Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

Transcription

1 From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute of social sciences, Belgrade Available at:

2

3 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950), Живојин Бошков ( ), Рајко Николић ( ), академик Славко Гавриловић ( ), др Александар Магарашевић ( ), др Младен Стојанов ( ) др Милован Митровић ( ), др Часлав Оцић (2005 ) 150 (1/2015) Уредништво Др Бошко БОЈОВИЋ, Француска Др Милан БРДАР, Београд Др Рајко БУКВИЋ, Београд Др Бранислав ЂУРЂЕВ, Нови Сад Др Масајуки ИВАТА, Јапан Др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ, Београд Др Милош МАРЈАНОВИЋ, Нови Сад Др Милован МИТРОВИЋ, Београд Др Драго ЊЕГОВАН, Нови Сад Др Часлав ОЦИЋ, дописни члан САНУ, Београд Др Питер РАДАН, Аустралија Др Панајотис Г. ХАРИТОС, Грчка Др Срђан ШЉУКИЋ, Нови Сад Главни и одговорни уредник Др Часлав ОЦИЋ дописни члан САНУ, Београд Copyright Матица српска, Нови Сад, 2015

4 ЗМСДН ISSN UDK 3 (05) ГОД. LXVI БР. 150 (1/2015) СТР З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 150 (4/2014) НОВИ САД 2015

5 Илустрација на корици гравира Захарије Орфелина Човек пише за столом

6 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES Богољуб Шијаковић Bogoljub Šijaković ВЕЛИКИ РАТ, ВИДОВДАНСКА THE GREAT WAR, ETHICS ЕТИКА, ПАМЋЕЊЕ OF VIDOVDAN, MEMORY 9 50 Ђорђе Ђурић Đorđe Đurić МЕМОАР КНЕЗА ЛИХНОВСКОГ PRINCE LICHNOWSKY S КАО ИЗВОР ЗА УТВРЂИВАЊЕ MEMORANDUM AS A SOURCE FOR ОДГОВОРНОСТИ ЗА ОТПОЧИЊАЊЕ DETERMINING THE RESPONSIBILITY ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА FOR THE OUTBREAK OF THE FIRST WORLD WAR Јован Јањић Jovan Janjić УЛОГА СВЕШТЕНСТВА У ROLE OF CLERGY IN THE CREATION СТВАРАЊУ И РАДУ ОРГАНА AND FUNCTION OF THE SERBIAN ДРЖАВЕ ПРВОГ СРПСКОГ STATE FROM THE TIME OF FIRST УСТАНКА (Други део) SERBIAN UPRISING (Part two) Горан Гаврић Goran Gavrić ЗНАЧАЈ ДРУШТВЕНИХ НАУКА THE IMPORTANCE OF SOCIAL У ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОМ SCIENCES IN INTERDISCIPLINARY ИСТРАЖИВАЊУ УМЕТНОСТИ STUDY OF ART Снежана Божанић и Ђура Харди Snežana Božanić and Đura Hardi РЕЛИГИОЗНО-МОРАЛНИ RELIGIOUS AND MORAL CONTEXT КОНТЕКСТ ДРУШТВЕНЕ ЗАШТИТЕ OF SOCIAL PROTECTION СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПРОСТОРА OF MEDIEVAL SPACE Вишња Ђорђић и Татјана Тубић Višnja Đorđić and Tatjana Tubić СПОРТСКИ УЗОРИ УЧЕНИКА SPORTS ROLE MODELS IN И УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ELEMENTARY SCHOOL STUDENTS

7 6 Ивана Милошевић и Весна Родић Ivana Milošević and Vesna Rodić ЗНАЧАЈ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У IMPORTANCE OF СИСТЕМУ ВРЕДНОСТИ У СРБИЈИ: THE ENVIRONMENT IN РЕЗУЛТАТИ АНКЕТНОГ THE VALUE SYSTEM IN SERBIA: ИСТРАЖИВАЊА SURVEY RESULTS Душко Кузовић и Недељко Б. Стојнић Duško Kuzović and Nedeljko B. Stojnić ЛЕТЊИ СТАНОВИ СТОЧАРА SHEPHERD SUMMER HOUSINGS НА ПЛАНИНИ ПОВЛЕН IN POVLEN MOUNTAIN Марија Цвјетковић Marija Cvjetković ДОПРИНОС ДЕЈВИДА ХАРВИЈА DAVID HARVEY S CONTRIBUTION УРБАНОЈ СОЦИОЛОГИЈИ TO URBAN SOCIOLOGY Вера Медић и Драгица Колџин Vera Medić and Dragica Koldžin УТИЦАЈ НОВОГ КОНЦЕПТА THE IMPACT OF A NEW CONCEPT ИНОВАТИВНИХ СТРАТЕГИЈА OF INNOVATIVE STRATEGIES НА ПОБОЉШАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ON THE IMPROVEMENT OF УСЛУГА TOURISM SERVICES Слађана Видосављевић Slađana Vidosavljević ОБРАЗОВАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ У THE BEGINNINGS OF BASIC СРБИЈИ С ОСВРТОМ НА КОСОВО EDUCATION OF FEMALE CHILDREN И МЕТОХИЈУ ДО ПРВОГ IN SERBIA WITH REFERENCE СВЕТСКОГ РАТА TO KOSOVO UNTIL THE FIRST WORLD WAR НАУЧНА ХРОНИКА / SCIENCE CHRONICLE Дејана Оцић СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИСТИКА И КАПИТАЛНИ ИЗДАВАЧКИ ПРОЈЕКТИ У СРБИЈИ ОСВРТ / REVIEW Маринко Лолић ДРУШТВЕНА НАУКА У ДОБА КРИЗЕ МЕТОДСКЕ СВЕСТИ (Милан Брдар, Наука и истина запостављене перспективе филозофије науке, Институт друштвених наука, Београд и Центар слободарских делатности, Крагујевац 2014)

8 7 ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS Тања Станишић УПРАВЉАЊЕ АГРАРОМ СРБИЈЕ У ТРАНЗИЦИЈИ (Зоран Д. Симоновић, Управљање аграром Србије у транзицији, Институт за економику пољопривреде, Београд 2014) Бојан Тодосијевић САВРЕМЕНА ПСИХОЛОГИЈА О ЖЕНАМА И МУШКАРЦИМА (Dušanka Mitrović, Aleksandra Trogrlić: Psihologija polnih razlika i sličnosti Sinapsa edicije, Beograd 2014) Миломир Степић СРПСКА СТРАТЕГОЛОГИЈА: ПРВА БРАЗДА (Часлава Оцић, Ка обали плови: стратеголошка разматрања, Друштво за привредну историју, Београд 2015) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE 235 РЕЦЕНЗЕНТИ ЗМСДН У ГОДИНИ / MSSSQ REVIEWERS IN

9

10 228 и ем пи риј ски по твр де. Овај циљ је и пос т и г н у т. Ау тор нас упо зна је и с ме то дом сво га ра да. О н и с т р а ж у је п р е с в е г а г л а в н у л и т е р а т у р у, за тим ста ти стичке из во ре, прак тич на ре ше - њ а у а г р а р н о ј п о л и т и ц и (з а к он од а вс т в о), п р о г р а м е, п р о ј е к т е, с т р а т е г и ј е и н а јн ов иј а н а у ч н а с а о п ш т е њ а д а т а у м н о г и м д о м а ћ и м и стра ним ча со пи си ма или на ин тер не ту. Зо - ран Си мо но вић је не са мо оства рио пот пу ни увид у по сто је ћу ли те ра ту ру и из во ре, углав - ном до ма ћу, али и стра ну, већ је пре зен то вао ре зул та те ис траживања на основу најнови - ји х с а з н ањ а н ауке с а оп ш т е н и х у п е р и о д и ц и и н а и н т е р н е т у. Ре а л и з о в а н и ц и љ и с т р а ж и - в ањ а, с п оз н ав ањ е м ен а џм е нт а а г р а рн е п о - литике Србије ради стварања основа за конз и с т е н т н и ј е п л а н и р а њ е и в о ђ ењ е а г р а рн е по л и т и ке, п р ед с т а в љ а о ри г и н а л а н до п ри но с ове мо нографије. Ово ис тра жи ва ње је зна чајно ка ко за аграр ну и еко ном ску на у ку, та ко и за п ра к су. Ос т ва ре н и ре зул т а т и ист раж ивања у ов ој м о н о г р а ф и ји п р ед с т а в љ а ј у д о п р и н о с обо га ћи ва њу са зна ња о са вре ме ном кон цепт у у п р а в љ а њ а а г р а р о м С р б и ј е у ус л ов им а т ра нзиц и је. Ц и љ је да се ови м ис т ра ж и ва њем р а с в е т л и и т р а нз иц ион и п ер иод и п р оц ен и а г р а р н и р а з в ој С р б и је, р а з у м е с е, и м а ј у ћ и у ви ду уку пан на пор да се ис пу не усло ви за приступ у Европ ску уни ју. У мо но гра фи ји су кон ци пирани прин ци пи ко ји ува жа ва ју ре алн о с т п о љ о п р и в р е д е С р б и је, ч и м е с е с т в а р а осно ва за евен ту ал ну но ву аграр ну по ли ти - ку. По себ но тре ба ис та ћи ком па ративна ана - ли за упра вља ња агра ром у Европ ској уни ји и Ср би ји. Joш је дан ве ли ки до при нос ове мон о г р а ф и је м о же с е с а г л е д а т и у п р а в о у ов ој а н а л и з и. П о с е б а н д о п р и н о с ј е о с т в а р е н у ше с т ом де л у мо но г р а фи је, ко ји с е од но си н а ис траживање спроведено у Нишав ском округ у. А н ке т и ра на су пољоп ривредна га зд и н с т ва у овом окру гу на узо р ку од 0,5% и ре зул та ти а н кет е о б р а ђе н и с у мет одом а нал и з е Х ² т е с т. Приказ ових ре зултата истраживања је ориги нални до при нос расветљавања про бле ма - ти ке упра вља ња агра ром Ср би је у прак си. Мо но г ра фи ја Уп ра в ља ње а гра ром Ср б и је у тран зи ци ји мо же се сма тра ти значајним инт е л е к т у а л н и м д е л ом ко је о б о г а ћу је а г р а р н у и еко ном ску ли те ра ту ру у Ср би ји и ко је је в а ж н о, к ако з а а г р а рн у и е кон о м с к у н а у к у, т а ко и з а р е ш а в а њ е п р а к т и ч н и х п р о бле м а и з обла сти упра вља ња агра ром. Та њ а С т а н и ш и ћ Уни вер зи тет у Ни шу П р и р од н о - м а т е м а т и ч к и ф а к у л т е т UDC 000 СА ВРЕ М Е Н А ПСИ ХО ЛО Г И ЈА О Ж Е Н А М А И М У Ш К А Р Ц И М А ( D u š a n k a M i t ro v ić, A lek s a n d r a Tro g r l ić: Psi h o lo g i ja p ol nih ra z li k a i slič no sti Si n ap s a e d i ci je, Be o g r a d 2014) Јед на од основ них чи ње ни ца људ ског ис ку ства је свест о то ме да је људ ски род поде љен на му шкар це и же не. У свим по зна тим кул ту ра ма, пол је је дан од основ них кри тер и ј у м а з а р а зл иков ањ е д р уш т в ен и х у л ог а. Ве ћи на култура које су оставила писане тра - го ве има ла је и спе ци фич не ста во ве о п с и х о л о ш к и м р а з л и к а м а и з м е ђу п о л о в а. У н а ш ој к у л т у р и и у н а ш е в р е м е, п о л н е р а з л и к е (и слич но сти) предмет су великог интересова - ња и па жње ка ко ла ич ке та ко и на уч не јав нос т и. Д в а де с е т и в ек био је св е док р а д и к а л н и х промена у схватању друштвених улога поло - ва, укљу чу ју ћи и про ме не у при хва тљи вом д и с к у р с у о п о л н и м р а з л и к а м а. Н а у к а, а п о - себ но психологија, у великој мери до при не - ла је овим про ме на ма. Укла ња ње, или бар с м а њи в а њ е п р ед р а с у д а о р а з л и к а м а и з м е ђу м уш к а р а ц а и же н а мо же с е п ри п и с а т и и психо л о ш к и м и с т р а ж и в а њи м а. Шта се мо же ре ћи о пси хо ло шким пол ним раз ли ка ма и слич но сти ма, на осно ву да на - шњег ста ња у науци? Савремена на уч на про - д у к ц и ј а д о н о с и о г р о м н у к о л и ч и н у н о в и х, н ер е тко и ко нт р ад и кт орн и х, п од ат ак а ч ија и н т е г р а ц и ј а п р ед с т а в љ а о з б и љ а н и з а з о в и

11 229 з а е кс п е р т е у т ој о б л а с т и. Д у ш а н к а М и т р о - вић и Алек сан дра Тро гр лић са Од се ка за психо ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универзите та у Но вом Са ду хра бро су при хва ти ле тај иза зов. Књи га две ау тор ке Психоло ги ја полн и х ра з л и ка и с л ич н о с т и н у д и н а м к рит и чк и пре глед ре зул та та пси хо ло шких ис тра жи ва - ња пол них раз ли ка и слич но сти. Срп ској н а у ч ној л и т е р а т у р и је т а к а в п р е г л ед од а в но н е д о с т а ја о. На 239 стра на ау тор ке су ус пе ле да по крију и с т р а ж и в а њ а и з р а з л и ч и т и х о б л ас т и од би оло шких осно ва по ла, ево лу ци о них те о рија по ре кла пси хо ло шких раз ли ка, пре ко полних раз ли ка у интелектуалним способностима, па све до раз ли ка у со ци јал ном по на ша њу. Књи га је по де ље на на де вет основ них погла вља. У пр вом се пред ста вља пред мет и основ ни про блеми ис тра жи ва ња пол них раз - ли ка. Ау тор ке се ов де успе шно но се с про блем о м т е р м и н о л о г и је у и с т р а ж и в а њу п о л н и х (и/или род них) раз ли ка, као и ве зом ове те ме с по ли ти ком и иде о ло ги јом. Од по себ ног значаја је раз ма тра ње ис тра жи вач ке ме то до ло - г и је. П и т а ње не само з а лаи чк у п убл и к у нег о и сту ден те је, ко ли ке раз ли ке тре ба да бу ду да би би ле зн а ч ај не с т а т и с т и ч к и и п р а кт и ч но, и к а к о п о р е д и т и р е з у л т а т е и з р а з л и ч и т и х и с т р а ж и в а њ а. Ч ит ањ е о в о г п ог л ав љ а б ић е си г у р но од по мо ћ и у п р а ви л ном р а з у ме в а њу п р е о с т а л и х п о г л а в љ а, и н а д а м о с е д а г а н и - јед на чи та тељ ка ни чи та лац не ће прескочити. Би о ло шке осно ве пол них раз ли ка ди скуту ју се у дру гом по гла вљу. Иа ко се ова књига ба ви психоло ги јом, нео п ход но је по зна ва - ти и би о ло шке осно ве по ла да би се пси холош к и и с оц ија л н и а спек т и мо гл и р а з у ме т и. Ов де се по себ но ис ти че пре глед истражива - њ а о од с т у п а њ и м а од у о б и ч а ј ен о г р а з в ој а би о ло шких аспе ка та по ла, као и о ве зи хормо на и раз ли чи тих об ли ка по на ша ња. Резулт а т и, н а п р и м е р, у к а з у ј у д а је ч е с т о н а в о ђ е - н а в е з а н и в о а т е с т о с т е р о н а и а г р е с и в н о с т и нај ве ро ват ни је пре це ње на или чак не по сто - је ћа (стр. 31). Род ни иден ти тет и сек су ал на ори јен та - ци ја на слов је тре ћег по гла вља. Ово је, нара в но, једна од т е ма ко ја је ве о ма з а с т у п ље на у јавности то ком последњих неколико де це - н и ја. Уп р ко с кон т р о в е р з но с т и т е ме, ау т о р ке успевају да је об ра де из ба лан си ра но, и др же - ћ и с е р е з у л т а т а е м п и р и ј с к и х и с т р а ж и в а њ а. О н о ш т о ћ е м о ж д а р а з о ч а р а т и п о је д и н е ч и - та тељ ке и чи та о це, ка да се, на при мер, ра ди о психолог ији с ек с у а л не о ри јен т ац ије је д а н е м а јед н о с т а в н и х од г о в о р а. Ис т р а ж и в а њ а д а ј у ч е с т о н ек о н з и с т е н т н е р е з у л т а т е, к о ј и опет да ју по во да за раз ли чи те ин тер пре та ције, ко је онда воде контрадикторним за кључ - ци ма. Ипак, ис по ста вља се да и би о ло шки фактори генетски, хормонални, неуро -ана - т о м с к и, и с о ц и ја л н о - п с и хо л о ш к и у т ич у н а сек су ал ну ори јен та ци ју. По себ но је за ни мљива ин тер ак ци ја би о ло шких и со ци јал них факто ра. По ка за ло се на при мер, да хор мо нал на сре ди на фе ту са [...] ни је де фи ни са на ис кљу чив о би о лош к и м ф а к т о ри м а, по ш т о мо же би т и з н а ч а ј н о и з м е њ е н а н е с а м о м е д и ц и н с к и м ин тер вен ци ја ма, већ и услед спонтаних хор - мо нал них ре ак ци ја труд ни ца на ен ви рон - м е н т а л н о п р о д у к о в а н и с т р е с (с т р ). Ау т о рке н ав оде и једн у в еом а и н т е р е с а н т н у и л у с т р а ц и ј у : Неколи ко ис тра жи ва ња, по ред иницијал ног, у ко ме су су бјек ти би ли осо бе мушког по ла за че те у пе ри о ду Дру гог свет - ског ра та, ука за ло је на не што по ве ћа ну ин ци ден ци ју не стан дард не сек су ал не орије н т а ц и је м у ш к а р а ц а ч и је с у м ај ке т о ком труд но ће, по себ но у дру гом и тре ћем триме стру, биле из ло же не раз ли чи тим стре - со ви ма. (стр. 56). П р о б л е м и м а у з р о к а п о л н и х р а з л и к а и слич ности детаљ но се ба ви че твр то по глав љ е. О в де с у пок рив ене е в ол уц и о не т е о ри је, к а о и с оц ија лн о - п с и хо л о ш ке т е ор ије које с е ме ђу соб но раз ли кују по нагласку на со ци - ј а л н о м у ч е њу, к о г н и т и в н и м ф а к т о р и м а и с о ц и ја л н и м у л о г а м а. Ч и т а т е љ к а ко ја т р а ж и ј е д н о с т а в н е од г о в о р е о в д е ћ е п о н о в о б и т и р а з о ч а р а н а. Ме ђу т и м, ко г а з а н и м а п р е г л ед с а в р емен и х т оер ија и модел а у з р ок а по лн и х раз ли ка ов де ће наћи квалитетно шти во. Ис - тра жи ва ња ука зу ју, на при мер, да со ци ја ли - з а ц и ј а од с т р а н е в р ш њ а к а и м а у т и ц а ј а н а ф о р м и р а њ е п о л н и х р а з л и к а п у т е м п о л н е с ег р е г а ц и је. Л а ко је з а п а з и т и д а с е деч ац и и де вој ч и це п ред ш кол ског у з ра с та че с то и г ра ју у од в о је н и м, п о л н о - с п е ц и ф и ч н и м г р у п а м а. Ме ђу тим, ис траживачи су запазили да деча - ци и девој чи це дру га чи је ре а гу ју ка да се групи при кљу чи вр шњак дру гог по ла: Де вој чи це ко је су пре фе ри ра ле де чач - ке а кт и внос т и д е ч а ц и с у п р и м а л и у с в оје гру пе и, иа ко су до би ја ле не што ма ње пози тив ног фид бе ка, кре та ле су се од гру пе д е в о ј ч и ц а д о г р уп е д еч ак а б е з т е ш к о ћ а.

12 230 Де ч а ц и ко ји с у п р е ф е р и р а л и а к т и в н о с т и де вој ч и ца иза зва л и су м но го и н тен зи в н и је р еа кц ије в рш њ ак а. И ако с у и м д ев ој ч иц е по не ка д до п у ш т а ле да се п ри к љу че г ру п и, у и г р и с у д о б иј а л и с а с в и м о г р ан ич ен е уло ге, као и мно го ви ше не га тив ног фид - бе ка у ве зи с на чи ном на ко ји се игра ју. Оста ли де ча ци су им се ру га ли, задирки - в а л и и х, д ав ал и и м у в р ед љив е н ад и мке и фи зич ки им пре ти ли чак и ка да су они пок у ш а в а л и д а с е п о н о в о п р и к љу ч е г р у п и де ча ка. Та кве не га тив не ре ак ци је на ста - ви ле су се то ком го ди на у вр ти ћу иа ко су мно ги де ча ци ве о ма бр зо пре ста ли с по - к у ш а ј и м а д а с е п р и к љу ч е д е в о ј ч и ц а м а (стр. 80). Сте ре о ти пи о пол ним раз ли ка ма у ин те - л е к т у а л н и м к а р а к т е р и с т и к а м а с у п оз н ат е. Ре з у л т а т и н а у ч н и х и с т р а ж и в а њ а н а т у т е м у су ма ње по зна ти. Пе то по гла вље, под на сло - в о м Ко гн иц ија, и нт ел иг е нц ија, ед ук ац ија и про фе си ја мо же по мо ћи да бо ље раз ли кује мо ч и ње н и це од п ред ра су да, као и на г а ђа ња од на уч них хи по те за. Ка ко је ова те ма практ и ч н о у и с к љу ч и в о м д о м е н у п с и х о л о г и ј е, ни је из не на ђу ју ће да је ово и нај о бим ни је по - г л а в љ е. Ау т о р ке ја с н о п о к а з у ј у, н а р а в н о, д а је ова област мно го сло же ни ја од жур на листич ке оп се си је пи та њем: Ко је ин те ли гент - ни ји, му шка рац или же на? По сто је ћа ис траж и в а њ а, п р е м а ау т о р к а м а, у к а з у ј у д а :...иа ко се спо ра дич но из ве шта ва о полн и м р а з л и к а м а у п р о с е ч н о м п о с т и г н у ћу и ва ри ја бил но сти у оп штој ин те ли ген цији, чи ни се да је опре зан за кљу чак ве ћи не а у т о р а п о ком е п о л н е р а з л и к е у о п ш т ој ин телигенцији не по сто је или су три ви јалне, са свим на ме сту, а да је у слу ча ју ва рија бил ности кон ста та ци ја да се ра ди о фе - но ме ну сад га ви диш, а сад не, та ко ђе до ста до бар ре зи ме при ку пље них ем пи - риј ских еви ден ци ја (стр. 112). Овај за кљу чак мо же се пот кре пити рези - ме ом ре зул та та ис тра жи ва ња ко је су ко рис т и ле Ра в е но в е п р о г р е си в не м а т р и це, и н а че ч е с т о к о р и ш ћ ен о г и н с т р у м е н т а и к од н а с. Та ко, пре ма ау тор ка ма, зна тан број ис траж и в а њ а п о л н и х р а з л и к а у и н т е л и г е н ц и ји у ко ји ма је ко ри шћен овај ин стру мент исходо - вао је све мо гу ће ре зул та те, од ве ће успе шнос т и м уш к ар ац а, п р еко непос т ојањ а р а зл ик а, до ве ће успе шно сти же на (стр. 109). С дру ге стра не, ме ђу тим, до са да шња ис - т р а ж и в а њ а с у г е р и ш у д а с у п о л н е р а з л и ке, по св е м у с у де ћ и, п ри с у т не у б а р т ри до ме н а: вер бал ним, ви зу ел но спа ци јал ним и мате - ма тич ким спо соб но сти ма (стр. 112). У верб а лн и м с п о с о б н о с т и м а ч е с т о с е п о к а з у ј у зна чајне раз ли ке: на задацима вер бал не флуент но сти у ко рист же на, а на вер бал ним анал ог и ј а м а у к о р и с т м у ш к а р а ц а. Н а м н о г и м д р у г и м т и п о в и м а з а д а т а к а н е м а р а з л и к а. М уш к а р ц и п о к а з у ј у п р и л и ч н о д о с л е д н у п р ед н о с т н а п о је д и н и м з а д а ц и м а ко ји м е р е ви зу ел но -спа ци јал не спо соб но сти, а по себ - н о н а з а д а ц и м а м е н т а л н е р о т а ц и је. С т а њ е с м а т е м а т и ч к и м с п о с о б н о с т и м а п р и л и ч н о је комп л иков ан ије, и у в ел икој м ер и з а в и с и од уз ра ста, ти па за да та ка, со цио -кул тур них факто ра, и слич но. За пси хо ло ге ко ји се ба ве образ о в а њ е м и п р оф ес ион а лн о м о р и је н т а ц и јо м по с е б но ће би т и з а н и м љи в де о ко ји о б ра ђу је пол не раз ли ке у обра зов ним и про фе си о налн и м и н т е р е с о в а њи м а и п о с т и г н у ћ и м а. На ред но по гла вље об ра ђу је пол не раз лике у до ме ни ма лич но сти и емо ци о нал но сти. Прегле да на ис тра жи ва ња о пол ним раз ли кама у карак теристикама личности ограниче - на су на три мо де ла: пе то фак тор ски, Big 5, и Ајз е нков т р оф а кт о рс к и мод е л. Д а к л е, он и к о ј е з а н и м а Ф р ој д о в о м и ш љ е њ е о п о л н и м р а з л и к а м а м о р а ћ е д а п о т р а ж е н е к у д р у г у л и т е р а т у р у. Пр е м а ау т о р к а м а, појед ин а ист р аж ив ањ а у к а з у ј у д а жен е п о к а з у ј у в и ш и н ег ат и вн и а ф е к т, с у б м и с и в н о с т и н е г у ј у ћ е п о н а ш а њ е, као и да се ви ше ба ве осе ћа њи ма не го идеја ма (стр. 148). Ако се то укла па у по сто је ће сте ре о типе, изненађујуће делује констатација д а с у р од н е р а з л и ке у о с о б и н а м а л и ч н о - с т и н ај в е ћ е у п р о с п е р и т е т н и м к у л т у р а м а у ко ји ма же не има ју ве ће обра зов не мо гућ но - сти и у ко ји ма по сто је про гре сив ни је иде о ло - ги је у ве зи с пол ним уло га ма (стр. 148). У це ли ни, по ка зу је се да ме то до ло ги ја, по себ - н о п р и м е њ е н и у п и т н и ц и, з н а ч ај н о у т и ч е н а ре зул та те, по себ но ка да је реч о ме ђу кул тур - н и м п о р е ђ е њи м а и п ок уш ај у п р он ал аж ењ а уни вер зал них пол них раз ли ка у ка рак те - р и с т и к а м а л и ч н о с т и. Што се тиче емоционалности, истра жи вања ука зу ју да су же не емо ци о нал но екс пре - сив ни је, а му шкар ци скло ни ји ин тер на ли за - ц ији емоц ија. Посебно је зан им љива конц изна д иск усија о е в ол уц ион ис т и чком о бјаш њ ењу п о л н и х р а зл ик а у р еаг ов ању н а с е кс уа лн у и е м о ц и о н а л н у н е в е р н о с т.

13 231 По гла вље ко је се ба ви од но сом по ла и соци јал ног по на ша ња по кри ва не колико облас т и, к а о ш т о с у п р ос оц иј а лн о п он аш ањ е, в ођс т в о, а г р еси вно пон аш ањ е, т е р а зл ич ит и о б л и ц и ко м у н и к а ц и је. О в д е с е, н а п р и м е р, н а в о д е р е з у л т ат и п р ем а к ој им а м уш к а рц и по ма жу ви ше не го же не, као и да же не прим а ј у в иш е п ом оћ и н ег о м уш к а рц и. Такођ е, дру га ис тра жи ва ња по ка зу ју да су му шкар - ц и ск ло н и ји ис по љ а в а њу ра з л и ч и т и х об л и к а агре си је, али су они та ко ђе и че шће пред мет агре сив ног по на ша ња (има ти на уму да ово н и с у р е з и ме и које и з но с е ау т о р ке, не г о с а мо з а к љу чц и појед ин и х од н ав еден и х и зв о р н и х и с т р а ж и в а њ а). Ка да је реч о при ка зу пси хо ло шких ис траж и ва њ а о полн и м ра з л и к а ма, мо ж да је ш т е т а ш т о аут о р ке н и с у пос в ет ил е в иш е п р ос т ор а п о г л а в љу о с е к с у а л н о м п о н а ш а њу. Ти м е б и си г у р но п ри ву к л и ве ћу па ж њу ш и ре п у бл и ке. По себ на па жња по све ће на је две ма обла стим а : р а з л и к а м а у п р е ф е р е н ц и ја м а у п о г л е д у из бо ра партнера, и полним разликама у сексу ал но сти. У пр вој обла сти по ка зу је се прил и ч н о н е у о б и ч а је н н и в о ко н з и с т е н т н о с т и у н а л а з и м а и с т р а ж и в а ч а ко ји у к а з уј у д а жен е п р и д а ј у в е ћ и з н а ч ај о с о б и н а м а ко је у к а з у ј у на по тен ци јал ни ста тус парт не ра, док му шкарци већи зна чај при да ју фи зич кој при влач но - с т и и м л а до с т и (по т е н ц и ја л не) п а р тне рке. У п о г л е д у с е к с у а л н о г п о н а ш а њ а, м у ш к а рц и о б и ч н о и с п о љ а в а ј у п е р м и с и в н иј е с т а в ов е (осим ка да се ра ди о ста во ви ма пре ма хо мосек су ал ци ма, на при мер), ма да, пре ма ау тор - к а м а, у ов ој о б л а с т и је и с п р а в н и је г о в о р и т и о пол н и м сл и ч нос т има. Једа н од недос т а т ак а пси хо ло шке ли те ра ту ре у овој области је свака ко и ма њак ис тра жи ва ња о про сти ту ци ји. И м а ј у ћ и у в и д у п о л н е р а з л и ке у м н о г и м ка рак те ри сти ка ма, као и слич но сти у још ве - ћем бро ју, ло гич но је да се књи га за вр ши пит а њ е м у ко јој м е р и п о с т о је п о л н е р а з л и ке и у до ж и в љ а ју с а мог с е б е, т ј. у с е лф -кон цепт у. Та ко су, на при мер, не ка ис тра жи ва ња за кључи ла да је ни во са мо по што ва ња у про се ку н е ш т о в и ш и код м у ш к а р а ц а н е г о код же н а. Такођ е с е пок аз а ло и д а т е р а з л и ке з а ви с е од у з р а с т а : в е ћ е с у т о к о м а д о л е с ц е нц иј е, д о к углав ном не по сто је код од ра слих. Та ко ђе по стоје на ла зи ко ји ука зу ју на пол но - раз ли - ч и т е и з в о р е с а м о п о ш т о в а њ а. Ау тор ке су се уз др жа ле од пи са ња за кључка у пу ном фор ма ту. Мо гу ће да је то за то што б и р е з и м е п с и хо л о ш к и х п о л н и х и р од н и х ра зл ика био и л и обима н кол ико и це ла к њи га, и л и не по т п у н. По гл а в љ е Уме с т о з а к љу ч к а за то до но си не ко ли ко смер ни ца ко је сма трај у в а ж н и м з а р а з у м е в а њ е и с т р а ж и в а њ а о психоло ш к и м пол н и м р а з л и к а м а, и пози в н а о п р е з н о с т у з а к љу ч и в а њу д а б и с е и з б е г л а опа сност скре та ња у нео сно ва не а по тен цијал но штет не но ве пол не пред ра су де. Ч и т а ла ц, ме ђу т и м, мо же да з а к љу ч и да су пол не раз ли ке у пси хо ло шким ка рак те ри стикама ге нера лно ком п лек сне и не да ју се све ст и на једноставне ге не ра ли за ци је. Таква ситуа - ц и ја је з а н е ко г р а з о ч а р а в а ј у ћ а, а л и з а н е ко г ко г а и н т е р е с у ј у и с т р а ж и в а њ а ко м п л е к с н о г а соц ија лно реле ва н т ног п ро бле ма може бит и оча ра ва ју ћа. У сваком случају аутор ке за служу ју ком пли мент за то што су у ова ко комплек сној обла сти ус пе ле да одр же раз гра ни че - њ е и з међу п р е тпо с т а в к и и на г а ђањ а, т еорија и ре зул та та, као и сте ре о ти па и чи ње ни ца. Међу о с т ал и м в р л и н а м а ов е к њи г е т р е б а на ве сти и то да се ау тор ке у нај ве ћој ме ри о с л а њ а ј у н а н о в и ј у л и т е р а т у р у, з б о г ч е г а с е к њ и г а м о ж е п р е п у р у ч и т и к а о а к а д е м с к и уџ бе ник. Из тог угла, на ро чи то је ва жно то што су ау тор ке ду жну па жњу по све ти ле прика зи ва њу ме то до ло шких аспе ка та ис тра жи - в а њ а н а ко ји м а с у г е н е р а л и з а ц и је о п о л н и м р а з л и к а м а з а с н о в а н е. Је д и н о је т а ко м о г у ћ е п р а в и л н о т у м а ч и т и р е з у л т а т е, а л и, ш т о ј е м о ж д а и в а ж н и је, и и н с п и р и с а т и н о в е г е н е - ра ци је да се упу сте у ис тра жи ва ња у овој уз бу дљи вој обла сти. С об зи ром на то да оп сег и де таљ ност у об ра ди те ме, књи га би се могла под јед на ко ко ри сти ти и на основ ним и н а п о с л е д и п л о м с к и м с т у д и ја м а. Као што је већ ре че но, на те му пол них разл и к а о б ја в љ е н о је н а х и љ а д е и с т р а ж и в а њ а. Да би се ре зул та ти тих ис тра жи ва ња ре зи мир а л и н а о г р а н и ч е н о м п р о с т о р у, н е о п ход н а је конц изно с т, а л и и и зос т ав љ ањ е по је д и н и х те ма. Упр кос кон ци зно сти, ау тор ке су на писа ле текст ко ји је ја сан и ра зу мљив, иа ко је у з н а т н ој м е р и б и л а н е о п ход н а с п е ц и ф и ч н а пси хо ло гиј ска те р ми но ло ги ја. Крај њи ре - зул тат је књи га ко ја је при сту пач на ка ко на учн ој т а ко и ш и р ој з а и н т е р е с о в а н ој п у б л и ц и. Ко н ач н о, и з д а в ач Sin a ps a e d ic ije з ас л уж ује по х в а ле з а по д р ш к у о б ја в љи в а њу ов е к њи г е, као и за ква ли тет опре ме. Б о ја н То д о с и је в и ћ Це н т а р з а п о л и т и ко л о ш к а и с т р а ж и в а њ а и јав но мне ње И н с т и т у т д р у ш т в е н и х н а у к а, Б е о г р а д

14 232 UDC 000 СРП СК А СТ РА Т Е ГО ЛО Г И ЈА: П Р ВА БРА ЗД А (Ча сла ва Оцић, Ка о ба л и п л о в и: с т ра т е го л о ш ка ра з м а т ра ња, Дру штво за при вред ну исто ри ју, Бе о град 2015) Стра те го ло ги ја!? Шта је сад то? Кон зер - в а т и в н у г ру па ц и ју у с рп ској на у чној к ласи по но во се не ко др знуо да про во ци ра из мишља њем но ве на у ке. Зар си стем на у ка већ давно није затворен, без могућности наруша ва ња ње го ве древ но сти и струк ту ри са но - сти? Не са мо да је не за ми слив про дор спо ља кроз зи ди не ко ји ма је опа са на гру па ци ја по - сто је ћих на у ка -ста ро се де ла ца, већ и унутар њих ни су по жељ ни ин ци ден ти као што с у р а ђ а њ а с а в р е ме н и х н а у ч н и х д исц ип л ин а. Те ћ е р ке - н а у ке д о ж и в љ а в а ј у с е к а о н е же - ље на де ца, те иа ко су се ро ди ла, па их ва ља љу љ а т и, о н а с е ш и к а н и р а ј у, п р ог л аш ав ај у ква зи на у ка ма, су бјек тив ним ту ма че њи ма, те - оријско -методолошки не у те ме ље ним при ступима... Шта више, про скри бо ва ње се над грађу је и г но ри с а њ е м и п р е ћу т к и в ањ е м. Н иш т а н е с м е д а у з н е м и р и с а м о з а д о в о љ н е ау т о р и - т е т е и њ и хо в е п о з и ц и је. Н и г е о п о л и т и к а у њи хо вом ри гид ном уму још ни је ус пе ла да ода гна сва сумњиче ња и на уч но се по зи цио - ни ра, а сад још и та стра те го ло ги ја...! * Ча слав Оцић је не са мо дав но уо чио да је Ср би ма с т ра т е г о ло г и ја т а ко по т р е бна, а т ако запоста вље на дисци пли на, већ је не што и учинио. Тра гом (за бо ра вље не?) срп ске по сло вице Кад ђа во ку ца на вра та, ти ра ди, он је п оч е о д а и ст р аж ује н а п о љу с т р а т е г о л о г и је. У маниру одговорног и самопрегор ног научни ка, од мах је за о рао ду бо ку бра зду. Већ пр ви део на сло ва ње го вог де ла Ка оба ли пло ви: страте го лошка ра з ма тра ња у п у ћу је на са м у су шти ну ис хо ди ште сва ке стра теги је и науке ко ја се њо ме ба ви је сте да упу те на на чин ка ко да се исплива из про бле ма, до че па чвр - стог тла као ре ше ња и у бу дућ но сти по стигне спас од та ла са про бле ма у про шло сти. При род но је да ау тор по чи ње сво је про ми - ш љ а њ е од д е ф и н ис ањ а п о јм а с т р ат ег ија, по себ но се за др жа ва ју ћи, бу ду ћи да је еко но - мист, на стра те ги ји у еко но ми ји. Из мно штва д е ф и н и ц и ја, з а к љу ч у је д а с в а к а с т р ат ег ија и м а фут ур ис т и ч к и а с п е к т, т ј. д а је о т в ор ен а п ре ма бу д ућ но с т и, т е да сва ка с т ра т е г и ја и ма т ри д и мензије: с т рат еш к и п роце с, с т ра т е ш к и са др жај и стра те шки кон текст. У на ставку студије Часлав Оцић у стра те - го ло шку ма три цу поставља неколико кључ - н и х с а в р е м е н и х п о ј а в а и п р о ц е с а. П р в а у њ ег о в ом а н ал ит и чком ф ок ус у јес т е тран зиција све при сут ни по јам пост модерног раз - добљ а, н а ч и ју с у ш т и н у, п а и п р а в о зн а че њ е, ма ло ко од ма сов них ко ри сни ка још обра ћа па жњу. Кон ста ту ју ћи да је пр ва мо дер на транз и ц и ја б ил а од ф еуд ал из м а к а к а п и т а л и з м у, ау т о р п од с е ћ а н а с и с т е м а т с к и п о т и с к и в а н у чи ње ни цу: да би, исто риј ски по сма тра но, по - ре кло др жа ва ( по ли тич ког дру штва ) тре - б а л о т р а ж и т и у р а з в о ј у в е ш т и н е р а т о в а њ а. Ми ли та ри зам, по сво јој при ро ди, је сте кон - ку рент ски, так ми чар ски, као што је у еко номи ји тржиште. Следећа транзици ја, из ка пит а л изм а у ком ун и з а м (т а мо где с е до г о д и л а), и з в р ш е н а је н а с и л н о, п р е в р а т о м д а к л е, н а не ки на чин, опет по ли тич ки и практично мили та ри стички. Уру ша ва ње ко мунизма поно - в о је по с т а в и ло п ит ањ е т р а нз иц и је: д а л и ћ е пост мо дер на ори јен та ци ја би ти ка прет ко муни зму или пост ко му ни зму. У сва ком слу ча - ју, по ка за ло се да у свим сфе ра ма до ми ни ра по ли ти ка и да све ко ли ка моћ углав ном проис т и че и з по л и т и ч ке мо ћ и. У т ом кон т е к с т у, Ч ас л а в О ц и ћ п о с м а т р а п о с т о ј а њ е и у л о г у д р ж а в е у п о с т м о д е р н и м в р е м е н и м а. По с т а - в љ ај ућ и п ит ањ е д а л и је с ав р ем ен а д рж ав а д рж а в а м о ћ и и л и о р г а н з а в р ш е њ е ј а в н и х слу жби, тј. да ли је др жа ва апа рат (при ну де) или ин ституција (координације), он констатује да је на де лу ре ла ци ја и-и, а не или-или. На крају овог по гла вља ау тор под се ћа чи та - о ца на ре чи Со ло вје ва да др жа ва не слу жи да се оства ри рај на зе мљи, већ да се жи вот не пре тво ри у па као, али и на хе ге ли јан ско - -марк си стич ки став да не ис то риј ски, не култ у р н и н а р о д и и не з ас л уж ују д рж аву. Њим а је до вољ на и ква зи др жа ва с угра ђе ним де то - на то ром ко ји се зо ве р а в н о п р а в н о с т: рав на