ни штва. До ма ће ста нов ни штво ин сти туц и је си с т е ма све ви ше до ж и в љ а в а к а о не п ри ја т е љ ске. Ра с т у т ен зи је у н у т ар си с т е ма, опо зи ц и ја п ра в а, и л и фи на н си ра на од цен та ра мо ћи ко ји же ле кон тро лу над да том др жа вом, ко - ри с т е ћ и не з а до вољ с т во на р о да у зу р п и ра си с т ем и по ч и њ е пе ри од не с т а би л но с т и. Опи са ни ме ха ни зам је нај че шће при су тан у прак си када је реч о ма лим не раз ви је ним др жа ва ма ко је не ма ју до вољно ни еко ном ске ни ин те лек ту ал не сна ге да се из бо ре са замк а ма ко је с о б ом но си п ри х в а т а њ е п ра ви ла в а ш и н г т он ског кон с ен зу са. Код ве л и к и х д р ж а в а ма ло је т е же сп р о во ђе њ е опи са них сце на ри ја, али по ку шај на ме та ња нео кон зер ва тив - ног мо де ла као је ди ног при хва тљи вог да би се ушло у круг иза бра них при су тан је у ра зним об ли ци ма Бе з бед нос т Без бед ност про сто ра и љу ди је основ на ре зул тан та нац и о на л не мо ћ и. На о сно ву с т а њ а б е з б ед но с т и, и л и не б е зб едно сти, на не ком про сто ру мо же мо за кљу чи ти ка ква је на ци о - нал на моћ не ке др жа ве. Ов де тре ба по ћи пре све га од пи та ња да ли у усло ви ма гло ба л и з а ц и је мо же мо г о во ри т и о на ц и о на л ној б е з б ед но с т и. 339

341 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ С об зи р ом да гло ба л не и н с т и т у ц и је н и су ус по с т а в љ е не, а да по с т о је ћ и си с т ем ме ђу на р од н и х и н с т и т у ц и ја н и је у с т а њу да се из бо ри са гло бал ним про бле ми ма још увек мо ра мо да се осла ња мо на на ци о нал не ин сти ту ци је. Кон тро лом на ци о налног п р о с т о ра и п ру ж а њ ем б е з б ед но с т и г ра ђа н и ма сво ји х д р - жа ва на ци о нал не ин сти ту ци је ства ра ју прет по став ке за ус по - с т а в љ а њ е гло ба л н и х б е з б ед но сн и х ме х а н и з а ма. Од ри ца њ е од на ци о нал ног су ве ре ни те та и пре пу шта ње обла сти без бедно сти мул ти на ци нал ним али јан са ма ко је су под до ми нант - ним ути ца јем хе ге мо ни стич ких си ла но си ви ше стру ке опасно сти. Нај пре по ла зи мо од то га да ин те ре си ве ли ких гло - ба л н и х си ла, са и м пе ри ја л н и м а м би ц и ја ма, н и к а да не мо г у да бу д у и ден т и ч н и са и н т е р е си ма ма л и х су ве р е н и х д р ж а в а. Си т у а ц и ја да по ме н у т и ара н ж ма н и не о б у х в а т а ју све д р ж а ве све т а ч и н и в р ло ве р о в ат ном оп ц и ју да с е у не к и м си т у а ц и јама а л и ја н са з ло у по т р е би к а ко би с е р е а л и зо в а л и с т ра т е ш к и и н т е р е си до м и на н т не си ле. Од ри ца њ ем од п ра в а на с оп с т ве - ну стра те ги ју без бед но сти ма ле др жа ве сту па ју у ва зал не одно с е ко ји под ра зу ме в а ју сла њ е сво ји х г ра ђа на у б ор б е з а т у ђе и н т е р е с е. Има ју ћи у ви ду опи са ни про цес овла да ва ња не ким про - с т о р ом овом п ри л и ком т р е ба под с е т и т и на с р ед с т в а и ме т о де ко ји ма с е сл у же хе г е мо н и с т и ч ке си ле. Ч и њ е н и ца је да ма ле не ра з ви је не зе м љ е мо г у ма ло т о г а са ме да у ч и не у ко л и ко су на ме ти моћ них кор по ра ци ја и др жа ва. Ме ђу тим, увек по сто - ји оп ц и ја с т в а ра њ а са ве з а зе ма љ а ко је п у т ем г ру п не а к ц и је мо гу да по бољ ша ју сво је по зи ци је. Пред у слов за пред у зима ње та квих ак ци ја је раз у ме ва ње гло бал них про це са и мо - ћ и т ех н и ч к и х с р ед с т а в а ко ја су на ра с по ла г а њу са в р е ме н и м а г р е с о ри ма. Кон т р о ла на д не к и м п р о с т о р ом не под ра зу ме в а увек упо тре бу сред ста ва при ну де и те шку моћ. Успе шно суп р о т с т а в љ а њ е ме х а н и зм и ма ма н и п у ла ц и је и оно ме ш т о с е еуфе м и н и с т и ч к и зо ве ме к а моћ под ра зу ме в а об је д и њ а в а њ е сви х фа к т о ра на ц и о на л не мо ћ и. До сти за ње ни воа на ци о нал не мо ћи ко ји га ран ту је безбед ност гра ђа ни ма не ке др жа ве под ра зу ме ва функ ци о ни сањ е и н с т и т у ц и ја на п р о с т о ру це ле д р ж а ве и у п у ном к а пац и т е т у. Нај п р е, обра зов н и си с т ем мо ра да бу де кон ц и п и ра н т а ко да је у фу н к ц и ји ра з во ја д ру ш т в а и на ц и о на л не п ри в р е - де. Обра зо ва ње тре ба да до би је и ко смо по лит ску ком по нен- 340

342 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ту, али и оно што се под ра зу ме ва под па три о ти змом као одг о вор но ш ћу г ра ђа на п р е ма д ру ш т ве ној г ру п и ко јој п ри па да. Обра зов н и си с т ем б е з в а с п и т не ком по нен т е је к а о да чо ве к а п ри п р е ма т е з а сна ла же њ е у д и в љи н и, на у ч и т е г а да ко ри с т и ком пас, али му не од ре ди те ази мут кре та ња. Уче ни ци кроз п р о це с и н с т и т у ц и о на л ног обра зо в а њ а т р е ба да на у че да су к а о п ри па д н и ц и г ру пе у век ја ч и и спо с об н и ји да с е од у п ру и з а зо ви ма не г о к а о и н д и ви д у а л ц и. Та ко ђе к р оз обра зов н и про цес тре ба да се ства ра ју на ви ке ве за не за здрав стве ну хиги је ну, фи зич ку и мен тал ну. Здрав стве ни и со ци јал ни си стем та ко ђе тре ба да до прине су си г у р но с т и г ра ђа на и о с е ћ а ју п ри па д но с т и з а јед н и ц и ко ја бри не о ин те ре си ма сво јих чла но ва. Ка да има мо образо в а не, па т ри о т ск и оп р е де љ е не зд ра ве љу де он да мо же мо да пра ви мо раз вој не стра те ги је али и да ус по ста вља мо по литич ки си стем ко ји је у функ ци ји ин те ре са гра ђа на. До би јањ ем де мо к рат ск и х фор м и ор г а н и зо в а њ а м и смо у п ри л и ц и да к р оз и н с т и т у ц и је си с т е ма г ра д и мо д ру ш т во ко је п ру ж а ма к си м у м сво ји м п ри па д н и ц и ма у ск ла д у са по т ен ц и ја л и ма п р о с т о ра и оче к и в а њи ма г ра ђа на. По т р е ба з а си г у р но ш ћу је јед на од п ри мар н и х људ ск и х по тре ба ко ја мо же да се за до во љи са мо кроз при пад ност зајед н и ц и. Вр ло је би т но уск ла ђи в а њ е сви х фа к т о ра на ц и о на л- не мо ћи ка ко би се ова ста ви ла у функ ци ју ин те ре са гра ђа на. 4. ЗА К ЉУ Ч А К Гло ба л и з а ц и ја је п р о ме н и ла м но г е ц и ви л и з а ц и ј ске обра сце и мо де ле функ ци о ни са ња љу ди. Ме ђу тим, без об зира на бом ба сте де кла ра ци је о гло бал ној за јед ни ци и гра ђан и ма све т а у св а ко д нев ном ж и во т у и з а р е ша в а њ е ба зи ч н и х п р о бле ма љу д и су и да љ е у п у ће н и на не по с р ед но ок ру же њ е (од по ро ди це, пре ко ло кал не за јед ни це до др жа ве). Не спор - на је по т р е ба з а гло ба л ном р е г у ла т и вом ме ђу т и м, док с е не ус по ста ве гло бал не ин сти ту ци је др жа ве су и да ље је ди не ко - је мо г у п ра к т и ч ном а к ц и јом да р е ша в а ју п р о бле ме г ра ђа на. Св а к а ко успе ш но с т у п р о це су р е а л и з а ц и је и н т е р е са з а јед н и- це љу д и ко ја оби т а в а на не ком п р о с т о ру з а ви си од с т е пе на уск ла ђе но с т и сви х е ле ме на т а на ц и о на л не мо ћ и. По је д и на ц г у би би т к у са кор по ра т и в н и м и л и не к и м д ру г и м об л и ком 341

343 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ ор г а н и з а ц и је п р о фи т но ори јен т и са н и х г ру па. Сна г а г ра ђа на п р о ис т и че и з п ри па д но с т и до бр о ор г а н и зо в а ној д ру ш т ве ној г ру п и. Аде кват на упо тре ба на ци о нал не мо ћи мо гу ћа је ис кључи во пу тем уса гла ша ва ња по ли тич ких чи ни ла ца. По ли тички су бјек ти тре ба да по се ду ју нео п ход не људ ске и про фе сио на л не к в а л и т е т е к а ко би ра ц и о на л но усме ра в а л и а н г а жо в а- њ е људ ск и х и п ри р од н и х р е су р са, еко ном ск и х, на у ч но - т ехно ло ш к и х и д ру г и х по т ен ц и ја ла. Д р ж а в на моћ т р е ба да бу де у фу н к ц и ји ч у в а њ а и о сна ж и в а њ а на ц и о на л н и х в р ед но с т и и и н т е р е са. О в а фу н к ц и ја на ц и о на л не мо ћ и о с т в а ру је с е п у т ем од го ва ра ју ће ду го роч не стра те ги је у ко јој си стем без бед но - с т и и з а ш т и т е од у г р о ж а в а њ а с т а би л но с т и си с т е ма ч и н и не - из о став ну ком по нен ту. Овај си стем тре ба да де лу је пре вент и в но к а ко би с е сп р е ч и л и на с р т а ји на у т в р ђе не в р ед но с т и з а јед н и це. Та ко ђе си с т ем т р е ба да бу де до вољ но о спо с о бљ ен да де л у је у ко л и ко не ко к р е не са на ме р ом да сво је и н т е р е с е р е а л и зу је на у ш т р б кон к р е т не з а јед н и це љу д и ко ја ж и ви на да т ој т е ри т о ри ји. Др жа ве или ком па ни је ко је има ју пре тен зи ја на од ре ђе - ни про стор же ле, пре све га, да осла бе од брам бе но-за штит ни си с т ем з а јед н и це. При су б ве р зи в н и м а к т и в но с т и ма на па да ју с е сви а спек т и на ц и о на л не мо ћ и ч и ме с е д и р ек т но у т и че на б е з б ед но с т љу д и ко ји ж и ве на од р е ђе ном п р о с т о ру. И з а зи в а- њ е не по ве р е њ а г ра ђа на у и н с т и т у ц и је и п ри к а зи в а њ е д р ж а ве као оту ђе ног си сте ма ко ји жи ви свој жи вот је јед на од фа за у п р е у зи ма њу кон т р о ле. О во ме п р е т хо де а к т и в но с т и ко је су с е не к а да на зи в а ле спе ц и ја л н и м ра т ом: сла бљ е њ е п ри в р е де, и н док т ри на ц и ја е л и т е, фа бри ко в а њ е а фе ра, ком п р о м и т а ц и ја без бед но сних слу жби, ути цај них лич но сти и стра на ка. Про - с т ор с е у т ој ме ри п ри п р е м и п у т ем с о ц и ја л ног и н же њ е ри н г а да на к ра ју г ра ђа н и п р е да т о ра до ж и в љ а в а ју к а о свог спа си о - ца. Као што смо већ ре кли нор мал но је да код ма њих, не разви је н и х и ви ше на ц и о на л н и х з а јед н и ца ов ај п р о це с и де да ле - ко јед но с т а в н и је. Ма ле зе м љ е сво ја ог ра н и че њ а мо г у да п р е в а зи ђу п у т ем са ве зни штва са при ја тељ ским др жа ва ма. Са вез ви ше др жав а мо же да од в ра т и не п ри ја т е љ е и не п ри ја т е љ ско ок ру же њ е п р о ме н и у сво ју ко рис т. По л и т и ч к и ч и н и о ц и и ма ју п р е суд н у уло г у у к р е и ра њу б е з б ед но сног а м би јен т а. Ме ђу т и м, по вољ- 342

344 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр на б е з б ед но сна си т у а ц и ја не з а ви си са мо од ма н да т а јед не вла де. Не а де кват но по сту па ње по ли тич ких чи ни ла ца у дужем вре мен ском пе ри о ду мо же да до при не се усва ја њу по греш н и х с т а во в а у с т ра т е ш к и м до к у мен т и ма д р ж а ве. По г р е ш но усме ра ва ње на ци о нал них ре сур са, у ду жем вре мен ском интер ва лу, ра за ра на ци о нал ну моћ. Крај њи ре зул тат то га је не - у спе ш но о т к ла њ а њ е б е з б ед но сн и х и з а зо в а, ри зи к а и п р е т њи ви т а л н и м д р ж а в н и м в р ед но с т и ма. По с е ба н у т и цај на ус по с т а в љ а њу, од р ж а в а њу и ја ча њу (или сла бље њу) и по ка зи ва њу на ци о нал не мо ћи има ин фор - ма т и в но -п р о па г а н д на ком по нен т а по л и т и ч ког ч и н и о ца. У усло ви ма гло ба ли за ци је ме диј ских мре жа, за хва љу ју ћи савре ме ним те ле ко му ни ка ци о ним си сте ми ма ви ше не по сто - ји д р ж а в н и и н фор ма т и в н и п р о с т ор. Са т е л и т ск и п р о г ра м и и ин тер нет мре жа не до зво ља ва ју мо гућ ност ап со лут не изо лац и је п р о с т о ра од п р о па г а н д н и х у т и ца ја спо љ а. А г р е си в не и ду го роч не кам па ње пу тем елек трон ских ме ди ја мо гу да до - ве д у ве ћ и н у по п у ла ц и је до т о г а да ви ше не мо г у да ра з л и к у- ју ла ж и од ис т и не. До бр о п ри п р е м љ е не п р о па г а н д не а к ц и је мо гу, у кра ћем или ду жем ро ку, да до ве ду до ин стру мен та лиз а ц и је ц и љ не г ру пе. 13 На су п р о т п р о па г а н д н и м а к т и в но с т и ма не п ри ја т е љ а с т о ји и н фор м и са њ е п у т ем ко г а т р е ба да с е о сна ж и у ве р е њ е г ра ђа на и сви х су бје к а т а ма т и ч не д р ж а ве у по т р е бу и мо г ућ - но с т успе ш не од бра не на ц и о на л н и х ви т а л н и х в р ед но с т и и о с т в а ри в а њ е на ц и о на л н и х ц и љ е в а. Е фек т и и н фор м и са њ а с е по с т и ж у у ко л и ко је п ра во в р е ме но, ис т и н и т о, си с т е ма т и ч но са кри тич ким од но сом пре ма ре ал но сти. Осми шље но инфор ми са ње у ве ли кој ме ри до при но си да гра ђа ни сво ја инд и ви д у а л на са зна њ а с т е че на к р оз ед у к а ц и ју, п р о ш и ру ју и у на п р е ђу ју, ч и ме с е у це л и н и о сна ж у је по л и т и ч к и ч и н и ла ц на ци о нал не мо ћи. Са дру ге стра не, тре ба има ти у ви ду да у ко л и ко и н фор м и са њ е н и је до бр о о см и ш љ е но, мо же да бу де и де мо т и ви ш у ће, од но сно да у ру ша в а на ц и о на л н у моћ. Ра д и с е о евен т у а л н и м сл у ча је ви ма к а да је по в р ш но, јед но с т ра но, не р е дов но, з а с т а р е ло и дог мат ско. О п с т а на к д р ж а ве п р вен с т ве но з а ви си од сп р ем но с т и њ е н и х г ра ђа на (це ло к у п ног с т а нов н и ш т в а) да је бра не. Та к а в 13 Древни кинески војсковођа Сун Цу Ву каже: Потчинити непријатеља без борбе врхунац је ратне вештине. 343

345 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ же љ е н и н и во од бра м б е не сп р ем но с т и г ра ђа на по с т и же с е п ла н ск и м, у ме ш н и м и уск ла ђе н и м д у г о т рај н и м де ло в а њ ем н и з а фа к т о ра и окол но с т и. Мо г ућ но с т успе ш не од бра не од спољ н и х ат а к а з а ви си нај ви ше од к в а л и т е т а обра зо в а њ а с т а- нов н и ш т в а. Ра з у ме в а њ е си т у а ц и је, ра з л и ко в а њ е ис т и не од ла ж и, п р е по зна в а њ е по л у и с т и на мо г у ће је са мо у ко л и ко су г ра ђа н и с т е к л и од г о в а ра ју ће обра зо в а њ е. Обра зов н и си с т ем, по р ед с т ру ч не ком по нен т е, не и з о с т а в но мо ра да са д р ж и и део о етич ким оба ве за ма гра ђа на пре ма оста лим чла но вима з а јед н и це к а о и са гле да в а њ е њи хо ве од г о вор но с т и з а с т а- њ е у њи хо вој п р о фе си о на л ној обла с т и. По л и т и чар, д р ж а в н и фу н к ц и о не р и л и з а по сле н и у ко л и ко не ма ју е т и ч к и х об зи ра у од но су на по сао ко јим се ба ве пред ста вља ју опа сност по држа ву, ко лек тив, по ро ди цу и са ме се бе. Спо соб ност др жа ве да за шти ти ин те ре се ње них грађа на не за ви си са мо од ели та. Али ели те су нај од го вор ни је за ства ра ње ам би јен та у ко ме су гра ђа ни спо соб ни да пре - по зна ју оп ш т е и з а јед н и ч ке и н т е р е с е. Е л и т е су од г о вор не з а и з г ра д њу си с т е ма ко ји кон т р о л и ше л и ч н и ег о и з а м у ц и љу р е а л и з а ц и је оп ш т ег и н т е р е са. Је д и но си с т ем ко ји мо же да сна к ц и о н и ше п р е к р ш и о це на на ц и о на л ном н и воу до п ри но си и гло ба л ној б е з б ед но с т и. 344 Ли те ра ту ра: Baylis, John and Smith, Ste ve, eds., The Glo ba li za tion of World Po li tics, Ox ford New York, Ox ford Uni ver sity Press Бже ж и н ск и, Зби г њ ев, Ве л и ка ш а хов с ка та бла, ЦИД, Под г о ри ца, Ву ле т и ћ, Вла д и м и р, Гло ба ли за ци ја - мит или стварност, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Бе о - град, D u n k ley, G r a h a m, Fre e Tra de Myth, Re a lit y a n d Al te r n a t i ves, Zed Bo oks Ltd Ђ ор ђе ви ћ, И ви ца, Без бед но сна ар хи тек ту ра у усло вим а г ло ба л и за ц и је, Фа к ул т е т б е з б ед но с т и, Сл у ж б е н и гла сн и к, Б е о г ра д. Ђ ор ђе ви ћ, И ви ца, Гло ба л и з а ц и ја и /и л и гло ба л и з а м, Збор ник Фа кул те та ци вил не од бра не, Фа кул тет цивил не од бра не, Бе о град, 2001.

346 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр М и ја л ков ск и, М и ла н; Ђ ор ђе ви ћ, И ви ца, Не у хв а т љи вост на ци о нал не мо ћи, Сл у ж б е н и гла сн и к, Б е о г ра д, М и ла но ви ћ, Бра н ко, Два ли ца гло ба ли за ци је, Ар х и пе - лаг, Бе о град, К не же ви ћ, М и лош, Ре г и о на л и з а м и г е о по л и т и к а, Збор н и к Ма т и це срп с ке за др у ш тве не на у ке, бр. 112/113, Но ви Сад, K ig g u n du, N. Mo se s, Ma na ging Glo ba li za tion in De velo ping Co u n t r i e s a n d Tra n si t ion Ec o n o mi e s: Bu il ding Ca pa ci t i e s for a Ch a n g ing World; P r a e ge r P u bl is he r s, West port Нај, С. Џо зеф, Ка ко ра з у ме в а т и ме ђ у на род не од но се, Ст у б о ви к ул т у р е, Б е о г ра д, Пе ч у ј л и ћ, М и р о сла в, Гло ба л и за ц и ја - дв а л и ка све та, Гу т ен б е р г о в а г а ла к си ја, Б е о г ра д Kiely, Ray, Em pi re in the Age of Glo ba li sa tion: US He gemony a n d Ne o li be ral D i sor de r Cr i t i c al In t ro d u c t i on s to World Po li tics, Plu to Press, Lon don Co skun A. Sa mli, In S e a rch of a n Equ i ta ble, S u sta i n a ble Glo ba li za tion: The Bit ters we et Di lem ma, Qu o rum books West port, Con nec ti cut, Lon don me.com/ar hi va_html/515/21.html ctad.org/sec ti ons/di te_dir/docs/wir2010_anxtab26.xls h t t p : / / w w w. u n c t a d. o r g / s e c t i o n s / d i t e _ d i r / d o c s / wir2004top100_en.pdf ht t p://d a t a.wor ldba n k.org /i n d i ca t or/ N Y.GN P.AT LS.CD 345

347 И. Љ. Ђор ђе вић, М. Ми јал ков ски Н А Ц И О Н А Л Н А МОЋ Ivi ca Lj. Đor đe vić Mi la n Mi jal k ov sk i NA T I O NA L PO W ER IN THE CON DI TI ONS OF GLO BA LI ZA TION Su m m a r y Af ter the fall of the Ber lin Wall, the so cial tho ught is branded by di scus si ons on glo ba li za tion. Ho we ver, the re are few papers on the analysis of re la ti ons bet we en glo bal pro ces ses and sta te in sti tu ti ons. The goal of aut hors is to po int the chan ged ro le of sta te in sti tu ti ons in the con di ti ons of glo ba li za tion. The analysis of ava i la ble so ur ces from this su bject area pro vi des the authors with the con clu sion that the po wer of sta te to in flu en ce the chain of events is di mi nis hing. One of the main ca u ses of po wer de fi cit is the glo ba li za tion of fi nan cial flows. The loss of con trol re gar ding fi nan cial ope ra ti ons le a ves the sta te wit ho ut a sig nifi cant por tion of its re ve nu es. The need to com pen sa te the lost re ve nu es bur dens the lo cal po pu la tion and re ve nu es, which in t u r n ra i se s in te r n al te n si on s a n d s yste m in sta bi lit y. O r ga nic lin k bet we en sta te in sti tu ti ons and the in te rest of ci ti zens is be ing lost. T hi s si t u a t ion i s pa r t i c u la rly fa vo ra ble for a n in fl u x of pre d a tor y t ra n sn a t i o n al c or p o ra t i on s, which u se the e xi st ing cir c u m sta n ce s to re a li ze the ir own in te rests. In this con text, small and un de ve loped co un tri es, which sho uld re sol ve the is sue of de fi cit of po wer b y clo sing m u t u al a r ra n ge me nt s a n d in si st ing on the de ve lop me nt of glo bal in sti tu ti o nal mec ha nisms are in par ti cu lar je o pardy. Key Words: Po wer, Na ti o nal Po wer, Sta te, Glo ba li za tion, Transn a t i o n al Cor p o ra t i on s, Hu ma n S e c u r it y. 346

348 КОНТИНЕНТАЛНЕ ГЕОПОЛИТИКЕ Драган Тодоровић САВРЕМЕНИ ТЕРОРИЗАМ АЛ КАИДА У ИСЛАМСКОМ МАГРЕБУ Драган Траиловић ЦЕНТРАЛНА АЗИЈА И НОВА ВЕЛИКА ИГРА ГЛАВНИ ГЕОПОЛИТИЧКИ АКТЕРИ

349

350 УДК :28(61) Примљено: 5. фебруар Прихваћено: 25. мај Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Д ра г а н То до ро в ић * СА ВРЕ М Е Н И Т Е Р О РИ ЗА М АЛ КА И ДА У ИСЛАМСКОМ МА ГРЕ БУ Ре зи ме Те ро р и за м ос та је јед но од г л ав н и х за л а да на ш њи це бе з о б з и ра на л и кв и да ц и ју Оса ме б и н Ла де на. Ње го в а а к т ив нос т не по зна је ни гра ни це ни ве ру. Ско ро да не ма де ла зе мљи не к у г ле на ко јој н и је пр и с у та н не к и од о б л и ка те ро р и с т ич ког де ло в а ња. Афр и ка н и је и з у зе та к, већ на с у прот, го д и на м а уна зад пред ста вља ве о ма по год но тло за те ро ри стич ке акц и је. Т ре ба се под се т и т и А л ж и ра де ве де се т и х, на па да на аме рич ке ам ба са де у Тан за ни ји и Ке ни ји, на па да на си на гог у у Dje rbi у Т у н и с у, м но го број не а к ц и је у Со м а л и ји, С у да н у, Ма ро ку, Егип ту. То ком вре ме на, на се ве ру кон ти нен та иск р и с та л и са ла се јед на ор г а н и за ц и ја ко ја је и з в ор но по те к ла из Ал жи ра, али ко ја је да нас над на ци о нал на са екс трем ном са л а ф и с т ич ком иде о ло г и јом и џ и ха д и з мом као ос но в ом св о је док три не. Реч је о ал Ка и ди у ислам ском Ма гре бу, ор га низа ци ји ко ја је би ла не пра вед но за по ста вље на у ис тра жи вањи м а о те ро р и з м у, а л и ко ја се по с лед њи х го д и на по ја в љу је као озбиљ на опа сност по др жа ве ре ги о на се вер не Афри ке, Са хе ла и Са ха ре у ко јем се на ла зи ве ли ки број зе ма ља ко је су ви ше или ма ње већ ис ку си ле по сле ди це де ло ва ња ове те ро рис т ич ке г р у пе. Кључ не ре чи: Те ро ри зам, ислам, ал Ка и да, Афри ка * Министарство спољних послова Србије 349

351 Д р а г а н То д о р о в и ћ СА ВРЕ М Е Н И Т Е РО РИ ЗА М 350 Увод На кон 11/9/2001. г. чи ни ло се да ал Ка и да си ла зи са сцене и гу би свој зна чај пред вод ни ка свет ског те ро ри зма. Сје дињ е не А ме ри ч ке Д р ж а ве и ме ђу на р од на з а јед н и ца и з не на ђе н и ак ци јом у Њу јор ку, хит но су по че ли да усва ја ју но ву страт е г и ју у гло ба л ној б ор би п р о т и в т е р о ри зма. И з гле да ло је да т а к в а а к т и в но с т да је до бр е р е зул т а т е и да с е сма њу је удар на моћ и ал Ка и де и дру гих те ро ри стич ких ор га ни за ци ја. Центар за стра те шке и ме ђу на род не сту ди је (Center for Strategic & International Studies) из Ва шинг то на, у јед ној рас пра ви под на сло вом По б е да на д а л К а и дом об ја в љ е ној фе бру а ра (и з пе ра Џо на А л т е р ма на у ок ви ру гло ба л не т е ме M idd le Ease Program ) ис ти че да је ал Ка и да по бе ђе на. У јед ном мо мен т у м но г и м у сл и ма н и су с е д и ви л и овој ор г а н и з а ц и ји због ње ног хра брог про ти вље ња за пад ној до ми на ци ји и мно - ги За пад ња ци су се пла ши ли да би ал Ка и да мо гла да уву че му сли ман ске за јед ни це у бор бу са За па дом. Не по сред но након до га ђа ја од 11. сеп тем бра ни је би ло са свим ја сно ка ко ће се окон ча ти бор ба за ср ца и ду ше му сли ма на. Про ласком вре ме на, ми са да зна мо, ал Ка и да је из гу би ла. 1 Уби ство Оса ме бин Ла де на до са да је нај ве ћи успех САД у бор би про тив те ро ри зма. Не ма ни ка кве сум ње да је т о до г а ђај од п р во ра з р ед ног зна ча ја ко ји би мо г а о да и ма по - зи тив не им пли ка ци је у окви ру ан ти те ро ри стич ких на сто јања. Ме ђу тим, у тре ну ци ма еуфо ри је, чу ју се и упо зо ре ња да бин Ла де но во уби ство ни је крај те ро ри зма, већ да би мо гао да зна чи ње гов но ви про цват. На и ме, он је по след њих го дина ви ше био сим бол ислам ских те ро ри ста не го што је за и ста ко ман до вао њи хо вим опе ра тив ним ак ци ја ма. По сто је чак инфор ма ц и је да је он још ра н и је п р е не о не к а сво ја ов ла ш ће њ а у бо ја зни да би мо гао би ти ухва ћен или уби јен. Мно ги позна в а о ц и и а на л и т и ча ри а л К а и де и т е р о ри зма и ра н и је су сма тра ли да је на вод на по бе да би ла са мо при вре ме на и привид на, као што да нас за сту па ју став да ноћ из ме ђу 1. и 2. ма ја ни је крај ни ал Ка и де ни те ро ри зма. Ал Ка и да је до са да 1 Al ter man B. Jon, Vic tory over al Qa e da, Cen ter for Stra te gic & In ter na ti o nal Studi es, Mid dle East Pro gram, Was hing ton, Fe bru ary 2010.

352 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ус пе ла да пре жи ви, оп ста не и да се при ла го ди но вим усло - ви ма у п р ко с по ја ча ном ме ђу на р од ном а н т и т е р о ри с т и ч ком де ло в а њу. Не са мо ш т о је п р е ж и ве ла, не г о је и п р о ш и ри ла област свог де ло ва ња. Ње ни при пад ни ци су ус пе ли да се инте гри шу у та ли бан ски по крет у Ав га ни ста ну, али и да ојача ју сво ја у по ри ш т а на Ара би ј ском по л у о с т р ву где деј с т ву ју под на зи вом а л К а и да з а Ара би ј ско по л у о с т р во. По ја ча л и су ак тив ност у са мој Са у диј ској Ара би ји, али по себ но у Је ме - н у, ш т о је по с т а ло оч и глед но т о ком ово г о д и ш њи х ма с ов н и х п р о т е с т а у т ој зе м љи, ко ји н и су са мо де мон с т ри ра њ е у ц и љу од ла ск а је мен ског п р ед с ед н и к а с в ла с т и, већ и до бра п ри л и к а з а а к ц и је т е р о ри с т а. Ме ђу т и м, т е р о ри с т и су с е у ч в р с т и л и и оја ча л и на р о ч и т о на с е ве ру Афри ке и р е г и о н у Са хе л Са х а ра. А к т и в но с т т е р о ри с т а по ве з а н и х са а л К а и дом у овом де л у Афри ке је и пред мет на шег про у ча ва ња. Те р о ри с т и ч к и по к р е т на с е ве ру Афри ке и ма сво ју д у г у и к р в а ву т ра д и ц и ју. У но ви јој ис т о ри ји, по с е б но је А л ж и р био по при ште те ро ри зма и бор бе про тив ње га, ма да су раз - ло зи ко ји су до ве л и до њ е г о ве е ск а ла ц и је би л и не п ри с т а ја њ е ал жир ских вла сти на из бор ну по бе ду исла ми ста. На и ме, ко - р е н и де ло в а њ а да на ш њ е нај ја че т е р о ри с т и ч ке г ру пе на с е ве - ру Афри ке и Са хе лу-са ха ри, ал Ка и де у ислам ском Ма гребу (AQI M ), по т и ч у и з де ве де с е т и х г о д и на к а да су исла м ск и екс т р е м и с т и п р е ко ви ше исла м и с т и ч к и х г ру па, ме ђу ко ји ма је нај ор га ни зо ва ни ја и нај е фи ка сни ја би ла GIA, уче ство вали у су ко би ма са ор га ни ма без бед но сти, на кон што је ал жир ска вој ска из ве ла вој ни удар ка ко би се спре чио та да ле ги тим ни до ла зак исла ми ста на власт, ко ји су во ди ли по - сле п р вог к ру г а пар ла мен т ар н и х и з б о ра. Вој н и м уда р ом је сп р е че но да А л ж и р по с т а не д р ж а в а са исла м и с т и ма на че л у. Г И А је т а да са по л и т и ч ког по љ а п р е ш ла на т е р о ри с т и ч ко де ло в а њ е. Ге не за на с та н ка Го ди не гру па под на зи вом Salafist Group for Preaching and Combat (GSPC) се из дво ји ла из GIA-е на ставив ши ауто ном но де ло ва ње под тим име ном све до дру ге поло ви не п р ве де це н и је 20. ве к а. Пр во са оп ш т е њ е ко је је и з да ла но во и ме но ва на те ро ри стич ка ор га ни за ци ја би ла је да се од- 351

353 Д р а г а н То д о р о в и ћ СА ВРЕ М Е Н И Т Е РО РИ ЗА М у ста је од на па да на ци ви ле и да ће циљ би ти са мо др жав ни ор г а н и и п ри па д н и ц и вој ске и сл у ж би б е з б ед но с т и А л ж и ра. Та да шњи во ђа био је Ха сан Ха таб ко ји је остао на том ме сту све до го ди не (Ха сан Ха таб се сеп тем бра пре дао а л ж и р ск и м сна г а ма б е з б ед но с т и п ри х в а т и в ш и а м не с т и ју). 2 Та к в а по л и т и к а Х а т а ба ко јом с е и з б е г а в а ју у би с т в а ц и ви ла н и је на и ла зи ла на одо бра в а њ е цен т ра л не а л К а и де, б е з об зира на то што у то вре ме још увек ни је по сто ја ла до ка за на инс т и т у ц и о на л на по ве з а но с т и з ме ђу т е р о ри с т а у А в г а н и с т а н у, од но сно Па к и с т а н у и он и х у с е ве р ној Афри ц и, А л ж и ру п р е све га, ма да пре ма не ким аме рич ким по да ци ма, ве за из ме - ђу а л К а и де и с е ве р но а фри ч к и х т е р о ри с т а н и је но в а по ја в а. Пре ма из ве шта ју Еми ли Хант из ва шинг тон ског Ин сти тута за но ву ис точ ну по ли ти ку, Оса ма бин Ла ден је обез бе ђив а о фи на н си ра њ е а л ж и р ск и х исла м и с т а ра н и х де ве де с е т и х и био је и н вол ви ра н у ра но фор м и ра њ е GSPC. М но г и ч ла но ви но ве гру пе су об у ча ва ни у ал Ка и ди ним кам по ви ма у Ав ган и с т а н у. 3 Ве р о до с т ој но с т ове т в рд њ е с е не до во д и у п и т а њ е, је р је з а и с т а и по зна т о да су м но г и а л ж и р ск и т е р о ри с т и (к а сн и је и они из дру гих се вр но а фрич ких др жа ва) об у ча ва ни у центри ма за обу ку ал Ка и де, те да су за јед но са ли биј ским, египат ским, ту ни ским, ма ро кан ским (као и јед ним бро јем не а- ра п ск и х м у сл и ма на) м у џа хе д и н и ма у че с т во в а л и у б ор ба ма п р о т и в а ме ри ч к и х и ко а л и ц и о н и х т ру па у А в г а н и с т а н у и не што ка сни је у Ира ку. Мно ги од тих му џа хе ди на су се зат и м в ра ћ а л и у сво је зе м љ е, у ко ји ма су на с т а в љ а л и де ло в а њ е по ве зу ју ћ и с е с ра зн и м т е р о ри с т и ч к и м г ру па ц и ја ма (AQI M, Ли биј ска ислам ска бор бе на гру па и дру ге). Упра во је, ка ко твр де аме рич ке ин фор ма ци је, не за до вољ ство ал Ка и де било је да н од п р е суд н и х мо ме на т а з а п р о ме н у во де ћег чо ве к а GSPC. Но ви л и де р т а да до м и на н т но а л ж и р ске г ру пе по с т а о је Абу Ибра хим Му ста фа (бор бе но име На бил Са ха уи). Ње га су, ме ђу тим, већ на ред не уби ле ал жир ске сна ге без бед- 2 An ti-de fa ma tion Le a gue, In ter na ti o nal Ter ro rist Symbo le Da ta ba se Al Qa e da in the Isla mic Mag hreb (AQIM), New York, April 27, Han sen An drew, Al Qa e da in the Isla mic Mag hreb (ak Sa la fist Gro up for Pre aching and Com bat, Co un cil on Fo re ign Re la ti ons, Was hing ton Post, De cem ber 11,

354 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр но сти, те је на ње го во ме сто до шао Абу Му саб Аб дел ва дуд (Аб де л ма лек Д ру к да л). У то вре ме, ал жир ске сна ге без бед но сти су би ле из - у зе т но е фи к а сне у б ор би п р о т и в т е р о ри с т а, по т и ск у ју ћ и и х све ви ше и з п р е с т о н и це и сма њу ју ћ и њи хо ву у б о ји т у моћ. То је био основ ни раз лог што су те ро ри сти по че ли да се пре бац у ју у д ру г е р е г и о не, п р о ш и ри в ш и по љ е де ло в а њ а на ско р о чи та ву се вер ну Афри ку и Са хел и Са ха ру. То дис ло ци ра ње и но во ге о граф ско рас по ре ђи ва ње GSPC се по кло пи ло с на ме - ром ал Ка и де да се што је ви ше мо гу ће гло ба ли зу је и про шири њ е на и де лат но с т њ ој п ри д ру же н и х ор г а н и з а ц и ја. Ај ма н ал За ва хи ри је на го ди шњи цу на па да у Њу јор ку 11. сеп тембра на ја вио да ће се ак тив ност ал Ка и де про ши ри ти и на се вер ну Афри ку где ће удар ну пе сни цу чи ни ти GSPC. 4 На ра в но да т о н и је зна ч и ло и од у с т а ја њ е од б ор б е з а с т в а рањ е а л ж и р ске исла м и с т и ч ке д р ж а ве, већ са мо п ри ла г о ђа в а њ е но во на с т а л и м окол но с т и ма. За ра з л и к у од ра н и јег не з а до вољ с т в а а л К а и де, овог п у т а је и з цен т ра у А в г а н и с т а н у по зд ра в љ е на јед на од п р ви х а к ц и ја и з ве де на под но ви м ру ко вод с т вом, к а да је о т е т о 32 европ ских ту ри ста у Ма ли ју. Те жи ште је са Ал жи ра пре ба че - но и у дру ге су сед не зе мље, иако Ал жир ни јед ног тре нут ка н и је био по ш т е ђен т е р о ри с т и ч к и х п р е т њи и на па да. Ју ж н и ог ра на к GSPC с е по к а з а о ви т а л н и ји м и сна ла ж љи ви ји м од свог се вер ног де ла. Овом пр вом ве ћом те ро ри стич ком ак цијом у п р о ш и р е ном р е г и о н у ру ко во д ио је Аб де р е з а к ле Па ра (бор бе но име Ама ри Са и фи). По р ед де л и м и ч не г е о г ра ф ске д ис ло к а ц и је, п р о ш и р ен је и оп сег ме та. То ни су би ли ви ше са мо Ал жир ци, већ и прок ла мо в а н и ме ђу на р од н и не п ри ја т е љи т а мо ш њи х т е р о ри с т а оли че них у Аме ри кан ци ма и Фран цу зи ма. Ти ме је ин тер нац и о на л и зо в а но де ло в а њ е г ру пе на ш т а је, св а к а ко, у т и ца о и рат у Ира ку. Још п р е по ме н у т е и з ја ве Ај ма на а л За в а х и ри ја, (п р е ма не к и м и з во ри ма ) г ру па је п р о гла си ла п ри па ја њ е ал Ка и ди, да би би ло об ја вље но је дин ство са ал Каи дом, к а да је т а да д ру г и чо век а л К а и де, За в а х и ри одо брио 4 Gray H. Da vid and Stoc kham Erik, Al Qa e da in the Isla mic Mag hreb: the evo lution from Al ge rian isla mism to tran sna ti o nal ter ror, Afri can Jo ur nal of Po li ti cal Sci en ce and In ter na ti o nal Re la ti ons, Vol. 2 (4), str , De cem ber

355 Д р а г а н То д о р о в и ћ СА ВРЕ М Е Н И Т Е РО РИ ЗА М п ри па ја њ е GSPC а л К а и д и у на ве де ној и з ја ви 11. с еп т ем бра п ри к а з а ној на сн и м љ е ној ви де о т ра ц и. На р ед не про ме ње но је до та да шње име у ово ко је је да нас: Tanzim al Kaida fi bilad al Magreb al islami, на арап ском, Al Qaida au Maghreb islamiqye (AQMI) на фран цу ском, од но сно Al Qaeda in the Islamic Maghreb (AQIM), на ен гле ском је зи ку (у т ек с т у ће мо ко ри с т и т и ен гле ск у ск ра ће н и ц у). 354 Ак тив ност AQIM -а од про ме не име на до да нас Ло г о AQI M - а нај б о љ е г о во ри о к а ра к т е ру и п ри р о д и ор г а н и з а ц и је. На ц р ној под ло зи на ла зи с е зе м љи на к у гла у ко ју је за бо ден ка ла шњи ков са цр ном за ста вом, а ис под земљи не ку гле пи ше Bisimi llahi rahmani rahim. На са мом дну, ис под тих си вих сло ва на ла зе се дру га ве ћа жу та сло ва ко ја озна ча ва ју на зив гру пе Tanzim al Kaida fi bilad al Magreb al islami. Цр на бо ја на ло гоу, за ста ви и сим бо ли ма озна чав а см р т, м и л и т а н т но с т и на ме ру з а р е с т а у ра ц и ју исла м ског к а л и фа т а у је д и њ е ног м у сл и ма н ског цар с т а. Зе м љи на к у гла п р ед с т а в љ а гло ба л не ме ђу на р од не а м би ц и је ор г а н и з а ц и је, док з а с т а в а и п у ш к а зна че, т а ко ђе, м и л и т а н т но с т, а би см и ла њен ислам ски ка рак тер. 5 У пи та њу је јед на са ла фи стич ка ми ли тант на ор га ни зац и ја ко ја п ри ме њу је т е р о ри с т и ч ке ме т о де ра д и о с т в а ри в а њ а сво јих ци ље ва. Ње но по ље де ло ва ња су зе мље се вер не Африке ( Ма у ри т а н и ја, Ма р о ко, А л ж и р, Ту н ис и Л и би ја), Са хе л и Са ха ра (Ма ли, Ни гер, Чад, Бур ки на Фа со, али и се вер Ниг е ри је). И н фи л т ри ра л и су с е у обла с т и ма где ж и ве п ле ме на Ту а р е г а и ча к по че л и да са ра ђу ју с њи ма. Са ла фи с т и и Ту а- р е зи че с т о и ма ју з а јед н и ч ке и н т е р е с е. Фе бру а ра г. ове две гру пе су се по след њи пут су ко би ле на гра ни ци Ма ли ја и Ал жи ра, по сле че га су ус по ста ви ли ко ег зи стен ци ју. Шта више, ус по с т а в љ е на је и са ра д њ а у а к ц и ја ма о т и ма њ а т а ла ца, као што је би ло, на при мер, де цем бра г. ка да су Ту а ре зи о т е л и д во ји ц у К а на ђа на ко је су з а т и м ис по ру ч и л и а л К а и д и у исла м ском Ма г р е бу. Ч и њ е н и ца да је ме ђу во ђа ма а л К а и де у ислам ском Ма гре бу и је дан Ту а рег већ ука зу је на њи хо ву 5 An ti-de fa ma tion Le a gue, In ter na ti o nal Ter ro rist Symbo le Da ta ba se Al Qa e da in the Isla mic Mag hreb (AQIM), New York, April 27, 2011

356 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ме ђу с об н у са ра д њу. Пр о це њу је с е да г ру п у ч и н и и з ме ђу 60 0 и 800 бо ра ца. Ме ђу тим, ње но де ло ва ње је усме ре но и ка Евро пи, наро чи то Фран цу ској. По сто је још увек не по твр ђе не прет по - став ке да у Фран цу ској има ју је дан број успа ва них при падни ка, али и сим па ти зе ра ко ји их фи нан си ра ју. С об зи ром на то да је ње но по ре кло ал жир ско, нај ве ћи број ње них во ђа су Ал жир ци: - Аб де л ма лек Д ру к де л, би в ш и п ри па д н и к GI A и во ђа с нај ве ћ и м ау т о ри т е т ом; - Аб дел ха мид Абу Зе ид, не ка да број два у GSPC; - Мох т ар Б е л мох т ар, по знат к а о Јед но о к и, би в ш и ал жир ски вој ник ко ји се бо рио у Ав га ни ста ну; - Аб де л ке ри м, к а о је д и н и не а л ж и р ск и во ђа. На д и ма к му је Та леб и био је имам у Ма ли ју. 6 По р ед и з во ђе њ а к ла си ч н и х т е р о ри с т и ч к и х на па да к а о што су бом ба шки са мо у би лач ки ак ти (ме то да ко ју при ме - њу ју у но ви је до ба, ш т о је усво је но од а л К а и де), ко ри ш ће - њ а ау т о мо би ла б ом би и п ри ме не г е ри л ске б ор б е, по с е б но при бе га ва ју от ми ца ма та ла ца као зна чај ном на чи ну за прику пља ње сред ста ва од уце на, али и не ким дру гим ак тив но - с т и ма (не ле г а л н и м) - ш ве рц д р о г е, ц и г а р е т а, ору ж ја и љу д и, од но сно ми гра на та. Ор га ни за ци ја је уна пре ди ла и свој ар се - на л и т а к т и к у. Све че ш ће с е ко ри с т е мо би л н и т е ле фо н и к а о де то на то ри, а по сто је озбиљ на стра хо ва ња да је ве ли ка ко - ли чи на са вре ме ног на о ру жа ња до шла у њи хов по сед за хваљу ју ћи кри зи и гра ђан ском ра ту у Ли би ји. По ред то га, што ра н и је н и је био сл у чај, че с т о с е п ри б е г а в а са мо у би лач к и м на па ди ма и то ви ше стру ким у исто вре ме, ка ко би ефе кат био што ве ћи. На при мер, 11. апри ла је из ве ден трој ни напа д (по г и н у ла 33 а л ж и р ск а вој н и к а). Ко ри с т е с е и са в р е ме на тех но ло шка сред ства као што су веб сај то ви на ко ји ма се пласи ра ју г о во ри и са оп ш т е њ а и л и п ри к а зу ју и з ве де н и на па д и. То је и је да н од на ч и на з а р е г ру т о в а њ е но ви х п ри па д н и к а. 7 Иако су Аме ри кан ци је дан од ње них ци ље ва, до са да ни је 6 Le Je u ne Afri que, Gray H. Da vid and Stoc kham Erik. Al Qa i da in the Isla mic Mag hreb: the evo lu tion from Al ge rian isla mism to tran sna ti o nal ter ror, Afri can Jo ur nal of Po li ti cal Sci en ce and In ter na ti o nal Re la ti ons, Vol. 2 (4), str , De cem ber 2008). Le Je u ne Afrique,

357 Д р а г а н То д о р о в и ћ СА ВРЕ М Е Н И Т Е РО РИ ЗА М де т ек т о в а на д и р ек т на п р е т њ а на т е ри т о ри ји СА Д, ш т о н и је слу чај с те ри то ри јом Фран цу ске. Ка да је Па риз на кон убис т в а јед ног фра н ц у ског т а о ца по ло ви ном об ја вио да је у ра ту са AQIM, ови су по зва ли на на па де у Фран цу ској. Та кве по зи ве је ди рект но по др жао и Оса ма бен Ла ден. Он је оправдао и уби ство Фран цу за и ка сни је те исте го ди не у сеп тембру о т м и ц у пе т о ри це Ф т е мо ш њи м а г ен т и ма, је р е а к ц и ја на не п ра в д у ко ју п ра к т и к у је т е п р е ма на ш и м м у сл и ма н ск и м нац и ја ма. 8 У по след њ ој а к ц и ји о т и ма њ а т а ла ца, г ру па је к и д- на по в а ла че т во р о фра н ц у ск и х д р ж а в љ а на ко је је п ри мо ра ла да п р е ко ви де о по ру ке з а т ра же од фра н ц у ског п р ед с ед н и к а Сар ко зи ја да по ву че т ру пе и з А в г а н и с т а на. Њи х че т во р о је оте то сеп тем бра про шле го ди не у Ни ге ру, док је тро је друг и х т а ла ца ( је да н Ф ра н ц у з и д во је Афри к а на ца) о сло б о ђе но 24. фе бру а ра. Ја в но с т и с е не ко л и ко ме с е ц и ра н и је обра т ио и је да н од л и де ра г ру пе Аб де л ма лек Д ру к де л р е к а в ш и: Ви хо - ће те да ва ши гра ђа ни ко ји су код нас за тво ре ни бу ду до бро и б е з б ед н и, док би ви т р е ба ло да по ж у ри т е и по ву че т е сво је вој н и ке и з А в г а н и с т а на п р е ма п р е ц и зном к а лен да ру ко ји ће - т е п р ед с т а ви т и ја в но с т и. 9 Ме ђу м но г о бр ој н и м т е р о ри с т и ч- ким ак ци ја ма AQIM-а, као ка рак те ри стич не из два ја мо сле де - ће, р е а л и зо в а не на кон п р о ме не и ме на ор г а н и з а ц и је: го ди не: - 11 а п ри ла, у са мо у би лач ком ат ен т а т у по г и н у ла 33 Ал жир ца у на па ду на вла ди не објек те; - 6. сеп тем бра, у Бат ни на ис то ку Ал жи ра при по куша ју атен та та на пред сед ни ка Аб де ла зи за Бу те флику по ги ну ле 22 осо бе; - 8. сеп тем бра на се ве ру Ал жи ра уби је но 28 осо ба у на па д у на п ри па д н и ке сл у ж б е б е з б ед но с т и. На па д је из ве ден ауто мо би лом бом бом у ме сту Де лис, не - што ма ње од 50 ки ло ме та ра од глав ног гра да, за време ју т ар њ е це р е мо н и је по д и з а њ а з а с т а ве. На па д с е до г о д ио са мо д в а да на на кон не у спе ш ног по к у ша ја ат ен т а т а на п р ед с ед н и к а А л ж и ра Le Je u ne Afri que, Le Je u ne Afri que, The New York Ti mes, Sep tem ber 9,

358 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр де цем бра из ве ден атен тат на се ди ште Ује ди ње - н и х на ц и ја у А л ж и ру, по г и н у ло 37 о с о ба, од ко ји х 17 сл у ж б е н и к а Ује д и њ е н и х на ц и ја. К а о по т в р да да је AQIM из вео на пад би ло је по ста вља ње ње ног саоп ште ња на је дан исла ми стич ки веб сајт уз фо то графи је дво ји це љу ди за ко је су трв ди ли да су бом ба ши ко ји су из ве ли на пад. Слу чај но или не, 11. је као датум по стао глав ни из бор за из во ђе ње ве ли ких те ро - ри стич ких на па да: 11. сеп тем бар у Њу јор ку, 11 април у Djerbi у Ту ни су, 11. март у Мадри ду, 11. апри ла у екс пло зи ји два ауто мо би ла бомби у Ал жи ру уби је но 33 љу ди де цем бра, че тво ро Фран цу за оте то и за тим уби је - но у Ма у ри т а н и ји го д и не: ја ну а ра, че тво ро за пад них ту ри ста оте то на те - ри т о ри ји и з ме ђу Н и г е ра и Ма л и ја. Тр о је је к а сн и је о сло б о ђе но, док је че т в р т и, бри т а н ск и д р ж а в љ а н и н уби јен кра јем ма ја у знак осве те што Лон дон ни је при стао на осло ба ђа ње јед ног ухап ше ног екс - т р ем ног и ма ма; фе бру а ра, о т е т а д во ји ца аус т ри ј ск и х т у ри с т а у Ту ни су. Осло бо ђе ни су по сле осам ме се ци у Ма ли ју; а в г у с т а, 43 м р т ви х у са мо у би лач ком на па д у на јед н у ж а н дар ме ри ј ск у ш ко л у у А л ж и ру и 12 м р т ви х у на па ду на вој ни ке у Бу и ри (Ал жир); де цем бра, у Н и г е ру о т е т и спе ц и ја л н и и з а сла н и к Ује ди ње них на ци ја за Ни гер Ро берт Фо у лер и ње - г ов по моћ н и к (з а јед но са во з а чем). А п ри ла на р ед не г о д и не и з а сла н и к и њ е г ов по моћ н и к су о сло б о ђе н и, док је во зач пу штен ме сец да на ра ни је го д и не: ју на, у би јен је је да н а ме ри ч к и х у ма н и т а ра ц у гла в ном г ра д у Ма у ри т а н и је, Ну а к шо т у; - 4. ју ла уби је но је 28 вој ни ка у на па ду на вој ни кон вој у Ма л и ју; 11 The New York Ti mes, De cem ber 12,

359 Д р а г а н То д о р о в и ћ СА ВРЕ М Е Н И Т Е РО РИ ЗА М ју ла, по ги ну ло 14 осо ба у на па ду на вој ни кон вој у Ал жи ру; - 8. а в г у с т а, и з ве ден са мо у би лач к и на па д у бл и зи н и фран цу ске ам ба са де у Ну ак шо ту, при че му је на падач по ги нуо, а дво ји ца фран цу ских жан дар ма по вре - ђе но; но вем бра, о т е т о т р о је ш па н ск и х х у ма н и т ар н и х ра д н и к а у Ма у ри т а н и ји, да би з а т и м би л и п р е ба че н и у Ма ли; де цем бра, отет ита ли јан ски пар у Бур ки ни Фа со го д и не: апри ла, у Ни ге ру отет Фран цуз ко ји је ра дио за јед н у х у ма н и т ар н у ор г а н и з а ц и ју; ју на, уби је но 11 жан дар ма у Ал жи ру; ју ла, АQИМ об ја вљу је да је уби јен оте ти Фран цуз у Н и г е ру у зна к од ма зде зб ог по г и би је ше с т о ри це џ и х а д и с т а у з а јед н и ч ком фра н ц у ско ма у ри т а н ском на па д у на т е р о ри с т и ч к и к а м п на г ра н и ц и и з ме ђу Ма у ри т а н и је и Ма л и ја; сеп тем бра, кид на по ва но сед мо ро рад ни ка у Ниг е ру, од ко ји х су пе т о ри ца би л и Ф ра н ц у зи. 12 А к ц и је су на ста вље не, као што је већ на ве де но, и то ком теку ће го ди не. По след ња се до го ди ла по ло ви ном априла, к а да је у би је но ви ше од де с е т а л ж и р ск и х вој н и к а, а ви ше њи х ра њ е но у А з а зг и, 140 к и ло ме т а ра ис т очно од глав ног гра да Ажи ра. У пи та њу је био на пад на вој н и обје к ат, п ри че м у је по г и н у ло и не ко л и ко т е р о ри с т а. 13 Бор ба ме ђу на род не за јед ни це про тив AQIM По ред ин ди ви ду ал них на сто ја ња зе ма ља ре ги о на да ис - ко ре не са вре ме но зло те ро ри зма, по сто је исти та кви по ку шаји на ре ги о нал ном и ме ђу на род ном ни воу. 26. сеп тем бра г. Ал жир, Ма ли, Ма у ри та ни ја и Ниг е р су од л у ч и л и да по ја ча ју ме ђу с об н у ко ор д и на ц и ју сво ји х 12 Mar ret Jean Luc, Al Qa i da au Mag hreb Isla mi que (AQ MI), Johns Hop kins Uni versity, 11. ja nu ar Le Je u ne Afri que,

360 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр ар м и ја у су о ча в а њу с т е р о ри змом. Осно в а л и су з а јед н и ч к и цен т ар з а оба ве ш т а в а њ е. Са с т а на к је од р ж а н у Та ма н ра с е т у на ју гу Ал жи ра, а за ко ман дан та је иза бран ал жир ски ге не - рал Ах мед Га ид Са лах. Гру пу су обра зо ва ле са мо ове че ти ри зе мље, упр кос пред ло зи ма да у њу уђу и Ли би ја и Чад. По себно је де ле г а ц и ја Ма л и ја и н си с т и ра ла да с е г ру па п р о ш и ри на ове две зе мље и Ма ро ко, ме ђу тим, Ал жир је био екс пли цитно про тив то га. Пр в а од л у к а до не т а у Та ма н ра с е т у би ла је у бр з а в а њ е по че т к а а к т и ви ра њ а ме х а н и зма з а ко ор д и на ц и ју по п и т а њу раз ме не ин фор ма ци ја. Три да на ка сни је, 29. сеп тем бра, ше - фо ви б е з б ед но сн и х сл у ж би ове че т и ри зе м љ е по т п и са л и су у А л ж и ру а к т о фор м и ра њу И н фор ма т и в ног цен т ра з а Са хе л м, са ста вље ног од ви со ких офи ци ра. А к ц и о на а н т и т е р о ри с т и ч к а г ру па Г8 је 13. ок т о бра г. одр жа ла са ста нак у глав ном гра ду Ма ли ја Ба ма ку, ка ко би се до шло до пред ло га за уна пре ђе ње бор бе про тив ал Ка и де у исла м ском Ма г р е бу. Са с т а н к у су п ри су с т во в а л и п р ед с т а в - н и ц и Г8 (СА Д, Р у си ја, Ја па н, К а на да, Ф ра н ц у ск а, Ве л и к а Бри т а н и ја, Ит а л и ја и Не мач к а, з а јед но са зе м љ а ма р е г и о на Са хе ла Ма р о ком, Ма у ри т а н и јом, Н и г е р ом, Бу р к и ном Фа с о, Се не га лом и Ни ге ри јом, а уз уче шће ЕУ, Швај цар ске, Шпани је и Аустра ли је). Ова гру па је оформ ље на још 2003.г. Ује д и њ е не На ц и је с е, т а ко ђе, ба ве п р о бле мом т е р о - ри зма у се вер ној Афри ци. Јед на од ак тив но сти би ла је септ ем бра г к а да је Цен т ар з а гло ба л н у а н т и т е р о ри с т и ч к у са рад њу одр жао ра ди о ни цу у Ха гу као део про јек та о Импле мен та ци ји гло бал не ан ти те ро ри стич ке стра те ги је Ује дињ е н и х на ц и ја у с е ве р ној Афри ц и. Са с т а н к у су п ри су с т во в а- ли пред став ни ци УН, ре ле вант них ре ги о нал них и су бре ги о - на л н и х ор г а н и з а ц и ја и ис т ра ж и в а ч и и не в ла д и н и екс пе р т и и з с е ве р не Афри ке и Ев р о пе. Д и ск у си ја с е фо к у си ра ла на а л К а и д у у исла м ском Ма г р е бу. Кон с т а т о в а но је да ов а г ру па де л и т а к т и к у и и де о ло г и ју са а л К а и дом, и ма ју ћ и у ви д у само у би лач ке б ом ба ш ке а к ц и је ко је ра н и је н и су ко ри ш ће не у р е г и о н у, а л и и ш и р е њ е AQI M - а ју ж н и је к а Са хе л у де л и м и ч- но и к а о по сле д и ца успе ш не а л ж и р ске б ор б е п р о т и в т е р о ризма, к а о и да су с е по ја ча ле ве зе и з ме ђу т е р о ри с т и ч к и х г ру па и иле гал них тр го ва ца и дру гих кри ми нал них мре жа у Са хе - лу. На гла ше но је да је АQИМ ин тен зи ви рао ак ци је оти ма ње 359

361 Д р а г а н То д о р о в и ћ СА ВРЕ М Е Н И Т Е РО РИ ЗА М т а ла ца и к и д на по в а њ а к а о и з вор фи на н си ра њ а њи хо ви х опе - ра ц и ја. Пе р с пе к ти ве да ље г де ло в а ња Уби с т во Оса ме би н Ла де на не ће о с т а ви т и ве ћ и у т и цај на де ло ва ње ал Ка и де у ислам ском Ма гре бу. Ова ор га ни зац и ја фу н к ц и о н и ше са мо с т а л но б е з об зи ра на по ве з а но с т са цен т ра л ном а л К а и дом. Де ша в а њ а у р е г и о н у к а о да и м и д у на ру к у. На и ме, и з би ја њ е по след њ е к ри зе у с е ве р ној Афри ц и од Ту ни са пре ко Егип та до Ли би је, пред ста вља ло је плод но тле за ши ре ње и ја ча ње AQIM -а. На ин фор ма ци је о то ме да је мо дер но на о ру жа ње про швер цо ва но из Ли би је до спе ло у њихо ве ру ке, А л ж и р је по ја ча о ме р е б е з б ед но с т и п р е ма г ра н и ц и са Л и би јом у ц и љу п р е вен ц и је и н фи л т ри ра њ а т е р о ри с т а и з ове гру пе из Ли би је у Ал жир. Око 7000 при пад ни ка ал жирске ж а н дар ме ри је и не ко л и ко вој н и х је д и н и ца ра с по р е ђе но је д у ж г ра н и це. Па на рап ски днев ни лист ал Араб, по зи ва ју ћи се на ал жир ске из во ре из слу жби без бед но сти, пре нео је да су припа д н и ц и AQI M - а ус пе л и да с е до ко па ју т е ш ког на о ру ж а њ а и п р о т и в а ви он ск и х п р о јек т и ла. Ис т о в р е ме но, п р е ма б е з б ед но - сн и м и з во ри ма у Ма л и ју и Н и г е ру, у п и т а њу су п р о т и в а ви н- ски про јек ти ли SAM 7. У истом сми слу, пред сед ник Ча да Идрис Де би је у једном ин тер вјуу за Је у не Африqуе из ра зио озбиљ ну за брину тост у ве зи са ли биј ском ре во лу ци јом ко ја би мо гла да бу де ск у па по б е з б ед но с т р е г и о на, је р су исла м ск и м и л и т а н- т и и з а л К а и де п р о фи т и ра л и од п љ ач к а њ а вој н и х ма г а ц и на у зо ни по бу не ка ко би се снаб де ли на о ру жа њем. AQIM је на п у т у да по с т а не нај о п р е м љ е н и ја ар м и ја р е г и о на, ис т а к а о је п р ед с ед н и к Ча да. Њ е г о в а и з ја в а в р ло у пе ча тљи во у к а зу је на ра с т у ћу опа сно с т од на о ру ж а в а њ а AQI M - а з а х в а љу ју ћ и, п р е све г а, б ор ба ма у Л и би ји. Њ е не во ђе су ис т о в р е ме но по зв а ле на б ор бу п р о т и в Мо а ме ра е л Га да фи ја и и з ра зи ле п р о т и в љ е - њ е и н т е р вен ц и ји Н А ТО. На јед ном од исла м и с т и ч к и х сај т о в а об ја в љ е на је сле де ћ а и з ја в а о по д р ш ц и AQI M - а л и би ј ск и м по бу њ е н и ц и ма: Об ја в љу је мо на ш у по д р ш к у и по моћ л и би ј- ској ре во лу ци ји и ње ним ле ги тим ним зах те ви ма, те уве ра ва- 360

362 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр мо наш на род у Ли би ји да смо с ва ма и да вас не ће мо остави ти. 14 Ли биј ска те ри то ри ја је по ста ла за хвал на за под стица ње ислам ског те ро ри зма. У про це су ко ји је је дан од си нова пу ков ни ка Га да фи ја, Се иф ал Ислам во дио од ослобо ђен је ве ли ки број ли биј ских исла ми ста, би ло да је реч о они ма ко ји су би ли при пад ни ци АQИМ-а, Ли биј ске ислам ске б ор б е не г ру пе и л и п р о с т о исла м и с т и ма ко ји су ра т о в а л и у Ав га ни ста ну и Ира ку. Про цес по ми ре ња био је на вод но завр шен до го во ром са ухап ше ним во ђа ма да се кроз об ја вљив а њ е но ве док т ри не од р ек н у џ и х а да к а о с р ед с т в а з а б ор бу про тив арап ских ре жи ма, из ме ђу оста лог, а за уз врат су бил и о сло б о ђе н и. Ме ђу т и м, још јед ном с е по к а з а ло да св а к и до г о вор са т е р о ри с т и ма в р е д и оно л и ко ко л и ко је т о њи ма у и н т е р е су. Од ма х на кон и з би ја њ а су ко ба у Л и би ји, 15. фе бруа ра, ве ћи на осло бо ђе них исла ми ста се при дру жи ла ору жаној по бу н и п р о т и в Три по л и ја, по с т а ју ћ и са с т а в н и де о ч уд не ко а л и ц и је ко ја је спо ји ла њи х, и з вор не л и би ј ске по бу њ е н и ке и НА ТО пакт. По сле ди це тек тре ба са че ка ти, али ма ло њих сум ња у то да је је дан од до бит ни ка до га ђа ја у Ли би ји упра во ал Ка и да у ислам ском Ма гре бу. Ли те ра ту ра Alterman B. Jon, Victory over al Qaeda, Center for Strategic & International Studies, Middle East Program, Washington, February 2010 Anti-Defamation League, International Terrorism Symbole Database al Quaeda in the Islamic Maghreb (AQIM), New York, April 27, Gray H. Davod amd Stpckham Erik, Al Qaida in the Islamic Maghreb: The evolution from Algerian islamism to transnational terror, African Journal of political Science and International Relations, Vo. 2 (4), p , December Hansen Andrew. Al Qaeda in the Islamic Maghreb (ak Salafist Group for Preaching and Combat, Council on Foreigi Relations, Washington Post, December 11, Le Je u ne Afri que,

363 Д р а г а н То д о р о в и ћ СА ВРЕ М Е Н И Т Е РО РИ ЗА М Marret Jean Luc, Al Quaeda au Maghreb Islamique (AQMI), Johns Hopkins University, 11. ја ну ар Pham Peter J. Al Quaeda in the Islamic Maghreb: an Evolving Challenge in the war of Terror, World Defence Pewiew, Маy 8, Le Jeune Afrique The New York Times Арап ски днев ни ли сто ви al Arab, al Sharq al awsat, арап ски не дељ ни ци al Kifah al arabi, al Watah al arabi, ин тер нет сај то ви. 362 Dragan Todorović MO DERN- DAY TER RO RISM AL QA E DA IN THE ISLA MIC MAG HREB Sum mary Ter ro rism re ma ins one of the vas test evil do ings of to day s world, de spi te the li qu i da ti on of Osa ma bin La den. Its wor king knows not of bo un da ri es or fa ith. The re is al most no part of the glo be whe re ter ro rism isn t pre sent, in one way or anot her. Afri ca is no ex cep ti on, qu i te the con trary; years ago it was a very su i table set ting for many ter ro ri stic ope ra ti ons. One must be re min ded of Al gi ers in the ni ne ti es, the at tack on the Ame ri can em bassys in Tan za nia and Kenya, the stri ke on the si na gog in Ger ba in Tu ni sia, a num ber of ac ti ons in So malia, Su dan, Mo roc co, Egypt. Thro ug ho ut ti me, in the North of the Af r i c a n c on t i ne nt, one or ga ni sa t ion which or i g i n a te d in Al g i e rs ca me to light, but which is to day a su pra na ti o nal or ga ni sa tion with Sa la fi stic ide o logy and ji ha dism as the fo un da ti ons of the ir doc tri ne. This or ga ni sa tion is the Al Qa e da in the Isla mic Maghreb, an or ga ni sa tion that has been unjustly ne glec ted in re search on ter ro rism, but which has, in the past few years, po sed a se ri o us thre at to the sta tes of the North Afri can re gion, the Sa hel and the Sa ha ra re gi ons, all pla ces that ha ve mo re or less felt the con se qu en ces of the wor kings of this ter ro rist gro up in the past. Key Words: Ter ro rism, Islam, Al Qa e da, Afri ca

364 УДК 327(57) Примљено: 17. јануар Прихваћено: 25. мај Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol. 10 Број 1/2011. стр Д ра г а н Т ра и ло в ић * Ц Е Н Т РА Л Н А АЗИ ЈА И НО ВА ВЕ ЛИ КА ИГРА ГЛАВ НИ ГЕ О ПО ЛИ ТИЧ КИ АК ТЕ РИ Резиме Рад ра з м а тра ко ји с у то г л ав н и ге о по л и т ич к и а к те р и но ве Ве ли ке игре као и то ко је су основ не де тер ми нан те, ин те ре си и ци ље ви ко ји ове ге о по ли тич ке ак те ре на про стору Цен трал не Ази је на во де на ак ти ван и све стран ге о по литич ки ан га жман у ре ги о ну. До дат но, циљ је да се утвр де и сред ства, ме ре и на чи ни по мо ћу ко јих ови ак те ри на сто је да ус по ста вље не ге о по ли тич ке ци ље ве и оства ре. Пр во се у рад у да је оп и с ос нов н и х ф и з ич ко -ге о г раф с к и х и де мо г раф с к и х ка ра к те р и с т и ка, а л и и по л и т ич к и х про це са б и т н и х за ов ај ре ги он, а за тим се ана ли зи ра ју од но си три нај ве ћа ге о по литич ка ак те ра у овом ре ги о ну - Ру си је, Ки не и САД. Рад се да ље ба ви и ма њим ре ги о нал ним си ла ма као што су Тур ска, Иран, Ин ди ја и Па ки стан и њи хо вом уло гом у но вој Ве ли кој игри, као и уло гом ко ју има ју са ме цен трал но а зиј ске ре пу блике у сво јим од но си ма са ве ли ким си ла ма у ова квим но во нас та л и м окол но с т и м а. Кључ не ре чи: Цен трал на Ази ја, но ва Ве ли ка игра, ге о по лити ка, Ру си ја, Ки на, САД, наф та, гас, без бедност, ре ги о нал на са рад ња * Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Београд 363

365 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА Увод Цен трал на Ази ја је би ла, али је и да нас, и то све ви ше, би тан ре ги он гле да но са ста но ви шта ге о по ли ти ке и ге о е ко - но м и је. Гла в на од л и к а Цен т ра л не А зи је је с т е да је она ве о ма че с т о т о ком ис т о ри је би ла по л и г он су ко бљ а в а њ а и н т е р е са и од ме ра ва ња сна га ве ли ких си ла. Као и не ка да, ка да су се на овом про сто ру од ме ра ва ле сна ге и су ко бља ва ли ин те ре - си Ве ли ке Бри та ни је и Ру си је кроз оно што је озна че но као Ве ли ка игра, та ко се и да нас игра на ста вља, са мо су игра чи број ни ји и њи хо ви ме ђу соб ни од но си ком пли ко ва ни ји. Ре гион је зна ча јан, пре све га, због ве ли ких ре зер ви наф те и га са ко ји с е у њ е м у на ла зе, а на екс к л у зи ви т е т у до би ја још ви ше по сле те ро ри стич ког на па да на САД, 11. сеп тем бра годи не и по чет ка бор бе про тив гло бал ног те ро ри зма, пре све - г а зб ог сво је г е о г ра ф ске бл и зи не са А в г а н и с т а ном. Та да на ве л и к а в ра т а у Цен т ра л н у А зи ју ула зе Сје д и њ е не А ме ри ч ке Д р ж а ве и по к р е ћу још јед н у пар т и ју са да но ве Ве л и ке и г р е. У игру се ак тив но укљу чу ју и Ру си ја, Ки на, али и ма њи ре гио нал ни игра чи као што су Иран, Тур ска, Ин ди ја и Па ки стан. 1. Цен трал на Ази ја фи зич ко-географскe, де мо г раф с ке ка ра к те р и с ти ке и по ли тич ки про це си Да би се мо гло раз у ме ти ге о по ли тич ко по на ша ње акте ра но ве Ве ли ке игре, по треб но је нај пре по за ба ви ти се не - ким од нај зна чај ни јих фи зич ко -ге о граф ских, дру штве но -ге о - г ра ф ск и х ч и н и о ца, а л и и по л и т и ч к и х п р о це са у р е г и о н у, је р упра во они пред ста вља ју основ не де тер ми нан те ко је усло - в љ а в а ју ов а к во и л и она к во, г е о по л и т и ч ко, г е о с т ра т е ш ко и г е о е ко ном ско по на ша њ е на овом п р о с т о ру. Цен т ра л на А зи ја под ра зу ме в а ве л и к у кон т и нен т а л н у област на Азиј ском кон ти нен ту и об у хва та про стор од Каспиј ског је зе ра на за па ду до цен трал не Ки не на ис то ку и од ју ж не Р у си је на с е ве ру до с е ве р не И н д и је на ју г у, од но сно по у жем сх в а т а њу до Ира на и А в г а н и с т а на на ју г у. Ме ђу т и м, по с т о је ћ а од р е ђе њ а њ е н и х г ра н и ца су ве о ма ра з л и ч и т а, па с е мо же р е ћ и да зб ог т о г а не по с т о ји јед но оп ш т е п ри х в а ће но.

366 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр За по тре бе овог ра да, овај тер мин ће се ко ри сти ти у ње говом ге о граф ски ужем и по ли тич ком зна че њу и под ра зу ме ваће п р о с т ор ко ји об у х в а т а пе т цен т ра л но а зи ј ск и х р е п у бл и к а - Уз бе ки стан, Ка зах стан, Кир ги стан, Та џи ки стан и Туркме н и с та н. Ова ко од ре ђен про стор Цен трал не Ази је об у хва та по - вр ши ну од км ква драт них, док сам Ка зах стан има по в р ш и н у од к в а д рат н и х к и ло ме т а ра. 1 Ово је подру ч је ве л и к и х н и зи ја, ко тл и на и ви с о ра в н и, к а о и ви с о к и х п ла н и на, а л и и т ра в на т и х с т е па и п у с т и њ а. 2 Ге о г ра ф ск и по - ма т ра но она п р ед с т а в љ а кон т и нен т а л н у спо н у Ев р о пе са остат ком Ази је, пре све га са Ки ном. Кли ма је кон ти нен тална, пу стињ ска и су ва. Плод ног зе мљи шта и шу ма је ма ло, док ве л и ко п ри р од но б о г ат с т во п р ед с т а в љ а ју ру де об о је н и х ме та ла. Нај зна чај ни је ре ке су Аму Дар ја и Сир Дар ја, а као стра те шки зна чај на из два ја се Фер ган ска до ли на, ко ју за једно де ле Уз б е к и с т а н, Та џ и к и с т а н и К и р г и с т а н. 3 Ово је ре ги он ко ји ра с по ла же и зна чај н и м з а л и х а ма на ф т е и зем ног г а са. Ка зах стан, на при мер, има ре зер ве га са од око ми ли јард и к у б н и х ме т а ра, на ф т е од око 40 м и л и јар д и ба р е ла, 4 али и зна чај не р е зе р ве у гљ а. Та ко ђе, Уз б е к и с т а н и Ту рк ме н и с т а н има ју зна чај не ре зер ве наф те и при род ног га са. Цен т ра л н у А зи ју у ов а к вом у жем од р е ђе њу на с е љ а в а око 51 ми ли он ста нов ни ка, са око сто ти нак раз ли чи тих ет - нич ких гру па, од ко јих је нај ве ћа уз беч ка, ко ја бро ји око 27 м и л и о на 5 п ри па д н и к а и ко ја к а о т а к в а ч и н и зна чај н у ма њин у и у о с т а л и м р е п у бл и к а ма Цен т ра л не А зи је. По д р ж а в а ма е т н и ч к а и је зи ч к а с т ру к т у ра је ве о ма ра зно л и к а. 6 У Ка зах- 1 Лек си кон др жа ва све та, По ли ти ка, На род на Књи га, Бе о град, Пу сти ња Ка ра кум у Уз бе ки ста ну и пу сти ња Ки зил кум у Турк ме ни ста ну 3 Ф е р г а н с к а д о л и н а је н ај г у ш ћ е н а с е љ е н а о б л а с т Це н т р а л н е А з и је. Гл а в н и град Уз бе ки ста на, Та шкент се на ла зи на овом про сто ру. 4 Др Зо ран Пе тро вић Пи ро ћа нац, Ге о по ли ти ка енер ги је, Ин сти тут за по ли - тич ке сту ди је, Цен тар Ју го и сток, Бе о град, 2010, стр По да так је са мо за Уз бе ки стан 6 Ет нич ки са став по зе мља ма: Кир ги стан Кир ги зи, 52,4%, Ру си 21,5%, Узбе ци 12,9% и оста ли; Уз бе ки стан Уз бе ци, 71,4%, Ру си 8,3%, Та та ри 2,4%, Ка за ци 4,1%, Та џи ци 4,7%, оста ли 9,1%; Та џи ки стан Та џи ци 64,9, Уз бе кистан ци 25%, Ру си 3,5% оста ли 6,6%; Турк ме ни стан Турк ме ни 85%, Уз бе ци 5%, Ру си 4%, оста ли 6%; Ка зах стан Ка за ци 53,4%, Ру си 30%, Украjинци 3,7%, Уз бе ци 2,5%, Нем ци 2,4%, Та та ри 1,7%, Уј гу ри 1,4% оста ли 4,9% (Извор: Лек си кон др жа ва све та, По ли ти ка, На род на Књи га, 2006.) 365

367 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... ста ну, на при мер, жи ви ве ли ки број Ру са па се та ко по ред к а з ач ког је зи к а у св а ко д нев ном оп ш т е њу, од но сно к а о је зи к ме ђу ет нич ке ко му ни ка ци је ко ри сти и ру ски је зик. До ми нанта ре ли ги ја у Цен трал ној Ази ји је ислам (су нит ски), док је у г о т о во сви м ови м зе м љ а ма з а с т у п љ е на и ру ск а п ра во сла в на ве ра. По сле рас па да Со вјет ског Са ве за, а по чет ком де ве де - с е т и х г о д и на све цен т ра л но а зи ј ске р е п у бл и ке п р о гла ша в а ју сво ју не за ви сност и до но се но ве уста ве чи ме за по чи ње и фор - ми ра ње њи хо вог ак ту ел ног по ли тич ког си сте ма. На об ли ко - в а њ е по л и т и ч ког си с т ем цен т ра л но а зи ј ск и х зе ма љ а у т и ца о је и у т и че ве л и к и бр ој ра з л и ч и т и х де т е р м и на н т и к а о ш т о су г е о г ра ф ске, де мо г ра ф ске, е т н и ч ке и р е л и г и ј ске, еко ном ске, али као је дан од зна чај них фак то ра из два ја се исто риј ско насле ђе, пре све га на сле ђе ко му ни стич ког пе ри о да. Да кле, по - р ед ра з л и ч и т и х у т и ца ја ко је је ов ај р е г и он т р пе о од цар ске Р у си је, нај ви ше у т и ца ја на фор м и ра њ е по л и т и ч ког си с т е ма са ја к и м п р ед с ед н и ком и ма ла је с о вје т ск а Р у си ја, а к а сн и је и Ру ска Фе де ра ци ја у ко јој је та ко ђе бит но ис так ну та ин стит у ц и ја ше фа д р ж а ве у по л и т и ч ком си с т е м у. О в а к во ис т о ри ј- ско на сле ђе је у по ли тич ку кул ту ру цен трал но а зиј ских зе - ма љ а у т к а ло о бра сце ау т о ри т ар не по л и т и ч ке в ла с т и, к ул т а л и ч но с т и, јед но пар т и зма и све п ри су т не д р ж а ве ш т о с е ја сно од ра зи ло на по ли тич ки си стем ових др жа ва. Је дан од нај јач и х к ул т а л и ч но с т и у Цен т ра л ној А зи ји и з г ра д ио је би в ш и п р ед с ед н и к Ту рк ме н и с т а на, Са пар м у рат Н и ја зов. 7 Го т о во у свим цен трал но а зиј ским ре пу бли ка ма и по сле сти ца ња не зави сно с т и на в ла с т и о с т а ју л и де ри ко м у н и с т и ч к и х пар т и ја и њи хо ви к а д р о ви. 8 У ова квим окол но сти ма до но се се и устави ових зе ма ља где се по ка зу ју ја сне на ме ре да се нај ви ше по л и т и ч ке в ла с т и кон цен т ри ше у и н с т и т у ц и ји п р ед с ед н и к а р е п у бл и ке. Сви х пе т зе ма љ а Цен т ра л не А зи је су по об л и к у в ла да ви не р е п у бл и ке, ус т а вом де фи н и са не к а о у н и т ар не, де - мо крат ске, прав не и се ку лар не др жа ве. Уста вом као нај виш и м п ра в н и м а к т ом у сви м цен т ра л но а зи ј ск и м р е п у бл и к а ма пред ви ђе на је и по де ла вла сти на за ко но дав ну, из вр шну и судск у в ла с т. За ко но да в на в ла с т у по л и т и ч к и м си с т е м и ма ови х 7 Др Зо ран Кр стић, Мо дер ни не де мо крат ски ре жи ми на си ља, Фа кул тет по литич ких на у ка, Чи го ја штам па, Бе о град, 2008, стр Lutz Kle ve man, The New Gre at Ga me: Blood and Oil in Cen tral Asia, Gro ve Press, New York, 2004, p

368 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр зе ма љ а п ри па да у ве ћ и н и д во дом н и м пар ла мен т и ма, о си м у Ту рк ме н и с т а н у и у К и р г и с т а н у. И з в р ш на в ла с т у зе м љ а ма Цен т ра л не А зи је је фор ма л но би це фа л на, од но сно ме шо ви т а и ч и не је п р ед с ед н и к р е п у бл и ке и в ла да. Од но с ег зе к у т и ве и лег ислат евe у цен т ра л но а зи ј ск и м р е п у бл и к а ма к а ра к т е ри ше очи глед на пре ва га из вр шне вла сти ко ја се огле да у ин сти туци ји ја ког пред сед ни ка ре пу бли ке, ко ји је по то ме нај значај н и ја и н с т и т у ц и ја по л и т и ч ког си с т е ма. 2. Глав ни ге о по ли тич ки ак те ри но ве Ве ли ке игре Као што је ра ни је ре че но, про стор Цен трал не Ази је је про стор на ко ме су се су ко бо ља ва ли или по кла па ли ин те - ре си ве ли ких си ла ка ко у про шло сти та ко и да нас. На овом про сто ру се по но во од ви ја оно што је за пе ри од 19. ве ка било од р е ђе но к а о Ве л и к а и г ра, 9 али ово га пу та са мно го више ак те ра и за ин те ре со ва них стра на и су ко бље них или по - к ло п љ е н и х и н т е р е са. Нај п р е је т у д у г о г о д и ш њ е ис т о ри ј ско п ри су с т во Р у си је, а л и и све ви ше з а с т у п љ е н и је п ри су с т во Ки не и САД, али и још не ких си ла из ре ги о на као што су Иран (по вра так ути ца ја на про сто ри ма не ка да шњег пер сијског цар ства), Тур ска (је зич ке и кул ту ро ло шке ве зе), Ин дија, Па к и с т а н. 10 На ра в но, не т р е ба з а б о ра ви т и и са ме д р ж а ве Цен трал не Ази је, ко је сва ка на свој на чин на сто ји да де лу је у ов а к ви м окол но с т и ма. 9 Са му реч, од но сно фра зу Ве ли ка игра пр ви је упо тре био Џ.В Кај у сво јој књи зи Исто ри ја ра та у Ав га ни ста ну, ме ђу тим, ње ном да љем ши ре њу и попу лар но сти зна чај но до при но си Ра дјар Ки плинг, књи гом Ким. Тер мин Вели ка ир га се ко ри стио да се озна чи ри вал ство у цен трал ној Ази ји, а пре све га на про сто ру Ав га ни ста на, до ко га је до шло из ме ђу ру ског цар ства и бри тан ске кру не у 19. ве ку. Док се у Ве ли кој Бри та ни ји ко ри стио из раз Ве ли ка игра у Ру си ји је ова кво ста ње од но са из ме ђу ње и бри тан ске кру не би ло озна че но као Игра сен ки. Уоп ште но по сма тра но и са са вре ме не тач ке гле ди шта фраза Ве ли ка игра озна ча ва ге о по ли тич ке и ге о стра те шке, у крај њем ге о е ко номске од но се ве ли ких си ла у овом де лу све та. За раз ли ку од ра ни јег схва та ња са да по ред Ру си је, но во од ре ђе ње овог пој ма под ра зу ме ва и но ве си ле ко је има ју сво је по је ди нач не ин те ре се у ре ги о ну као што су Ки на, САД, али и не ке ре ги о нал не си ле као што су Иран, Тур ска, али и Ин ди ја и Па ки стан. У скла ду са тим ово ге о по ли тич ко над ме та ње у Цен трал ној Ази ји се са да од ре ђу је као - но ва Ве ли ка игра. 10 Бо шко Јак шић, Ге о по ли ти ка Цен трал не Ази је, у: Ге о по ли ти ка и ге о е ко номи ја Ази је, (при ре ди ла: Дра га на Ми тро вић), Ре ги о нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град,

369 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... Ово је ре ги он ко ји се на ла зи у ср цу Ази је и као та кав пред ста вља спо ну ис то ка и за па да, се ве ра и ју га. Ово је рег и он ко ји у Ма к и н де р о вој т е о ри ји, и з ме ђу о с т а л и х, п ри па да хар тлен ду и као та кав пред ста вља пут у овла да ва ње свет - ским остр вом у бор би си ла коп на и си ла мо ра. Нај бо љи п ра к т и ч н и до к а з т о г а је с т е су ко бљ а в а њ е Р у си је и Бри т а н и је у 19. ве ку упра во на овом про сто ру, али и нај но ви ји раз вој до г а ђа ја. И з а зо ви, ри зи ц и и п р е т њ е б е з б ед но с т и у р е г и о н у су број ни (ет нич ки и ре ли гиј ски кон флик ти, ор га ни зо ва ни крим и на л, де г ра да ц и ја ж и во т не с р е д и не и еко ло ш к и п р о бле м и, гра нич ни спо ро ви и гра ђан ски ра то ви) и пред ста вља ју осно - ве ње го ве не ста бил но сти. По ред то га, а као што је ра ни је рече но, ре ги он оби лу је ре зер ва ма наф те и га са. То је онај чи нила ц ко ји у во д и но ве г е о по л и т и ч ке и г ра че у р е г и он. По ла зе ћ и од т о г а на овом п р о с т о ру с е по р ед од ви ја њ а т ра д и ц и о на л н и х г е о по л и т и ч к и х на д ме т а њ а з а п ра во од ви ја п р о це с не о -г е о по - л и т и ч ког (по с т мо де р на г е о по л и т и к а) т а к т и зи ра њ а к а о спо ја г е о по л и т и ке и г е о е ко но м и је, са на гла ском на д ру г у. А к т е ри и у че сн и ц и у р е г и о н у, к а о и њи хо ви ц и љ е ви н и су н и ма ло ис т и као у Ве ли кој игри 19. ве ка. У ово ме не уче ству ју ви ше само др жа ве, већ и раз ли чи ти не др жав ни ак те ри (те ро ри стичке гру пе), иза зо ви ни су са мо вој ни већ и не вој ног ка рак те ра (еко ло шки про бле ми, во да и сл). Ов де де лу ју и раз ли чи те ре - ги о нал не и ме ђу на род не вла ди не и не вла ди не ор га ни за ције, раз не вер ске, пре све га ислам ске гру пе, бор ци за људ ска п ра в а и з а ш т и т у ж и во т не с р е д и не к а о и ра з л и ч и т е и ле г а л не ору жа не сна ге. Све то ука зу је да се на од но се ве ли ких си ла у р е г и о н у не мо же гле да т и са мо са к ла си ч ног г е о по л и т и ч ког ста но ви шта већ да се они мо ра ју по сма тра ти мно го ши ре. По ла зе ћи од све га ово га, не ке од основ них де тер мина н т и г е о по л и т и ч к и х и г е о е ко ном ск и х де ша в а њ а у р е г и о н у би ле би: - зна ча јан и стра те шки би тан ге о граф ски по ло жај - р е ц и д и ви ру ске до м и на ц и је р е г и о ном - ет но ре ли гиј ски су ко би, ра ди ка ли за ци ја исла ма и те - р о ри з а м - не к ла си ч н и б е з б ед но сн и и з а зо ви, ри зи ц и и п р е т њ е еко ло г и ја, п и т а њ е во де 368

370 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр кон т р о ла и ко ри ш ће њ е ене р г е т ск и х р е су р са, на ф т а и г а с, о б о је н и ме т а л и, у ра н и ју м 2.1. Ру си ја, Ки на, САД и но ва Ве ли ка игра Па дом Б е р л и н ског зи да и ра с па дом Со вје т ског Са ве з а ја сно је би ло ко ја је по ли тич ка и све у куп на дру штве на фор - му ла од не ла по бе ду. Ја сно је би ло и то у ком ће се прав цу крет а т и ра з вој и р е фор ме у зе м љ а ма би в шег с о вје т ског бло к а. То је п ра в а ц де мо к рат ске т ра н зи ц и је и т р ж и ш не п ри в р е де. Та ко ђе, ова ква де ша ва ња су до ве ла и до зна чај ног пре о бли ко - в а њ а ме ђу на р од н и х од но са и у к у п ног ме ђу на р од ног си с т е ма. У ова квим усло ви ма и Ру си ја је мо ра ла да раз ми шља о прео бл и ко в а њу сво је у н у т ра ш њ е, а л и к а о нај зна чај н и је и сво је спољ не по л и т и ке, а све у ц и љу в ра ћ а њ а с т а т у са ве л и ке си ле. Нај пре, Ру си ја се мо ра ла по за ба ви ти уну тра шњим про бле - м и ма, з а т и м р е де фи н и са њ ем од но са са ис т оч но е в р оп ск и м зе мља ма и За па дом, а на по слет ку и сво јим нај бли жим инос т ра н с т вом Цен т ра л ном А зи јом. Цен т ра л на А зи ја је р е г и он у ко ме у овом т р е н у т к у на с т а је г е о по л и т и ч к и в а к у м ко ји је тре ба ло по пу ни ти. За пад, пре све га САД су же ле ле да напла те до бит ко ја је про ис те кла из по бе де у Хлад ном ра ту са јед не стра не, док се са дру ге стра не по ста вља пи та ње да ли је Р у си ја же ле ла да п ри зна ово п ра во За па да у по т п у но с т и. По к а з а ће с е да н и је. Р у си ја је в р е ме ном ја сно ис т а к ла и да на с ис т и че до к ле За па д мо же и ћ и у на п ла т и сво ји х х ла д но ра т ов - ских ди ви ден ди, а где се мо ра ста ти. Цен трал на Ази је је та гра ни ца. Ин те ре си Ру си је и ве зе са ре ги о ном су број не и у к рај њ ем ве о ма зна чај не к а ко з а Р у си ју т а ко и з а зе м љ е Цент ра л не А зи је. Пр е ма не к и м м и ш љ е њи ма у Цен т ра л ној А зи ји на де л у и ма мо ћ и ри л и ч н у ве р зи ју Мон р о о ве док т ри не, не - ма ме ша њ а са с т ра не. Да к ле, и н т е р е си Р у си је и њ е но а к т и в но а н г а жо в а њ е у р е г и о н у п р о ис т и ч у и з не ко л и ко ра з ло г а, а т о су: ис т о ри ј ск и и г е о г ра ф ск и, б е з б ед но сн и и г е о с т ра т е ш к и, по л и т и ч к и и еко ном ск и. По ла зе ћи од то га, нај пре је по треб но ис та ћи да Ру сија т о по г ра ф ск и п ри па да овом р е г и о н у, од но сно п р ед с т а в љ а њ е г о ву с е ве р н у г ра н и ц у. К а о д ру г о Р у си ја, п р во цар ск а, а за тим и со вјет ска има сво је исто риј ске ко ре не и ве зе са рег и о ном. О во је обла с т ви ше ве ков ног ру ског у т и ца ја. Р у си ја 369

371 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... ов ај р е г и он т ра д и ц и о на л но по сма т ра к а о сво је д во ри ш т е, ко је је бит но за ње ну на ци о нал ну без бед ност. То се по ка зало ка ко у 19. ве ку у ње ним од но си ма са Бри та ни јом, та ко и у вре ме Хлад ног ра та, али у но вом пост хлад но ра тов ском пе рио ду. Да кле, као јед на од зна чај них де тер ми нан ти Ру ског анга жма на у ре ги о ну је су нај пре пи та ња на ци о нал не и ре ги о - на л не б е з б ед но с т и. Ве о ма ра но к а о гла в на п р е т њ а де т ек т у је с е исла м ск и де с т а би л и ш у ћ и фа к т ор. Да је т о т а ко по к а зу је и а к т и в но у че ш ће Р у си је у г ра ђа н ском ра т у у Та џ и к и с т а н у п р о т и в т а л и ба н ске п р е т њ е. Пр е ма т о ме, успон ра д и к а л ног исла ма уоча ва се као глав на ре ги о нал на прет ња без бед но - с т и. К а о д ру г а п р е т њ а б е з б ед но с т и је су р е г и о на л н и е т н и ч к и и ве р ск и кон фл и к т и ме ђу д р ж а в а ма и на р о д и ма Цен т ра л не Ази је. Као још је дан чи ни лац, по не ки ма и пре су дан за ру ски све стран ге о по ли тич ки и ге о стра те шки ан га жман, је сте нара с т а ју ћ и у т и цај и п ри су с т во СА Д у р е г и о н у, на р о ч и т о по сле 11. с еп т ем бра и по че т к а ра т а п р о т и в т е р о ри зма. 11 С об зи р ом да и са ма те ро ри зам од ре ђу је као бит ну прет њу сво је безб ед но с т и Р у си ја је п ри х в а т и ла ов а к а в а ме ри ч к и а н г а ж ма н у Цен т ра л ној А зи ји. Ме ђу т и м, т а к во ра с по ло же њ е н и је д у г о т ра ја ло. О т у да и по ја ча в а њ е са ра д њ е са К и ном, уоча в а ју ћ и САД као евен ту ал ну за јед нич ку прет њу ин те ре си ма у ре гио ну. На тај на чин ство рен је од ре ђе ни кон тра ба ланс САД и з а по че т о њи хо во ис т и ск и в а њ е и з р е г и о на. 12 У том прав цу фор м и ра на је и Ша н г ај ск а ор г а н и з а ц и ја з а са ра д њу 13, а ра није пот пи сан Спо ра зум о ко лек тив ној без бед но сти из го - д и не, п р е ра с т а у р е г и о на л н у б е з б ед но сн у ор г а н и з а ц и ју г о д и не. 14 Р у си ја по ја ча в а и сво је вој но п ри су с т во у р е г и о н у, 11 Др Зо ран Пе тро вић Пи ро ћа нац, Ге о по ли ти ка енер ги је, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Цен тар Ју го и сток, Бе о град, ок то бар 2010, стр На са ми ту Шан гај ске ор га ни за ци је за са рад њу го ди не у Аста ни све члани це ор га ни за ци је по зва ле су САД да од ре ди да тум по вла че ња сво јих тру па из ре ги о на 13 Шан гај ска ор га ни за ци ја за са рад њу је ме ђу вла ди на без бед но сна и еко ном ска ор га ни за ци ја осно ва на го ди не, на осно ва ма Шан гај ске пе тор ке ко ју су чи ни ли Ки на, Ка зах стан, Кир ги стан, Ру си ја и Та џи ки стан. Уз бе ки стан присту па го ди не ка да ор га ни за ци ја до би ја да на шњи на зив. Као је дан од глав них ци ље ва ове ор га ни за ци је ис ти че се ја ча ње ме ђу соб ног по ве ре ња и до бро су сед ских од но са као и при ја тељ ства ме ђу зе мља ма чла ни ца ма. Та ко ђе, као је дан од бит ни јих ци ље ва је сте и за јед нич ко ан га жо ва ње на очу ва њу реги о нал ног ми ра, ста бил но сти и без бед но сти, као и бор ба про тив те ро ри зма и екс тре ми зма. 14 Ор га ни за ци ја до го во ра о ко лек тив ној без бед но сти - ОДКБ, као ре ги о нал на 370

372 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр на р о ч и т о по сле о т в а ра њ а а ме ри ч к и х ба з а. У г о д и н и Р у си ја је и з не ла сво је п ла но ве о п р о ш и р е њу вој но - т ех н и ч ке са рад ње са чла ни ца ма ОДКБ и ус по ста вља ње јед ног ин те - г ри са ног си с т е ма п р о т и в в а зд у ш не од бра не. ОД К Б је ч и н и с е по к у шај Р у си је да зе м љ е Цен т ра л не А зи је и вој но п ри к ло н и се би и на тај на чин их спре чи мо гу ћем укљу че њу у НА ТО. По ред ових об ли ка ре ги о нал не са рад ње, Ру си ја свој по ли тички и еко ном ски ути цај у овом ре ги о ну оства ру је и пре ко Зајед н и це не з а ви сн и х д р ж а в а ( ЗН Д ). 15 Ра з ви ја њ е би ла т е ра л не и м ул т и ла т е ра л не са ра д њ е са зе м љ а ма ЗН Д је п ри о ри т е т ру ске спољ не по л и т и ке с т о ји у Кон цеп т у спољ не по л и т и ке Р у ске Фе де ра ци је, ко ји је одо брио пред сед ник Ме две дев го - д и не. 16 Још јед на зна чај на ме ђу на р од на ор г а н и з а ц и ја п р е ко ко је Р у ск а Фе де ра ц и ја о с т в а ру је свој, п р е све г а, еко ном ск и у т и цај у р е г и о н у је с т е и Ев р о а зи ј ск а еко ном ск а з а јед н и ца, ко ја к а о свој к рај њи ц и љ и ма ус по с т а в љ а њ е к а ко ца ри н ске уни је та ко и за јед нич ког еко ном ског про сто ра. 17 Као још је дан циљ За па да, а пре све га САД, ко ји до датно и н и ц и ра ру ско све с т ра но а н г а жо в а њ е у р е г и о н у, је с т е и на с т о ја њ е да с е Р у си ји од у зме мо но пол у кон т р о л и и екс п ло - а т а ц и ји ене р г и је и з Цен т ра л не А зи је, на п ри ме р и з г ра д њ ом наф то во да Ба ку Тби ли си Чеј хан или ре а ли зо ва њем про - јек т а На бу ко. 18 Ру си ја ће, по ка за ло се, бра ни ти сво је по зи ци је и ин те - ре се у ре ги о ну чак и си лом. Она је то ја сно по ка за ла вој ном и н т е р вен ц и јом у Гру зи ји, з а т и м п ри зна в а њ ем не з а ви сно с т и без бед но сна ор га ни за ци ја на ста је го ди не. Чла ни це ове ор га ни за ци је су: Јер ме ни ја, Бе ло ру си ја, Ка зах стан, Кир ги стан, Ру си ја, Та џи ки стан, Уз бе кистан. Бит но је ис та ћи и то да је и Иран по зван да при сту пи ор га ни за ци ји. 15 За јед ни ца не за ви сних др жа ва је ре ги о нал на ме ђу вла ди на ор га ни за ци ја ко ја као сво је чла ни це оку пља је да на ест ре пу бли ка бив шег Со вјет ског Са ве за међу ко ји ма су све ре пу бли ке Цен трал не Ази је. 16 The Fo re ign Po licy Con cept of The Rus sian Fe de ra tion, 2008, /18/03/2009/, fa c630042d1aa/cef d4 ca5c cddb?open Do cu ment 17 Евро а зиј ска еко ном ска за јед ни ца (The Eura sian Eco no mic Com mu nity EurAsEC) је ме ђу на род на еко ном ска ор га ни за ци ја осно ва на го ди не ко ју чине Бе ло ру си ја, Ка зах стан, Кир ги стан, Ру си ја и Та џи ки стан. Ца рин ска уни ја из ме ђу Бе ло ру си је, Ка зах ста на и Ру ске Фе де ра ци је сту пи ла је на сна гу го ди не. 18 Га со вод На бу ко би тре ба ло да спро во ди гас из Цен трал не Ази је, пре ко Турске, Бу гар ске, Ру му ни је и да ље до Аустри је са ци љем сма ње ња за ви сно сти од ру ског га са 371

373 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... Аб ха зи је и Ју жне Осе ти је, али и кри зом око ис по ру ке га са Укра ји ни. По ру ка је ја сна, од но сно, ка ко је и сам пред сед ник Р у си је Ме д ве дев р е к а о: Р у си ја к а о и д ру г е зе м љ е на све т у, и ма р е г и о не у ко ји ма и ма п ри ви ле г о в а не и н т е р е с е. 19 Та ко ђе, ру ско при су ство у ре ги о ну за сно ва но је и на чиње ни ци да још увек ве ли ки број Ру са жи ви у зе мља ма Цент ра л не А зи је па с е к а о по т р е ба ис т и че и з а ш т и т а њи хо ви х и н т е р е са, док са д ру г е с т ра не у не к и м де ло ви ма Р у си је ж и ве и п ри па д н и ц и на р о да и з Цен т ра л не А зи је. Та ко ђе, у не к и м од ових зе мља пра во сла во сла вље пред ста вља бит но за сту пље - ну вер ску при пад ност де ла ста нов ни штва. На рав но, еко ном ски ин те рес је не за о би ла зан. Као најби т н и је и з д в а ја с е т р г о ви на зем н и м г а с ом и на ф т ом, док је уоп ш т е но по сма т ра но Р у си ја ве ћ и н и ови х зе ма љ а би т а н пар т не р т р г о ви н ске ра з ме не. К и р г и с т а н и Та џ и к и с т а н ве о ма еко ном ск и з а ви с е од Р у си је и з ко је с е до п р е ма ју зна ча ја н де о ро бе на њи хо ва тр жи шта. Та ко ђе, све стра ну са рад њу, по себ - но т р г о ви н ск у, а у к љу ч у ју ћ и и н у к ле ар н у Р у си ја ра з ви ја и са К а з а х с т а ном. Све ве ће ру ске г а сне и на ф т не ком па н и је, к а о што Га спром, Лу ко ил и Ро сњефт по слу ју на под руч ју Цент ра л не А зи је. На и ме, је да н од нај зна чај н и ји х п ра в а ца и з во з а га са и наф те из ових зе ма ља у Евро пу во де пре ко ру ске те рито ри је и ру ских га со во да, па је та ко зна ча јан део ру ског га са ко ји и де у ев р оп ске зе м љ е з а п ра во р е ек спор т и з Цен т ра л не Ази је, пре све га из Турк ме ни ста на. 20 У ова квим окол но сти ма Ру си ја сво је при су ство у Централ ној Ази ји за сни ва на тр го вин ским, по ли тич ким и по - слов н и м ве з а ма у р е г и о н у, и н ве с т и ц и ја ма, п р о да ји ору ж ја 21, вој ним при су ством, 22 до м и н и ра њ ем у мо би л ној т е ле фо н и ји и мно гим дру гим обла сти ма. Са дру ге стра не, Ру си ја за зе мље Цен т ра л не А зи је п р ед с т а в љ а и по слов н и, и н т е лек т у а л н и и 19 На ве де но пре ма: По по вић, П., Кав каз, у: Ми тро вић, Д., (ред.), Ге о по ли ти ка и ге о е ко но ми ја Ази је, Ре ги о нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град, По по вић, П., Кав каз, у: Ми тро вић, Д., (ред.), Ге о по ли ти ка и ге о е ко но ми ја Ази је, Ре ги о нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град, По чет ком го ди не Ру си ја и Ка зах стан су пот пи са ле спо ра зум о ин ста лира њу С-300 од брам бе ног си сте ма 22 Р у с и ја с т а ц и о н и р а с в о је в ој н е в а з д у хо п л о в е н а в ој н ом а е р о д р о м у К а н т у К и р г и с т а н у у ок в и р у п о д р ш ке м у л т и н а ц и о н а л н и м ко л е к т и в н и м с н а г а м а з а б р з о р е а г о в а њ е (C o l l e c t i v e R a p i d D e p l o y m e n t Fo r c e s), ус п о с т а в љ е н и х у ок в и р у О р г а н и з а ц е је д о г о в о р а о ко л е к т и в н ој б е з б ед н о с т и 372

374 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр к ул т у р н и цен т ар. Мо ра с е по ме н у т и и ч и њ е н и ца да у т и цај ко ји Ру си ја има у Цен трал ној Ази ји ни је за сно ван са мо на твр дој, вој ној и по ли тич кој мо ћи, већ и на ме кој мо ћи. 23 Наи ме, у мно гим овим зе мља ма се го во ри ру ски је зик, слу ша ру ск а по п у лар на м у зи к а и гле да ју к а на л и ра з л и ч и т и х ру ск и х те ле ви зи ја, што по ка зу је да је ру ски кул тур ни ути цај не спо - ран на овом про сто ру. Ра с т у ћ а к и не ск а п ри в р е да и њ ен д у г о г о д и ш њи ра з вој на по сле т к у о т во ри л и су и п и т а њ е ене р г е т ске б е з б ед но с т и Ки не. На и ме, да би ова кав при вред ни раз вој био одр жив не о п ход но је об е з б е д и т и си г у р не и р е ла т и в но т рај не и з во р е енер ги је. Ки на се још увек осла ња на угаљ као енер гент, међу тим, из еко ло шких и дру гих раз ло га по треб но је из вр шит и д и ве р зи фи ко в а њ е и з во ра снаб де в а њ а 24 и по с т и з а њ е оп т и- мал не ком би на ци је енер ге на та. У том прав цу Ки на је до дат - не и з во р е ене р г и је по че ла да т ра ж и и на п р о с т о ру Цен т ра л не А зи је. По не к и м сх в а т а њи ма з а К и н у Цен т ра л на А зи ја п р едс т а в љ а р е зе р во ар р е су р са. 25 Ја ча ње ве за са ре ги о ном по чи ње већ кра јем 90-их годи на, ка да Ки на по чи ње да ин ве сти ра у из град њу наф то во - да и з К а з а х с т а на, а г о д и не к и не ск а д р ж а в на на ф т на ком па н и ја к у п у је Пе т р о К а з а х с т а н. 26 По ред то га гра ди се и к а з а ш ко -к и не ск и г а с о вод. Је да н од ве л и к и х п р о је к а т а је с т е и и з г ра д њ а г а с о во да Ту рк ме н и с т а н-к и на. У ск ла д у са сви м овим, Ки на ус по ста вља ве ли ки број би ла те рал них, али мулти ла те рал них ве за са ре ги о ном и на сто ји да оства ри са радњу са цен трал но а зиј ским зе мља ма ми мо кла сич них усло - в љ а в а њ а по п и т а њу к а ра к т е ра по л и т и ч ке в ла с т и, на п ри ме р, као што то чи не САД, а кроз из град њу уза јам ног по ве ре ња, јед на ко сти и обо стра не ко ри сти. Као нај зна чај ни ји вид мулти ла те рал не са рад ње и то по пи та њи ма без бед но сти и еко - 23 Mar le ne La ru el le, Rus si a`s Cen tral Asia Po licy and the Ro le of Rus sian Na ti o nalism, Cen tral Asia Ca u ca sus In sti tu te, Silk Road Pa per, 2008, /17/03/2009/, les/pu bli ca ti ons/srp/08/ml08rus si a cen tral.pdf 24 80% наф те Ки на до пре ма кроз Ма лач ки про лаз из ме ђу Ма ле зи је и Ин до не зи је 25 Јак шић, Б., Ге о по ли ти ка Цен трал не Ази је, у Ми тро вић, Д., (ред.), Ге о по лити ка и ге о е ко но ми ја Ази је, Ре ги о нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град, Дра га на Ми тро вић, Шан гај ска ор га ни за ци ја за са рад њу на ста нак, ци ље ви и до ме ти но ве без бед но сно-еко ном ске струк ту ре (цен трал не) Ази је (II), Српска по ли тич ка ми сао, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, бр. 3-4/2007, стр

375 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... ном ске са ра д њ е је с т е о сн и в а њ е Ша н г ај ске ор г а н и з а ц и је з а са рад њу на ини ци ја ти ву НР Ки не. Под ње ним окри љем г о д и не од р ж а в а с е и п р в а зд ру же на вој на ве ж ба, а г о д и- не фор м и ра на је и Ре г и о на л на а н т и т е р о ри с т и ч к а с т ру к т у ра са се ди штем у Та шкен ту, као стал но те ло ШОС-а. 27 Вој ну сарад њу Ки на раз ви ја нај ви ше са Ка зах ста ном и Кир ги ста ном. Као би тан фак тор у од но си ма Ки не и по је ди них зе маљ а Цен т ра л не А зи је, је с т е исла м ск и ра д и к а л и з а м и п и т а њ е се па ра ти зма уј гур ске му сли ман ске ма њи не у ки не ској ауто - ном ној п р о ви н ц и ји Си н ђа н г. 28 У том прав цу Ки ни је на рук у и ш ла а ме ри ч к а вој на и н т е р вен ц и ја у р е г и о н у, по с е б но по сле с т а в љ а њ а Ис т оч но т у р ке с т а н ског исла м ског по к р е т а на л и с т у т е р о ри с т и ч к и х ор г а н и з а ц и ја, а л и не и кон с т а н т но а ме ри ч ко п ри г о в а ра њ е о не по ш т о в а њу људ ск и х п ра в а у Н Р Ки ни, по себ но у обла сти Син ђанг. Да кле, пи та ња без бед но - сти и ста бил но сти ре ги о на су та ко ђе од зна ча ја за Ки ну и у скла ду са тим и раз лог ње ног ан га жо ва ња на овом под руч ју, по с е б но к р оз р е г и о на л не об л и ке са ра д њ е на сви м по љи ма. На и ме, к а о и Р у си ја, К и на је г е о г ра ф ск и бл и ск а са р е г и о ном и де ли гра ни це са Ка зах ста ном, Кир ги ста ном и Та џи ки станом. По р ед са ра д њ е по п и т а њу б е з б ед но с т и, Н Р К и на ра з вија и ве о ма до бру т р г о ви н ск у са ра д њу са зе м љ а ма Цен т ра л не А зи је п ла си ра ју ћ и сво је п р о и з во де на ово т р ж и ш т е. Н Р К и на, т а ко ђе, до с т а и н ве с т и ра у ов ај р е г и он, по с е б но у са о бра ћ ај н у ин фра струк ту ру. Не ке од ки не ских ин ве сти ци ја у Цен тралној А зи ји су нај ве ће њ е не и н ве с т и ц и је у и но с т ра н с т ву. 29 Пола зе ћи од све га што је ре че но, ин те рес Ки не за овај ре ги он је ве ли ки и не ма сум ње да ће она сво је ин те ре се ов де шти ти ти на раз не на чи не. 27 Дра га на Ми тро вић, Шан гај ска ор га ни за ци ја за са рад њу на ста нак, ци ље ви и до ме ти но ве без бед но сно-еко ном ске струк ту ре (цен трал не) Ази је (I), Српска по ли тич ка ми сао, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, бр. 1-2/2007, стр Ми ро љуб Јев тић, Ислам ски екс тре ми зам као об лик угро жа ва ња Ки не, Српска по ли тич ка ми сао, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, бр. 1/2011, стр Дра га на Ми тро вић, Шан гај ска ор га ни за ци ја за са рад њу на ста нак, ци ље ви и до ме ти но ве без бед но сно-еко ном ске струк ту ре (цен трал не) Ази је (II), Српска по ли тич ка ми сао, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, бр. 3-4/2007, стр

376 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Је ди на спољ на си ла ко ја де лу је у ре ги о ну је су Сје дињ е не А ме ри ч ке Д р ж а ве. А н г а ж ма н СА Д у р е г и о н у по ч и њ е ве о ма ра но, а све у скла ду са по бед нич ким по на ша њем по сле Хлад ног ра та. Као глав на де тер ми нан та та да шњег ан га жмана у р е г и о н у је с т е би ла ене р г и ја и еко ном ск и и н т е р е с, к а о и на ста вља ње по ли ти ке об у зда ва ња. Ме ђу тим, ак тив но уче - шће и при су ство у ре ги о ну за по чи ње по сле 11. сеп тем бра и об ја вом ра т а ме ђу на р од ном и гло ба л ном т е р о ри зм у. При су ство САД у ре ги о ну за сни ва се пре све га на јасн и м г е о с т ра т е ш к и м о сно в а ма у е т и мо ло ш ком см и сл у т е р е ч и. На и ме, по к а з а ло с е да је ов ај р е г и он у г е о г ра ф ском сми слу нај по год ни ји за ин ста ли ра ње вој них ба за и ус по ставља ње без бед них ру та за до пре ма ње ре сур са, а за рад кон тро - ле А в г а н и с т а н ске т е ри т о ри је и б ор б е п р о т и в т е р о ри зма. У т ом п ра в ц у А ме ри к а о т в а ра сво је ба зе у Уз б е к и с т а н у, 30 а у Кир ги ста ну ко ри сти ва зду хо плов ну ба зу Ма нас. Та џи кистан је дао на упо тре бу ме ђу на род ни аеро дром у Ду шан беу, а К а з а х с т а н и Ту рк ме н и с т а н су до зво л и л и у по т р е бу свог в а- зд у ш ног п р о с т о ра. 31 Да к ле, СА Д ко ри с т е т е ри т о ри ју ови х зе - ма ља за ста ци о ни ра ње сво јих сна га, али и сна га дру гих зе - ма љ а ч ла н и ца Н А ТО, ра д и вој н и х деј с т а в а у А в г а н и с т а н у. Зе м љ е р е г и о на п ри х в а т а ју ов а к а в а н г а ж ма н СА Д с о б зи р ом да и са ме т е р о ри з а м и м у сл и ма н ск и екс т р е м и з а м ис т и ч у к а о гла в н у б е з б ед но сн у п р е т њу. Зна ча ја н до п ри но с СА Д су да ле у бор би про тив Ислам ског по кре та Уз бе ки ста на, ко ја је једна од нај ек с т р ем н и ји х т е р о ри с т и ч к и х ор г а н и з а ц и ја на овом про сто ру. Ме ђу тим већ го ди не, а за тим и го ди не ове зе м љ е, на ру ч и т о по сле по је д и н и х и н ц и де на т а, по ч и њу да ус к ра ћу ју г о с т о п ри м с т во вој н и ц и ма СА Д. О во о све тљ а в а чи ње ни цу да су цен трал но а зиј ске зе мље при кло ње ни је сарад њи са Ру си јом и Ки ном не го са Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма. То на ро чи то до ла зи до из ра жа ја ка да САД по чињу да при ме њу ју ста ру фор му лу у скла ду са сво јим ге о по литич ким и ге о е ко но ским ци ље ви ма, а ко ја по чи ва на про мо виса њу де мо к ра т и је и т р ж и ш не п ри в р е де. За ме н и к по моћ н и к а д р ж а в ног с е к р е т а ра з а Ев р о п у и Ев р о а зи ју, Л и н Па ск до бр о 30 Кар ши Ка на бад вој ни аеро дром 31 Ric hard Gi ra go sian, The stra te gic Cen tral Asia Are na, Chi na and Eura sia Fo rum Qu ar terly, Vol. 4, No. 1, 2006, Cen tral Asia-Ca u ca sus In sti tu te & Silk Road Stu di es Pro gram, p

377 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... је об ја сн и ла ра з ло г е а ме ри ч ког а н г а ж ма на у овом де л у све т а, а ко ји са дру ге стра не по ка зу ју раз ло ге по до зре ња ових држа ва пре ма САД. Она ка же: При мар ни стра те шки циљ САД у Цен трал ној Ази ји је сте да та мо ви ди раз вој не за ви сних, де - мо крат ски и ста бил них др жа ва, по све ће них оној вр сти по литич ких и еко ном ских ре фор ми ко је су су штин ске са сва модер на дру штва и на пу ту ка ин те гра ци ји и свет ској еко но мији. Ст ра т е г и ја ко ју п ри ме њу је мо з а сн и в а с е на о с т в а р е њу т ри од р е ђе на ц и љ а ис т о в р е ме но. Пр ви од ови х ц и љ е в а је б е з б едно с т. На ша а н т и т е р о ри с т и ч к а са ра д њ а ш т и т и су ве р е н и т е т и не з а ви сно с т ови х д р ж а в а и омо г у ћ а в а и м с т а би л но с т ко ја је не о п ход на з а п р ед у зи ма њ е по т р е б н и х р е фор м и ко је и д у на ко рис т њи хо ви х д у г о р оч н и х и н т е р е са. Ме ђу т и м, у ц и љу да ове зе мље по ста ну истин ски и трај но ста бил не и да би би ле по т п у но и н т е г ри са не у све т ск у з а јед н и ц у, да би о с т в а ри ле сво је по тен ци ја ле, оне мо ра ју оства ри ти ве ћу тран спа рент - ност, по што ва ње људ ских пра ва, и кре та ти се ка де мо крат - ски јој по ли ти ци. Ко нач но, раз вој цен трал но а зиј ских еко номск и х по т ен ц и ја ла, у к љу ч у ју ћ и и њи хо ве п ри р од не р е су р с е, з а х т е в а сло б од н у т р ж и ш н у еко но м и ју и д и р ек т не с т ра не и н ве с т и ц и је На о сно ву ис к у с т а в а д ру г и х 33, цен т ра л но - а зиј ске зе мље су у ово ме уви де ле прет њу и мо гућ ност за демон т и ра њ е њи хо ви х р е ж и ма ш т о и х је до дат но ок р е н у ло к а Р у си ји и К и н и. Пр е ма т о ме, д ру г и о снов а н г а жо в а њ а СА Д у р е г и о н у је с т е г е о е ко ном ск и. К а о гла в н и ц и љ по с т а в љ а с е сло б о да н п ри с т у п цен т ра л но а зи ј ској ене р г и ји, а з а јед но са ЕУ на сто ја ње да се сма њи за ви сност од ру ског га са и да се оства ри ди вер си фи ка ци ја тра жње и ства ра ње кон ку рен ције. 34 У скла ду са тим САД су би ле те ко је су вр ши ле ве ли ки при ти сак да се из гра ди га со вод Ба ку Тби ли си Чеј хан, са к а сн и ји м мо г у ћ и м п ри к љу че њ ем К а з а х с т а на, к а ко би с е з а о - би шли Ру си ја и Иран. Ути цај САД-а у ре ги о ну оства ру је се и пре ко НА ТО-а, с об зи ром да су све зе мље Цен трал не Ази је чла ни це Парт- 32 Наве де но пре ма: Step hen Blank, The Stra te gic Im por tan ce of Cen tral Asia: An Ame ri can Vi ew, 2008, /12/05/2011/, ming me dia.us/58/5885/ A html 33 Ре во лу ци је у Гру зи ји, Укра ји ни и сме на вла сти у Кир ги ста ну 34 Step hen Blank, The Stra te gic Im por tan ce of Cen tral Asia: An Ame ri can Vi ew, op.cit 376

378 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр нер ства за мир. По себ но, вој ну са рад њу још од 90-их го ди на САД раз ви ја ју са Ка зах ста ном Иран, Тур ска, Ин ди ја, Па ки стан и но ва Ве л и ка и г ра Још од рас па да СССР-а Иран на сто ји да оја ча сво ју реги о нал ну по ли тич ку и еко ном ску по зи ци ју, а у ова квом раз - во ју до г а ђа ја у ви де о је и п ри л и к у з а ш и р е њ е свог у т и ца ја у Цен трал ној Ази ји. Раз ло зи за то су број ни. Као пр во, зе мље Цен т ра л не А зи је су ве ћ и н ск и м у сл и ма н ске. Та ко ђе, Ира н је и г е о г ра ф ск и бл и з а к р е г и о н у. По т ом о сно ву по с т о је и је зи ч ке и е т н и ч ке ве зе са по је д и н и м зе м љ а ма Цен т ра л не А зи је (на п ри ме р, у Та џ и к и с т а н у с е г о во ри фар си је зи к). По р ед све г а т о г а, з а Ира н и њ е г о ву на ц и о на л н у б е з б ед но с т, св а к а ко је с т е бит на ста бил ност у овом де лу све та. Мо гу ће да ље ши ре ње би ло ка квих су ко ба би у крај њем мо гло да угро зи и без бедно с т са мог Ира на и њ е г о вог по л и т и ч ког си с т е ма. О кол но с т и под ко ји ма су де мон ти ра ни ре жи ми у Ира ку и Ав га ни стану су ишли на ру ку Ира ну, јер га је то осло бо ди ло ло ших од но са са ре жи ми ма ових зе ма ља, пре све га са Та ли ба ни ма. Ме ђу т и м, т о је и н с т а л и ра ло но ву п р е т њу, вој но п ри су с т во Сје д и њ е н и х А ме ри ч к и х Д р ж а в а и њи хо ве к ри т и ке у п у ће не на ра ч у н и ра н ског по л и т и ч ког си с т е ма к а о и њ е г о вог н у к ле - ар ног п р о г ра ма. Ту је и по т п у но Н А ТО оп ко љ а в а њ е и ра н ске те ри то ри је. Ова кво ста ње ће у не ко ли ко до при не ти при ближа ва њу са Ру си јом, пре све га на ди пло мат ском пла ну али и на по љу ра з ви ја њ а н у к ле ар н и х т ех но ло г и ја и на о ру ж а њ а. Из истих раз ло га Иран ја ча и сво ју са рад њу са НР Ки ном. 35 Пре ма то ме, ве зе Ира на са ре ги о ном Цен трал не Ази је су на о сно в а ма по л и т и ч ке, еко ном ске и к ул т у р не са ра д њ е ко ја с е ра з ви ја п р е све г а са Ту рк ме н и с т а ном. Ст ра хо в а њ а ко ја су по с т о ја ла од и з во з а по л и т и ч ког си с т е ма ко ји је ус по с т а вио Иран и ислам ске ре во лу ци је у дру ге зе мље у ре ги о ну до не - кле су се по ка за ла пре те ра ним, док је уме сто то га спољ на по л и т и к а Ира на у р е г и о н у по к а з а ла к а ра к т е ри с т и ке јед не п ра г ма т и ч не по л и т и ке. При о ри т е т спољ не по л и т и ке Ира на је сте са рад ња на свим по љи ма са су се ди ма и у ши рем ре ги о- н у. Ира н п ри с т у па сви м в а ж н и м р е г и о на л н и м ме ђу в ла д и н и м 35 Atal Su bodh, The New Gre at Ga me, Na ti o nal in te rest, is sue 81, 2005, p

379 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... ор г а н и з а ц и ја ма к а о ш т о су, на п ри ме р, ОП ЕК, О р г а н и з а ц и ја з а еко ном ск у са ра д њу, 36 Ша н г ај ск а ор г а н и з а ц и ја з а са ра д њу (по сма т рач), О р г а н и з а ц и ја исла м ске кон фе р ен ц и је. Да к ле, три су глав на ци ља Иран ске спољ не по ли ти ке у овом ре гио ну. Нај пре, то је про ши ре ње и раз вој са о бра ћај не ин фраструк ту ре. У том прав цу се нај ви ше на по ра ула же у из градњу же ле зн и ч к и х п ру г а, п р е све г а са Ту рк ме н и с т а ном. Д ру г и ц и љ је с т е ус по с т а в љ а њ е по л и т и ч ког и еко ном ског у т и ца ја пре све га кроз раз ли чи те еко ном ске и без бед но сне ре ги о налне ме х а н и зме. К а о т р е ћ и и з д в а ја с е о с т в а ри в а њ е у че ш ћ а у нафт ним и га сним аран жма ни ма у ка спиј ском и цен трал но - а зи ј ском р е г и о н у. 37 Као и Иран и Тур ска сво је ин те ре со ва ње за ре ги он пока зу је још де ве де се тих го ди на, ка да цен трал но а зиј ске ре публи ке сти чу сво ју не за ви сност. Тур ска сво је ве зе са Цен тралном А зи јом у о сно ви з а сн и в а на к ул т у р о ло ш к и м и е т но -л и н- г ви с т и ч к и м сл и ч но с т и ма ко је и ма са ови м р е г и о ном. По р ед то га, не ког ве ћег ути ца ја на ре ги он Тур ска не ма. И Иран и Ту р ск а, у зев ш и по је д и нач но, не ма ју до вољ но р е су р са з а не к и ве ћи ан га жман у ре ги о ну, по себ но због то га што ин ве стиц и је по т р е б не з а Цен т ра л н у А зи ју п р е в а зи ла зе мо г ућ но с т и по је д и нач н и х д р ж а в а. 38 К а о д ру г о, у р е г и о н у а к т и в но де л у ју мно го ве ћи игра чи као што су Ру си ја, Ки на, САД. Тур ска је т р г о ви н ск и и по л и т и ч к и з а са да ви ше ок р е н у т а к а Ев р о п и, али је и чла ни ца Oрганизације за еко ном ску са рад њу. Да кле, Ту р ск а од р ж а в а од р е ђе не еко ном ске, по л и т и ч ке и д ру г е ве зе са ре ги о ном. Она је та ко ђе укљу че на и у не ке од пла но ва за и з г ра д њу г а с о во да и на ф т о во да ко ји би з а о би ла зи л и Р у си ју Ор га ни за ци ја за еко ном ску са рад њу (Eco no mic Co o pe ra tion Or ga ni sa tion- ECO) је ме ђу вла ди на ре ги о нал на ор га ни за ци ја осно ва на го ди не из ме ђу Тур ске, Ира на и Па ки ста на са ци љем раз ви ја ња еко ном ске, тех нич ке и култур не са рад ње. Да нас она има 10 чла ни ца и то су: Ав га ни стан, Азер беј џан, Иран, Ка зах стан, Кир ги стан, Па ки стан, Та џи ки стан, Тур ска, Турк ме ни стан, Уз бе ки стан 37 Ric hard Gi ra go sian, The stra te gic Cen tral Asia Are na, Chi na and Eura sia Fo rum Qu ar terly, Vol. 4, No. 1, 2006, Cen tral Asia-Ca u ca sus In sti tu te & Silk Road Stu di es Pro gram, p Бо шко Јак шић, Ге о по ли ти ка Цен трал не Ази је, у: Ге о по ли ти ка и ге о е ко номи ја Ази је, (при ре ди ла: Дра га на Ми тро вић), Ре ги о нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град, Ol ga Oli ker, Con flict in Cen tral Asia and So uth Ca u ca sus: Im pli ca ti ons of fo reign in te rests and in vol ve ment, Tur key, in Ol ga Oli ker, Tho mas S. Szayna (ed.), Fo ul tli nes of con flict in Cen tral Asia and the So uth Ca u ca sus, RAND, 2003, pp. 378

380 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Пр в а по с е т а Па к и с т а н ск и х в ла с т и на ви с о ком н и воу Цен трал ној Ази ји би ла је још го ди не и то у ци љу ус поста вља ња до брих и ја ких ве за са ре ги о ном. Циљ је био успо с т а в љ а њ е т зв. с т ра т е ш ке д у би не. Па к и с т а н у т о в р е ме да је ве ли ке кре ди те го то во свим цен трал но а зиј ским зе мљама, али и по моћ у хра ни и ле ко ви ма. У би ла те рал ној са рад њи нај ви ше с е од ма к ло са Уз б е к и с т а ном. Ве л и к и бр ој спо ра зу ма је по т п и са н и з ме ђу д ве зе м љ е нај ви ше на по љу еко ном ске, кул тур не и на уч не са рад ње. Ме ђу тим, гра ђан ски рат у Ав - га ни ста ну и па ки стан ска по др шка Па шту ни ма на су прот таџ и к и с т а н ск и м и у з б е к и с т а н ск и м п ле ме н и ма, к а о и по д р ш к а та ли бан ском ре жи му го ди не зна чај но по гор ша ва од но - се са цен трал но а зиј ским зе мља ма. Де ша ва ња по сле 11. септ ем бра и по д р ш к а Па к и с т а на СА Д у б ор би п р о т и в А л-к а и де по но во отва ра ју мо гућ но сти са рад ње Па ки ста на и Цен тралне Ази је. Па ки стан је због соп стве не без бед но сти и из стра ха мо г у ћег ве ћег су ко ба са И н д и јом, а л и и мо г у ћег п р е л и в а њ а ра т а и з А в г а н и с т а на, ве о ма з а и н т е р е с о в а н з а до бру са ра д њу у р е г и о н у и о с т в а ри в а њ е к а к ве т а к ве по д р ш ке. Од но сно, по по је д и н и м сх в а т а њи ма, Па к и с т а н и И н д и ја на с т о је да сво је су п р о т с т а в љ а њ е п р е не су и на д ру г е т е р е не к а ко би на т ај нач и н св а к а об е з б е д и ла з а с е б е и сво је ц и љ е ве ве ћу по д р ш к у. 40 Па ки стан је раз у ме се же лео да игра на кар ту исла ма ка да је реч о ње го вим су се ди ма из Цен трал не Ази је. Ме ђу тим, то се н и је по к а з а ло к а о нај б о љ е р е ше њ е, с об зи р ом на с е к у лар но с т ових ре жи ма и до ми нан тим ути ца јем Ру си је у ре ги о ну. Па кистан у Цен трал ној Ази ји за са да не ма ја ке парт не ре у ко лектив ној без бед но сти ко ја би би ла пред ност у од но су на су о чав а њ е са И н д и јом. По п и т а њи ма К а ш м и ра и уоп ш т е но и н д и ј- ско -па к и с т а н ског су ко ба Цен т ра л на А зи ја о с т а је по с т ра н и. Ипак, и Ин ди ја и Па ки стан су по сма тра чи у окви ру истог б е з б ед но сног ара н ж ма на, од но сно Ша н г ај ске ор г а н и з а ц и је з а са ра д њу. По р ед т о г а, Па к и с т а н са зе м љ а ма у р е г и о н у од р - жа ва би ла те рал не од но се по раз ли чи тим пи та њи ма. У Па кис т а н у т а ко ђе по с т о је и де је о на ф т н и м и г а сн и м ара н ж ма н и ма са р е г и о ном, а еко ном ск у са ра д њу са р е г и о ном о с т в а ру је и п р е ко О р г а н и з а ц и је з а еко ном ск у са ра д њу. Са д ру г е с т ра не, ка да је реч о Ин ди ји, за раз ли ку од Па ки ста на, њој је сте у Јак шић, Б., Ге о по ли ти ка Цен трал не Ази је, у Ми тро вић, Д., (ред.), Ге о по лити ка и ге о е ко но ми ја Ази је, Ре ги о нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град,

381 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... и н т е р е су оп с т а на к с е к у лар н и х р е ж и ма у Цен т ра л ној А зи ји и њи хо в а б ор ба п р о т и в исла м ског ра д и к а л и зма. 41 У том правцу и Ин ди ја се осла ња по раз ли чи тим осно ва ма на би ла те - рал не од но се са зе мља ма у ре ги о ну, а пре све га на еко ном ску и т ех н и ч к у по моћ ко ју п ру ж а ови м зе м љ а ма. И н д и ја по с е б не би ла т е ра л не од но с е од р ж а в а са К а з а х с т а ном. Та ко ђе, И н д и ја и ма и свој вој н и а е р о д р ом Фар кор у Та џ и к и с т а н у. 42 Ц и љ е ви И н д и је у р е г и о н у је су с т а би л и з а ц и ја с т а њ а у А в г а н и с т а н у, а л и и п ри с т у п цен т ра л но а зи ј ској ене р г и ји и до бри од но си са Ру си јом. Да кле, је дан од глав них раз ло га ан га жма на Ин дије на про сто ру Цен трал не Ази је је сте оства ри ва ње енер гет - ске си г у р но с т и, уоча в а ју ћ и ов ај р е г и он к а о јед н у од оп ц и ја за оства ре ње тог ци ља. 43 Са д ру г е с т ра не нај ло г и ч н и ји п у т цен т ра л но а зи ј ск и м зе м љ а ма до о т во р е ног мо ра во д и п р е ко Па к и с т а на и И н д и је, т а ко да су по в рат но и ове зе м љ е з а и н- те ре со ва не за са рад њу. Ин ди ја у том прав цу пред ла же плано ве з а и з г ра д њу са о бра ћ ај не и н фра с т ру к т у р е и т а ко ови м зе мља ма омо гу ћи из лаз на мо ре, ка ко би мо гле да сво је енергет ске ре сур се пла си ра ју да ље на свет ско тр жи ште. Као не - к и од би т н и ји х п р о је к а т а и з д в а ја ју с е п р ед ло зи з а и з г ра д њу на ф т о во да Ту рк ме н и с т а н-а в г а н и с т а н-па к и с т а н-и н д и ја, к а о и пред лог Ира на за из град њу га со во да Иран-Па ки стан-инд и ја. 44 О в а к ве п ла но ве н и је још у век мо г у ће р е а л и зо в а т и у п у н и м к а па ц и т е т и ма зб ог и да љ е ве о ма не с т а би л ног р е г и о на А в г а н и с т а на и Па к и с т а на Цен трал но а зиј ске ре пу бли ке и но ва Ве лика игра Као што су то не ка да чи ни ли ло кал ни ка но ви та ко се и да нас по на ша ју ло кал ни ли де ри цен трал но а зиј ских ре публи ка у од но си ма са ве ли ким си ла ма у ре ги о ну. Цен трал но а- зиј ске ре пу бли ке у ова квим окол но сти ма на сто је да ба лан сира ју и з ме ђу ови х ве л и к и х и г ра ча по к у ша в а ју ћ и да оне мо г у ће 41 Исто 42 Ric hard Gi ra go sian, The stra te gic Cen tral Asia Are na, Chi na and Eura sia Fo rum Qu ar terly, Vol. 4, No. 1, 2006, Cen tral Asia-Ca u ca sus In sti tu te & Silk Road Stu di es Pro gram, p Amresh Chan dra, Ge o po li tics of Cen tral Asian Energy Re so ur ces and In dian Inte rest, Jo ur nal of Pe a ce Stu di es, vol. 16, is sue 1-2, Др Зо ран Пе тро вић Пи ро ћа нац, Ге о по ли ти ка енер ги је, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Цен тар Ју го и сток, Бе о град, ок то бар 2010, стр

382 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр да би ло ко ји од њи х о с т в а ри а п с о л у т н у до м и на ц и ју. Ве л и к а игра је у ова квим усло ви ма ствар но ве ли ка. Пу но је игра ча и п у но и н т е р е са. Та ко су цен т ра л но а зи ј ск и л и де ри п ри х в а т и л и ан га жо ва ње САД у ре ги о ну пре све га из раз ло га бор бе про - т и в т е р о ри зма и м у сл и ма н ског екс т р е м и зма, ш т о с е и з д в а ја и као њи хо ва глав на прет ња без бед но сти. Дру ги раз лог је - с т е и еко ном ск и и н т е р е с. СА Д су п ру ж и ле ве л и к у еко ном ск у по моћ овим зе мља ма, а у оним у ко ји ма је има ла сво је вој не ба зе упо шља ва ла је и ло кал но ста нов ни штво. Ме ђу тим, аме - ри ч ко п р о мо ви са њ е де мо к ра т и је, з а ш т и т е људ ск и х п ра в а и по л и т и ч ког п л у ра л и зма де т ек т о в а но је у ови м зе м љ а ма к а о мо г у ћ а п р е т њ а п р ед с ед н и ч к и м р е ж и м и ма, по с е б но и ма ју ћ и у ви ду ис ку ства Укра ји не, Гру зи је и Кир ги ста на. То ове лиде ре до дат но окре ће Ру си ји, ко ја већ тра ди ци о нал но има сво - је ко р е не у р е г и о н у. М но г и по к у ша ји СА Д да п ри во л и ове зе мље на сво ју стра ну ни су ус пе ли, упра во због ја ких ве за ко је пред сед ни ци ових ре пу бли ка има ју са Ру си јом. Уз бе - к и с т а н сви м с р цем по д р ж а в а к у р с ру ске спољ не по л и т и ке к а же п р ед с ед н и к Уз б е к и с т а на К а ри мов. 45 М но г и по к у ша ји да се за о би ђе Ру си ја у ис по ру ци га са за вр ша ва ли си од у ста јањем не ке од ових зе ма ља. Турк ме ни стан је, на при мер, ду го био при мо ран да свој гас у ве ћи ни тран спор ту је кроз Ру си ју, али у ре ги он се ак тив - но укљу чио још је дан би тан играч у Ве ли кој игри, а то је НР К и на. К и на, к а о ш т о је и ра н и је р е че но, и н ве с т и ра м и л и о не до ла ра у ов ај р е г и он по с е б но у и з г ра д њу г а сне, на ф т не и п у т - не и н фра с т ру к т у р е. Њ е но п ри су с т во у р е г и о н у з а ове зе м љ е пред ста вља до бит с об зи ром да ка да се ја ви ви ше по ну да они мо г у да би ра ју з а с е б е нај по вољ н и ју, од но сно нај и сп ла т и ви ју. Та ко ђе, при су ство Ки не до не кле осло ба ђа ове зе мље страх а од а п с о л у т не ру ске до м и на ц и је, ко ја у ов а к ви м усло ви ма не мо же да у пот пу но сти да при бе га ва сво јим тра ди ци о налн и м спољ но по л и т и ч к и м п ри т и сц и ма. Да је т о т а ко по к а зу је и сл у чај Ту рк ме н и с т а на ко ји је у јед ном т р е н у т к у п р е к и н уо ис по ру ке г а са Р у си ји са п ри мед б ом на п р е н и ск у це н у, и ма јућ и у ви д у ве л и к и бр ој мо г у ћ и х к а н д и да т а з а њ е г ов п ла сма н На ве де но пре ма: Јак шић, Б., Ге о по ли ти ка Цен трал не Ази је, у Ми тро вић, Д., (ред.), Ге о по ли ти ка и ге о е ко но ми ја Ази је, Ре ги о нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град, По по вић, П., Кав каз, у: Ми тро вић, Д., (ред.), Ге о по ли ти ка и ге о е ко но ми ја Ази је, Ре ги о нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град,

383 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... К а з а х с т а н је сво ју па ж њу усме рио к а по ве ћ а њу еко номске и тр го вин ске са рад ње са Ру си јом. Он то по себ но чи ни пре ко Евро а зиј ске еко ном ске за јед ни це, где се као циљ по - ста вља ус по ста вља ње ца рин ске уни је и је дин стве ног еко номског п р о с т о ра ме ђу д р ж а в а ма ч ла н и ца ма. 47 Да к ле, з а зе м љ е Цен т ра л не А зи је и њи хо во у че ш ће у Ве л и кој и г ри св а к а ко је од п р е суд ног зна ча ја р е г и о на л на са ра д њ а и по ве зи в а њ е. Са ра д њ а по п и т а њи ма б е з б ед но с т и и ста бил но сти је за зе мље Цен трал не Ази је од су штин ске важ но с т и, је р з а п ра во, на ц и о на л на б е з б ед но с т св а ке од ови х др жа ва у ко нач ном за ви си од укуп не ре ги о нал не без бед но - с т и, а на ру ша в а њ е с т а би л но с т и и б е з б ед но с т и у не кој од ови х по је д и нач н и х д р ж а в а по в рат но у т и че на б е з б ед но с т це - лог ре ги о на. У скла ду са тим, смрт Са пар му ра та Ни ја зо ва г о д и не и мо г у ћ а де с т а би л и з а ц и ја Ту рк ме н и с т а на, к а о и не м и ри и сме на А к а је в а, а к а сн и је и Ба к и је в а у К и р г и с т а н у и з а зв а л и су з а бри н у т о с т код цен т ра л но а зи ј ск и х л и де ра, а л и и Ру си је и Ки не од мо гу ћег пре ли ва ња не ста бил но сти и наси љ а и у су с ед не зе м љ е. О в а к ву б е з б ед но сн у ме ђу з а ви сно с т у јед ном ре ги о ну Бе ри Ба зан од ре ђу је као ре ги о нал ни без - б ед но сн и ком п лекс. 48 С об зи ром да су све ове зе мље la n dlo c k e d, од но сно да ни јед на од њих не ма из лаз на мо ре, за њих је ве о ма бит на и са рад ња са зе мља ма као што су Ав га ни стан, Па ки стан и Ин ди ја, као мо гу ћих ру та за пла сман сво јих ре сур са на светск а т р ж и ш т а и сма њ е њ е з а ви сно с т и од Р у си је. По в рат но све ове зе м љ е, п р е све г а И н д и ја и Па к и с т а н з а и н т е р е с о в а не су з а цен т ра л но а зи ј ск у ене р г и ју. О но ш т о до дат но ком п л и к у је од но с е у но вој Ве л и кој и г ри је су св а к а ко по л и т и ч к и и све у к у п н и д ру ш т ве н и п р о це - си ко ји се од ви ја ју у овим зе мља ма. На и ме, у њи ма вла да вис ок с т е пен ен дем ске ко ру п ц и је, к ла нов ск и и е т но р е л и г и ј ск и су ко би, ре пре си ја над опо зи ци јом по себ но оном са исламским пред зна ком, ни зак сте пен сло бо де ме ди ја и ви со ке со - ц и ја л не ра з л и ке. Ст а њ е п ри в р е де и еко но м и је је ве о ма ло ше 47 Пред сед ник Ка зах ста на Нур сул тан На зар ба јев је ис ти чу ћи зна чај ре ги о нал не са рад ње дао пред лог о фор ми ра њу Цен трал но а зиј ске Уни је, ме ђу тим ни је се мно го на пре до ва ло на том пла ну 48 Ba rry Bu zan, Pe o ple, Sta tes and Fe ar, New York: Har ve ster Whe ats he af, 1991, p

384 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр упр кос тр го ва њу енер ги јом и ви со ком сто пом при вред ног раста, а све то због не јед на ке и ло ше ре ди стри бу ци је оства ре - ног до хо т к а. Ви с о к а с т о па и н фла ц и је и не з а по сле но с т и, к а о и ви с о ке це не х ра не и не до с т а т а к к в а л и т е т не и н фра с т ру к т у- р е до дат но о т е ж а в а ју с т в а ри. К а о ве о ма би т на п и т а њ а, а л и и мо г у ћ а т ач к а спо р е њ а у бу д ућ но с т и је су и п и т а њ а во де 49 и еко ло г и је. За к љу ча к Ге о по л и т и ч к и, г е о е ко ном ск и и г е о с т ра т е ш к и по ло ж ај Цен трал не Ази је, по ка за ло се, је не спо ран. Да ни је та ко не - би би ло ни све стра ног по ли тич ког, вој ног и еко ном ског анг а ж ма на ве л и к и х си ла у овом р е г и о н у. Та ко ђе, по к а з а ло с е да се не сме, као што је то уоби ча је но, це лу ге о по ли тич ку при чу о ре ги о ну сво ди ти са мо на пи та ње га са и наф те, већ да се ства ри мо ра ју по сма тра ти знат но ши ре. Овај ре ги он није би тан са мо као из вор енер гет ских ре сур са, већ ви де ло се, да је ве о ма зна ча јан и са аспек та без бед но сти и ста бил но сти ко ја се умно го ме ти че пре све га Ру си је и Ки не, ко је су као такве, бли ске ре ги о ну, али у ко нач ном би тан је и за без бед ност САД. Го во р е ћ и х ла д но ра т ов ск и м р еч н и ком, и з све г а ш т о је у ра д у р е че но, з а к љу ч у је с е да с е у р е г и о н у п р е п л и ћу и н т е р е - си два бло ка. Је дан је онај ко ји де лу је са за па да на че лу са Сједи ње ним Аме рич ким Др жа ва ма, а дру ги блок је онај ко ји на ис т ој с т ра н и, у п р ко с сви м ра з м и мо и ла же њи ма, ок у п љ а компа т и би л не и н т е р е с е Р у си је и К и не, а у к рај њ ем и на ра с т а ју ће р е г и о на л не си ле Ира на. Тач к а су с р е т а њ а је К а в к а з и К а сп и ј- ско је зе р о к а о ула з у с р це кон т и нен т а од но сно Цен т ра л н у Ази ју. Ово је до ве ло до то га да Ки на и Ру си ја, као од го вор све ве ћем Аме рич ком при су ству ак ти ви ра ју раз ли чи те об лике ре ги о нал не вој не, еко ном ске и по ли тич ке са рад ње као изве сни кон тра ба ланс Аме ри ци, су прот ста вља ју ћи се уни по - лар ној с т ру к т у ри све т а са на с т о ја њ ем да с е он ор г а н и зу је на мул ти по лар ним осно ва ма. По ред све га то га, овај ре ги он виде ло се, и да ље оста је ве о ма не ста би лан са кор пу сом раз лич и т и х и з а зи в а, ри зи к а и п р е т њи б е з б ед но с т и и с т а би л но с т и. Чи ни се да од го вор и ре ше ње не ле жи са мо у ру ка ма ве ли ких 49 60% во де Цен трал не Ази је на ла зи се у Кир ги ста ну и Та џи ки ста ну 383

385 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... и г ра ча већ и у ру к а ма ло к а л н и х л и де ра и цен т ра л но а зи ј ск и х р е п у бл и к а и у т о ме ко л и ко су са ме ис т рај не у на с т о ја њи ма да р е ше сво је у н у т ра ш њ е, а л и и на г о м и ла не ме ђу с об не п р о бле - ме. Ре г и о на л на са ра д њ а је не з а о би ла зно с р ед с т во о с т в а р е њ а овог ци ља. Ли те ра ту ра Amresh Chan dra, Ge o po li tics of Cen tral Asian Energy Re so ur ces and In dian In te rest, Jo ur nal of Pe a ce Stu dies, vol. 16, is sue 1-2, Atal Su bodh, The New Gre at Ga me, Na t i o n al in te re st, is sue 81, 2005, p Бо шко Јак шић, Ге о по ли ти ка Цен трал не Ази је, у: Гео по ли ти ка и ге о е ко но ми ја Ази је, (п ри р е д и ла: Д ра г а- на М и т р о ви ћ), Ре г и о на л не с т у д и је А зи је, ФП Н, Б е о - град, Ba rry Bu zan, Pe o ple, Sta tes and Fe ar, New York: Har vester Whe ats he af, Дра га на Ми тро вић, Шан гај ска ор га ни за ци ја за са радњу на ста нак, ци ље ви и до ме ти но ве без бед но сно - еко ном ске с т ру к т у р е (цен т ра л не) А зи је ( I I ), Срп ска по л и т ич ка м и сао, И н с т и т у т з а по л и т и ч ке с т у д и је, Бе о град, бр. 3-4/2007, стр Дра га на Ми тро вић, Шан гај ска ор га ни за ци ја за са радњу на ста нак, ци ље ви и до ме ти но ве без бед но сно - еко ном ске с т ру к т у р е (цен т ра л не) А зи је ( I ), Срп ска по л и т ич ка м и сао, И н с т и т у т з а по л и т и ч ке с т у д и је, Бе о град, бр. 1-2/2007, стр Зо ран Пе тро вић Пи ро ћа нац, Ге о по ли ти ка енер ги је, Инс т и т у т з а по л и т и ч ке с т у д и је, Цен т ар Ју г о и с т ок, Б е о г ра д, Зо ран Кр стић, Мо дер ни не де мо крат ски ре жи ми на сиља, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Чи го ја штам па, Бе - о град, Lut z K le ve m a n, The New Gre at Ga me: Blood and Oil in Cen tral Asia, Gro ve Press, New York, Ле к с и кон др ж а в а све та, По л и т и к а, На р од на К њи г а,

386 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2011, год. VII vol. 10 стр Mar le ne La ru el le, Rus si a`s Cen tral Asia Po licy and the Role of Ru s sia n Na t i o n a li sm, Cen tral Asia Ca u ca sus Insti tu te, Silk Road Pa per, 2008, les/ pu bl i ca t i on s /sr p/08/m l08r u s si a ce n t r al.p d f М и р о љу б Јев т и ћ, Исла м ск и екс т р е м и з а м к а о об л и к угро жа ва ња Ки не, Срп ска по ли тич ка ми сао, Инс т и т у т з а по л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г ра д, бр.1/2011, с т р Ol ga Oli ker, Con flict in Cen tral Asia and So uth Ca u casu s: I m pl i ca t i on s of fo re ig n i n t e re st s a nd i n vol ve me nt, Tur key, in: Fo ul tli nes of con flict in Cen tral Asia and the S o u th Ca u c a s u s, (edi ted by: Ol ga Oli ker, Tho mas S. Szayn), RAND, Пе тар По по вић, Кав каз, у: Ге о по ли ти ка и ге о е ко номи ја Ази је,(при ре ди ла: Дра га на Ми тро вић), Ре ги о - нал не сту ди је Ази је, ФПН, Бе о град, R ic h a rd G i r a go sia n, T he st r a t e g ic Ce n t r al A sia A re n a, Chi n a a n d Eu ra sia Fo r u m Q u a r te rly, Vo lu me 4, No. 1, , Ce n t r al A sia- Ca u ca su s I n st i t u t e & Si l k Roa d St u- di es Pro gram, p Step hen Blank, The Stra te gic Im por tan ce of Cen tral Asia: An Ame r i c a n Vi e w, 20 08, ht t p://w w w.st or m i ng me d ia. us/58/5885/a html The Fo re ign Po licy Con cept of The Rus sian Fe de ra tion, 12. July 2008, cddb?o p e n Do cu me nt 385

387 Д р а г а н Т р а и л о в и ћ ЦЕН ТРАЛ НА АЗИ ЈА И НОВА... D ra ga n Tra i lo v ić CEN TRAL ASIA AND NEW GRE AT GA ME THE MA JOR GE O PO LI TI CAL AC TORS Su m m a r y This pa per de ter mi nes the main ge o po li ti cal ac tors of the new Gre at Ga me, as well as the ba sic de ter mi nants, in te rests and go als that lead tho se ac tors to an ac ti ve and pro fo und ge o po li tical en ga ge ment in the ge o po li ti cal spa ce of the Cen tral Asia. In ad di tion, the goal is to de ter mi ne the in stru ments and ways in which the se ac tors are trying to ac hi e ve set ge o po li ti cal ob jec tives. Ini ti ally, the pa per de scri bes the ba sic physi cal-ge o grap hic a n d de mo c ra p hic ch a ra c te r i st ic s, a s well a s p o li t i c al pro ce s se s re le vant to the re gion, and then analyzes the re la ti on ships among the three ma jor ge o po li ti cal players in this re gion - Rus sia, Chi na and the US. The pa per furt her de als with smal ler re gi o nal po wers such as Tur key, Iran, In dia and Pa ki stan and the ir ro le in the new Gre at Ga me, as well as with the ro le played by the Cen tral Asian re pu blics in the ir re la ti ons with the ma jor po wers in the se new cir c u m sta n ce s. Key words: Cen tral Asia, New Gre at Ga me, ge o po li tics, Rus sia, Chi na, US, oil, gas, se cu rity, re gi o nal co o pe ra tion 386

388 ПРИКАЗИ Борисав Ћаласан СРП СКИ НАЦИОНАЛ НИ ИН ТЕ РЕ СИ Ненад Перић ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА СРБИЈА У ПРЕДВОРЈУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Мла ден Ли ша нин РУСИЈА У НАСТАЈУЋЕМ МУЛТИПОЛАРНОМ СВЕТУ

389

390 ПРИКАЗИ Борисав Ћаласан СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСИ АУТОРА ДРАГОСЛ АВА СЛОВИЋА УДК 323.1(=163.41)(049.3) Тематика српских националних интереса се разматра у многим де ли ма али као ус пут но а често и споредно питање. Мало је научних и публицистичких радова који га обрађују интегрално, те је то очи глед но био по вод професору Словићу да се лати овог по сла и да га са ве ли ким успе хом об ра ди у књи зи ко ја се ов де представља. Била је потребна безумна храброст, написао је у рецензији овог дела професор Миодраг Зечевић, суочити се са овом темом, посебно у ситуацији када се овим питањем не баве националне институције које су за то позваније. Ту хра брост је, очи глед но, имао аутор овог де ла. Она је са мо пр ви али не до вољан услов да би на ста ло де ло овакве са др жи не и овог оби ма. За то је потребно и широко познавање разних облика друштвеног, политичког и економског стања ове земље и овог народа. Потребно је и дубоко познавање националног би ћа овог на ро да те се књи га Српски национални интереси јавља као логичан наставак књиге која јој је претходила Анатомија срп ске ду ше. За то је би ло по требно познавање окружења, познавање про шло сти али и овог вре ме на. У ово де ло угра ђе но је зна ње из више различитих области и способност да се тако компликована питања разматрају на тако једноставан начин. Због тога је оно нашло читаоце у свим слојеви ма овог дру штва. Књи га је по бу 389

391 ПРИКАЗИ дила интересовање широке јавности до те ме ре да је је дан чи та лац њој посветио песму. Књига са оваквим насловом, по природи ствари, развија прву асоцијацију да се ради о национа ли стич ком де лу, па чак и памфле ту, а у нај бо љем слу ча ју да је написана као ода српском народу. Као читалац кога занима ова тема, са предубеђењем ове врсте, и сам сам јој приступио са те позиције. У њој нема ни трунке национализма, нити глорификације ни било че га што има та кав пред знак. И у то ме је је дан од ње них ква лите та. Аутор ко ји при па да овом народу, који је очигледно одболовао многе његове ране нашао је начин да објективно суди свом народу и свим нацијама које живе са њим и по ред ње га. Ве ли чи на је и у томе да се при раз ма тра њу ова квих питања не напише ни једна реч глорификације српске величине, ни ти пак кри ти ке без осно ва. Ни јед на реч у књи зи ни је упу ћена критици или омаловажавању националних мањина које поред нас живе већ вековима делећи са на ма сва ис ку ше ња ко ја су она доносила. Као читалац чак могу да твр дим да је пра ва умет ност и само умеће да се са толико реализма третирају питања која по свом карактеру имају емоционални садржај. У књи зи су као по себ не гла ве об ра ђе на сле де ћа пи та ња: 390 У де лу ко ји се од но си на етничке циљеве и интересе обрађена су питања која имају фундаментални карактер, пре свега она која експлицирају биолошки и културни опстанак народа у најопштијем смислу. То је могуће само ако је на род спо со бан да са чува свој национални дух, поручује аутор. При том је ука за но на то да су ма ли на ро ди, баш са тог аспекта, највише угрожени. Проблем је очи глед но у то ме да ма ли народи полако али сигурно нестају са свет ске сце не и то пре све га захваљујући томе што губе национални дух и националну културу. Уништавање духа је једнако биолошком уништавању са том раз ли ком да је оно у да ле ко ве ћој мери хуманије и да се развија по слободној вољи и пристанку оних који сами уништавају свој дух. Ове констатације треба схватити као упозорење које је упућено свим ма лим на ро ди ма на исти на чин. У овом де лу не по сто ји ништа што је спе ци фич но срп ско те су овакве поруке општи позив цивилизацији, а посебно малим народима, да сами не стављају главу на пањ кад то ни ко од њих не зах те ва. На овај на чин аутор нас је опоменуо да размислимо да ли ми баш то да нас не чи ни мо. У де лу ко је се од но си на по литичку димензију националних циљева, обрађују се политички кри те ри ју ми за ди јаг но сти ци рање стања нације у свим облицима

392 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2011, год. VII vol=10 стр њиховог испољавања. Нагласак је на националној кохезији као једној од најслабијих тачака у српском етничком бићу. Проблем је очигледно у томе да сваки облик националне кохезије има за претпоставку и постојање унутар националних сукоба, а и сукоба који имају међунационални карактер. Ови дру ги нас увек при род но хомогенизују. Национални сукоби су по ауто ру овог де ла, при родно пра во, али оно пра во ко је се оства ру је умом а не си лом. Још два пи та ња у овом кон тексту су об ра ђе на у овом де лу. Јед но је препознавање невидљиве руке у политици, а друго се односи на про блем ин те гра ци је на ци о налних циљева у мултиетничком друштву, какво је одувек било наше. Сви ови про бле ми при сут ни су у времену коме припадамо, а сада до би ја ју еле мен те гло ба ли за ци је. У на ред ном де лу ове књи ге под насловом Политичка стратегија у етничким односима обрађује се осетљиво питање начина формирања политике стратегије која има за циљ да хомогенизује наци ју и да је при пре ми за вре ме на која долазе. Ово време је испред нас у пре двор ју Евро пе и за ције и оно се већ пре по зна је у свом правом облику. Главни проблем је консолидација нације у условима високе разједињености по мно гим осно ва ма, а пре све га због ро бо ва ња пар ти ку лар ним ин тересима странака које се боре за власт. У тој бор би гу би се огром на национална енергија па је поента овог де ла пре не та на те рен пре познавања себичних интереса оних које цепају национално ткиво на месту где је оно најслабије повезано. Нема већег злочина који се може нанети свом народу од цепања његовог јединства. Чак се по аутору овог дела ове појаве могу третирати као болест, па се читаоцу сугестивно скреће пажња на то ка ко ће да пре по зна его и сте који афирмишући своје циљеве раде против интереса српског народа. Највећа невоља обичних људи је у то ме да се та кви по зи ва ју на општи народни интерес и са оним на род та ко хо ће пра ве му велика историјска зла. Проблем је и у то ме да се на овај на чин и националне мањине, чак и оне које су духовно уско интегрисане у национално биће покрећу против ње га. Аутор се ја сно за ла же за то да сва ко ми сле ће би ће мо ра да препозна егоизам људи који га воде и да се бо ри про тив оп струк ционих жаришта у свом ткиву, како их аутор на зи ва у овом де лу. У наредном делу под насловом Активирање националне свести, а посебно у поднасловима буђење националне свести и буђење националне савести аутор настоји да у читаоцу пробуди дух. Мо ра мо да схва ти мо да смо се успавали и да се морамо пробудити, да гле да мо а не ви ди мо шта се са на ма ра ди. Нај го ре је то да су се 391

393 на једнак начин успавали и интелектуалци који на то немају право. Њима је упућена најоштрија критика. Ситуација је слична оном стању духа које је Његош описао ре чи ма: 392 Племе моје сном мр тви јем спа ва. Ни ко да нас не ма пра во да спава и да живи лагодно чекајући да се историјски процеси одиграју сами по себи. Нико нема право да оче ку је да ће не ко дру ги да реши на ше про бле ме. Сва ко у овом догматизованом свету у коме се пријатељство изражава и мери интересима, нема право да очеку је да ће се не ко дру ги ба ви ти њиме. Посебну тешкоћу у овом контексту код нас данас ствара проблем активирања социјалне свести и наша неспособност да се одупремо социјалном популизму. Про блем је и у то ме да ово вре ме но си те рет гре ша ка из про шло сти и то оне ко је су пре не те на те рен социјалне једнакости па смо поста ли пре о се тљи ви и за сле пљени када је у питању социјални популизам. Велики део српског на ро да је оп те ре ћен про бле мом социјалних неправди, чак и тамо где оне ни су та ко оштре. Сто га се про блем пре те ра не екс пли ка ције социјалних неправди јавља као ве ли ки те рет овог вре ме на. На горе је то што и ин те лек ту ал ци живе под тим те ре том. Мо жда је баш ПРИКАЗИ у томе разлог њихове духовне пасив но сти. У делу књиге који се односи на спе ци фич но сти срп ских националних интереса обрађују се оне специфичности које диференцирају српске националне интересе у односу на друге народе, а посебно оне из окружења. Поента је у препознавању наших слабости да би се оне мо гле пре ва зи ћи и оби ћи. Еви дент но је да жи вимо у времену моралне кризе чије узроке треба истражити. Без препознавања узрока моралне кризе не ма из ла ска из ње. Нај го ре је то што чак и не препознајемо њено постојање уверавајући народ у супрот но. Ако се не ки про блем не идентификује или још горе, ако се негира његово постојање, он је за тво рен, па се не ре ша ва. Па сивност у од но су на про бле ме и не гирање њиховог постојања погодује они ма ко ји тре ба да се ба ве њи ма. Они данас очигледно не таласају по оној на род ној пе сми: Ту кнезови нису ради кавзи. Проблем је очигледно у томе што решавање проблема у вези са превазилажењем стања у коме се налазимо подразумева да се кнезови морају изборити за свој статус. То подразумева да морају да буду јасни у представљању својих иде ја, а то је про цес ко ји у срп ском на ро ду не мо же да про ђе без су коба или у нај бо љем слу ча ју, оштрог

394 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2011, год. VII vol=10 стр сучељавања. Време је да учинимо напор да сучелимо идеје оних који се бо ре за сво је пра во на власт. Вре ме је да се пред на шим очи ма појави огољена истина која је још увек скривена негде дубоко. Време је да има мо сна ге да већ јед ном отклонимо све хипотеке и рецидиве наше самоуправне свести и уверења која су тако јако прионула уз српско националано биће. Сликовито речено, аутор овог дела је Србију сместио између раја и па кла. Са мо му дрост и сло га је во ди у рај. Без ње ће мо го ре ти у па клу и то на ва три ко ју са ми ложимо. Сви де ло ви књи ге ко ји су до сада наведени баве се стањем националног духа и његовом консолидацијом. Интересантно је да је аутор ви ше про сто ра у овој књи зи посветио духовном стању од материјалног. Да ли то значи да је он материјалност подредио стању духа? Одговор је очигледно у томе да је су шти на овог де ла у ду хов ној димензији српског националног би ћа у ко ме је он ви део сав по нор ста ња у ко јем се на ла зи мо. Он је очигледно стајао на позицији да је далеко лакше подићи рушевине од на ших фа бри ка од оних ру шевина које се налазе у нашим душама. Да ли је аутор у праву? Мноштво аргумената који су коришћени у овом делу потврђује да је то ве ли ка исти на. То, у исто време подржава тврдњу да је наша духовна димензија далеко више уништена од материјалне основе. Наш човек није срећан. Нису срећни сиромашни слојеви друштва као ни богати. Сред њи слој иона ко већ одав но живи у страху до паупреизације. Управо тај слој је најјачи стабилиза тор сва ког дру штва, а он је код нас у најтежем положају. Разочарење припадника средњег слоја је најбољи доказ о његовој кризи. Ов де ни је је реч о кри зи са да шњег тренутка. У питању је криза будућ но сти и из не ве ре ност бу ду ћих оче ки ва ња. Про блем је у то ме да је из гу бље на на да за све. У тој на ди се кри је раз вој. У њој су пер спекти ве. Њу смо уни шти ли па се на њеном подизању мора фокусирати сва на ша па жња. У делу књиге економска реалност и могућности развоја разматра се управо материјална перспектива овог друштва и мере које воде ка излазима из стања у којима се налазимо. У овом делу об ра ђи ва на су пи та ња та ко зва не пр во бит не аку му ла ци је ка пи тала која је довела до транзиторне криминализације друштва. Она је својствена свим транзиционим процесима, али се у нашем амби 393

395 ПРИКАЗИ јенту манифестује на својеврстан начин под теретом распада заједнич ке др жа ве. У економском развоју се данас у најоштријем смислу јавља прева зи ла же ње про бле ма ре ви та лизације финансијског система као основног услова за оздрављење, иначе посрнуле, српске економије. У овој књи зи сви пред ло зи су конкретни и добрим делом засновани на огромном практичном искуству аутора овог дела. Упеча тљи во је и то да у де лу не ма апстрактних медитација којима нас оба си па ју са вре ме ни еко но мисти. Сви предлози су практични, конкретни и доказ су проживљеног живота и неоспорног искуства и животног познавања ове про бле ма ти ке. Ма ло је код нас ра до ва ко ји су толико конкретни и јасни када је у питању економска реалност и перспективе ове земље. У гла ви ко ја но си на зив Програмске и стратегијске позиције раз ма тра но је ви ше раз ли чи тих пи та ња па се она ја вља као сво јеврсан закључак. У првом пасусу је унутрашња консолидација базирана на разматрању идеје унитаризације и регионализације и опасностима које носи свака од њих. У поднаслову Две реалности косовског синдрома разматрано је ово болно српско питање данас, а у наставку се разматрају односи се другим суседним народима. 394 Ако ово дело настаје у времену глобализације и евидентног уласка свих ових на ро да у јед ну за једни цу, то се об ра да тих пи та ња врши у том кон тек сту и по сма тра из тог угла. Баш тај угао јој да је мно ге спе ци фич но сти па и се у то ме ова књига разликује од многих дела која су јој претходила. Ге не рал но по сма тра ју ћи, у овој књизи се на интересантан начин ана ли зи ра про цес евро пе и зације, дакле питање уласка Србије у европску заједницу и пратеће појаве те интеграције. Аутор нема ди ле му по том пи та њу, иако извесно није ни претерано одуше вљен са њом. Еко но ми ја, али и политички положај у међународним односима, се јавља као најјача спо на ко ја ће све ове на ро де да сједини и да у будућности њихове везе учини далеко чвршћим него што су то оне да нас. Очи глед но је да кле да европ ски на ро ди иду ка дубљој хомогенизацији која ће их у будућности стопити далеко више не го што се то до га ђа на ула ску у ту заједницу. Сви на ро ди ко ји ула зе у европску заједницу су на добитку, пошто ма ло ко мо же да оп ста не без ње. Чак и нај ја че европ ске си ле су у свету у коме живимо маргинали зо ва не па аутор у овој књи зи упо зо ра ва на то да ће Евро па чак и за њих би ти по јас спа са на пу ту оп стан ка. У исто вре ме сви ко ји улазе у Европску заједницу понешто и гу бе, по себ но на пла ну сво

396 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2011, год. VII vol=10 стр је културе и традиције. Највећи губитници на том плану су мали на ро ди. Баш због то га они мо рају би ти хо мо ге ни, ка ко би у овој великој европској реци одржали свој иден ти тет. То су упозорења која се виде на многим местима ове књиге. Логички резон сваког умног чо ве ка је да упо ре ди оно што гу би са оним што до би ја и да са гла сно оваквом ставу донесе најбоље одлуке. По том пи та њу аутор овог дела не ма ди ле ме. Он је ја сан и у том смислу нису му потребни тумачи. Свој при каз овог де ла за кључићу описом који аутор користи на 352-ој стра ни ци ове књи ге. На предавању које сам године одржао на једном великом скупу на Малти, један од слушалаца ми је поставио питање: - Шта сте ви по на ци о налности? Мој од го вор је био: - Србин. - Да ли је то на ци ја? - упитао ме је он. Ја сам срдито одговорио: - Господине зар вам као интелектуалцу то није познато? У на став ку он је ре као: - Ја сам ми слио да је то људска судбина. Био сам очигледно збуњен овим одговором и неспособан да га коментаришем. Једина дилема ми је би ла у ко јој ме ри је овај човек злонамеран. Због тога сам учинио напоре да се са њим упо знам да бих препознао ону енигму коју нисам разумео у том моменту. На моје пријатно задовољство то је био велики пријатељ српског народа који је дубоко осећао његове патње. Из свих ових раз ло га не до зволи мо да би ти Ср бин тре ба да је синоним за људску судбину. 395

397 Ненад Перић * ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОР НИ КА СР БИ ЈА У ПРЕ ДВОР ЈУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ УДК 327(497.11:4-672EU)(082)(049.3) 396 Увод * Уни вер зи тет Ме тро по ли тан, Бе о град ПРИКАЗИ Једна од најбитнијих и најактуелнијих тема данас у Србији јесте пи та ње при кљу чи ва ња на ше земље Европској унији. Жива полемика која се води на друштвеном нивоу је ретко када била научно подскрбљена-углавном се састојала од ставова, личних мишљења или једнострано сагледаних чињеница, те и једнострано употребљених основа за научну анализу овог проблема. Мало тога је имало свеобухватан приступ, а доношење овакве одлуке, која има врхунски политички, друштвени, економски и други значај захтева управо најшири могући научни приступ који се бави остваривањем српских државних циљева. Такође, овакав приступ захтева укљу чи ва ње на ших нај зна чај нијих друштвених снага и ресурса, не би ли од лу ка има ла ну жан демократски легитимитет. Институт за европске студије је, као једна од најпозванијих институција које треба да размотре ово питање, издао зборник Србија у предворју Европске уније који на веома умешан начин у четири целине даје међусобно супростављене ставове. Аутори су изнели ставове засноване на дубљој анали зи ка ко ЕУ, та ко и срп ског на рода и државе, а у одређеним случајевима и генералног гео-политичког дискурса. Део пр ви: ЕУ скепти ци зам Почетак књиге и најобимније део посвећен је двема књигама које износе разлоге против приступања ЕУ. Обе књиге су издате 2008, а ауто ри су Де јан Ми ро вић - Аргументи против Европске уни је и Ми лош Кне же вић - Евроскептицизам. Обојица се највише сла жу око то га да је ЕУ пре ди мензи о ни ра на ор га ни за ци ја из ра зи

398 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2011, год. VII vol=10 стр то бирократског устројства, али сваки за себе елаборира низ других ста во ва ко ји су кон тра прикључењу Европској унији. Мировић почиње од тога што је ЕУ ве о ма ску па и крај ње би рократизована супердржава у којој са мо по сто ји при вид де мо кра тије. Раз ло ге ви ди у то ме што се све главне одлуке доносе у Бриселу од Европске комисије која има уло гу вла де ЕУ, те да се од лу ке ко ја до но си ово те ло про сле ђују у парламенте држава чланица на усвајање. Такође, седнице комисије су тајне и нема званичне до ку мен та ци је. Ми ро вић оп тужује европску бирократију и да је прескупа, као и да доноси велики број уред би од ко ји се је дан део коси са природним законима (одређују се, изглед и до милиметарске прецизности величине воћа и поврћа). Овај аргумент се односи и на пољопривреду Србије која не ће мо ћи да иза ђе на крај са оваквом регулативом, а представља један од наших најважнијих ресурса. При томе Мировић анализира и расподелу буџета ЕУ, чија половина се издваја за пољопривреду и развој сеоских подручја. Од те половине веома мали део добијају нове чланице, готово све одлази у старе чланице ЕУ. Такође, осамдесет процената помоћи иде великим произвођачима и кон цер ни ма (као што су Не стле и Унилевер), а само двадесет обичним пољопривредницима, који су код нас и најугроженији. Аутор наводи и познату чињеницу да се током транзиције држава путем аквизиције постојећих (и најчешће најпрофитабилни јих ако су здра ва) 1 пред у зе ћа по веома повољним ценама. Тада такво предузеће бива истргнуто из мреже националне привреде и постаје део мултинационалне компаније, те више не даје посао при вре ди око се бе, већ дру гим деловима матичне фирме. Мировић наводи међународне и изворе из Пољ ске не би ли опо вр гао иде ју да улазак у ЕУ значи заустављање исељавања образоване и млађе радне снаге. Напротив, наводи примере Пољске -након прикључења ЕУ два милиона радно способних становника је напустило зе мљу, исто као и са Ру му ни јом, док је из Бугарске отишло милион ста нов ни ка. Мировић ЕУ бирократију као изузетно корумпирану што подскрбљује са два доказа: Европска комисија је поднела оставку због корупције, а Европска агенција за борбу против корупције је за прву петогодишњицу свог деловања поднела извештај о износу превара и корупције од пет ми ли јар ди евра. Ако се зна да се у већини случајева открије мањи део, онда је ова информација забри ња ва ју ће при ро де. 2 1 Прим. аут. 2 Исто. 397

399 ПРИКАЗИ Такође, Мировић се позива и на то да се Ср би ји кон стант но понавља да недовољно сарађује са су дом у Ха гу, и по ред то га што је испоручила два председника, једног премијера, једног вицепремијера, велики број министара и цео ратни генералштаб. Даље, иако је Србија обновила и учврстила демократију, а Косову понудила све што се мо же за ми сли ти од аутономије, западни дипломатски кругови су јој оспорили право да упра вља сво јом по кра ји ном. Други аутор, Милош Кнежевић се ви ше усме рио на кул тур нополитичке разлога неуласка у ЕУ, при чему у уводу прави фундаментал ну раз ли ку из ме ђу евро скепти ци зма и евро фо би је. Евро скепти ци зам ни је страх од Евро пе или мржња према њој. То је рационалан и кри тич ки став пре ма ЕУ. У оквиру овога Кнежевић разрађује једну неоспорну чињеницу која се не употребљава довољно често као аргумент: Срби који већ живе у Европи се и не могу декларисати као не е вроп ски на род, што је сасвим логично. Он развија широку платформу аргумената који се базирају на културној искључивости коју чланице ЕУ развијају према свему што не ма обри се европ ског културног идентитета. На то надове зу је не дво сми сле ну од бој ност Запада према Истоку, што се види и кроз опсежне и понижавајуће услове које кандидати морају да 398 испуне да би постали чланови ЕУ. Политика која Европска заједница води према Истоку и државама које су изразиле жељу да постану чланови ЕУ Кнежевић описује као нео-колонијалистичку. Та политика се рефлектује на свим нивоима: политичком, привредном, културном, медијском и дру гим, те је про ши ре ње ЕУ, према Кнежевићу, велики социјални и политички инжењеринг. Један од главних разлога, поред проширења тржишта (зарад даљњег богаћења старих чланица које су некада биле колонијалне силе), аутор ви ди у искон ској мр жњи коју је Запад одувек осећао према Ис то ку и ко ји је у про шло сти покушавао да артикулише кроз асимилацију на нивоу хришћанства, а че сто и вој но. На ово се на до везује дубоко негативан имиџ који Бал кан има на За па ду већ не колико векова (додуше не без неких осно ва 3 ), који је увећан приказивањем Србије као главног кривца за распад СФРЈ и пратеће ратове и дру гим про па ганд ним еле ментима којима су Срби, као народ, обе ле же ни. Нео-колонијални аспект доказује кроз чињеницу да у најбитнијим телима ЕУ доминирају представ ни ци Не мач ке, Фран цу ске, Британије, Шпаније и Италије доминирају, док су представници већине других нација, нарочито 3 Прим. аут.

400 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2011, год. VII vol=10 стр нових чланица готово занемарљиви у центрима европског политичког и економског одлучивања. У првом делу представљено је и мишљење Мише Ђурковића из Института за политичке студије о ста ву аме рич ке ад ми ни стра ције према Србији и њеном прикључе њу ЕУ. Он при мар но Бал кан и Србију, као његову централну земљу, ставља у геополитичку раван према САД, где су њени интереси јасни и изражени. Балканско полуострво има стратешки значај за деловање на Блиском истоку и напредовање према Русији (највећа америчка база у Европи се налази упра во на Ко со ву за ко је аутор твр ди да је до спе ло у ова кав по ложај директним укључењем САД у стварање ОВК), а правац гасовода иде преко Србије и територија настањених српским народом. Изузетно је занимљива његова те за да САД, иако де кла ра тивно подржавају улазак Србије у ЕУ, суштински нису заинтересовано за то, напротив. Услед уочљивог деловања неколико претходних ад ми ни стра ци ја на раз је ди ња вању срп ског на ци о на (јер САД, као што и Ми лош Кне же вић твр ди, у Србији виде малу или продужену Русију, њен потенцијал да изађе на то пла мо ра, што укљу чу је контро лу енер гет ских пра ва ца 4 ). 4 Што се у не кој ме ри и де си ло у Ср би ји, Ре пу бли ци Срп ској и Црн ој Го р и, д е л и м и ч н о н а н а ч и н ко ји САД ни су мо гле да спре че. Прим. Балкан Ђурковић види и као геополитички трусно подручје ко је САД др же у ре зер ви за евентуалну дестабилизацију Европе, где су опет Ср би цен трал ни народ ко ји је до вољ но пу та, иако мали, утицао на историјске токове, а сво јом бун тов но шћу по ста ју идеал на ме та. Због то га, пре ма аутору, САД сузбијају снагу српског народа, а најједноставнији правци за то је су уво ђе ње по де ла и измена идентитета чиме образлаже правце даљњег геополитичког деловања САД: одвајање Војводине, а мо жда и још не ког ре ги о на од срп ске ма ти це. Иако наведени у својим деловима аутори не нуде конкретно ре ше ње-ге о по ли тич ки и на ци о нал ни дис курс, он се да на слу тити у идеји заступаној од стране политичких еврореалиста који упозоравају да Србија не треба да показује толико нестрпљења за ула зак у ЕУ, већ да би тре ба ло агресивније користити положај кан ди да та за ула зак у ЕУ ко ји има слободан излаз на огромно руско тржиште. Према њима земља са таквом позицијом не само што може да користи део фондова ЕУ, већ може привући и капитал који, због стро гих усло ва ЕУ, не ма могућност за пласирање на тамошњем тржишту. аут. 399

401 400 Део други: Европско и срп ско у кључу демократије Овај део представља радове и анализе Александра Гајића и Гордане Живковић из Института за европ ске сту ди је. Саша Гајић се кроз проучавање односа европеизације и традиције, где заступа тезу да често присутна идеја о традицији као сметњи за европеизацију нема осно ву због устрој ства ЕУ као заједнице држава и грађана, те да и поред својих кохезионих и хибридних особина ЕУ поштује културне идентитете и да није супротстављена културним различи то сти ма. У окви ру то га Га јић ду бље анализира традицију и њене одлике, нарочито оне у односу на европску историју и европски културни простор. Кроз навођење већег броја конститутивних елемената и одредница ЕУ изводи закључак да би се национални културни идентитет и традиција сложили и уклопили у већ постојећи мултикултурални систем вредности који је, суштински гледано, настајао вековима. Но, аутор не наводи неке конкретне примере којима би подскрбио своје аргументе, што оставља простор за полемику. Наредни аутор, Гордана Живковић изучава однос националног идентитета и Европске уније, ПРИКАЗИ тј. питања потенцијалног губљења иден ти те та ула ском у ЕУ. Разрађује две међусобно супротстављене идеје. Прва је да процеси европских интеграција, захтевају нови концепт када су у питању др жа ва и на ци ја, па се на осно ву тога нови идентитети европских држава рађају из вертикалног сукобљавања са идентитетом вишег реда, а не из хоризонталног односа с другим нацијама. Према тој идеји национални идентитет гу би на ва жно сти, што се углавном преноси на елементе свести у вези са суверенитетом државе и на ци је. Са друге стране, анализира се про блем иден ти фи ка ци је са др жаја европског идентитета, на основу чега аутор изводи закључак да су мале могућности за конституисање европског идентитета уколико се покаже да су разлике у поимању припадности и разумевања самог темеља европског јединства непомирљиве. По том питању наводи се ефектан пример односа хришћанске Европе и постојећих мањина (које се у многим земљама попут Француске, Немачке, Белгије и Холандије дра ма тич но по ве ћа ва ју) 5 које хришћанство не препознају као за јед нич ки вред но сни еле мент, на про тив. Сто га се тврд ње да ће се европске државе и нације лако одрећи својих идентитета у име 5 Прим. аут.

402 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2011, год. VII vol=10 стр јед ног за јед нич ког ве о ма про блема тич не. Аутор, та ко ђе, ука зу је и на потребу суочавања српског народа са сво јим пра во слав ним иден тите том и пре да њем у окви ру модерних токова и времена која дола зе. Део трећи: Искушења на путу до Европске уније Овај део нас уво ди у по ле ми ку о кретањима генералних политичких сила, нарочито оних које (ре)обликују изглед држава, па и на ци ја, ка ко на срп ском, та ко и европ ском ни воу. У овом де лу су мишљења и најопречнија - крећу се од евро скеп ти ци зма до прикључењу најближих ставова. Први аутор представљен у овом делу, Радмила Накарада се бави глобализацијом и неолибералним приступом који она пропагира, а који поступно доводи до слабљења капацитета државе да врши своје функције, те и редефинисања права на мешање у послове суверених држава ради заштите људских права. Према Накаради, нова правила немају упориште у постојећем међународном праву, већ претпоста вље ном, на до ла зе ћем ко смополитском праву. На основу тога имамо две групе држава: оне која нова правила суверенитета дефини шу и од лу чу ју на ко га и ка ко ће их при ме ни ти и оне ко је су објект про све ће них ин тер вен ци ја, попут Србије. Тако је признавањем унилатералне сецесије ЕУ темељно отежала трансформацију српске државе. Даље, разлаже се концепт тран сфор ма ци је и по став ке државе који аутор тражи у обједињавању стратегија које прецизно пре по зна ју уну тра шње про блеме (по питању Србије истичу се пар ти о кра ти ја и не спо соб ност политичке елите да заштити виталне националне интересе, корупција и нестручно вођена приватизација) и успешно их решавају паралелно са спољашњим маневрима који треба да користе сваки маневарски простор који се пру жа. Аутор обра зла же да не постоји универзална формула, већ да се морају поштовати локалне, историјске и културолошке одлике. При томе наводи пример азијских држава које нису слепо слушале неолибералну мантру, већ под државном ингеренцијом спро ве ле успе шне ре фор ме (Јужна Кореја, Кина, Малезија). То доводи аутора до идеје да Србија неоспорно мора да развија мрежу од но са и ван европ ских окви ра са земљама које могу утицати на њену економску (и додаћемо политич ку) кон со ли да ци ју. Потом се Александар Фатић бави структурним и политичким насиљем, где успешно елаборира чињеницу да је у неорганизованим државама, посебно оним у 401

403 транзицији, у којима влада тренд реконфигурације власти и утицаја, ниво структурног насиља веома висок. Он се испољава кроз: бројне злоупотребе и класичне видове политичке корупције: непотизам и кронизам, трговину политичким услугама са богатим финансијерима странака и сл. Анализира се и феномен политичких елита које настају из наслеђених механизама поделе вла сти. Аутор сма тра да су се у Србији развили наследници политичких комесара и првобораца комунистичког режима (од којих је део и да ље при су тан у нај у гледнијим научним и културним институцијама). Фатић се бави и феноменом конгломерата елите који се испољава кроз регрутовање истих личности из различитих елита на места у другим елитама (различитим местима у државном апарату), што пре ма ње му усло вља ва затварање (у овом случају српског) дру штва. Наредни аутор, Златко Исаковић обрађује проблем мерења дистрибуције политичке моћи у Ср би ји и Европ ској уни ји, што анализира кроз следеће факторе: ста нов ни штво, те ри то ри ју, економију, војну силу, политички систем и уређење, идеологију и морал, комуникације и геополитику у опште. Аутор сферу комуникација, с правом, сврстава у најкритичније код нас: неразвијена је, а 402 ПРИКАЗИ веома битна (у целокупном представљању државе и народа 6 ). Увиђање ове чињенице, нажалост, није својствено нашим научним кру го ви ма, или се на ње гле да са мањом важношћу него што заслужу је 7. На њу се на сла ња кул ту ра која исто, према аутор представља јед ну од три кључ не обла сти ко ју Србија треба да развија и у којој, при томе, има велики потенцијал и квалитет. Уз развој економије и наведене две обла сти, Ср би ја би по стала атрактивнија, прихваћенија земља са већом способношћу за улазак у ЕУ, иако ове потенцијале не треба развијати искључиво из тог разлога, већ општег државног и на ци о нал ног на прет ка. Тре ћи аутор - Ха си ба Хрустић у овом де лу пред ста вља своје виђење најбитнијих елемената сарадње Србије и ЕУ у области опорезивања. Најбитније ствари које Србија треба да промени у свом пореском систему, а ради прикључивања ЕУ су: реструктуи ра ње по ре ске ад ми ни стра ци је, даља реформа фискалног система, борба против пореске утаје и борба против штетне пореске конкуренције. Аутор издваја и увођење синтетичког пореза на доходак 6 Ви ше о овој те ми у ра ду: Branding the Sta te and the Na tion (The Ca se of The Re pu blic of Ser bia), Inter na ti o nal Jo ur nal of So cial Sci en - c e s a n d H u m a n i t i e s M E GA BR A N D, No. 1/Ju ne 2010/Vo lu me 1. 7 Прим. аут.

404 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2011, год. VII vol=10 стр грађана који би омогућио правично опређивање - у складу са еко ном ском сна гом. Анализирају се и фискална државна помоћ, избегавање двоструког опорезивања, и друге, које Хрустић успешно рашчлањује и упоређује. Из свега овога се види и шта би Ср би ја, због се бе са ме тре ба ла да ура ди, ка да је њен фискални и порески систем у питању, а ради јачања економије и њене кон ку рент но сти у ме ђу на род ним окви ри ма. Део четврти: Питања која се не смеју прећутати Момчило Диклић се бави Европском унијом и српско-хрватским односима, пре и након године. Анализирају се срп ско-хр ват ски од но си оп те рећени бројним неспоразумима и про тив реч но сти ма, као про ме не настале распадом СФРЈ када је српски народ изгубио конститутивност у Хрватској и готово нестао у њој (све ден је на ма ње од 5% укупног становништва). Диклић износи питање проширења ЕУ балканским земљама и међународно прихваћених обавеза Хрватске према Србима које нису испуњене (враћање станарских и земљишних права, обнова ратом оштећене имовине, учешће у процесу приватизације, неисплаћене пензије, динарска и девизна штедња остала у хрватским банкама, и друга питања) уз надање да би се она ре ши ла ула ском Хр ват ске и Ср би је у ЕУ и да би се положај Срба у Хрватској тиме по бољ шао. На крају зборника Петар Мило са вље вић раз ма тра пи та ње српског језика који је доживео да добије разна имена, што није учињено ни са једним европским је зи ком. Аутор зах те ва да се на простору бивше СФРЈ доследно поштују европске вредности и заступа став да се треба вратити схватању српског народа као мултиконфесионалног, како се чини и у слу ча ју дру гих на ро да, те да се један језик мора називати својим пра вим име ном где год да се го вори. 403

405 ПРИКАЗИ Младен Лишанин * РУСИЈА У НАСТА ЈУ ЋЕМ МУЛ ТИ ПО ЛАРНОМ СВЕТУ При каз књи ге: Јев ге ниј При ма ков, Свет без Ру си је. Че му во ди по литич ка крат ко ви дост, пре вод: За гор ка Зе чевић, Слу жбе ни гла сник - Фа кул тет без бед но сти, Бе о град, 2010, 148 стр. УДК 327:: ( ) (049.3) Јев ге ниј Мак си мо вич Примаков (Тбилиси, 1929) познат је ка ко струч ној, та ко и ши рој јавности у Србији. Поред тога што * Институт за политичке студије, Београд 404 је обављао функције директора Института за оријенталистику, Института за светску економију и међународне односе, члана пред сед ни штва Ака де ми је нау ка СССР-а и Ру си је, био је и члан Спољне обавештајне службе. Имао је по ли тич ке функци је још за вре ме Гор ба чо ва, а у пост-совјетској Русији обављао је дужност депутата Државне думе, министра спољних послова и председника владе. Тренутно је пред сед ник Тр го вин ско-ин дустријске коморе Русије. Раније су на српски језик преведене његове књиге Године у високој политици (Издавачки графички атеље М, 2002), Осам ме се ци плус... (Издавачки графички атеље М, 2003) и Свет по сле 11. сеп тем бра и упад у Ирак (При вред на ко мора Београда, 2006). Сви процеси и односи у које су СССР и Русија били укључени у по след њих не ко ли ко де це нија, преламају се кроз биографију Јевгенија Примакова. То даје изванредан значај његовим студијама и мемоарским записима о политици у Русији и месту Русије у светској политици. Након краја Хладног рата, 11. септембар године означио је почетак новог таласа тектонских промена у међународној арени. Студија Свет без Русије го во ри о тим но во насталим међународним околностима и могућностима Русије да, делујући са позиција велике силе,

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп

More information

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а

More information

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б

More information

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка 18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by

More information

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ

More information

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008

More information

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T

More information

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra

More information

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.

More information

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо

More information

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a

More information

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа

More information

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи

More information

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА * Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in

More information

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v

More information

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И * Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs

More information

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО) Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО

More information

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у

More information

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка

More information

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли

More information

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу

More information

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом

More information

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ

More information

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs

More information

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve

More information

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про

More information

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла

More information

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д

More information

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са

More information

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА

More information

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o

More information

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А * Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А

More information

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs

More information

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ * Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s

More information

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли

More information

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n

More information

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка) Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n

More information

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и

More information

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА

More information

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни

More information

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад

More information

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u

More information

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР

More information

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ

More information

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v

More information

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА

More information

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра

More information

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји

More information

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ

More information

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би

More information

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н

More information

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с

More information

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с

More information

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.

More information

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ * Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a

More information

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d

More information

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b

More information

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

More information

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1 Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА

More information

Деци је место у породици

Деци је место у породици Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори

More information

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е UDC 314.15:502/504 UDC 551.583 https://doi.org/10.2298/zmsdn1763527l ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л

More information

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу

More information

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ

More information

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ

More information

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА

More information

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art

More information

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ * Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s

More information

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з

More information

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У * Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми

More information

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог

More information

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, Psihologija polnih razlika i sličnosti) From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute

More information

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ

More information

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра

More information

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА * УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА

More information

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e

More information

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ

More information

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук

More information

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та УДК: 272-36:929 Норберт од Ксантена, свети 272-789.43 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 71 80. Све ти Нор берт и ред пре мон стра та Мирослав

More information

Од нос пра во слав них

Од нос пра во слав них УДК: 272-732.2-284:271.2-1(495.02)"10/14" 272-675:271.2(495.02)"10/14" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp. 527 544. Од нос пра во слав них пре ма

More information

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,

More information

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ Завод за проучавање културног развитка, Београд УДК 73/76:069.9(497.11) 2013 ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У 2013. ГО ДИ НИ ПЛО ДО ВИ, 12.

More information

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај

More information

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри

More information

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,

More information

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d

More information

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски

More information

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ

More information

ФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ

ФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти, Ка те дра про дук ци је у умет но сти и ме ди ји ма, Београд DOI 10.5937/kultura1650224P УДК 7.061 7.073/.075 339.138:7.075 прегледни рад ФАЛ СИ ФИ КА ТИ

More information

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП

More information

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a

More information

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755266Z УДК 730.071.1 Бакић В. оригиналан научни рад РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ

More information

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону УДК: 271.2-248.44-277 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 165 172. Побожна фризура Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија,

More information

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

More information

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Д А ВОР П А ВЛО ВИ Ћ НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Обожаваоци једног од најеминен тни ји х у мје т ни ка да на шњи це, Ни ка Кеј ва, вје ро ват но су упо зна ти са

More information

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства Пр ви део Се дам на че ла ду хов ног спо кој ства Увод Суочавање са страхом очи у очи Јед ног да на зе мљо трес је по тре сао зен храм. Тло је по че ло да се тре се, гра ђе ви на је по че ла да се ру ши,

More information

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО

More information

СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ

СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет, Ниш DOI 10.5937/kultura1339071J УДК 070.15(497.11) 2013 32.019.51:070(497.11) оригиналан научни рад СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ

More information

ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1

ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1 Т И ЈА Н А Т Р О П И Н ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1 Fan fic tion, фан фик ци ја, фа нов ска про за све су ово по тен ција л н и називи за фе но мен ко ји је, иа ко гло

More information

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к

More information