С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л

Transcription

1 С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су на ва шем ра да ру, ка ко бих пред ста вио ши ри кон текст за оно што се да нас де ша ва. То ком не ко ли ко ме се ци на кон об ја вљи ва ња мо је књи ге, сексу а л на ре во л у ц и ја је до би ла па ж њу не сл у ће н и х ра з ме ра, а посебно они про бле ми ко је на гла ша вам у књи зи. Она по чи ње сле де ћим реч има: Запањујућ а је брзина ко јом је ја в но м њ е њ е з а па д ног св е т а, а и ши ре, по че ло да бу де под ути ца јем оно га што Њу з в и к м а га з и н на зи ва по л и т иком секса. 1 Ка да се ова син таг ма на шла на на словној стра ни Њу з в и к м а га з и н а г о д и не, п р в ен с т в е но с е од но си ла на кон тр о вер зу око исто пол них бра ко ва. Да нас се она, исто та ко, мо же од но си т и на по п ла ву оп т у жби ко је у к љу ч у ју сек су а л но у з не м и ра в а њ е, с ек с у а л н и на па д си н т а г ме ко је у с еби с ад рже реч сек су ал но, ко ји ма су на слов не стра не пре пла вље не. До ста љу ди показује велико интересовање за истополне брако ве, али не де ли исти ин те рес пре ма та ла су оп ту жби о сексуалном у з не м и р а в а њу, ко је, ч и н и с е, и з би ја ју по це лом св е т у. Ис т о та ко, мно ги са да има ју до ста да ка жу о Хар ви ју Вајн сти ну, Алу Ф ра н ке н у и су д и ји Ро ју Му ру, а л и и х ис т о пол н и бра ко ви по с е б но не до т и ч у. Усв о ји в ш и Њу з в и ко в у си н т а г м у к а о н а зи в св оје нов е књи ге, имао сам на ме ру да на гла сим да су све ове по ја ве уско пове за не. То што све ове ства ри пра те јед на дру гу ни је слу чај ност. Шт а ви ше, оне н и с у је д и н и по к аз а т ељи с ек с у а л ног р а д и к а л и зм а у на шем до бу. О не с у с а мо нај и с т а к н у т и је. З а јед н и ч к и и ме н и л а ц ко ји се кри је иза ових ства ри је сте политизација секса, или на стаја њ е р а д и к а л не се к с у а л не и де о л о г и је Ви д и: ht t p: // w w w. r o ja k si t e.c o m /n e w s we e k- p o l i t ic s - of s e x /.

2 Но в а и де о л о г и ја се к са Оно о че му да нас све до чи мо је мно го ви ше од се к с у а л из ац и је к ул т у ре. А оно че му би тре ба ло да се су прот ста ви мо је ја ча ње екс па н зи в ног по л и т и ч ког п р о г р а ма и но в е по л и т и ч ке и де о ло г и је ч ија моћ п р ои зил а зи и з з а х т е в а з а кон т р о лом и ме њ а њ ем пој мо в а сек су а л но ст и. По т ре бе за нови м обл иц има сексуа лне слободе ш то нек и на зи в а ју р одном и део ло г и јом св е више в ладају левицом, иа ко с е м и ш љ е њ е е л и т е у п ри х в а т а њу ов е но в е и де о ло г и је по к а за ло из у зет но спо рим. Она об у хва та фе ми ни зам и ко ва ни цу хо мос ек с у а л- изам. У ово спа да мно го ви ше од обич ног сек су ал ног раз вра та. Свепри сут на по тре ба за мо ћи и осна жи ва њем го во ри да је оно што је ис п л и ва ло п ра ва и де о ло г и ја, сл и ч на с т а ри ји м и де о ло г и ја ма ко му ни зма и фа ши зма (и не што ско ри јег исла ми зма). Ме ђу тим, за р а з л и к у од п р е т ход н и х, ов а и де о ло г и ја ко ри с т и моћ се к са као свој глав ни по ли тич ки ин стру мент и ору ђе. Је дан до бро ду шни у че њ а к на зи в а је е р о т ском и де о ло г и јом. 2 О в а и де о лог ија је п р е фор му ли са ла ста ри је по кли че о со ци јал ној прав ди у ам би ци о зни је зах те ве за оним што се са да на зи ва по хот ном прав дом. По ред то га, сред ства ко ји ма се ово по сти же укљу чу ју кри вич но- -прав ни си стем. 3 Секс је у век по л и т и ча н п р о к ла м у ју ра д и к а л и, је р се сма т ра да нек и вр ше сексуа лно у г њета вање уск ра ћу ју ћ и д ру г и ма њи хо ва с ек с у а л на п р а в а. Ка ко би обез бе д и л и ова п ра ва, у г ње т е н и ор г а н и зу ју пок рет е о т по ра за х т евајућ и своје сек су а лно д р жав ља нс т во и сексуа лно са мо о п ре де ље ње. Сма т ра се да су сексуа лна п ра ва нео д во ји ва од еко ном ск и х, с о ц и ја л н и х, к ул т у р н и х и по л и т и ч к и х п рав а, а т о с у пра ва ко ја др жа ва шти ти. Сек су ал ни угње та ва чи ко ри сте хи јерарх ије сек суа лн и х вреднос т и, поп у т рел и г ије и т рад иц иона лног пол ног морала, које у м ног оме фу н к ц и он иш у с л и ч но и де о ло г и ји ра си зма. Оно ш т о се са да т ра ж и је ра д и ка л н и ја сек су а л на по л и т и к а ко ја мо же да до в е де у п и т а њ е не јед на ко с т и л и у г њ ет ав ањ е у окви ру сек су ал них од но са или да спро ве де ви зи ју сек су ал ног само о пре де ље ња и сло бо де и по кре не ком плет ну кул тур ну ре вол у ц и ју. 4 2 Ric hard G. Par ker, B o d i e s, Pl e as ur e s, a n d P a s s i o n s: S e x u a l C u l t u r e i n C o n t e m p o r a r y B r a z il (Nas hvil le, Van der bilt Uni ver sity Press, 2009), So nia Corrêa, Ro sa lind Petchesky, and Ric hard Par ker, S ex ual i t y, Hea l t h, and Hu man Rights (Abing don: Ro u tled ge, 2008), Ibid., 4 5, 24, 26, 27, 29 30, 93; Ric hard Par ker, Ro sa lind Petchesky and Ro bert Sem ber (eds.) Sex Po li tics: Re ports from the Front Li nes (n. p.: Se x u a l it y Po l icy 315

3 Та к ву р ет ор и к у смо в е ћ ч ул и. Уз појач ано нез ад ов о љс т в о, ис ка зу је се мр жња пре ма огра ни че њи ма и ау то ри те ту и жеђ за неогра ни че ном сло бо дом и осве том, слич но као код иде о ло ги ја претход ног ве ка. У овим ма ни фе сти ма еви дент но је да је емо ци ја ко ја по к ре ће све на си л не по л и т и ч ке по к ре те не за до вољ ст во. Оно н и је усме ре но ка име но ва ном по је дин цу ко ји би мо гао би ти зва нично опт ужен и осу ђен за по ч и ње не з ло ч и не, у з по моћ ус т а но в ље н и х п р о це д у ра и оп и п љи ви х до к а з а већ п р о т и в г ру па не и ме но в а н и х п р е с т у п н и к а за јед но, с чим у ве зи мо ра ју би ти сми шље ни но ви з ло ч и н и и но в а оп р а в да њ а з а к а ж њ а в а њ е. Не з а до в ољ с т в о оп р а в да в а же љу з а по бу ном п р о т и в по с т о је ћег по р е т к а, з а р е с т ру к т у ри ра њем дру штва, за ру ше њем по сто је ћих ин сти ту ци ја и ус поста вља њем но вог ре да у ком би они би ли глав ни, и ко ри сти ли сво ју но ву моћ да ка зне оне за ко је ми сле да су им на не ли зло, а ко ји су у овом слу ча ју чак и у ве ћој ме ри не го у слу ча је ви ма из про шло сти са мо обич ни љу ди ко ји гле да ју сво ја по сла. Ово п ре ва зи ла зи ре то ри к у марг ина лни х екст ремиста. Прог рам сексуалне сло бо де (и сек су ал не озло је ђе но сти) са да про жи ма скоро све д руш т вене и пол ит и чке и н с т и т уц ије: мед ије, у н иве рзит ет е, шко ле, до бро твор не ор га ни за ци је, здрав ство, кор по ра ци је, фон дац и је, п ра во су ђе, ц р к ве, в ла де, и н т е р нац иона лне орг ан из ац ије у з м и н и м а л но т ру д а, сви с у пос т ал и т еме љно з адојен и пол ит иком сек са. Ни јед на дру га ма три ца про бле ма ни је у то ли кој ме ри утица ла на на шу кул ту ру, по ли ти ку, и сва ко днев ни жи вот, ни ти је, с дру ге стра не, ијед на би ла та ко за пре па шћу ју ће из оп ште на из критич ког ис пи ти ва ња но ви на ра и зна ла ца. Ши ром све та, секс са да п р ед с т ав љ а п ол ар ит е т, који в иш е од б и л о ко г д р у г о г од р е ђу је на ш у и де о ло ш к у по с т а в к у. Се к с у а л н о о с л о бо ђе ње и п о л и т ич ка и де о л о г и ја Фе м и н и за м, а и но ви ја хо мо сек су а л на и де о ло г и ја, ко ја се т е ме љи на истим ме то да ма, кре ну ли су са на из глед скром ним и огран и че н и м за хт е ви ма: фе м и н ис тк иње су за хт евале п ра вн у једнакос т са му шкар ци ма, а хо мо сек су ал ци да при ват но има ју свој мир. Ови м и н и ма л н и за х т е ви на и ш л и су на опш т е ра зумевање. Зах ваљујућ и с ло б од н и м з а к љу ч ц и ма ко ји ма смо да на с сви ск ло н и, р а д и к а л не зах те ве ви ди мо као пи та ње сред ства и ци ља. Циљ, ка ко нам је рече но, је сте сек су ал на сло бо да, а по ли тич ки ак ти ви зам и аги ти та Wa t c h, n. d., h t t p: // w w w. s x p o l i t ic s.o r g /f r o n t l i n e s / b o o k / p d f /s e x p o l i t i c s.p d f ), 9, 2 0. T h i s p u bl i c a t io n a n d t h e p r e v i o u s b o o k a r e f u n d e d by m a jo r fo u n d a t i o n s, i n clu d i n g Ford, Ma cart hur, and the Open So ci ety In sti tu te. 316

4 ци ја су, јед но став но, сред ство до ци ља. Он да ка да се ми ни мал ни з а х т е в и з а с л о б о д у и с п у н е, в р а т и ћ е м о с е с т а б и л н о с т и, м и р у и ти ши ни. Ипак, са да је очи глед но да су ови про гра ми мно го све о бу хватни ји не го што се на пр ви по глед чи ни, као и то да смо отво ри ли Пан до ри ну ку ти ју зах те ва и по тре ба ко је су, као и сам секс (и поли тичка моћ), бу квал но не за си те. Ка да по је ди нац схвати динамик у и де о ло г и је р а д и к а л и зма, по с т а је св е т е же да од в о ји с у ш т и н у се к с у а л но с т и од по л и т и ч к и х ме т о да. Та ко ђе, по ста је те шко да се ви ди крај све му ово ме. Сек су ал на сло бо да је нео дво ји ва од по лит и ч ког ра д и ка л и з м а, јер је сек су ал на сло бо да (као што ро ди тељ сва ког адо ле сцен та зна), са ма по се би, вид по бу не и ла ко се по лит и з у је. Р у ше њ е с ек с у а л ног у з д р ж а в а њ а и т а буа је с а мо по с е би циљ, јер се супрот ста вља кон вен ци ја ма и ау то ри те ту и тако обезбе ђу је моћ. Твој аб ор т ус мо же би т и ч и н побуне и о снаж ив ањ а, и з ја ви л а је јед на ф е м и н ис т к и њ а. То је чин по мо ћу ког мо же те да по твр ди те се бе... Ја се надам... да ће те се уз по моћ абор ту са по ве за ти са свим же на ма. Пове за ће те оно што је нај ин тим ни је у ва ма са оним ве о ма ва жним у по ли ти ци, и спо зна ће те сво ју моћ. 5 С в а к а ко, не ви де сви с а мо иде нт ифико в а н и хо мо с е к с у а л ц и сво ју сек су ал ност кроз из ра зи то по ли тич ки сми сао. Иа ко је и хомо с ек с у а л но с т ви д по л и т и ч ког ис к а з а, ле з б еј с т в о је оч и глед н и је по л и т и з о в а но и з а м но г е п р ед с т а в љ а л и ч н и а спек т ф е м и н и с т и ч ке и де о ло г и је: Ф е м и н и з а м је т е о ри ја, ле з б еј с т в о је п р а к с а, р е ч и су ко је се при пи су ју Ти-Грејс Ат кин сон. За мно ге да на шње фем и н ис т к и ње, ле збеј с т во је м ног о више од сек су а л не ори јен т а ц и је... Оно је... и деолош ко, пол ит и чко и фи ло зоф ско с редс т во помоћу ког ће с е же не о с ло б о д и т и хе т е р о с ек с у а л не т и р а н и је. 6 Средс т ва и ц и ље ви п ред с т а в љ а ју де о у н у т ар ск ла д не це л и не, у окви ру ко је се сек су ал не и по ли тич ке по бу де пре пли ћу као међусоб но оја ча ни об ли ци по бу не. То је ре зул ти ра ло отвореним рев о л т о м з а р а д р е в о л т а и л и, к ако с у т о р е в о л у ц и о н а р и п о п у т Троц ког и Ма оа на зи ва ли, стал ном ре во лу ци јом. Ј. М ајк л Џонс је по к а з а о к а ко с у с е с ек с у а л н и р а д и к а л и з а м и по л и т и ч к и р а д и к а л и з а м у п р о ш ло с т и по д у да р а л и, у к љу ч у ју ћ и најнаси лн ије п ре вра т е по п у т Ф ра н ц у ске и Р у ске ре во л у ц и је. А ко с е кс уа л н а р ев ол уц ија н ије с асви м сино н и м н а с а р е в о л у ц и јом у 5 Re bec ca Wal ker, She s Co me for An Abor tion. What Do You Say?, Har per s Ma gaz ine, No vem ber 1992, 51, qu o ted in Char ma i ne Cro u se Yoest, The New Fe mi nist at 50: Wo men Alo ne, The Fa mily in Ame ri ca, vol. 27, no. 1 (Win ter 2013), R e n e D e nfel d, T h e N e w Vi ct or ia n s (Lon don: Si mon and Schu ster, 1995), 45, qu o ting Cheryl Clar ke, This Brid ge Cal led My Back. 317

5 мо де р ном см и с л у, з а па ж а он, он а св а к а ко је с т е си н х р о на. 7 Фем и н ис тк иње су д у г о би ле бл и ско по ве з а не са б ољ ше виц има, а п ре то га са ја ко бин ци ма. Слич но то ме, хо мо сек су ал ци има ју дугогодиш њу ве зу са фа ш и змом, у к љу ч у ју ћ и и на ц и з а м. Геј м уш к арц и су би л и у с р е д и ш т у св а ког в е л и ког фа ш и с т и ч ког по к р е т а... у к ључ у ју ћ и и у би ја њ е г е је в а г ас ом у н ут а р Тр ећег р ајх а, п ише Јох а н Х ари. М ног и водећ и е лемент и г еј к ул т у р е к ул т т е ла, ве л и ча њ е сна ж н и х, фе т и ш п р ема аут орит ат и вн и м л и ч но с т и ма и су р о в о с т и чи не мо чва ру у ко јој ви рус фа ши зма мо же да се ши ри. 8 Ук р а т ко, с ек с у а л н и р а д и к а л и з а м не з а х т е в а с а мо о т в о р е н у сек су а л н у сло бо д у. Ова и де о ло г и ја ко ри с т и сек су а л но осло бо ђе ње да охра бри п обун у ад ол ес ц ен а т а и нез а д о в ољ с т в о од ра с л и х. Као што ви ди мо на при ме ру иде о ло ги ја про шлог ве ка, ово је ре цепт за ау то ри татив ну вла ду и одлучно, систе мат ско го ње ње угње тава ча. То је упра во оно че га смо све до ци и на ве р ском и на све товном пла ну. 318 Ве р с ка с л о бо да Св е че ш ће смо св е до ц и д и р ек т ног с у ко ба и з ме ђу с ек с у а л не с ло б о де и в е р ске с ло б о де. У з а па д н и м де мо к р а т и ја ма, ско р о св а гл а в на ог р а н и че њ а в е р ске с ло б о де да на с по т и ч у од п р о ш и р е ног с ек с у а л ног п р о г р а ма: 9 у л и чн и п р о по в ед н и ц и бив ају х а п ш е н и з б ог и з р а ж а в а њ а уве ре ња о сек су ал ном мо ра лу; слу жбе ни ци вла де и ма ти ча ри гу бе сво ја рад на ме ста уколи ко од би ју да озва ни че исто пол не бра ко ве; пред у зет ни ци и струч ња ци би ва ју ту же ни и оста ју без посла уко ли ко од би ју да по слу ју про тив но сво јој са ве сти; к а т ол и чк а а г е н ц и ја з а ус в ајањ е је з ат в ор ен а з б о г с в оји х ве р ских на че ла; в а т р о г а с ц и м а х р и ш ћ а н с ке в е р о и с по в е с т и је н а р е ђ ено д а у че с т ву ју у по л и т и ч к и м де мон с т р а ц и ја ма ко је с е ру г а ју њи хо в ој в е ри, а по л и ц и ји је на р е ђе но да и з ло ж и по л и т и ч ке си м б о ле у по л и ц и ј ск и м с т а н и ца ма ; 7 E. Mic hael Jo nes, Li bi d o D o mi n a ndi: S ex u al Li b e ra t ion a n d Po li t i c al Con t rol (So uth Bend, In di a na: St. Au gu sti ne s Press, 2000), Jo hann Ha ri, The Stran ge, Stran ge Story of the Gay Fa scists, Huf fing ton Post, 21 Oc to ber 2008, /jo hann-ha ri /th e -stran ge -stran ge - -story_b_ html. See al so Scott Li vely and Ke vin Abrams, T h e P i n k S w a s t i k a: Ho mo se xu a lity in the Na zi Party (Ke i zer, Ore gon: Fo un ders Pu blis hing Corp., 1995). 9 Step hen Basker vil le, The Se xual Agen da and Religious Freedom, I nt e r n a t i o n a l Jo u r n a l fo r Re li g i o u s F r e e d o m, vol. 4, no. 2 (2011).

6 кућ но обра зо ва ње је утих ну ло за хва љу ју ћи школ ским вла стима ко је сп р о воде све сексуал изов ан и ји нас т а в н и п ла н и п р о г ра м; 10 ди рек ти ве Евр оп ске у ни је до зво ља ва ју да фи зи ч ка ли ца бу д у нов ча но к а ж њ е на з б ог и з р а ж а в а њ а св о ји х в е р ск и х и по л и т и ч к и х у в е р е њ а о с ек с у а л н и м п и т а њи ма. 11 Ч а к и Ујед и њ е не н а ц и је п р е по зн а ју п р е т њу. Хри ш ћ а нс т в о је... п од п р ит ис ко м с в ет о вн о г, п о с е б н о у Е в р о п и, к а ко и с т и ч е Еко ном ско -со ци јал ни са вет Ује ди ње них на ци ја. Овај вид предра су да о хри шћан ству и вер ским иде ја ма, ко је по сто је и у Евро пи и у Сје д и њ е н и м А ме ри ч к и м Д рж ав ама, у гла в ном с е т и че п и т а њ а повез ан и х с а с ек с ом, бра ком и по р о д и цом, о ко ји ма су к а т о л и ч к а, м у с л и ма н ск а и п р а в о с л а в на ц р к в а з а у з е ле с т а в. 12 Уко л и ко и з р а ж а в а њ е мо р а л н и х у в е р е њ а с ад а п р ед с т ав љ а д ис к ри м и н а ц и ју про тив сек су ал них ра ди ка ла, он да ни је не тач но ре ћи да сек су ална сло бо да и ве р ска сло бо да са да сто је ли цем у ли це, и чи ни се да ком про мис ни је мо гућ. За г о во р н и ц и с ек су а л ног о слоб ођењ а нек и са зв ан и чн и х, и з бу џе та фи нан си ра них по зи ци ја са ми отво ре но опи су ју хришћанство и дру га ве р ска уве ре ња као ди ректну пре пре ку њи хо вој слобо ди. Не сме се до зво ли ти да кул тур не и вер ске вред но сти под рива ју у н иве рза лнос т женск и х п рава, саопш т а ва Ко м и т е т Ује д и њи х на ц и ја. Д ру го т е ло Ује д и њен и х нац ија ис т и че да не ма ком п ро м и са и да је ве р ск а слоб ода једнос т а вно не компат иби лна са сексуа лн и м о с ло б ођењ ем. У сви м з е м љ а ма, ч и н и о ц и ко ји с у нај ви ше ко ч и л и уче шће же на у јав ном жи во ту по ти чу из кул тур ног си сте ма вредно сти и вер ских уве ре ња, истакнуто је. Права родна равноправност не до зво ља ва ра з ли чи та т умаче ња обавеза према међународним п р а в н и м но р м а м а у з а ви снос т и од у н у т а рњи х в е р ск и х п р а ви л а, т р а д и ц и ја и о би ча ја. 13 Сек су а л ни ра ди ка ли у сво јим зах те ви ма све ви ше ин си сти ра ју на то ме да сек су ал на сло бо да за ме ни вер ску сло бо ду. Као што је г о д и не а д в о к ат ле з б еј к и п р ед ви де о, п р а в на б о р ба з а хо мо 10 M i ke D o n n el ly, Re l i g i o u s Fr e e d o m i n E d u c a t io n, In t e r n a t i o n a l Jo u r n a l fo r Re li g i o u s F r e e d o m, vol. 4, no. 2 (2011). 11 Paul Co le man and Ro ger Ki ska, The Pro po sed EU Equ al Tre at ment Dir e c t i ve, In t e r n a t i o n a l Jo u r n a l fo r Re li g i o u s F r e e d o m, vol. 5, no. 1 (2012). 12 Qu o ted in S h a d ow Re p or t, ( Vi e n n a: Ob se r va t or y on I n t o le r a n ce and Di scri mi na tion Aga inst Chri sti ans in Eu ro pe, 2010), 11 ( /2wvteq5). 13 Un i t e d Na t i o n s D i v i sio n fo r t h e Ad v a n c e m e nt of Wo m e n, G e n e r a l Re c o m m e n d a t i o n s M a d e by t h e C o m m it t e e o n t h e El i m i n a t io n of D i s c r i m i n a t io n Ag a i n s t Wo men. No. 19, 11th ses sion (1992), men watch/da w/ce daw/ re com men da ti ons /re comm.ht m #re com19; Re port of the Com mit tee on the Eli mi nation of Di scri mi na tion Aga inst Wo men. 13th sess., A/49/38 (New York: UN Wo men, 1994),

7 сек су ал на пра ва до ве шће јед ног да на до су ко ба из ме ђу сло бо де вер о и спо в е с т и и с ек с у а л не ори јен т а ц и је. 14 Да нас, ка да се ди рек тан с у ко б и з ме ђу њи х з а и с т а и де ша в а, с ло б о да в е р о и спо в е с т и ско р о увек гу би. Не па да ми на па мет ни је дан слу чај у ком би вер ска с л о бо да т р е ба ло да од не с е по б е д у, р е ч и с у хо мо с ек с у а л не а к т и вис т к и њ е Ч а и Фе л д бл у м, ко ја с е к а о с а в е зна ко ме с а р к а Ком исије за једнаке мо г ућ но с т и за по ш ља ва ња за к ле ла да ће се п ри д р жа ва т и Првог а ма н д ма на Ус т а в а Сје д и ње н и х А ме ри ч к и х Д р ж ав а. Може до ћ и до с у коб а и змеђу в е рске и с е кс у а л не с ло б о де, а л и у ско р о свим слу ча је ви ма би тре ба ло да по бе ди сек су ал на сло бо да. 15 Ква ли тет иде о ло ги је но вих сек су ал них зах те ва је сли чан једној гло ба л ној и де о ло г и ји ко ја т а ко ђе п р ед с т а в љ а ве л ик у п р е тњу вер ској сло бо ди у чи јој ср жи та ко ђе ле жи сек су ал ност, а то је исла ми зам, или ислам као ра дикална политичка идеологија. Ислам и с т и ч к а м и л и т а н т но с т с е о би чно не пе рц ип ир а к а о с екс уа лн а идеологија и ње на не ком па ти бил ност са пра ви ма же на и хомосексу а ла ца је очи глед на у те о ри ји. Али оно што је ма ње уоч љи во је сте да она за сни ва сво ја стре мље ња ка по ли тич кој мо ћи на осно ву контро ле над пи та њи ма сек са и по ро ди це. Родне улоге и мају цент ра лн у улог у у по л и т и ч кој и де о ло г и ји, п ред ста в ља у ве ре ње ко је је опш теп рих ва ће но ме ђу по зна ва о ц и ма 16, а л и у п р ко с т о ме т е ш ко г а је р а ц и о н а л и з о в а т и. Жен ско п и т а њ е ни је мар ги нал но, пи шу Ијан Бу ру ма и Ави шаи Мар га лит, оно је у ср жи ислам ског [радикализма]. 17 Ко ји г од би л и у з ро ц и не за до вољ ства и огор че но сти ко ји под сти чу ислам ску иде о ло ги ју, од говори се углавном своде на ислам ску сек су ал ну ре гу ла ци ју. Му слиман ски ра ди ка ли сма тра ју да кон тро ла сек са и ин си сти ра ње на сексуа л ној ч и с т о т и во де до по л и т и ч ке мо ћ и. [ Ира нск и] реж и м је п ре по зна о х и џаб ка о са м и к љу ч ре во л у ц и је, п ри ме т и ла је Хеј д и х Мо ги ши. Окарактерисан је као основа ислам ске иде о ло ги је и божји про пис о ду жно сти же на. А као што ови знал ци твр де, же не су че сто има ле ис так н у то ме сто у ра ди ка лним ислам ск им по к ре ти ма Ц и т и р а н о у : Te r e s a Wa g n e r a n d L esl ie C a r b o n e, e d s., Fifty Years Af ter the D e c la ra t ion: T he Uni te d Na t i on s Record O n Huma n Right s ( La nha m, Md.: Un ive rsit y Press of Ame ri ca, 2001), 121. За ову ре фе рен цу ду гу јем Бен џа ми ну Снод гра су. 15 Ц и т ир ано у: M a g g ie G a l l a g he r, T he (G ay) P u bl ic I n t el le c t u a l, C BS News web si te: ned-in-bo ston-part-two/, 8 May Pa r vi n Pa i d a r, Wo men and the Po li t i cal Pro cess in Twen t i eth Cen tur y Iran, 232, ц ит ир ано у: M as ou d K az e mz ad eh, I sl am i c Fu nd am e nt ali s m, Fem in i s m, a n d G e nd e r Ine qu a lity in Iran Un der Kho me i ni (Lan ham, Md.: Uni ver sity Press of Ame ri ca, 2002), I a n B u r u m a a n d Av i s h a i M a r g a l it, Oc ci den ta lism: The West in the Eyes of It s E n e mi e s (New York: Pen guin, 2004). Он лајн вер зи ја ове књи ге на Go o gle Bo oks н и је н у м е р и с а н а. 18 H a i d e h Mog h i s si, e d., Wo men and Islam ( L o n d o n: Ro u t le d ge, ), О ово ме сам ши ре ар гу мен ти сао у: The Se xu al Ji had: The Glo bal Ri se of Se xu al 320

8 Кон зер ва тив ци су че сто збуње ни јер фе ми нист ки ње и хо мосексуалци ретко кри ти ку ју ра ди кал ни исла ми зам, али за то по стоји јед но с т а в а н р а з лог: у ко л и ко р а д и к а л н и ис л а м и с т и у г р о ж а в а ју њи хо в а п р а в а, конз е рв ат и вц и ће пот урит и ле ђа з а р а д и к а ле. 19 У ме ђу времену исла ми сти и фе ми нист ки ње/хо мо сек су алци остварују сво ју по л и т и ч к у моћ п ре ко за па д н и х и хри ш ћа н ск и х вред но с т и, к а о моћ н и с а в е зн и ц и ко ји ме ђу с о б но п р о мо ви ш у св о је п р о г р а ме ху шка ју ћи сво је кри ти ча ре јед не про тив дру гих. Гра ђан ска сло бо да и но ви род ни зло чи ни И а ко је в е р с к а с л о б о д а н ај но в и ји и н ај в и д љи в и ји п р едм е т не с угласица, н и је најоз би љн ији. Пос лед ице с екс уа лног п р ог р ама по сло бо ду превазилазе верски израз иако вер ске сло бо де об у хвата ју дру ге сло бо де. На лик прет ход ним обра сци ма, обе ћа ња о новом до бу сло бо де ко ја је сек су ал на ре во лу ци ја да ва ла убр зо су се ис по љи л а к р оз но в е о б л и ке ау т о ри т а р но с т и. Нај сви ре пија од свих из ре чених казни нове сексуалне жандармерије и најрепресивније ма шинери је вла де ко ја је ика да по стоја л а у мо де р н и м де мо к р а т ија м а енглеског г ов о рног подруч ија је с т е једн ос т р ан и и н ев о љ н и б р ако р аз в од н и а п а р а т, н а м е н с к и ство рен ме ха ни зам вла де ко ри шћен за рас ту ра ње по ро ди ца, преу зи ма ње кон тро ле над приватним живо тима невиних људи и њихо ве де це, за пле ну имо ви не по крат ком по ступ ку, и за кри ми нал и з о в а њ е ол и че њ а ом р а же ног па т ри ја р х а т а, од но сно оче в а. До ф о р м и р а њ а а д в о к ат ске ко мо р е ф е м и н ис т к и њ а 20 ш и р ом з а па д ног све та до шло је угла вом тај но и без јав не де ба те, у је ку сек су ал не р е в о л у ц и је. О к си мо р он од г о в о р но с т и б е з к ри ви це ле ж и у т о ме ш т о је доз в ољ ено д а у п р а в ном по гле д у б е с п р е ко р н и г р а ђ а н и ко ји ни су кри ви ни за ка кве прав не пре кр ша је бу ду по крат ком по с т у п к у и з ба че н и и з сво ји х к у ћ а, од војен и од сво је де це, л и ше н и св е г а ш т о по с е д у ју, а а ко од би ју с а р а д њу мо г у да бу д у з а т в о р е н и без оп ту жбе или су ђе ња. Са м и м под но ше њем з а хт ев а з а ра з вод, не з а до вољ на су п ру г а, без прав них осно ва, ста вља жи во те це ле по ро ди це под вла дин надзор: отац је по крат ком по ступ ку ста вљен под над зор ка зне ног апар а т а ; де ца по с т а ју у т и цај н и ш т и ће н и ц и с у да и с л у ж би с о ц и ја л не a n d Re l i g i o u s R a d i c a l i s m, p r o c e e d i n g s of t h e c o n fe r e n c e o n Re l i g io n a n d Po l i t ic s i n t h e G l ob al iz at i o n E r a, C e nt r e fo r Pol it i c a l A n a l y s i s, B ab e s - B ol y a i U n ive rs i t y, Cluj-Na po ca, Romania, June 2012 (Cambridge University Press, forthcoming). 19 Kay Hymo witz, Why Fe mi nism is AWOL on Islam, City Journal, Win ter Na t i o n a l A s s o c i a t io n of Wo m e n L aw ye r s i n t e r n e t si t e: ht t p: // w w w. a b a n e t. org /nawl/abo ut/hi story.html. За хва љу јем Џу ди Па реј ко за ову ре фе рен цу. 321

9 по мо ћ и; м ај к а по с т а је п л аћен и с л уж б е н и к-н а - р е зи де н ц и ји (ш т о мо же да раз дво ји и њу од де це) све то, а ни ка кав прав но ка жњи ви п р е с т у п с е н и је н и де сио. Не ма зв а н и ч н и х оп т у ж би, оп т у ж н и це, по р о т е, суђењ а, о слобађајућ и х п р есуда и, ш т о је нај у пе ча тљи ви је, уоп ште не ма по да та ка о за то че ни штву. 21 Али ма ши не ри ја раз во да пред ста вља са мо је дан на чин на ко ји сек су ал на ре во лу ци ја дра ма тич но ши ри моћ по ли ци је и чини неви не к ри ви ма. Још од по че т ка њи хо ве ре во л у ц и је да ле ко од оч и ју ме ди ја сексу ал ни ми ли тан ти раде на стварању велике збирке нови х з лоч ина и ш ирењу нови х дефин иц и ја по с то је ћ и х од ко ји х сви у к љу ч у ју с ек с у а л не и по р од и чне одно с е: си ло в а њ е, с ек с у а л н и напад, сек су ал но уз не ми ра ва ње, на си ље у по ро ди ци, ухођењ е, з ло с т а в љ а њ е де це, н а си л н и ш т в о, с ек с у а л н у т р г о ви н у и дру ге. Овај лов на ве шти це ско ро да не ма ве зе са оним што је су ге ри са но овим за па љи вим го во ром: си ло ва ње је уства ри спора зум ни секс и у ве ћи ни слу ча је ва ни шта ви ше од то га; 22 на си ље у по р о д и ц и не у к љу ч у је н а си љ е н и т и фи з и ч к и кон т а к т, к а о н и т а к ву п р е тњу; 23 под зло ста вља њем де це се у ства ри кри је уо бича је на ро ди тељ ска ди сци пли на или шко ло ва ње код ку ће, или чак пот пу не из ми шљо ти не у ци љу оства ри ва ња пред но сти у бра ко развод ној пар ни ци; 24 на си л н и ш т в о је м и нор но, ско р о з а не ма р љиво, и л и се т иче к ри т и ке хо мосексуа л ног пол ит и чког п рог рама и л и дру гих раз ли ка у по гле ду уве ре ња и ми шље ња; ухо ђе ње је поку шај оче ва раз ве де них без при стан ка да ви де соп стве ну де цу; и још до ста то га. У јед ном од р е т к и х а к а дем ск и х ис т р а ж и в а њ а, М а ри Го т чок је уста но ви ла да је до на глог по ра ста за тво ре ни ка у Сје ди ње ним Д р ж а в а м а до ш ло ус лед а г р е си в н и х ф е м и н и с т и ч к и х к а м п а њ а у ве зи са си ло ва њем и на си љем у по ро ди ци, а не услед кон зер ва тивних кам па ња о ре ду и за ко ну. Жен ски по крет је прет хо дио конз е р в а т и вн ој п о л и т и ц и р е д а и з а ко н а, и с т и ч е он а. Же нс ке о рг а н и з а ц ије с у одиг рале к љу чн у улог у у јачању ов ог конз е рв ат и вног 21 Step hen Ba sker vil le, Ta ken In to Cu stody: The War Aga inst Fat hers, Marri a ge, and the Fa mily (Nas hvil le: Cum ber land Ho u se), ch. 1. За са мо је дан при мер, в и д е т и: Re b e c c a M ay a n d M a r g u e r i t e Ro u le t, A L o o k a t A r r e s t s of L ow- I n c o m e Fa t he r s fo r C h i ld Su p p o r t No n p ay m e nt: E n fo r c e m e nt, C o u r t a nd P r o g r a m P r a c t i c e s, C e nt e r f o r Fa m i l y Po l i c y a n d P r a c t i c e ( M a d i s o n, W i s c o n s i n : J a n u a r y ; h t t p: // cu ments/non com pli an ce.pdf ), 6, 9, 11, St e p he n Ba ske r v i l le, Fe m i n ist G u lag: No P ro se cu t ion Ne ce s s a r y, The New A m e r i c a n, Ja nu a r y 2 010, a n d Ju l i a n A s s a n ge s Po l i t i c a l Ho n e y t r a p, T h e A m e r i c a n C o n s e r v a t i v e, on li ne edi tion, 25 Fe bru ary B a s k e r v i l l e, Ta k e n I n t o C u s t o d y, ch. 4; Da vid He le ni ak, The New Star Cham ber, Rut gers Law Re vi ew, vol. 57, no. 3 (Spring 2005). 24 B a s ke r v i l le, Ta ken In to Cu stody, ch

10 по кре та за пра ва жр та ва ко ји се ја вио се дам де се тих го ди на прошлог ве ка. 25 Ови но ви и ла ба во де фи ни са ни зло чи ни до ве ли су до по ли тиз а ц и је сп р о в о ђе њ а з а ко на и к ри ви ч но -п р а в ног си с т е ма, у ч и н и л и с у з а кон не ја сн и м и с у бје к т и в н и м, ус п у т н и м и с р о з а л и п р о це с з а ш т и т е оп т у же ног у к ри ви ч ном по с т у п к у, а т а ко ђе с у до в е л и до к ри м и на л и з о в а њ а и з а т о че њ а в е л и ког б р о ја м у ш к а р а ца и не к и х же на ко ји ни су има ли ни ка кву скло ност ка кри ми нал ном по на шању. До ско ро, ма ло њих је два да је чу ло за ве ћи ну ових зло чи на, а чак и сад ни ко у пот пу но сти не раз у ме њи хо во зна че ње, јер тач не де фи н и ц и је не по с т о је. Рет ко су пре су де ових ква зи зло чи на до не те на су ђе њи ма са по ро та ма на с та н дард н и м су до ви ма. 26 Уме с т о т о га, к ри ви ц у (не вино с т р е т ко) по к р ат ком по с т у п к у п р о гл а ша в а ју спе ц и ја л и з о в а не с у д и је, и л и, св е че ш ће, р а з л и ч и т е к в а зи с у д и је: с у р о г ат с у д и је, адво ка ти, со ци јал ни рад ни ци, школ ски ад ми ни стра тив ни рад ни ци, с т у ден т ск а по р о т а, с л у ж б е н и ц и и з о бл а с т и с о ц и ја л не з а ш т и т е и дру ги сит ни слу жбе ни ци и по ли тич ки опе ра тив ци ко ји ма је стица њ е к в а зи с уд ске мо ћ и у л и ч ном и н т е р е с у. О п т у ж и о ц и с у п р едс т ав љ е н и к а о ж рт в е у зв ан и чн и м док умент има, а опт ужен и с у, не са мо од стра не ме ди ја већ и од са ме по ли ци је, уз по моћ тер ми на који им пли ци ра ју кри ви цу, етикетира ни као по чи ни те љи, злос т ав љ ач и, б ат ин аш и, силеџ ије, м уч ит е љи, ву ц и б а т и не, тра фи кан ти и та ко да ље чак и пре су ђе ња (ако су ђе ња уоп ште и бу де). Гло ри фи к а ц и ја о с е ћ а њ а 27 је до ве ла до ма ње ја сне или не постојеће разли ке из ме ђу зло чи на и обич ног не сла га ња, те и мешања очи гледног чина криминалног понашања (предвиђен постоје ћ и м к риви чн и м п р а в ом) с а не до в о љ но п р е ц и зн и м т ерм ин им а по п у т з лос т ав љ ањ а и експ лоат ац ије к а ко би с е би ло ш т а ш т о би се мо гло под ве сти под ове не ја сне али по грд не тер ми не мо гло ока рак те ри сати као зло чин и ка ко би ре зул ти ра ло хапшењем. Злоч и н је с у бјек т и в но де фи н и с а н, од р е ђу ју г а о с е ћ а њ а ви ше не г о де л а, док к ри ви ц у не од р е ђу је о бјек т и в н и ч и н оп т у же ног в ећ с у бјек тив но ста ње све сти оп ту жи о ца од но сно, не са мо да ли је 25 Ma rie Gottschalk, The Pri son and the Gal lows: The Po li tics of Mass In carce ra tion in Ame ri ca (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 2006), We mean [by the ru le of law], in the first pla ce, that no man is pu nis ha ble or can be ma de to suf fer in body or go ods ex cept for a dis tinct bre ach of law esta blis hed in the or di nary le gal man ner be fo re the or di nar y co u r ts of the land, A. V. Di cey, qu o ted in John La ug hland, A Hi s t o r y o f Po li t i c a l Tr i a l s (Ox ford: Pe ter Lang), 7 (emp ha sis a d d e d ). 27 Paul Nat han son and Kat he ri ne K. Young, L egali z i ng Mi sa n d r y: Fro m Pu bli c S ha me to S yste mic D i sc r i mi n a t ion aga in st Me n ( Mon t re al: McG i l l- Q u e e n s Un i ve r sit y Press, 2006),

11 да ла при ста нак већ да ли је осе ти ла страх. Осе ћај увре ђе но сти оп т у ж и о ца кон с т и т у и ше к ри ви ц у оп т у же ног с а м у по с е би. 28 Осу де и ви со ка сто па осу ђу ју ћих пре су да су циљ ко ји тре ба по с т и ћ и, не з а ви сно од до к а з а и њи хо в е о сно в а но с т и у од р е ђе ном сл у ча ју. 29 Суд ск и по ст у п ц и обил ују п лаћен и м бран иоц има ж рт ве (оби чно п р о фесиона лн и пол ит и ч к и а к т ивис т и) који су у најмљ ен и да све до че про тив оп ту же ног ког не по зна ју и о чи јој на вод ној криви ци не ма ју ин фор ма ци је из пр ве ру ке, у ци љу оства ри ва ња си гурне осу де и мак си мал не ка зне. 30 С д ру г е с т р а не, оп т уженом н ије ек ви ва лен тно до де љен све док- бран ила ц који би сведоч ио у њег ову ко рист, а че сто му је од у зе та и при ли ка да го во ри у сво је име. Без и з у з е т к а, п ре т п о с т а в ка не в и н о с т и з а ме њ е на је п ре т п о с т а в ком к р и в и це, а еви дент но ла жне оп ту жбе ни су ка жње не, чак су и охрабр ене. 31 Циљ вла ди них кам па ња је да по диг не свест о не и ме нова ним не на сил ним зло тво ри ма окри вље ним за не бу ло зне но ве злоч и не ко ји н и ко ме з а п р а в о н и с у ја сн и. С т а т и с т и к а в л а де т е ж и да об у хвати ове зло чи не иа ко они ни су за сно ва ни на за ко ни тим осуда ма већ на суд ским из ве шта ји ма чи ја по твр да не ле жи у осуда ма до не тим на су ђе њу са по ро том, већ у од лу ка ма су ди ја, или не кад чак и јав них слу жбе ни ка по пут со ци јал них рад ни ка. Стат и с т и к а и и з в е ш т а ји с у т а ко ђе з а сно в а н и на не ја сн и м де фи н и ц и ја ма, ш т о с а м п р едме т и зв еш т аја ч ин и у п и т н и м. 32 О п т у ж и о ц и с у зва н и ч но озна че н и као ж р т ве од ст ране јавн и х сл ужбен ика, као на п ри мер ра д н и ка у со ц и ја лн и м а генц ијама, без судског пост у пка, што им пли цит но да је пра во зва нич но при зна тој жр тви да ка зни свог на вод ног (или ква зи признатог) угњетавача. Многа заточеништва ни су об ја вље на и не по сто је у ста ти сти ци и до ку мен та ци ји вла де, што је у Сје ди ње њим Др жа ва ма и дру гим сло бод ним др жав а м а п р о п и с а но з а ко ном. 33 У м но г и м с л у ч а је ви м а, уопш т е нем а по да т а к а о з а т о че н и ш т ву. О п т у ж и о ц и мо г у да з а ра де од т ужен и х, под но се ћи ту жбе про тив њих, чак и без би ло ка квог до ка за о злочи ну, што је та ко ђе ис пла ти во и за тре ћа ли ца, као што су адво ка ти и љу т е ф е м и н и с т и ч ке и л и хо мо с ек с у а л не г ру пе. 34 Не ви ни бр зо за вр ша ва ју у за тво ру јер на вод ни зло чи ни и опту жбе ко ји из њих про из ла зе не на и ла зе ни на ка кав от пор. Ма ло 28 Co le man and Ki ska, Pro po sed EU Di rec ti ve. 29 C h r is t i n a Pa t t e rs o n, It s M il ib a n d, Not C l arke, W h o Shou ld B e A sh am e d, T h e In d e p e n d e n t, 19 May Stu art Taylor and K. C. Johnson, Un t il Pro ve n In no ce nt: Po li t i cal Cor re c t ne ss a n d t h e S h a m ef u l I n j u s t i c e s o f t h e D uk e L a cr o s s e R ap e C as e (New York: Tho mas Dun ne, 2007), B a s ke r v i l le, Ta ken In to Cu stody, ch. 4 and p a s s i m. 32 Ibid., ch May and Ro u let, Lo ok at Ar rests. 34 Co le man and Ki ska, Pro po sed EU Di rec ti ve. 324

12 њих је спрем но да се бе до ве де у по зи ци ју у ко јој би из гле да ли као бра ни о ци сек су ал них зло чи на или оп ту же них сек су ал них прес т у п н и к а. Јед но с т ра на к а мпа њ а ко ја к а ра кт е ри ше це ле г ру пе к а о з ло с та в ља че, ба т и на ше, м у ч и те ље, ву ц и ба т и не, си ле џ и је, про гонитеље (на лик ко му ни стич кој кам па њи про тив контрарево л уц и о на ра и ан т и со ц и ја л н и х еле ме на та ) и ма ц и љ да заст раш и би ло ко га ко би се усу дио да ста не на цр ту вла ди, као и да иза зив е х и с т е ри ју ја в но с т и ш т о онемог ућ ав а фе р с уђењ е он има који с у оп т у же н и да п ри па да ју ови м ка т е г о ри ја ма. Оп т у жбе у брзо пос тају с ред с т во л и ч н и х и по л и т и ч к и х осве т а. По т п у но ла ж не и л и сасви м бе зна чај не оп т у жбе п ред ме т су судск и х пос т упака је р оп ра вдавају буџе т фе м и н изиран и х и сек суал изован и х п рипа дн ика пол иц ијск и х слу жби, пра ве ћи од прав но бес пре кор них гра ђа на без о па сне и нен а си лне к рим ин а л це ко је жен ск и и хо мо с ек с у а л н и п ри п а д н и ц и по ли ци је мо гу да ухап се. 35 Ре зул тат је спи ра ла ти ши не но ви на ра, уче ња ка и дру гих наме т н у т и х ч у в а р а. Кон з е р в а т и в н и мо р а л и с т и с е не ба в е п р е и сп и т и в а њ ем оп т у ж би, он и ча к л а ко в е р но х р ле да с е п ри к љу че р а д и кал ној ма си у осу ди зло чи на ко ји им ни су ја сни. За па њу јућ је жар с а ко ји м с е кон з е р в а т и в н и по л и т и ч к и опе р а т и в ц и од ри ч у т р а д и ц и о н а л н и х с т и гм и п р от и в с т ар омодн и х, з а с т а р е л и х кон це п а т а п р е љу б е и бл у да, т е и усв а ја ју ж а р г он с ек с у а л не п р о па г а н де, ч и јих пу них им пли ка ци ја ни су ни све сни, као и ка да оп тужују председ ника Била Клин то на за сек су ал но уз не ми ра ва ње или муслима не за хо мо фо би ју. Све ово во ди до за ме не хри шћан ске ети ке р а д и к а л ном и де о ло г и јом. По л и т ич ка с л а т ка з а м ка О ви но ви р од н и з ло ч и н и н и с у на с т а л и на с у п р о т с ек с у а л ној сло бо ди, већ су њен нео дво ји ви до да так. За ни мљи во је да но ви з ло ч ин и дел ују з а јед но и у с а ра д њи с а но ви м с ло б о да ма. О но ш т о је мож да најзначајн ија а опе т, најмање запа же на од л и к а род н и х зло чи на је сте моћ г л а тко г ко мб ин ов а њ а п р о ш и р е н е с е к с у а л н е слободе са смањеном грађан ском слободом: сек су ал ног осло бође њ а с а по л и т и ч ком р е п р е си јом. Мно ги сма тра ју да је па ра док сално да фе ми нист ки ње охра брују сло бодан секс док ис то вре ме но т ра же но ве на ч и не за ка ж ња ва ње 35 Wrong Arm of the Law, le a ding co lumn, D a il y Te l e g r a p h, 31 July 2012 ( h t t p: // w w w.t e leg r a p h.c o.u k /c o m m e n t / t eleg r a p h -v ie w/ / Wr o n g- a r m - of- t h e - -law.html); Chri stian Pre ac her Vows to Fight..., Daily Mail, 2 May 2010 ( d a i l y m a i l.c o.u k / n e w s /a r t i c l e /C h r i s t i a n - p r e a c h e r- t r i a l - p u bl i c - o r d e r- of fe n c e s - s a y i n g- h o m o s e x u a l it y- si n. ht m l # i x z z 0 n 9 n O ntgz ). 325

13 м у ш ка ра ца за сек су а л не ч и но ве. А ма ло је он и х ко ји ра з у ме ју ве зу и з м е ђу о в е д в е с т в а р и. До к п р о ф е с о р ке д о м а ћ и н с т в а л у п а ј у у шерпе и лонце и звижде пиштаљкама на ми тин зи ма про тив си лов а њ а, уо ча в а Хе де р Мек до на л д, у с у с ед ном с т у ден т ском до м у са вет ни ци бру цо ша и де ка ни деле савете за бо ље ор га зме и упо требу сек су ал них игра ча ка. То ни је слу чај ност: секс обез бе ђу је по литич ко оруж је. До зло чи на обич но до ла зи ка да је не ка но ва сек су ал на сло бо да оштро зах те ва на као нео п ход на за осло бо ђе ње же на од не ког ви да угње та ва ња иа ко је, суштин ски, но ва сло бо да под јед на ко прима м љи в а м у ш к а р ц и ма, по с е б но м л а д и ма ко ји и ма ју и з р а жен л и б и д о и м а л о од г о в о р н о с т и. О в о и м а з а п о с л е д и ц у к р и м и н а л н у оп ту жбу (обич но) про тив му шкар ца ко ји за гри зе ма мац при хват и в ш и у ж и в а њ е у но в о до зв о љ е н и м з а до в ољ с т ви ма: И н си с т и р а њ е на у ж и в а њу же на у не о ба в е зном с ек с у, к а ко се сма тра да то му шкар ци чи не, пре тва ра се у оп ту жбе за си лова ње, чак и ка да по сто ји при ста нак (ово је са да че ста по ја ва на фа кул те ти ма и у вој сци). 36 Зах те ви за при ступ од ре ђе ним рад ним ме сти ма, фа кул тет и м а, в ој сц и и д ру г и м по ло ж а ји м а ко ји с у би л и р е з е р ви с а н и з а м у ш к а р це в о де оп т у ж ба ма з а с ек с у а л но у з не м и р а в а њ е п р о т и в м у ш к а р а ца к ада дође до не и зб еж ног р а з ви т к а с ек с у а л н и х од но с а (ко ји се че сто из ја ло ве), без об зи ра на то ко их је ини ци рао. Ван брач на за јед ни ца и раз вод без кри ви це су услов за ослобо ђе ње же на од па три јар хал ног бра ка, ко ји во ди до оп ту жби мушка ра ца за на пу шта ње (чак и ка да же на пре ки не ве зу), та ко ђе до оп ту жби за на си ље у по ро ди ци и зло ста вља ње де це, у ци љу остваривања ста ра тељ ства над де цом и нов ча не на докнаде и имови не ко ја иде уз њих. Пр ко сне из ја ве да же на ма ни је по треб на нов ча на по моћ му шка ра ца убрзо су уступиле ме сто зах те ви ма за хап ше ње и за тва 36 З а п о с л ед њ е в ид и: St e ph e n B as ke rv i lle, B e t s y D e Vo s Sh ow s C o u r a ge, Daily Cal ler, 25 Se p t e m b e r 2017, ht t p s://w w w.go o g le.c o m / u r l?s a = t & r c t = j& q =& e s r c = s & s o u r c e = w eb & c d =1& c a d = r j a & u a c t = 8 & v e d = 0 a h U K E w j N j v 31v u 3 WA h U I 9 I M K H V B8AvEQFg gom A A& u rl=ht t p%3a%2f %2Fd a i lyc a l le r.c om % 2F 2017 %2F0 9 % 2F 25% 2 F b e t s y- d evo s - s h ow s - c our age% 2 F& u sg =AO vvaw2qny m9w W Y8l 6X zt Zj DFR k E. Ун и ве р зи т е т ск и т ри бу на л и су је д и н и до би л и ве л и к у па ж њу, иа ко ч и не с а м о д е л и ћ п р и ч е, и н о ћ н а м о р а ко ј у о п т у же н и т а м о п р е ж и в а љ а в а је с ко р о з а н е м а р љи в а у п о р е ђ е њу с а с у д о в и м а ко ји и з р и ч у з а т в о р с к у к а з н у. Те р м и н је пре у зет од Ju dith Gros sman, A Mot her, a Fe mi nist, Ag hast, Wa ll S t r e e t Jo u r n a l, 16 April 2013, http : //on li ne.ws j.co m /article /SB html. За де таљ ни ји пре глед по гле дај те књи гу: Step hen Ba skerv i l le, The New Po li tics of Sex: The Se xu al Re vo lu tion, Ci vil Li ber ti es, and the Growth of Go vern men tal Po wer (An ge li co, 2017), ch

14 ра ње без су ђе ња оних му шка ра ца ко ји же на ма не обез бе ђу ју адеква тан при ход у ви ду али мен та ци је или из др жа ва ња де те та. Пр о и з в од т в рдњи да женама н и је пот р е б на м у ш к а з а ш т и т а је су хи сте рич ни ва па ји за на ме тљи вом по ли циј ском си лом, инов ат и вн и м к азнама и ш ирењем и н с т ит уц ија ко је к а ж њ а в а ју с т а л но ра с т у ће а не ја сно де фи н и с а не о б л и ке на си љ а на д женама, ча к и ка да фи зич ки кон такт или прет ња њим не по сто је. По твр ђе на пра ва о га је њу де це ван бра ка и без за шти те и ди сци пли не ко ју оче ви пру жа ју ре зул ти ра ју зах те ви ма за кри вичним го ње њем адо ле сце на та, па чак и де це, због мал тре ти ра ња из ме ђу се бе, и на кра ју због озбиљ ни јих зло чи на. Тр а же но п р а в о на хо мо с ек с у а л но оп р е де љ е њ е и у че ш ће у јав ној про мо ци ји сек са ау томатски доводи до хап ше ња или ућутк и в а њ а све ш т е н и к а, си ле џ и ја, и би ло ко г а ко п ри г о в ара, руг а с е или угро жа ва осе ћа ња или по нос хо мо сек су а ла ца. Зах те ви за ле га ли за ци ју про сти ту ци је под гре ва ју раздражен у по т ре бу за п ро на ла же њем и к риви чн и м го ње њем не и ме но ва н и х т р г о в а ца с ек с ом. Пра ва о до је њу на јав ним ме сти ма не спу та на огра ни че њима в ла де омо г у ћ а в а ју к а ж њ а в а њ е по сло да в а ца ко ји по к ушав ају да наме т н у ог ран иче њ а на п ри в ат н и м ра д н и м ме с т и ма и по је д и на ца ко ји и з р а ж а в а ју л и ч н у не л а г о д у. За хт еви з а з аједн и чке п р ос т орије з а к упањ е з а м уш к а рце и же не, као и за јед нич ке то а лет не про сто ри је у сту дент ским до мови ма во де... па, онај мла дић ко ји ни је до вољ но ин те ли ген тан да уо чи зам ку ко ја му се та мо спре ма, мо жда уоп ште не тре ба да студ и р а. Опет ви ди мо да про гре сив не по ли тич ке док три не ни су ли шене род ног сте ре о ти па, као што нам је обе ћа но; оне су са мо п о лити зо ва не у овом слу ча ју си ре на је за вод ни ца ко ја ма ми му шкар це у слат к у з а м к у н у де ћ и и м с ексу а лно з адо вољс т во, п р е нег о ш т о их уву че у клоп ку ко ја у да на шње вре ме мо же да под ра зу ме ва не ко ли ко де ка да про ве де них у за тво ру. Ов де, та ко ђе, уо ча ва мо већ по зна ти на чин ко ји ра ди кал на поли тич ка иде о ло ги ја ко ри сти да ство ри про блем ко ји он да пред ставља као не за до вољ ст во, по т реб но да би се оп равдало оснаж ивање и а г р е си в н и ји о т по р п р е ма п р о т и в н и ц и ма. 37 Ут о п и с т и у с т в а ри по в е ћ а в а ју б р ој с о ц и ја л н и х п р о бле ма, док т в р де да и х р е ша в а ју, з а па ж а Бр ајс К ри с т ен с ен. Ут о п и с т и ко ји не у т р а л и з у ју о б е ле ж је 37 К л а с и ч а н п р и м е р је M i lo v a n D ji l a s, The New Class (New York: Pra e ger, 1958),

15 ро да ве ш т о ко ри с т е п ро блеме које су са м и иза зва л и као оп ра в да ње да при гра бе још ви ше мо ћи. 38 У сваком сл у ча ју, п ра во по је д и н ца да ко рист и нову сексуа лн у слобод у без влад ин и х ог ран ичења се, на л у ка в на ч и н ко ји са мо ма лобројн и у ви ђа ју и л и п ре и сп и т у ју, бр зо пре тва ра у моћ вла де да ка жња ва хап си и за тва ра сва ко га ко се су ко би са но вом сло бо дом. Упра во се на овај на чин од пра ва чо века до ла зи до ја ко бин ске дик та т уре. Изјава фа на ти ка А н то а на де Сен Жи ста Не ма сло бо де за не при ја те ље сло бо де! чак се ви ше од но си на сек су ал ну не го на Фран цу ску ре во лу ци ју. До да т а к Све ово не зна чи да су оп ту же ни му шкар ци не ви ни у по гле ду мо ра ла чак и ка да су прав но не ви ни. Сту ден ти, вој ни ци, по знат е л и ч но с т и, по п у т Х а р ви ја Вајн с т и н а, Џу л и ја на Ас а н ж а и Би л а Ко зби ја, које у ж и ва ју у нео ба ве зном сек су еви ден т но т ра же не во љу и ве ро ват но за слу жу ју оно што им се де ша ва. У не ком тре нут ку, њи хо в о м учењ е с е могло р а зуме т и к р о з а спект е т еолог ије: и ако их је сам чо век не пра вед но ка знио, од Бо га је усле ди ла аде кват на к а зна. О в ај т еолош к и п ри н ц и п би мог а о да помогне м уш к а рц има и по слу жи као здрав при ступ по мо ћу ког ће се вра ти ти на пра ви пут и по пра ви ти не са мо сво је по на ша ње већ и по вољ но ути ца ти на цео по ли тич ки про блем. Та ко се ја сно мо же пре не ти по ру ка мушкар ци ма сви де ло се то ва ма или не, ви сте они ко ји ће не из бежно би ти сма тра ни од го вор ним, сто га би тре ба ло да ви има те морал но (и по ли тич ко?) вођ ство. Та ко ђе је зна чај но и то да цр кве ни по гла ва ри ни су пред ло жили рас пра ву, већ су скре та ли по глед и др жа ли је зик за зу би ма по во дом пи та ња за ко је се чи ни ло да је под њи хо вом ди рект ном на д ле ж но ш ћу: п и т а ња сек су а л ног мо ра ла. Хри ш ћа н ск и поглавари су т о л ико з ас т рашен и да скор о н ик ада не пом ињу браколомс т во и пре љу бу (а ни сам грех не по ми њу че сто), чак ни у сво јим цр ква ма. Да нас је мно го ве ро ват ни је да ће те чу ти про по вед против сек су ал ног уз не ми ра ва ња не го про тив бра ко лом ства и прељу б е, у п р ко с в е л и к и м д ру ш т в е н и м и е ко ном ск и м п р о б ле м и м а ко је да нас иза зи ва ју де ца без оче ва. О вд е п он ов о в ид им о ц и љ д а с е х р иш ћ а нс к а е т ик а з ам ен и п о л и т ич ком и де о л о г и јом. Чак и по ред то га што је цр ква пре пу сти ла вођ ство, те о ло шки прин цип те шко да мо же да оправ да не пра вед не ка зне про тив ква 38 The End of Gen der Sa nity in Ame ri can Pu blic Li fe, M o d e r n Age, vol. 49, no. 4 (Fall 2007),

16 зи кри ми на ла. Као пр во, сва ка све тов на вла да мо ра да раз ли ку је грех од зло чи на, као што су ста ри вер ски прин ци пи при зна ва ли ле г и т и м но с т Це з а р о в е с ф е р е и б ож је с ф е р е. Ир о н и ч но, х и пе р с е ку ларизовани радикали су они ко ји заме њују нову политичку теоло г и ју и не о т е о к р ат ск и п ри с т у п с ек с у а л н и м не п ри к л а д но с т и ма. Но в а со ц и ја л н а д р ж а в а Ова пу зе ћа кри ми на ли за ци ја има ко ре не у све ве ћој мо ћи и делокругу вла де, који су настали и примењу се под изговором сексуалног о сло б о ђењ а. А мери чк и Obam acare з а кон је по след њи у н и зу подухвата ширења со ци јал не др жа ве тај ве ли ки екс пе ри мент отворе ног ти па ба ви се ја ча њем вла де, ко је се оправ да ва про бле мом ко ји је са мо ство ри ло: ра стом до мо ва са јед ним ро ди те љем. Ове за јед нице без очин ске фи гу ре пред ста вља ју по год но тло за зло чин, зло у потре бу суп стан ци, бе жа ње из шко ле, и за ско ро све нај ве ће по ре мећаје друштва савременог доба укљу чују ћи, од ско ра, и те ро ри зам. Социјална др жа ва са да рас по ла же и соп стве ним спе ци ја ли зова ним жан дар ме ри ја ма моћ ним под зе мљем нео бја шњи ве ква зипо л и ц и ј ске мо ћ и ко ја с е в е ћ и н и љу д и ч и н и п р е ви ше т ур о бном да би је раз ма тра ли све док не по ста не део њи хо вих жи во та: со ци јалн и ра д, за ш т и т а де це, са ве т о ва л и ш т а за де ц у и по ро д и ц у, п ри ме на деч јег из др жа ва ња, ма ло лет нич ки и по ро дич ни су до ви, форензичка пси хо те рапија а и при ват не шко ле. Ове ква зи по ли цај це углавном и г но риш у кон з е р в а т и в не г ру пе ко је с е б е к а р а к т е ри ш у к а о бра ни о це по ро ди це. Упр кос томе они увек на ме ћу агре сив ну контро лу над при ват ним жи во ти ма љу ди ко ји има ју де цу по чев ши од си ро ма шних, а за тим и оних из сред ње кла се. 39 С оц ија лна маш и не ри ја д и р ек т но ох р а б ру је к ри м и на л и т е т и к ри м и на л и з а ц и ју. Ове па то ло шке дру штве не појаве наста ле у со ци јал ним зајед н и ц а м а п р ед с т а в љ а ју п р ави р а злог дом а ћ и х т р о ш ко в а в л а де, укљу чу ју ћи бу џет за по ли ци ју, хап ше ње, обра зо ва ње и дру ге соци јал не слу жбе. Со ци јал на др жа ва не са мо да је са ма по се би веома ску па и не про дук тив на она је и сна жан мо тор вла де за ствара њ е п р облема ко је би с а ма т р е ба ло да р е ш и. О г р ом н и с оц ија лн и из да так је сам по се би ре ла тив но ма ли у по ре ђе њу са ефек том умнож а в ања ко ји он има на по тро шњу. Тро ше се па ре да де ца по ста ну криминалци, зави сни ци, про па ли те ти и те ро ри сти тач но они пробле ми ко је он да они ко ри сте као оправ да ње за ве ћи број вла ди них про гра ма, вла ди не по тро шње и вла ди не мо ћи. То је раз лог због 39 St e p h e n Ba s ke r v i l le, Fr o m Welf a r e St at e t o Pol ic e St at e, T h e Ind ep e nd e n t Re v i e w, vol. 12, no. 3 (Win ter 2008). 329