OПАДАЊЕ ПО ЛИ ТИЧ КЕ КУЛТУ РЕ У ХО ЛИ ВУ ДУ

Transcription

1 Ака де ми ја ле пих умет но сти, Бе о град DOI /kultura M УДК (73) 19/ :316.75(73) 19/20 оригиналан научни рад OПАДАЊЕ ПО ЛИ ТИЧ КЕ КУЛТУ РЕ У ХО ЛИ ВУ ДУ Са же так: Рад има за циљ да по ка же рас ту ћи тренд опа да ња поли тич ке кул ту ре у Хо ли ву ду. Од 1960-их и вре ме на но вог Хо ли ву да, ка да су у ве ли кој ме ри во де ћи ре ди те љи за у зи ма ли ја сне иде о ло шке по зи ци је и кри тич ки се од но си ли пре ма по ли тич ким про бле ми ма тог вре ме на, па све до да на шњих да на, при су тан је стал ни пад по ли тич ке кул ту ре у Хо ли вуд ском фил му. У ра ду се из но си пост модер на те о ри ја Фре дри ка Џеј мсо на и Жа на Бо дри ја ра о са да шњем ме диј ском ста њу, да би на осно ву те те о ри је би ло раз ви је но тума че ње у ко јем се до ка зу је опа да ње по ли тич ке кул ту ре Хо ли ву да. У ра ду се ука зу је на два прав ца у ко ји ма по ли тич ка кул ту ра сла би у Хо ли ву ду. Са јед не стра не, она је укљу че на у филм, али кад је то слу чај он да је она укљу че на на та кав на чин да нам се до га ђа ји пред ста вља ју ван кон тек ста и че сто на не та чан на чин уз иро нију, та ко да круп ни по ли тич ки про бле ми про шло сти и са да шњо сти де лу ју ба нал но и бе за зле но. Дру ги пра вац ко ји је све уоч љи ви ји јесте иг но ри са ње по ли тич ких пи та ња у Хо ли ву ду. Овај пра вац опада ња по ли тич ке кул ту ре од по чет ка XXI ве ка узи ма све ви ше ма ха. Кључ не ре чи: де по ли ти за ци ја, аи сто рич ност, пост мо дер на, модер на, Хо ли вуд. Те о риј ски оквир Са вре ме на хо ли вуд ска ки не ма то гра фи ја у ко јој су пост модер не тен ден ци је узе ле ма ха, са окре ну то шћу ме диј ске култу ре са мој се би, при ка зом не кон зи стент но сти и дис ло ци рано сти људ ског иден ти те та, ре кон тек сту а ли за ци јом ствар них до га ђа ја и лич но сти из исто ри је, по ка зу је зна ке опа да ња по ли тич ке кул ту ре. По ли тич ки са др жа ји у ком слу ча ју нису ис кљу че ни из аме рич ког фил ма, али на чин њи хо ве репре зен та ци је и од су ство кри тич ког ста ва пре ма круп ним по ли тич ким до га ђа ји ма је су еви ден тан фе но мен да на шњег Хо ли ву да. Чак и кад се по ли тич ки и иде о ло шки ста во ви 153

2 екс пли цит но не при ка зу ју и кри ти ку ју, сва ко не ан га жо ва но медиј ско пред ста вља ње род них, ра сних или кла сних од но са ути че на ми шље ње љу ди гу ше ћи кри тич ку дис тан цу. Ово зна чи да се са вре ме но дру штве но ста ње при ка зу је као прихва тљи во, што до во ди до не у тра ли за ци је по тен ци ја ла или же ље љу ди за би ло ка квом про ме ном. Не до ста так кри тич ког од но са или уоп ште из о ста вља ње би ло ка квих по ли тич ких те ма у овом ра ду се сма тра опа да њем по ли тич ке кул ту ре Хо ли ву да. Ка да се са вре ме ни хо ли вуд ски фил мо ви до тичу те ма кла сне не јед на ко сти, ра си зма, сек си зма, на си ља и историјско-по ли тич ких до га ђа ја из про шло сти и са да шњости, сти че се ути сак да су они при ка за ни по вр шно и иро нично. Нај ве ћи про блем пред ста вља чи ње ни ца да дру штве нопо ли тич ке про бле ме ју на ци фил ма мо гу да пре ва зи ђу углавном уз ма ло сре ће и до ста тру да, а не као да су по сле ди ца ши рих дру штве них про ме на ко јих су жр тве по је дин ци. Те за ра да је да Хо ли вуд по чет ком XXI ве ка не при ка зу је кри тички дру штве но-по ли тич ке про бле ме, а тај про цес је иза зван ду го го ди шњим опа да њем по ли тич ке кул ту ре и сла бље њем кри тич ке оштри це ко ју је аме рич ка ки не ма то гра фи ја имала 1960-их и 1970-их у вре ме пе ри о да зва ног но ви Хо ли вуд. По че так два де сет пр вог ве ка озна чен је стал ним по ве ћа њем, не са мо еко ном ске већ и сва ке дру ге вр сте, не си гур но сти, а жи вот љу ди пре за си ћен је сли ка ма из ме диј ске кул ту ре ко је ре флек ту ју ста ње ха о са и фраг мен та ци је дру штве ног жи во та. Ово ста ње су ве ро ват но нај бо ље опи са ли Фре дрик Џеј мсон (Fre dric Ja me son) и Жан Бо дри јар (Jean Ba u dril lard). Пре за си ће ност жи во та сли ка ма из ме диј ске кул ту ре, пре ма спо ме ну тој двој ци те о ре ти ча ра, до ве ла је до гу бит ка осе ћа ја исто рич но сти, услед не мо гућ но сти си сте ма да при зо ве сопстве ну про шлост, та ко да да нас људ ска ег зи стен ци ја бо рави у не пре кид ној са да шњо сти, без тра ди ци је ка ква је не кад по сто ја ла. У овим про це си ма је кључ на уло га ме ди ја, ко ји не при мет но по ти ску ју чи та ве ни зо ве ин фор ма ци ја. Основна функ ци ја ме ди ја се у ова квој си ту а ци ји са сто ји у то ме да нам омо гу ће за бо ра вља ње, то јест да по ста ну ме ха ни зам за оства ре ње исто риј ске ам не зи је. Пре ма Џеј мсо ну ра ди се о про це су у ко јем је до шло до тран сфор ма ци је ре ал но сти у сли ке и фраг мен та ци је вре ме на у се ри ју са да шњо сти. Меди ји до при но се ства ра њу оно га што Џеј мсон на зи ва но вом по вр шно шћу и плит ко шћу. Ра ни ји мо дер ни стич ки сти ло ви по ста ју са мо пост мо дер ни стич ки ко до ви. Џеј мсон твр ди:... да нас се раз ви је не ка пи та ли стич ке зе мље на ла зе у по љу сти ли стич ке и дис кур зив не хе те ро ге но сти без нор ме. 1 1 Ja me son, F. (1995) Post mo der ni zam u ka snom ka pi ta li zmu, Be o grad: Art press, стр

3 Жан Бо дри јар, је дан од нај зна чај ни јих те о ре ти ча ра са кра ја XX ве ка, по го то во ка да је у пи та њу те ма ти зо ва ње ме ди ја, пи ше да смо у са вре ме но до ба ушли си му ла ци јом ствар ности до би ја ју ћи на тај на чин свет хи пер ре ал но сти. Не по стоји ви ше пред ста вља ње, ка кво смо зна ли ра ни је. Ства ри ко је су би ле про јек то ва не пси хо ло шки и мен тал но, са да се на лазе у хи пер све ту. Си му ла ци ја ни је пред ста ва не ког објек та из ствар ног све та, не ког би ћа или суп стан це, она је про из водња не чег без по ре кла у ствар но сти. То ком пре ла за у но ви про стор, ко ји не при па да ни ствар ном ни исти ни, от по чи ње ера си му ла ци је ли кви да ци јом свих ре фе рен ци ја ла и њи ховом ими та ци јом си сте мом не по сто је ћих зна ко ва. Пре ма Бодри ја ру, ра ди се о за ме њи ва њу ствар ног ње го вим зна ци ма, о опе ра ци ји за ме њи ва ња ствар них про це са њи хо вим двој ници ма јед ном не по гре ши вом ма ши ном, ко ја нам ну ди озна ке ствар ног. Ствар но је оста ло без при ли ке да се ика да ви ше про из ве де, а то је функ ци ја ме диј ских сли ка у си сте му смрти ствар но сти. То над ствар но са да је већ за шти ће но од има гинар ног и од сва ког раз ли ко ва ња из ме ђу ствар ног и има гинар ног, оста вља ју ћи још ме сто је ди но ор би тал ном вра ћа њу мо де ла и си му ли ра ном ства ра њу раз ли ка. 2 Све при су тан и не за о би ла зан до га ђај са вре ме но сти је аго ни ја сна жних рефе рен ци ја ла, аго ни ја све га ствар ног и ра ци о нал ног, а то нас све уво ди у еру си му ла ци је. Ге не ра ци је пре нас жи ве ле су на тра гу исто ри је, пра те ћи круп не и зна чај не исто риј ско-по литич ке до га ђа је. Да нас се сти че ути сак да се исто ри ја по вукла, оста вља ју ћи ин ди фе рент ну не бу ло зу, ис пре се ца ну разли чи тим то ко ви ма, али од се че ну од соп стве них ре фе рен ци. Ова пра зни на би ва ис пу ње на фан та зми ма про шле исто ри је у ви ду ре тро ле пе зе до га ђа ја, за рад ожи вља ва ња вре ме на у ко ме је ба рем би ло исто ри је ко ја укљу чу је сва ко днев не ризи ке жи во та и смр ти. Све што нам се при ка же у ци љу је да се на до ме сти не до ста так исто ри је. У ова ко опи са ном ста њу кул ту ре по ли тич ки са др жа ји, укљу че ни у ки не ма то гра фи ју, би ва ју при ка за ни јед на ко по вр шно, плит ко, ван од го ва ра ју ћег кон тек ста и аи сто ријски, као и сви дру ги фе но ме ни са вре ме но сти. Та ко ђе, ре дите љи ко ји сни ма ју фил мо ве са по ли тич ким са др жа ји ма не за у зи ма ју ја сне по зи ци је на осно ву ко јих би се мо гао из вести за кљу чак о њи хо вој иде о ло шкој при пад но сти ле ви ци, ли бе ра ли ма или де сни ци. Пост мо дер ни филм по ка зу је карак те ри сти ке стил ске и на ра тив не дис кон ти ну и ра но сти ко ја до во ди, са мим тим, до про це са по сте пе не де по ли ти за ци је фил ма. То мас По лард (Tho mas Pol lard) и Kарл Богс (Carl Boggs) у књи зи A World in Cha os: So cial Cri sis and the Ri se of 2 Bo dri jar, Ž. (1991) Si mu la kru mi i si mu la ci ja, No vi Sad: Sve to vi, стр

4 Post mo dern Ci nema, пишу ћи о са вре ме ном Хо ли ву ду, твр де: Чу ве на Ни че о ва тврд ња из де вет на е стог ве ка о смр ти Бо га пре о кре ну ла се у са вре ме ни ју тврд њу о смр ти хе ро ја да би ко нач но на сту пи ла и смрт по ли ти ке по чет ком два де сет пр вог ве ка. 3 Но ви Хо ли вуд и од нос пре ма по ли тич ким пи та њи ма У пе ри о ду аме рич ке ки не ма то гра фи је ко ји је на зван но ви Хо ли вуд, то ком 1960-их и по чет ком 1970-их, мно ги фил мови су има ли ве о ма сна жне иде о ло шке по ру ке ко је су се одно си ле на кри ти ку ка пи та ли стич ког си сте ма, то тал них инсти ту ци ја (као што су за тво ри, бол ни це за ме тал но бо ле сне и вој ска), до ми на ци ју за пад них зе ма ља над оста лим све том, кри ти ко ван је по ло жај цр на ца, ја вио се фе ми ни стич ки филм и у по зи тив ном све тлу је пред ста вљен кон тра кул тур ни покрет хи пи ка. Реч ју, филм је, за раз ли ку од пост мо дер ног при сту па ре ци кла же већ по сто је ћих сти ло ва, био по ве зан са ствар но шћу у ко јој је на ста јао и био је ме сто из ра жа ва ња кри тич ки ори јен ти са них по ли тич ких ста во ва. Хо ли вуд ски ре ди те љи то га вре ме на по ка за ли су из у зе тан сен зи би литет пре ма по ли тич ким до га ђа ји ма за у зи ма ју ћи ве о ма ја сне ста во ве о им пе ри ја ли зму сво је др жа ве. Они су у соп ственим фил мо ви ма из ра зи ли бу ру не за до вољ ства због ра то ва у ко ји ма је њи хо во дру штво уче ство ва ло. Ре ди те љи по пут Стен ли ја Кју бри ка (Stan ley Ku brick), Се ма Пе кин поа (Sam Pec kin pah), Ар ту ра Пе на (Art hur Penn), Мар ти на Скор се зеа (Mar tin Scor se se) су не са мо у фил мо ви ма, не го и у сво јим јав ним на сту пи ма, го во ри ли о по ли тич ким про бле ми ма и за у зи ма ли кри тич ке ста во ве пре ма по је ди ним дру штве ним пи та њи ма. Ар тур Пен је јед ном при ли ком из ја вио: По гледај мо, Ке не ди је уби јен. Ми смо у Ви јет на му, где уби ја мо љу де и они нас. Ми ни смо нијед ном би ли без ра то ва то ком мог жи во та. Ганг сте ри су цве та ли то ком мо је мла до сти. Био сам у ра ту са де вет на ест го ди на. Он да је до шла Ко ре ја; сада је до шао Ви јет нам. Ми има мо на сил но дру штво. То ни је Грч ка, то ни је Ати на, то ни је Ре не сан са. То је аме рич ко друштво, и ја ћу га пер со ни фи ко ва ти ако ка жем да је на сил но. Па за што не би сни ми ли филм о то ме. 4 Исто та ко, је дан од во де ћих ре ди те ља то ком 1960-их у Хо ливу ду, Сем Пе кин по, сни мао је ул тра на сил не фил мо ве по куша ва ју ћи да се обра ти пу бли ци и уз др ма по спа ну аме рич ку 3 Boggs, C. and Pol lard, T. (2003) A World in Cha os: So cial Cri sis and the Ri se of Post mo dern Ci ne ma, Lan ham: Row man & Lit tle fi eld Pu blis hers, p Bo u ze re au, L. (2000) Ul tra Vi o lent Mo vi es, New York: Ci ta del Press. p

5 јав ност скре ћу ћи јој па жњу да је њи хо ва зе мља уву че на у рат у ко јем, као и у сва ком ра ту, ги ну љу ди. Та ко ђе, он је у ви ше на вра та у ин тер вју и ма ука зао да аме рич ка вој ска у Ви јет на му кр ши основ на људ ска пра ва уби ја ју ћи не ду жне ци ви ле. Ре а гу ју ћи на кри ти ке ко је су му че сто упу ћи ва не, Пе кин по је по ку шао да об ја сни раз ло ге на сил но сти ње гових фил мо ва. Пре ма Пе кин поу, Аме ри кан ци су огу гла ли на на си ље по сма тра ју ћи те ле ви зиј ски пре нос ра та у Ви јет на му, уз сен дви че и ре клам ну про па ган ду ко ја по вре ме но пре ки да пре нос. У кон зу мер ској кул ту ри за си ће ној на си љем, љу ди су по ста ли све без о се ћај ни ји. Ње го ви фил мо ви сни мље ни су са на ме ром да пре ки ну ла нац кон зу мер ског дру штва у ко ји је укљу че на и ди стри бу ци ја дру штве ног на си ља. Тим по во дом, он јед ном при ли ком из ја вљу је: Ми по сма тра мо на ше ра то ве и ви ди мо ка ко љу ди уми ру, ствар но уми ру, али нам се то не чи ни ре ал ним. Ми не ве ру је мо да ти љу ди са екра на ствар но уми ру. Ми смо под ане сте зи јом ме ди ја. Оно што сам при ка зао љу ди ма је сте ка ко то ствар но из гле да Ка да се љу ди жа ле због на чи на на ко ји сам при ка зао на сиље, оно што они за пра во го во ре је сте Мо лим вас не при казуј те ми; не же лим да знам; и до дај те ми још јед но пи во из фрижи де ра. 5 По сте пе но, ка ко се ки не ма то гра фи ја при бли жа ва ла кра ју XX ве ка кри тич ки од нос пре ма по ли тич ким пи та њи ма по чиње да сла би, а исто риј ски до га ђа ји, ако су укљу че ни у филм, све че шће су при ка за ни ве о ма иро нич но и ре кон тек сту а лизо ва но, очи шће ни од би ло ка кве те жи не. О овој те ми слич но пи ше чу ве ни те о ре ти чар ме ди ја Да глас Кел нер у свом раду Film, Po li tics and Ide o logy, твр де ћи да је Хо ли вуд ви део успон и пад ра ди ка ли зма то ком 1960-их, за тим је до шло до опа да ња ли бе ра ли зма и успо на но ве де сни це 1970-их, да би, ко нач но, 1980-их пре о вла да ла де сни ца. То ком 1960-их у холи вуд ском фил му вла дао је ан ти рат ни дух, фил мо ви су би ли оку пи ра ни сва ко днев ним по ли тич ким пи та њи ма на сту па јући кри тич ки са по зи ци ја но ве ле ви це, ли бе ра ла и кон тра култур них по кре та. Нај бо љи при ме ри ан га жо ва них фил мо ва из пе ри о да но вог Хо ли ву да су Ди вља Хор да/the Wild Bunch (1969, Sam Pec kin pah) по све ћен бру тал но сти ви јет нам ског ра та, Бо ни и Клајд/Bon nie and Clyde (1967 Art hur Penn) ко ји те ма ти зу је еко ном ску кри зу три де се тих, Па кле на по мо ранџа/a Cloc kwork Oran ge (1971, Stanly Ku brick) ко ја при ка зу је де ху ма ни за ци ју љу ди у бу дућ но сти кри ти ку ју ћи та да шњу ствар ност, док Док тор Стреј нџлав/dr. Stran ge lo ve (1964, Stanly Ku brick) сјај но при ка зу је хлад но ра тов ске од но се и 5 Prin ce, S. (1999) Sam Pec kin pah and the Ri se of Ul tra vi o lent Mo vi es, Au stin: Uni ver sity of Te xas Press, p

6 мо гу ћу де струк ци ју људ ског ро да у ну кле ар ном рату, за тим Го ли у се длу/ea sy Ri der (1969, Den nis Hop per) ко ји кри ти кује аме рич ко дру штво при ка зу ју ћи га као још увек ру рал но, кон зер ва тив но и не спрем но да при хва ти про гре сив не ста нови шта ко ја су до но си ли но ви дру штве ни по кре ти, Лет из над ку ка ви чи јег гне зда/one Flew Over the Cuc koo s Nest (1975, Mi los For man) ко ји пред ста вља сјај ну кри ти ку то тал них инсти ту ци ја и скре ће па жњу гле да о ци ма ко ли ко смо да ле ко од дру штва у ко ме вла да дух то ле ран ци је. То ком осам де се тих по ја вио се чи тав низ фил мо ва, ко је Кел нер на зи ва по вратком у Ви јет нам, као што су Из у зет на хра брост/un com mon Va lor (1983, Ted Kotcheff), Не ста ли у ак ци ји/mis sing in Action (1984 Jo seph Zi to) и се ри јал фил мо ва о Рам бу, по чев од фил ма Пр ва крв/first Blood (1982, Ted Kotcheff), ко ји транско ди ра ју дух па ра но је у ве зи са ра том у Ви јет на му по куша ва ју ћи да пре ва зи ђу по раз и по ка жу Аме ри ку као рат ног по бед ни ка. Већ ово од су ство кри тич ког од но са пре ма ра ту и по ли тич ким од лу ка ма аме рич ке вла де 1980-их ука зу је на опа да ње не ка да раз ви је не кри тич но сти но вог Хо ли ву да. Пост мо дер ни филм је на пра вио ко рак да ље с иро нич ним, не тач ним, аи сто риј ским и ба на ли зу ју ћим при ка зом исто ријско-по ли тич ких про бле ма, да би их ула ском у XXI век по чео го то во са свим да из о ста вља. У књи зи Sa va ge Ci ne ma Сти вен Принс (Step hen Prin ce) пи ше да спо ме ну ти ре ди тељ но вог Хо ли ву да, Сем Пе кин по, ни у ком слу ча ју не при па да тра дици ји пост мо дер ни зма ко јој при па да ју мно ги са вре ме ни реди те љи чи ји су фил мо ви са ста вље ни је ди но од ре фе рен ци из исто ри је ки не ма то гра фи је. Да на шња пост мо дер на ки нема то гра фи ја је од се че на од ствар но сти, а њу за ме њу ју слике из исто ри је ме диј ске кул ту ре. Ствар ни про це си, као што су то Џеј мсон и Бо дри јар опи са ли, ели ми ни са ни су сво јим двој ни ци ма ко ји нам ну де са мо озна ке ствар ног. Ствар ност је, као што је по ка за но у те о риј ском де лу ра да, оста ла без при ли ке да се ика да ви ше про из ве де. Пе кин по је, уме сто то га, био мо дер ни ста, ве ро ват но по след њи мо дер ни ста америч ке ки не ма то гра фи је... Сли ке, за Пе кин поа, ни су функци о ни са ле као зна ци ко ји се раз ме њу ју у за тво ре ном све ту ме диј ски за сно ва них ре фе рен ци. Уме сто то га, ње го ве сли ке су би ле за сно ва не на до га ђа ји ма из ствар ног све та. 6 Као и сва ки мо дер ни ста Пе кин по је, пре ма Прин цу, на сто јао да уна пре ди ки не ма то граф ску фор му са на ме ром да ти ме утиче на аме рич ку јав ност. У ње го вим фил мо ви ма на си ље је сни мље но на та кав на чин да ствар но бо ли, а све са ци љем да би се ука за ло на то да дру штве но на си ље у ре ал но сти по стоји и да су ње го ве по сле ди це стра шне. Ова кви ан га жо ва ни 6 Исто, стр

7 ре ди те љи по ла ко не ста ју с ки не ма то граф ске сце не, а филм кре ће пу тем пост мо дер не ци тат но сти и иро ни је до но се ћи опа да ње по ли тич ке кул ту ре. Пост мо дер ни филм и опа да ње по ли тич ке кул ту ре Из не те те о риј ске прет по став ке о по вла че њу по ли ти ке и исто ри је из са вре ме ног хо ли вуд ског фил ма, би ће илу строва не на при ме ру два фил ма пост мо дер ног Хо ли ву да. Та ко ђе би ће по ка за но ка ко ову пра зни ну по пу ња ва ју сли ке из истори је ме диј ске про шло сти у ви ду ре тро спек ти ве до га ђа ја, зарад без у спе шног и иро ниј ског по ку ша ја ожи вља ва ња време на у ко ме је ба рем би ло исто ри је и по ли ти ке у ме диј ској кул ту ри. По ли ти ка је и те ка ко при сут на у фил мо ви ма ко ји ће би ти ана ли зи ра ни, али, као што је ре че но, на та кав без болан и иро ни чан на чин да се сти че ути сак бе за зле но сти све га што се де сио у исто ри ји Аме ри ке чак и ако је у пи та њу Кјуклукс-клан или Во тер гејт скан дал и шпи ју ни ра ње и при слушки ва ње по ли тич ких про тив ни ка. Ве ли ки број пост мо дерних фил мо ва сме штен је у про шлост, у вре ме по ли тич ких пре ви ра ња и еко ном ских тур бу лен ци ја. На при мер филм О, бра те, где си?/o Brot her, Whe re Are You? (2000, Joel and Ethan Coen) бра ће Ко ен (Coen Brot hers) опи су је вре ме еко номске кри зе у Аме ри ци 1930-их го ди на, при ка зу ју ћи те шке ситу а ци је и ју на ке на вр ло без бри жан и ко ми чан на чин. Не ма кри ти ке си сте ма ко ји је за пао у кри зу, ни ти при ка за без наде жно сти ју на ка тог вре ме на. На при мер, Беј би фејс Нел сон (Baby Fa ce Nel son) и ње го ве пљач ке у фил му О, бра те, где си? при ка за не су као чин ма нич но де пре сив ног чо ве ка ко ји пљач ка са мо кад је у еу фо ри ји ба ца ју ћи но вац на све стране ра ди при вла че ња ме диј ске па жње. Ни на јед ном ме сту ре ди те љи не по ка зу ју би ло ка кву тен ден ци ју да кри тич ки ука жу на раз ло ге за па да ња си сте ма у кри зу и по ја ву ганг стера 1930-их. Иа ко филм функ ци о ни ше са вр ше но, ова ква рекон тек сту а ли за ци ја Нел со но вих мо ти ва за пљач ку ди рект но во ди ка по ли тич кој па си ви за ци ји ки не ма то гра фи је. Уме сто при ка за те шког жи во та и не ма шти не, као узро ка ба вље ња кри ми на лом, про шлост нам се при ка зу је акон тек сту ал но де по ли ти зо ва но. Овај филм је из у зе тан при мер пост мо дерне ки не ма то гра фи је и има вр ло сло же ну ци тат ну струк туру ста вље ну од мно штва дру гих тек сто ва. Рад ња се од ви ја 1930-их, а филм у струк ту рал ном сми слу ди рект но пре слика ва Хо ме ро ву Оди се ју ме ша ју ћи је са аме рич ком ми то логи јом, мно штвом ре фе рен ци из нај ра зли чи ти јих фил мо ва и ствар них ли ко ва ко ји су пот пу но из ву че ни из кон тек ста, као што је то слу чај са Беј би фејс Нел со ном. Филм бра ће Ко ен на вр ло по вр шан на чин те ма ти зу је и ра сно пи та ње. Је дан 159

8 од ју на ка фил ма, цр ни ги та ри ста То ми Џон сон, ди рект на је алу зи ја на ствар но по сто је ћег ги та ри сту Ро бер та Џон со на. Ње го ве му ке са Кју-клукс-кла ном, ко ји је хтео да га ра зап не и жи вог спа ли, при ка за не су пот пу но ко мич но, као и ње гово из ба вље ње. Из при ка за ног сти че се ути сак да не ко ли цина по је ди на ца уз ма ло до ми шља то сти мо гу са вла да ти јед ну ра си стич ку ор га ни за ци ју. Кју-клукс-клан је при ка зан са вели ком до зом пост мо дер не иро ни је та ко да фил му не до ста је сва ка те жи на у трет ма ну ра сних пи та ња у Аме ри ци. Исто та ко, по ли тич ка пре ви ра ња из 1930-их и ло кал на бес компро ми сна бор ба за власт при ка за ни су у иро ниј ском ма ниру са алу зи ја ма на ствар но по сто је ће по ли ти ча ре тог до ба и исме ва њем не ка да шњих стра те ги ја осва ја ња би рач ког те ла. Бра ћа Ко ен су хте ли да ис при ча ју бај ку о те шким вре ме нима 1930-их и у то ме су са вр ше но ус пе ли. Ипак, оста је утисак да пост мо дер на по пу лар на кул ту ра све ви ше за о би ла зи по ли тич ка пи та ња и да са вре ме ни ау то ри не же ле да те мати зу ју по ли тич ке про бле ме са да шњо сти и про шло сти. Ка да се не ки са вре ме ни ји филм, као што је Фо рест Гамп/For rest Gump (1994, Ro bert Ze mec kis), до так не исто риј ско-по ли тичких те ма, он да се то углав ном де ша ва на по јед но ста вљен и ка ри ки ран на чин из ко јег се сти че ути сак на ив но сти и безбол но сти оно га што се ствар но де си ло. Рет ки су са вре ме ни фил мо ви ко ји, као на при мер Ра том про тив исти не/wag the Dog (1997, Ba rry Le vin son), по кре ћу ва жна по ли тич ка пи тања, ди рект но по зи ва ју на од го вор ност САД за спољ но-по литич ке гре шке и при ка зу ју са од го ва ра ју ћом сна гом те жи ну по је ди них исто риј ских пе ри о да. Спо ме ну ти ау то ри Богс и По лард пи шу: Исто риј ски тренд де по ли ти за ци је на шао је свој из раз у са вре ме ном Хо ли ву ду баш као и у дру гим области ма кул тур ног жи во та. Ни је из не на ђу ју ће да ве ћи на студиј ских из вр ши ла ца, про ду це на та и ре ди те ља у ма лој ме ри по ка зу ју тен ден ци ју да же ле да ра де на про јек ти ма ко ји се мо гу озна чи ти као по ли тич ки Филм Фор ест Гамп од ли чан је при мер на ко ме би се мо гле по ка за ти са вре ме не тен ден ци је опа да ња по ли тич ке кул ту ре у Хо ли ву ду. У овом фил му, на го то во би за ран на чин, главни ју нак, ме нтал но су фи ци јен тан, по ста је зна ча јан, ако не и кљу чан, фак тор у по кре та њу до га ђа ја у са вре ме ној аме ричкој исто ри ји. Филм ре кон тек сту а ли зу је ствар не до га ђа је на не ве ро ва тан аи сто ри чан на чин сво де ћи исто ри ју и по ли тику на бај ко вит при каз и ти ме нас до во ди до оно га што Џејмсон на зи ва но вом по вр шно шћу и плит ко шћу у са вре ме ној 7 Boggs, C. and Pol lard, T. (2003) A World in Cha os: So cial Cri sis and the Ri se of Post mo dern Ci ne ma, Lan ham: Row man & Lit tle fi eld Pu blis hers, p

9 попу лар ној кул ту ри. Аме рич ка исто ри ја је по ве за на са Форе стом још пре ње го вог ро ђе ња, јер ње го ва мај ка од лу чу је да му да име по осни ва чу и во ђи Кју-клукс-кла на. У фил му се на мо мен те ви де псе у доисто риј ски сним ци ак тив но сти Кју-клукс-кланa, а они из у зет но под се ћа ју на Гриф ти тов (D. W. Griffith) ра си стич ки филм Ра ђа ње на ци је/the Birth of a Na tion (1915, D. W. Grif fith). У фил му Фо ре сто ва мај ка об јашња ва да га је на зва ла по во ђи Кју-клукс-клан ре че ни цом: Ми сви ра ди мо ства ри ко је не ма ју сми сла, сма тра ју ћи да то што је он ра дио не ма сми сла. Уства ри оправ да ње ње ног чина не ма мно го сми сла, док се то не би мо гло ре ћи за са мо по сто ја ње ор га ни за ци ју Кју-клукс-кла на. Од ро ђе ња па до зре лог до ба где филм пре ки да да пра ти Форе сто ву суд би ну, он сре ће Ел ви са При сли ја (El vis Pre sley), Џо на Ке не ди ја (John Ken nedy), Ри чар да Ник со на (Ric hard Ni xon), Џо на Ле но на (John Len non), за тим ути че или се поја вљу је у пре суд ним мо мен ти ма аме рич ке исто ри је као што су уки да ње се гре га ци је на ко ле џи ма, Ви јет нам ски рат, отопље ње по ли тич ких од но са Аме ри ке и Ки не, афе ра Во тергејт, по че так ком пју тер ске ре во лу ци је и по че так екс пан зи је Аид са. Нај ин те ре сант ни ји исто риј ски до га ђа ји и лич но сти на ко је је Фо рест ути цао је су Ел вис При сли ко га је срео у сво јој мла до сти и ути цао на ње га да пре у зме ње гов чу дан и сме шан ход док сви ра ги та ру на јав ним на сту пи ма. На даље, Фо рест је при ме тио чуд на све тла док је спа вао у со би у Во тер гејт хо те лу и по звао је обез бе ђе ње да при ја ви овај дога ђај што је ди рект но до ве ло до раз от кри ва ња шпи јун ских ак тив но сти ре пу бли кан ске пар ти је и Во тер гејт скан да ла након че га је Ник сон под нео остав ку. На кра ју, оно што се чини ве о ма не ве ро ват ним, је сте Фо ре сто во ула га ње огром не сво те нов ца, до ко јег је до шао ло вом на ра ко ве, у ком па ни ју ко ја се ба ви ла пра вље њем пр вих Епл ком пју те ра. На рав но ова ин ве сти ци ја му се ви ше стру ко ис пла ти ла и он по ста је из у зет но бо гат. Иа ко је по ка зао не до вољ но ин те ли ген ци је да би по ха ђао ре дов ну шко лу, у фил му се ви ди оно што је ве ро ват но нај про бле ма тич ни је, а то је оства ре ње аме рич ког сна уз ула га ње не ве ро ват не упор но сти. Филм нам осли кава ка ко глав ни ју нак од ра ста у ма лом ме сту у Ала ба ми, да би на пу стио сво је ме сто по ста ју ћи све успе шни ји. На свом жи вот ном пу ту он успе ва да ути че на нај ва жни је лич но сти и до га ђа је аме рич ке исто ри је, а да је, при све му то ме, ис под про сеч не ин те ли ген ци је. Аме рич ки сан се опет по ка зу је као оства рив и до сту пан сви ма, па чак и они ма са сла би јим пре ди спо зи ци ја ма. Ово је сце на рио ко ји у бај ко ви том пост мо дер ном све ту функци о ни ше као фик ци ја, а са дру ге стра не са бај ко ви то шћу 161

10 нестаје би ло ка ква кри тич ка дис тан ца и по ли тич ки ан гажман. Због пот пу но не кри тич ког при ка за до га ђа ја ре ди тељ је, са до ста раз ло га, оп ту жи ван за кон зер ва ти ви зам и по држа ва ње аме рич ке по ли ти ке. Не схва та ју ћи су шти ну на па да, глав ни глу мац Том Хенкс је бра нио филм као де по ли ти зо ван и, сто га, не по до бан за про це њи ва ње у по ли тич ким ка те гори ја ма. У те о риј ском де лу овог ра да је ре че но да би ло ко ји при каз исто риј ско-по ли тич ких до га ђа ја или род них, ра сних или кла сних од но са да је од ре ђе ну пер спек ти ву њих са мих. За то се не кри тич ност пре ма аме рич кој спољ ној по ли ти ци у Фо ре ст Гам пу мо же са гле да ти као ње на апо ло ги ја, а са ма чи ње ни ца да ни ко ни је имао на ме ру да се по ли тич ки из ра зи го во ри о па ду по ли тич ке кул ту ре у пост мо дер ном Хо ли ву ду. Не ма сум ње да је ре ди тељ Фо рест Гам па ис при чао још једну бај ку, са мо ово га пу та за раз ли ку од бра ће Ко ен, о са време ној аме рич кој исто ри ји. Овом фил му при да ва не су раз личи те ин тер пре та ци је ко је га углав ном оп ту жу ју за кон зер вати ви зам. Ме ђу тим, за овај рад нај ва жни ји је од нос фил ма пре ма бол ним тач ка ма аме рич ке по ли ти ке и исто ри је. Чи ни се, као и у дру гим пост мо дер ним оства ре њи ма, да је евидент на по вр шност и аи сто рич ност ко ја ба на ли зу је про шле до га ђа је до те ме ре да су они са мо очи шће ни си му ла кру ми не ка да шњих зби ва ња. Џеј мсон твр ди, као што је и у ана ли зи пост мо дер них фил мо ва по ка за но, да се до га ђа ји про шлих вре ме на, већ јед ном од и гра ни, ево ци ра ју по мо ћу па сти ша. Овим се кре и ра ис кри вље на сли ка про шло сти, си му ла крум, са алу зи ја ма и ко пи ја ма ста рих до га ђа ја, ко ји не пре но се исто риј ску про шлост она ко ка ко се де си ла, већ на ше сте рео ти пе о про шло сти. Жи ви мо у вре ме ну ме диј ске сли ке, ко ја је про гу та ла ствар ни свет, и у ко ме до ми ни ра псе у додо га ђај. Сли ку вла сти те про шло сти мо ра мо тра жи ти у ме диј ској култу ри ко ја нам исто риј ске до га ђа је пред ста вља кроз по пу ларне сли ке, док нам истин ска про шлост оста је из ван ствар ног до ма ша ја. Нор ман Ден зин (Nor man Den zin) у књи зи Ima ges of Post mo dern So ci ety пи ше: Пост мо дер но ки не ма то графско пред ста вља ње та ко ђе ни је ус пе ло да по ну ди ни шта више од по вр шне оп ци је по сто је ћег ста ња... Са вре ме на ки нема то гра фи ја не при ка зу је са од го ва ра ју ћом те жи ном ствар не жи вот не про бле ме. 8 Бо дри јар је ову пост мо дер ну си ту а ци ју нај ра ди кал ни је опи сао у књи зи Си му ла кру ми и си му ла ци ја, ре чи ма: Ми, ме ђу тим, ула зи мо у јед ну еру фил мо ва, ко ји за пра во не ма ју сми сла, ко ји су ве ли ке син те тич ке тво ре вине с ва ри ја бил ном ге о ме три јом. 9 Ни шта од оно га што је 8 Den zin, N. (1991) Ima ges of Post mo dern So ci ety, Lon don: SA GE Pu bli ca tions, p Bo dri jar, Ž. (1991) Si mu la kru mi i si mu la ci ja, No vi Sad: Sve to vi, стр

11 ин спи ри са но ствар ном исто ри јом у фил мо ви ма О, бра те, где си? и Фо ре сту Гам пу ни је се де си ло она ко ка ко је то у фил му при ка за но, не го је све ба на ли зо ва но, ре кон тек сту али зо ва но и са да нам се пред ста вља на вр ло по јед но ста вљен на чин. Дру ги ре ди те љи, по пут бра ће Ко ен и Зе ме ки са, ко ји предста вља ју нај бо ље при ме ре са вре ме не аме рич ке ки не ма тогра фи је, као што су Квен тин Та ран ти но (Qu en tin Ta ran ti no), Ро бер та Ро дри гез (Ro bert Ro dri gu ez), Тим Бар тон (Tim Burton), Оли вер Сто ун (Oli ver Sto ne), па чак и Ву ди Ален (Woody Al len), у сво јим оства ре њи ма или се не до ти чу по ли тичких пи та ња или то ра де у ду ху пост мо дер не иро ни је. Потпу на де по ли ти за ци ја ганг стер ског фил ма уоч љи ва је у филмо ви ма Квен ти на Та ран ти на Пет па рач ке при че/pulp Fic tion (1994, Qu en tin Ta ran ti no), Улич ни пси /Re ser vo ir Dogs (1992, Qu en tin Ta ran ti no) и Џе ки Бра ун/jac kie Brown (1997, Qu entin Ta ran ti no). Та ран ти но ви фил мо ви пред ста вља ју при ме ре па сти ша окре ну тог ки не ма то гра фи ји и по пу лар ној кул ту ри, што уки да би ло ка кву дру штве но-по ли тич ку ан га жо ва ност. Ме ђу тим, ганг стер ски жа нр је од свог на стан ка 1930-их годи на и по ја вљи ва ња Ха у ард Хок со вог (Ho ward Hawks) Ли ца са ожиљ ком/scar fa ce (1932, Ho ward Hawks) био ве о ма друштве но кри тич ки ори јен ти сан жа нр. Због оштрог кри тич ког од но са пре ма аме рич ком дру штву био је за бра њен за сни мање и при ка зи ва ње за вре ме вла да ви не Про дук ци о ног ко да у кла сич ном Хо ли ву ду. Не рав но пра ван ста тус ими грант ских ет нич ких за јед ни ца, не мо гућ ност оства ри ва ња аме рич ког сна, кла сне дру штве не раз ли ке и дру штве ни про бле ми као што су иле гал на ди стри бу ци ја ал ко хо ла, би ли су цен трална те ма жан ра. Та ран ти но, на су прот то ме, чи ни да су је зик и из глед ганг сте ра је ди но ва жни, али не за рад ства ра ња кон фрон та ци је ле ги тим не дру штве ној иде о ло ги ји као што је то био слу чај у исто ри ји жан ра, већ као пут ње ног за нема ри ва ња. Жан ров ска пра ви ла у Та ран ти но вим фил мо ви ма су ви ше не го очи глед на, али су упо тре бље на за рад пре плављи ва ња по пу лар не кул ту ре кон вен ци ја ма жан ра. Бит но је на по ме ну ти да пр ва три Та ран ти но ва фил ма не ма ју мо рални ко мен тар ганг сте ро вог иле гал ног по сло ва ња у дру штву, ни ти нам при ка зу ју по је дин ца ко ји због ма те ри јал не бе де или дру штве не ис кљу че но сти по чи њу да се ба ве кри ми налом, већ при ка зу ју ганг сте ре као сим бол са вре мене по пулар не кул ту ре. Иде о ло шко по ли тич ких по зи ци ја у фил му не ма, Та ран ти но ви ганг стер ски фил мо ви ни су ко мен тар поп кул ту ре, они су поп кул ту ра, ганг сте ри у са вре ме ном све ту по сто је као и све дру го, они су део и дру штве не и ме диј ске ре ал но сти. Меј сон (Fran Ma son) је у књи зи Ame ri can Gangster Ci ne ma from Lit tle Ca e sar to Palp Fic tion (2002) на пи сао 163

12 Филм до но си дру штво где ганг стер ски се ми о тич ки ко дови не по сто је са мо на екра ну, већ по ста ју нор ма сва ко дневног по на ша ња, та ко да ганг стер ни је не нор ма лан не го типи чан. 10 По ред Та ран ти на, ре ди тељ Оли вер Сто ун сни мао је фил мо ве са по ли тич ким са др жа јем, као што је ЈФК/ JFK (1991, Oli ver Sto ne). Филм је сни ман у пост мо дер ном ду ху ис пре се ца но сти и акон тек сту ал но сти слич но као О, бра те, где си? и Фо рест Гамп. За овај филм и слич не ње му, Богс и По лард пи шу: По сле ЈФК, мно ги фил мо ви сни ма ни у пост мо дер ном сти лу то ком 1990-их, сла ви ли су ову вр сту ан ти по ли тич ког сен зи би ли те та ко ји пра ти ду бо ке трен до ве у аме рич ком дру штву: опа да ње ци вил не кул ту ре, еро зи ју јав ног по ве ре ња у вла ду и по ли ти ча ре, при ва ти за ци ју друштве ног жи во та, три ви ја ли за ци ју по ли тич ке де ба те, иде оло шко при бли жа ва ње две нај ве ће пар ти је и де струк тив но деј ство нов ца у из бор ним и за ко но дав ним ак тив но сти ма. 11 За кљу чак Филм ски ре ди те љи ко ји су сни ма ли сво ја оства ре ња их и то ком пр ве де ка де 2000-их, у пост мо дер ном ма ни ру доне ли су ве ли ке по ма ке у кре а тив ном из ра жа ва њу. Баш кад је ге не ра ци ја ре ди те ља, ста са ла у вре ме но вог Хо ли ву да, би ла на за ла ску, по ја вио се пост мо дер ни филм, до но се ћи но ви не у већ по сто је ће ки не ма то граф ске фор ме ко је су по че ле да по ка зу ју зна ке ис цр пље но сти. Ин тер тек сту ал на ци тат ност, аи сто риј ски при ступ про шло сти, при сва ја ње и еклек тич ко ме ша ње сти ло ва свих филм ских тра ди ци ја, уне ло је но ву све жи ну у Хо ли вуд ску ки не ма то гра фи ју. Пост мо дер ни реди те љи углав ном од у ста ју од кри ти ке вла да ју ће иде о ло ги је, не про бле ма ти зу ју го ру ћа по ли тич ка пи та ња и ин сти ту ци је ко је је спро во де. Да нас је го то во не мо гу ће за ми сли ти да неки ре ди тељ у Хо ли ву ду сни ми та ко сна жан филм ко ји оштро кри ти ку је ка пи та ли стич ке од но се и ме диј ско из ра бљи ва ње љу ди као што је то ура дио Сид ни По лак (Sydney Pol lack) у фил му Ко ње уби ја ју, зар не?/they Sho ot Hor ses, Don t They? (1969, Sydney Pol lack). Опа да ње по ли тич ке кул ту ре у Хо ливу ду очи ту је се на два на чи на. Са јед не стра не, ре ди те љи ко ји се опре де ле да сни ме филм са по ли тич ким са др жа јима ра де то на та кав на чин да нам на аи сто риј ски и че сто не та чан на чин пред ста вља ју про шлост, са ве ли ким до за ма иро ни је, та ко да круп ни по ли тич ки про бле ми про шло сти и 10 Ma son, F. (2002) Ame ri can Gang ster Ci ne ma from Lit tle Ca e sar to Palp Fiction, New York: Pal gra ve Mac mil lan, p Boggs, C. and Pol lard, T. (2003) A World in Cha os: So cial Cri sis and the Ri se of Post mo dern Ci ne ma, Lan ham: Row man & Lit tle fi eld Pu blis hers, p

13 сада шњо сти де лу ју ба нал но и бе за зле но. Са дру ге стра не, све је ве ћи број ре ди те ља, као што су Та ран ти но, бра ћа Ко ен и Ро берт Ро дри гез, ко ји од у ста ју од би ло ка квог укљу чи вања по ли тич ких или иде о ло шких те ма у филм. Они су оку пира ни ме ди јем фил ма, ње го вом исто ри јом и не по ка зу ју ин тере со ва ње да се ин те лек ту ал но по за ба ве кри ти ком си сте ма у ко јем жи ве и ства ра ју. Мо гло би се ре ћи да ова де по ли ти заци ја ки не ма то гра фи је на ста је у ду ху пост мо дер ног вре ме на у ко ме вла да дис кон ти ну и тет са про шло шћу ко ја се ско ро од и гра ла. За вре ме мо дер ни стич ког сен зи би ли те та у но вом Хо ли ву ду ре ди те љи су сни ма ли фил мо ве са це ло ви тим нара ти вом, ба ви ли су се кључ ним по ли тич ким пи та њи ма пола зе ћи oд ја сних иде о ло шких по зи ци ја. Дис кон ти ну и тет са ова квим при сту пом сни ма њу усло вља ва да на ста ју фил мови ко ји се ин те лек ту ал но не упу шта ју у зна чај не по ли тич ке про бле ме, већ сво јом струк ту ром и сли ком са мо ре флек ту ју са да шње вре ме убр за них дру штве них про ме на, фраг мента ци је иден ти те та по је ди на ца, де по ли ти за ци је ци вил ног дру штва, ис цр пље ност иде о ло ги ја, иро ни ју и ци ни зам. Као што су Џеј мсон и Бо дри јар твр ди ли, са вре ме ни Хо ли вуд ски филм, као и дру ги ме ди ји, омо гу ћа ва за бо ра вља ње и по ста је сред ство за оства ре ње по ли тич ке, иде о ло шке и исто риј ске ам не зи је. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Boggs, C. and Pol lard, T. (2003) A World in Cha os: So cial Cri sis and the Ri se of Post mo dern Ci ne ma, Lan ham: Row man & Lit tle fi eld Publis hers Bo dri jar, Ž. (1991) Si mu la kru mi i si mu la ci ja, No vi Sad: Sve to vi Bo u ze re au, L. (2000) Ul tra Vi o lent Mo vi es, New York: Ci ta del Press Gra in ge, P. (2003) Me mory and Po pu lar Film, Man che ster: Man chester Uni ver sity Press Den zin, N. (1991) Ima ges of Post mo dern So ci ety, Lon don: SA GE Pu bli ca ti ons Ja me son, F. (1995) Post mo der ni zam u ka snom ka pi ta li zmu, Be o grad: Art press Ja me son, F. (2008) In ter vi ew, di o Ac ti ve/past/ txt/01.ja me son.in ter vi ew.rt f Jo va nov, S. (1999) Reč nik post mo der ne, Be o grad: Ge o po e ti ka Kel ner, D. (2004) Me dij ska kul tu ra, Be o grad: Clio Kel ner, D. (2010) Film, Po li tics, and Ide o logy:re flec ti ons on Hollywo od Film in the Age of Re a gan, is.uc la.ed u/fa culty/ kel lner/es says/ fil mpo li tic si de o logy.pdf 165

14 Kri vak, M. (2000) Fi lo zo fij sko te ma ti zi ra nje post mo der ne: Za greb; Hr vat sko fi lo zof sko druš tvo Ma son, F. (2002) Ame ri can Gang ster Ci ne ma from Lit tle Ca e sar to Palp Fic tion, New York: Pal gra ve Mac mil lan Prin ce, S. (1999) Sam Pec kin pah and the Ri se of Ul tra vi o lent Mo vi es, Au stin: Uni ver sity of Te xas Press Sklar, R. (1994) Mo vie Ma de Ame ri ca, New York: Vin ta ge Bo oks Shar rett, C. (1999) Mytho lo gi es of Vi o len ce in Post mo dern Me dia, Detro it: Wayne Sta te Uni ver sity Press Fisk, Dž. (2001) Po pu lar na kul tu ra, Be o grad: Clio Har vey, D. (1996) The Con di tion of Post mo der nity, Ox ford: Blac kwell Pu blis hing Li mi ted Фил мо гра фи ја: Бо ни и Клајд/Bon nie and Clyde (1967, Art hur Penn) Го ли у се длу/ea sy Ri der (1969, Den nis Hop per) Ди вља Хор да/the Wild Bunch (1969, Sam Pec kin pah) Док тор Стреј нџлав /Dr. Stran ge lo ve (1964, Stanly Ku brick) Из у зет на хра брост/un com mon Va lor (1983, Ted Kotcheff) Џе ки Бра ун /Jac kie Brown (1997, Qu en tin Ta ran ti no) ЈФК/JFK (1991, Oli ver Sto ne) Ко ње уби ја ју, зар не?/ They Sho ot Hor ses, don t they? (1969, Sydney Pol lack) Лет из над ку ка ви чи јег гне зда/one Flew Over the Cuc koo s Nest (1975, Mi los For man) Ли це са ожиљ ком/ Scar fa ce (1932, Ho ward Hawks) Не ста ли у ак ци ји/ Mis sing in Ac tion (1984 Jo seph Zi to) O,бра те, где си?/o Brot her, Whe re Are You? (2000, Joel and Et han Coen) Па кле на по мо ран џа /A Cloc kwork Oran ge (1971, Stanly Ku brick) Пет па рач ке при че/pulp Fic tion (1994, Qu en tin Ta ran ti no) Пр ва крв/first Blood (1982, Ted Kotcheff) Ра том про тив исти не/wag the Dog (1997, Ba rry Le vin son) Ра ђа ње на ци је/birth of a Na tion (1915, D. W. Grif fith) Улич ни пси/re ser vo ir Dogs (1992, Qu en tin Ta ran ti no) Фо рест Гамп/For rest Gump (1994, Ro bert Ze mec kis) 166

15 Ljubomir Maširević Academy of Fine Arts, Belgrade DECLINING OF POLITICAL CULTURE IN HOLLYWOOD Abstract The aim of this paper is to show a trend in which, by the 1990s, American media became more and more depoliticized. In that light, historical trend of media depolitization finds its expression in contemporary Hollywood filmmaking, as well as in other areas of cultural life. The paper states that the vast majority of studio executives, altogether with directors, want little to do with projects that might be called political. Declining of political culture has become one of the most important features of contemporary Hollywood cinema. Even films that engage in politics usually do that in unhistorical and incorrect manner, vastly using irony. The major problem is the fact that when Hollywood deals with social problems such as class struggle, racism and poverty, it perpetuates the myth that hurdles in life can be overcome by means of either luck or hard work. Hollywood cinema fails to deal responsibly with today s important social and political questions. On the other hand, we are facing the situation where most of the new films neglect political issues. Postmodern cinema represented in the works of Tarantino, Rodriguez, Coen Brothers, Stone, or many other film makers, take as their essential point the references from other films, using their images and recycling them. The images in those films function as the interchangable signs, with meanings of their own, a closed world of media-based references. The Baudrillard and Jameson theory of simulation is used to explain the process where signs lose any relationship with reality in contemporay media. Politics, if it exists in the cinema at all, becames more than ever a part of the entertainment culture, a sign with no meaning. The postmodern turn in culture enables us to encounter the spirit of antipolitics in the most developed form so far. While New Hollywood directors largely celebrated the liberal democratic legacy during the 1960s and the 1970s, postmodern pictures show tendency toward declining of political culture. Key words: depoliticization, ahistorical, postmodernity, modernity, Hollywood 167