О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли (и гле да ли), а ка сни је се и упо зна ли са ра зним сти ло ви ма и фор ма ти ма при ла го ђе ним раз ли чи тим узрастима, али ма ло је ве ро ват но да је ико од нас прет по ста вио да је у овом мед и ју п ри к л а д но п р ед с т а ви т и док т о р ск у т е з у. У п р а ву с т е, у п ит ању је стрип. Сам чин пред ста вља ња док тор ске те зе у овој фор ми на во ди нас на очи глед но пи та ње за што је стрип на мар ги на ма без об зи ра да ли му п ри с т у па мо као ви д у на ра ц и је (т екс т), и л и па к као л и ков ном де л у (сл и ка). Ник Су зе нис (Wal ter Nic kell ( Nick) Sousa nis) нам у ди на ми ч ној и г ри ц р те жа и ре чи на 208 стра ни ца по ста вља ово, али и дру га пи та ња. Од рав њи ва ње (Un f l a t t e n i ng) 1 ру ши мно ге та буе о стри пу као фор ми из ра жа ва ња, али иде и мно го да ље од то га у же љи да нам ука же на дру га чи је мо гућ но сти гле да ња све та око нас пу тем сим би о зе ре чи и сли ке. Ник Су зе нис је уни вер зи тет ски про фе сор, ви зу ел ни умет ник, уметн и ч к и к ри т и ч а р, к а ри к а т у ри с т а, а л и и з н а д св е г а п а си о н и р а н и ау т о р и љу би т е љ с т ри п а. С в е т ск а п у бл и к а бл и же с е у по зн а је с а њ е г о ви м р а дом и иде ја ма 2015. го ди не упра во као са ау то ром књи ге Од рав њи ва ње, п р ве док т о р ске т е з е це ло к у п но п р е з е н т о в а не у ф о р м и с т ри п а. С а ов ом к њигом је исте го ди не осво јио пре сти жну на гра ду Линд Вард за гра фич ку но в е л у ( Ly nd Wa rd G r ap h ic Novel P r i z e). Узимајућ и у о бзи р разнов рсно с т аут о р о ви х 2 и н т е ре са и ис к у с т а ва, ч и ње н и ца да је С у зе н ис би в ш и п р о фе си о н а л н и т е н и с е р и и н с т ру к т о р, ко ји је к а сн и је д и п ло м и р а о н а к а т е д ри з а м ат ем ат и к у н а Ун и в е р з и т е т у З а п а д н о г М и ч и г е н а ( We s t e r n M ich ig a n Un i ve r sit y), мо ж д а и н и је т о л ико и зне н ађујућ а. К а о виз уе лн и у ме тн и к а к т и в но и з л а же и у че с т ву је у ја вн и м п р о јект им а у Дет р оит у ( М ич иг ен, СА Д ), где је не ко в р е ме и ж и в е о. Та ко ђ е о б ја в љу је не ко л и ко ч л а н а к а у 1 Сви на во ди су из књи ге: Ник Су зе нис, Од рав њи ва ње, пре в. Ма ри ја Но вако вић, Цен тар за про мо ци ју на у ке, Бе о град 2016. 2 Под ау то ром увек под ра зу ме вам Ни ка Су зе ни са. 530

а к а дем ск и м ча с о п и си ма Jo u r nal of Cu r r i c u lu m a n d Pe da gog y и Chro nic le of Hig he r Ed u ca t ion. С у зе н ис с т ри п ви д и к а о а л т е р на т и в но с ред с т во ко м у н и к ац ије и см ат р а д а он пос ед ује в ел и к и пот е нц ија л у ед ук ац ији. С а ов ом и дејом р а звио је час ов е које п р е даје на Уч и т е љ ском фа к ул т е т у п ри Уни вер зи те т у Ко л у м би ја (Te ac hers Col lege at Co lumbia Universit y) и Парсонс шко ли за ди зајн (Par sons School of De sign). То ком док тор ских сту ди ја на Ун и в е р з и т е т у Ко л у м би ја у Њу јо рк у о рг ан из ује м у л т и д и сц и п л и н а р н у кон фе рен ци ју о кре а тив но сти, игри и имаги наци ји. Упра во књи га Од рав њи в а ње п р ед с т а в љ а н а с т а в а к ов ог и н т ер ес ов а њ а, а л и н а с еби св ојс т в е н на чин. Пи са ни рад док тор ске ди сер та ци је, без об зи ра на ака дем ску дисцип лин у, по п равил у има фор мат на у ч ног ра да. Су зе нис пошт у је ово п равило. И а ко је с а м с ад рж ај п р ед с т а в љ е н н а не к а р а к т е ри с т и ч а н н а ч и н к њи г а је о р г а н и з о в а н а в е о м а к л а си ч но, с а о с а м по гл а в љ а (к а о и д в а и н т е р ме ц а), на по менама аут ора и опс еж ном библ иог рафијом. Такође у к ључ ује л ис т у са за хвал ни ца ма, као и низ ски ца. Ови цр те жи, пр ве ски це, ко ји се нала зе на са мом кра ју књи ге, ве о ма су за ни мљи ви и ука зу ју на то да ау тор ви з у е л н и м п у т е м о р г а н и з у је н ај п р е св о је и де је, а з а т и м и х уо б л и ч а в а у са др жај и ин ди ви ду ал на по гла вља. У пи та њу је тип мен тал ног ма пи рања пред ста вљен пу тем цр те жа ко ји нам да је увид у мо гућ ност да ау тор за пра во раз ми шља на сли чан на чин на ко ји и пред ста вља свој рад, у комби на ци ји ре чи и сли ке. Пре све га да ви ди мо шта је то што га на го ни на ова кав при ступ. У че му је тај на овог стри па? Поч н и мо од с а мог на с ло в а. Да би смо не ш т о же ле л и да од- р а внамо, нај пре тре ба да спо зна мо у че му је про блем са рав ним. Ау тор отва ра пр во по гла вље се ри јом цр те жа ко ји ма пред ста вља рав ност. Безлични ликови по г н у т и х гл а в а с а ру к а м а н а ле ђи м а, у р ед но н а н и з а н и у р е до ви м а и ра с по ре ђе н и на не к у вр с т у пок ре тне (и нд ус т ри јске) т раке, и л ус т рују на м ова кво ста ње. Оно ни је ис кљу чи во ви зуел но, већ по сма тра но ду бље предс т а в љ а к а р а к т е ри с т и ч но с т ањ е у м а једнод име нзион а лног м иш љ ењ а и по н аш ањ а (по М а рк уз е у ( He rb e r t M a rc us e)). Так в а бић а о бит ав ају б е з к ри т и ч ке д и ме н зи је и сви (н а и з глед) и з б о ри ко ји с у и м н а р а с по л а г а њу бивају предодређе ни. У пи та њу је спе ци фич но ста ње све сти које имплиц и р а ме н т а л н у р е п р о д у к ц и ју у о б р а з о в а њу, ком п а р т ме н т а л и з а м у м а и ж ив о т а уоп ш т е и св е оп ш т у а п ат ију п р о б л еме п р ис у тне у моде рном д ру ш т ву. Је д и н к а по с т а је мо д у л ко ја г у би би ло к а к ву и н д и ви д у а л но с т, к а о и моћ спозн аје в а н г р а н и ц а п р ед о д р е ђ е ног. Тр е б а н а по ме н у т и д а од с а мог по че т к а к њи г е ау т о р ф о р м и р а ви з у е л не си м б о ле ко је к р о з ц р т е ж ко ри с т и к а о р е ф е р е н це д а би по в е з а о од р е ђ е не пој мо в е, и л и с е н а њи х на до ве зао. Пр ви у ни зу ових сим бо ла је Ра ва нац. Он је пред ста вљен цр те жом чо веч јег те ла у ста ву мир но, по гну те гла ве, без пре по зна тљив ог к а р а к т е р а (л и ц а), а че с т о с е по ја в љу је и у н и з у (ко ло н и) ис т о в е т н и х л и ко в а. Ау т о р е в о ц и р а е с т е т и к у Ме т р о п о л и са Фри ца Лан га (Fritz Lang, 531

Me t rop oli s, 1927 ), и де ју д ис т о п и ј ског д ру ш т в а и з О р в е ло в е 1984 (G e o r ge O rwel l, Ni ne teen Eighty-Fo ur, 1949) и сим бо ли ку З и да Пинк Флој да (Pink Floyd, The Wall, 1982). По с т е пе ном ме т а мо р ф о з ом је д и н к а пос т аје м ас а, м а с а по с т а је л и н и ја, а л и н и ја б а р -код. Пот ом до л а з е ч и г р е, ц р т е ж ме њ а стил и по ста је раз и гран... ве сео... ули ва тра чак на де. Сво јом ди на ми ком оне на крат ко ме ња ју су мор ни ам би јент. Ипак, сли ка убр зо по чи ње да се му ти, би ва све ви ше пик се ли зована, трансформише се у обрисе безличног ли ка ко ји на кра ју по ста је цр ни ква драт. Оста је са мо рав ност. По што нас је упо знао са иде јом рав но сти, ау тор у на ред ном поглав љу (и нт е рмец у) и л ус т рује с р ед ин у у којој је ов ак в о с т ањ е п рир одно. С а м у и де ју Ра в а н и је, к а о си с т е м а ко ји фу н к ц и о н и ше ис к љу ч ив о у д в е д име нзи је, С у з е н ис п р е у зи м а и з ис т о и ме не А л б о т о в е но в еле ( E dw i n A. Ab b ot t, Fla tland, 188 4). У ов ом св ет у о бит а в а ју ис к љу ч и в о г е о ме т ри ј ск и об ли ци ко ји ни су у мо гућ но сти да спо зна ју ства ри ван рав ни свог ви док ру г а. Пр о б ле м н ај п р е н а с т а је у мо ме н т у к а д а к в а д р а т, и н а че у гле д а н ста нов ник Ра ва ни је, по ку ша ва да об ја сни сво ју дру гу ди мен зи ју лин и ји ко ја би в с т ву је у н и жој јед но д и ме н зи о н а л ној с р е д и н и. Шт а г од д а по ку ша, он уда ра у рав но. И сам ква драт се сре ће са слич ном не појм љиво шћу у мо мен ту ка да се срет не са сфе ром. Он јед но став но не мо же да сх в а т и значе њ е к а г о р е, не к а с е в е ру. Сфе ра ко нач но успе в а у наи зглед н е мо г у ћ ој м ис и ји д а од л е п и к в ад р а т с а р а вн е п ов рш ин е и о тк р ије м у но в и н а ч и н в и ђ е њ а. И н с п и р и с а н ов ом с по з н а јом, к в а д р а т з ам иш љ а и дру ге ди мен зи је... че твр ту, мо жда чак и пе ту, али сфе ра ви ше не мо же д а г а р а з у ме. Ау т о р а л у д и р а н а ш а б лон ско р а з м и ш љ а њ е ко је сп р е ч а в а спо зна ју ства ри изван г раница дирек тног опажања. Морам да п римет им да је овај фе но мен ве о ма сли чан оном не ви ди да ље од свог но са, са ко јим се не та ко рет ко су сре ће мо. Да би до шло до би ло ка кве про ме не ова квог при сту па, не што нео че ки ва но мо ра да по ме ри уте ме ље ну гра ни цу ис куства, по пут Хер ме са ко ји Пер се ју по кла ња кри ла те сан да ле ка ко би поро био Ме ду зу. Али да ли је ту пер спек ти ву мо гу ће до ку чи ти и без санда ла? По ау тору, п ро ме на у гла гле дања и п роналажење нови х перспект ива по ч и њ е р а з м и ш љ а њ е м о гле д а њу... У с ле де ћем по глав љу под назив ом Важ но је видет и д уп ло, а з ат и м и још по не ш т о по ч и њ е а н а л и з а н а ч и н а н а ко ји оп а ж а мо. С у з е н ис н а с под се ћа да сва ко од два ока ко је по се ду је мо по је ди нач но ви ди дру га чије и по с т а в љ а п и т а њ е ко ји по глед је ис п р а в а н. Н а р а в но, н и је да н, је р на ш с т ер ео т и п ск и ви д у п р ав о з ависи од о б е пе р спе к т и в е, к а ко би смо и м а л и м о ћ о п аж ањ а д уб ин е а с ам и м т и м и п оим ањ е т род им е нз ион а лн ос т и ства ри и про сто ра око нас. Упра во овај фе но мен дво ја ког ви ђе ња је и до в е о Ер а т о с т е н а до ме р е њ а ко ји м је до к а з а о з а к ри в љ е но с т и З е м љи не по вр ш и не. При ме ном ов а к вог на ч и на гле да њ а де фи н и са ног к а о кон цеп т п а р ал а к с е д о ш л о је д о н о в о г р а з у м е в а њ а п л а н е т е. Та ко д о л а з и м о д о де ф и н и ц и је о д р а в њи в а њ а к а о и с т о в р еменог гл ед ањ а и з в ише у глов а 532

које условљава на ста нак но вог на чи на гле да ња. Ау тор сма тра да је приме њи ва ње овог прин ци па усло ви ло мно га от кри ћа, као на при мер Ко перни ко во из ме шта ње зе мље из цен тра ко смо са до ко га је до шло упра во упо ре ђи ва њем ра зних мо де ла из про шло сти. То са зна ње би ло је ре волу ционар но, иако се суштински ништа сем угла гле да ња ни је про ме нило. О т к ри ће хе л и о це н т ри ч ног мо де л а св е т а о т в о ри ло је и но в а п и т а њ а, по к р е н у ло но в а о т к ри ћ а, а л и и п р о у з р о ко в а ло де фи н и с а њ е по је д и н и х на уч них ди сци пли на и њи хо вих окви ра. Ре не сан сни чо век полако поч и њ е д а и ш че з а в а, а т и ме до л а зи и до по с т е пе ног ог р а н и ч а в а њ а с ф е р е гле да ња на ужи део спек тра де фи ни са ног у окви ру ин ди ви ду ал них дисц и п л и н а. Ау т о р и нсис т ир а н а т оме д а р а зл и ч ит е пе рспе кт ив е с т в ар ају си стем ис пре пле та них гле ди шта ко ја оп ста ју сје ди ње на, ме ђу соб но утичу јед на на дру ге, а део су исте ин те гри са не це ли не у ко јој упра во ле жи све о бу х ват н и је ра з у ме ва ње. Гла в н у п ре п ре к у ова к вом п ри с т у п у он ви д и у јаз у о б ос т р аног не р а з у ме в а њ а, и л и по Ч а р лс у Пе р си ју С ноу (C h a rle s Percy Snow) у ја зу д ве к ул т у ре. Разноврснос т и де ја је за и с т а ре ле ва н т на с а мо к а д а по с т о ји ко м у н и к а ц ија. С т о г а је п ле с м иш љ ењ а (по у з ору н а Леј ко фа и Џон со на (Ge or ge La koff, Mark Johnson)) нео п хо дан у превазил аже њу р а з л и ч и т и х н а ч и н а спозн аје и ф о рм и р а њу по в е з а н и х м и ш љ е њ а ко ја с у ис т о в е т но би т н а. Ви ђ е њ е т у ђи м оч и м а по м а же спо зн а ји с а мо г а се бе. Ау тор на по м и ње да, иа ко се фо к у си ра на ви зу ел н у, он не ис к љу ч у је дру ге на чи не перцепције већ их метафорич ки обухвата и тиме нам показу је да ни је огра ни чен са мо на струч ну већ је усме рен и на ши ру пу блику. У овом кон тек сту он по ве зу је и на чин пер цеп ци је пса ко ји сли ку ф о р м и р а п у т е м и з у з е т ног с л у х а, р е ф ле к сн и м с о ч и ви м а, и н ај в а ж н и ји м од свих чу лом ми ри са. На овај на чин пас не фор ми ра са мо тре нут ну сли ку већ и ис ку ство о оно ме што се де си ло. Ње го во ви ђе ње је мул тисен зор ско. У од но су на пса наш на чин спо зна је је огра ни чен на исти на чин на ко ји Ра ван ци не мо гу да спо зна ју ка го ре, не ка се ве ру. Ме ђу тим, пер цеп ци ја ни је условљена са мо оним што нам је да то чу ли ма. Ра до зналост нас те ра да тра га мо за оним што је ван гра ни ца ви ди ка. Нај пре треба схва та ти, као што Џејмс Карс (Ja mes P. Car se) ка же, да је наш вид, а не оно што гле да мо, огра ни чен. Уко ли ко то при хва ти мо, отва ра мо могућ ност да ви ди мо на раз не на чи не. На кра ју овог по гла вља ау тор на веом а с л и ко ви т н а ч и н д а је п ри ме р и з к њи же в но с т и. У р о м а н у Уликс Џејмс Џојс ко ри с т и г о т о в о св е по зн а т е т е х н и ке п ри по в е д а њ а. Н а ис т и н а ч и н Су зе нис об ја шња ва на чин Џојсове на ра ције кроз мно штво цр те жа (слич и ц а) ко ји с у н а ис т ој с т р а н и п р ед с т а в љ е н и у р а з л и ч и т и м с т и ло ви м а. О в а к а в м у л т и д и мен зи о н а л а н п ри с т у п до в о д и до по ме р а њ а г р а н и ц а в а н оно га ка ко је сте. Т р е ћ е п о г л а в љ е, п од н аз ив о м О бл и к н а ш и х м и с л и, р а з м а т р а с р ед с т в а по мо ћу ко ји х у р е ђу је мо и с к у с т в о и с т ру к т у р и р амо м ис л и. С у з е н ис н ај п р е у по з о р а в а д а је зи к, и а ко је моћ но с р ед с т в о и з р а ж а в а њ а, 533

по с е д у је г р а н и це ко је, у ко л ико с у с х в аћ ене к а о а пс ол у тне, мог у бит и зам ка, јер ме диј у ком раз ми шља мо од ре ђу је ка ко ви ди мо. Текст и слик а и м а ј у с и м б и о т и ч к и од н о с, а л и р е ч и т р а д и ц и о н а л н о и м а ј у п р и м а т, док с у с л и ке к а о и л у с т р а т и в не пот исн ут е у домен п р едс т ав е и е с т ет ике. Ин те ре сант но је при ме ти ти да је ова по ле ми ка сим бо лич но представљена је д и ном т ек с т у а л ном с т ра ном у це лој к њи зи. П ла т он је да вно и зразио не по ве ре ње пре ма пер цеп ци ји: Ми ви ди мо кроз очи... не уз по моћ њих. Н а п ри ме ру п р ед ме т а (олов ке и л и ш т а п а) де л и м и ч но з а р о њ еног у ч аш у в од е о н п о с т ав љ а п ит ањ е ш т а је с т в а рн о с т. З а П л ат он а, м иш љ ењ е је в р с т а у н у т р а ш њ е г г о в о р а, а п и с а њ е и н ф е ри о р н а з а ме н а з а п а м ће њ е и ж и в о р а з у м е в а њ е. Де к а р т ( Re n é D e s c a r t e s) и д е д а љ е у н е п о в е р е њу п р е м а ч у л и м а у м и ш љ е њу д а је св е п р о и з в од ис к у с т в а: М ис л и м, д ак ле по сто јим. Али ка да би смо ум ра ста ви ли од чу ла, бес те ле сно би смо плут ал и у мо ру р е ч и. Уп р ко с сво јој не ве ри ц и Де к ар т је да о ве л ик и доп рино с у и с т р а ж и в а њу опт и чк и х ф е ном ен а. О н д еф ин иш е поја м р еф р а кц ије, ко ја н а с т а је п р е л а м а њ е м св е тло с т и п ри п р е л а з у и з јед ног м а т е ри ја л а у д ру г и. Ти ме о б ја ш њ а в а по ја ву д у г е, к а о и П л а т о нов п ри ме р п р ед ме т а с а ви је ног у в о д и. Уме с т о д а је од б а ц и мо к а о не т ач н у, и л у зи ја мо же д а нас учи. Она ука зу је на тач ку у ко јој се спа ја ју ра зум и пер цеп ци ја. Као што Ха ја ка ва (Samuel Ichiye Hayakawa) каже: Сваки језик оставља недов ршен пос а о з а д ру г е је зи ке. Ст ри п у мо же мо п ри с т у п и т и на ис т и нач и н је р спа ја њем ве р ба л ног п ра во л и н и ј ског п ри с т у па ( реч по реч, ред по ред) и визуел ног при сту па у ко ме је са др жај пред ста вљен сву где истовремено и у р елац ији п р ош ирујемо г ран ице пос т а в љ е не с а мо јед н и м мо д у с ом. Текст је о не че му док сли ка је сте ; у ко ре ла ци ји они се до пу њу ју. Упра во с т ри п по с е д у је ов а к а в од но с. Пу т е м с е к в е н ц и и л у с т р а ц и је с у п р ед с т а в љ е не у п р о м и ш љ е ном н и з у, в р е ме је з ап ис ано у п р ос т ору, а м ис аон а це ли на на ста је по ве зи ва њем та чака. Чи та лац по ве зу је ста тич ко и ки нет и ч ко и д а је м у но ву д и ме н зи ју. И а ко је ч и т а њ е с е к в е н ц и ја л но, ком по зи ц и ја с е ви д и к а о једн а с л ик а. О в е а т ри бут е с т рип а можемо у пор ед ит и са две вр сте све сти, се квен ци јалном и на поредном. По Ијану Макгилк ри с т у ( Ia i n Mc G i l ch r i st) оне од г о в а р а ју к а р а к т е ри з а ц и ја м а ле в е и де сне с т ра не људ ског мо зг а. Он од бац ује дом ина н т но м и ш ље ње по ком се ле ва с т р а н а т у м а ч и к а о в е р б а л н а а де сн а к а о ви з у е л н а, с у г е риш ућ и д а оне с у ш т и н с к и п р ед с т а в љ а ј у д в а н а ч и н а в и ђ е њ а : п р в а р а зл аже и д ел и ин фор ма ци је а дру га се ба ви це ли ном у кон тек сту. Оне у спре зи форм и р а ју д в о ја к у п ри р о д у н а ше п а ж њ е н а т а к а в н а ч и н д а је јед н а с т р а н а усме р е н а к а у н у т р а (с т в а р и м а ко ји м а с е т р е н у т но б а в и мо), а д руг а к а спо ља (опрез). Ау тор сма тра да стрип на исти на чин др жи се квен ци јално и напоредно у елект ри чној напето сти. Двојак им начином п резентовања и н фор ма ц и је сл и к а и р еч с е кон с т а н т но п р е п л и ћу у к ру г у ч ит ај гледај. По р ед т о г а с т ри п омо г у ћ а в а и и н т е г р а ц и ју р а з л и ч и т и х мо д у с а зн а ко в а и с и м б о л а в е ћ и с п р е п л е т а н и х у п р ос т ор у који у т ич у једн и н а д р уг е. 534

Уко л и ко се сло ж и мо да ст ри п об јед ињу је фор м у (п ра во л и н иј ске се к вен це) и и зр а з (це л а компо зи ц и ја), он по с е д у је м у л т и д и мен зи о н а лн и к ар а кт е р. О в а к а в а м фи би ј ск и је зи к ју к с т а по зи ц и ја и ф р а г ме н а т а мо ж д а и је с т е сред ство за обухва та ње и пре но ше ње за мр ше но сло же них мисли. Овак в о р а з м а т р а њ е под с е т и ло ме је н а н а у ч но ф а н т а с т и ч н и фи л м До л а з а к (Ar r i val, 2016 ) Де н и ја Ви л не в а, у ко ме је з а м и ш љ ен је зи к ко ји не ко ри с т и р е ч и и с ло в а в е ћ в а ри ја ц и јом јед не ви з у е л не ф о р ме мо же д а с е ис к а же ком плетна мисао. Такав начин комуни ка ције пред ста вљен је као нај већа те ко ви на ци ви ли за ци је ко ја је да ле ко на пред ни ја од на ше. У н а р ед ном по гл а в љу, под н а с ло в ом Н а ш а т е л а у по к р е т у, аут о р а на л и зи ра на ч и н на ко ји по сма т ра мо, у од но су на на ше т е ло. Пе р цеп ц и ја н и је с т а т и ч н а а к т и в но с т. Ви дом кон с т а н т но а н а л и зи р а мо с т в а ри, п р о стор, као и си ту а ци је око се бе из раз ли чи тих угло ва. На тај на чин раз лик ујемо м нош т в о ч ул н и х по да т а к а, а на л и зи ра мо и х, г ра д и мо у н у т ра ш њ е мо деле и од р е ђује мо мог уће п ут ањ е к р ет ањ а на шег т ела. К ако А лв а Но е (A lva Noë) каже: Пе рцепт и вно ис к ус т во је нач и н су о ча ва ња са т и м ка к ве су с т в ари к р оз конт а к т са он и м к ако и згледају. О в ак а в дог овор иск ус т в а и ви ђе ња ука зу је на ду а ли тет пер цеп ци је ко ји ау тор илу стру је на приме ру та њи ра без об зи ра на то са ко је стра не гле да мо та њир, ми зна мо да је он окру гао иа ко угао по сма тра ња не мо ра да нам при ка же тај об лик. По Р у до л фу А р н х ај м у ( Ru d ol f A r n he i m) м и гле д а мо у р е л а ц и ји, и л и, к а ко ау т о р кон с т а т у је, у би ло к а к в ом т р а г у о с т а в љ е ном н а по в р ш и н и т ра ж и мо сл и ч но с т и (и з ис к у с т ва) на ко је у к а зу је њи хо ва форма; у виђамо њ е г о в е г р а н и це. Ц рт ежом сме ш т амо по к р е т св ог т ел а н а пов рш ин у, он је од ра з оно г а ко г а је на п ра вио. Ка о т ака в, ц рт еж не м и нов но у по ре ђу је мо у од но с у на на ше т е ло; ко ри с т и мо оно ш т о ви д имо у р ел ац ији. Ж ив о тно ис к у с т в о т а ко ђ е п ри ме њу је мо у т у м а че њу ц р т е ж а (л и ков не ф о р ме). То с е по с е б но мо же п ри ме т и т и у н а ч и н у н а ко ји а н а л и зи р а мо а п с т р а к т н у ком по зи ц и ју. У ф о р м а л ној а н а л и зи н ај п р е оп а ж а мо ви з у е л не е ле ме н т е, упо ре ђу је мо их, кон ста ту је мо њи хо ве од но се и ту ма че ње ба зи ра мо у одно су на жи вот но ис ку ство. Ау тор кроз цр теж да је низ при ме ра на ко јим а ов а т в рд њ а би в а оч и глед н а. По Ле ј ко фу, Џон с о н у и Ну њ е з у (G e o r ge La koff, Mark Johnson, Ra fael E. Núñez) на ши основ ни пој мо ви не до ла зе из до ме на чи стог ума, ли ше ног те ла, већ су уте ме ље ни у то ме што опаж а мо св е т и по с т о ји мо у њ е м у. Но в о р а з у ме мо по мо ћу оно г а ш т о н а м је по зн а т о; а п с т р а к т но н а с т а је у од но с у н а р е а л но. К а ко ау т о р см а т р а, ц р т а њ е је ви д гле д а њ а, ви д с а зн а њ а. М а с а к и С у в а и Б а р б а р а Тв е р ск и (Ma sa ki Su wa, Bar ba ra Tve rsky) ка жу: Цр та ње је сред ство за усаглашав а њ е р а з г о в о р а с а с а м и м с о б ом. О в ај н а ч и н б е ле же њ а м и с л и, ко ји н а с т а је у ко р е л а ц и ји н а ше г ви з уе л ног си с т ем а и спос о бнос т и д а вид имо у ре ла ци ји, по ау то ру про ши ру је гра ни це људ ског ми шље ња. То упра во до к а з у је Р у т -Б е рн с т ајн ( Ro b e r t S. Ro ot- B e r n s t e i n), ко ји је ус т а но вио д а н а у ч н и ц и ко ји с у по зн а в а л и у ме т но с т до л а з е до ви ше н а у ч н и х о т к ри ћ а. 535

Аут о р о бјаш њ ав а д а је т о з ат о ш т о ви де и з р а зл ич ит и х пе рспе кт ив а, и г р а ј у с е... к а ко б и с м о с т в о р и л и д о б р е м и с л и о ц е м о р а м о д а н ег ујем о до бр е гледа о це. По гла в љ е з а в р ша в а з а к љу ч ком да оп р е м љ ен и бр ојн и м нач ин и ма гле да њ а до би ја мо п ри с т у п м ул т и д и мен зи о на л ном ви д у, ш т о отва ра про стор за от кри ћа но вих ди мен зи ја. Сим бо лич ки, пе то по гла вље нас уво ди у Пе ту ди мен зи ју. На моме н а т с е в р а ћ а мо у Ра в а н и ју, где к в а д р а т и м а св о ју по с лед њу ви зи ју, у ко јој з а јед но с а с ф е р ом по с е ћу је т ач к а н и ју св е т б е з д и ме н зи ја. Т у он и с у с р е ћу њ е ног је д и ног с т а нов н и к а, т ач к у, а л и он а и х не п ри ме ћу је јер ни је у ста њу да пој ми ни ко га сем се бе са ме. Да би смо уви де ли дру ге д и ме н зи је по т р е б но је гле д а т и д а љ е од с е б е и с х в а т и т и д а по с т о је р а з ли чи ти угло ви гле да ња, па чак и они ко је ни смо у ста њу да са гле да мо. З а п р е в а зи л а же њ е р а з л и к а и п ри х в а т а њ е д ру г а ч и ји х ви ђ е њ а по т р е б н а је и м аг и н а ц и ја. О в а п е т а д и м е н з и ја је н е о п ход н а з а с п о з н а ј у с в е т а и зв а н н а с с ам и х, и л и д руг ач ије р ече но, к ако би смо ви де л и д а љ е од св ог но са. Етјен Пе ла прат и Мајкл Кол (Eti en ne Pe la prat, Mic hael Co le) твр де: И м а г ин ац и ја је т а ко ја по п у њ а в а п р а з н и не и по в е з у је де ло в е, и т и ме п р а в и с т а б и л н е и ц е л о в и т е с л и к е ко ј е н а м о м о г у ћ а в а ј у д а м и с л и м о и де ла мо. Пов езив ањ ем с т ат и чн и х с ек в енц и ко је с у р е з ул т ат д и на м и ч ног кре тања наших очи ју (по сма тра ња) има ги на ци ја нам омо гу ћа ва да премо с т и мо ш у п љи не у пе р це п ц и ји и ком п ле т и р а мо с л и к у. Ау т о р н а в о д и соп стве ни при мер су пер хе роја Локермана (Lockerman) кога је као стрипског ју на ка сми слио са 13 го ди на. Он има са мо јед ну су пер моћ: да про ђе кроз би ло ко ја вра та и иза ђе кроз би ло ко ја дру га би ло где и би ло ка да... Пр о с т о р и з ме ђу т о д в о је в р а т а (п у ко т и н у) ч и н и и м а г и н а ц и ја. Локе рм а н је на стао као ре зул тат ау то ро ве фа сци на ци је кљу че ви ма и бра ва ма из детињ ства, кроз деч је ди ле ме као што су шта је у ку хињ ском кре ден цу?; шта је иза за кљу ча них вра та та ва на?, као и зе мља ма чу да у ко је се с т и же п р о па да њ ем к р оз з е ч и ју ру п у... И ма г и на ц и јом мо жемо с т ић и в а н г ран ица по знат ог а л и најп ре мо рамо у видет и п ра г о ве, је р сва ка вра т а има ју дво ја ку при ро ду, исто вре ме но су и ба ри је ра и про лаз. Сто га и прич е мо же мо с х в ат ит и к а о с в ојев рс т а н п р ол а з. О н е н а м п руж ају у в и д у дру ге ди мен зи је, у ко ји ма смо сло бод ни да спо зна мо ту ђе ми сли и укључи мо их у соп стве не, као што је Ко пер ник то ура дио. Уко ли ко по се дује мо не ку су пер моћ, он да је она упра во у то ме да пу тем ма ште мо же мо да сагледамо димензије које су скри вене у на ма и ство ри мо ко ор ди натне си сте ме пу тем ко јих исти свет по сма тра мо на раз не на чи не. Ау тор з а в р ш а в а п о г л а в љ е к р о з а л е г о р и ј у ц р т е жо м п о р т а л а (в р ат а) који с е сим бо лич ки на ла зи усред пу сти ње и отва ра нам пут у не по зна то. На кон што на кри ли ма ма ште на по кон успе мо да про ђе мо кроз овај пор тал, ула зи мо у ше сто по гла вље под на сло вом Бра зде. На шли смо с е у г о м и л и к а п љи ц а, оне с е см а њу ју, р а с по зн а је мо к и ш у, и з њ е н а с т а је ба ра ко ја се ули ва у је зе ро и ства ра ток. Мно штво тра го ва ко је пра ти 536

ове то ко ве ули ва ју се у ре ку. Ова ква ре ка иде ја и са зна ња, чи ји су ток с т в о р и л и н а ш и п р е ц и, ч и н и н а ш у и с т о р и ј у. Њ е н о ко р и т о је с а в р ш е н к а л у п з а т р а с у н а ше г д а љ е г п у т а. Д у б о ко је у т е ме љ е но и и з д у би не њ е го вих бра зди те шко је прет по ста ви ти да су га љу ди по пут нас створи л и. У п р о це с у п р е в а зи л а же њ а с оп с т в е н и х ог р а н и че њ а с т в о ри л и смо моћ не с т ру к т у ре. Оне су вре ме ном по с та ле оно с т о Лу ис Ма мфорд ( Lew is Mu m fo r d) н а зи в а ме х а н и змом ко ји си н х р о н и з у је н а ше де л а њ е. С в а к а идеја, уколико је при хва ти мо као ап со лут ну, мо же да нас доведе у ситуаци ју да је сле по пра ти мо. Оног мо мен та ка да пре ста не мо да пре и спи тује мо с т в а ри око с е б е по с т а је мо р о б о ви с оп с т в е н и х с а зн а њ а, з ар обљ ен и, р а в н и. Ис к у с т в о н а с у ч и д а пос т ане мо в е ш т и у с т в арим а које р ад имо, фор м ирамо навике, и оне на м временом пос т а ју п риродне. Међут и м, Џон Дјуи (John De wey) упо зо ра ва : Са ма са ви тљи вост ко ја нам то омо гућ а в а би в а у г р о же на к а да на ви ке к р е н у да на с о б у зи ма ју, оме т а ју ћ и на ш у ф ле к си би л но с т. С в а ко д не в не н а ви ке с у ж а в а ју људ ск у св е с т и т р е б а д а по к у ш а мо д а и х кон т р о л и ше мо. Ау т о р д а је п ри ме р св о је с у п ру г е, ко ја че сто ме ња пу та њу ко јом иде на по сао. Ова кав при ступ не са мо што јој омо гу ћу је да из бег не ру ти ну по са о ку ћа, ку ћа по сао, у ко јој мно ги пров о д е с ат е, в е ћ јој п р у ж а п р и л и к у д а н а и л а з и н а р а з л и ч и т е п р из ор е и пов ез ује нов е с т в ари. Пр ем а аут ору, т о је с л и ч но оно ме ш т о у ме т н и ч к и по к ре т си т у а ц и о н и с т а на зи ва de r i ve. По ен та је у то ме да на ша има ги наци ја мо ра оста ти ак тив на, јер ка ко ау тор ка же ки ша ће и да ље па да ти, и бра зде ће се и да ље фор ми ра ти, а ми тре ба да на ђе мо на чин да из њих ис ко ра чи мо, у су прот ном ри зи ку је мо да се уто пи мо. Д ру г и и н т е р ме цо, При в е з а н и кон ц и, ау т о р по ч и њ е а ле г о ри ч но п ри чом о П и но к и ју (и а ко т о не н а в о д и е кс п л и ц и т но). Н и в о св е с т и ов е л у т ке, у п р ко с њ е н ој ф и з и чкој д им е нз ион а лн ос т и у п ор ед ив а је с а Ра в а н ц и м а. П и но к ио с в а к и д а н и м а с а в р ш е н у, и с т ов е тн у р ут ин у, ко ју је ау тор пред ста вио ни зом ани ми ра них се квен ци по пут оних у цр таном фи л м у. О н је и де а л н и п ри п а д н и к р а д н и ч ке к л а с е, успе ш но п р а т и све сво је ду жно сти, сва ког да на и на исти на чин. Јед но га да на де си ло се не ш т о не о че к и в а но. И з ле гл а с е л а р в а г у с е н и це и по че л а д а бу ш и ( је де) л ис т би љ ке ко ју је сва ко д нев но паж љи во зал и ва о на по че т к у сво је д нев не ру ти не. Од тог мо мен та, ка да ју је угле дао, не што су у ње му по ре ме тило. Ни је мо гао да пре ста не да ми сли о тој гу се ни ци. Уву кла се у сва ки н и в о њ е г о в е св е с т и; њ е г о в а д нев на ру т и на би ла је по р е ме ћена. У једном момен ту то ли ко се кон цен три сао по сма тра ју ћи је да му се обра ти ла речи ма: Ко си ти? Свест о све му што је спо знао мо мен тал но је по ста ла из врну та на о пачке. Истовремено, он схва та да је ве зан кон ци ма ко ји управља ју де ло ви ма ње го вог те ла, ко ји су све вре ме би ли ту али их он ни је в и д е о. Ау т о р з а т в а р а и н т е р м е ц о ц и т и р а ј у ћ и А л ф р е д а Но р т а В а ј т хе д а (A l f r e d No r t h W h i t e he a d): Ф и ло з о фи ја по ч и њ е ч у ђ е њ е м. 537

Сед мо поглавље, на зва но Вектори, ау тор отва ра цр те жом безл и ч н и х л и ко в а ко ји с е и з не ко л и ко т о ко в а (бра зд и) с л и в а ју у масу ( р ек у). О в ај ск у п б е ж и в о т н и х је д и н к и б е з и з р а з а и и де ја, г у с т о с а би јен у ок ви р с т р а н и ц е, к р е и р а у г у ш е н у а т м о сф ер у. К ако б и с е о в ак а в а мб ије н т и з б е г а о, по т р е б н а је иск р а ко ја о св е тљу је и не р т но с т, п р обија ф ас ад у оно га ка ко је сте, и от кри ва да смо све са мо не рав ни. По ау то ру она нас т а је р а з ви ја њ е м св е с т и о с е би и св ом ок ру же њу мо г у ћ но с т и д а с е б е исто вре ме но ви ди мо дво ја ко, као би о ло шко и со ци јал но би ће. За ову рела ци ју кре и ра ви зу ел ни сим бол на лик ге о ме триј ском сим бо лу ко ји ус пос т а в ља од нос ( у г а о) д ва век т ора, а т ако ђе под се ћа на ше с т ар. Са ма фор ма ов ог си м б о л а с у г е ри ше д у а л и т е т, а л и и си м би о з у. К р о з спо зн а ју, к а ко ви з у е л н у т а ко и кон це п т у а л н у, п р о ш и ру је мо хо ри з он т св ог ви д и к а д а би смо ви де ли да ље, ка ко ван сво јих ди мен зи ја та ко и ду бље у сво ју унутра шњост. На тај на чин по чи ње мо да схва та мо шта нас чи ни оним што је смо. Уко ли ко ис пра ти мо чи тав низ до га ђа ја ко ји су усло ви ли наш биоло шки на ста нак, као и ис ку ства и ин тер ак ци је из на шег дру штвеног окруже ња ко је фор ми ра ју наш иден ти тет, схва та мо да је све ове ве зе не могу ће исе ћи. На исти на чин на ко ји би Пи но кио без сво јих ко на ца остао са мо не по к ре т на л у т ка. Од во јен и од свег а оног а ш т о на с ч ин и, не можемо спо зна ти шта смо. Ка ко Бру но Ла тур (Bru no La to ur) пи ше: Еман ци паци ја не зна чи осло бо ђе ност од ве за, већ до бру по ве за ност. Кон ци су из вор но ви х а с о ц и ја ц и ја, а не ог р а н и че њ а ко ја т р е б а з а у з д а т и. К а о п ри ме р, ау т о р по р е д и Де к а р т ов н а ч и н и н т е р п р е т а ц и је, у ко је м је т р о д и ме н зи о н а л н и св е т ко ји р о т и р а св е де н н а с т а т и ч н у р а в н у ко о р д и н а т н у м р е ж у, с а м а п а м а с т а нов н и к а п а ц и фи ч к и х о с т р в а. О не н а п р ви по глед де л у ју с л и ч но, ме ђу т и м м а пе д о мо р о д а ц а н и с у п у т о к а з и в е ћ оп иси к р ет ањ а, њи хо во лич но зна ње о то ме где се са ста ју мо ре и не бо, ко је се пре но си к р о з п р и ч е њ е г о в и х п р е д а к а. З ап р а в о, њ ихов о в иђ ењ е с в ет а је б ил о з а сно в а но н а п р а ће њу п ри р од н и х по ја в а : к р е т а њу з в е з д а, п т и ц а, т а л а с а и в е т р а, под в од ног св е т а. По моћу ови х т р а г о в а -в ек т о р а п р о н а л а зи л и с у пут. Ау тор нас на мо ме нат вра ћа на иде ју оног што нас чи ни оним што је смо. Џон Дјуи де фи ни ше ка па ци тет не као пра зни ну ко ју тре ба по пуни ти из не ког спо ља шњег из во ра, већ као си лу ко ја је по зи тив но прис у т н а. М и по с е д у је мо по т е н ц и ја л ко ји т р е б а р а з ви т и ; н и т и смо с т а т и ч н а, н и т и до в р ше н а с т в о р е њ а. Погл ав љ е з а в р ш а в а ц и т а т ом Х а л и л а Џу б р а н а ( K h a l i l G i b r a n): Ва ш а де ц а н и с у в а ш а де ц а, он и с у синови и кће ри жуд ње жи во та за са мим со бом... ви сте лук са ког су се ва ша де ца по пут жи вих стре ла оти сну ла да ље. По след ње по гла вље, под на зи вом Бу ђе ње, ау тор по чи ње ди скуси јом о ед у к а ц и ји. У пе ри о д у одр ас т ањ а че с т о је моћ и з б о р а с оп с т в е ног п у т а, са зна њ а о с оп с т ве н и м мо г ућ но с т и ма (и и н т е ре си ма) у кон фр он т а ц ији с а т уђи м и дејам а, очек ив ањим а, м иш љ е њи м а. Д а би смо ис т р а ја л и н а св ом п ут у, к ако аут о р фиг ур ат и вно к аже, мор амо с т ат и н а св оје д в е 538

но ге од по чет ка, а за то је ве о ма ва жно има ти пра ви пар ци пе ла. Као п ри ме р н а в о д и св о је ц и пе ле. С е ри јом ц р т е ж а по к а з у је д а б р ој 4 4, ко ји но си, узи ма у об зир са мо ду жи ну (ра ван), али не и чи тав низ дру гих к а р а к т е ри с т и к а ко је ч и не н а ше с т о п а ло. Ра в н а њ е м с у м но г а с т о п а л а св е де н а н а ис т о. Уко л и ко з а не м а ри мо р а з л и ке, је д и н с т в е не кон це од који х смо с а ч и њ е н и, од у з и м а мо с е би п ри р о ђ е н у ок р е т но с т, н а ис т и н а ч и н к а о ш т о п о в и н о в а њ е т у ђ и м оч е к и в а њ и м а м о ж е б и т и п о г у б н о. Тр е б а и з б е ћ и б р а з де, уске с т а з е п р ед о д р е ђ е н и х ко р а к а, и ко р а ч а т и у ц и пе л а м а ко је смо с а м и од а б р а л и и с т а з а м а ко је с у с а мо н а ше ко л и ко и н а ш а с т о п а л а. К р о з н и з о в е о т ис а к а с т о п а л а аут о р к р еир а а пс т р а к тн и д и п т и х с а д и н а м и ч ном ком по зи ц и јом. Кон т у р е о т и с а к а н и с у и де н т и ч не, а сва ка при том има свој пут и свој ри там ко ра ка. За мо ме нат се у к а д а р в р а т ио си м б о л ше с т а р а. Аут о р н апо м и њ е д а р а з у ме в а њ е, н а ис т и на ч и н к а о и гле да ње, г ра д и мо у ре ла ц и ји. Ча к и к а да спо ји мо ра з л и ч и т а ми шље ња про стор из ме ђу њих се не ру ши, већ да је по тен ци јал за но во ми шље ње. Раз ли ке су увек при сут не, но ве пер спек ти ве отва ра мо имаг и н ац и јом, а недов р ше но с т н а м н у д и мо г у ћ но с т д а с е у в е к неш т о може от кри ти. Ис ку ство је ту да нас по ве де, иа ко се под ње го вим бре ме ном мо же стаг ни ра ти. И на исти на чин на ко ји на ше око стал ним по кре том о све жа ва по глед, с ред с т во да се и зд и гнемо и по д р ж и мо сво је м и ш ље ње мо же мо про на ћи у уру ша ва њу ре ла ци ја, од но сно од рав њујући. Симб о л и ч но, по с лед њи м ц р т е жом ау т о р п ри к а з у је де т а љ ок а, бу д и с е, а у ње го вој ро жња чи се ви ди ре флек си ја цр те жа са прет ход не стра не. Од р а в њи в а њ е је вид фи ло зоф ског дис кур са о на чи ну на ко ји гледа мо на свет око нас. Пу тем син те зе не пре кид ног ни за иде ја из на у ке и филоз офије аут о р к р е и р а це л и н у ко ју је т е ш ко о б у х в а т и т и, а мож д а још т е же оп и с а т и р е ч и м а. У не к у ру к у, а п с у рд но је и по к у ш а т и д а с е ов а к а в ви д де л а с у бл и м и р а п у т ем т ек с т а. У недо с т атк у б ољ ег, непос р едн ијег сред ства, ово дело је можда најбо ље описа ти але го рич ки као вул кан идеја у кон стант ном ста њу еруп ци је. Али до ова кве еруп ци је ни је мо гу ће до ћи из јед ног из во ра и на је дан на чин, у пи та њу је чи та ва мре жа ре чи, сим бо ла и сли ка. Текст је као и у сва ком стри пу сим пли фи ко ван ка ко би био при ла го ђен што ши рој пу бли ци, док је цр теж с дру ге стра не ве о ма ком плек сан и оби лу је раз ли читим сти ловима, који се мењају у зависнос т и од и де је ко ју п р ед с т а в љ а ју. Н а мо ме н т е је а ле г о ри ч к и, н а мо ме н т е сим бо лич ки, по не кад илу стру је, а по не кад чи ни са др жај. Овакав, динам и ч а н н ач и н и зр а ж а в а њ а, н а к р ај њ е и н в е н т и в а н н а ч и н и з б е г а в а о н у с т а ру н а ви к у с лев а н адесно, од озг о н адоле ко је с е н а и з глед не мо же мо о т а р а си т и. Ау т о р н а м у к а з у је н а п р о б ле ме ко је је зи к к а о о снов но с р едс т во и н те лек т у а л ног из ра жа вања носи са собом. У сво јој нај ра зви је н и јој ф о р м и он чес т о пос т аје с ход а н с амом с еби, и л и уској г руп и окор ел и х фа но ва. Као такав ла ко би ва не до сту пан обич ном Ра ван цу. Ле пота ове књи ге је упра во то ме што иде је пред ста вља у ком би на ци ји ре чи 539

и ви зу ел ног и з ра за. Те ш ко је до к у ч и т и да л и је ц р т еж и л у с т ра ц и ја т ек с т а или је обрат но. Уло ге се сме њу ју на на чин сли чан оном на ко ји ау тор дефи ни ше Од р а в њи в а њ е к а о ис т о в р е ме но гле д а њ е и з ви ше пе р спе к т и в а. На мо мен т е, на ч и ном на ко ји п р ед с т а в љ а с а д р ж ај С у з е н ис у по тп унос т и успе ва да по ре ме ти ли не ар но чи та ње тек ста и на у чи нас да са др жај пос м ат р амо и з р а з н и х у г л о в а, д а г л е д а мо с п и р а л но, ч и т а мо у н а т р а ш ке. Али моћ на ви ке је не што са чи ме и сам мо ра да се су о чи, јер упра во она да је с т ру кт у ру бе з ко је би ко хе рен т но с т де ла ла ко мо гла да се и з г у би ча к и кад је у пи та њу стрип, на исти на чин на ко ји сли ка без ком по зи ци је па да у про сто ру. Приступ цр те жу је та ко ђе спе ци фи чан јер оби лу је мно штвом стило ва, што ни је ти пич но за стрип. Мно ги цр та чи, а по себ но они ко ји су а к а де м ск и о б р а з о в а н и, ов а к ву би р а зно л и ко с т мо гл и д а п р о т у м а че к а о не ко хе р ен т но с т е с т е т ског и з раз а. Ра з ма т ра ју ћ и ис к љу ч и в о с т и л ц р т е ж а, по је д и не с т ра н и це мо г у де ло в а т и на и в но, док су д ру г е ве о ма ком п лек сне компози ц и је једнос т а вно с т о је с аме з а с е б е. Н а и з глед, ау т о р с е з а и с т а до б р о по т ру д ио д а св а к а с ле де ћ а с т р ан иц а и з гле д а д ру г а ч и је (с е м у п а р и з у з е т а к а к а д а к р е и р а д и п т и х). По с е б но с у з а н и м љи ви ц р т е ж и у ко ји м а т е кс т, по не к а д в е о м а с ло же н, ко ри с т и к а о ви з у е л н и е ле ме н т. Ме ђу т и м, естет ску или би ло ка кву дру гу ана ли зу овог де ла јед но став но је не мог у ће с а гле д а т и в а н њ е не це л и не. Ау т о р, по мом м и ш љ е њу, не ф о р м и р а стил као финал ни естет ски еле мент који про из и ла зи из умет нич ке праксе, већ раз ми шља кроз цр теж. Са мим тим, ток ње го ве ми сли, као и на чин на ко ји ана ли зи ра и по ве зу је идеје, директно утиче не само на композици ју сва ке стра ни це овог стри па већ и на на чин на ко ји је цр те жи ма п р едс т авио св а к и п ри к а з а н и мо т и в. И з ов ог р а з ло г а је св а к а с т р а на ов ог стри па део це ли не, али у исто вре ме и де ло за се бе. Мо жда вам се неке с т р а н и це не ће сви де т и, а л и ће в а с св а к а з а и н т е р е с о в а т и. О в о је п р ви стрип ко ји сам про чи тао а да је у исто вре ме о све му и ни о че му, ко ји не м а р а д њу а л и с е де ш а в а, ко ји је н а ц р т а л а јед н а о с о б а а и з гл е д а к а о де ло мно гих, и искре но га пре по ру чу јем, без об зи ра на то да ли сте Раван ци или не. Иван АЛ БРЕХТ 540