П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )

Transcription

1 Пре глед ни чла нак doi: /zrpfns Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић Ми н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х п о с л о в а Ре п у бл и ке Срп с ке mi li je v ic983@g m a il.c o m П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT ) Са же так: и з вр ше ње кри вичних дјела у случају организацијске власти над дје лом (ор га низова ног апа ра та мо ћи) да нас пред ста вља јед но ко ли ко зна чај но то ли ко и спор но кри вич но прав но п и та ње. Не по сто ји је дин ствен став ка да је у п и т а њу зна чај п о је ди ни х кон с т и т у т ив ни х е ле ме нат а овог ист ит ут а, а спор на је и ње го ва прав на при ро да, тј. да ли се ра ди о по сред ном из вр ши ла штву, са и звр ши ла штву и ли под стре ка ва њу. Нај и справ ни ји м се сма тра ју схва та ња ко ја га од ре ђу ју као об лик посредног и звршила штва. Ау тор у ч лан к у ана лизира постојећа теоретска схватања која темати зи ра ју ову про бле ма ти ку и осврће се на мје сто и зна чај овог ин сти ту та у са вре ме ном кри вич ном пра ву. Кључне речи: по сред но из вр ши ла штво, власт над дје лом, са и звр ши ла - ш т в о, п од с т ре ка в а ње, к р и в ич н о п ра в о. 1. У ВОД Н Е Н А ПО М Е Н Е П л у р а л и т е т л и ц а у о с т в а р е њу к р и в и ч ног д је л а п р едс т ав љ а једно од нај за мр ше ни јих питања кривичног права и од у ви јек је би ло пред ме том доктри нар них рас пра ва. Ова, ди на мич на област, у свом раз во ју ну жно је из њед ри л а и но в е, по не к а д и ат и п и ч не, к ри ви ч но п р а в не кон с т ру к ц и је с а ц и љ ем да се што пре ци зни је од ре ди мје сто и уло га по је дин ца у оства ре њу кри вичног дје ла. При је по чет ка из у ча ва ња јед не од њих на по ме ну ће мо са мо да се у че ш ће ви ше л и ца у о с т в а р ењу к риви чног д јела јав љ а у вид у и зв рш и лач ког и са у че снич ког уче шћа, приликом чега се извршилачко уче шће надаље класи фи ку је на по је ди нач но из вр ши ла штво, са и звр ши ла штво и, за Ор га ни за - циј ску власт над дје лом нај зна чај ни је: по сред но из вр ши ла штво. 1 1 Нај ви ше схва та ња о из вр ше њу кри вич ног дје ла про на ла зи се у ње мач кој кри вич но - п р а в н о ј т е о р и ј и, а к а о н а јд ом ин а н тн иј е с е и ст ич е Р о к с и н о в о ( R o x i n ) п р о м и ш љ а њ е о 881

2 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић, Правна природа организацијске власти над дјелом... (стр ) Про ми шља ње о ор га ни за циј ској вла сти над дје лом на ста ло је год и не у фу н д а мен т а л ном Роксинов ом ( Ro x i n) д је л у И з в р ше њ е и кон т р о л а на д р а д њ ом и з в р ше њ а (Täterschaft und Tat he rrschaft) 2, док је овај кон цепт де т а љ н и је р а з р а ђ и в а н од с т р а не Шр е де р а (F r i e d r i c h - C h r is t i a n S c h r oed e r) г о д и не у њ е г о в ој т е зи И зв рш и л а ц и з а и зв рш иоц а (der Täter hin ter dem Täter) 3. Н а јједн ос т а вн ије р еч ен о, у п и т а њу је в л а с т н а д в о љ о м ко ј а по ч и в а н а т е ме љи м а о р г а н и з о в а ног а п а р а т а мо ћ и. 4 И ако је н ас т ало п рије ви ше од ше зде с е т г о д и на, к ри ви ч но п р а в на дог ма т и к а по с е б н у па ж њу ов ој про бле ма ти ци по све ћу је и да нас; мо гло би се ре ћи за ни јан су ви ше. Структ у ра лно се ра з л и к у је од д ру г и х по ја в н и х об л и к а (по с редног) и зврш илаш т ва, а кри вич но прав на дог ма ти ка је и да ље су ко бље на око ње го ве прав не приро де: да ли је у пи та њу уоп ште из вр ши лач ко уче шће (по сред но из вр ши ла - штво и са и звр ши ла штво) или је ри јеч о са у че сни штву под стре ка ва њу. 5 и з в р ш и л а ш т в у у т е м е љ е н о н а В л а с т и н а д д је л о м (њ е м. Ta t h e r s c h a f t s l e h r e). Ка ко се из врши ла штво мо же ис по љи ти у об ли ку не по сред ног и по сред ног из вр ши ла штва, од но сно са - и звр ши ла штва, та ко и ова те о ри ја пре ма Рок си ну мо же да се ја ви као власт над рад њом из вр ше ња (E i n h a n d l u n g s h e r r s c h a f t) у слу ча ју не по сред ног из вр ши ла штва, као функ ци о - н а лн о и зв рш ил аш т в о ( f u n kt ion al e Ta th er r s c h a f t) у с л уч ај у с аиз в рш ил аш т в а, и к а о в л а с т над сна гом во ље ( Wil l e n s h e r r s c h a f t) у с л уч ај у п о с р ед н о г и з в р ш и л а ш т в а. По с р ед н о и з в р - ш и л а ш т в о с е, о п е т, ј а в љ а у н е кол ико ко нс т ел ац иј а. Р ије ч је п ос р едн о м и зв рш ил аш т в у у с л у ч а ј у к а д а с р ед с т в о н е и с п у њ а в а б и ћ е к р и в и ч н о г д је л а, у с л у ч а ј у к а д а с р ед с т в о п о с т у п а у скла ду са за ко ном, по сред ном из вр ши ла штву на осно ву при си ле, за тим у слу ча ју ка да с р ед с т в о п о с т у п а у з а б л у д и, у с л у ч а ј у н е с п о с о б н о с т и и л и с м а њ е н е с п о с о б н о с т и с р ед с т в а за кри ви цу, и по сред ном из вр ши ла штву у слу ча ју тзв. ор га ни за циј ске вла сти (O r g a n i s a t i - o n s h e r r s c h a f t), в и д. По г л а в љ е Ц у Рок с и но в ом у џ б е н и к у : Cla us Ro xin, S t r af r e c h t Allgem ein e r Te il ( B a n d I I B e s o n d e r e E r s c h e i u n u n g s fo r m e n d e r S t r a f t a t), Ver lag C. H. Beck, München 2003, О из вр ши ла штву та ко ђе вид. /He i n e / Adolf Schönke, Horst Schröder, S t r a f ge s e t z b u c h Ko m m e n t a r, Ver lag C.H. Beck, München 2010, По л а з н а осно ва за р а з в ој ов о г а и н с т и т у т а је би ло Ро к с и н о в о п р и с т у п н о п р е д а в а њ е одржано 5. фебруара године у Готин гену (Göttingen), Cla us Ro xin, Or ga ni za ti on she - rrschaft und Ta tentschlos sen he it, Z ei t s c h r i f t f ü r Int e rn at ion ale S t r af r e c h t s d o gm at i k 7/2006, 293. Ро кс и н је н ас т оја о д а р а зв ије т еор иј у ч ија п р им јен а б и о м ог ућ ил а д а н ац ис т и чк и л ид ер и као што је био Адолф Ајх ман (Adolf Eic hmann) бу д у од г о в о р н и к а о и з в р ш и о ц и з а з л о ч и н е по чи ње не у окви ру њи хо вих ре жи ма. 3 Вид. C. Ro xin, Wil len she rrschaft kraft or ga ni za to rischer Mac htap pa ra te, вид. Igor Bo ja nić, Po či ni telj - stvo kao vlast nad dje lom, K a z n e n o p r av n o k r i m i n a l i s t ič k a bi bl i o t e k a V l a d i m i r B aye r, Z a g r e b 2003, Вр ш е њ е к р и в и ч н и х д је л а п у т е м о р г а н и з о в а н о г а п а р а т а м о ћ и з н а ч ај н о је с а а с п е к т а ин ди ви ду ал не кри вич не од го вор но сти. Овај об лик из вр ши ла штва пред ста вља је дан од нач ин а одр еђ ив ањ а к р и в и ч н е од г о в о р н о с т и у, к а ко т о и с т и ч е Ф о г е л ( Vo g e l), си стем ском кон тек сту. Ана ли зи ра ју ћи два на ест мо де ла од ре ђи ва ња кри вич не од го вор но сти у си стем - ском мо де лу ор га ни зо ва ни апа рат моћи означен као нормативни модел представља опо - з и т н а т у р а л и с т и ч ко м м о д е л у, в и д. Jo a c h i m Vo gel, How t o D e t e r m i n e I n d i v i d u a l C r i m i n a l Re spon sa bi lity in Si ste mic Con texts: Twel ve Mo dels, D e fe n s e S o c i a l e Re v i s t a 02/16,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/ О С НОВ Н А ОБИ ЉЕ Ж ЈА ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј С К Е ВЛ А СТ И НАД ДЈЕ ЛОМ Кри вич но прав ни ин сти тут по сред ног из вр ши ла штва свој ствен је кон стела ци ја ма гд је на ст ра ни не по сред ног из вр ши о ца у ви јек по сто је окол но сти ко је ис кљу чу ју да он, иа ко пред у зи ма рад њу из вр ше ња кри вич ног дје ла, бу де уједно и ње гов из вр ши лац. За раз ли ку од ово га, код кри вич но прав не фи гу ре из вр - ши лаштва кроз ор га ни зо ва ни апа рат мо ћи ри јеч је о уни кат ној прав ној конструк ци ји из гра ђе ној по прин ци пу не по сред но из вр ши ла штво + по сред но извр ш и ла ш т во, ма да су у к риви чном п раву заст у п ље на и д ру га чи ја сх ва та ња. 6 Не по сред но из вр ши ла штво у прин ци пу при па да по је дин цу ко ји из вр ша ва налоге и л и наређења, док се као посредн и извр ш и лац ја вља тзв. ор га н и за тор или на ред бо да вац ко ји свој стве но те о ри ји Вла сти над дје лом, го спо да ри њего вим из вр ше њем 7. Код ове кон сте ла ци је на ред бо да вац је из вр ши лац иза извр ши о ца и има ис под се бе ор га ни зо ва ни апа рат мо ћи ко јим се ко ри сти за извр ше ње к ри ви ч ног д је ла. При су тан је спе ц и фи чан на ч и н д је ло ва ња апа ра та мо ћ и; јам чи се оства ре ње наредби, без обзира на то ко ће конк ре тн у наредбу из вр ши ти; 8 ор га ни за то ру на рас по ла га њу сто ји тзв. по сл ушна машинери ја. 9 Да би се за ова кве слу ча је ве мо гло ус твр ди ти да пред ста вља ју по сред но из врши ла штво ова п ло ће но у ви д у организованог апарата мо ћ и, пот ребно је да бу д у оства ре ни од ре ђе ни усло ви. Си сте ма ти за ци ју еле ме на та је на пра вио при је свега Рок син пре ма ко ме та ор га ни за ци ја мо ра, као пр во, имати чврсту хијерархијск у ст ру к т у ру, за тим ч ла но ви ор га ни за ци је мо ра ју би ти ла ко за мјен љи ви, и на к ра ју ор га ни за ци ја мо ра ма кар д је ли ми ч но да д је л у је из ван п рав ног по ре т ка По ј е д и н и њ ем а ч к и а у т о р и з ал аж у с е з а т з в. а у т о н о м н и п р и н ц и п од г о в о р н о с т и : п о с р ед н о и з в р ш и л а ш т в о н и је м о г у ћ е у с л у ч а ј у д а је о с о б а ко ја п р ед у з и м а р а д њу и з в р ш е њ а к р и в и ч н о г д је л а к р и в и ч н о од г о в о р н а, o ов о м е в и д. T h o m a s We i ge n d, Pe r p e t r a t io n t h r o u g h a n O r g a n i z a t io n T h e Un e x p e c t e d C a r e e r of a G e r m a n L e g a l C o n c e p t, Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l C r i m i n a l J u s t i c e 9/2011, 96, упор. Kai Am bos, The Fu ji mo ri Jud gment a Pre si dent s Re sponsi bi l it y fo r C r im e s A g ai n s t Hum an it y a s I nd ir e c t Pe rp et r at o r by Vi r t u e of a n O rg a n iz e d Po we r A p p a r a t u s, Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l C r i m i n a l J u s t i c e 9/2011, У пи та њу је го спо да ре ње или кон тро ла над то ком до га ђа ја, вид. Ne ha Jain, The Con trol T he or y of Per pe t ration in I nternational Cr iminal Law, Chicago Journal of International Law 1/12, 171. Ам бос (Am bos) с п ра вом ис ти че да је за ра злику од к ласич них сл у ча је ва по сред ног из вр ши ла штва код ко јих по сред ни из вр ши лац има ди рект ну кон тро лу над по сред ни ком, у слу ча је ви ма ма кро - к ри м и на л и т е та осо ба из по за д и не кон т ро л у ос т ва ру је к роз ме ха н и за м ор га н и зо ва ног а па ра та, вид. K ai A m bos, Täter rschaf t du rch Wil len she r rschaf t k raf t or ga n i sa to r ischer Mac ht ap pa ra te Ei ne k r i t i s ch e B e s t a n d s a u f n a h m e u n d We i t e r f ü h r e n d e A n s ä t z e, Golt dam mer s Ar chiv 1998, I. Bo ja nić, Вид. Вла до Кам бов ски, Уче ство на по ве ке ли ца во ка зне но то де ло, Ско пје 2001, Са мо уко ли ко су ис пу ње ни ови усло ви, ру ко во ди о ци ор га ни за ци је мо гу би ти си гур - ни да ће њи хо ва на ре ђе ња би ти из вр ше на у свим окол но сти ма, вид. T. We i gend, 97. Вр хов ни суд Пе руа је у сл у ча ју Фуџ имори (Fujimori) навео пе т услова за постојање посредног изврш илаш т ва пу тем ор га ни зо ва ног апа ра та мо ћи, вид. K. Am bos, Тре ба ис та ћи да се ње мач ки 883

4 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић, Правна природа организацијске власти над дјелом... (стр ) Чвр ста хи је рар хиј ска струк ту ра. Овај еле мент под ра зу ми је ва мо гућ - ност из да ва ња на ре ђе ња ли ци ма ко ја се на ла зе на ни жој ра зи ни ље стви це у о р г а н и з о в а ном а па р а т у мо ћ и. Од но с на д р е ђе но с т и под р е ђе но с т и п р о и з и- ла зи и з на че ла х и је рар х и је, од но сно б е з по г о вор ног и е фи к а сног и з в р ша в а њ а на ред бе. Ова квог схва та ња је и Бот ке (Bot t k e), пре ма ко ме је укуп но кри мино г е но по на ша њ е о р г а н и з о в а ног а па р а т а мо ћ и з а сно в а но на т о ме да ви ш и на х и је рар х и ј ској ље с т ви ц и и здају н иж има у п у тс т ва з а и звршење к риви чног д ј е л а, д о к у п он аш ању к ол е кт ив а п р ео в л а д а в а к о м а н д а и п о ш т о в а њ е. 11 (Стро га) хи је рар хи ја омо гу ћа ва спе ци фи чан на чин дје ло ва ња апа ра та озна - чен к а о ау т о мат ск и, 12 ко ји омо г у ћ а в а и з в р ша в а њ е на р ед би б е з о б зи р а на то ко ће не по сред но пред у зе ти рад њу из вр ше ња. Она омо гу ћа ва до ми на цију над дје лом ко ја се ја вља на стра ни осо бе ко ја се на ла зи на вр ху хи је рархиј ске ље стви це и ко ја се дје ли мич но због овог усло ва не пла ши да ће нар ед б а о с т а т и не и з в р ше н а, 13 а л и ис т о т ако омог ућ ав а пос т ојањ е пос р едног из вр ши ла штва и од осо бе ко ја је по сту па ла опет по ту ђој ин ци ја ти ви. Код по сљед ње на ве де ног је ва жно са мо да она упра вља ма кар ди је лом ор га низо ва ног апа ра та мо ћи (на при мјер јед на осо ба упра вља ору жа ним сна га ма, дру га по ли ци јом, тре ћа оба вје штај ним слу жба ма и слич но). Ме ђу тим, диску та бил но је да ли је овај кри вич но прав ни ин сти тут при мјен љив и на осо бе ко ји се на ла зе нпр. на сред њем ни воу у ље стви ци ко ман до ва ња. 14 Ч ињ ен ица је да он и кон т р о л и ш у д ио о р г а н и з о в а ног а па р а т а и де ле г и р а ју на р е ђе њ а на кон с т е ла ц и ју и з ко је т ре ба да п р ои зиђу и з в р ш и о ц и к ри ви ч н и х д је ла и, с т и м у ве зи, не би би ло оправ да но од ре ћи им ста тус по сред ног из вр ши о ца. З а м је нљив о с т (фу нг иб и л ит е т). З а п о м е н у т у с т р о г у х и је р а р х и ј с к у с т ру к т у ру на до в е з у је с е е ле мен т з а м јен љи в о с т и л и ца ко ја фу н к ц и о н и ш у у окви ру ор га ни зо ва ног апарата моћи. Наиме, у случајевима одбијања извр - ш е њ а н а р ед б е, од у с т а н к а и л и н е м о г у ћ н о с т и д а с е о н а и з в р ш и од с т р а н е са ве зни суд у пре су ђе ном слу ча ју ор га ни за циј ске вла сти над дје лом из го ди не ко - р и с т и о ко м б и н а ц и јо м Ро к с и н о в и х к р и т е р и ј у м а с а Шр е д е р о в и м (Schro e der) к р и т е р и ј у м о м спрем но сти за из вр ше ње кри вич ног дје ла, вид. N. Jain, Вид. К. Am bos (1998), 228. Су прот но ово ме, Оси ел (Osiel) је скеп ти чан пре ма Рокси но вој при вр же но сти струк ту и ра ном и хи је рар хиј ски ор га ни зо ва ном апа ра ту ко ји се ко - ри сти за из вр ше ње кри вич них дје ла и сма тра да су не фор мал не струк ту ре мо ћи ефи ка сни - је сред ство за из вр ше ње кри вич них дје ла, вид. N. Jain, У пи та њу је... б е сп р ијек о рн о ф у н кц ион ис ањ е а п ар ат а м оћ и к а о х ијер а рх и јс к и ч в р с т о с т р у к т у р а л н е о р г а н и з а ц и је, вид. I. Bo ja nić, Ова ко Рок син, вид. T. We i gend, У т е о р и ји с у п р и с у т н а м и ш љ е њ а п р е м а ко ји м а п о с т о је т р и н и в о а и з в р ш и л а ц а код ов о г а к р и в и ч н о п р а в н о г и с н т и т у т а : п р в и и у јед н о н ај в и ш и н и в о гд је с е н а л а з и и з в р ш и л а ц ко ји г е н е р а л н о п л а н и р а и з в р ш е њ е к р и в и ч н и х д је л а (Führungstäter), сред њи ни во гдје се н а л аз е (с а) и з в р ш иоц и који конт р ол иш у д ио о рг ан из ов аног а п ар ат а моћ и (Organisationstäter) и т р е ћ и, н ај н и ж и н и в о н а ко м е с у н а л а з е н е п о с р ед н и и з в р ш и о ц и к р и в и ч н и х д је л а (Ausführungstäter), вид. K. Am bos,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 јед ног ли ца, на ње го во мје сто до ла зи не ко дру ги ко је спре ман да по сту пи по из да том на ре ђе њу. Због то га се ка же да је круг ли ца ко ја пред ста вља ју по т ен ц и ја л не, а не по с р ед не и з в р ш и о це к ри ви ч н и х д је л а, ус т в а ри м но ш т в о т оч ко в а у с т р о ју а па р а т а мо ћ и 15, гдје је сва ки и у сва ком тре нут ку за мјењи в у ко л и ко је т о нео п ход но у сврху усп јеш ног ос т ва ре ња к ри ви ч ног д је ла 16. К р и в и ч но д је л о у с в а ком с л у ч а ј у б и в а и з в р ш е но и о с об а и з поз ад ин е н е мо ра ни ти да зна за не по сред ног из вр ши о ца. Ка да је у пи та њу за мје њи вост као је дан од еле ме на та из вр ше ња кри вич них дје ла од ор га ни зо ва ног апа ра - та мо ћи, пи та ње је да ли се овај еле мент мо же по сма тра ти као од лу чу ју ћи. Рок син и Шмидхojзер (Schmidhäuser) по т ен ц и р а ју ов ај к ри т е ри ју м 17 за разл и к у од Хе рц б е р г а (Her zberg) ко ји, п ри х в а т а е ле мен т з а м је њи в о с т и, а л и ујед но за кљу чу је да и спрем ност за ак ци ју одбац ује т ип и чн у неи звјесно с т од усп је х а. 18 К ри т и к а к ри т е ри ју ма з а м је њи в о с т и до л а зи до и з р а ж а ја и код О си е л а (Osiel) пре ма ко ме је она упит на у тзв. ма лим ор га ни за ци ја ма јер с е ч л а но ви не мо г у т а ко л а ко з а м и је н и т и 19. Шре дер (Schro e der) т а ко ђе н и је м и ш љ е њ а д а з а м је њи в о с т п р ед с т а в љ а од л у ч у ју ћ и е л ем е н т з а з ас н ив ањ е ов ог к ри ви ч но п р а в ног и н с т и т у т а ис т и ч у ћ и да...з а м је њи в о с т ом о г у ћ а в а у св а ком т рен у тк у н а бав к у с ред с т а в а за и з в р ше ње к р и в ич ног дје л а, а л и не и ње гов од лу чу ју ћи ра з лог. 20 У см исл у наведе ног, из д ва ја се и ње гов ар г у мен т д а је з ам јењив о с т у см и с л у од л у ч у ју ћег е ле мен т а з а и з в р ше њ е к ри ви ч ног дјела кроз организовани апарат моћи упитна у слу ча је ви ма по сљед њих члано ва у лан цу из вр ше ња, гдје најчешће изостаје друго лице које ће замијенит и п р е т по с т а в љ е ног и з в р ш иоца к риви чног д јела и само и зв рш ит и к риви чно д је ло. По р ед з а м је њи в о с т и, оп р а в да но т р е ба и з д в о ји т и и д ру г е о бјек т и в не е ле мен т е ко ји с е мог у јав љ ат и и бит и р елев а н т н и з а и з в р ше њ е к ри ви ч ног дје ла као нпр. б е з у с л о в н а с п р е м н о с т з а п р ед у зи м ањ е р а дњ е и зв ршењ а (п р е м а Шр е де ру п р ед с т а в љ а н ајзн ач ајн ију к а р а к т е ри с т и к у о р г а н и з о в а ног а п а р а т а мо ћ и), 21 и л и е в е н т у а л но р а в но д у ш но с т ко ја с е може појав ит и н а с т р а н и не по с р ед ног и з в р ш и о ца к ри ви ч ног д је л а. 22 Д јело ва ње изван правног поре тка. За постојање ове к риви чноп равне фи гу ре за хтје ва се и дје ло ва ње из ван гра ни ца прав ног по рет ка. На и ме, ор га ни- 15 Вид. В. Кам бов ски, У п и т а њу је т з в. н е г а т и в н а з а м је њи в о с т. По р ед н а в е д е н о г, у п р а к с и је п р и с у т н а и т з в. по з и т и в н а з а м је њи в о с т ко ја пос т оји к ад а о с об е и з по з а д и не и з м но ш т в а по т е н ц и ја л н и х из вр ши ла ца би ра ју нај ква ли фи ко ва ни је да би се на тај на чин ис кљу чи ла мо гућ ност да кри - вич но дје ло оста не не из вр ше но, вид. K. Am bos (1998), За Рок си на је овај еле мент нај зна чај ни ји, вид. K. Am bos (1998), Вид. K. Am bos (1998), 228; Fri e drich-chri stian Schro e der, Tat be re itschaft ge gen Fungibilität, Z e i t s c h r i f t f ü r In t e r n a t i o n a l e S t r a f r e c h t s d o g m a t i k 11/2009, N. Jain, Вид. F. C. Schro e der, Вид. F. C. Schro e der, 569; K. Am bos (1998), Ова ко Оси ел, вид. N. Jain,

6 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић, Правна природа организацијске власти над дјелом... (стр ) зо ва ни апа рат мо ћи ко ји сто ји на рас по ла га њу осо би из по за ди не уви јек од ступа од пра ви ла прав ног по рет ка. Он је нај че шће ор га ни зо ван у скла ду са пра вили ма п рав ног по рет ка, ма да к ри вич но п рав на док т ри на по ми ње и ор га ни зо ва ни апарат моћи у слу ча ју кри ми нал них ора га ни за ци ја уко лико су испуњени остал и усло ви (ст ро га х и је рар х иј ска ст ру к т у ра и за мје њи вост ч ланова) 23. Ка да се го во ри о ор га ни зо ва ном апа ра ту мо ћи уте ме ље ном на пра ви ли ма прав ног по - рет ка мо ра би ти ри је чи о његовом потп уном одст упању од помен утих п равила. Ово због то га што на ре ђе ња из да та због ве за но сти прав ним по рет ком пред ставља ју на ре ђи ва ње ка ж њи вог по на ша ња ко је не п ред ста вља к ри ви ч но д је ло (тј. не може се ок ва л и фи ко ва т и као по с ред но из вр ш и ла ш т во) због ви шег ра н га вриједности за ко на чи је од ред бе ис к љу ч у ју п ро тив п рав ност к ривичног д јела. 24 У д ру гом сл у ча ју, са мо ор га ни зо ва ње ова к ви х ор га ни за ци ја п ред ви ђе но је као кри вич но дје ло, а ор га ни за то ри од го ва ра ју по при ро ди ства ри и за сва кри вична д је ла ко ја се из вр ше од ч ланова орган изац ије. Камбовск и навод и п римјер ор га н и зо ва ња з ло ч и нач ког уд ру же ња као са мо с та л ног к риви чног д јела гд је орган и за тор од го ва ра и за к ри ви ч на д је ла из вр ше на од ст ра не к ри м и на л ног уд ру же ња у ко лико је организовао и руково ди уд ру же њем, у ко ли ко је п ри су тан хи је рар хиј ск и однос који исход ује безуслов ном посл ушношћу у вези са издатим на ред ба ма и у ко ли ко су к ри ви ч на д је ла не по сред ни х из вр ши ла ца об у х ва ће на ге не ра л ним у ми ш ља јем. 25 С тим у ве зи ми и не мо же мо у stric to sen su го во ри ти о од сту па њу од прав ног по рет ка у ди је лу ко ји се од но си са мо на из вр ше ње конкрет них кри вич них дје ла; ов дје су све дје лат но сти (од ор га ни зо ва ња па до извр ше ња кон крет ног кри вич ног дје ла) су прот не пра ви ли ма прав ног по рет ка ОД НОС ОР ГА НИ ЗА ЦИЈ СКЕ ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ И СА И ЗВР Ш И Л А Ш Т ВА У к р и в и ч но п р а в ној л и т е р а т у р и н и с у с т р а н а с х в а т а њ а п р е м а ко ји м а ситуације које садржински одговарају организованом апарату моћи предс т а в љ а ју у с т в а ри с а и зв р ш и л ач ко у че ш ће. С т и м у в ези, с аизв рш ил аш т в о 23 С тим у ве зи, код Ам бо са се раз ли ку је тзв. нор ма л но с т а ње п рав ног п о ре т ка ко је је оба ве зно да се су п ро т с т а в ља к рим инал ит ет у и т зв. и з о п а че ном прав ном по рет ку ба зи ра ном на тај ном пла ну вла де ко ји је усмје рен ка оства ре њу кри вич них дје ла... Исто та ко, ова кри вично прав на фи гу ра по сто ји и код апа ра та ко ји се на ла зе у сим би о зи са др жа вом као што је слу чај са Си ци ли јан ском ма фи јом или Ко лум биј ским ка р те ли ма дро ге, које према аутору нису одво - је не од за ко на али не пред ста вља ју др жа ву, већ па ра др жа ву, вид. K. Am bos (1998), Вид. I. Bo ja nić, 76; N. Jain, Вид. В. Кам бов ски, 138. О овим еле мен ти ма вид. још и Ми ло Бо шко вић, Кри ми налне г ру пе и ор г а н изац ије, Зборник ра дова Правног фа к ул т е т а у Но вом Са ду 1-2/2008, О организовању злочиначких удружења упор. Драгиша Дракић, Организовање злочиначких удружења као облик саучесништва у светлу борбе против организованог криминалитета, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2005,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 з а с т упају Јешек / Вај г ен д (Je sc h e c k / We i ge n d), Б а у ма н / Ве б е р ( Ba u m a n / We b e r), Ото (O t t o), и Ја ко б с (Ja kobs). 26 Је шек / Вај г ен д а р г у мен т у ју т о ч и њ е н и цом да с е з а јед н и ш т в о од л у ке о и зв ршењу д јела успос т ав љ а к р оз свије с т в ођ с т в а и и зв р ш и т е љ а д а од р е ђ е н о д јел о и л и в иш е њи х т р е б а д а бу д у и з в р ш е н и у скла ду са да тим упут стви ма (сви јест тре ба да бу де у скла ду са упут ствим а л и н и је ) 27, д ок Б а у м а н / В е б е р з а по с т о ја њ е с а и з в рш ил ач ког у че ш ћ а не з а х т и је в а ју по с т о ја њ е л и ч н и х кон т а к а т а и з а јед н и ч ког п лан ирањ а ; дов ољ но је по сто ја ње и ти хо ус по ста вље не с а гл а сно с т и. 28 О рг ан из ов ан и а п ар а т моћ и к а о н ач и н и зв ршењ а к риви чн и х д јел а не мо же се по ис то ви је ти ти са саизвршилаштвом. У тражењу дистинк ција тре - ба по ћ и од еле ме на та са и звр ш и ла ш т ва. Са и звр ш и ла ш т во (њем. Mittäterschaft), о бје д ињујућ и д о с т у п н а т е о р и ј с к а 29 и но р м а т и в н а с х в а т ањ а, по с т о ји к ад а два или више ли ца уз сви јест о за јед нич ком дје ло ва њу пред у зи ма ју ( умиш љ ај но и л и не х ат но) ра д њу и з в р ше њ а к ри ви ч ног д је ла и л и на д ру г и (би т а н) на ч и н у м и ш љ ај но о с т в а ру ју к ри ви ч но д је ло. Ја сно с е у ви ђа ју о снов н и е ле - м е н т и о в о г и н с т и т у т а ; р и је ч је о с у бје к т и в н о м е л е м е н т у ко ји с е ја в љ а у в и д у св ијес т и о з а јед н и ч ком и з в р ше њу к р и в и ч ног д јел а и о о бје кт и вном е ле мен т у ко ји се ма н и фе с т у је у з а јед н и ч ком ос т ва ре њу ра дње и з вршењ а и л и з а јед н и ч к и на не к и д ру г и (би т а н) на ч и н до п ри но ше њу о с т в а р е њ а к риви ч ног д је ла. На с у бјек т и в ном п лан у, код (с а)и зв рш и о ца к ри ви ч ног д је ла з а х т и је в а с е по с т о ја њ е у п ра в љ ач ке во љ е. Тра ж и с е во љ а о и з в р шењу к риви чног д јела, в о љ а д а с е д о м и н и р а у п р оцес у њ ег ов ог и зв ршењ а ; појед ин а ц, д а би био са и звр ши лац, тре ба да бу де ко а у тор од лу ке о дје лу и о за јед нич ком из вр - ше њу. 30 О бјек т и в на ком по нен т а (п р е ма п р е о в ла ђу ју ћој т е о рији Влас т и на д дје лом ) је при лог уче сни ка ко ји је та кав да га ста вља у по зи ци ју да он на би т а н, од л у ч у ју ћ и, п р во ра з реда н нач и н парт иц ип ира у и зврше њу к риви чног дје ла. Код са и звр ши ла штва ри јеч је о дје лат но сти ма ко ји ма се бит но (e r h e - blich) до п ри но си и з в р ше њу к ри ви ч ног д је л а, и ко је ч и не да је л и це но си л а ц 26 C. Ro xin, C. Ro xin (2006), C. Ro xin, Са и зв р ш и ла ш т во је ра з л и ч и т о дефин исано и у т е о ри ји к ри ви ч ног п ра в а. На п ри м је р, оно с е г е не р а л и з у је к а о с а мо с т а л а н о б л и к и з в р ш и л а ш т в а ко ји по с т о ји у ко л и ко в и ш е л и ц а за јед нич ки из вр ше кри вич но дје ло, вид. C. Ro xin, 77; /He i ne / A. Schönke; H. Schröder, 514. Дод уше, мо г у се п ро на ћ и и не ш т о д ру г а ч и ја од ре ђе ња; н п р. по Вел це л у (Wel zel) са и звр ш и ла ш т во је на в ише људ и п од ијељено и зв ршење међ усо бно п ове за н и х св р с ис ход н и х п а р ц и ја л н и х рад њи п ре м а јед ној за једн ич кој од л у ц и о рад њи, з а Ма у ра х а ( Ma u ra ch) са и з в р ш и ла ц је онај ко ји бе з л ич н ог и з в р ше ња н ад з и ре п р о це с и зв ршења, у п рав ља и в л ада п ос т у пц им а..., вид. Неде љ ко Јо в а н че ви ћ, По дс т р е ка в а ње о б л и к с а у ч е с н и ш т в а и с а м о с т а л н о к р и в и ч н о д е л о, Б е о г р а д 2008, 87. По Фо гле ру (Vogle r) с аизв рш ил аш т в о је с в јес н о и в ољн о с арађ ив ање у и зв рш е њу к р и в ич н ог дјел а, вид. Тheo Vo gler, Ver such und Räcktritt bei der Be te i li gung me hre rer an der St r af t at, Ze itschrift für die ge sam te Stra frechtswis sen schaft 2/1986, Ова ко Вел цел, вид. Fra njo Ba čić, O sa i zvr ši laš tvu, Na ša za ko ni tost 1/1982,

8 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић, Правна природа организацијске власти над дјелом... (стр ) м а т е р и ја л н е в л а с т и н а д д јел ом. О в а р а д њ а је по в е з а н а с а д је л а т но с т и м а ко је пред у зи ма ју дру ги уче сни ци у из вр ше њу кри вич ног дје ла на на чин да и х б и т н о д о п уњује, 31 з ас н ив ај ућ и з аједн и ч к у (фу н к ц и о н а л н у) в л а с т н а д д је лом. Оно ш т о се п ред у зи ма, иа ко н и је ра д ња и з вр ше ња, у фу н к ц и о на л ном см и с л у мо р а би т и од в е л и ког зна ча ја и в ри јед но с т и з а р е а л и з а ц и ју к ри ви ч- ног дје ла. 32 Р ијеч је о д јел а тнос т им а б е з који х к риви чно д јело п р а кт и чно не би мо гло би ти оства ре но, тј. дје лат но сти ма пу тем ко јих се оства ру је прав а до м и на ц и ја у д је л у. О в ај к љу ч н и по ло ж ај с а и зв рш иоца и њ ег ов е ра дњ е по с т о ја ће у с л у ча је ви ма к а да је т а д је л ат но с т, ко ју т р е ба п р ед у з е т и, т а к в ог зна ча ја да би б е з њ е не р е а л и з а ц и је би ло оне мо г у ће но и з в р ше њ е к ри ви ч ног дје ла. Са да већ није тешко утврдити поменуту дистинкцију између организа циј ске вла сти као на чи на из вр ше ња кри вич ног дје ла и са и звр ши ла штва. Ра з ло г е з а не г и ра ње са и зв р ш и ла ш т в а т р еба пот раж ит и п р ев а сходно на с у бјек т и в ном п ла н у. С а и зв рш илаш т в о подр аз ум ијев а з аједн и чк у одл ук у з а и з в р ше њ е к ри ви ч ног д је л а а з а јед н и ч к а од л у к а под р а з у м и је в а п р е т ход н и з а јед н и ч к и до г о вор д в а и л и више л ица и на о сно ву т о г а п р ед у зи ма њ е ра д њ е и з в р ше њ а к ри ви ч ног д је ла и л и д ру г и х д је лат но с т и ко ји ма се о с т в ру је би т а н до п ри но с њ е г о в ом и з в р ше њу. То зн ач и д а св ак и (с а) и зв рш ил а ц мор а бит и свје стан да дје лу је са оста ли ма у из вр ше њу кри вич ног дје ла и мо ра то хтје ти. 33 Од л у к а и з а јед н и ч ко и з в р ше њ е д је л а по в е з у је с а у че сн и ке и њи хо в е в о љ е и до п ри но се у јед н у ц је л и н у. Св ак и у чесн и к је з аједно са д руг и м (са)носила ц 34 од лу ке о дје лу и о то ме да за јед нич ки из вр ше дје ло. Ов дје је ве о ма бит на з а јед н и ч к а с у бјек т и в на в е з а, ко ја с е од но си на сви је с т о з а ви сно с т и 35, поп у њ а в ањ е св оји м доп ринос ом т уђи х д јел ат но с т и, а л и и до п у њ а в а њ е т у ђи м д оп р ин ос о м с о пс т в ен е д јел а тн ос т и 36 у и з в р ш е њу ко н к р е т н о г к р и в и ч н о г д је л а. Код и зв р ше њ а к ри ви ч ног д је л а п у т е м о р г а н и з о в а ног а п а р а т а мо ћ и з аједн и чке одл уке о и зв ршењу к риви чног д јела нема, з аједн и чк а с агласно с т в о љ а не по с т о ји. То да не по с р ед н и и з в р ш и л а ц к ри ви чног д јел а једнос т а вно ис п у њ а в а на ло г е о с о б е и з по з а д и не не мо же с е по сма т р а т и у свје тл у ч и њ е - н и це да и з ме ђу њи х по с т о ји з а јед н и ч к а од л у к а да и з в р ше к ри ви ч но д је ло, нити да по сто ји за јед нич ка су бјек тив на ве за ко ја оправ да ва са и звр ши ла- 31 Н а т аш а Де л и ћ, Не ке д и л е м е у в е з и з а ко н с ко г п ој м а с а и з в р ш и л а ш т в а, Ре в и ја з а к р и м и н о л о г и ј у и к р и в и ч н о п р а в о; 3/2009, Н. Де лић, Ha ro Ot to, Grund kurs Stra frecht All ge me i ne Stra frechtsle hre, De utschland 2004, Ова ко Вел цел, су прот но Ма у рах, вид. Н. Јо в а н ч е в и ћ, 139, Ste fan Gra bow, Ste fan Pohl, Die Suk zes si ve Mittäterschaft und Be hil fe, J U R A J u r i - s t i s c h e Au s b i l d u n g 9/2005, 659. Ова квог схва та ња је Ин гел фин гер (I nge lf i nge r) п р ем а ком е п л а н о д је л у с т в а р а з а в и с н о с т п о је д и н ц а од њ е г о в и х с а у ч е с н и к а у з л о ч и н у, ко ја је м о т и в и - са на из вр ше њем соп стве ног удје ла у то ме чи ну. 36 Пре ма Ге пер ту у сми слу сви за јед ног, је дан за све, Kla us Gep pert, Die Mittäterschaft (25 Abs 2 StGB), JU RA Ju ri stische Aus bil dung 1/2011, 32; упoр. H. Ot to,

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 штво 37. О вд је и зос т аје дог овор, под јела а кт и в но с т и; не ма т у н и т и п ре ћу т ног до го во ра (кон клу дент не рад ње) за из вр ше ње кри вич ног дје ла, па да се при зна са и зв р ш и ла ш т во. И з в р ш и ла ц к ри ви ч ног д је ла не мо же п ла н ко ји по с т о ји на с т ра н и на ред б о да в ца у ч и н и т и сво ји м. 38 Узи ма ју ћ и у об зи р на п ри јед на ве де - но, на ред ба не пред ста вља заједничку одлуку, са њом се не по сред ни из вр - ши лац кри вич ног дје ла у кон цу са мо са гла ша ва и то би ло због већ пре до чене чињенице да мо же би ти за ми је њен, би ло због по сто ја ња без у слов не спремно сти за из вр ше ње кри вич ног дје ла. За јед нич ка од лу ка се ја вља као фик ција из ме ђу оста лог и из раз ло га што се на ред бо да вац и из вр ши лац не по зна ју, а вје ро ват но се ни ка да не ће ни ти упо зна ти. Исто та ко, ме ђу соб на сви јест о з а ви сно с т и и з в р ш и ла ца код ор г а н и зо в а ног а па ра т а мо ћ и н и је ис по ље на је р не по с т о ји конк р е т и з а ц и ја и з в р ш и о ца к а да је у п и т а њу од но с на д р е ђе н и под ре ђе н и: ко ће т о кон к ре т но п ред у зе т и ра д њу и з в р ше њ а к ри ви ч ног д је ла па да по ме н у т а сви јес т по с т о ји? Са д ру г е с т ра не, н и је т еш ко уоч и т и парадокс п ри су т а н код обр н у т е ра ла ц и је под ре ђе н и на д ре ђе н и: к а ко до п у н и т и свој до при нос до при но сом ту ђих дје лат но сти, да ли то зна чи да под ре ђе ни иници ра дје лат но сти ко ји ма се оства ру је кри вич но дје ло од стра не над ре ђе ног? И на кон цу, тре ба по ме ну ти још је дан ар гу мент ко ји не иде у при лог с а и зв р ш и л а ш т в а: код њ е г а је з а јед н и ч к а од л у к а ко ја под р а з у м и је в а р а в но - прав ност во ља хо ри зон тал но за сно ва на. Ова кон ста та ци ја се про ти ви прир о д и о рг ан из ов ан о г а п ар ат а м оћ и који п оч и в а н а с т р о г ој х и је р а р х и ј с кој у р еђено с т и. И здав ање нар еђењ а (налог а) у ов ак ви м усло вима не п р едс т ав љ а н и ш т а д ру г о до в е р т и к а л но у р е ђе не од но с е ко ји не т р пе кон с ен з у а л но с т, од но сно р а в но п р а в но с т в о љ а. Н а о бјек т и в ном п л а н у т р е ба с а мо ис т а ћ и да не д о с т аје в е ћ по ме н у т о з а јед н и ч ко и з в р ше њ е к р и в и ч ног д је л а, н а р о ч и т о уко ли ко се са и звр ши ла штво огра ни чи са мо на ста ди јум из вр ше ња. 4. ОД НОС ОР ГА НИ ЗА ЦИЈ СКЕ ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ И ПОД СТ РЕ К А ВА ЊА И зв ршењ е к риви чног д јел а п ут ем о рг а н и з о в а ног а п а р а т а мо ћ и т р е б а ра зг ра н и ч и т и и од под с т р е к а в а њ а. За по је д и не ау т о р е ов о рје ше њ е је бл и же усв а ја њу од оног ко је по т ен ц и р а с а и зв р ш и л а ш т в о. 39 Под с т р е к а в а њ е п р едс т ав љ а пси х и чк и у т иц ај н а гл а вног и зв рш и о ц а к ри ви ч ног д је л а с а ц и љ ем да се на ве де да до не се од лу ку да се кри вич но дје ло из вр ши, или са ци љем да се т а од л у ка у ч вр с т и. Те за о под с т ре ка ва њу и ма у т е ме ље ње у ч и ње н и ц и 37 П р е м а Ро к с и н у : С в и је с т о п о с т о ја њу з а је д н и ч ке д и р е к т и в е н е п р е д с т а в љ а з а је д - н и ч к у о д л у к у вид. C. Ro xin, Су прот но Ото, вид. C. Ro xin, Вид. C. Ro xin,

10 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић, Правна природа организацијске власти над дјелом... (стр ) да из вр ши лац на ред бе не мо же би ти исто вре ме но и сред ство у ру ка ма нар ед б о да в ца. 40 У п и т а њу је по т п у но по ш т о в а њ е п ри н ц и па ау т о ном не од г о - в о рнос т и ш т о зн а ч и д а не по с р ед н и, к ри ви ч но од г о в о рн и и зв рш ил а ц н ије н ич ије с р едс т в о. Пов одом н ав еденог, Рен зи ков ск и ( Re n z i k ow s k i) ис т и че д а по ја м о р г а н и з а ц и ј ске в л а с т и на д д је лом н и је спо ји в с а по ме н у т и м на че лом аут оном ије, т е конс т ат ује да је з ам јењив о с т х ипот ет и чк а к ат ег орија на којој се не мо же за сно ва ти вла да ње над сред ством. На да ље, Херц берг је експлцитан у то ме да су ње мач ки за по вјед ни ци (Хи тлер, Хајм лер) из да ва њем на ређе ња по чи ни ли уби ства, али не као из вр ши о ци, већ као под стре ка чи. 41 У при лог чи ње ни ци да из вр ше ње кри вич них дје ла од стра не ор га низ о в а ног а па р а т а мо ћ и не т р е ба т р е т и р а т и к а о под с т р е к а в а њ е т р е ба на в е с т и и то да са мо под стре ка ва ње не би мо гло у пот пу но сти да из ра зи пра ву одг о в орно с т на лог ода вца која је у п рв ом п ла н у, а не а к це с ор не п ри р о де. О в д је налог о да в а ц у че с т ву је у сво ме д је л у, а не у д је л у д ру г ог а. Д руг и м ријеч има, иа ко с е под с т р е к ач озна ча в а к а о и н т е лек т у а л н и т в о р а ц к ри ви ч ног д је л а, он је у че сн и к у к ри ви ч ном д је л у д ру г о г а, од но сно к ри ви ч но д је ло не же л и к а о св о је. Њ ег о в и по с т у п ц и с у усм је р е н и к а с т в а р ању и л и у ч в рш ћ ив ању од л у ке код под с т р ек н у т ог да и зв рш и кон к р е т но к ри ви ч но д је ло. Ја сно је да при ли ком вр ше ња кри вич них дје ла од ор га ни зо ва ног апра та мо ћи на ло го - да вац не уче ству је у рад њи из вр ше ња али он на дру ги на чин оства ру је власт н а д д је лом, п у т е м в е ћ по ме н у т ог о р г а н и з о в а ног а п р ат а моћ и. У п р илог то ме да је он тзв. цен трал на фи гу ра го во ри и је дан од на зи ва чи та вог концеп та: Из вр ши лац иза пи са ћег сто ла (Schreibstäter), од носно шаљи ва Рокси но ва опа ска да ни ко не по зна је Под стре ка ча иза пи са ћег сто ла. 42 И на кон цу, мо жда би ов де мо гао ста ја ти још је дан ар гу мент у при лог из вр шилач ког а не са у че снич ког (под стре кач ког) ан га жма на на ло го дав ца, а он би био п ри х в а тљи в у з а ви сно с т и од с ло же но с т и о р г а н и з о в а ног а па р а т а мо ћ и: чи ње ни ца да на ло го да вац у та квим слу ча је ви ма чак ни ти оквир но не по знаје по тен ци јал ног из вр ши о ца ни ти кон сте ла ци ју из ко је он до ла зи КОН ЦЕПТ ОР ГА НИ ЗА ЦИЈ СКЕ ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ И ЊЕ ГО ВА П РИ М Ј Е Н А У СА ВРЕ М Е НОМ К РИ ВИ Ч НОМ П РА ВУ Концепт ор га ни зо ва ног апа ра та мо ћи, по ред ње мач ког пра во су ђа и ла - ти но америчких земаља које су под директ ним ути ца јем ње мач ке кри вич но - 40 Вид. I. Bo ja nić, Вид. C. Ro xin, C l a u s Ro x i n, B e m e r k u n g e n z u m Fu ji m o r i - Ur t e i l d e s O b e r s t e n G e r ic h t s h of s i n Pe r u, Z e i t s c h r i f t f ü r In t e r n a t i o n a l e S t r a f r e c h t s d o g m a t i k 11/2009, Слич но Рок син, вид. C. Ro xin, 47.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 п р а в не док т ри не п р е по знат је и у ме ђу на р од ном к ри ви ч ном п р а ву 44. Ва ља под сје т и т и да је он и к р е и р а н у п р а в о з б ог п р о це с у и р а њ а нај т е ж и х к ри ви ч- н и х д јел а којим а с е по в р е ђу ју чо вјеч но с т и д ру г е в риједнос т и з аш т ићене ме ђуна р од н и м п рав ом. Тако је још пов одом с л у ча ја Ајх ма н кон с т а т о в а но да по се бан об лик од го вор но сти по чи ва на чи ње ни ци да ор га ни за ци ја има сво - је ди је ло ве гдје сва ки од њих мо ра ра ди ти за јед но са ци љем да се по стиг не од р е ђе н и р е з ул т ат, док ч и т а в а ор г а н и з а ц и ја д је л у је под д и р ек ц ијом чо вјек а из по за ди не, ко јег ис прав но тре ба озна чи ти као кри ми нал ни ум 45. Ка да је ри јеч о са вре ме ном ме ђу на род ном кри вич ном пра ву, тре ба иста ћи да су под ути ца јем те о ри је вла сти над дје лом кре и ра на и рје ше ња ко ја с е п ри м је њу ју у п р а к си ме ђу на р од н и х к ри ви ч н и х с у до в а. Тач н и је, Р и м ск и ста тут у чл. 25. пред ви ђа об ли ке уче шћа у оства ре њу кри вич ног дје ла, између о с т а лог и по с р ед но и з в р ш и л а ш т в о ( Ск л а д н о о в ом е Ст ат ут у с в ако је к р и в ич н о од го в о ра н и п од л о ж а н ка ж ња в а њу з а к р и в ич н о дје л о и з н а д л е - жно сти Су да ако: (а) та кво кри вич но дје ло по чи ни сам, у са у че сни штву са дру гом осо бом или пу тем дру ге осо бе, без об зи ра да ли је та дру га осо ба са м а к р и в ич н о од го в ор н а... ) 46. Б е з п р е т ен зи је з а де т а љ н и јом е л а б о р а ц и јом ре ћи ће мо са мо да је пре тре сно ви је ће Ме ђу на род ног кри вич ног су да плед и р а ло з а, и п ри х в а т и ло Рок си но ву т е о ри ју у с л у ча је ви ма Лу ба н г а (Lu banga) и К ат а нг а (Каtanga) у ин тер пре та ци ји чл. 25 (3)(а) Ста ту та. Од зна ча ја је с т а в и з р е чен у по гле д у п рв он ав еденог у коме је пот в рђ ено д а с е кон т р ол а н а д д ир ек тн и м и з в р ш и о цем мо же т а ко ђ е о с т в а ри т и п у т ем о р г ан и з ац ије и да су т а к ви сл у ча је ви з а ме ђу на р од но к ри ви ч но п ра во ре ле в а н т н и ји. 47 По ред ово га, по тен ци ра ње ор га низованог апарата мо ћи као по себ ног об ли ка од го - вор но сти у пракси Међународног кривичног суда за бившу Југославију уо ча- 44 О ов о м е и к р и в и ч н о п р а в н и м и н с т и т у т и м а у м е ђу н а р од н о м к р и в и ч н о м п р а в у в и д. ч л а н а к K a i A mb o s, R e m a r k s of t h e G e n e r a l Pa r t of I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l L aw, J o u r n a l o f In t e r n a t i o n a l C r i m i n a l J u s t i c e 4/2006, С пра вом Олин (Ohlin), вид. Je n s D a v id O h l i n, T h e C o m b a t a nt s St a n c e: Au t o n o m o u s We a pons on the Ba ter fi eld, In t e r n a t i o n a l L a w S t u d i e s, 1/2016, Ви д. С т а т у т Ме ђу н а р од ног к р ив и чног с уд а у Р и м у ( Ro m e St a t u t e of t h e I n t e r n a t i o n a l Cr i m i n a l C o u r t), с т у п ио на сна г у г о д и не, п р е у з е т о да на г о д и не с а с ај т а me_sta tu te_english.pd f. С т ат у т међу н а р од ног к р и в и ч ног с у д а з а би в ш у Ју г о с л а в и ју п р и х в а т а мо н и с т и ч к и мо де л и з в р ш и л а ш т в а ( О с о б а ко ја је п л а н и р а л а, п о д с т р е к а в а л а, н а р е д и л а, п о ч и н и л а и л и н а д р у г и н а ч и н п о м о г л а и п о д р ж а л а п л а н и р а њ е, п р и п р е м у и л и и з в р ш е њ е н е ко г о д к р и в и ч н и х дјела наведених у... ), вид. Статут Међународног кривич ног су да за бив шу Ју го сла ви ју (Sta - t ut e of t he I n t e r n a t i o n a l Cr i m i n a l Tr i bu n a l for t he For me r Yu go sla v ia), с т уп ио н а сн аг у године, преузето дана године са сајта http: // /x /fi le /Le gal%20li brary/ Sta tu te/sta tu te_sept09_bcs.pdf. О општим облицима одговорности у Римском статуту вид. Бранислав Ристивојевић, О општим облицима кривице у Римском статуту, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2008, Вид. Eli es van Sli e dregt, In di v i d u al Cr i mi n al Re sp on sa bi lit y in In te r n a t i o n al L a w, O x ford Uni ver sity Press 2012,

12 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић, Правна природа организацијске власти над дјелом... (стр ) в а с е у и з д в о је ном м и ш љ е њу с у д и је Шом бу р г а (Schom burg) у слу ча ју Гучам би тси (G ucam bit si). Ме ђу т им, по к у шај у во ђе ња по сред ног из вр ши ла ш т ва ни је на и шао на аде ква тан ода зив; са јед не стра не због то га што је у прак си зас т у п љен кон цеп т Уд ру же ног з ло ч и нач ког по д у х ва та, док је са д ру ге с т ра не и з о с т а ло де т а љ н и је ис п и т и в а њ е и о б ја ш њ е њ е по с р ед ног и з в р ш и л а ш т в а. 48 На кра ју, зна чај но је ис та ћи и да је пре су да бив шем пе ру ан ском предсјед ни ку Фу џи мо ри (Fu ji m o r i) уте ме ље на на по сред ном из вр ши ла штву пут ем о р г а н и з о в а ног а па р а т а мо ћ и 49. Суд је у овом слу ча ју во ђен Рок си но вим кон цепт ом 50 пот в рд ио пе т е леменат а који у т емељују к риви чн у одг ов орно с т на о сно ву о р г а н и з о в а ног а п р а т а мо ћ и и т о: по с т о ја њ е х и је р а р х и ј ск и ус т р о - је не ор га ни за ци је (основ ни услов), кри вич но од го во ран ко ман дант као инд и р ек т и н и и з в р ш и л а ц, од и је љ е но с т о р г а н и з а ц и је од п р а в а (д је ло в а њ е в а н правног по рет ка), за мје њи вост и по сто ја ње не по сред ног из вр ши о ца кри вичног д је л а (по с е б н и ус ло ви). 51 Тр е ба ис т а ћ и да с е п ри м је њ е н и кон цеп т о р г а - н и з о в а ног а п р а т а мо ћ и у ов ом с л у ча ју по к а з а о ко ри сн и м з а п р о це с у и р а њ е ви с о ко р а н г и р а н и х и з в р ш и л а ца к ри ви ч н и х д је л а. 6. ЗА К ЉУ Ч А К Кон цеп т О рг ан из ац и јске в лас т и на д д јелом иако нас т а о п рије више од по ла ви је ка и да нас је пред мет број них рас пра ва. Ја сно је да кри вич ноп р а в н а т е о ри ја н и је је д и н с т в е н а у по гле д у з а сн и в а јућ и х е лемен ат а ов ог а и н с т и т у т а (с т ро г а х и је рар х и ја, за м је њи вос т, д је ло ва ње ва н п ра в ног по ре т ка). При је све га, ви дљи во је да је овај кон цепт при мје њив ка ко у др жав ним та ко и у ва н д р жа в н и м с т ру к т у ра ма. Ис т о тако, т ре ба се са гла си т и и са ч и ње н и цом да је при мје њив и на сред њем ни воу ру ко во ђе ња. На да ље, ис прав ним се чине ста во во ви да за мје њи вост са ма за се бе мо же са мо јед ним ди је лом да одг о во ри за хт јеви ма за по с т о ја ње овог к ри ви ч но п ра в ног и н с т и т у т а; и н с т а н т з а м је њи во с т н и је у ви јек мо г у ће о с т в а ри т и, т о мо же би т и ч и т а в п р о це с, док у не ким слу ча је ви ма фун ги бил ност ни је ни ти мо гу ћа. С тим у ве зи, она се са мо у ком би на ц и ји д ру г и м е ле мен т и ма, п ре в а с ход но сп рем но ш ћу з а и з в р - ше ње к ри ви ч ног д је ла, мо же озна ч и т и к а о је да н од з а сн и в а ју ћ и х е ле ме на т а по с ред ног и з в р ш и ла ш т в а у см и сл у кон цеп т а ор г а н и зо в а ног а па ра т а мо ћ и. Не спор но је да ли це ко је вр ши кри вич но дје ло из по за ди не ко ри сте ћи свој по ло жај у си сте му (др жав не) вла сти, за мје њи вост ли ца ко ја се на ла зе 48 Вид. N. Jain, У пе ри о ду ње го ве вла да ви не вр ше ни су зло чи ни про тив чо вјеч но сти и дру га кри - вич на дје ла за што је на кра ју и осу ђен на ка зну за тво ра од 25 го ди на. О ово ме де таљ ни је вид. K. Am bos, Ау тор го во ри о че ти ри усло ва, о ово ме вид. C. Ro xin (2009), K. Am bos, (фус но та 11). 892

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 н а н и ж и м по ло ж а ји м а у х ијер а рх и јској љ ес т ви ц и и њи хо ву сп р е м но с т н а и з в р ше њ е к ри ви ч ног д је л а, т р е ба д а бу де к ри ви ч но од г о в о р но. Н а ме ће с е пи тање ка ко ква ли фи ко ва ти ње го ву дје лат ност, а са мим тим од ре ди ти праву мјеру одговор но сти. Нај за сту пље ни ја су схва та ња да је у пи та њу по - сред но из вр ши ла штво, иа ко у свом ати пич ном об ли ку, јер се, за раз ли ку од кла сич них слу ча је ва по средног извршилаштва, ради и о кривич но од говор - ном не по с р ед ном и з в р ш и о ц у. Те з у п р е м а ко јој с е р а д и о с а и з в р ш и л ач ком у ч е ш ћу б и т р е б а л о од б а ц и т и з б о г н е д о с т а т к а с у бје к т и в н о г е л е м е н т а, т ј. з а јед н и ч ке од л у ке да с е и з в р ш и к ри ви ч но д је ло, ко ја под р а з у м и је в а р а в но - п р а в но с т в о љ а и хо ри з он т а л н у по в е з а но с т. Н и т и је д а н по ме н у т и е ле мен т не мо же се при ми је ти ти у слу ча ју Ор га ни за циј ске власти над дјелом. На - д а љ е, п р о м иш љ ањ а која пот е нц ир ају с аучесн иш т в о подс т р ек ав ањ е, не од р а ж а в а ју на п р а ви на ч и н у че ш ће о с о б е и з по з а д и не; он у че с т ву је у св о ме кри вич ном дје лу, а не у ту ђем. С тим у ве зи при хва тљи ва је кон ста та ци ја да под стре ка ва ње не би мо гло у пот пу но сти да из ра зи пра ву од го вор ност на - ло го дав ца ко ја је у пр вом пла ну, а не ак це сор не при ро де. Што се ти че ме ђу на род ног кри вич ног пра ва при хва та ње кон цеп та Ор гани за цијске власти над д јелом је селективно. Ме ђу на род ни к ри вич ни суд је овај кон цеп т п рих ват ио; п ри је све га к роз од ред бе Ста т у та које познају к ри ви чно - п рав н у фи г у ру по сред ног из вр ши ла штва, а за тим и к роз своју п раксу. Са д руге ст ра не не п ри мје ћу је се да Ме ђу на род ни к ри ви ч ни суд за бив ш у Југо славију по зна је кон цепт Ор га ни за циј ске вла сти над дје лом или га ко ри сти. Он је пот и сн у т од с т ране ш и р о ко з а с т у п љ е ног кон цеп т а Уд ру же ног з ло ч и нач ког по д у х ва та и по м и ње се са мо у сл у ча је ви ма из д во је н и х м иш љења, а као један од главних аргуме на та из о стан ка при мје не ове кри вич но прав не фи гу ре изд в а ја с е не у с а гл а ше но с т и њ е на к ри т и к а у Њ е мач кој, з е м љи и з ко је по т и че. На кра ју, тре ба истаћи да, иако изазива бројне полемике, концепт Органи за циј ске вла сти над дје лом мо жда на нај бо љи на чин обез бје ђу је про це суи ра ње из вр ш и ла ца у п ра ви л у нај т е ж и х к ри ви ч н и х д је ла у сл у ча је ви ма ка да с е он и не ја в љ а ју к а о не пос р едн и п р едузимач и р а дњ е и з в ршењ а. Пр а в ној п риро д и њи ховог у чеш ћа не одговара одговорност за под ст ре ка ва ње зато ш то не уче ству ју у дје лу дру го га. Они дје ло же ле као сво је, али не пред у зи ма ју ра д њу из вр ше ња к ри ви ч ног д је ла, већ п ред у зи ма ју д ру г у д је лат нос т ко ја на одл у ч у ју ћ и на ч и н до п ри носи његовом изврше њу. Ме ђу т и м, д ру г и из вр ш и о ц и (на н и жем н и воу х и је рар х иј ске ље с т ви це) не д је л у ју хо ри зон т а л но са њи ма, п ри је све га у см и сл у за јед н и чке одл уке и п лана да се изврш и к риви ч но д јело, па се не мо же го во ри ти ни ти о са и звр ши ла штву. Ипак оста је чи ње ни ца да су на ред бо да в ц и и из вр ш и о ц и на ре ђе ња под јед на ко зна чајн и, одно сно к љу чн и за си стем ско оства ре ње кривичног дјела. Стога се као једино исправ но рје ше - ње из д ва ја до д у ше ат и п и ч но по с ред но из вр ш и ла ш т во код ко г а, иа ко је ри јеч о к ри ви ч но од г о вор ном не по с ред ном из вр ш и о ц у, осо бу из по зад и не и њег ова дје ла ва ља ква ли фи ко ва ти као по сред ног из вр ши о ца. 893

14 Мр Дра га на Ч. Ва си ље вић, Правна природа организацијске власти над дјелом... (стр ) Dra ga na Č. Va si lje vić, LL.M. The Re pu blic of Srp ska Mi ni stry of the In ter i or mi li je v ic983@g m a il.c o m Le gal Na tu re Or ga ni za ti o nal Po wer over the Act (Or ga n i sa t i on she r r s haf t) Abstract: The com mis sion of cri mi nal of fen ses in the ca se of or ga ni za ti o nal po wer over the of fen se (or ga ni zed ap pa ra tus of po wer) to day re pre sents one how im por tant the is sue is so dog ma tic of cri mi nal law. In cri mi nal law the re is no uni fied po si tion when it co mes to the im por tan ce of the in di vi dual con sti tu ent ele ments of this Is ti tu ti, a con tro ver sial and its le gal na tu re, ie. whet her it is the in di rect per pe tra tion, in ci te ment or com pli city. Тhe most cor rect ide as de fi ne it as a form of in di rect per pe tra tion. The aut hor analyzes the exi sting the o re ti cal con cepts that deal with this is sue and re fers to the pla ce and im por tan ce of this in sti tu tion in mo dern cri mi nal law. Keywords: in di rect per pe tra tion, con trol over the of fen se, com pli city, in cite ment, cri mi nal law. Да тум при је ма ра да: