РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

Transcription

1 UDC UDC DOI: /ZMSDN M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац, Србија Е адреса: СИНИША ВАРГА Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац, Србија Е адреса: СА Ж Е ТА К: Це нов на кон к у рен ц и ја ни је до ми нан тан об л и к так ми че ња н а с а в р е ме н и м т р ж и ш т и м а. При в р ед но -п р а в н и с у бјек т и с е у п ри в л а че њу ку па ца так ми че чи не ћи сво ју ро бу или услу ге (ствар но или при вид но) по - себ ним на сва ки дру ги на чин осим сни же њем це не (сем у ви ду крат кот р ај н и х т ј. викен д а кц ија ). Јед а н од н ач ин а д иф ер енц ир а њ а ис т ов р сн и х ро ба или услу га раз ли чи тих по ну ђа ча је обе ле жа ва ње ро ба и услу га ре - ч им а, с ло ви м а, с л ик ам а, ц рт еж им а, њихови м комбин ац ија м а и д ру г и м зн акови м а. Пош т о с л уже з а о б ележ ав ањ е р об а и ус л уг а ови зн акови с е н а зи в а ју р о б н и м и ус л у ж н и м зн а ко ви м а. Ро б н и и ус л у ж н и зн а ко ви мо г у би т и р е г и с т р ов ан и и л и нер ег ис т р ов ан и. А ко с у р ег ис т р о в ан и, н ази в ају с е р о б н и м и л и ус л у ж н и м ж и г о ви м а. Ре г и с т р а ц и јом р о б ног и ус л уж ног зн а к а с т и че с е с у бјек т и в но п р а в о и н д у с т ри ј ске св о ји не. О но је а пс ол у т но што зна чи да ни ко дру ги не мо же ко ри сти ти та кав роб ни и услу жни знак з а о б е ле ж а в а њ е ис т е в р с т е р о б а и ус л у г а. У не к и м с л у ч ајеви м а з аб р ан а с е од но си и на роб не и услу жне зна ко ве ко ји су слич ни жи гу или су на ме њен и о б е ле ж а в а њу с л и ч не в р с т е р о б а и ус л у г а. Ко ји с у т о с л у ч а је ви, к а д а је по с т о ја њ е ис т о в е т но с т и, ис т о в р сно с т и и с л и ч но с т и п р а в но р е ле в а н т но и ка ко се слич ност зна ко ва, ро ба и услу га утвр ђу је, пред мет су овог ра да. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: роб ни и услу жни жи го ви, ро ба и услу ге, исто вет - ност, исто вр сност, слич ност Роб ни или услу жни жиг је знак ко ји слу жи за раз ли ко ва ње ро бе одно сно услу га јед ног од исто вр сне или слич не ро бе од но сно услу га друг ог п ри в р ед но -п ра в ног с у бјек т а и л и д ру г ог п ра в ног и л и фи зи ч ког л и ца ко је о бав љ а ко ме р ц и ја л н у де лат но с т. Ро б н и и л и ус л уж н и зна к је си мб ол

2 610 ро бе на ко ју се од но си [Popović 1969: 35] али и дру штве них вред но сти ко је за ст у па ком па ни ја ко ја га ко ри сти [И д рис 2003: 131] 1. Роб ни или услуж н и ж и г мо же би т и би ло ко ји зна к по до ба н з а о б е ле ж а в а њ е р о б е од но - сно ус л у г а ра д и њи хо в е и н д и ви д у а л и з а ц и је на т р ж и ш т у, а ко ји с е мо же г ра фи ч к и п ред с та ви т и. У п и та њу су са сви м п ро из вољ на обе леж ја... Њи х по свом на хо ђе њу, по свом сми слу и мо гућ но сти да осе ти ат мос фе ру потро ша ча, би ра про из во ђач или тр го вац [Vlašković 1996: 7]. При вред но -прав ни су бјек ти ауто ном но од лу чу ју да ли ће у при вредном про ме ту обе ле жа ва ти ро бу или услу ге би ло ко јим зна ком. А ако се и од л у че з а ко ме р ц и ја л но ко ри ш ће њ е р о б н и х и ус л у ж н и х зна ко в а, н и с у ду жни да их ре ги стру ју. Ре ги стра ци ја роб них и услу жних зна ко ва под разу ме ва из дат ке за п ла ћа ње а д м и н и с т ра т и в н и х та к си за од р жа ва ње п ра ва, ста ра ње о очу ва њу ква ли те та про из во да на истом нивоу и друго, а наро - ч и т о оба ве зу ко ри ш ће ња роб ног и усл у ж ног ж и га у п ри вред ном п ро ме т у. С д ру г е с т ране, р ег ис т рац ијом р о бног и ус л уж ног знак а о б е зб еђује с е ис к љу ч и в о с т у п ри в р ед ном ко ри ш ће њу р е г и с т р о в а ног зна к а. По ме н у т а ис к љу ч и в о с т о б е з б е ђу је с е на о сно ву с у бјек т и в ног п ра в а на ж и г ко је у по себ ном управ ном по ступ ку, ко ји се по кре ће и во ди по при ја ви роб ног и ус л у ж ног зна к а, п ри зна је на д ле ж н и д р ж а в н и ор г а н и л и ор г а н и з а ц и ја, у Ре п убл иц и Србији: Зав од з а и нт елект уа лн у св ојин у. Ус т анов љ ењ е ов ог с убјект и вног п рав а подраз умев а и з абран у р ег ис т рац ије к асн ије при ја вље ног роб ног или услу жног зна ка, а по осно ву исто вет но сти или с л и ч но с т и. Ис т о в е т но с т и с л и ч но с т к а о ра з ло зи з а од би ја њ е з а х т е в а з а п ри зна њ е ж и г а мо г у с е од но си т и к а ко на ж и г и п ри ја в љ е н и р о б н и и л и услу жни знак та ко и на вр сте ро ба за чи је обе ле жа ва ње је жиг ре ги строван, а при ја вље ни роб ни и услу жни знак на ме њен. Због то га ће мо пр во п и са т и о за бра н и ре г и с т ровања робног и усл уж ног знака који је ис т овета н ж и г у, а п ри ја в љ ен је з а о б е ле ж а в а њ е ис т е в р с т е р о ба односно ус л уг а, да би смо пос ле т ог а а нал изирал и неподо бно с т з а р ег ис т рац ију р о бн и х и ус л у ж н и х зна ко в а ко ји с у и л и: а) ис т ов е т н и ж и г у р е г и с т р о в а ном з а о б е - ле жа ва ње оних вр ста ро ба од но сно услу га ко је се мо гу сма тра ти сличн и м р о ба ма од но сно ус л у г а ма з а ч и је о б е ле ж а в а њ е с у п ри ја в љ е н и, или су: б) слич ни жи гу, а при ја вље ни су за обе ле жа ва ње исте или слич не в р с т е р о ба од но сно ус л у г а з а ч и је о б е ле ж а в а њ е је т ај ж и г р е г и с т р о в а н. Зб ог по с е б ног п ра в ног р е ж и ма, з а ш т и т у с ла в н и х ж иг ов а ћемо о брад ит и у по с е бном по глав љу. Поја м ж иг а у ов ом ра д у ко ри с т и ће с е д в о ја ко к а- 1 По ме ну ти аутор до да је да се у са вре ме ним усло ви ма по тро шње пси хо ло шка функц и ја р о б н и х и ус л у ж н и х ж и г о в а од р у д и м е н т а р н е (и з а з и в а њ е а с о ц и ја ц и ја) п р о ш и р у је т а ко да роб ни и услу жни жи го ви до би ја ју свој ства кул тур них ико на. У том сми слу по тро ша чи све ви ше би ра ју не ки про из вод за то што се ње го вом озна ком ука зу је на на чин жи во та и скуп иде ја. Из тог раз ло га по се до ва ње про из во да обе ле же них по је ди ним роб ним и услужним зна ко ви ма мо же да има зна чај ста ту сног сим бо ла, па чак и дру штве ног пре сти жа у по гле ду оних вр ста ро ба ко је се сва ко днев но ко ри сте. Ком па ни је да нас не ства ра ју вред - н о с т с в о ји м п р о и з в о д и м а н е г о р о б н и м и ус л у ж н и м з н а ц и м а ; о н е н е п р од ај у п р ои зв од е н ег о п р ед с т а в у о п р о и з в о д у. Н а п о м е н у л и б и с м о д а ч у в е н и р о б н и и ус л у ж н и ж и г о в и д а н а с м о г у да слу же и као сим бол на ци о нал них па чак и ци ви ли за циј ских вред но сти за ви сно од под - руч ја са ко јег по ти че по ну ђач озна че них ро ба и услу га.

3 ко за озна ча ва ње пра ва ко јим се шти ти озна ка, та ко и за озна ча ва ње озна ке ко ја је пред мет тог пра ва. ИСТО ВЕТ НО СТ КО ЈА СЕ ИСТО ВРЕ М Е НО ИС ПО ЉА ВА И У ПО ГЛЕ ДУ ЗНА КО ВА И У ПО ГЛЕ ДУ ВР СТЕ РО БА ОД НО СНО УСЛ У ГА Не мо же се усво ји ти зах тев за при зна ње жи га за роб ни или услужни знак ко ји је исто ве тан жи гу, а ра ди обе ле жа ва ња истих вр ста ро ба одно сно услу га [Da vis 2008:205]. Ово је тзв. d o u ble i d e n t it y раз лог за од бија ње зах те ва за при зна ње жи га [Bently et al. 2004: 850]. Овом за бра ном ука зу је се на два аспек та пра ва о жи гу и то: ис кљу чи вост жи га (...истове т а н ж и г у...) и, пре све га, ве за ност жи га за вр сту ро бе од но сно услу ге (...ра д и о бе ле ж а в а ња и с т и х в р с т а ро ба од но с но ус л у га). То ће зна чи ти да се прав ни мо но пол на ко ри шће ње жи га у при вред ном про ме ту не од но - си на обе ле жа ва ње свих вр ста ро ба и услу га, не го са мо на обе ле жа ва ње оних вр ста ро ба и услу га за чи је обе ле жа ва ње је жиг ре ги стро ван. Ово прав но пра ви ло на зи ва се и на че лом спе ци јал но сти [више о то ме: Влашко вић 1996]. Пр е ма с т а ву С у да п ра в де Ев р оп ске у н и је, к а к а в је з а у з е т у с л у ча ју LTJ D if f u sion v. S a d a s Ve r t b a u d e t S A 2 [Wil son 2005: 53; Zla to vić 2008: 259], и ден т и ч но с т р о б н и х и ус л у ж н и х зна ко в а мо ра с е т у ма ч и т и с т ри к т но. Стрикт но ту ма че ње ме ђу тим не зна чи да су жиг и при ја вље ни знак истовет ни са мо он да ка да, у од но су на жиг, при ја вље ни роб ни или услу жни зна к не с а д р ж и н и к а к в е мо д и фи к а ц и је и л и до дат ке. Упо р е ђу ју ћ и р о б н и и л и ус л у ж н и зна ко ви сма т ра ју с е ис т о в е т н и ма и он да к а да с у ра з л и ке и з ме ђу ови х зна ко в а б е зна чај не. Ра з л и ке с у б е зна чај не к а да и х п р о с еч н и по т р о шач не п ри ме ћу је. У л и т е ра т у ри с е на в о д и п ри ме р с л у ча ја к а да је у т вр ђе но да су зна ко ви са с т о је ћ и у ре ч и ма wet wet wet иден т и ч н и иа ко су р е ч и би ле на п и с а не ра з л и ч и т и м т и по ви ма с ло в а [ Be nt ly et a l : 852] 3. И у пра ву жи га при ме њу је се пра во пр вен ства та ко да прав на зашти та од при зна ва ња пра ва на жиг за исто ве тан роб ни и услу жни знак о б у х в а т а и оне р о б не и ус л у ж не зна ко в е ко ји с у п р ед ме т ра н и је п ри ја в е роб ног или услу жног зна ка по ко јој још ни је ре ше но, под усло вом да пра во на жиг по тој при ја ви бу де при зна то. Исто ва жи и за сле де ћи разлог за од би ја ње при зна ња пра ва на жиг. СЛ И Ч НО СТ 611 Слич ност као раз лог за од би ја ње зах те ва за при зна ње жи га мо же се од но си т и к а ко на с л и ч но с т ж и г а и п ри ја в љ е ног р о б ног и ус л у ж ног знака та ко и на слич ност вр ста ро ба и услу га за чи је обе ле жа ва ње је жиг р е г и с т р о в а н и з а ч и је о б ележ ав ањ е с е п ријав љује р о бн и и ус л уж н и зна к. 2 C 291/00 [ 2003] ECR I-2799 (ART HUR ET FÉLI CE). 3 Ау т о ри с е по зи в а ју на с л у чај: Bra va d o Me r c h a n di sing S e r v i c e s v. Ma in st re a m Pu bli s hing (Edin burgh) [1996] FSR 205,

4 612 При т о ме т р е ба ра з л и ко в а т и д в е о снов не си т у а ц и је. Пр ву, к а да је р о б н и и ус л у ж н и зна к ис т о в е т а н ж и г у п ри ја в љ ен з а о б е ле ж а в а њ е р о ба и ус л у- г а ко је с у с л и ч не р о ба ма и ус л у г а ма з а ч и је о б е ле ж а в а њ е је ж и г р е г и- стро ван. И дру гу, ка да је при ја вље ни роб ни и услу жни знак сли чан робном или услу жном жи гу, а на ме њен је за обе ле жа ва ње ро ба или услу га ко је су исте или слич не као и ро бе и услу ге за чи је обе ле жа ва ње је жиг р е г и с т р о в а н. У поступку ис пи ти ва ња слич но сти роб них и услу жних зна ко ва ис - п и т и в а њу с л и ч но с т и р о ба и ус л у г а п ри с т у па с е к а о п р е т ход ном п и т а њу ( у по р е ђи в а њу с л и ч но с т и зна ко в а п р е т хо д и у т в р ђив ањ е с л и чнос т и р об е од но сно услу га на ко је се зна ци од но се [Totić 2002: 58]; Cf. Mac Qu e en et al. 2008: 630]. У по ступ ку ис пи ти ва ња слич но сти ро ба и услу га пр во се врши иден тификација роба и услуга које треба упоредити. Идентификаци ја ро ба и услу га ко је тре ба упо ре ди ти вр ши се ту ма че њем на во да садр жа них у спи ско ви ма ро ба и услу га на ко је се знак од но сно жиг од носи. К а да је у т в р ђе но ш т а с е по р е д и, п ри с т у па с е ис п и т и в а њу с л и ч но с т и р о ба и ус л у г а. За ко ном о ж и г о ви ма 4, ме ђу т и м, н и је де фи н и с а но ш т а с е под пој мом сл и ч не од но сно ис т о вр сне ро бе под ра зу ме ва н и т и су за у т вр - ђи ва ње сл и ч но с т и т ј. ис т о вр сно с т и ро ба и усл у га да т и к ри т е ри ју м и. За т о је по с т о ја ње Н и ча н ске к ласи фикац ије 5 свакако од вел ике помоћ и. П итање је, ме ђу т и м, да л и је з а од р е ђе њ е ис т о в р сно с т и до в ољ но у т в р д и т и ко ји м к ла с ама р оба односно ус л уг а п рипадају п р ои зв од и који с е у пор еђују? Ч ињен ица је да к ласификац ија роба и усл у га н и је из вр ше на на су м це не г о пре ма (до ми нант ној) функ ци ји или на ме ни од но сно (доминантном) сиро - ви н ском с а с т а ву п р о и з в ода. О ч игледно с у ис т и к ри т е ри ју м и ко ри ш ће н и и ка да је у окви ру на ше суд ске прак се утвр ђе но да се сви пре храм бе ни артик ли односно без а л ко хол на пи ћа и воћ ни со ко ви смат рају истом врстом ро бе [Janjić 1982: ] (што је истовремено и додатни доказ валидно - с т и по ме н у т и х к ри т е ри ју ма). Но и ма ју ћ и у ви д у еко ном ске од но с е ко ји с е п рав ом ж иг а р ег ул иш у, не може с е з анемарит и и сх в ат ањ е које о слич но сти про из во да по сто ји у тр жи шном про ме ту од но сно ре ле вант - ном де лу јав но сти, под чи ме се у овом кон тек сту под ра зу ме ва схва та ње про сеч ног по тро ша ча. При то ме је ва жно има ти у ви ду да схва та ње просеч ног по тро ша ча ни је не про мен љи ва ве ли чи на, не го се ме ња с про ме - ном при вред них окол но сти, посебно с променом начина и метода произ - в одњ е, п р одаје и л и р ек ламе односног п р ои зв ода [ V la škov ić s.a.: 117], та ко да је пи та ње утвр ђи ва ња слич но сти ро ба и услу га фак тич ко и ре шав а с е п р е ма окол но с т и ма св а ког кон к р е т ног с л у ча ја у зи ма ју ћ и у о б зи р на ме н у, свој с т ва и д ру г е физи чке кара кт е рис т ике п роизвода, цен у, к рајње ко ри сн ике, уо би ча је не ме т о де к у по ви не и у по т р е б е и тд. [ Wi l son 20 05: 55] (о к ритерију ми ма за у твр ђи ва ње ре ле вант ног т р ж ишта п роизвода види: 4 (Сл. гла сник Р. Ср би је бр. 104/2009 и 10/2013; у да љем тек сту: За кон). 5 Н и ча н ск и спо ра з у м о ме ђу на р од ној к ла си фи к а ц и ји р о ба и ус л у г а ра д и р е г и с т р о в а њ а жи го ва, од 15. ју на го ди не, ре ви ди ран у Сток хол му 14. ју ла го ди не и Же не ви 13. ма ја го ди не и из ме њен 28. сеп тем бра го ди не (С л. г л а с н и к Р. Ср б и је Ме ђ у н а род н и у г о в о р и бр. 19/2010).

5 613 Va r ga 20 07: 129). Д руг и м р еч има, ч ињ ен ица да с у у пор еђујуће р об е и ус л у г е ра зл ич ит о к ласификов ане не знач и нем иновно да н ис у с л и чне [Ben tley et al. 2004: 860]. Тек ако се утвр ди да се и при ја вље ни и ре ги стро ва ни роб ни и услуж н и зна к од но се на ис т о вр сне т ј. сл и ч не п ро из во де по с т у па к ис п и т и ва ња слич но сти роб них и услу жних зна ко ва се на ста вља. Али пре не го што с е п ри с т у п и у по р е ђи в а њу п ри ја в љ е ног зна к а и ж и г а у т в р ђу је с е с т е пен п р е по зна тљи в о с т и ж и г а на т р ж и ш т у. О в о с т о г а ш т о п ри оце н и с л и ч но - сти роб них и услу жних зна ко ва, пре ма ста ву Су да прав де ЕУ 6, тре ба в о д и т и ра ч у на и о с т е пе н у д и с т и н к т и в но с т и ж и г а. Д и с т и н к т и в но с т мо - же би т и св ој с т в е на р е ч и и л и це ло к у п ној к р е а ц и ји зна к а к а о т а к в ој и л и мо же п ро ис хо д и т и из вре ме на и оби ма до та да ш ње у по т ре бе зна ка у п ро - ме ту ро ба и услу га. Што је роб ни и услу жни жиг ди стинк тив ни ји то се лак ше утвр ђу је слич ност [Cor nish et al. 2003: 679]. Дру гим ре чи ма, што је сна г а о б е ле ж а в а њ а ж и г а в е ћ а, п ри ја в љ е н и р о б н и и ус л у ж н и зна к мо ра би ти раз ли чи ти ји да се не би сма трао слич ним. То зна чи да је у по гле ду р о б н и х и ус л у ж н и х ж и г ов а вис оког н и в оа д ис т и н кт и внос т и п р едвиђена ш и ра п ра в на з а ш т и т а у од но с у на ма њ е п р е по зна тљи в е ж и г о в е [ Pa nt ić 2006: 903]. На кон ш т о је на о сно ву сна г е о б е ле ж а в а њ а ж и г а у т в р ђе но ко л и ко при ја вље ни роб ни и услу жни знак мо ра би ти раз ли чит у од но су на жиг, п ри с т упа с е пор еђењу ови х знаков а. За пор еђењ е р о бн и х и ус л уж н и х зна ко в а по ла зна с а зна њ а ч и не с а зна њ а о в р с т и р о б е и ус л у г а з а ч и је о б е - ле ж а в а њ е с у п ри ја в љ е н и зна к и ж и г на ме њ е н и. Од т е ч и њ е н и це з а ви си п р е св е г а ко ја ће с е г ру па у че сн и к а у п р о ме т у сма т ра т и р е фе р ен т ном у кон к р е т ном с л у ча ју од но сно ч и ја ће с е па ж њ а ис п и т и в а т и: да л и па ж њ а по т ро ша ча, к рај њи х к у па ца, ла и ка (нп р. у сл у ча ју ро бе ши ро ке по т ро шње) или по сред ни ка у ку по про да ји, ли ца ко ја се про фе си о нал но, у ци љу за раде ба ве при вред ном или дру гом струч ном де лат но шћу (као нпр. у слу ча ју лекова); као и евен ту ал но њи хо вих под гру па (ста ри, де ца, ти неј џе ри, фар - ма це у т и, с т о ма т о ло зи, т р г ов ц и на ма ло). Пр е т по с т а в љ а с е да с у по с р едни ци у тр го ви ни у ста њу да већ на пр ви по глед уоче мно ге, чак и вр ло не знат не, раз ли ке ме ђу робним и услужним зна ко ви ма ко је дру ги уче сници у про ме ту не би мо гли уочи ти без па жљи вог ис пи ти ва ња. Од вр сте р о б е з а ви си и од р е ђе њ е с т е пе на па ж њ е у че сн и к а у п р омет у. Учесн иц и у п р о ме т у н и с у јед на ко па ж љи ви п ри к у по ви н и р о б е ш ир оке пот р ош њ е и т рај н и х по т р о ш н и х до ба ра, к а о н и п ри к у по ви н и је ф т и не и ск у пе р о б е. Шт о је з а х т е в а н и с т е пен па ж њ е ви ш и т о је в е ћ а т о ле ра н ц и ја у по гле д у сл и ч но с т и роб н и х и усл у ж н и х зна ко ва од но сно ро ба и усл у га [Tor re ma ns 2008: 395] 7. Из са зна ња о вр сти ро бе мо же да сле ди и за кљу чак о ме сту ку по про да је од но сно да ли су то роб не ку ће, тр жни цен три, сај мо ви и сл. где с у јед н и по р ед д ру г и х и з ло же н и ис т о в р сн и п р о и з в о д и ра з л и ч и т и х 6 Ca non Ka bus hi ki Ka is ha v. Me tro Gold win Mayer Inc. C 39/97 [1998] ECR I Ау т о р к а о п р и м е р е н а в о д и о з н а ке L А NC I A и L A N C E R н а м е њ е н е з а о б е л е ж а в а њ е п у т н и ч к и х м о т о р н и х в о з и л а. З б о г в ис око г с т еп ен а п аж њ е п р ил ико м к уп ов ин е ау т ом об ил а усво јен је зах тев за при зна ње жи га Lan cer (Re Lan cer Tra de Mark [1987] RPC 303).

6 614 про из во ђа ча па се пред очи ма уче сни ка у про ме ту на ла зе роб ни и услуж н и зна ко ви ко је је мо г у ће у по ре ђи ва т и на л и ц у ме с та. Ко нач но, у ко л и ко је срод ност про из во да ве ћа уто ли ко је ве ћа и опа сност од поистовећивања роб них и услу жних зна ко ва у све сти уче сни ка у про ме ту па се роб ни и ус л у ж н и зна ко ви мо ра ју ме ђу с о б но ви ше ра з л и ко в а т и [ Be s a rov ić 20 05: 162] и обр ну то. На кон што су утвр ђе не окол но сти ве за не за ро бу и услу ге и ка да се зна чи јом па жњом и ко ли ко па жљи во се при сту па испи ти ва њу слич но - с т и р о б н и х и ус л у ж н и х зна ко в а, с ле д и у по р е ђи в а њ е р о б н и х и ус л у ж н и х зна ко в а. Упо р е ђи в а њ е р о б н и х и ус л у ж н и х зна ко в а в р ш и с е о бјек т и в но, сп рам њи хо вог зна че ња и са д р ж и не, ка ко би се у твр дио и у по ре дио оп шти у т и с а к ко ји п ри к у по ви н и р о б е и л и и з б о ру ус л у г а у че сн и ц и у п р о ме т у стичу на први по глед, а не ра ди утвр ђе ња су бјек тив них намера подносио - ца п ри ја в е. Пр ед ме т ис п и т и в а њ а с у п ри ја в љ е н и и р ег ис т р ов ан и р о бн и и ус л у ж н и зна к у це л и н и и л и по је д и н и њи хо ви де ло ви. За п р о с т е, оп ш т е - по зна т е и ч у в е не р о б не и ус л у ж не зна ко в е в а ж и п ра ви ло да с е по р е де у њи хо вом укуп ном из гле ду док се у слу ча је ви ма сло же них зна ко ва раз - л и ч и т о т р е т и ра ју д и с т и н к т и в н и и не д и с т и н к т и в н и де ло ви зна к а па с е з а по р е ђе њ е ко ри с т е с а мо д и с т и н к т и в н и де ло ви зна к а 8 ( не ди стинк тив ни де ло ви зна ка се не по ре де [Pantić 2006: 903]) и то они до ми нант ни ( посеб но мо ра би ти узе то у об зир ср це зна ка, тј. ње гов до ми нант ни део који п ри в лач и па ж њу по т р о ша ча [ Ma n igo d ić 20 03: 94 4]). А нал ит и чк и п ри с т у п у по р е ђи в а њу с ложен и х р о бн и х и ус л у ж н и х зна ко в а оп ра в да н је по што се по дра жа ва ње че сто вр ши до да ва њем, из о ста вља њем, дру га чији м ра с по р е ђи в а њ ем и л и п ри к а зи в а њ ем, по п ра ви л у, не д и с т и н к т и в н и х де ло ва ре г и с т ро ва ног роб ног и л и усл у ж ног зна ка у д ру г и м бо ја ма, об л и- ци ма и ди мен зи ја ма. Ана ли тич ким ме то дом одва ја се све што је не бит но, па за по ре ђе ње п ре о с та ју са мо до м и на н т н и д и с т и н к т и в н и од но сно би т н и де ло ви зна к а (es sen ce of the mark). До ми нан тан део роб ног и услу жног зна ка, по пра ви лу, чи не ре чи. Ово по го то во за то што је у пра ву жи га најш и ра п ра в на за ш т и та п ро п и са на у по гле д у ве р ба л н и х роб н и х и усл у ж н и х жи го ва [Bošković 1998: 1100]. За то се у си ту а ци ја ма ка да се роб ни и услужни знак са сто ји и од ре чи и од гра фи зма, ве ћи зна чај че сто при да је ре чима [Manigodić 1998: 1013]. Исти за кљу чак про из ла зи и из од лу ке Вр хов ног при вред ног су да бр. Сл од 18. но вем бра го ди не пре ма ко јој ће с е смат рат и да пос т оји пов р еда ж иг а у с л учају к ада је у пот р ебљ ена ис т а и л и с л и ч на к а ра к т е ри с т и ч на р еч, б е з о б зи ра на ра зл ич ит е б оје и о бл ике роб них зна ко ва [Besarović 2005: 162]. Али ако је реч са ма по се би не дис т и н к т и в на и л и је д ис т и н кт и внос т изг убљена у пот ребом, знакови се неће сма тра ти слич ни ма ако са др же бит но дру га чи је гра фич ко ре ше ње [ Boško - vić 2003: 889]. 8 Ка да је то мо гу ће, с об зи ром на то да по сто је и та кви сло же ни роб ни и услу жни знако в и ко ји с е с а с т о је и с к љу ч и в о од н е д и с т и н к т и в н и х д е л о в а, а д и с т и н к т и в н о с т с т и ч у с а м о у укуп ном из гле ду. Реч је о зна ко ви ма чи ја је моћ раз ли ко ва ња то ли ко сла ба да прав ну зашти ту ужи ва ју са мо у од но су на исто вет не зна ко ве јер су чак и са свим ма ле раз ли ке довољ не за ис кљу че ње опа сно сти за ме не у по гле ду по ре кла њи ма озна че них про из во да.

7 615 Слич ност роб них и услу жних зна ко ва мо же се од ре ђи ва ти по аудит и в ном, ви з у е л ном и см и с а о ном к ри т е ри ју м у [ Mo ć n i : 807] па с е д в а знак а смат рају с л и чн и м, у кол ико ме ђу њи ма по с т о ји с л и ч но с т по би ло ком од ових кри те ри ју ма [Bošković 2000: 756]. При ли ком при ме не ви з у е л ног и ауд и т и в ног к ри т е ри ју ма у т в р ђу ју с е: бр ој и ра с по р ед с ло в а, а по с е б но с а мо гла сн и к а, бр ој ис т и х с ло в а, по с е б но бр ој ис т о ра с по р е ђе - них сло ва, ди стинк тив ност (би ло ин хе рент на би ло сте че на упо тре бом) дом и на н т не р е ч и, а на р о ч и т о кор ена и о с т ал и х делов а (с уфи кс а, п р ефи кс а) ре чи, број до ми нант них ре чи и њи хов рас по ред [Manigodić 2001: 101]. При све му то ме, нај ве ћа па жња по кла ња се по ло жа ју самогласника у до - ми нант ним ре чи ма, јер је њи хов број огра ни чен, а њи хо ва ком би на ци ја пред ста вља бит ну ка рак те ри сти ку зна ка у ви зу ел ном, а на ро чи то у фо - нет ском сми слу [Bošković 2000: 757]. Слич ност у се ман тич ком сми слу ће по с т о ја т и он да к а да д в а зна к а и ма ју с л и ч но зна че њ е. То ће на р о ч и т о би ти слу чај он да ка да се упоређују вер ба ли зми ко ји при па да ју раз ли читим је зи ци ма и ко ји ка да се пре ве ду има ју слич но значење у смислу анало ги је иде ја или чак њи хо ве су прот но сти [Bošković 1998: 1100]. Слично с т у с е ма н т и ч ком см и с л у мо же по с т о ја т и и и з ме ђу д в а зна к а од ко ји х пр ви пред ста вља сли ку, а дру ги се са сто ји у ре чи, ка да сли ка и реч има ју исто зна че ње [Vlašković s.a.: 141]. Да би зах тев за при зна ње жи га био од би јен ни је до вољ но утвр ди ти да су при ја вље ни роб ни и услу жни знак и жиг слич ни, од но сно у слу ча ју њи хо ве иден тич но сти да су слич не ро бе и услу ге за чи је су обе ле жа вање при ја вље ни од но сно ре ги стро ва ни. Прав на за шти та роб ном и услужном зна ку ко ји је сли чан жи гу или је иден ти чан али је при ја вљен за озна ча в а њ е с л и ч н и х р о ба и ус л у г а би ће од би је на с а мо у с л у ча ју б и т не слич но сти ових зна ко ва. Бит на слич ност по сто ји он да ка да услед слично с т и д в а ју р о б н и х и ус л у ж н и х зна ко в а од но сно р о ба и ус л у г а, по с т о ји ве ро ват но ћа ства ра ња за бу не у ре ле вант ном де лу јав но сти (...са мо пов е зи в а њ е (а с о ц и ја ц и ја), б е з опа сно с т и з а бу не, не с т в а ра о снов з а од би јањ е р ег ис т рац ије... [ Ma rkov ić, 1998: 10 43]). Вер ов атноћ а с т в арањ а з абуне у р е ле в а н т ном дел у ја внос т и пос т оји к ада с у д в а р о бна и ус л уж на знак а, од но сно ро ба и услу ге то ли ко слич ни да се у све сти уче сни ка у про мет у, у мо мен т у до но ше њ а од л у ке о к у по ви н и [ Ma c Q u e e n et a l : 632], ства ра пред ста ва да се ра ди о: а) истом роб ном и услу жном зна ку, или б) мо д и фи ка ц и ја ма ис т ог роб ног и усл у ж ног зна ка, и л и в) ра з л и ч и т и м роб - н и м и ус л у ж н и м зна ко ви ма с т а т у сно -п ра в но и л и ев ен т у а л но у г о в ор но (л и цен ца) по в ез ан и х п рив р едно -п ра вн и х с убјек ат а [ Bo škov ić 1998: 109 0; V la ško v ić s.a.: ]. Та ко је у прав ној прак си утвр ђе но да се у слу чаје ви ма сле де ћих зна ко ва: SU ZE и Su za; FI NES SA и Fi nes se; STI LAN и Susti lan; AN GI NIN и An gi nil; CHAR LIE и Čar li [примери на ве де ни пре ма: To tić 2002: 58], NE STLE и Bes tla it, NI KE и Nik ke, AVI O LI NA и Avio la nol, COC TA и Coc kta, VIM и Bim [примери на ве де ни пре ма: Zla to vić 2008: 260] мо же иза зва ти за бу на релевантног дела јавности. Супротно томе, по - ш т о са мо ве ро ват но ћа а со ц и ја ц и је услед сл и ч но с т и зна ко ва, ро ба и усл у- г а н и је до в ољ на з а з а к љу ча к да ће у р е ле в а н т ном де л у ја в но с т и на с т а т и

8 616 за бу на [Ben tley et al. 2004: 865], јер је ве ро ват но ћа асо ци ја ци је са мо елемен т в е р о в ат но ће з а бу не [ Da v is 20 08: 208] 9 то је у по гле ду сле де ћих знако ва утвр ђе но да ни су бит но слич ни: FRI SCO и FRE SKA; FRI BON и F RO BE N; SUV IPE N и SEM IPE N; BECOZ Y M и LEKOZ Y M; LEXOTA N и LE KO SA N; BE NA D ON и T E M A D ON; CO CA CO L A и CO C CO LO; CA R- TOX и GAR VOX; OP TON и OP TI ONS [Manigodić 2001: ]. Ме ђутим и ка да се бит на слич ност зна ко ва од но сно ро ба и услу га утвр ди, прија в љ е н и зна к с е мо же з а ш т и т и т и к а о ж и г у з с а гла сно с т но си о ца п ра в а на ра ни је ре ги стро ва ни роб ни и услу жни знак [Tor re mans 2008: 396]. Ч У ВЕ Н И Ж И ГО ВИ Чу в е н и ж и г о ви с у р о б н и и ус л у ж н и зна ко ви нај в е ће мо г у ће сна г е о б е ле ж а в а њ а. Нај в е ћ а мог ућ а снаг а о б ележ ав ањ а пос т оји онда к ада је роб ни или услу жни жиг оп ште по знат као знак не ког пред у зе ћа од но сно њег ове ро бе [ V la škov ić s.a.:147] 10. Знакови су опш т е познат и а ко је њихова пре по зна тљи вост у про ме ту ро ба и услу га на та квом ни воу да су по стал и де о је зи к а т р ж и ш н и х у че сн и к а па и х ови мо г у ко ри с т и т и к а о си но - н име з а назив е п р о и з в о да ко ји с е њи ма о б е ле ж а в а ју [ Be s a rov ić 20 05: 158; Mar ko vić 1998: 1037] 11. Иако је чу ве ни роб ни и услу жни жиг оп ште по знат, а оп ште по знате од но сно но тор не чи њенице се не доказују, чувеност робног и услужног жи га мо ра се утвр ди ти та ко да бу де не спор на. Ово због то га што је у по гле ду чу ве них роб них и услу жних жи го ва као зна ко ва ко ји су не сумњи во по зна ти као зна ко ви ви со ке ре п у та ци је у п ра ву ж и га п ред ви ђе на до - дат на прав на за шти та [Mac Qwe en et al. 2008: 637], па је нео п ход но оси гура ти се од ола ког про гла ша ва ња роб них и услу жних зна ко ва за чу ве не. Шт о се к ри т е ри ју ма за у т вр ђе ње ч у ве но с т и роб ног и усл у ж ног ж и га т и че За ко ном је 12 п р ед ви ђе но да с е п ри л и ком у т в р ђи в а њ а да л и је не к и знак не сум њи во по знат као знак ви со ке ре пу та ци је узи ма у об зир упо - зна т о с т р е ле в а н т ног де ла ја в но с т и с а зна ком, у к љу ч у ју ћ и и по зна в а њ е до ко јег с е до ш ло п у т ем п р о мо ц и је ж и г а. 13 У За ко н у с е да љ е по ја ш њ а в а да с е р е ле в а н т н и м де лом ја в но с т и, з а по т р е б е у т в р ђе њ а ч у в е но с т и р о б - ног и ус л у ж ног ж и г а, сма т ра ју с т в а р н и и по т ен ц и ја л н и ко ри сн и ц и р о б е од но сно ус л у г а ко је с е о б е ле ж а в а ју т и м ж и г ом, к а о и л и ца у к љу че на у д и с т рибут е рске т оков е т е р об е односно ус л уг а. И а ко је Законом рад и у т в р ђе њ а ч у в е но с т и р о б ног и ус л у ж ног ж и г а п р ед ви ђен с а мо по ме н у т и кри те ри јум то не зна чи да се дру ги кри те ри ју ми не сме ју узи ма ти у обзи р. О брн ут о, з аконом п р едвиђен к рит ери ју м је по че т н и и по р ед њ е г а с е 9 Аутор се по зи ва на слу чај Sa bel BV v. Pu ma AG, C 251/95 [1997] ECR I Од зах те ва да жиг бу де оп ште по знат са мо се из у зет но мо же од сту пи ти и то у случ а је в и м а с п е ц и ја л и з о в а н е р о б е ко ј у ко р и с т е с т р у ч н а л и ц а. 11 За пр во по ме ну тог ауто ра чу ве ни роб ни и услу жни жиг је по јам, а за дру го по ме нутог ге не рич но име про из во да ко ји се њи ме обе ле жа ва. 12 Чл. 5, ст. 5, т Уз гред бу ди ре че но, овај кри те ри јум је чл. 16(2) ТРИПС-а из вор но пред ви ђен као кри те ри јум за утвр ђе ње да ли је роб ни од но сно услу жни знак но то ран.

9 617 мо гу ко ри сти ти и дру ги кри те ри ју ми по пут: оби ма и тра ја ња ко ри шће - њ а ж и г а ; о би ма и т ра ја њ а р е к ла м и ра њ а и огла ша в а њ а ; о би ма до ко јег је ж и г по с т а о п ри знат, ко ри ш ћен, р е к ла м и ра н, р е г и с т р о в а н и од р ж а в а н у в аж нос т и; г еог ра фск и о би м вис оке р еп ут ац ије ж иг а, с т епен поче тне, с опс т в ене и л и с т ечене д ис т и н кт и внос т и, с т епен екск л узи внос т и ж иг а и п ри р ода и о би м кориш ћењ а и дент и чног и л и с л и чног знак а од с т ране т р е ћ и х л и ца ; п ри р о да р о б е од но сно ус л у г а и т р г о в ач к и к а на л и п р о да је ро бе од но сно усл у га обе ле же н и х ж и г ом; с т е пен до ко јег се у гле дом ж и га си м бо л и зу је к ва л и т е т ро бе од но сно усл у га; ко ме р ц и ја л на вред нос т ж и га и др. [Radivojević 1998: ] 14. Прав не нор ме ко ји ма је пред мет ре гу ли са ња спе ци јал на прав на заш т и т а ч у в е н и х р о б н и х и ус л у ж н и х ж и г о в а т в о р е о с о б ен п ра в н и и н с т и- т у т ж и г ов ног п рав а. О с об ено с т п ра вне з а ш т и т е ч у в е н и х р о б н и х и ус л у- ж н и х ж и г о в а ис по љ а в а с е у ра з л и ч и т и м ви до ви ма и у ви ше на в ра т а с е ти че основ них прин ци па права о жигу. Јед на од нај зна чај ни јих осо бе но - сти прав не заштите чувених робних и услужних жигова је тзв. пробијање на че ла спе ци јал но сти односно пове заности жига с једне и робе одно - сно усл у га за ч и је се обе ле жа ва ње ж и г ко ри с т и с д ру г е с т ра не. На и ме, по о сно ву спе ц и ја л не п ра в не з а ш т и т е ч у в е н и х р о б н и х и ус л у ж н и х ж и г о в а За в од з а и нт елект уа лн у св ојин у онемог ућ иће п ризнањ е ж иг а з а зна к исти или сли чан чу ве ном без об зи ра на вр сту ро ба од но сно услу га. То зна чи да се за роб ни или услу жни знак ко ји је исти или сли чан чу ве ном не мо же ис хо до ва ти пра во на жиг иако је знак при ја вљен за озна ча ва ње ро ба и услу га ко је ни су исто вр сне ро ба ма и услу га ма за чи је је обе ле жав ањ е р ег ис т р ов а н ч ув ен и р о бн и и ус л уж н и ж и г. Од сви х о с об енос т и спе ц и ја л не п ра в не за ш т и т е ч у ве н и х роб н и х и усл у ж н и х зна ко ва п ро бија њ е на че ла спе ц и ја л но с т и смо п р в о спо ме н у л и не с а мо з б ог т о г а ш т о је наче ло спец ија лнос т и једно од т еме љ н и х п ра ви ла ж и г ов ног п ра в а у од но су на ко је се, нор ми ра њем прав не за шти те чу ве них роб них и услуж н и х ж иг ов а, с т в ара и зуз ет а к, нег о и з ат о ш т о с е спец ија лна п ра вна з а ш т и т а ч у в е н и х р о б н и х и ус л у ж н и х ж и г о в а, у в р е ме на с т а н к а, да к ле п р в о, ис по љи ла у п р о би ја њу на че ла спе ц и ја л но с т и. На и ме, спе ц и ја л на п ра в на з а ш т ит а ч ув ен и х р о бн и х и ус л уж н и х ж иг ов а је т в ор евина с удске прак се. По себ на прав на за шти та има о цу чу ве ног жи га пр ви пут је пруже на г о д и не, ка да је ен гле ск и суд за бра н ио п ро из во ђа ч у д во ко л и ца да сво је про из во де пу шта у про мет по озна ком KO DAK [Ve ro na 1978: 176]. У на р едн и х некол ико децен ија с удови с у м имо начела спец ија лнос т и п ру ж а л и п ра в н у з а ш т и т у и маоц има ж иг ов а з а ознаке ROLLS -ROYCE, DUN HILL, TIF FANY, CHE VRO LET, LUCKY STRI KE и др. По сле суд ске за шти те ко ри сни ка чу ве них жи го ва усле ди ла је нор ма тив на ин тер венци ја и то пр во на на ци о нал ном (За кон о жи го ви ма САД из го ди не тзв. The Lan ham Act), а он да и на ме ђу на род ном ни воу где је на осно ву чл. 16(3) ТРИПС-а при ме на чл. 6 бис П ариске конв енц ије п р ош ир ена на 14 У пра ву Европ ске уни је по пи та њу кри те ри ју ма за утвр ђи ва ње да ли је роб ни од носно услу жни знак чу вен ре фе рент на је од лу ка Су да прав де ЕУ у пред ме ту CHEVY (C 375/97 Ge ne ral Mo tors Corp vs. Yplon [2000], RPC 572).

10 618 чу ве не роб не и услу жне жи го ве. Но од ред ба овог чла на ТРИПС-а бит на је је р с е њ о ме у к а з у је и на мо т и в е спе ц и ја л не п ра в не з а ш т и т е ч у в е н и х р о б н и х и ус л у ж н и х ж и г о в а и на ра з ло г е о с о б е но с т и ов е п ра в не з а ш т и т е у од но су на п ра в н у за ш т ит у заснован у на основн и м начел има п рава ж ига. На и ме, н и је да н р о б н и и ус л у ж н и зна к не с т и че ви с о к у р е п у т а ц и ју с а м од с еб е. Јед и нс т в ено с т и непонов љив о с т неког ус л уж ног и л и р о бног зна к а по с ле д и ца је ви с о к и х и кон т и н у и ра н и х фи на н си ј ск и х ула г а њ а у ма р кет и н г, в рх у нск и к в ал ит е т п р ои зв ода з а ч ије с е о б ележ ав ањ е зна к ко ри сти, те оства ре ње, об на вља ње ва жно сти и за шти ту пра ва на жиг. У п ра ву о ж и г у с е успех ко ји је по с ле д и ца в а н р ед н и х на по ра и ма о ца ж и г а ува жа ва, па се про ши ре ном од но сно до пун ском прав ном за шти том чуве них роб них и услу жних жи го ва уста но вље ном чл. 16(3) ТРИПС-а прима р но ш т и т е п ри в ат н и и нт ер еси т ит улара п рав а на ч ув ен и ж и г 15 и то они при ват ни ин те ре си ко ји би ве ро ват но би ли оште ће ни та квом упо - тре бом зна ка ко јом би се ука зи ва ло на ве зу ро ба и услу га тре ћих ли ца и и ма о ца ч у в е ног ж и г а. За ко ном о ж и г о ви ма п р о п и с а но је да би и н т е р е си има о ца чу ве ног жи га ве ро ват но би ли оште ће ни ако би тре ћа ли ца, алт е р на т и в но, ко ри ш ће њ ем зна к а ис т ог и л и с л и ч ног ч у в е ном: а) не ло ја л но и з в ла ч и л и ко рис т и з с т е че не р е п у т а ц и је ч у в е ног р о б ног и л и ус л у ж ног ж и г а, и л и б ) п р о у з р о ко в а ла ш т е т у њ е г о в ом д и с т и н к т и в ном к а ра к т е ру од но сно р е п у т а ц и ји. Не ло ја л но из в ла че ње ко ри с т и из с т е че не ре п у та ц и је ч у ве ног роб ног и л и усл у ж ног зна ка вр ш и се до во ђе њем у за бл у д у по т ро ша ча с т ва ра њем у њи хо вој све с т и по г ре ш не п ред с та ве да ро ба и усл уг е (иа ко неис т оврсне) по т и ч у од ис т ог п р ед у з е ћ а и /и л и да с у в р х у н ског к в а л и т е т а. С о б зи р ом да се ви со ка реномираност односно гласовитост, пре свега, стичу реклами ра њем и дру гим мар ке тин шким ак тив но сти ма и техникама, то се не - ло ја л н и м и з в ла че њ ем ко ри с т и и з с т е че не р е п у т а ц и је ч у в е ног р о б ног и ус л у ж ног ж и г а у г р о ж а в а њ е г о в а р е к ла м на п ри в р ед на фу н к ц и ја. Ис т о в а ж и и з а г а ра н т н у фу н к ц и ју с о б зи р ом да с е ч у в е н и м ж и г о ви ма о б е ле - жа ва ју про из во ди из ван ред ног ква ли те та [Manigodić 2001: 117]. Ште та по ди стинк тив ни ка рак тер на ста је еро зи јом /сро за ва њем по - себ но сти и екс клу зив но сти роб ног и услу жног жи га. У те о ри ји се сматра да ко ри шће ње роб ног и услу жног зна ка слич ног чу ве ном од стра не т ре ћег л и ца, ча к и за обе ле жа ва ње не и с т о вр сне ро бе од но сно усл у га, до - 15 П р а в о м ж и г а с е и н а ч е ш т и т е п р и в а т н и и н т е р е с и п р и в р ед н о - п р а в н и х с у бје к а т а ( у су прот ном се прав ни по сту пак за при зна ње жи га не би по кре тао по зах те ву стран ке) та ко д а з а ш т и т а п р и в а т н о г и н т е р е с а и м а о ц а ж и г а у п о г л е д у с л а в н и х ж и г о в а н и је е кс к л у з и в н о пред ви ђе на. Међутим, резултати привредно -правних су бје ка та ко ји су у ства ра ње и одр жа - в а њ е в и с о ке р е п у т а ц и је з н а ко в а који м о б ел еж ав а ј у с в о ј у р о бу и ус л у г е у л о ж и л и з н а т н е на по ре и фи нан сиј ска сред ства пре по зна ти су као дру штве на вред ност ко ја већ у то ку поступ ка за при зна ње жи га (на знак исти или сли чан чу ве ном) за слу жу је e x o f f i c i o з а ш т и т у н а д л е ж н о г д р ж а вн о г о рг ан а. Д р уг и м р еч им а, с п ец и ф и ч н о с т у п р а в н о м р е г у л и с а њу з а ш т и - те чу ве них роб них и услу жних жи го ва је у то ме што се при ли ком правног уређења зашти - т е ч ув е н и х р о б н и х и ус л у ж н и х з н а ко в а п о с м а т р а њ е н е в р ш и п р им а рн о и з а с п е кт а и нт ер ес а у ч е с н и к а у т р ж и ш н о м п р о м е т у т ј. њи хо в о г и н т е р е с а д а н е бу д у д о в е д е н и у з а бу н у н е г о из аспек та ин те ре са ти ту ла ра пра ва на чу ве ни жиг тј. њи хо вог ин те ре са да очу ва ју и ко мер - ци јал ну и прав ну из у зет ност сво је имо ви не.

11 619 в о д и до з а ма гљи в а њ а (ч и њ е њ а не ја сн и м blur ring) д и с т и н к т и в но с т и ч у в е ног ж иг а а ко с е ис по љ а в а у с ла бљ е њу ис к љу ч и в е в е з е ч у в е ног ж и г а са ре ги стро ва ним ко ри сни ком, ро ба ма од но сно услу га ма за чи је обе ле - ж а в а њ е с л у ж и и л и п р ед с т а в ом по в е з а ном с а њи ма [ Б ош к ови ћ 20 05: 71]. Д ру г и м р еч има, ш т ет а по д ис т и н кт и вн и к ара кт е р ч ув еног р о бног и ус л у ж ног ж и г а на с т а је у ма њ е њ ем в е р о в ат но ће да ће, ус лед ко ри ш ће њ а зна к а з а о б е ле ж а в а њ е д ру г и х п р о и з в о да, ч у в е н и ж и г и да љ е ис к љу ч и в о под се ћа ти на про из вод ко ји њиме обеле жа ва ти ту лар пра ва. Ти ме се слаби фу н кц ија ра зл иков ањ а која с е у п ри в р ед ном п р о ме т у в р ш и р о б н и м и ус л у ж н и м зна ко ви ма. Ре пу та ци ји чу ве ног роб ног или услу жног жи га ште ти се од у зи мањем сја ја (tar nish) п ред с та ви зна ка у см и сл у од у зи ма ња мо г ућ но с т и да се ч у в е н и м ж и г ом у св е с т и по т р о ша ча и з а з о в е а с о ц и ја ц и ја на з а до в ољ с т в о и по жељ ност њи ме обе ле же ног про из во да [Bošković 2003: 887]. Кла сича н п ри ме р је п р о да ја по с т е ра ис п и с а ног и ден т и ч н и м о б л и ком с ло в а, у ц р ве ној и бе лој бо ји, ко је се ко ри с т е на е т и ке та ма и по с т е ри ма Co ca- Co le, са тек стом Enjoy Co c a i ne [Marković 1998: 1039] 16. Исто би би ло и ка да би с е ч у в е на р о б на ма р к а з а о б е ле ж а в а њ е чо ко ла де ко ри с т и ла з а о б е ле - ж а в а њ е с р ед с т а в а з а де ра т и з а ц и ју. Реч је о и н ком па т и би л ној у по т р е би чувеног жига чиме се штети не само рекламној већ и гарантној привредној функ ци ји роб них и услу жних зна ко ва што се по сред но пре но си и на предста ву о про из во ди ма ти ту ла ра пра ва на чу ве ни жиг [види: Влашко - вић 1996: 554]. Ис п и т и в а њ е с л и ч но с т и п ри ја в љ е ног и зна к а з а ко ји с е т в р д и да је ч у в ен в р ш и с е по оп ш т и м п равил има о у т в р ђи в а њу с л и ч но с т и р о б н и х и ус л у ж н и х зна ко в а с и з у з е т ком да с е с ло же н и ч у в е н и ж и г о ви п ри л и ком по р е ђе њ а не де ком по н у ју. Зб ог п р о би ја њ а на че ла спе ц и ја л но с т и, у по - р е ђу ју ћ и зна ко ви сма т ра ју с е с л и ч н и ма а ко под с е ћ а ју је да н на д ру г и б е з о б зи ра ш т о с е ко ри с т е и л и с у на ме њ е н и о б е ле ж а в а њу ра з л и ч и т и х р о ба и услу га [Da vis 2008: 213]. ЗА К ЉУ Ч А К Ис т о в е т но с т, ис т о в р сно с т и с л и ч но с т зна ко в а, р о ба и ус л у г а спа да у тзв. ре ла тив не раз ло ге за одбијање зах те ва за при зна ње жи га. Ови раз - ло зи су ре ла тив ни због то га што би се роб ни и услу жни зна ко ви ко ји ма се по овом осно ву не до пу шта ре ги стра ци ја мо гли регистровати као жиго ви да то не ко дру ги са истим или слич ним роб ним и услу жним зна кови ма на ме њ е н и м о б е ле ж а в а њу ис т о в р сне и л и с л и ч не р о б е в ећ н и је у рад ио. Да к ле, роб н и и усл у ж н и зна ко ви ко ји ма се по ови м осно ви ма од би ја п ри знањ е з а ж иг ов е, и наче с у подо бн и з а и нд ивид уал из ац ију р оба и усл у га на т р ж и ш т у. Ре ла т и в нос т за бра не се по г о т о во од но си на сл у ча је ве 16 Аутор на стр на во ди да од у зи ма ње сја ја ре пу та ци ји чу ве ног роб ног и услужног жи га ни је ве ро ват на ако је знак сли чан чу ве ном при ја вљен за обе ле жа ва ње про из вода чи ји су ста тус, ре пу та ци ја и ква ли тет на истом или при бли жном ни воу као и про из во ди и м а о ц а ч у в е н о г ж и г а.

12 620 ис т о в е т ног зна к а п ри ја в љ е ног з а о б е ле ж а в а њ е с л и ч н и х р о ба и ус л у г а и с л и ч ног зна к а п ри ја в љ е ног з а о б е ле ж а в а њ е ис т и х и л и с л и ч н и х р о ба и ус л у г а је р је За ко ном п р о п и с а но да с е у ови м с л у ча је ви ма п ри ја в љ е н и зна к мо же р е г и с т р о в а т и у з и з ри ч и т у п и с а н у с а гла сно с т но си о ца п ра в а на ра ни ји жиг. Има ју ћи то у ви ду у по ме ну тим случајевима отклоњив о с т п р е п р е ке з а р е г и с т ра ц и ју п ри ја в љ е ног р о б ног и ус л у ж ног зна к а је не спор на. Уз на по ме н у да је у по гле д у д и с т и н к т и в н и ји х р о б н и х и ус л у ж н и х ж и г о в а о б е зб еђен виш и с т епен п ра вне з аш т ит е, п ријав љ ен и р о бн и и ус л у ж н и зна к и ж и г у пор еђују с е по в е рба л ном, ф о не т ском и см и с а о ном к ри т е ри ју м у у з п р е т ход н у де ком по зи ц и ју и л и б е з њ е. А л и з а од би ја њ е з а х т е в а з а п ри зна њ е ж и г а н и је до в ољ но у т в р д и т и да је п ри ја в љ е н и зна к сли чан жи гу (за исту или слич ну вр сту ро бе и услу га). Нео п ход но је у твр ди ти да по сто ји бит на сли ч ност од но сно ве ро ват но ћа ства ра ња за бу не у р е ле в а н т ном де л у ја в но с т и. Ве р о в ат но ћ а с т в а ра њ а з а бу не у р е ле в а н т - ном де лу јав но сти по сто ји ка да су два роб на и услу жна зна ка, од но сно ро ба и услу ге то ли ко слич ни да се у све сти уче сни ка у про ме ту ства ра пред ста ва да jе реч о: а) истом роб ном и услу жном зна ку, или б) мо ди фика ци ја ма истог роб ног и услу жног зна ка, или в) раз ли чи тим роб ним и усл у ж ним зна ко ви ма ста т у сно-п рав но и ли евен т у а л но у го вор но (ли цен ца) по в е з а н и х п рив р едно -п ра вн и х с убјек ат а. У с л у ча ју и ден т и ч н и х зна ко в а намењених обележавању истоврсне робе опа сност од за ме не у ре ле вант - ном де л у ја в но с т и п ре т по с та в ља се. У сл у чају ч у ве н и х ж и г о ва, ос т вару је се правна заштита којом се превазилазе ограничења која проистичу из наче ла спе ц и ја л но с т и. ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА Бошковић, Мирела. Теорија чувених жигова, у: Александар Петровић и Бобан Крстић (ур.). Интелектуална својина за све. Београд: Завод за интелектуалну својину СЦГ и Факултет за трговину и банкарство Јанићије и Даница Карић, 2005: Влашковић, Божин. Начело специјалности у праву о жиговима, Право и привреда, 3 6, 1995: Влашковић, Божин. Приказ правне заштите славних и познатих жигова у вези с правом Европске уније и југословенским правом. Право и привреда, 5 8, 1996: Идрис, Камил. Интелектуална својина моћно средство економског раста. Петровић, Мирјана (прев.). Београд: Завод за интелектуалну својину Србије и Црне Горе и Балканкулт, Bentley, Lionel & Sherman, Bred. Intellectual Property Law. 2 nd ed. Oxford: Oxford University Press, Besarović, Vesna. Intelektualna svojina, industrijska svojina i autorsko pravo. 4. izd. Beograd: Bošković, Mirela. Pravna zaštita verbalnih znakova. Pravni život, 11, 2000: Bošković, Mirela. Sličnost znakova u žigovnom pravu. Pravni život, 11, 1998: Bošković, Mirela. Teorija razvodnjavanja čuvenih žigova. Pravni život, 11, 2003: Cornish, William & Llewelyn, David. Intellectual Property: Patents, Copyright, Trade Marks and Allied Rights. 5 th ed. London: Sweet & Maxwell, 2003.

13 621 Davis, Jennifer. Intellectual Property Law. 3 rd ed. Oxford: Oxford University Press, Janjić, Miodrag. Industrijska svojina i autorsko pravo. Beograd: Službeni list SFRJ, MacQueen, Hector; Waelde, Charlotte & Laurie, Graeme. Contemporary Intellectual Property: Law and Policy. Oxford: Oxford University Press, Manigodić, Milenko. Žigovno pravo u SAD. Pravni život, 11, 1998: Manigodić, Milenko. Pregled prakse Zavoda za harmonizaciju na unutrašnjem tržištu i Prvoste penog suda EZ. Pravni život, 11, 2003: Manigodić, Milenko. Robni i uslužni žigovi. Požarevac: Prosveta Marković, Miodrag St. Pravna zaštita notornih i čuvenih žigova. Pravni život, 11, 1998: Moćni, Igor. Pravna zaštita žiga u Rusiji. Pravni život, 11, 2004: Pantić, Snežana. Postupanje sudova u slučaju povrede međunarodno zaštićenog žiga. Pravni život, 11, 2006: Popović, Slobodan. Zaštita robnih i uslužnih žigova u jugoslovenskom pravu: s osvrtom na međunarodno i uporedno pravo i sudsku praksu. Beograd: Institut za uporedno pravo, Radivojević, Mira. Zaštita čuvenih žigova. Pravni život, 11, 1998: Torremans, Paul. Holyoak and Torremans Intellectual Property Law. 5 th ed. Oxford: Oxford University Press, Totić, Branka. Zaštita znakova u robnom prometu, u: Zaštita industrijske svojine u Jugoslaviji. Beograd: Savez inženjera i tehničara Jugoslavije, 2002: Varga, Siniša. Pravo konkurencije. 2 izd. Novi Sad: Fakultet za pravne i poslovne studije i Prometej Verona Albert. Pravo industrijskog vlasništva. Zagreb: Informator, Vlašković, Božin. Deskriptivni znaci u pravu o žigovima. Kragujevac: Prizma, Vlašković, Božin. Pravo industrijske svojine, autorizovana skripta. Kragujevac: [udk /.78 (075.8); cobiss.sr-id ]. Wilson, Caroline. Intellectual Property Law. 2 nd ed. London: Sweet & Maxwell, Zlatović, Dragan. Žigovno pravo. Zagreb: Vizura, Original scientific paper THE GROUNDS FOR REFUSING TRADEMARKS REGISTRATION by ZORAN MILADINOVIĆ University of Kragujevac Faculty of Law 1 Jovan Cvijić Street, Kragujevac, Serbia zmiladinovic@jura.kg.ac.rs SINIŠA VARGA University of Kragujevac Faculty of Law 1 Jovan Cvijić Street, Kragujevac, Serbia Е-mail: svarga@jura.kg.ac.rs SUMMARY: A trademark is a sign used for distinguishing goods or services of a company from those of another one. These signs may be registered. If so, they are known as trademarks. Trademarks are the subject matters of the exclusive rights. It means that no one can obtain right on the subject matter nor commercially exploit the subject matter

14 622 of previously obtained right. If a trademark is identical to an earlier trademark and used for marking identical goods and services, its registration will be refused. However, the registration of identical trademarks for similar goods or services or similar trademarks for the same or similar goods or services is only prohibited where confusion on the part of the public is likely to arise. Comparison can be done due to visual, phonetic and conceptual criteria, as applied to distinctive and dominant components of comparing signs. Similarity exists if any of the mentioned criteria is matched, but it is not enough for refusing trademark registration. Trademark registration will be refused if relevant part of the public can be so confused to consider the signs the same or modifications of the same sign or different signs of legally connected companies. Should there be any disagreements involving reputable trademarks, these are dealt with irrespective of goods and services. KEYWORDS: trademarks, goods and services, sameness, homogeneity, similarity.