АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду

Transcription

1 Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI /kultura V УДК прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИМ АН ТИ ХЕ РОЈ СКИМ НА РА ТИ ВИ МА Са же так: Овим ра дом ау тор ис пи ту је ка ко се не ка да шња би нарна опо зи ци ја из ме ђу хе ро ја и њи ма су прот ста вље них не га ти ва ца не у тра ли ше и/или тран сфор ми ше у те ле ви зиј ској фик ци ји. Док су не ка да ли ко ви хе ро ја и зло чи на ца за сни ва ни на су прот но стима из ме ђу ап со лут ног До бра и Зла, да нас су њи хо ве де фи ни ци је у пер ма нент ној тран сфор ма ци ји. Та ко ђе, рад по ку ша ва да дâ уви де и ре де фи ни ше аспек те ан ти хе ро и зма. По пу лар не TВ се ри је субвер ти ра ју иде ју хе ро и зма, као и иде ју мо рал но сти при сут ну у класич ним жан ро ви ма, за сно ва ним на ду ал но сти све та, бор би до бра и зла, ис ку ше њу, пак ту са ђа во лом, стра да њу, а ко ји кул ми ни ра ју ис ку пље њем, ка тар зом, спа се њем. За ан ти хе ро ја не ма спа со носног (раз)ре ше ња. У дру гом де лу ра да, раз ма тра ју се те о ри је ко је су се, од дру ге по ло ви не XX ве ка до да нас, ба ви ле пи та њем раз вија ња емо ци ја пре ма ме диј ским са др жа ји ма и ме диј ским ли ко ви ма ко је мо же мо де фи ни са ти као ан ти хе рој ске, а пре све га те о ри јом афек тив ног раз ме шта ња, ко ја об ја шња ва гле да о че во ре фо ку сира ње по зи ци је про та го ни ста, али и мо рал не ме ха ни зме од бра не пре ма њи ма раз ви је них емо ци ја у свр ху за до вољ ства. Кључ не ре чи: хе ро ји, ан ти хе ро ји, ан ти хе рој ски на ра тив, теорија афек тив ног раз ме шта ња, мо рал но ис кљу че ње 131

2 Ре пре зен та ци је хе ро и зма и ан ти хе ро и зма Сту ди ја на ра тив них ме то да као за себ но по ље ис тра жи ва ња по че ла је са Проповом (Вла ди мир Яко вле вич Пропп) ана лизом фа бу ла ру ских на род них бај ки 1 ко је је по слу жи ло за даљу стил ску ана ли зу. Кроз де фи ни са ње кон цеп та мо но ми та, пу та хе ро ја, Џо зе фа Кем бе ла (Jo seph Camp bell), ма пи ран је мит о хе ро ју ко ји на пре ду је кроз ни вое на ра ти ва ка ин ди виду а ци ји, са мо ак ту а ли за ци ји и про све тље њу, кроз Одва ја ње, Ини ци ја ци ју и По вра так, 2 иден ти фи ко ва ни су му шки и женски хе ро ји у раз ли чи тим жан ро ви ма пост мо дер не кул ту ре. Да нас се те о ри ја углав ном ин те ре су је за фик ци о нал не рефе рен це, ор га ни за ци ју фик ци о нал ног про сто ра и ин терре ла ци је из ме ђу ре ал ног све та и фик ци о нал них ен ти те та у окви ру ши ро ког по ља фик ци о не се ман ти ке. 3 У на че лу, за јед нич ки став те о ре ти ча ра са вре ме не екс пе ри мен тал не, аван гард не фик ци је по след њих два де сет го ди на је сте да се озна ча ва као са мо де кон струк тив на. Пост мо дер на фик ци ја у Аме ри ци, за о ку пље на је од но сом пре ма де кон струк ци ји ко ји се мо же на зва ти пост де кон струк тив ним. Ова фик ци ја при хва та прин ци пе де кон струк ци је, усва ја ју ћи иде ју да је дис курс увек не пот пун, не ком пле тан и да је су бјек тив ност пар ци јал но илу зор на. 4 У исто вре ме фик ци ја очи глед но жели да оде да ље, пре ко ових де кон струк ти ви стич ких прет постав ки, ка ко би про из ве ла но ву вр сту пи са ња, чи ји учи нак је ви ше од пу ког по нов ног из ра жа ва ња тек сту ал них па ра докса. Пост де кон струк тив ни на ра тив ис ти че ве зу из ме ђу тек ста и спо ља шњег све та (ехо кон цеп та тек сту ал ног worl di ness-а, Де ри де (Jac qu ess Der ri da). 5 Нор топ Фраj (Nor throp Frye) кла си фи ку је фик ци о не хе роје, не пре ма мо рал ном кри те ри ју му, већ пре ма мо ћи хе ро ја, као су пер и ор на бо жан ска би ћа, ро ман тич не хе ро је, про таго ни сте епи ке и тра ге ди ја (ви со ко-ми ме тич ки мод), хе ро ји ко ме ди ја и ре а ли стич ке фик ци је (ни ско-ми ме тич ки мод), ин фе ри ор ни, хе рој иро нич ког мо да. 6 Тра ге ди ја у ви со ко миме тич кој фик ци ји ме ша хе рој ско са ико нич ким. Tрагедија ро ман тич ног хе ро ја има и хе рој ску ве ли чи ну. Хе рој, као 1 Пропп, B. Я. Мор фо ло гия сказ ки. 2 Camp bell, Ј. (2008) The He ro with a Tho u sand Fa ces, No va to, Ca li for nia: New World Li brary. 3 Pun day, D. (2002) Nar ra ti ve af ter De con struc tion, Al bany: Sta te Uni ver sity of New York Press, р Исто, стр Исто, стр Frye, N. (1990) Ana tomy of Cri ti cism, Prin ce ton, New Yer sey: Prin ce ton Uni ver sity Press, р

3 глав ни но си лац на ра ти ва, ве ко ви ма је био оте ло вље ње сна ге до бра, бо жан ског или по лу бо жан ског по ре кла. То ком вре ме на тер мин хе рој пре стао је да се ве зу је за божан ска ство ре ња и од но сио се на из ван ред не му шкар це или же не ко ји се су сре ћу са ве ли ким пре пре ка ма у свом жи во ту ко је мо ра ју пре ва зи ћи, при че му по ка зу ју ве ли ку хра брост и при мер не мо рал не осо би не. Још је Ни че (Fri e drich W. Nietzsche) сво јом фи ло зо фи јом чо ве чан ство осло бо дио потре бе за Бо гом, као етич ком од ред ни цом. Те ако ви ше Бог не раз лу чу је до бро од зла, већ чо век, он да, по ста вља се пи та ње шта је то мо рал. Фи ло зоф Пи тер Ре ил тон (Pe ter Ra il ton) 7 суге ри ше да се оно што раз два ја мо рал но од не мо рал ног пона ша ња ти че то га да ли се то по на ша ње од но си на ин те ре се јед не или ви ше осо ба. Не из ве сну ком по нен ту на ра ти ва чи ни не ка ква не са вр шеност хе ро ја, ко ју он то ком на ра ти ва пре ва зи ла зи сво јом снагом ду ха и ис трај но шћу, ко је оду ше вља ва ју чи та о це. Обично уче из сво јих гре ша ка и по ди жу се из пе пе ла ка ко би по ра зи ли не га тив це. Не ма ап со лут них вред но сти и исти на за сва ки тип ју на ка, па ни хе ро ји ни су увек сто про цент но до бри. На исти на чин, ан ти хе ро ји ва ри ра ју у по гле ду сво јих до брих и ло ших осо би на и још те же их је кла си фи ко ва ти. Хе ро ји су иде а ли сти, кон вен ци о нал ног мо рал ног ко да, на не ки на чин из у зет ни, про ак тив ни, од луч ни, ви те зо ви ко ји успе ва ју да по стиг ну свој крај њи циљ, осим уко ли ко се не ра ди о тра ге ди ји. Мо ти ви са ни су вр ли на ма, мо рал ним обаве за ма, чи стим на ме ра ма, љу ба вљу пре ма од ре ђе ној осо би или чо ве чан ству. Мо ти ви са ни су да пре бро де не до стат ке, стра хо ве, гре шке ко је су на пра ви ли, ка ко би до сти гли ви ши ни во у сми слу про ду хо вље ња, по бољ ша ња соп стве не лично сти, или спа се ња чо ве чан ства. Њи хо ва ал тру и стич ка приро да под сти че хра брост и кре а тив ност у њи хо вој ми си ји. Увек се су о ча ва ју са мон стру о зним не при ја те љем, што још ви ше на гла ша ва њи хо ву хе рој ску уло гу. Њи хов по ло жај је увек за сно ван на прин ци пи ма. Тра ди ци о нал ни хе рој обично је ал фа муж јак, учен о ча сти од де тињ ства, про га њан од стра не не чег што ни је пре ва зи шао у про шло сти. Оно ли ко ду го ко ли ко по сто је на ра ти ви, по сто је и хе ро ји и њи хо ви су пар ни ци, зло чин ци-не га тив ци. По ре кло ан ти херо ја се же до филм но а ра, чи ја ера по чи ње по сле II Свет ског ра та. Ју на ци филм но а ра ни су ни ти са свим до бри мом ци, ни ти пот пу ни зло чин ци. По се ду ју сна жан осе ћај за прав ду, 7 Ви де ти у: Dyer, B. (2009) Po pu lar Cul tu re and Phi lo sophy, Su per vil la ins and Phi lo sophy, Chi ca go and La Sal le, Il li no is: Open Co urt, р

4 али њи хо ве од лу ке и ак ци је су ди ску та бил не са мо рал не тачке гле ди шта. Ин вер зи ја тра ди ци о нал них вред но сти, мо рална ам би ва лен ци ја, осе ћа ње оту ђе но сти, па ра но ја, ци ни зам, при су ство кри ми на ла и на си ља, збу њи ва ње, дез о ри јен та ција гле да о ца, све су то од ли ке ју на ка кла сич ног филм но а ра. 8 Реч ник Ме ри ам-веб стер де фи ни ше ан ти хе ро ја као про таго ни сту ком не до ста ју хе рој ски ква ли те ти. То је тра гич ни хе рој уну тар ког су су прот ста вље не хе рој ске и зло чи нач ке осо би не. 9 Ана Фа хре ус (An na Fa hra e us) 10 да је де таљ ну дефи ни ци ју зло чин ца, као ли ка са или без ан тро по морф них од ли ка, са ре ак тив ном и адап та бил ном ин те ли ген ци јом и мо гућ но шћу да сво јом во љом тран сфор ми ше свет око се бе. Кон цепт ан ти хе ро ја про и за шао је из струк ту ра ли стич ког при сту па ана ли зи хе ро ја, где су хе рој и ње гов ан та го ни ста у би нар ној опо зи ци ји. Ко ме је су прот ста вљен ан ти хе рој поста вљен у уло гу глав ног про та го ни сте, су штин ско је пи тање ан ти хе рој ског на ра ти ва. Са ма при ро да ре чи ан ти хе рој об ја шња ва су прот ност хе ро ју, а у ан ти хе рој ском на ра ти ву он за у зи ма по зи ци ју глав ног про та го ни сте-хе ро ја, исто време но игра ју ћи уло гу зло чин ца, не га тив ца, да кле оног ко чини зло или де лу је у свр ху зла. Уме сто стро ге ка те го ри за ци је до бра и зла, ан ти хе рој ски на ра тив до во ди до то га да се ова два си сте ма су штин ски пре кла па ју и не мо гу ће их је пот пу но раз дво ји ти, то јест да не ма ап со лут них и стро гих зна че ња, те у том сми слу ан ти хе рој ски на ра тив пред ста вља де конструк ти ви стич ки обрт хе рој ског ко да. Пре ма Бе ну Да је ру (Ben Dyer), су пер-ан ти хе ро ји су по бе ди ли. 11 Ан ти хе ро ји су ре а ли сти, са нео бич ним, ин ди ви ду ал ним морал ним ко дом, обич ни љу ди, ко ји мо гу би ти па сив ни и нео длуч ни, ба че ни у ак ци ју про тив сво је во ље, кри ми нал ци ко ји се кроз до га ђа је у на ра ти ву по бољ ша ва ју, али мо гу оста ти и не про ме ње ни, под јед на ко не мо рал ни као на по чет ку. Ан тихе ро ји мо гу би ти мо ти ви са ни сво јом при ми тив ном при родом, по хле пом, по жу дом, не ка да и љу ба вљу и са жа ље њем, али у исто вре ме по кре ну ти соп стве ним ин те ре сом. Њи хови мо ти ви мо гу би ти се бич ни, кри ми нал ни, бун тов нич ки. Њихо ве ка рак тер не осо би не не мо ра ју се ну жно про ме ни ти 8 Con rad, M. and Por fi rio, R. (2005) Phi lo sophy of Film No ir, Ken tucky: Uni ver sity Press of Ken tucky, р Fa hra e us, A. and Yakah, Ç. D. (2011) Vil la ins and Vil lainy: Em bo di ments of Evil in Li te ra tu re, Po pu lar Cul tu re and Me dia, Am ster dam, New York: Edi ti ons Ro do pi, р Исто, стр Dyer, B. (2009) Po pu lar Cul tu re and Phi lo sophy, Su per vil la ins and Phi losophy, Chi ca go and La Sal le, Il li no is: Open Co urt, стр. IX 134

5 у по вољ ном прав цу то ком на ра ти ва. Они су оли че ње ам бива лент но сти ко ју мно ги љу ди у се би но се. Оно што ан ти херо ја чи ни фа сци нант ним је сте об је ди ња ва ње су прот но сти осо би на у јед ној лич но сти. Њи хо ве цен трал не осо би не су у исто вре ме и про клет ство и узрок па да. Фа хре ус при сту па ана ли зи зло чи нач ких ли ко ва из пси хо а нали тич ке пер спек ти ве, раз два ја ју ћи ње го ву лич ност на унутра шњег, ко је пред ста вља ску пи ну ли би ди нал них и та натал них им пул са и спо ља шњег зло чин ца, ко ји нај че шће пред ста вља су прот ност уну тра шњем. 12 Пси хо а на ли тич ки при ступ у ана ли зи ли ко ва не га ти ва ца до ла зи, нај че шће, до па то ло шке ти по ло ги је у раз ли чи тим раз ме ра ма пер вер ти ране или пси хо тич не лич но сти, али и до мо гу ћих уну тра шњих мо ти ва ко ји из не све сног под стре ку ју по на ша ње про та го нисте. Ан ти хе рој че сто осли ка ва кон фу зи ју дру штва и ње го ву ам би ва лент ност пре ма мо рал но сти. Увек мо ра има ти симпа ти је чи та о ца, не са вр ше но сти са ко ји ма се они ла ко иденти фи ку ју и ко је по ста ју ла ко ра зу мљи ве кроз ток фа бу ле. Пре ма Мо ре ло вој (Jes si ca Mor rell), лик ан ти хе ро ја не мо ра да бу де до па дљив, али ње го ви по ступ ци мо ра ју би ти ра зумљи ви и увек мо ра има ти глав ну уло гу у на ра ти ву. 13 Ан та го ни сти ан ти хе ро ја има ју ве о ма зна чај не уло ге у на рати ву, јер је њи хо ва сна га ди рект но по ве за на са убе дљи вошћу и при влач но шћу са мог на ра ти ва, ко ји је оно ли ко добар ко ли ко је сна жан лик ан та го ни сте. Уло га ан та го ни сте је да сто ји на пу ту же ља ма и ци ље ви ма про та го ни сте. Он је тај ко ји кре и ра ба зич ну си ту а ци ју или ди ле му у на ра ти ву, до но си ком пли ка ци је и те шко ће са ко ји ма се су о ча ва главни про та го ни ста на тај на чин осва ја сим па ти је гле да ла ца, угро жа ва га, на ме ћу ћи му фи зич ки или емо ци о нал ни бол и та ко раз от кри ва на ко ји на чин се про та го ни ста раз ра чу на ва са не да ћа ма. Од нос хе рој-ан ти хе рој, тј. не га ти вац у ан ти херој ском на ра ти ву је из ни јан си ран, из ни ве ли сан на дру га чи ји на чин у од но су на ар хе тип ске мо де ле од но са хе рој-не га тивац као од но се до бра и зла. Оба ли ка, и ан ти хе рој и ње гов ан та го ни ста су ал фа ти по ви, до ми нант не ин ди ви дуе, са ауто ри те том, ко ји мо же би ти тих, или агре си ван. Иа ко су протста вље ни је дан дру гом, ди ску та бил них мо рал них ко до ва, њи хо ви мо ти ви и же ље се по кла па ју и но се фа бу лу. И је дан и дру ги иза зи ва ју страх и уз бу ђе ње гле да ла ца. Ути чу је дан дру гом на ци ље ве и бло ки ра ју их. И, док ан ти хе рој-глав ни про тагони ста, по ку ша ва да по мог не или спа се дру ге ли ко ве 12 Fa hra e us, A. and Yakah, Ç. D, нав. де ло. 13 Mor rell, J. (2008) Bul li es, Ba stards and Bitches, How to wri te bad guys of fic tion, Cin cin na ti, Ohio: Wri ter s Di gest Bo oks, р

6 у на ра ти ву на сво ју од го вор ност/ште ту, ње гов ан та го ни ста спа ша ва се бе на ра чун дру гих ли ко ва. Два ал фа ли ка унутар јед ног на ра ти ва ге не ри шу мно штво кон фли ка та и емоци о нал но бој но по ље. Што је моћ ни ји глав ни про та го ни ста се ри је, то моћ ни ји је и ње гов опо нент. Је дан дру гом на лику ју по спо соб но сти ма, ве шти на ма и ин те ли ген ци ји, али ће вред но сти ко је за сту па опо нент увек би ти да ле ко мрач ни је. Зло и ње го ве ком по нен те: по хле па, ко руп ци ја, до ми на ци ја, бес крај но су при влач не за пу бли ку. По ква ре ност фа сци ни ра и за стра шу је, јер ни тко ви и ву ци ба ти не у фик ци ји ре пре зенту ју там ну стра ну чо ве ка, скри ве не же ље и све оно што исти у се би по ри че. Пре ма Јун гу (Carl Gu stav Jung), је дан од важних аспе ка та људ ске пси хе, сен ка су прот ност је све сном би ћу и но си у се би све не га тив не тен ден ци је јед не лич но сти, ко је по не кад из ла зе на по вр ши ну у сно ви ма. 14 Сва ко у се би но си сен ку и што је ма ње сје ди ње на са све сним жи во том ин ди ви дуе, то је там ни ја и бо га ти ја са др жа ји ма. Сен ку про јек ту је мо, ви де ћи мрач не тен ден ци је у дру гим љу ди ма, ко је у са ми ма се би не мо же мо спо зна ти. Та ко, не га ти вац са сво јим зло чи нач ким тен ден ци ја ма, за пра во мо же пред ставља ти ре флек си ју на шег скри ве ног соп ства. Јед но став ни је је и удоб ни је исме ја ти ак ци је не га тив ца, уме сто су о чи ти се са соп стве ним сла бо сти ма и мрач ним тен ден ци ја ма. Ан ти хе рој, као ма ли чо век, ка ко га опи су је Мо рел, че сто по се ду је крх ко са мо по у зда ње, не сре ћан је у љу ба ви, од бачен од по ро ди це и љу ди из сво је про шло сти, али пре о бра жава се у бун тов ни ка у бор би за сло бо ду и прав ду, ко ји узи ма за кон у сво је ру ке. Ње го ва раз ми шља ња, вред но сти и увере ња че сто су ан ти те тич на нор ма ма про сеч них љу ди. Често по ка зу је ин хе рент ни па тос. Ан ти хе рој је мо же би ти и оно што Мо рел де фи ни ше као бе та тип и пор тре ти ше га као сен зи тив ног му шкар ца, ком плек сног, ин тен зив ни је ни јан сира ног у од но су на ал фа лик, па сив ну лич ност ко ја се не ће упу сти ти у ак ци ју све до кле ни је при те ра на уз зид. Из просеч них жи вот них окол но сти, би ва гур нут у не сва ки да шње опа сно сти и аван ту ре, у ко ји ма под екс трем ним усло ви ма до ла зи до про ме не уну тар ли ка, те осо би не ал фа ли ка из лазе на по вр ши ну. Ње го ве ма не, ко јих има у из о би љу, оста ју и ње го ве кру ци јал не осо би не. По се ду је ве ли ку спо соб ност ком парт мен та ли за ци је свог жи во та, у исто вре ме је уби ца, ко љач и не жан пре ма сво јој де ци и по ро ди ци. 14 O пој му сен ке ви де ти у: Han nah, B. (2008) The In ner Jo ur ney: Lec tu res and Es says on Jun gian Psycho logy, In ner City Bo oks. 136

7 Те о ри ја афек тив ног раз ме шта ња и ужи ва ње у ан ти хе рој ским на ра ти ви ма По сто ји из ве сна тен зи ја из ме ђу етич ког и естет ског аспек та као пред ме та рас пра ве из ме ђу есте ти ча ра, на ро чи то у ве зи са пи та њем да ли те ле ви зиј ски на ра тив, по ред то га што је за ба ван, нео п ход но мо ра да укљу чу је и мо рал ност. 15 До вође њем у пи та ње аме рич ке и ши ре, гло бал не, кул тур не иде је хе ро ја ње го вим пре о бра ћа њем у ан ти хе ро ја, на ра тив по га ђа у су шти ну кул тур ног ре ла ти ви зма хе ро и зма. У исто вре ме на ра тив оту ђу је ау ди то ри јум од про та го ни сте, ко ји са трансфор ма ци јом ли ка у зло чин ца про бле ма ти зу је мо рал и та ко гу би на кло ност, га се ћи иде ал хе ро ја као узо ра и кул тур ни мо дел ка ком ау ди то ри јум тре ба да те жи. Та ко ђе, ова вр ста по на ша ња ко ја је у сво јој су шти ни же ља за нов цем уграђе на је у сли ку ма ску ли но сти, ко ја об је ди њу је но вац и моћ и кроз ко ју се вред ну је му шка рац у са вре ме ном дру штву. По сма тран као фор ма дру штве ног кри ти ци зма, овај на ра тив отва ра по тен ци јал не им пли ка ци је ре ал ног осе ћа ња за мо рал са вре ме ног те ле ви зиј ског ау ди то ри ју ма. У по след њих не ко ли ко де це ни ја про фил ју на ка те ле ви зијских се ри ја ла се зна чај но про ме нио, што је по сле ди ца успона аме рич ких ка блов ских ТВ мре жа и по тре бе за по ме рањем гра ни ца у кре и ра њу те ле ви зиј ских ко ме ди ја и дра ма, за хва љу ју ћи че му је и тра ди ци о нал ни про фил те ле ви зиј ског хе ро ја пре тр пео зна чај не из ме не. Ис тра жи ва чи ме ди ја узе ли су у раз ма тра ње скло ност ка ужи ва њу у ан ти хе рој ским на рати ви ма, због еви дент ног по ра ста по пу лар но сти ова квих лико ва у по љу за бав них ТВ са др жа ја. Про фит од про да је ових те ле ви зиј ских фор ми ука зу је на то да гле да о ци во ле ова кве ак те ре и се ри је у ко ји ма уче ству ју. На осно ву све га не ко ли ко ис тра жи вач ких сту ди ја, не по сто ји кон сен зус око ком плексних фак то ра ко ји до во де до ужи ва ња у ан ти хе ро ји ма. Не ки до ка зи ука зу ју на то да иден ти фи ка ци ја са ју на ком ан ти херо јем и дис тан ци ра ност у од но су на мо рал ни суд, по ја ча ни по но вље ним, се риј ским гле да њем пред ста вља ју пред у слов по што ва ња ан ти хе ро ја на на чин ко ји је раз ли чит од по штова ња и ди вље ња тра ди ци о нал ним хе ро ји ма. Не сум њи во да је емо ци о нал ни од го вор за сно ван на ем патич ком про це су, као на у че ном фе но ме ну, ва жна ком по нента кон зу ми ра ња за бав них те ле ви зиј ских са др жа ја. Упра во то је пред мет те о ри је афек тив ног раз ме шта ња, 16 са ко јом је, 15 Fa hra e us, A. and Yakah, Ç. D., нав. де ло, стр Aфек тивно раз ме шта ње од но си се на вр сту ре фо ку си ра ња, про ме не морал них по зи ци ја ли ко ва. 137

8 између оста лог те о ри ја у по љу за ба ве и ко му ни ка ци је до живе ла про цват у про те клих два де сет го ди на. Те о ри ју су раз вили и об ја ви ли Долф Цил ман (Dolf Zil lmann) и Џо ан Kантор (Jo an ne Can tor), го ди не, а у по след њој де це ни ји њо ме се ба вио Ар тур Реј ни (Art hur Ra ney). Те о ри ја афек тив ног раз ме шта ња Ис тра жи ва ње Цил ман-а и Кан тор-ове Те о ри ја афек тив ног раз ме шта ња је во де ћа те о ри ја у ис тражи ва њу ужи ва ња у ТВ на ра ти ви ма. Је дан од ис ка за ове те ори је је онај о мо рал ној санк ци ји ужи ва ња и не при јат но сти, ко ја ис ти че ме ђу за ви сност афек тив ног раз ме шта ња и морал ног су да/ ста ва као фак то ра ужи ва ња у гле да њу на ра ти ва. У свом члан ку 17 из го ди не Цил ман и Кан тор ба ве се афек тив ним од го во ром гле да ла ца на емо ци је про та го ни ста те ле ви зиј ског на ра ти ва. Ис тра жу ју ћи емо ци о нал ни од го вор де це основ но школ ског уз ра ста на по на ша ње про та го ни ста, до шли су до за кључ ка да, ка да је по на ша ње про та го ни ста до бро на мер но, де ца ре а гу ју одо бра ва њем, што ни је слу чај са зло на мер ним по на ша њем. Цил ман сма тра да се емо ци онал ни од го вор об ли ку је ожи вља ва њем и де ље њем емо ција за сно ва них на ис ку ству гле да ла ца и пре у зи ма њу емо ци ја про та го ни ста. Ем па ти ја се сма тра емо ци јом ко ја при мар но упра вља афектив ним еле мен ти ма про це са ужи ва ња, са ре зул ти ра ју ћим по зи тив ним или не га тив ним раз ме шта њи ма пре ма ли кови ма у на ра ти ву, што има за ис ход одо бра ва ње или осу ду. Афек тив ни од го вор гле да о ца од го ва ра емо ци ја ма ко је из ража ва ју про та го ни сти. 18 По зи тив ни ис хо ди, ге не рал но иза зива ју по зи тив не емо ци о нал не од го во ре, а не га тив ни до во де до не га тив них од го во ра. 19 Пре ма Те о ри ји афек тив ног разме шта ња, кључ ни фак тор ужи ва ња фик ци је ба зи ран је на мо рал ној ева лу а ци ји по на ша ња и мо ти ва ци је про та го ниста. 20 По зи тив не мо рал не ева лу а ци је во де ка по зи тив ном афек тив ном раз ме шта њу пре ма про та го ни сти, што во ди по ви ше ном ужи ва њу у гле да њу на ра ти ва, уз прет по став ку да про та го ни ста по бе ђу је на ње го вом кра ју. Гле да о ци раз вија ју ше ме ко је им омо гу ћа ва ју ини ци јал не ин тер пре та ци је 17 Dolf, Z. and Can tor, Ј. R. (1977) Af fec ti ve Re spon ses to the Emo ti ons of a Pro ta go nist, Jo u r nal of Ex pe ri men tal So cial Psycho logy, No. 13, р Исто, стр Исто, стр Ra ney, A. A. (2004) Ex pan ding Dis po si tion The ory:re con si de ring Charac ter Li king,mo ral Eva lu a ti ons, and Enjoyment, Com mu ni ca tion The ory, No. 4, р

9 и оче ки ва ња од ли ка и та ко емо ци је по ста ју са став ни део ужи ва ња за бав ног про гра ма. Кон зу мент за бав ног про гра ма да кле раз ви ја аде кват ну емо ци ју пре ма раз ли чи тим ли ко вима у на ра ти ву. Емо ци о нал ни де тер ми ни зам огле да се у томе да се пре ци зно ор га ни зо ва на струк ту ра и кон зи стен ци ја са др жа ја се ри је ре флек ту је кроз си сте мат ску афек тив ну реак ци ју гле да о ца, ре ак ци ју ко је за пра во ни је све стан. Афектив не и ког ни тив не ва ри ја бле ко је уче ству ју у фор ми ра њу мо рал не оце не, осе ћа ње за слу же ног ис хо да за про та го ни сту, сим па ти је пре ма жр тви, по ве зу ју се у ева лу а ци ју мо рал не при клад но сти. 21 Мо рал ни суд ко ји гле да лац из во ди као од говор на ау ди о ви зу ел ну фик ци ју је углав ном су бјек ти ван, под ути ца јем емо ци о нал ног од го во ра и сто га је њи ме ла ко ма нипу ли са ти. Ре а го ва ња гле да ла ца на ме диј ске са др жа је су, гене рал но, вр ло слич на ре ак ци ја ма на си ту а ци је у ре ал но сти. На овај на чин уго ђај је ви сок ка да ме диј ски при ја тељ побе ђу је и ка да је ме диј ски не при ја тељ по ра жен. Ужи ва ње у на ра ти ву ре зул тат је по ре ђе ња ан ти ци па ци ја до брих ис хо да за по зи тив не ли ко ве и ло ших за не га тив не и ис хо да у са мом за бав ном про гра му. Ис тра жи ва ње Ар ту ра Реј ни ја У члан ку ко ји је на пи сао го ди не, 22 Реј ни (Art hur Raney) је раз мо трио фун да мен тал не те зе ове те о ри је, прет поста вља ју ћи да гле да о ци дра ме/тв се ри је или дру гог за бавног са др жа ја увек раз ви ја ју соп стве на мо рал на раз ме шта ња пре ма ли ко ви ма, кроз мо рал ни суд њи хо вих мо ти ва и пона ша ња, ко ја мо гу би ти по зи тив на и пре не го што се да ти лик пом но ис пи та на мо рал ном пла ну. Он, та ко ђе, твр ди, да сте ре о ти пи и ар хе ти по ви мо гу ути ца ти на ини ци јал но фо рми ра ње афек тив ног раз ме шта ња. Реј ни сма тра да се ем пати ја усме ре на ра ни је ис кљу чи во пре ма хе ро ји ма, у слу чају ан ти хе ро ја раз ви ја кроз про цес мо рал ног ис кљу че ња и дис тан ци ра ња од ли ка мо рал но ди ску та бил ног по на ша ња, ко јим гле да лац пре ва зи ла зи огор че ње и раз о ча ре ње про та гони стом у на ра ти ву. Кроз кон тро лу ми сли и по на ша ња, чо век се при ла го ђа ва оче ки ва њи ма со ци јал ног окру же ња. Ата ком на ове стан дар де кон тро ле кроз не е тич ко и мо рал но ди скута бил но по на ша ње до ла зи до ког ни тив не и афек тив не нела год но сти, што га спре ча ва да се по на ша на исти на чин. Кроз ме ха ни зме мо рал ног ис кљу че ња уо би ча је на мо рал на кон тро ла ми сли и по на ша ња мо же би ти де ак ти ви ра на, допу шта ју ћи по на ша ње ко је је мо рал но про бле ма тич но, непри хва тљи во, чак без мо рал не цен зу ре и осе ћа ња кри ви це. 21 Исто, стр Исто, стр

10 Реј ни твр ди да, што је ве ће по зи тив но раз ме шта ње пре ма про та го ни сти/ан ти хе ро ју, ве ро ват ни је је да ће гле да лац прихва ти ти мо рал но про бле ма тич но по на ша ње, ко ри сте ћи се тех ни ком мо рал ног ис кљу че ња. 23 Сна га раз ме шта ња претпо став ка је ужи ва ња у са др жа ју. Те ле ви зиј ске се ри је упра во мо гу би ти фор мат у ко ји ма се ово раз ме шта ње раз ви ја на нај ин тен зив ни ји на чин. Гле да о ци раз ви ја ју сна жни је мо рално раз ме шта ње пре ма ли ко ви ма са ко ји ма се су сре ћу че сто, што им упра во ТВ се ри ја омо гу ћа ва. Кроз по но вље ну изло же ност на ра ти ву, гле да о ци раз ви ја ју ком плек сне об ли ке дис по зи ци је пре ма про та го ни сти ма, ко је ће ве ро ват но во дити ка мо рал ном ис кљу чи ва њу у свр ху ужи ва ња у на ра ти ву. Обо жа ва лац се ри је по зна је ње не ак те ре ве о ма до бро, али ће пре ви де ти све не га тив не осо би не у свр ху кон ти ну и ра не накло но сти и ул ти ма тив не за ба ве. Реј ни је био пр ви ис тра жи вач ко ји је ста вио под знак пи тања тра ди ци о нал ну прет по став ку да су гле да о ци на кло ње ни или пру жа ју от пор пре ма уче сни ци ма у на ра ти ву на осно ву мо рал не ева лу а ци је њи хо вог по на ша ња. Твр дио је да пре него се раз ви је на кло ност пре ма про та го ни сти, прет хо ди истра жи ва ње по на ша ња и ева лу а ци ја ис прав но сти ка рак те ра и да ева лу а ци ја ис прав но сти ка рак те ра не мо ра би ти ба зира на на мо рал ној ева лу а ци ји по на ша ња, већ пре ре флек тује на кнад но оправ да ва ње ова квог по на ша ња, или апри о ри прет по став ку о истом. 24 Кроз по но вље на ис ку ства гле да ња за бав ног ме ди ја, при че, опи се ли ко ва, гле да о ци усва ја ју шеме 25 ко је им по ма жу да ау то мат ски кла си фи ку ју ли ко ве као до бре и зле. Ова кла си фи ка ци ја по ма же им да ин терпре ти ра ју и пред ви де по на ша ње ли ко ва. Про та го ни сти се сма тра ју мо рал но ис прав ним и мо рал но ам не сти ра ју (Рејни), не за то што по ка зу ју та кво по на ша ње (иа ко га мно ги и по ка зу ју), већ због са ме чи ње ни це да су про та го ни сти. 26 А про та го ни сти, по де фи ни ци ји, мо ра ју би ти мо рал ни и до падљи ви. Ако прет по ста ви мо да се сва мо рал на раз ме шта ња пре ма ме диј ским ли ко ви ма раз ви ја ју на овај на чин, сле ди да ви ше стру ко по но вље на из ло же ност ова квим на ра ти ви ма и истим ти по ви ма про та го ни ста во ди ка ова квом мо рал ном раз ме шта њу. Из ове пер спек ти ве мо же се за кљу чи ти да гледа о ци за и ста мо гу раз ви ти од ре ђе не ше ме о ли ко ви ма у сери ји, чи не ћи ве ро ват ни јим да уна пред оправ да ва ју, не го да кон ти ну и ра но ева лу и ра ју ак ци је про та го ни ста. Као ре зултат, на кло ност пре ма ли ку се по ве ћа ва. 23 Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

11 Мо рал но ис кљу че ње функ ци о ни ше кроз ме ха ни зам иден тифи ка ци је са ан ти хе ро јем. Она је нео по ход на ком по нен та која до пу шта да не га тив не од ли ке удру же не са пер ци пи ра ном атрак тив но шћу про та го ни сте и фак то ром мо рал ног су да коег зи сти ра ју са ви со ком до зом сим па ти је гле да ла ца пре ма акте ри ма. И, као што по не кад упо тре би ме ха ни зам мо рал ног ис кљу чи ва ња пре ма соп стве ним при ја те љи ма за рад обостра не љу ба ви и на кло но сти, иа ко по зна је њи хо ве гре шке и сла бо сти пре ла зи пре ко њих и на ста вља да их во ли, чи ни се да је исто слу чај са ан ти хе ро ји ма. Пре ма Бан ду ри (Аlbert Ban du ra), 27 ре кон струк ци јом по на ша ња, ма ски ра њем узроч них ак ци ја и иг но ри са њем или ла жним ту ма че њем штетних по сле ди ца, окри вља ва њем и обез вре ђи ва њем жр тве, гле да о ци до пу шта ју се би да оскр на ве соп стве не уста ље не стандар де мо рал но сти. Де таљ них сту ди ја ко је ис тра жу ју ан ти хе рој ске на ра ти ве, бар из аспек та пси хо ло ги је ме ди ја, има ве о ма ма ло. По стоје ће ис тра жи вач ке сту ди је фо ку си ра не су на мо рал ни суд, ис кљу че ње и иден ти фи ка ци ју. Не ке сту ди је ба ви ле су се истра жи ва њем про це са ко ји до во де до раз у ме ва ња и ужи ва ња у ан ти хе ро ји ма. Та ко, пер ци пи ра ње атрак тив но сти про та гони сте и иден ти фи ка ци ја са истим су из не на ђу ју ће сна жан и зна ча јан пред у слов за ужи ва ње у на ра ти ву. Из не на ђу ју ће је да је ова ре ла ци ја не га тив на: што је ак тер ма ње атрак ти ван, гле да о ци раз ви ја ју ви ше сим па ти ја пре ма ње му. Исто важи и за ње го ве ак тив но сти: што су не мо рал ни је, то је актер привлач ни ји ау ди то ри ју му. За кљу чак У овој обла сти оста је про сто ра за још ис тра жи ва ња. На ше раз у ме ва ње то га на ко ји на чин ужи ва мо у ан ти хе рој ским нара ти ви ма је ја сни је, али и да ље по сто ји по тре ба за об ја шњава њем за што пу бли ка за ова квим на ра ти ви ма све ви ше чезне, у то ли кој ме ри да се раз ви ја сво је вр сна ми то ма ни ја око се ри ја ла по пут По ро ди ца Со пра но и Чи ста хе ми ја, чи ји ју на ци су ан ти хе ро ји ко ји су кри ми нал ни али се ис ку пљу ју и чак де лу ју као сна га до бра. Сва ка ко, ан ти хе рој ски на ратив мо же се по сма тра ти као огле да ло са вре ме не ево лу ци о не ета пе за пад не по пу лар не кул ту ре и ње них мо рал них на че ла, ко је са жи ма ак ту ел на зна чај на со ци јал на и етич ка пи та ња аме рич ке и, ши ре, за пад не ци ви ли за ци је у са вре ме ном добу. Кул тур не им пли ка ци је на стан ка ове вр сте те ле ви зиј ских на ра ти ва кри ти ча ри на ла зе уну тар дру штве них при ли ка ко је 27 Al bert Ban du ra, по се ћен :55 CET. ford. edu/~kcar mel/cc_be hav Chan ge_co u r se/re a dings/ad di ti o nal%20re so urces/ban du ra/ban du ra_mo ral di sen ga ge ment.pd f 141

12 су на ста ле са еко ном ским ко лап сом у САД, где је на ра тив ове вр сте на стао као ре зул тат кон фли ка та уну тар кул тур не сре ди не, те по и сто ве ћи ва ње ау ди то ри ју ма са ли ком ан ти херо ја пред ста вља по сред но из ра жа ва ње же ље за по ку ша јем над вла да ва ња си сте ма у ре це си ји и сла ма ња вла да ју ћих култур них вред но сти. Пред сто ји са гле да ва ње овог фе но ме на из мно гих аспе ка та, пре све га би о ло шких и пси хо ло шких, како би се ефек ти кон зу ми ра ња ова квих на ра ти ва мо гле анти ци пи ра ти. Због чи ње ни це да је ин те ре со ва ње за ова кве на ра ти ве у по ра сту, нео п хо дан бо љи увид у ово, со ци јал но значајно, ме диј ско ис ку ство. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Mor rell, J. (2008) Bul li es, Ba stards and Bitches How to wri te bad guys of fic tion, Cin cin na ti, Ohio: Wri ter s Di gest Bo oks. Frye, N.(1990) Ana tomy of Cri ti cism, Prin ce ton, New Yer sey: Prin ceton Uni ver sity Press. Fa hra e us, A. and Yakah, Ç. D. (2011) Vil la ins and Vil lainy: Em bo diments of Evil in Li te ra tu re, Po pu lar Cul tu re and Me dia, Am ster dam/ New York: Edi ti ons Ro do pi. Pun day, D. (2002) Nar ra ti ve af ter De con struc tion, Al bany: Sta te Univer sity of New York Press. Camp bell, Ј. (2008) The He ro with a Tho u sand Fa ces, No va to, Ca li for nia: New World Li brary. Proc ter, J. (2004) Stu art Hall, Lon don: Ro u tled ge. Con rad, M. and Por fi rio, R. (2005) Phi lo sophy of Film No ir, Kentucky: Uni ver sity Press of Ken tucky. Dyer, B. (2009) Po pu lar Cul tu re and Phi lo sophy, Su per vil la ins and Phi lo sophy, Chi ca go and La Sal le, Il li no is: Open Co urt. de mia.edu / /The _He ro ic_nar ra ti ve_bre aking_bad _He ro es_or _Good_Vil la ins, по се ћен :15 CET Sha fer, D. M. and Ra ney, A. A. (2012) Ex plo ring how we enjoy an tihe ro nar ra ti ves, Jo u r nal of Com mu ni ca tion No. 6, р Ra ney, A. A. (2004) Ex pan ding Dis po si tion The ory:re con si de ring Cha rac ter Li king,mo ral Eva lu a ti ons, and Enjoyment, Com mu ni ca tion The ory, No. 4, р Zil lmann, D. and Can tor, R. J. (1977) Af fec ti ve Re spon ses to the Emo ti ons of a Pro ta go nist, Jo u r nal of Ex pe ri men tal So cial Psycho logy No. 13, р Han nah, B. (2008) The In ner Jo ur ney: Lec tu res and Es says on Jungian Psycho logy, In ner City Bo oks. de mia.edu / /Ja nic ke_s._h._an d_raney_a._a._2011_.ex plo ring_ho w_we _Enjoy_An ti he ro_nar ra ti 142

13 ves_a_com pa ri son_of_fans_and_non fans_of_24 по се ћен h CET Al bert Ban du ra, по се ћен :55 CET ford. edu/~kcar mel/cc_be hav Chan ge_co u r se/re a dings/ad di ti o nal%20reso ur ces/ban du ra/ban du ra_mo ral di sen ga ge ment.pd f Al bert Ban du ra, по се ћен h CET he2/ban du ra/ban du ra1996jpsp.pdf Al bert Ban du ra, по се ћен h CET ci o logy. ui o wa.ed u /nsfwor kshop/jo ur na lar tic le Re so ur ces/ban du ra_mo ral Disen ga ge ment_1999.pd f me di at he ory.blog spot.com/2012/05/gu est-post-mo de ling-an tihe ro-nar ra ti ve.html по се ћен :26 CET ta tion.al la ca de mic.co m//me ta/p_ml a_ap a_re se arch_ci tation/1/8/9/9/6/pa ges189964/p ph p по се ћен : 19 CET Ana Vukadinović Center for Interdisciplinary Studies of the University of Arts in Belgrade JOURNEY FROM HERO TO VILLAIN AND ENJOYING TELEVISION ANTIHERO NARRATIVE Abstract The author examines how the former binary opposition between heroes and villains neutralizes and transforms inside the television fiction. While heroic and villainous characters in the past used to be based on the contrast between the absolute Good and Evil, today, their definitions are in continual transformation. This paper also attempts to provide insights and redefine aspects of anti-heroism. Popular TV series subvert the idea of heroism, as well as the idea of morality which is present in classical genres, based on duality of the world, the struggle between Good and Evil, temptation, a pact with the devil, suffering etc which culminates in redemption, catharsis and salvation. For the antihero, there is no rescue. In the second part of this paper, the author comprehensively discusses the theories that have appeared since the second half of the 20th century which have addressed developing emotions towards media content and media characters defined as anti-heroic, primarily affective disposition theory which explains how a viewer refocuses moral positions of the protagonists, as well as moral defense mechanisms, developed for the purpose of pleasure. Key words: heroes, antiheroes, antihero narrative, affective disposition theory, moral disengagement 143