ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

Transcription

1 Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in k o v f f.u n s.a c.r s Др Ду шан Ри стић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.r i st f f.u n s.a c.r s ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА * Са же та к: Пред ме т ра да је ис т ра ж и ва ње зна че ња и значаја концепт а по лиције у делу Мишела Ф укоа. У раду полазимо од п ре тпос тавке да концепт п о л и ц ије о с а мн а е с т о г в е к а, к а ко је п р е д с т а в љ е н у Ф укоо в о ј г е н еал ог и ји је с т е ра з ли чи т у од но с у на схва т а ња п о ли ци је и ње на зна че ња ко ја на с т а ју кас н ије, т оком де в е т н а е с т ог и дв а де се т ог ве ка. На ш а п ре т п о с т а в ка је да се тај ра ни кон цепт по ли ци је не мо же сме сти ти уну тар са мо јед ног диспозитива моћи ко ји исто риј ски ко ин ци ди ра са су ве ре ним обли цима краљевске власти. Тако ђе, по ли ци ју у ра ду схва та мо у кон тек сту ра ђа ња упра вљаш т в а и и с т о р и ј с ке п о ја в е д и ја г ра м а бе з бе д н о с т и у ко је м је к љу ч н и з н а ч а ј и м а о д и с п о з и т и в п р о с т о ра. По л и ц и ја о са м н а е с т ог в е ка ка о д и с т р и бу ц и ја си ту а ци о но оправ да не си ле у дру штву пред ста вља ла је про сто р но ре ги о нал и з о в а н и се г м е н т и ра н д р у ш т в е н и м е х а н и з а м ко ји је де л о в а о ре г у л а т и в н о. Она на ста је за јед но са п ро цесима полит изације ж ивота и упо редо са појавом б и о п о л и т ич к и х т е х н о л о г и ја у п ра в ља ња љу д и м а. У т ом с м и с л у и с т о р и ј с к у п оја в у п ол иц ије о ко јој је п и с а о Ф у ко, т р е ба р а з у м е т и и ка о п о ја в у н о в о г т и п а ре г у л а т и в н и х п ра к с и које ће у нет и з н ач а јне п ромене у д ис ц ип л и нс ком ди ја гра му и до ве сти до на стан ка јед не но ве ре ал но сти дру штва. К љу ч не р е чи: бе з бе д н о с т, д и с ц и п л и н а, п о л и ц и ја, п р о с т ор, ре г у л а ц и ја, Ми ш е л Ф у ко. * Рад је на стао као ре зул тат ис тра жи ва ња на про јек ту под на зи вом Про ме не у друш т в е ној с т ру к т у ри и по к р е тљи в о с т и к а о ч и н и о ц и ев р оп ск и х и н т е г ра ц и ја Ре п у бл и ке Ср би је, са по себ ним освр том на АП Вој во ди ну, број , ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство прос в е т е, н а у ке и т е х н о л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је. 297

2 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, Др Ду шан Ри стић, Поли ци ја и ра ђа ње упра вља штва... (стр ) 1. У ВОД: Д ИС ПО ЗИ Т И ВИ ФУ КО О ВЕ А Н А Л И Т И К Е ПО Л И Ц И Ј Е...п о је д и н а ц н и је д а т о с т н а д ко јо м с е спро во ди и на ко ју се об ру ша ва моћ. Поје д и н а ц, с а с в оји м о б ел е жјим а, с в оји м и д е н т и т е т ом, с а у п о р и ш т е м у с а м ом себ и, јес т е п ро и з в од је д ног односа м оћ и ко ји се спро во ди на те ли ма, мно штвим а, п о к р е т и м а, ж е љ а м а, с и л а м а. П и т а њ а М и ше л у Ф у коу о г е о г р а фи ји По м но го че м у, свр с та ва ње и к ла си фи ко ва ње Ф у ко о вог ( Mic hel Fo u ca ult) ра да-опу са, ње го вог ме то до ло шког при сту па и епи сте мо ло шких угло ва предс т а в љ а н е з а х в а л а н з а д а т а к. У п од јед н а кој м е р и п р и с в а ја ј у г а ф и л о з о ф и, исто ри ча ри, со ци о ло зи. Не по сто ји ви ше ни јед на област са вре ме них дру штвених на у ка ко ја се на не ки на чин не по зи ва на ње го ве иде је. Но, та умно жа вају ћа ре фе рен ц и ја л на ма ш и на у ко јој је Ф у ко и л и по т вр ђу ју ћа и л и оспо ра вају ћа тач ка не д у г у је сво ју д ис к у р зи в но -на у ч н у п ро д у к т и в нос т не ком ве л и ком си сте му иде ја, не кој хо мо ге ној те о ри ји или ко хе рент ној и до след ној ме тодо ло ги ји. Упра во су прот но. Не ма Фу ко о ве те о ри је; не ма до след не про грамске ме т о до ло г и је у ко јој би т е с т и р а њ е с л и ч н и х х и по т е з а в о д и ло с л и ч н и м ре зул т а т и ма. Не ма Ф у ко о ве фи ло зо фи је: се бе не сма т ра м фи ло зо фом 1. Пос т о ји је д и но и г ра Ми ш е л а Ф у коа 2 игре са мо ћи, са сек су ал но шћу, са злоч и ном, л у д и лом, р а ц и о на л но ш ћу. С а сви м он и м пој мо ви ма од ко ји х д ру г и по ку ша ва ју да на пра ве те о ри је. Не са мо игра, већ и фик ци ја, јер ни је реч ни о че му дру гом до о фик ци ја ма 3 ка ко сам ка же. Као што се бе ни је смат ра о фи ло зо фом, н и је до зво љ а ва о да г а сма т ра ју н и к ла си ч н и м ис т о ри ча рем, ни ти струк ту ра ли стом, ни те о ре ти ча рем пост мо де р ни зма: Ја сам екс пе римен т а т о р, не т е о р е т и ча р. Те о р е т и ча р ем на зи в а м оно г а ко де д у к ц и јом, и л и а на л и з ом, г р а д и је да н оп ш т и си с т ем и јед но о б р а зно г а п ри ме њу је у р а з л и чи тим по љи ма... Ја сам екс пе ри мен та тор у том сми слу што пи шем да бих ме њао се бе са мог и да не бих ви ше ми слио исто као ра ни је. 4 И з а и с т а, Фу коа ни су пре о бра жа ва ли ње го ви мно го бр ој ни кри ти ча ри, још ма ње њег о ви ра зно р од н и с лед б е н и ц и. Њ е г о ве и де је су п р е о бра ж а в а не у н у т ар јед ног хе те ро ге ног ску па хи по те за и зах те ва ко је је по ста вљао: да ис тра жи не ра Raz go vor sa Mi še lom Fu ko om, u: M. Fu ko, Spi si i raz go vo ri, Fe don, Be o grad 2010, Igra Mi še la Fu koa, u: M. Fu ko, M o ć /z n a n je, Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad Raz go vor sa Mi še lom Fu ko om, u: M. Fu ko, Spi si i raz go vo ri, Fe don, Be o grad 2010, Ibid., 169.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ц и о на л но с т и л и р а ц и о на л и з а ц и ју, в ећ је да н од р е ђен тип р а ц и о на л но с т и и ра ц и о на л и за ц и је; не ис т о ри ју сек са, већ да ис п и т а од ре ђен т ип сек с у а л но с т и као дис кур зив не прак се; не власт, не го моћ, и не моћ у сво јој са жи ма ју ћој већ про жи ма ју ћој ди мен зи ји; не моћ као си лу или сна гу ле гал не и /или ле ги тимне вла сти, већ моћ као од нос ко ји ко ји пре се ца бес ко нач но мно го та ча ка а не за др жа ва се ни у јед ној. Не моћ за то што све о б у хв а т а, не го сто га што до л а зи ода свуд. 5 Н и по ш т о, да к ле, н и с а м т е о р е т и ча р мо ћ и. 6 Сто га мно ги н и с у р а з у ме л и д а њ е г о в а а р хе о ло г и ја и г е не а ло г и ја н и с у ис т о ри је по ја в а, већ ис т о ри је п ро мен љи ви х т и по ва од но са п ре ма њи ма. Да к ле, н и је се ра д и ло о лу ди лу, већ о ти пу од но са пре ма лу ди лу. Ис т о р и ја л у д и л а н и је ис т о ри ја д у г ог т р а ја њ а мен т а л н и х по р е ме ћ а ја, в е ћ г е не а ло г и ја п р е о б р а ж а ја од но с а пре ма јед ном кон цеп ту ко ји се на За па ду на зи ва лу ди ло. Не исто ри ја по ја ве исто ри ја дис кур са о оно ме што је по ја ва у јед ном вре ме ну и јед ном про сто ру: Пра во го во ре ћи, на ме ра ми је ви ше би ла да на пи шем исто ри ју дис кур са 7. То је по нај ма ње би ла исто ри ја пси хи ја три је, јер де ло је два да сти же до Ескир о ла 8 (Jean-Éti en ne Esqu i rol), тек до под нож ја оно га што ће по ста ти мо дер на пси х и ја т ри ја. Ч и т а в о т о ис т ра ж и в а њ е би ло је јед но в е л и ко п и т а њ е к а ко је, у за пад ном све ту, лу ди ло мо гло да по ста не пред мет пре ци зне ана ли зе и нау ч ног ис п и т и в а њ а т ек од X V I I I в е к а. 9 То исто ва жи и за зло чи не и ка зне не п р а к с е. Њ е г о в о ис т р а ж и в а њ е на с т а н к а з а т в о р а н и је ис т о ри ја з а т в о р а, је р у На д з и ра т и и ка ж ња в а т и је два се сти же до го ди не ис тра жи ва ње се т у з а у с т а в љ а 10, упра во ка да за твор по ста је оп шта ме ра ка жња ва ња и ка да би с е т ек мо гл а н а п и с а т и јед н а ис т о ри ја з а т в о р а. Ма ло ко од кри ти ча ра је схва тио да је то де ло о пре о бра жа ју од но са пре ма се би и пре ма све ту у којем смо се, до та да, пре по зна ва ли без про бле ма (јед ном реч ју, од нос пре ма на шем зна њу). 11 Шта ви ше, већ у том де лу на зна чен је ње гов рас кид са трад и ц и јом не г а т и в ног и ре п ре си в ног ис т ра ж и ва ња мо ћ и и п ре ла за к на кон цеп т про дук тив не мо ћи. То и је сте био сми сао кон цеп та па ноп ти ци зма ко ји зад р ж а в а јед но од цен т р а л н и х ме с т а у њ е г о в ом де л у. Ф у ко ов по глед је д в а да је за ви рио у жи вот за тво ра: Да сам хтео да опи шем ствар ни жи вот за тво ра, не бих се обра ћао Бен та му. 12 Ис т р а ж и в а њ е з ло ч и на ви ше је п и т а њ е г е не а ло г и је, п р о м е н а и п р е м е ш т а њ а п р е с т у п н и к а с а к а з н е н и х н а н а д з и ру ћ е и Mi šel Fu ko, I s t o r i ja s e k s u a l n o s t i (1). Kar pos, Lo zni ca 2006, St r u k t u r a l i z a m i p o s t s t r u k t u r a l i z a m, u : M. Fu ko, S p i s i i r a z g o v o r i, Fe d o n, B e o g r a d 2 010, 7 Od go vor na jed no pi ta nje, u: M. Fu ko, Spi si i raz go vo ri, Fe don, Be o grad 2010, Raz go vor sa Mi še lom Fu ko om, u: M. Fu ko, Spi si i raz go vo ri, Fe don, Be o grad 2010, Ibid., Ibid., Ibid., Pra ši na i oblak, u: M. Fu ko, Spi si i raz go vo ri, Fe don, Be o grad 2010,

4 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, Др Ду шан Ри стић, Поли ци ја и ра ђа ње упра вља штва... (стр ) ме д и к а л и з о в а не т ех но ло г и је 13. Дру гим ре чи ма, ов де се ра ди о про ме на ма у е ко но м и ји мо ћ и. О че м у је р е ч у р а ђ а њу з а т в о р а?...о де л и н к в е н ц и ји у XVI II и XIX ве ку? Не. О за тво ри ма у Фран цу ској из ме ђу и го дине? Та ко ђе не. Реч је о не че му још та на ни јем: про ми шље ној на ме ри, ти пу ра чу на, о ra t io ко ји је био упо тре бљен у ре фор ми ка зне ног си сте ма...ре ч је о по гла вљу исто ри је ка зне ног ума. 14 Због че га за твор и по нов на упо тре ба оз ло гл а ше ног з а т в а р а њ а? Да к ле, он и ко ји би св о ја ис т р а ж и в а њ а да усме р е на по вест за тво ра пре би тре ба ли да се обра те Ру шу и Кир хај ме ру (Ge o rg Ru s che, O t t o K i r ch he i me r) и Каз н и и д р уш т в ен ој с т р у кт ур и 15, на ко је, без сум ње, на мно го ме ста ре фе ри ра и На д з и ра т и и ка ж н а в а т и и л и Х а у а р до вом (John Ho wa rd) ве л и ком де л у о з а т во ри ма 16. Они ко ји у Ис т о р и ји л у д и ла 17 т ра же а н т и п си х и ја т ри ју т а мо је не ће п ро на ћ и. Он и т ре ба да се обра т е Лејн г у (Da vid La ing) и Ку пе ру (Da vid Co o per), јер ка да је де ло на ста ло ан типси х и ја т ри ја н и је по с т о ја ла у Ев р о п и 18. О н и ко је и н т р е су је т е о ри ја с ек са п р е тре ба да се обра те Фрој ду (Sig mund Freud) и пси хо а на ли зи, а не Фу коу и њег о в ој Ис т о р и ји се к с у а л н о с т и јер њен је под на слов Во ља з а з н а ње м, а не же ља за сек сом. Ко нач но, они ко је ин те ре су је мо но лит ност мо ћи, не ка се обрате Хоб су (Tho mas Hob bes), а не Фу коу, јер све у све му, тре ба се ота ра си ти мо де ла из Ле в и ја т а на, тог мо де ла ве штач ког чо ве ка, про из ве де ног и уни тарног ау т о ма т а, ко ји би о б у х в а т ио св е с т в а р не по је д и н це, а ч и је би т е ло би л и гра ђа ни, а ду ша би му би ла су ве ре ност. Тре ба из у ча ва ти моћ из ван мо де ла из Ле в и ја т а н а, из ван по ља огра ни че ног прав ном су ве ре но шћу и ин сти туци јом др жа ве, ва жно је ана ли зи ра ти је на осно ву тех ни ка и так ти ка до мина ц и је. 19 Ства ри вр ло слич но сто је и са оним по ја ва ма ко је у овом ра ду на сто јимо да а на л и зи р а мо: с а по л и ц и јом, п р о с т о р ом и ме д и ц и н ск и м по л и т и к а ма. Од мах на по чет ку тре ба ре ћи да не по сто ји Фу ко о ва те о ри ја по ли ци је, већ је ди но ана ли тич ка ски ца из ра ста ју ћег европ ског ти па ра ци о нал но сти и једног но в ог мо де л а у п р а в љ а ш т в а и у п р а в н и х ме х а н и з а ма и а па р а т а. Уп р а в о је по ли ци ја, за Фу коа, је дан од кључ них апа ра та ко ји се по ја вио уну тар тог и з р а с т а ју ћ е г мо д е л а у п р а в љ а ш т в а у Е в р о п и у р а с по н у од ш е с н а е с т ог д о осам на е стог ве ка. Али с об зи ром на Фу ко о ву опре зност или пак од би ја ње да с е ко ри с т и де д у к ц и јом је р у т ом би с е с л у ча ју и з кон цеп т а ра ц и о на л но с т и 13 Raz go vor o za tvo ru, u: M. Fu ko, M o ć /z n a n je, Me d i t e r r a n P u bl i s h i n g, No v i S a d 2 012, Pra ši na i oblak, u: M. Fu ko, Spi si i raz go vo ri, Fe don, Be o grad 2010, G. Rusche i O. Kir chhe i mer, Ka zna i druš tve na struk tu ra, Vi sio Mun di, No vi Sad John Ho ward, The Sta te of the Pri sons in En gland and Wa les: with pre li mi nary ob ser vati ons, and an ac co unt of so me fo re ign pri sons. War ring ton, Prin ted by Wil li am Eyres M. Fu ko, Isto ri ja lu di la u do ba kla si ci zma, Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad R a z go vo r s a M i š e lo m Fu ko o m, u : M. Fu ko, S p i s i i r a z g o v o r i, Fe d o n, B e o g r a d 2 010, Pre da va nje od 14. ja nu a ra u: M. Fu ko, Mo ć/z n a nje. Me d i t e r r a n P u bl is h i ng, No v i Sa d 2012,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 мо гло з а к љу ч и т и би ло ш т а он с е п р е оп р е де љу је з а а на л и т и к у ме х а н и з а ма ко ји су уче ство ва ли у обра зо ва њу европ ског ти па ра ци о нал но сти и управ љ а ш т в а ( go ve r n m e n t a lit y). Уп р а в о је по л и ц и ја је д а н т а к а в ме х а н и з а м. Не де д у ко в а н и з в е ћ о б р а з о в а не р а ц и о н а л не в л а с т и, у п р а в е и л и д р ж а в е, в е ћ ме ха н и за м ко ји у че с т ву је у њи хо вом кон с т и т у и са њу: Не т ре ба вр ш и т и не к у вр сту де дук ци је мо ћи ко ја би кре ну ла из цен тра и по ку ша ла да ви ди до кле се она п ро д у жа ва на н и же. 20 Уме сто не то ли ко те шког за дат ка да се по ли ција де д у к т и в но и з л у ч и и з д р ж а в е, к а о р е п р е си в н и ме х а н и з а м, ко ји у че с т ву је у мо но по ли за ци ји упо тре бе фи зич ког на си ља што је био слу чај са Ве беро вом (Max We ber) кон цеп ци јом др жа ве и ње них апа ра та из јед ног већ уна пред да тог су бјек та као што је др жа ва и ње на ра ци о нал на упра ва, Фу ко је по н у д ио г е н е а ло ш ко и с т р а ж и в а њ е по л и ц и је к а о г р а н и ч ног пој м а ко ји о сц и л и ра на т р о ме ђи с у ве ре н и х о б л и ка в ла с т и, д и с ц и п л и на рн и х меха н изама и дис по зи ти ва ре гу ла ци је и без бед но сти. Да кле, по ли ци ја је код Фу коа скица, на црт али упра во је то Фу ко, ко ји ге не а ло ги јом бе жи у ма ле исто риј ске л и н и је и п ри т о ке, п р е п у ш т а ју ћ и д ру г и ма в е л и ке т о ко в е, а а р хе о ло г и јом с е сме ш т а у з а б о р а в љ е не а р х и в е т ек о б р а з о в а н и х д ис к у р зи в н и х с ло је в а. К а ко сам ка же: У не при ли ци сам јер не мо гу да пред ло жим дру го до не до вр шене ски це и на цр те. 21 По л и ц и ја осам на е стог ве ка ко јом се Фу ко ба вио на је дан не си сте ма т и чан на чин, као ски цом или на цр том ма ло има ве зе са кон цеп ти ма ми ли та ри за ције по л и ц и је и ње ном ре п ре си в ном фу н к ц и јом у де ве т на е с т ом и д ва де се т ом ве ку: од XVII до кра ја XVI II ве ка реч по ли ци ја има ла је у пот пу но сти друга чи је зна че ње од оног ко је има да нас. 22 У том сми слу, они ко ји тра га ју за (си с т е ма т и ч ном) по ве ш ћу по л и ц и је п ре ће је п ро на ћ и на д ру г и м ме с т и ма 23. Н а и ме, по зн а т о је д а је у Ф р а н ц у ској Лу ја X V и з м и ш љ е н а по л и ц и ја 24 и нео спор но је да је она би ла про је кат су ве ре ног об ли ка мо нар хи стич ке вла сти. А л и, на по м и њ е Ф у ко: А ко п р е ви ше и н си с т и р а мо на њ е ној уло зи (д р ж а в е, прим. аут.), ње ној ис кљу чи вој уло зи, [бићемо] у опа сно сти да пре ви ди мо све 20 Ibid., O m n e s t e t si n g u l a t i m : K a k r i t i c i p o l i t ič kog u m a, u : M. Fu ko, S p i s i i r a z g o v o r i, Fe d o n, Be o grad 2010, M. Fu ko, Be z b e d n o st, te r i to r i ja, sta n ov ni š t vo. Me d i t e r r a n P u bl is h i ng, No v i Sa d 2014, Egon Bit tner, The Fun cti ons of the Po li ce in Mo dern So ci ety, Na t i o n a l I n s t i t u t e of Me n tal He alth, Cen ter for Stu di es of Cri me and De lin qu ency, Maryland 1970; Cli ve Em sley, C r i m e, Po li ce, and Pe nal Po licy: Eu ro pean Ex pe ri en ces Uni ver sity Press, Ox ford 2007; Jonat han Jac kson and Sun shi ne, Ja son. Pu blic Con fi den ce in Po li cing: A Neo -Durk he i mian Per spect i ve, B r i t i s h Jo u r n a l o f C r i m i n o l o g y, 2007, 47: ; Ste ve Mar ti not, The Mi li ta ri sa tion of the Po l i c e. S o c i al Id e n t i t i e s, 2003, 9(2): ; Kla us Mla dek (ed.), Po li c e Fo rc e s: A C u lt ural Hist o r y of an In sti tu tion. Pal gra ve Mac mil lan, New York P i t a nja M i š e lu Fu ko u o ge o g r a f i ji, u : M. Fu ko, M o ć /z n a n je. Me d i t e r r a n P u bl i s h i n g, No vi Sad 2012,

6 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, Др Ду шан Ри стић, Поли ци ја и ра ђа ње упра вља штва... (стр ) ме х а н и зме и у ч и н ке мо ћ и ко ји не п р о ла з е не по с р ед но к р оз д р ж а в н и а па рат, а ко ји га че сто мно го бо ље под у пи ру, пра те, обез бе ђу ју му мак си мал ну де лот в о р но с т. 25 Н а ш а је х и по т е з а д а с е Ф у ко ов кон цеп т о с а м н а е с т о в е ков не по л и ц и је не мо же сме с т и т и у н у т а р с а мо је дн о г д и с п о з и т и в а мо ћ и ко ји ис т о ри ј ск и ко и н ц и д и р а с а с у в е р е н и м о б л и ц и ма к р а љ ев ске в л а с т и. Пр е т по с т а в љ а мо у том сми слу да је, у ра ђа њу упра вља штва и исто риј ској по ја ви по ли ци је кључни зна чај имао дис по зи тив про сто ра. Спа ци ја ли зу ју ћи по ли ци ју осам на нае с т ог ве к а и по ве зу ју ћ и је с а д ис по зи т и вом п р о с т о ра, и з б е г а в а мо д во с т ру к у опа сност. С јед не стра не, да ана ли зу или пре ге не а ло ги ју по ли ци је не де дуку је мо из др жа ве као су бјек та јер про стор не мо же би ти су бје кат, а с друг е с т р а не да и з б ег не мо хо б с ов ск у з а м к у по т ч и њ е но с т и и до м и на ц и је, т е да ге не а ло ги ју по ли ци је пре усме ри мо на ми кро - фи зи ку мо ћи ко ја има про дукт и в не, а не не г а т и в не и р е с т ри к т и в не и л и р е п р е си в не о с о би не. То, д ру г и м р е ч и ма, зна ч и да ће мо по л и ц и ју сх в а т и т и к а о ме х а н и з а м з а д и с т ри бу ц и ју си т у а ц и о но оп ра в да не си ле у д ру ш т ву 26 ко ји је п р о с т ор но р е г и о на л и з о в а н и сег мен ти ран, те ко ји де лу је ре гу ла тив но чак и он да ка да је ње на фе но мено ло г и ја ре п ре си в на. Ар г у мен т а ц и ју за по т вру ова ко фо р м у л и са не х и по т е зе, п р о на ћ и ће мо у Ф у ко о ви м сх в а т а њи ма п р о с т о р а, к а о к љу ч ног д ис по зи т и в а ре гу ла ци је, од но сно као не за о би ла зног ослон ца но вих вр ста мо ћи и упра вљаштва ко ји се по ја вљу ју у дру штву кра јем XVII и то ком XVI II ве ка. И да ље, у р а д у ћ е мо п р ед с т а ви т и и о б ја сн и т и з н а ч ај п р о с т о р а з а и з р а с т а њ е јед не х и бри д не, ме д и ц и н ско -по л и ц и ј ске т ех но ло г и је и п ра к се у п ра в љ а њ а з а ко јом се по т ре ба у д ру ш т ву ја в ља п ре све г а у у р ба ном кон т ек с т у. На кон т о г а, би ће иден ти фи ко ва ни и об ја шње ни кључ ни еле мен ти Фу ко о ве ана ли ти ке по ли ци је. 2. П РО СТО Р Н И Д ИС ПО ЗИ Т И В РЕ Г У Л А Ц И Ј Е И РА ЂА ЊЕ ПО Л И Ц И Ј Е Код Фу коа се не пре кид но су сре ћу ме ста, про сто ри, површине појављивања али у њи ма ће се раз ли ва ти и те ћи ге не а ло шки то ко ви кон тин ген ција и не ми ри ка да по ку ша мо да од го во ри мо на пи та ња шта смо ми у на шем в ре м е н у и на шем про сто ру. Упра во овим пи та њем, као и пи та њем шта смо м и да нас, Фу ко је у сво јој Пол ит ичкој т е х но ло г и ји ин д и в и д уа о т во рио ва ж но п и т а њ е в е з а но з а по л и ц и ју 27, је р п и т а њ е по л и ц и је је ис т о в р ме но и п и т а њ е 25 Ibid., Egon Bit tner, T h e Fu n ct i on s of th e Po li c e in Mo d e r n S o ci e t y. Na t i o n a l I n st i t u t e of Me n t a l He alth, Cen ter for Stu di es of Cri me and De lin qu ency, Maryland 2007, Po l i t ič k a t e h n o lo g i ja i n d i v i d u a, u : M. Fu ko, Spi si i raz go vo ri. Fe don, Be o grad

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ка ко смо по ста ли спа ци ја ли зо ва ни на је дан нов на чин, те ка ко смо, уз безб ед но сне д ис по зи т и в е мо гл и да по с т а не мо и н д и в и д уе. Спа ц и ја л и за ц и ја ре г у ла т и в н и х фу н к ц и ја по л и ц и је до но си ме т о до ло ш к у и епи сте мо ло шку опа сност од са ме упо тре бе (фу ко ов ског) кон цеп та про стора. Зна мо да се код Фу коа не ра ди о ма те ма тич ком кон цеп ту про сто ра, ни ти о т ра н сцен ден т а л ном п р о с т о ру, к а о у к а н т ов ској е с т е т и ц и 28, н и о по е т и ч ном п р о с т о ру к а о у ба ш л а р ов ској фи ло з о фи ји. 29 Исто та ко, не ра ди се о про стору као о не чем што је уна пред да то јед ној да т ој б е с ко нач ној в е л и ч и н и 30 јер код Фу коа не ма ни чег уна пред да тог. Све што је уна пред да то мо ра ло би с е п р е т по с т а ви т и к а о фу н да мен т а л но, а н и ш т а н и је фу н да мен т а л но. То је оно што је ин те ре сант но у ана ли зи дру штва 31 упо зо ра ва он. Простор је код Фу коа пре про из вод дру штве них прак си, је дан ре ла ци о ни прои з в од мо ћ и, п р а к си, д ис к у р с а и зна њ а. Да к ле, Ф у ко о в а а на л и т и к а п р о с т о р а не под ра зу ме ва да је он услов да би се дру штве не прак се са мо по ја ви ле у св о јој м а т е ри ја л но с т и и спо љ а ш њ о с т и, н и т и с е р а д и о т о ме д а је п р о с т о р оквир да то сти у ко јем и кроз ко ји се пре ла ма ју и укр шта ју моћ, зна ње, пракс е, и у ко је м с е о б р а з у ј у д и к у р с и. Њ е г о в а з а и н т е р е с о в а н о с т з а п р о с т о р, ко ја је има ла сна гу оп се д н у т о с т и, би ла је оп сед ну тост про сто ром ко ји има сво ју исто ри ју, а не сво ју прет ход но да ту про те жност и то је упра во оно што су му и за ме ра ли да је оно ме што је би ло мр тво, ока ме ње но, не ди ја лект и ч ко, не по к р е т но, по да рио оно ш т о је б о г а т о, п лод но, ж и в о, д и ја лек т и ч ко. 32 На јед ном ме с т у Ф у ко је ја сн и је и з ра зио см и са о т е сво је оп сед н у т о с т и, али и од го во рио кри ти ча ри ма за што је сма трао да про стор и г е о г р а ф и ја мо ра ју да бу ду у ср цу оно га чи ме се ба вио. 33 При л и ч но су м и з а ме ра л и з б ог т е оп с ед н у т о с т и п р о с т о р ом, и з а и с т а је са м њи ме био оп с ед н у т. А л и м и сл и м да сам кроз ту оп сед ну тост от крио оно што сам, у осно ви, тра жио: од но се ко ји мо гу по сто ја ти из ме ђу мо ћи и зна ња. От ка ко се зна ње мо же ана ли зир а т и с о б зи р ом н а р е г и он, под ру ч је, ус а ђи в а њ е, п р е ме ш т а њ е, п р е но ше њ е, мо же с е сх в а т и т и п р о це с по мо ћу ко јег зна њ е фу н к ц и о н и ше к а о моћ и п ра т и ње не учин ке 34. Оно што ће Фу ко от кри ти у про сто ру и кроз про стор, то су пој мо ви р а т а, би т а к а и п р е д а ја ск ри в е н и у п р а в о у г е о г р а фи ји. Не по с т о ји ге о гра фи ја не ви них пој мо ва ко ји се од но се на про стор. Шта су он да они пој мо ви ко је ко ри с т и мо к а о п оз а јмљен е, као да им је ге о гра фи ја по да ри ла 28 Има ну ел Кант. Кри ти ка чи стог ума. БИГЗ, Бе о град Ga ston Baš lar, Po e t i k a p r o s t o r a. Kul tu ra, Be o grad Има ну ел Кант, Кри ти ка чи стог ума. БИГЗ, Бе о град 1990, Spa ce, Know led ge, and Po wer, in: Ra bi now, Paul (ed.). T h e Fo u c a u l t Re a d e r. Pe n g u i n, Ha r mon dswo rth 1984, P i t a nja M i š e l u Fu ko u o g e o g r a f i ji, u : M i š el Fu ko, M o ć /z n an je. Me d i t e r r a n P u bl i s h i n g, No vi Sad 2012, Ibid., Ibid.,

8 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, Др Ду шан Ри стић, Поли ци ја и ра ђа ње упра вља штва... (стр ) г р а н и це зна че њ а: п о ље, п ре м еш т ање, о бл а с т, т л о, ре г и ја, хо р и з он т. По ље је еко ном ско-прав ни по јам; п ре м е ш т а ње в ој н и (п р е ме ш т а с е а р м и ја, т ру пе с е п р е ме ш т а ју, на р о д и); област је п р а в но по л и т и ч к и по ја м; тло је исто ријско -ге о граф ски (и иде о ло шко -по ли тич ки) по јам; ре ги он је по ре ски, ад мин и с т ра т и в н и, вој н и по ја м (re ge re зна ч и ко ма н до ва т и; ре г и мен т а ци ја је вој на рас по де ла тру па, а по ли тич ки региментација је ус по ста вља ње до ми на ције, п р о в и н ц и ја је о св о је на т е ри т о ри ја [v in c e re победити]; хо р и з он т је слик а р ск и, а л и и с т р а т е ш к и по ја м. 35 По с т о ји са м о је да н у и с т и н у ге о г ра ф с к и п о ја м, ре ћи ће Фу ко а р х и п е л а г. 36 По ја м по з ајм љ ен од г е о г р а фи је. Но к а да смо г а по з ај м и л и, њ е г о в а зна че њ а ра с у т о с т и ви ше ни су мо гла да се одво је од гу ла га, за то че ни штва, ге о гра фи је уда ље ног из два ја ња, од за твор ских ар хипе ла га, ар хи пе ла га те ле сног ор га ни ча ва ња и ка жња ва ња; за тво ра, ће ли је и спац и ја л и з о в а ног по с л у ш ног т е л а. Да к ле, не р а д и с е о г е о г р а фи ји, в ећ о п о л и т ич кој ге о г ра ф и ји, о п о л и т и ц и п р о с т о ра у ко ји је сме ште на и по ли ци ја. Уз од г о в а ра ју ћу д ис к в а л и фи к а ц и ју п р о с т о ра ко ји с е по ја в љу је т а мо где је р а з у м, оно а на л и т и ч ко, пој мов но, см р т, ок а ме њ е но, и не р т но. С е ћ а м се да сам пре де се так го ди на го во рио о тим про бле ми ма по ли ти ке просторâ и да ми је од го во ре но ка ко је то ли ко ин си сти ра ње на про сто ру ве о ма ре ак ци о нар но, да вре ме, пла ни ра ње пред ста вља ју жи вот, на предак исти на и сра мо та фи ло зо фи је XIX в е к а. 37 Ако би се пра ви ла не ка ква Фу ко о ва ма па у ко јој су мар ки ра не ва жне ства ри и до га ђа ји, то не би би ла исто риј ска вре мен ска ли ни ја у ко јој су обеле же н и в е л и к и р а т о ви, к ру н и с а њ а, па до ви ца р с т а в а и л и њи хо ви успо н и. То би п р е л и ч и ло н а к а р т о г р а фи ју и л и т о по г р а фи ју у ко ју с у у ц р т а не ск и це в ој н и х ш ко л а, з а т в о р а, б о л н и ц а, по п р а в н и х до мо в а, л уд н и ц а, а зи л а. А л и та кав је, у нај ве ћој ме ри, и ње гов це ло куп ни ар хив: без ве ли ких име на, без с в е т и х т е к с т о в а 38. По не к а д је т о а р х и в з а ч у ђу ју ћ и х од с у с т в а р е ф е р ен ц и го во то во би ло ка квих, као што је Ар хе о ло г и ја зна ња. Но та кви су ар хи ви: не св е т е по в е љ е с у в е р е на, в ећ з а б е ле ш ке о си ви л у св а ко д не ви це. О н и ко ји с у г а к ри т и ко в а л и з б ог ма р г и на л но с т и и ме д и о к ри т е т а на ко је с е по зи в а о, ни су раз у ме ли да упра во на то ме тре ба да му за ви де на ар хив ској гра ђи б о л н и ц а, з а т в о р а, л уд н и ц а, ло к а л н и х п а р о х и ја, по л и ц и ј ск и х м а г и с т р а т а. Фу ко је скре нуо по глед са све тлих по ве ља кру ни са ња на рас по ред про сто 35 Ibid., 74; D u š a n M a r i n ko v ić i D u š a n R i s t ić, Fo u c a u l t o v a ge o - e pi s t e m o lo g i ja : ge o g r a f i ja, p r o s t o r i, mje s t a, Ho lon 4(2), 2014; Du šan Ma rin ko vić i Du šan Ri stić, O gle d i i z ge o e p i s t e m o lo g i je, Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad Ibid., M. Fu ko, Oko mo ći, u: Dž. Ben tam, Pa n o p t i k on, Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad 2014, Žil De lez, Fu k o. Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, No vi Sad 1989,

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ри ја у вој н и м ш ко ла ма, по п ра в н и м до мо ви ма и бол н и ца ма; са це ре мо н и ја л не р е п р е з е н т а ц и је с у в е р е н а н а м а л е, р е г и о н а л и з о в а н е, р е јо н с ке п о л и ц и ј с ке прак се; са рас ко шних про сто ра дво ро ва, пар ко ва и ре зи ден ци ја на по ли цијске по гле де и п ра к с е ко је з а т и че мо т а мо где н и к а да не ће мо з а т е ћ и с у в е р е на: у си ро ма шним и за пу ште ним квар то ви ма, у бор де ли ма и ка фа на ма, у лу ка ма и пре на се ље ним згра да ма и рад нич ким на се љи ма, у дво ри шти ма, бол ни цама и свра ти шти ма, у спле то ви ма мрач них и не про ве тре них ули ца ко је ће у јед ном тре нут ку пред ста вља ти прет њу по рет ку. Јер је дан страх је био неп р е с т а но п ри с у т а н у д ру г ој по ло ви н и X V I I I в е к а: м р ач н и п р о с т о р, м р ач на по врш ко ја п ред с т а в љ а п ре п ре к у п у ној ви д љи во с т и с т в а ри, љу д и, ис т и нâ. 39 Та ко ће и П и р а не зи је в а (G i o va n n i Bat t i s t a P i r a ne si) д ис т о п и ј ск а п р ед с т а в а м рач ног и ха о т и ч ног з а т во ра к а о ме с т а т ор т у ре, с по че т к а о са м на е с т ог ве к а, би т и з а ме ње на па ноп т и ч к и м з а т во р ом у ко јем све тло с т, ви д љи во с т и на д зор за до би ја ју к љу ч н у уло г у. То ви ше не ће би т и г ро теск н и те а тар тор т у ре 40, већ про стор ко ји омо гу ћа ва по гле ду да до пре до нај сит ни јег де та ља. Док су се Ф у ко о ви к ри т и ча ри-ис т о ри ча ри ба ви л и Ве р са јем, он се ба вио ма лом вој ном шко лом Ме тре и Па ноп ти ко ном. Уме сто ве ли ких ур ба ни стичк и х п р о је к а т а О сма но в е р е кон с т ру к ц и је П а ри з а, он с е ба вио ме д и ц и н ском а р х и т ек т у р ом у д ру г ој по ло ви н и о с а м н а е с т ог в е к а. Уме с т о в е л и к и х м а п а д р ж а в н и х т е ри т о ри ја, он је ис ц р т а в а о т о по г р а фи ју б ол н и ч к и х, фа б ри ч к и х, школ ских или за твор ских про сто ра. Гра ни це ве ли ких цар ста ва код ње га су за ме ње не ус по ста вља њем гра ни ца из ме ђу нор мал но сти и лу ди ла, пре ступн и ш т ва и до бр ог г ра ђа н и на, бо ле сног и зд ра вог те ла, за ра же ног и не за ра же ног г р а д а. А ко и по с е г н е з а оп и с ом ц е р е мо н и је, т о н е ћ е би т и в е л и ч а н с т в е н а вој на смо тра ко јој ру ко во ди Луј XVI, већ це ре мо ни јал но му че ње јед ног прес т у п н и к а Да м је на. Уме с т о б о г а т и х и ра с ко ш н и х г ра до в а р е не с е а н с е, он је по н у д ио па т о г е н и, з а р а же н и и к у ж н и г р а д; у ме с т о р а с к а л а ш но с т и Б о к а чо вог Де ка м е р он а он је по н у д ио ис т о ри ј ск у а н а л и т и к у по л и ц и ј ске п р а к с е ко ја ре ги о на ли зу је и сег мен ти ра про стор да би мо гла ефи ка сно да над зи ре за ра же н и г ра д. Но, т о н и је са мо п и т а ње кон цеп т у а л и за ц и је к љу ч н и х пој мо ва мо ћи, зна ња, ди сци пли но ва ња, над зи ра ња, ре гу ла ци је и ин ди ви ду а ли за ције. То је ис т о в р е ме но и в а ж но п и т а ње Ф у ко о вог ме т о до ло ш ког но м и на л и зма и си н г у л а р но с т и п р о с т о р но -в р е мен ск и х до г а ђа ја. На мно го ме ста Фу ко је као ва жне до га ђа је из дво јио не ве ли ке исто ријске да ту ме на ко је је на ви кла европ ска исто риј ска тра ди ци ја, већ да ту ме ве з а не з а п р о с т ор, у п ра во з а ма ла ар х и т ек т он ск а и л и у р ба н и с т и ч к а ре ше њ а. Ту је, пре све га, Бен та мов Па н оп т и кон из го ди не, јед но, на из глед једно с т а в но а р х и т е к т он ско р е ше њ е и де а л ног з а т в о р а, а з а п р а в о с е р а д и ло о 39 M. Fu ko, Oko mo ći, u: Dž. Ben tam, Pan o pt ik on, Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad 2014, Paul Hirst, Spa ce and Po wer: Po li tics, War and Ar chi tec tu re, Po lity, Lon don 2005,

10 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, Др Ду шан Ри стић, Поли ци ја и ра ђа ње упра вља штва... (стр ) п р о г ра м с кој у т о п и ји 41. То, а не не ки ве ли ки исто риј ски да тум би ће за Фукоа в а ж а н до г а ђај у ис т о ри ји људ ског д у х а... Не к а в р с т а Ко л у м б о в ог ја је т а у по л и т и ч ком по р е т к у. 42 А Џе р е м и ја Б ен т а ма сма т р а о је Ф у ри је ом јед ног по л и ц и ј ског д ру ш т в а. 43 М но г и ће св о ја ис т о ри ј ск а ис т р а ж и в а њ а по св е т и т и в е л и кој Ф р а н ц у ској р е в о л у ц и ји, а м а ло ко ћ е, о си м Ф у ко а, по с т а в и т и ва жно пи та ње о од но си ма Бен та ма и Фран цу ске ре во лу ци је. Она га сла ви јер у па ноп ти ко ну ви ди мо дел на осно ву ко јег ће се из гра ди ти но ва тех ноло г и ја мо ћ и, мо де л у ко јем ће с е по б е ћ и од с у в е р е не в ла с т и и к а ж њ а в а ју ћ и х п ри н ц и па. У т о ме Ф р а н ц у ск а р е в о л у ц и ја ви д и х у ма н и с т и ч к у с т р а н у, у д и сци пли но ва њу и над зо ру, а не ви ше у бру тал но сти ка жња ва ња. Исто вре мено, по ја вљу је се још јед на мо гућ ност: раз вој тех но ло ги ја којe ће се про шири т и д ру ш т ве н и м т е лом и би т и п ри ме њи ве сву где, а не са мо кон цен т ри са не у кра љев ској вла сти и ње го вом по гле ду. Да кле, не ви ше је дан, не го мно штво па ноп тич ких по гле да. Не ра ди се о то ме да је па ноп ти кон по ну дио је дн о све на д зи ру ће око, мо де л у ко јем би сви о с т а л и би л и сле п и, у п ра во су п р о т но. П а ноп т и ц и з а м с е по с т а в љ а к а о п ри н ц и п у м но ж а в а њ а на д зи ру ћ и х по гле да, а н е п а н оп т и ко н к а о з а т в о р с ко а р х и т е к т он с ко р е ш е њ е. Јо ш з н а ч ај н и је, у ов о ме т р е ба ви де т и р а д и к а л н у п р о ме н у у о б л и ц и ма мо ћ и, је р па ноп т и ч к и прин цип са сво јим умно жа ва ју ћим (над зор ним) по гле ди ма ус по ста вља принцип пот пу ног и кру жног не по ве ре ња, а не по ве ре ња је ди но у по глед су вере на. Сто га у па ноп тич ком апа ра ту ни ко не мо же да има по ве ре ња ни у ко га по што ни ко ни ти мо же ни ти тре ба да бу де оно што је у ста ром си сте му био краљ, што ће ре ћи из вор мо ћи и прав де. 44 Оту да не са мо да Фран цуска ре во лу ци ја не чи та Бен та ма она ко ка ко ми то чи ни мо да нас, већ у Бент а мо в ом п р о је к т у п р о н а л а з и и х у м а н и т а р не ц и љ е в е. 45 Не ко л и ко г о д и н а ра ни је, го ди не, ка да је осно ва на Вој на шко ла у Па ри зу, та ко ђе је ва жан до г а ђ ај н а ко ји ће с е по з в а т и Ф у ко у св о ји м ис т р а ж и в а њи м а. Ун у т р а ш њ а ар х и т ек т у ра ове ш ко ле п ред с т а в љ а ла је п ри ме р в и дљивос т и која и зол ује чак и пре ве ли ког Бен та мо вог от кри ћа над зи ру ће ви дљи во сти ко ја функ ци о нише по прин ци пу не про вер љи во сти по гле да: Сва ки пи то мац је мо рао да има за ста кље ну ће ли ју у ко јој је мо гао да бу де ви ђен це ле но ћи а да не ма ни каквог кон так та са сво јим школ ским дру го ви ма, па чак ни са по слу гом. 46 Ту је ко нач но и ка зне но-по прав на ко ло ни ја за мла де Ме тре, ко ја је по че ла са ра дом 22. ја ну а ра го ди не. На пи та ње за што је упра во то за ње га ве лики да тум, Фу ко ће од го во ри ти: За то што је то нај ин тен зив ни ји вид ди сци M. Fu ko, Oko mo ći, u: Dž. Ben tam, Pa n o pt i k on, Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad 2014, Ibid., Ibid., Ibid., Ibid., Ibid., 10.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 пли не, обра зац ко ји об у хва та и са жи ма све тех но ло ги је при ну де над је динком и ње ним по на ша њем. 47 Као ва жан да тум, ту је и ре кон струк ци ја Оп ште бол ни це у Па ри зу на кон ве ли ког по жа ра из го ди не. План ре кон стукци је био је у пот пу но сти па ноп тич ки и то је ве ро ват но је дан од пр вих приме р а, још и п р е Б ен т а ма, о по л и в а лен т ном мо де л у на д з о р а и ви д љи в о с т и, о п ри н ц и п у и п р о г р а м у н а д з о р а ко ји с е мо же п ри ме н и т и и у б ол н и ц и ис т о ко ли ко и у фа бри ци, шко ли или ка сар ни. Исти прин цип в и дљив ос т и која и з о л у је при ме њен је у овом пла ну ре кон стук ци је, јер са да је ме ди цин ском по гле д у би л а по т р е б на јед на в р с т а на д з о р не по л и ц и ј ске т ех но ло г и је у ко јој ће се ос т ва ри т и по т п у на, цен т ра л и зо ва на ви д љи вос т по је д и нач н и х бо ле сн и х т е л а, у ко јој ће св а ко т е ло би т и и з о ло в а но и т и ме и н д и ви д у а л и з о в а но у по сма тра њу. По ред то га, овом ди сци плин ском прин ци пу при до дат је још је дан, без бед но сно - ре гу ла тор ни прин цип ко ји је хи брид на фор ма ме ди цин ско -пол и ц иј ске тех но ло г и је и л и ме д и ц и н ско -х и г и јен ске п рак се (Me di zi nische po li zei). Н а и ме в а љ а ло је и з б е ћ и кон т а к т е, з а р а з е, п р и б л и ж а в а њ е и г о м и л а њ е, а оси г у ра т и п ро ве т ра ва ње и к ру же ње ва зд у ха: ис т о вре ме но по де л и т и п ро с т ор и оста ви ти га отво ре ним, обез бе ди ти над зор ко ји ће у исти мах би ти и свео бу х в а т а н и и н д и ви д у а л и з у ју ћ и, в о де ћ и р а ч у н а о т о ме д а сви по је д и н ц и ко је т р е ба на д зи р а т и бу д у р а з д в о је н и. 48 У и з р а с т а ј у ћ и м п р а к с а м а и р е г у л а т о р н и м т е х н о л о г и ја м а д и ја г р а м а без бед но сти, ва жи ће дру га чи је ме ре у од но су на кла сич не тех ни ке ди сцип л и н а р ног д ру ш т в а. Уме с т о п ри в р е ме н и х д и сц и п л и н ско -н а д з о р н и х ме р а ко је су се уво ди ле у слу ча је ви ма ван ред них ста ња, а пре све га он да ка да је у слу ча је ви ма епи де ми ја (ку ге) пре ти ла ма сов на смрт ност, уводe се стал не по л и ц и ј ске на д ле ж но с т и: п р в а ће би т и б р ој љу д и, је р сна г а д р ж а в е з а ви си од то га; дру га ће би ти ну жност жи во та, да кле не жи вот као та кав, већ оно што га омо гу ћа ва: ( по ли ци ја жи та ); тре ћа ће би ти пи та ње здра вља ( ме ди цинска по ли ци ја ) и хи ги је не (као здрав стве ног ре жи ма мно штва): стал но прове тра ва ње, чист про стор и ва здух; кон тро ла ми ја змич ких ме ста (кла ни ца, с т р а на ца к а о по т ен ц и ја л н и х но си л а ца з а р а з а, б ол н и ца, г р о ба љ а, м р ач н и х ули ца, де по ни ја); че твр та је бри га за оно што љу ди ра де, за њи хо ве про феси је, за ни ма ња, њи хо ва пу то ва ња, и у ве зи с тим, пе та је обез бе ђи ва ње сталне ц и р к у л а ц и је, с т а л но сн а б де в а њ е х р а ном, к ру же њ е љу д и, р о б а, ус л у г а, п р о и з вод ње и т р г о ви не: с т о г а је п р о с т о ц и р к у ла ц и ја п ри ви ле г о ва н п ред ме т ко ји м се ба ви по л и ц и ја. 49 Све то ће мо ћи да се про чи та у пр вим по ли циј ским п ри ру ч н и ц и ма и си с т е ма т и з о в а н и м с т у д и ја ма о с а м н а е с т ог в е к а ко је и ма ју г е не ри ч к и на зи в Po li ze i w i s se n sc h af t. У по гла вљу О по ли ци ји, До ма (Jean 47 М. Фу ко, На д з и р а т и и к а ж њ а в а т и, Про све та, Бе о град 1997, M. Fu ko, Oko mo ći, u: Dž. Ben tam, Panopt ik on, Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad 2014, M. Fu ko, Be z b e d n o st, te r i to r i ja, sta n ov ni š t vo. Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad 2014,

12 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, Др Ду шан Ри стић, Поли ци ја и ра ђа ње упра вља штва... (стр ) Do mat) ће пи са ти о по ли ци ји ко ја се ба ви мо ри ма, ре ка ма, мо сто ви ма, пу теви ма, јав ним тр го ви ма, глав ним пу те ви ма и дру гим јав ним ме сти ма. 50 То ће мо ћи да се про на ђе у ве ли ком Фран ко вом де лу од шест то мо ва Си с т е м јед не ме ди цинске полиције из 1779; Ра у о вом де л у о ме д и н ској по л и ц и ји из 1764, и ко нач но у Ла ма ро вом (De La Ma re) Т ра к т а т у о п о л и ц и ји из 1705, у ко јем п р о на л а зи мо п р в е к л а си фи к а ц и је по л и ц и ј ск и х п р а к си: Је да на е с т ру б ри к а у ко је он свр ста ва ак тив но сти по ли ци је ла ко се рас по ре ђу ју у три ве ли ка правца: по ш т о в а њ е еко ном ске р е г у ла т и ве (к ру же њ е р о б е, п р о и з вод н и по с т у п ц и, о ба в е з е з а н а тл и ја, би ло ме ђу с о б не, би ло п р е м а м у ш т е ри ја м а); по ш т о в а њ е ме р а з а од р ж а в а њ е р е да (на д зи р а њ е опа сн и х по је д и на ца, ис т е ри в а њ е ск и т н и ца и, а ко је по т р е б но, п р о сја к а, г о њ е њ е з ло ч и на ца); по ш т о в а њ е оп ш т и х хи ги јен ских пра ви ла (бри га о ква ли те ту на мир ни ца ко је се про да ју, о снабде в а њу в о дом, о ч и с т о ћ и ул и ца) 51 На овом ме сту ва жно је при ме ти ти да се по ли циј ске прак се раз ви ја ју у те сној по ве за но сти са оним ти по ви ма ме ди цинских прак си ко је се ти чу јав ног здра вља, но ве здрав стве не и са ни тар не по лити ке. Та ко ђе, ва жно је при ме ти ти да су и по ли циј ске и ме ди цин ско -са ни тарне прак се нај не по срд ни је ве за не за про стор, од но сно за град. У том сми слу, г р а д је п ри м а р но ме с т о н а с т а н к а по л и ц и је 52, исто као и но ве ме ди цин ске по л и т и ке. П р о с т о р с е у о с а м н а е с т ом в е к у по ја в љу је к а о к љу ч н и д и с по з и т и в у ко јем ће се укр шта ти по ли циј ске и ме ди цин ске прак се, јер се је дан од пр вих ц и љ е в а ме д и ц и не и по л и ц и је с а с т о ја о у а на л и зи и и н т е р в ен ц и ја ма у з о на ма за гу ше ња, по ре ме ћа ја и опа сно сти уну тар ур ба не обла сти. Да кле, и за пол и ц и ју и з а ме д и ц и н у с к р а ја с е да м на е с т ог и по че т к а о с а м на е с т ог в е к а одре ђе не су че ти ри кључ не над ле жно сти и про бле ми ко ји ма тре ба да се ба ви: Про блем сме шта ја (ре ги о нал на кли ма, при ро да тла, вла жност и су во ћа: под име ном кон сти ту ци ја из у ча ва ли су ону ком би на ци ју ло кал них де тер мина н т и и с е з он ск и х в а ри ја ц и ја ко ја у да т ом т р е н у т к у фа в о ри з у је т ај и т ај т и п б о ле с т и); п р о блем с а ж и в о т а (би ло љу д и ме ђу с о б но: п и т а њ е г у с т и не и бл и зи не; би ло љу д и и с т в а ри: п и т а њ е в о да, к а на л и з а ц и је, п р о в е т р а в а њ а ; би ло љу д и и ж и в о т и њ а : п и т а њ е к л а н и ц а, ш т а л а ; би ло љу д и и м р т ви х: п и т а њ е г р о б а љ а); п р о б ле м с т а но в а њ а (н а с е љ е, у р б а н и з а м); п р о б ле м п р е ме ш т а њ а (м и г р а ц и је љу д и, ш и р е њ е б о ле с т и). 53 П р е ко по л и ц и ј ск и х ме х а н и з а м а с е ус по ста вља кон тро ла над град ским про сто ром, а вој ска је пи та ње спо љашњих гра ни ца. 50 Ibid., Z d r av s t ve n a p o l i t i k a u X V I I I ve k u, u : M i š el Fu ko, M o ć /z n a n je. Me d i t e r r a n P u bl i s h i n g, No vi Sad 2012, M. Fu ko, Be z b e d n o st, te r i to r i ja, sta n ov ni š t vo. Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad 2014, M. Fu ko, Oko mo ći, u: Dž. Ben tam, Pa n o p t i k o n, Me d i t e r r a n P u bl i s h i n g, No v i S a d 2 014,

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 Код Тир кеа (Lo u is Tur qu et) по чет ком се дам на е стог ве ка, у ње го вом (утоп и ј ском) де л у Ар и с т о - де м о к ра т с ка м о н а р х и ја, по с т о ји мо де л р е г и о н а л не п р о с т ор не д и с т ри бу ц и је чет ир и п ол иц и јс ка савет а з а д у же на з а од р ж а в а њ е јав ног ре да. По ње го вој за ми сли, два би би ла над ле жна за љу де, два за мат е ри ја л на до б р а. Пр ви са вет би тре ба ло да па зи на по зи тив не, ак тив не и про дук тив не аспек те жи во та. Дру гим ре чи ма, он би се ба вио обра зо ва њем и с ве ликом пре ци зно шћу би утвр ђи вао скло но сти и спо соб но сти сва ког по јед и н ца. О н би п р о це њи в а о спо с о б но с т и де це од с а мог по че т к а њи хо в ог жи во та: сва ка осо ба ко ја има ви ше од 25 го ди на мо ра ла би да бу де упи са на у ре ги стар са по да ци ма о ње ним спо соб но сти ма и оним чи ме се ба ви; оста ли би се сма тра ли та ло гом дру штва. Дру ги са вет би се ба вио н е г а т и в н и м а с п е к т и м а ж и в о т а : с и р о м а ш н и м а, у д ов ц и м а, с и р о ч а д и, стар ци ма, сви ма ко ји ма је по треб на по моћ... Он би се, та ко ђе, ста рао за јав но здра вље бо ле сти, епи де ми је за не сре ће као што су по жа ри или по п ла ве... Тре ћ и са ве т би се спе ц и ја л и зо вао за т р го ви н у и ма н у фа к т у р не про из во де. Он би мо рао да ука же на то шта је по треб но про из во ди ти и ка ко то да се ура ди, али би, та ко ђе, кон тро ли сао тр жи ште и тр го ви ну ш т о је би л а т р а д и ц и о на л на фу н к ц и ја по л и ц и је. Че т в р т и с а в е т би с е ста рао за област, то јест те ри то ри ју и про стор, за при ват на до бра и оставш т и н у, до на ц и је и ја в не п р о да је, не з а б о ра в љ а ју ћ и в ла с т е л и н ск а п ра в а, пу те ве, ре ке, јав не згра де итд. 54 По л и ц и ја је д а к л е, од в р е м е н а њ е н е и с т о р и ј с ке п о ја в е, б и л а п и т а њ е у р б а ног п р о с т о р а и у р б а не р е г у л а ц и је. Та ко ће с е у Ф р а н ко в ом Си с т е м у п о т п ун е м ед иц и н с ке п о л и ц и је, по л и ц и ја и м а т и ме д и к а л и з о в а н у фу н к ц и ју ко ју ће сп р о в о д и т и у у р ба н и м п р о с т о ру: О н у з о би љ е де т а љ а по к а з у је ш т а мо ра да у ч и н и не к а а д м и н и с т ра ц и ја к а ко би г а ра н т о в а ла оп ш т е снаб де в а ње, при стој но бо ра ви ште, јав но здра вље, не за бо ра вља ју ћи ни ме ди цин ске инс т и т у ц и је н у ж не з а од р ж а в а њ е до б р ог зд р а в љ а с т а нов н и ш т в а, у к р ат ко, да би з а ш т и т и ла ж и в о т по је д и на ца. За х в а љу ју ћ и т ој к њи зи мо же мо да ви д и мо к а ко б ри г а з а по је д и нач н и ж и в о т, у т о в р е ме, по с т а је з а да т а к д р ж а в е. 55 Са ме д и ка л и зо ва ном по л и ц и јом ка о ре г у ла т ор н и м бе з бед но сн и м д ис по зи т и ви м ра ђа се и јед на но ва ми ја змич ка ар хи тек ту ра и ур ба ни зам као но ви по лит и ч ко -ме д и ц и н ск и и де а л с а н и т а р не ор г а н и з а ц и је у г р а до ви ма о с а м на е с т ог в е к а. М и ја зм и ч к и п р о с т о ри, он и ко ји мо г у би т и ж а ри ш на па т о г е на ме с т а, и з в о ри з а р а з а ко ји мо г у у г р о зи т и ж и в о т по п у л а ц и је, ви ше с у би л и кон с т и т у т и в н и е ле мен т и по л и ц и је о с а м на е с т ог в е к а, не г о п и т а њ е к ри м и на л и т е т а. 54 Po l i t ič k a t eh no lo g i ja i n d i v i du a, u: M. Fu ko, S pi si i ra z go vo r i, Fe don, Be o g r a d 2010, Ibid.,

14 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, Др Ду шан Ри стић, Поли ци ја и ра ђа ње упра вља штва... (стр ) Н а р а в но, п и т а њ е к ри м и н а л и т е т а н и је ис к љу че но. О в де с а мо по к у ш а в а мо да на гла си мо да је оп шти про цес ме ди ка ли за ци је имао, у јед ном тре нут ку, при мар ни ји зна чај ко ји је про из и ла зио из кон цеп та др жав ног раз ло га и проме на у р а ц и о на л и з а ц и ји т ех но ло г и ја у п р а в љ а ш т в а. О ног т р е н у т к а к а да је од нео д ре ђе ног мно штва ко је је све ви ше де мо граф ски, еко ном ски и по ли тичк и п ри т и ск а ло ев р оп ске г р а до в е с т в о р ен по л и т и ч ко - а ри т ме т и ч к и кон цеп т с т а нов н и ш т в а, п и т а њ е њ е г о в ог оп ш т ег зд ра в љ а и п р о д у к т и в но с т и по с т aје с у ш т и н ско п и т а њ е и ц и љ р а ц и о на л не по л и т и ч ке мо ћ и: Ту ви ше н и је р еч о по д р ш ц и не кој н а р о ч и т о к рх кој м а р г и н и по р е ме ће ној и р е ме т и л ач кој ста нов ни штва, већ о на чи ну на ко ји се мо же по ди ћи ни во здра вља дру штвеног те ла у це ли ни. Ра зни апа ра ти мо ћи по зва ни су да пре у зму над ле жност над те ли ма, не про сто да би од њих зах те ва ли да им слу же кр вљу или да би их шти ти ли од не при ја те ља, не про сто да би обез бе ди ли ка зну или изну ди ли нов ча на да ва ња, већ да би им по мо гли, по по тре би уз при ну ду, да за ш т и т е сво је зд ра в ље. И м пе ра т и в зд ра в љ а: сва ч и ји за да т а к и оп ш т и ц и љ ПО Л И Ц И ЈА: Ж И ВОТ-РА Д-ГО ВОР Пи та ње по ли ци је осам на е стог ве ка ни је пи та ње ка ко смо по ста ли дисци пли но ва ни или ка ко смо по ста ли до бри и крот ки. Оно чак, у по чет ку, н и је н и п и т а њ е к а ко смо п р о и з в е л и к р и м и н а л це и к р и м и н а л и т е т и т и ме п о с р ед н о, њ и хо в и м и с к љу ч и в а њ е м ко н с т и т у и с а л и с е б е 57 као н о р м а л н а, ра ц и о н а л н а, м и с л е ћ а и д о б ра би ћа. Оно је пре од го вор на пи та ње ка ко смо по с т а л и здра ви. Још од ре ђе ни је, али и чуд ни је на пр ви по глед ка ко смо по с т а л и ж и в и ка ко смо по ста ли би ћа ко је ж и в е, ра де и го в о ре. По л и ц и ја осам на е стог ве ка упра во ће се умет ну ти уну тар тог кључ ног Фу ко о вог трије д р а: ж и в о т - р а д - је з и к. К а ко д ру г а ч и је и н т е р п р е т и р а т и њ е г ов с т а в д а је чо в ек ис т и н ск и п р ед ме т по л и ц и је 58 да је пред мет по ли ци је сам жи вот и у п р а в љ а њ е ж и в о т ом. 59 В е з а по л и ц и је и р а ц и о н а л ног мо д е л а у п р а в љ а њ а д р ж а вом је с т е оно ш т о Ф у ко озна ча в а си н т а г мом п о л и ц иј с ке др ж а ве 60, а као и у слу ча ју са мог пој ма по ли ци је, и ова син таг ма не ма ве зе са оним што би се да нас моглo на зва ти по ли циј ском др жа вом ре пре си је и до ми на ци је. Наи ме, по л и ц и ј ске д р ж а в а код Ф у коа је п р е ск у п ме х а н и з а ма р е г у ла ц и је, не г о 56 Z d r av s t ve n a p o l i t i k a u X V I I I ve k u, u : M i š el Fu ko, M o ć /z n a n je. Me d i t e r r a n P u bl i s h i n g, No vi Sad 2012, Ibid., Ibid., M. Fu ko, Be z b e d n o st, te r i to r i ja, sta n ov ni š t vo. Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad 2014, Ф. Фу ко, Ра ђ а њ е б и о п о л и т и ке, С в е т о в и, Но ви Сад 2005, 11; M. Fu ko, B e z b e d n o s t, t e r i t o r i ja, s t a n o v n i š t v o. Me di ter ran Pu blis hing, No vi Sad 2014,