ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T h e Fa vo u r i te G ame, 1963) од тре нут ка об ја вљи ва ња па све до да нас сво је вр сна је жр тва, нај пре пот пу не а но н и м но с т и а по т ом п л а не т а р не по п у л а р но с т и св ог ау т о р а. У вре ме кад је ро ман об ја вљен, ма ло ко је и у Ка на ди знао за Ле о нар да Ко е на, мла дог пе сни ка из Мон тре а ла. (Ро ман је, уо ста лом, нај п ре об ја в љен у Ен гле ској, а г о д и н у да на ка сн и је и у Сјед ињен и м Д р ж а в а м а, о б а п у т а с в р ло ск р ом н и м ко ме р ц и ја л н и м успехом ; пр во ка над ско из да ње по ја ви ће се тек 1970. го ди не.) Ро ман мла дог мон т р е а л ског пе сн и к а Лео н а р д а Коен а о м л а дом мон т р е а л ском пе сн и к у Ло рен су Бри в ма н у ис п р ва н и је п ри ву као па ж њу ч и та ла ца; то ће м у ус пе т и тек не ко л и ко го д ина касн ије, п ре свега благодарећ и ч иње н и ц и да се ње г ов ау т ор у међувреме н у свр с т а о ме ђу ис т и н ске в е л и к а не св е т ске по п у л а р не м у зи ке, к а о ау т о р д у г ог н и з а пе с а ма ко је су на по ре до с де ли ма Бо ба Ди ла на и дру гих зна чај них ау тора из ше зде се тих го ди на на ве ли ка вра та уве ле по е зи ју у рок култ у ру и р а з в е ја ле п р ед р а с у де о н у ж но ог р а н и че н и м у ме т н и ч к и м до метима те врсте стваралаштва. И тако, од неправедног игнориса ња до пре те ра не па жње, ро ман-пр ве нац Ле о нар да Ко е на тек је спо ра д и ч но ч и т а н к ри т и ч к и не п ри с т ра сно: к ри т и ча ри су се махом упи ња ли да по ка жу да Ко е нов ста тус рок зве зде ни на ко ји на чин не ути че на њихо во ра су ђи ва ње, па су ро ман или нео д ме ре но хвал и л и и п р о гла ша в а л и з а р е мек-дело, и л и г а ола ко о т п и си в а л и к а о осред ње, или чак сла ба шно оства ре ње. Исти на је, да бо ме, не где из ме ђу ових две ју крај но сти. Омиље на игра је од л и ча н, б ри ж љи в о и п р о м и ш љ е но на п и с а н, а емо тив но ду бо ко про жи вљен ро ман, чвр сто осло њен ка ко на европ ску, т а ко и н а а мери ч к у к њи же в н у т р а д и ц и ју. Ви ше и з г е о г р а ф ск и х 739

не г о и з к њи жев н и х ра з ло г а, к ри т и ча ри с у не к а ко под раз умев ано, нај че ш ће с а сви м по в р ш но и ру т и н ск и, ов о де ло до в о д и л и у в е з у с у зорима по т е к л и м из а ме ри ч ке к њи жев но с т и. На ро ч и т о с јед н и м од њи х: Се л и нџеров (Jerome Dav id Sal i nge r) Ло вац у ра жи (Catcher in the Rye, 1951) нај че шће је спо ми њан као не из бе жан ре пер за ч и т а њ е Ко е но в ог п р в е н ц а ко ји од т а к в и х по р е ђ е њ а н ајч еш ћ е ни је имао пре ви ше ко ри сти, на про тив. Јер, при по ве дач ки глас у Ом и ље н ој и г р и је сте при вла чан и за во дљив, али на пот пу но друга чи ји на чин но што је то глас Се лин џе ро вог Хол де на Кол фил да, ко ји већ од пр вих ре че ни ца ро ма на пле ни сво јом лу цид ном, ирон и ч ном д у хо ви т о ш ћу. Сл и ч но с т и, ме ђу т и м, а с њи ма и о сно в а з а по р е ђе њ е, не о спор но и ма ; т е с л и чно с т и по ч и њу в ећ од ч и њ е н и це да је Ко е нов ро ман, срод но Се лин џе ро вом, при ча о мла ди ћу из сред ње кла се ко ји свим си ла ма и на раз ли чи те на чи не на сто ји да с е о т р гн е од п о г у б н о г, з а г л у п љу ј у ћ е г у т и ц а ја с р е д и н е ко јој п о ро ђе њу при па да. Ло ренс Брив ман, исти на, не од ра ста у Њу јор ку већ у Мон тре а лу и де се так го ди на је мла ђи од Хол де на Кол фил да, а л и је с о ц и о и с т о ри ј ск и и к ул т у р о ло ш к и кон т екс т у д в а р о ма на по мно го че му сли чан, а с њим и про бле ми с ко ји ма се су о ча ва ју њихо ви глав ни ју на ци. Но то ни је је ди на, ни ти је нај ва жни ја тач ка пор е ђе њ а. Знат но с ло же н и ји сп ле т л и т е р а р н и х у к р ш т а њ а Ом и ље не игре и Лов ца у ра ж и мо г у ће је са гле да т и к роз п ри зм у мо де ла ко ји је А лек сан дар Фла кер на звао Се л и н џеровом парад и гмом. 1 Флакер ис ти че да је Ло вац у жи ту по с тао па ра д и г мом п ро зно га т и па ш то смо га на зва ли про зом у тра пе ри ца ма, по што су у ње му нај о чит и је и з р а же н е о с н ов н е с т р у к т у р н е од л и ке н а ко ји м а с е т ај т и п з а сн и в а: опо зи ц и ја сви је т а м л а д и х и сви је т а од р а с л и х, но ви т и п при по вје да ча на ко је му се та ква опо зи ци ја гра ди, а ко ји у про зу уноси с у п р о т с т а в љ а њ е д в а ју је зи к а к а о опо зи ц и ју д в а ју свје т о в а (...), п ри бл и ж а в а њ е п ри по вје да че в а је зи к а усме ном спон т а ном г о в о ру н а р а з и н и п р и п о вје д а ч е в е с в ије с т и о в л ас т ит у п р ип ов ијед ању, уно ше ње жар го на мла дих љу ди у при по ви је да ње с из ра зи то ур баном, ц и в и л из ац и јс ком с т ил ем ат иком ; и р он и чно - п ар од ис т и чк и од нос пре ма за те че ним ври јед но сти ма кул тур них струк ту ра ; напо сљет ку и те жња пре ма митоло гизаци ји омла дин ског нон ком форми зма... 2 Све по бро ја не од л и ке ла ко је уо ч и т и и из д во јит и у Коено вом ро ма н у. Нај п ре, Бри в ман је са сви м п ре ц и зно и не д во см и сле но по с т а в љ ен к а о ог ор че н и п р о т и в н и к си с т е ма в р ед но с т и од ра с л и х, ш т о се на р о ч и т о ја сно огле да у ње г о вом ве р ба л и зо в а њу в лас т ит ог бун та; ни је то увек жар гон, али је сте дис курс ко ји у ра спо ну од 740 1 A le k s a n d a r F l a ke r, P r o z a u t r a p e r i c a m a, Li ber, Za greb 1983, 38. 2 Ibid.

псов ки до над ре а ли стич ког пое тизовања ис ка за од ра жа ва не поко ле бљиво противљење свим на мет нутим конвенцијама пристојног и з ра жа ва ња. На да ље, ње г о ва п ри ча о од ра с т а њу сва ка ко је с т е обе ле же на и те жња ма ка ми то ло ги за ци ји омла дин ског нон комфор ми зма : про це си на ста ја ња и са мо о дре ђе ња омла дин ске суп култу ре ко је је Се лин џер ухва тио у са мом за чет ку (и дао им сво јим р о ма ном не с а ме р љи в о в е л и к и до п ри но с) т о ком пе де с ет и х г од ина би ли су ма ње-ви ше окон ча ни, па сто га Кол филд и Брив ман прого ва ра ју из су штин ски исто вет ног све та с тим што је у слу ча ју овог пр вог то свет у на ста ја њу, док Брив ман ста са ва у све ту чи ја је м и т о ло г и з а ц и ја в ећ у в е л и ко окон ча на, см р ћу Џеј мс а Д и на и р а ђа њ ем Е л ви с а Пр е с л и ја. Нагла ше на к ул т у ро ло ш ка с род нос т Џој со вог и Се л и н џе ро вог ју нака до приноси ути ску о њи хо вој ме ђу соб ној бли скости и у нају же л и т е р а р ном см и с л у. Та к а в је у т и с а к, ме ђу т и м, јед н и м де лом пог р еша н: п р ец изн ије, посмат рано иск ључ и в о с а спек т а на ра ц и је и оп ш т ег к њи жев ног кон цеп т а, знат но ви ше не г о Се л и н џе ру Ко ен ду гу је не ким сво јим европ ским прет ход ни ци ма кон крет но, ен глеским мо дер ни сти ма. Та ве за ви дљи ва је већ и у са мом жан ров ском п р о фи л у Ом и ље не и гре. Исти на, жа нр бил дун гсро ма на, ко ме ово де ло при па да, је дан је од нај ста ри јих ро ма неск них жа нр о ва и настао је ви ше сто ти на го ди на пре мо дер ни зма, али је упра во у пом е н у т ом п е р и о д у д о ж и в е о с уш т и нс к и п р еоб р аж ај. До п оч е тк а два де сетог века бил дун гсро ман је под ра зу ме вао пре све га со ци јално ста са ва ње глав ног ју на ка: при ча је по пра ви лу пра ти ла жи вот п р о т а г о н и с т е од р о ђе њ а до т р е н у т к а с т и ц а њ а по у зда ног ма т е рија л ног с т а т у са и од г о ва ра јућег мес т а у н ут ар д ру ш т ве не з а јед н и це. Ње г ов и н т и м н и ж и во т, оси м у спољаш њи м на зна ка ма под ре ђе н и м преовлађујућем со ци јал но -ди дак тич ном то ну (јер, на ла же ње живот ног са пут ни ка би ло је је дан од оба ве зних ко ра ка на пу ту до си гур ног ме ста у дру штву), оста јао је по кри вен та мом ау то цен зур е п и с а ца, све сн и х д и р ек тне пове з анос т и б е с п р е кор ног мо ра л ног то на с бро јем мо гу ћих чи та ла ца. Мо дер ни зам је та кав при ступ билдун гсро ма ну из ко ре на про ме нио. У скла ду са све оп штим ис ти цањем су бјек т и внос т и као једног од к љу чн и х у ме тн и чк и х п ри нц ипа, пи сци су и уну тар на из глед ока ме ње них окви ра овог жан ра крен у л и д а по ме р а ју г р а н и це. То по ме р а њ е огле д а ло с е п р е св ег а у по ста вља њу ин тим ног све та ју нака у први план: одрастање је прес т а ло да бу де п р е в а с ход но с о ц и ја л н и п р о це с и по с т а ло п р е св е г а емо т и в но и ч ул но, па т ек он да и и нт елект у а лно саз ревање гла вног ју на к а. Из л е т н а п у ч и н у (The Voyage Out, 1915) Ви р џ и н и је Вулф и, по себ но, Си но ви и љу бав ни ци (Sons and Lo vers, 1913) Деј ви да Хербе р т а Ло рен са одл и чн и су п ри мери т ак вог новог би лд у нг с романа: 741

у њи м а п р а т и мо од р а с т а њ е п р о т а г о н и с т а н ај в е ћ и м делом к р о з п ри зм у њи хо вог п у т а к а емот и вном само о д ре ђе њу и са мо по т вр д и; с т о г а је и п р и ч а о с л о б о ђ е н а о б а в е з е п е д а н т н о г б е л ежењ а с в и х ио ле зна чај них до га ђа ја од ко лев ке до утвр ђе ног ме ста у дру штвеној хи је рар хи ји, и усред сре ђе на пре те жно на оне го ди не у ко ји ма п ро цес емо т и в ног са зре ва ња ју на ка п ро ла зи к роз нај д ра ма т и ч н и ји, суд бо но сно зна ча јан ста ди јум. Та кав при ступ не са мо да је нај о чиглед ни ји него је и обе ле жен највишим уметничким дометима, управо у ро ма ну с ко јим Ом и ље н а и г ра има нај ви ше до дир них та ча ка у Пор т ре т у ум е т н и ка у м л а д о с т и (A Por tra it of the Ar tist as a Young Man, 1916) Џеј мса Џој са. Срод ност оп штег кон цеп та Ко е но вог и Џој со вог ро ма на видљи ва је већ на пр ви по глед, у са мој основ ној струк ту ри. И је дан и д ру г и п ри ча ју св о је п ри че не о ба зи ру ћ и с е на т р а д и ц и о на л н у, ли не ар ну хро но ло ги ју у овој вр сти ро ма на, ина че, го то во подр а з у ме в а н у. Џој с у је у в о ђе њ е кон цеп т а еп и фа н и је омо г у ћ и ло да та к ву хро но ло г и ју п ре не брег не: еп ифан и је су у Пор т ре т у т ре н у ц и ду бо ких, емо тив но сна жних спо зна ја, ко ји ма су обе ле же ни пре ласц и из једне у д ру г у е т а п у у п ро це су са з ре ва ња Ст и ве на Де да л у са; оту да су та кви тре ну ци исто вре ме но и кључ не тач ке у при по ведању. Зб ог т о г а ч и т а ла ц с л и к у о Ст и в е но в ом од ра с т а њу добија не кроз ре а ли стич ки пе дант но и рутински конвенционално извештава ње о до га ђа ји ма, већ кроз бри жљи во про бра ни низ им пре си о ни стич ких сли ка. За Џој са, у људ ском жи во ту ни је ва жно оно што се под ра зу ме ва но та квим сма тра, већ оно што тај жи вот ме ња, макар у п и т а њу би л и на о ко са сви м бе зна чај н и до г а ђа ји. Коен, судећ и већ по пр вим стра ни ца ма Ом и ље не и г ре, б е з р е з е р вно п ри х в а т а и т а ка в с т а в п ре ма ж и во т у и из ње г а п ро ис т е к л и на ра т и в н и кон цеп т. Та ко у у вод н и м р е че н и ца ма Џојс овог р омана добијамо сл ик у све та са гле даног кроз свест маленог, при бли жно дво го ди шњег Стиве на Де да лу са. Ње гов до жи вљај све та, с об зи ром на уз раст, природ но је за сно ван пре све га на чул ним ути сци ма: пре ци зни је, на чу ли ма ви да и слу ха, али још и ви ше на чу ли ма ми ри са и до ди ра: Ту при чу му је ис при чао ње гов отац; отац га је гле дао кроз ста кло: ли це му је би ло ма ља во. (...) Кад се у кре ве ту по мо криш, нај пре је то пло, а он да хлад но. Ње го ва мај ка је ста ви ла му ше му. Му ше ма је има ла чу дан ми рис. Мај ка је ми ри са ла леп ше од оца. Она му је сви ра ла на кла виру мор нар ску пе сми цу да игра. 3 3 Џејмс Џојс, Пор т ре т ум е т н и ка у м л а д о с т и, прев. Пе тар Ћур чи ја, Рад, Бе о град 1984, 7. 742

Ко е но в ог Ло р ен с а Бри в ма н а оч и т о у по зн а је мо у знат но с т а ри јем уз ра сту, тач није у годинама ране адо ле сценције, али је и његов дож и в љ ај с в е т а у п р в и м р е ч е н и ц а м а п о н ај в и ш е ч у л н е п р и р о д е, и при том пре вас ход но так ти лан: Брив ман зна де вој ку ко ја се зо ве Шел и ко ја је про бу ши ла уши д а би мо гл а д а но с и в и с е ћ е фил иг р а нс ке м и нђуше. Р уп ице с у с е за гно ји ле па сад на обе ре си це има ма ли ожи љак. От крио их је скри ве не под ње ном ко сом. 4 Уоч љи ва је, чак и у пре во ду, и стил ска срод ност при по ве да ња у д ва ро ма на, у т е ме ље на п ре све г а на и м п ре си о н и с т и ч кој, пое тској ла пи дар но сти ка зи ва ња. Џојс у Пор тре ту још ни је оти шао преда ле ко од младића који је неколико година ра ни је об ја вио мла дал ач к и р о м а н т и ч н у пе с н и ч к у з би р к у Ка м е р н а м у з и к а (C h a mb e r Mu sic, 1907); Ко ен је увек и пре све га пе сник, и у сво јим про зним д е л и м а. И т о п ес н и к н еп окол е б љ ив о од а н с в о ји м ж и в о т н и м и умет нич ким иде а ли ма спре ман, уко ли ко је по треб но, и на страда ње он да ка да их тре ба бра ни ти. О то ме на де ти ња сто дир љив и ис т о т о л и ко у в ерљи в н ач и н св едо ч и њ е г ов ал тер его Брив ман, ко ји на де сној с ле по оч н и ц и но си ож и љ а к, з а р а ђен у јед ној п ри н ц и п и је лн ој е с т ет ис т и чкој д е б ат и: С уко б о ко С н е ш к а Б е л и ћ а. Кранц је хтео да му као очи ста ви ка мен чи ће. Брив ман је био и остао про тив то га да се при де ко ра ци ји Сне шка ко ри сте би ло какви уме ци. 5 Сл и ч н у б е с ком п р о м и сно с т по к а з у је у ви ше на в р а т а и Сти вен Де да лус, а с њом и свест о нео п ход но сти жр тве у процесу у ме т н и ч ког с т в а ра њ а св е с т ко ју п ри по в е дач Ом иљене и гре сна жно по ет ски са жи ма у ре че ни ци: Ожи љак је оно што оста је ка да се реч оте ло тво ри. 6 Већ и на те ме љи ма ових не ко ли ко илу стра ци ја, очи то је да су Брив ман и Де да лус прем да их де ле хи ља де ки ло ме та ра и неко л и ко де це н и ја, и з ра зи т о с р од н и л и ко ви. Та с р од но с т т емељи с е пре све га на чи ње ни ци да су и је дан и дру ги умет ни ци у мла дости, те да њихово умет нич ко ста са ва ње под ра зу ме ва процес ослоба ђа њ а од сви х на ме т н у т и х ау т о ри т е т а, п р е св е г а по р о д и ч н и х и вер ских, а он да и из ла же ње на крај с вла сти том сек су ал но шћу, од но сно ста са ва ње до ста ди ју ма у ко ме же на и за јед ног и за другог пре ста је да бу де оте ло вље ње не у та жи ве жуд ње или ира ци о н а л ног о с е ћ а ја к ри ви це и пос т а је т р ајно и зв ориш т е у ме тн и чког 4 Ле нард Ко ен, Оми ље на игра, прев. Вук Ше ће ро вић, Ге о по е ти ка, Бе о град 2013, 13. 5 Ibid. 6 Ibid. 743

на да х н у ћ а. О в ај по т о њи а спек т од р а с т а њ а на р о ч и т о је на гл а шен код Брив ма на, што је код по је ди них кри ти ча ра иза зи ва ло не го дова ње: д у г и н и з Бри в ма но ви х љу ба ви ви де л и су п ре све г а ка о од ра з же ље мла дог пи сца да де мон стри ра сво је ис ку ство на том пла ну; п ри т ом је Бри в м а н о л а ко п р о гл а ш ав а н з а Ко е но в ог д в ој н и к а, а ње го ва мла да лач ка по вест са гле да ва на пре вас ход но као аутобиограф ски ро ман. А т о св а к а ко н и је с а сви м по г р е ш но: Ом и ље н а и г ра је с т е ауто би о граф ски ро ман, али упра во на на чин на ко ји је то и Порт ре т умет ни ка у мла до сти то је при ча о вла сти том од ра ста њу са здана на те ме љи ма оно га што за и ста је сте би ло, али још ви ше на те ме љи ма оно га што је мо гло би ти. И за јед ног и за дру гог пи сца у ме т н и ч к а ис т ина с упе риорна је у однос у на бана лн у с т в а рносн у фа к т о г ра фи ју. И л и, ма ло д ру г а ч и је ре че но, к а о ш т о је св а к а пе сма еп ит а ф, та ко је и сва ки ро ман ма кар до не кле и ма кар у из ве сном см и с л у ау т о би о г р а фи ја. Ом и ље н а и г ра ау т о би о г р афи чн а је н а на чин сли чан Џој со вом По рт р ет у ум е тн ик а у м л ад ос т и; њен став пре ма жи во ту сро дан је оном ко ји заступа јунак Селинџеровог Лов ца у ра ж и; њен свет, ме ђу тим, пре по зна тљив је и је дин ствен свет по е зи је Ле о нар да Ко е на чи је је пе снич ко са зре ва ње оконча но упра во у ње го вом пр вом ро ма ну. 744