ДРАГАН М. ТОДОРОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

Similar documents
ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

Деци је место у породици

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

Република Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања

ФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ ЈЕ СТИ

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

Од нос пра во слав них

МА СКИ РА ЊЕ КАО СЕК СУ А ЛИ ЗА ЦИ ЈА ВИ ЂЕ ЊА ОН ТО ЛО ГИ ЈА И ОТ ПОР

по е зи ја се ман тич ког ци ни зма: Са ше Јо ва но ви ћа и Са ше Д. Ло ви ћа 2 NO TRE LA PLAJ KA TOJ (spa nish)

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

Све ти Нор берт и ред пре мон стра та

Ути цај бе о град ског пра во слав ног кум ства на по ро дич ни култ

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

АН ТРО ПО ЛОГ У СИН ТЕ ТИЧ КОМ СВЕ ТУ

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

OПАДАЊЕ ПО ЛИ ТИЧ КЕ КУЛТУ РЕ У ХО ЛИ ВУ ДУ

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

АНГЕЛИНА МИЛОСАВЉЕВИЋ АУЛТ

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

Кјаријева остеотомија карлице у лечењу диспластичних кукова

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

Театар онто ло шке рас пра ве Ве ли ки ин кви зи тор

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

Етиопатогенеза, клиничке манифестације и лечење ангиоедема наша искуства

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

Transcription:

Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1341053T УДК 316.644:2(=214.58)(497.11-12) 2008/2009 274(=214.58)(497.11-12) оригиналан научни рад СУ ШТИ НА ВЕР СКОГ УЧЕ ЊА КАО БО ГО СЛОВ СКИ ФАК ТОР ПР О ТЕ СТАН ТИ ЗА ЦИ ЈЕ РО МА ЈУ ГО И СТОЧ НЕ СР БИ ЈЕ* Са же так: У вер ском де ло ва њу ме ђу ром ском по пу ла ци јом у ју гои сточ ној Ср би ји, цр кве ни пр ва ци про те стант ске про ве ни јен ци је ин си сти ра ју на ве ри као но вом еле мен ту у њи хо вом са мо де фи ни сању: кроз ин ди ви ду ал ни и груп ни рад под сти че се ду хов ни на пре дак про у ча ва њем Све тог пи сма и при ме ном би блиј ских на че ла у свако днев ном жи во ту и по на ша њу. Адвен ти сти, Је хо ви ни све до ци и бап ти сти зах те ва ју жи вот у ци та ти ма и прак ти ку ју ти ху мо ли тву, без пле са и вер бал ног из ра жа ва ња осе ћа ња. За пен те костал це, по но во ро ђе не хри шћа не, по ред Би бли је, по се бан зна чај игра вер ски ри ту ал: по тен ци ра се су бјек тив ни, ду бо ко емо ци о нал ни до жи вљај, пре пу ште ност вођ ству Све тога Ду ха то ком слу жбе. У ра ду се пре но се за па жа ња про ис те кла из про ду бље них ин тер вјуа са 60 кр ште них Ро ма, као и 14 ром ских и не ром ских верских ста ре ши на. По да ци су при ку пље ни на осно ву стан дар ди зо ване про це ду ре са Ро ми ма вер ни ци ма и не ром ским и ром ским ста реши на ма про те стант ских вер ских за јед ни ца у ју го и сточ ној Ср би ји (Хри шћан ска бап ти стич ка цр ква, Је хо ви ни све до ци, Хри шћан ска адвен ти стич ка цр ква и Еван ђе о ска пен те ко стал на цр ква). Кључ не ре чи: про те стан ти зам, Ро ми, ју го и сточ на Ср би ја, иденти тет, бо го слов ски фак то ри, вер ско уче ње. * При пре мље но у окви ру про јек та Одр жи вост иден ти те та Ср ба и наци о нал них ма њи на у по гра нич ним оп шти на ма ис точ не и ју го и сточ не Ср би је (179013), ко ји се из во ди на Уни вер зи те ту у Ни шу Ма шин ски фа кул тет, а фи нан си ра га Ми ни стар ство про све те, на у ке и технолошког развоја Републике Србије. 53

Увод Српска православна црква, Римокатоличка црква и Исламска заједница са зазором укључују у свој вернички корпус Роме, образлажући то њиховим скромним богословским знањем и ритуалном недисциплином, подупрто јаким фатализмом, раширеним сујеверјем и магијском праксом. 1 То што велике верске заједнице не брину о Ромима и што су запустиле било какав пасторални рад међу њима, изазвало је њихову тешко заустављиву конверзију у протестантизам, у највећем броју у разне пентекосталне покрете. 2 У религијско поље Србије, у коме су до тада преовладавале традиционалне религије и вероисповести (православље, католичанство ислам), мале верске заједнице улазе на тројак начин: евангелизацијом (међу верски необразованим и духовно гладним појединцима, који се из стања невере приклањају некој од бројних могућности на религијском тржишту ); преобраћењем (традиционалних верника, чије се верништво исцрпљује у ритуалном практиковању неколико верских обреда прадедовске религије /крштење, венчање, погребни обичаји/); и прозелитизмом ( куповином душа међу горљивим верницима традиционалних религија, чије познавање властите верске традиције и ритуала редовно прати и добро развијена ре ли ги о зна свест о основ ним посту ла ти ма ве ре). 3 1 Жив ко вић, Ј., То до ро вић, Д., Јо ва но вић, В. и Ђор ђе вић, Д. Б. (2001) Ромске ду ше. Ниш: Уни вер зи тет у Ни шу; Đor đe vić, D. B. and To do ro vić, D. Ort ho dox pri ests and the pro te stant Ro ma (A bit of em pi ri cal re se arch from the So uth of Ser bia), in: Ort ho doxy from an em pi ri cal per spec ti ve, eds. Blago je vić, M. and To do ro vić, D. (2011), Niš and Bel gra de: YSSSR and IPST, pp. 175-188. 2 Ku bu rić, Z. The Gypsy Pro te stant Bet we en Na ti o nally Mi xed and Ho moge no us En co u ra ge, in: Ro ma Re li gi o us Cul tu re, edi ted by Đor đe vić D. B. (2003), Niš: YSSSR and YURom cen tar and Pun ta, pp. 163-167; Ku bu rić, Z. (2010) Ver ske za jed ni ce u Sr bi ji i ver ska dis tan ca. No vi Sad: CE IR; Kur tić, T. (2008) Pro te stant ska evan đe o ska cr kva Za jed ni ca Ro ma u Le skov cu, Lesko vač ki zbor nik br. XLVI II, Le sko vac: Na rod ni mu zej, str. 351-358; То доро вић, Д. (2012а) Ет но граф ско-со ци о граф ски по ка за те љи ра ши ре но сти про те стант ских вер ских за јед ни ца у ју го и сточ ној Ср би ји (са по себним освр том на Ро ме про те стан те), Ет но ло шко-ан тро по ло шке све ске број 19, Бе о град: Ет но ло шко-ан тро по ло шко дру штво Ср би је, стр. 87-111; Тодо ро вић, Д. Ро ми као пен те ко стал ци у ју го и сточ ној Ср би ји, у: Про ме не иден ти те та, кул ту ре и је зи ка Ро ма у усло ви ма план ске со ци јал но-економ ске ин те гра ци је, при ре ди ли Ва ра ди Т. и Ба шић Г. (2012б), Бе о град: СА НУ, стр. 461-475; To do ro vić, D. and Živ ko vić, Ј. Bra ni slav Pa vlov: Head of Je ho vah s Wit nes ses in Bu ja no vac, in: A Pri est on the Bor der, edi ted by Đor đe vić, D. B., To do ro vić, D. and Jo va no vić, M. (2013), Niš: YSSSR and Fa culty of Mec ha ni cal En gi ne e ring at the Uni ver sity of Niš, pp. 103-121. 3 To do ro vić, D., ed. (2004) Evan ge li za tion, Con ver sion, Pro selytism. Niš: YSSSR; Tодоровић, Д. и Ђор ђе вић, Д. Б., прир. (2004) О ми си о на ре њу, 54

Мноштво разлога који погодују конверзији ромских православних, католичких и верника ислама на про те станти зам могу се систематизовати у четири групе: социјалноекономску (услуге милосрђа, образовање, саветодавне услуге, медицинска помоћ, економски развој), богословску (личност пастора, служба на матерњем језику, постојање чистих ромских цркава, суштина верског учења), културну (улога песме, музике и игре у служби, неспутаност емотивног доживљаја и испољавања вере, присност у личном контакту и брига о породици и деци као одлика традиционалног ромског културног обрасца) и политичку (залагање за религијске слободе и једнакост свих верских заједница, борба за људска и политичка права Рома). 4 У на шем ра ду ана ли зи ра ће мо су шти ну вер ског уче ња (емотив но уз бу ђе ње, гло со ла ли ја или го во ре ње у је зи ци ма, ви зи је и ис це ље ња), цен трал ни сег мент бо го слов ских факто ра, на че му ма ле вер ске за јед ни це по себ но ин си сти ра ју у вер ском де ло ва њу ме ђу ром ском по пу ла ци јом у ју го и сточној Ср би ји. Узо рак и ме то до ло ги ја ис тра жи ва ња Ис тра жи ва ње 5 је оба вље но на узор ку 60 кр ште них вер ника ром ске на ци о нал но сти, као и 14 ром ских и не ром ских верских ста ре ши на. пре о бра ће њу и про зе ли ти зму. Ниш: ЈУ НИР и свен. 4 Đor đe vić, D. B. Pre o bra ća nje Ro ma na pro te stan ti zam (Mo del, či ni o ci, tuma če nje), u: Kon ver zi ja i kon tekst (Te o rij ski, me to do loš ki i prak tič ni pri stup re li gij skoj kon ver zi ji), pri re di li Ku bu rić Z. i Sre mac S. (2009), No vi Sad: Cen tar za em pi rij ska is tra ži va nja re li gi je, str. 227-244; Đor đe vić, D. B. and To do ro vić, D. Ort ho dox pri ests and the pro te stant Ro ma (A bit of em pi ri cal re se arch from the So uth of Ser bia), in: Ort ho doxy from an em pi ri cal per specti ve, eds. Bla go je vić, M. and To do ro vić, D. (2011), Niš and Bel gra de: YSSSR and IPST, pp. 175-188; То до ро вић, Д. Про те стан ти зам но ва ре ли ги ја Ро ма ју го и сточ не Ср би је, у: Антропологија, религије и алтернативне религије: култура идентитета, уредио Синани Д. (2011а), Београд: Српски генеалошки центар и Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, стр. 235-266; Тодоровић, Д. (2012в) Улога културних фактора у протестантизацији Рома југоисточне Србије, Култура бр. 136, Београд: Завод за проучавање културног развитка, стр. 376-402. 5 Пре зен то ва ни ре зул та ти део су обим ног со цио-ем пи риј ског ис тра жива ња спро ве де ног на узор ку кр ште них вер ни ка ром ске на ци о нал но сти не ко ли ко про те стант ских вер ских за јед ни ца на те ри то ри ји ју го и сточ не Ср би је (Хри шћан ска бап ти стич ка цр ква, Је хо ви ни све до ци, Хри шћанска адвен ти стич ка цр ква и Еван ђе о ска пен те ко стал на цр ква), ром ских и не ром ских ста ре ши на по бро ја них вер ских за јед ни ца, те вер ских во ђа ве ћин ских ре ли ги ја (Срп ска пра во слав на цр ква и Ислам ска за јед ни ца), а у окви ру док тор ске ди сер та ци је Пр о те стан ти за ци ја Ро ма ју го и сточне Ср би је, ко ју је ау тор од бра нио ок то бра 2011. го ди не на Оде ље њу за соци о ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду. 55

По да ци су при ку пље ни ме то дом про ду бље ног ин тер вјуа на осно ву стан дар ди зо ва не про це ду ре са Ро ми ма вер ни ци ма и не ром ским и ром ским ста ре ши на ма про те стант ских верских за јед ни ца у ју го и сточ ној Ср би ји. Раз го во ри су ре а лизо вани из ме ђу де цем бра 2008. и мар та 2009. го ди не. Ро ми ма вер ни ци ма по ста вљен је сет пи та ња: 1. До го ди ло Вам се већ да осе ћа те као да сте ис пу ње ни Светим Ду хом? 2. Ве ру је те ли да Бог го во ри кроз Вас? 3. За вре ме тра ја ња слу жбе осе ћа те ве ли ко уз бу ђе ње и емо тив но пра жње ње? 4. Де си ло Вам се да за вре ме тра ја ња слу жбе поч не те да го во ри те је зи ком ко ји не раз у ме те? 5. До жи вљава ли сте не ка нат при род на ис ку ства? и 6. А не ка ре ли гиј ска ис ку ства, као што су ви зи је и ис це ље ња? Не ром ским и ром ским ста ре ши на ма по ста вље на су пи тања: 1. А, мо жда, про те стант ске вер ске за јед ни це при вла че Ро ме јер ну де спон та ну по бо жност и об ли ке за јед ни штва у ко ји ма се до жи вља ва људ ска при сност и ду шев ни мир. Има ли исти не у то ме да су ва жни и бо го слов ски (те о ло шки) разлози? Ре зул та ти ис тра жи ва ња Емо тив но уз бу ђе ње за вре ме тра ја ња бо го слу же ња За ни ма ло нас је има ли раз ли ка у до жи вља ју чи на бо го служе ња ме ђу Ро ми ма при пад ни ци ма раз ли чи тих про те стантских за јед ни ца, од но сно у ко јој ме ри пре ва гу од но се ра ци онал ни над емо ци о нал ним еле мен ти ма. Осе ћам од го вор ност да тре ба не што да пре не сем. Идем с на ме ром да раз го ва рам, и то је јед на озбиљ на ствар. А док тра је про по вед, ме ни је до вољ но да не ко да не ки ко мен тар, ја кроз тај ко мен тар ви дим се бе и он ме охра бри. Ре ци мо, не ко об ја шња ва ка ко му је Је хо ва по мог о у то ме и то ме, а мо жда је то и мо ја си ту а ци ја, и ја се осе ћам охра бре но. Или кад комен та ри ше мо, осе ћам исто не ку пу ни ну, јер, на при мер, кад раз го ва ра мо или да је мо ко мен тар, ми да је мо свој удео, са мим на шим го во ром ми сла ви мо Бо га. С. Б., 37, Је хо вин све док, Та ско ви ћи (Ниш) Што се то га ти че, бо го слу же ње до жи вља вам ра ци о нал но, не емо тив но. По себ но не да не ког све ште ни ка по себ но иде а лизу јем и во лим да га слу шам. Ве ру јем да сва ки све ште ник ко ји иза ђе мо же да ка же не што по уч но за ме не. То ми је бит но, да до би јем по ру ку, а не емо тив ни до жи вљај, да се ја не што посеб но емо тив но уз бу дим. А. С., 29, адвен ти ста, Ниш 56

Је дан од аспе ка та пло до но сног уте ме ље ња вер ске док три не пред ста вља усва ја ње зна ња о Би бли ји и упо зна ва ње са другом вер ском ли те ра ту ром (ме сеч ни ци, се риј ске пу бли ка ције). Њи хо вом се ана ли зом на не дељ ним са стан ци ма раз ви ја ју спе ци фич не ин тер пре та ци је ето са но ве гру пе. Но во сте че на вер ска зна ња по ста ју глав ни ре сурс у по тен ци ра њу осе ћа ња раз ли чи то сти и ис тра ја ва њу у су че ља ва њу са ме ха ни зми ма спо ља шње стиг ма ти за ци је. До дат ни из во ри иден ти фи ка ци је је су уче ство ва ња на бо го слу же њи ма, по је ди нач на или за једнич ка мо ли тва са исто вер ни ци ма, еван ге ли за циј ски рад итд. Про по вед ник то ком бо го слу же ња го во ри као лич ни све док бож јег от кро ве ња, ту ма че ћи, об ја шња ва ју ћи и при ме њу ју ћи га на по тре бе љу ди. Из го во ре ном реч ју об ја вљу је и огла шава до бру вест при мље ну од Бо га. На слу ша о ци ма је да, осна же ни ве ром, при ме и раз у ме ју да та упут ства и по ку ша ју да их при ме не у жи вот ној прак си. На ши Ро ми, бап ти сти, адвен ти сти и Је хо ви ни све до ци, нагла ша ва ју ра ци о нал но од но ше ње то ком тра ја ња вер ске поду ке: 1. Моћ и де ло твор ност про по ве ди уве ћа ва се па жљи вим слу ша њем, ко мен та ри са њем и за пи си ва њем бе ле жа ка; 2. На дах ну тост за при јем све те ре чи по ја ча ва се вред ним истра жи ва њем Пи сма и ис пу ња ва њем по ста вље них не дељ них за да та ка; 3. Ис прав ним по на ша њем сма тра се усва ја ње и при ме на пору ка Све тог пи сма и дру ге вер ске ли те ра ту ре 6 ; 4. Под сти че се уче ство ва ње у те о ло шкој шко ли; 5. При ме ре ним то ном чи та ју се ду хов не пе сме итд. За пре на гла ше ну емо ци о нал ност и не кон тро ли са ност верског из ра за пен те ко ста ла ца не ма ју раз у ме ва ња, шта ви ше на зи ва ју га бо го ху ље њем, јер од у да ра од ти ши не, ре да и библиј ске при пре ме на ко је су на вик ну ти у сво јим за јед ни ца ма (сли ке 1 и 2). Ис пу ње ност Све тим Ду хом то ком тра ја ња бо го слу же ња, међу јед но став ним и спон та ним пен те ко стал ци ма огле да се у на гла ше ном уз бу ђе њу и из ли ви ма емо тив ног пра жње ња. Да. Зна чи, то је нор мал но. Отва раш се пред не ком у ко ме имаш по ве ре ње. То је је ди но пред Бо гом, пред Хри стом. Може не ке ства ри су пру гу, мај ци, оцу или при ја те љу, али ово је ди рект но пред Бо гом. И отво ри ла би се та ко, и умисли ла би 6 Је хо ви ни све до ци има ју ме сеч не ма га зи не Про бу ди се! и Ку ла стража ра, а адвен ти сти Гла сник и Зна ке вре ме на. 57

да је он ту пре дам ном. И у сво је ми сли би са ма се би ре кла, као кад клек нем пред ње га, та ко га сла вим, сви ср цем. То сви до жи вља ва ју. То се не мо же баш све ре чи ма об ја сни ти, описа ти, тај осе ћај... Као да се на ла зиш сам у про сто ри ји са Христом, та ко. Мо жеш да пла чеш, да се сме јеш, да диг неш ру ке, да клек неш, ка ко те Хри стов Дух во ди... Д. Д., 29, пен те ко ста лац, Ле ско вац Сли ка 1. Ат мос фе ра са за јед нич ког бо го слу же ња адвен ти ста у Дра гов цу (Бој ник) (Д. То до ро вић, фе бру ар 2009) Сли ка 2. Ат мос фе ра са за јед нич ког бо го слу же ња Је хо ви них све до ка у Ле сков цу (Д. То до ро вић, фе бру ар 2009) Да. Кад Дух Све ти је са мном, зна чи, кад идем у цр кву, ако сам са гре ши ла са Бо гом, ја то мо лим да ми Он опро сти. И поч нем да пла чем, поч нем да се мо лим, сви љу ди гле да ју у ме не. Ја пла чем, ди жем ру ке Бо гу, уз ви су јем га, поч нем да пе вам из свег гла са. И та да се до бро осе ћам. С. А., 15, пен те ко ста лац, Врањ ска Ба ња (Вра ње) Па, та кве ства ри се не мо гу опи са ти... Ја ствар но не знам ка ко из гле дам у мо мен ту, јер има љу ди ко ји во ле да подигну ру ку... Ре ци мо, ја се јед но став но опу стим, за тво рим очи ја ко, не кад знам са мо да ста вим ру ку или да по диг нем ру ку, или 58

да по диг нем обе ру ке. Јед но став но, ја не гле дам око се бе шта се де ша ва, ни ти ме за ни ма. У том мо мен ту ја же лим да бу дем што бли жи Бо гу. И то је нај ве ћа по ен та до ла же ња у цр кву. С. Ц., 29, пен те ко ста лац, Вра ње Ја се осе ћам увек ис пу ње но. А кад је про по вед, тад још ја че! Ја не идем код ле ка ра, мо жда ми не ве ру јеш. Ја имам прити сак 250, 260, лек не пи јем. Кад се мо лим, осе ћам као да не што ми оду зме све, и та ко сам срећ на с Бо гом, и увек ме до так не и ле чи. Ево, да нас сам би ла баш бо ле сна, це лу ноћ ни сам спава ла. Рек о: Бо же, дај ми сна гу да не оста вим са мо мо ју.... Знам да је да нас Го спод ња ве че ра. Фа ла Бо гу, много ми би ло до бро, и до шла сам. И за то сам и пла ка ла. Зна чи, ве ру јем у Бо га... и као да ле тим... Ни шта дру ги, са мо ја... цео Исус иза ђе ис пред ме не, мо жда ме не ве ру је те... и ја као имам осе ћај... и тре сем се, чак, све ме жмар ци про ла зу... Ево, сад с то бом што при чам, ја као да осе ћам то пли ну. Ш. Б., 64, пен те ко ста лац, Ниш Пен те ко стал но пре но ше ње и об ја шња ва ње ми ло сти Ису са Хри ста вер ни ци ма не под ри ва ау то ри тет Би бли је, али на глаша ва да ре ли ги ја ни је са мо пи та ње док три не, већ и ис ку ства. Ње го ва је спе ци фич ност у на гла ску на рад Ду ха Све тог у сва ком вер ни ку по на о соб. Упр кос ис тра жи вач ким скло ности ма, те мељ ној при пре ми и увер љи во сти, про по вед ни ков на ступ не пот пун је уко ли ко се не зби ва у си ли Ду ха Све то га. Ис пу ње ност и про же тост сво јих ср ца, осна же ни бо жан ском енер ги јом по ка зу ју на раз ли чи те на чи не: 1. Па сто ри тем пе ра мент ном про по ве ди, ис це ли тељ ским доди ром и мо ли тва ма за оздра вље ње или те ра ње злих си ла, а 2. Вер ни ци при ча ма и све до чан стви ма, ка тар зич ним славље њем и ег зал ти ра ним го во ром и по на ша њем. Од ин те лек ту ал ног оправ да ња ве ре ва жни је су емо ци је током сла вље ња Бо га, ка да се вер ни ци вољ но под ре ђу ју вођству Ду ха Све тог. На су прот мир ном, до сто јан стве ном, ћутљи вом и од ме ре ном хри шћан ству бап ти ста, адвен ти ста и Све до ка, бо го слу же ње код пен те ко ста ла ца по при ма бит но ко му ни тар не од ли ке: Дух си ла зи на гру пу љу ди оку пље них у мо ли тви. Ин тен зив но за јед ни штво пре ра ста у сна жно рели ги о зно ис ку ство, из вор сна ге и под сти цај да се ис тра је у сва ко днев ној по бо жно сти. Ром ски пен те ко стал ни жар пра те пот пу на пре да ност и емо ци о нал на на пе тост при сут них, ма ни фе сто ва не сле дећим ек ста тич ним еле мен ти ма: 1. по дрх та ва ње, 2. тре ше ње и гр че ње, 3. кле че ње или кла ња ње, 4. ви ка ње, сте ња ње или гла сно уз ди са ње, 5. ди за ње или скла па ње ру ку, 6. пље ска ње, 59

7. гро мо гла сно пе ва ње, 8. њи ха ње у рит му му зи ке, 9, за несе ност по гле да и 10. раз дра га но осме хи ва ње (сли ке 3 и 4). Сли ка 3. Ат мос фе ра са ром ског бо го слу же ња пен те ко ста ла ца у Ле сков цу (Д. То до ро вић, фе бру ар 2009) Сли ка 4. Ат мос фе ра са ром ског бо го слу же ња пен те ко ста ла ца у Ни шу (Д. То до ро вић, март 2009) Је ван ђе о ско хри шћан ство је ре ли ги ја ср ца : ва жно је да ли је по је ди нац ис ку сио из ли ве Бож је љу ба ви у соп стве ном жи во ту: 1. Омо гу ће на је при ли ка сва ко ме ко осе ћа по тре бу да прене се сво ју при чу или пру жи све до чан ство, чи ме из го во ре но за до би ја вред ност на пи са ног; 2. Из по је ди нач них и груп них мо ли тви за хва ле или мо ли тви за оздра вље ње из би ја ра дост, спон та ност, уза јам ност и нагла ше на емо ци о нал ност; 60

3. Про по вед је тем пе ра мент на, али исто вре ме но не фор мална и опу ште ни ја, пра ће на вер нич ким уз ви ци ма ( Але лу ја!, Амен! ). Гло со ла ли ја или го во ре ње у је зи ци ма Опреч ни ста во ви о ду хов ном да ру гло со ла ли је, на дах ну ћу из го ва ра ња бу ји це не ра зу мљи вих сло го ва или ре чи у емо цио нал ном за но су 7, на гна ли су нас да об ја шње ње по тра жи мо на две стра не: ме ђу ром ским вер ни ци ма цр ка ва ко је на овај об ред то ком бо го слу же ња не гле да ју с одо бра ва њем (адвенти сти, Све до ци, бап ти сти) и цр кве под чи јим је окри љем нано во от кри вен (пен те ко стал ци). То до жи вља вам та ко што у Све том пи сму пи ше да тре ба човек сви да раз у ме мо тај је зик. Бог је дао је дан је зик да сви раз у ме мо. Он ће при ча шпан ски, ја ћу при чам не мач ки и шта смо се ја и он раз у ме ли? Шта је би ло са Ва ви лон ском ку лом? Ни шта, за то што је Бог оме тао је зи ке... Н. Б., 25, бап ти ста, Ниш То су ства ри ко је ко ри сти Со то на, Ђа во да би љу де при ву као на стра ну се бе. Јер, ако ми гле да мо Би бли ју, он да ни је та мо до каз да ће пра ви уче ни ци па да ти у не свест, би ти под трансом, не го пра ви до каз је љу бав ко ју по ка зу је мо јед ни пре ма дру ги ма... Исус ја сно го во ри: по сто ја ће љу ди ко ји ће ве рова ти да то ра де у Ису со во име, али Исус ће им ре ћи: ни кад вас ни сам по зна вао. То ни је до каз да је то по др шка од стра не Ису са Хри ста. З. С., 35, Је хо вин све док, Вра ње Не ма то га код адвен ти ста... Е, ова ко. У Би бли ји је опи са но и го во ри се да ка да је Бог осно вао цр кву, ка да је дао Мој си ју на лог ка ко да на пра ви цр кву и ка ко да се слу жи, сам Го спод је ка зао: Кад уђеш у цр кву, скру ше ног ср ца, по гну те гла ве, у ми ру и ти ши ни. Зна чи, мо ра да по сто ји ред и уре ђе ност у цр кви. Пр вен стве но, кад ула зиш у цр кву мо ра да сед неш, да се Бо гу за хва лиш што је омо гу ћио да до ђеш. Ми са или час кад по чи ње мо ра да бу де ти хо, ле по и ра зум но кад се го во ри. Ка да је дан го во ри, мо ра ју сви да ћу те. То је оно што је Исус ка зао, мир и ти ши на ка да си ла зи Дух Све ти, ко ји опле ме њу је ср це чо ве ку и да је му ра зум шта да ра ди и ка ко. Кад ми адвенти сти про чи та мо не што из Би бли је, ми тач но зна мо на шта се го во ри, шта хо ће тај стих да ка же. А има љу ди ко ји го во ре на пра зно и не раз у ме ју Би бли ју она ко ка ко тре ба да је раз у ме ју. Јер, Би бли ја го во ри са ма за се бе, не мо рам ја да ту ма чим Библи ју, па да ва ма пре не сем. Би бли ја са ма се бе ту ма чи. Г. А., 45, адвен ти ста, Жи то ра ђа (Про ку пље) 7 No or ber gen, R. (1974) Glo so la li ja opoj ni zvu ci za no sa, I i II. Za greb: Zna ci vre me na. 61

Ка ко смо опи са ли, ек ста тич ко ис ку ство су сре та ли цем у лице са Ису сом Хри стом про жи вља ва се ожи вља ва њем не ког од укуп но де вет да ро ва Ду ха Све тог (гло со ла ли ја, ис це љива ње, ви зи је, про ро чан ства, чу да итд.) ко је су апо сто ли пр ве цр кве при ми ли у Да не пен те ко ста. Го вор му ца вих уса на не на и ла зи на одо бра ва ње ме ђу Ро ми ма окре ну тим по тврђи ва њу ве ре су штин ском спо зна јом Би бли је, оце њу је се као пре ва ра, им про ви за ци ја, ими та ци ја или хи сте ри ја. Опле ме ње ност ве р нич ког ср ца до ка зу је се: 1. Ду хов ним ми ром; 2. Уре ђе но шћу и до сто јан стве но шћу и 3. Ту ма че њем Све тог пи сма сви ма ра зу мљи вим, а не из мишље ним је зи ком. Из дру га чи јег угла по сма тра на, моћ го во ре ња дру гим, најче шће не ра зу мљи вим је зи ци ма, као из раз по сре до ва ња Све тога Ду ха, јед на је од кључ них док три на пен те ко стал ног по кре та. За мо ли ли смо Ро ме пен те ко стал це да нам пре не су сво ја ис ку ства кр ште ња бож јом си лом. Да, го во ре ње у је зи ци ма. То ти је дар Ду ха Све то га. То се увек, ка да је Дан пен те ко ста, кад сла ве све цр кве дар од Св. Тро ји це, он да ста ре ши не у цр кви за мо ља ва ју све оне ко ји има ју дар ду хов ног је зи ка да иду код јед не осо бе ко ја не ма дар ду хов ног је зи ка и да се по мо ле ње му. Да за тра же од Госпо да да и ње му да тај дар ду хов ног је зи ка. Ко же ли, иде и мо ли се ње му. Ствар је у то ме и ко кол ко отва ра сво је ср це. Не ко про го во ри две ре чи, не ко три. У Би бли ји сто ји на пи са но да ће не ко до би ти дар ту ма че ња тог је зи ка, а тре нут но са да у цр кви има пу но љу ди ко ји го во ре ду хов них је зи ком, али још ни ко га не ма ко то мо же да ту ма чи. Али, у Би бли ји сто ји да ће не ко од нас до би ти тај дар да ту ма чи, што се још ни је деси ло. П. К., 38, пен те ко ста лац, Ле ско вац Кад је при су тан у те бе Дух Све ти осе ћаш то пли ну, при чаш онај је зик ко ји ти Бог да је са ви си не. То је дар, сва ко мо же да има, ако мо жеш да га при миш, ако Бог ствар но ра ди и де лу је. Имам и ја тај дар... Па, не мо гу да се се тим тих ре чи ко је изго ва рам. А дру ги мо гу да чу ју, и ти чу јеш, али не обра ћаш пажњу на то, ти обра ћаш па жњу на сво је, не ма мо сви исти ре чи ко ји при ча мо. Сва ки има сво је те ду хов не ре чи ко је из го ва ра. И сад ја не мо гу да чу јем шта ти го во риш. При сут ност бож ја кад је на те бе, ти осе ћаш то пли ну, све се тре се те ло. Г. Ј., 52, пен те ко ста лац, Ле ба не Да, имам тај дар. То је дар го во ре ње у је зи ци ма. Ка ко да ти ка жем, не знам ни ја ко ји је то је зик. То се де си ло код ме не, ми слим да има око се дам, осам го ди не, ка ко сам до био то. 62

Пр во ми је би ло оно, ка ко да ти ка жем, шта је сад ово, не по зна јем ре чи. Ни сам хтео да их го во рим, јер сам се бо јао, не знам шта то зна чи. Про сто, оно до ђе, из ла зи са мо од се бе. Али, та мо пи ше у Би бли ји, ако не ма ко да ту ма чи то, те је зике ко ји го во ри те, не мој те да го во ри те јав но, са мо го во ри те Бо гу. Ни су сви кр ште ни, не го во ре сви у је зи ци ма, мо жда већи на го во ри, али ни су сви. Још ни су кр ште ни, не мо же мо сви има ти исте да ро ве. Не ко ће би ти учи тељ, не ко те ши тељ, не ко еван ге ли за тор, и та ко... Не пам тим, они про сто из ла зу са ме од се бе. Ја кад би сад го во рио, ја не знам да ти ка жем ни једну реч. Он да то ни је то. Ако ти пам тиш те ре чи и говориш од те бе, он да то ни је од Бо га. Не го во риш исте ре чи сва ки пут, ме ња ју се. Д. Д., 32, пен те ко ста лац, Вра ње Гло со ла ли ја или го во ре ње у је зи ци ма је дан је од ду ховних да ро ва, знак и по твр да дру гог кр ште ња кр ште ња у Духу Све том. Тер мин је из ве ден из грч ког је зи ка од γλώσσα (glos so, glos sa) = је зик и λαλώ (la lein, la leo, la lia) = го во ри ти, го во рим, го вор 8. Ра ди се о са вре ме ном фе но ме ну, про дук ту тра ди ци о нал ног пен те ко ста ли зма у Аме ри ци на пра гу дваде се тог ве ка, ко ји се у ме ђу вре ме ну ра ши рио ме ђу нео пенте ко стал ним ха ри зма та ма ши ром све та. Гло со ла ли ју чи не зву ко ви ко ји се ни жу, од мр мља ња до бесми сле ног, али го во ру слич ног сло го ва ња ко је укљу чу је ограни че ни број раз ли чи тих сло го ва и ви сок сту пањ али те ра ци је и по на вља ња. 9 Пен те кост но ис ку ство или кр ште ње Ду хом Све тим је дожи вљај си ла ска Ду ха Све то га на по је ди ну осо бу, по узо ру из Дје ла апо стол ских (2,1-13; 2,38-39) у ко јем Дух Све ти до ла зи на вјер ни ка да га по ма же и ис пу ни си лом за по себ но слу жење. 10 Во кал но ис по ља ва ње на лик не по зна том је зи ку, од но сно неар ти ку ли са ни на чин из ра жа ва ња, мо ли тве и сла вље ња Бо га пред ста вља чин ин ди ви ду ал не ве р нич ке тран сфор ма ци је у до сти за њу бож је бли зи не и ста ње сре ће и за до вољ ства. Пенте ко стал це, због на гла ска на гло со ла ли ји, че сто на зи ва ју и по кре том је зи ка, док је они са ми до жи вља ва ју као конкрет ну ма ни фе ста ци ју жи вог Бо га. 8 Tru dić, A. i Sre mac, S. (2011) Prak tič na-em pi rij ska te o lo gi ja kao te o ri ja reli gij ske prak se: Pred log za upo tre bu na ra tiv nog in ter vjua u is pi ti va nju glo sola li je, Re li gi ja i to le ran ci ja, vol. 9, broj 16. No vi Sad: Cen tar za em pi rij ska is tra ži va nja re li gi je, str. 363-379. 9 Ma ri no vić Bo bi nac, A. (1999) Ne cr kve na re li gi o znost u Hr vat skoj: Pri mjer pen te ko stal nih za jed ni ca, dok tor ska di ser ta ci ja, Fi lo zof ski fa kul tet, Sve u čiliš ta u Za gre bu, Za greb. 10 Jam brek, S. (2003) Cr kve re for ma cij ske baš ti ne u Hr vat skoj. Za greb: Bo goslov ni in sti tut. 63

У пен те ко стал ним цр ква ма обич но се дар дру гог гла са тра жи на Дан пен те ко ста, али и дру гим при ли ка ма. Та да пастор, ко ји не мо же да до де ли моћ, али мо же при зва ти деј ство Ду ха Све то га, мо ли пред вер ни ком и по ла же ру ке на гла ву или те ло, под сти чу ћи отва ра ње ње го вог ср ца. Мно жи на ин тер вју и са них Ро ма по се ду је дар го во ра у је зици ма, али ис ти чу да им у цр ква ма не до ста ју осо бе об да ре не да ром ту ма че ња је зи ка, од но сно ту ма чи емо ци о нал ног садр жа ја из го во ре них по ру ка и мо ли тви. Ду хов ни дар му ца вих уса на раз ли чи то се ма ни фе сту је међу Ро ми ма пен те ко стал ци ма: 1. Је дан број их се сло бод но пре пу шта нео бја шњи вом пријат ном осе ћа ју; 2. До бар број их се упла ше кад се то де си; 3. Ни ко не раз у ме зна чај из го во ре них две-три или ви ше речи; 4. По је дин ци мо гу ову вр сту ак тив но сти да чи не све сно 11 ; 5. За дру ге је не све сни акт; 6. Не ки је по на вља ју у мо ли тва ма, као исте или но ве ре чи; 7. Дру ги са мо у спе ци јал ним при ли ка ма. Ви зи је По тра жи ли смо ме ђу вер ни ци ма и од го вор на пи та ње о евен ту ал ном до жи вља ју дру га чи јих ре ли гиј ских ис ку ста ва, као што су ви зи је. Имао сам не ке ви зи је, али се бо јим да о то ме при чам, да не бу дем про рок, ја не знам да тум. Имао сам ви зи је за не ке ствари ко је су ме ни по треб не, да ће да ме ис це ли Бог, имао сам визи је у мно штву на ро да се на ла зим, пре не го да одем у цр кву, то је би ло као сан. А то га сам се се тио је да ред кад сам био на јед ном са бо ру ве ли ком у Бе о гра ду. Не ке ви зи је се ја вља ју пре не го што се де си, да би ме охра бри ло и да би ми по ка за ло да сам на пра вом пу ту. Ево, сад се је жим, то је ме ни по мо гло. Б. Т., 35, адвен ти ста, Гор њи Ма те је вац (Ниш) Ви зи је, да. На при мер, Бог ми по ка же не ке ства ри, ко ји ја не бих сад зна ла о то ме. И Бог по ка же шта да се ра ди, шта ће да се де си или об ја шња ва кроз ви зи ју не ке... Кад сам би ла 11 Ме ди ци на и пси хо ло ги ја ова кво нео бич но го вор но по на ша ње при зна ју за ле ги тим ну ре ли гиј ску ак тив ност, ука зу ју ћи да се мо же по сма тра ти и као со ци јал ни и кул тур ни фе но мен, од но сно ре зул тат ве жба њем на у ченог по на ша ња на ха ри змат ским се ми на ри ма об но ве у Ду ху. 64

млађа, у ста рој цр кви, тад смо има ли и тим ски рад, мо ли тва. Бог по ка же ка ко тре ба да се ра ди, ка ко тре ба да се иде. На при мер, про роч ка реч, чу јеш глас, не ко ме да се го во ри пророч ка реч или ви зи ја не ком да тре ба да го во ри то и то. Гле даш у др во или не ку ли ва ду или не ко све тло, све то има не ко об јашње ње из ре чи бож је. Да, на при мер, бу деш др во уса ђе но пре По то па, да го во риш реч бож ју. Сва ка сли ка, сва ка ви зи ја, да ју об ја шње ње шта тре ба да бу де. Д. Д., 29, пен те ко ста лац, Ле ско вац Је сте, имао сам ви зи је. Али, по што по сто је не ке ства ри које се ни су оства ри ле, ја не бих во лео да го во рим док не до ђе пра ви тре ну так. С. Ц., 29, пен те ко ста лац, Вра ње Ви зи је су ва жан део хри шћан ског ре ли гиј ског ис ку ства. Кроз њих се Бог обра ћа по је дин ци ма у буд ном ста њу, мада се че сто бр ка ју са сно ви ђе њи ма. Ау тен тич на ре ли ги о зна ви зи ја мо же би ти лич не при ро де, али и пред ста вља ти снажну мо рал ну по ру ку за јед ни ци у це ли ни. Ту ма че ње ви зи ја не сме да до во ди у пи та ње ау то ри тет бож је ре чи, за бе ле жен у Све том пи сму. Има ње ви зи ја у бли ској је ве зи са да ром про ро штва. Ро ми у про те стан ти зму при лич но су су здр жа ни у из но шењу ове вр сте вер ског ис ку ст ва или га још увек ни су има ли. Рет ки по је дин ци га пред ста вља ју као сво је вр сно ин тим но ис ку ство о ко ме би раз го ва ра ли тек на кон ис пу ње ња. У до жи вље ним ви зи ја ма углав ном се опи су ју: 1. Ус по ста вље ни кон так ти са Ису сом Хри стом; 2. Ја сне пред ста ве не чи јег бу ду ћег оздра вље ња; 3. По твр де о на прет ку и ра сту за јед ни це у бли жој или да љој бу дућ но сти или 4. Упут ства и на по ме не за при ме ну ду хов ног да ра за не ко зва ње или слу жбу. Ис це ље ња У по себ на ре ли гиј ска ис ку ства спа да ју и ра зно вр сна ис цеље ња. Рас пи та ли смо се ме ђу Ро ми ма про те стан ти ма је су ли до жи ве ли ова ква ис ку ства и ка ко као вер ни ци са гле да ва ју овај фе но мен. Нај ви ше Ро ма је, уства ри, до шло због тих ис це ље ња. Ро ми су, зна те ка ко, па ни ча ри кад се ра ди о не ким бо ле сти ма. А ни смо не што до вољ но бо га ти, па да пла ћа мо пре ко ру ке и све то. И он да не ма мо куд, па мо ра мо код Бо га. Они су чу ли за сва та све до чан ства, да Бог чи ни, да Бог мо же и до ла зе, љу ди 65

се по мо ле. Не мо ра то ста ре ши на да се по мо ли да би Бог чуо. Мо же сва ко за сва ког да се мо ли и да Бог чу је и да ис це љу је ту осо бу. И да та ко по ста ну хри шћа ни, поч ну да до ла зу у цркву. Нај ве ћи број њих и оста не. М. Б., 18, пен те ко ста лац, Ле ско вац Има до ста ис це ље ња и код дру ги љу ди. Ево, ме не Бог ис целио од ра ка, про бу дио ми ће ли је. Па, ми ис це лио бол, ја шес ме се ца на пар кет сам спа ва ла, то ми је док тор ре као, ви ше ли чи на шлог но ге. Јед на се стра ми ка же да у цр кву су ми ре кли да рак но гу. Ја пла чем ту, и мо лим се, и чу јем је дан тих глас, ка же: Шта пла чеш кад сам ја с то бом? Има да хо даш к о ма не кен ка. Не бој се, де те мо је, уста ни! А ме не су зе иду, и уста ла сам, и идем у Ниш. И фа ла Бо гу, ево, на но ге сам. К. Р., 54, пен те ко ста лац, Ле ско вац Ис це ље ња сам до жи вео. Кон крет но, про шле го ди не у ма ју сам тре бао да идем на опе ра ци ју. Имам пре лом ло ба ње, јед на кост ми је у гла ви, де сет до два на ест са ти је тре ба ло да тра је опе ра ци ја, ди рект но на мо згу. Пи та ње је би ло да ли ће при томе да за ка че скра му мо жда и да оста нем или ин ва лид или нешто дру го. Ми смо до шли на бо го слу же њу, сла ви ли смо Бо га. Док је би ла мо ли тва, ја сам са мо по ди гао ру ку, а мо ја же на је у том мо мен ту ре кла: Го спо де, ако си ме ни по све до чио да Си жив и пра ве дан, мо лим те и ста ви ла је сво ју ру ку ова ко, не до зво ли да оде на опе ра ци ју, не до зво ли да му се ишта де си. Отиш о сам опет код тог док то ра, јер сам мо рао да пот пи шем да не же лим на ту опе ра ци ју. По но во смо ра ди ли ду бин ско сни ма ње гла ве и он кад је по гле дао, ре као је: Не мо гу да веру јем, с об зи ром да има код се бе је дан број сни ма ка. И то је тре ба ло да бу де пр ва опе ра ци ја са та квом вр стом ин тер вен ције. Шта си ти ра дио? Од го во рио сам му: Ја имам нај бо љег док то ра. То је Бог. И он ми је ре као: Ово са мо Бог мо же да ура ди. Сла ви Бо га док си жив и во ди ра чу на шта ра диш. Било је још мно го што-шта. С. Ц., 29, пен те ко ста лац, Вра ње Ро ми на да све ве ру ју да Бог де лу је ка ко би учвр стио ве ру ко ја је у кри зи или при звао се би сум њи ча ве у ње го во по сто ја ње. Њи хо ва при јем чи вост за вођ ство Ду ха има и сво је со ци јално по ре кло. Ло ши стам бе ни усло ви и не ма шти на до бра но кро је здрав стве не на ви ке, а дру штве на мар ги на ли за ци ја и те ри то ри јал на се гре га ци ја ус кра ћу је им мно га за га ран това на пра ва, из ме ђу оста лог и пра во на ле че ње (до ступ ност ле кар ских ор ди на ци ја, бол ни ца, цен та ра за опо ра вак). Ка да та мо и до спе ју, обич но се кон ста ту ју по од ма кли ста ди ју ми бо ле сти и у здрав стве не кар то не упи су ју нај те же ди јаг но зе. Си ро ма шним и се би са ми ма пре пу ште ним не срећ ни ци ма пре о ста је још је ди но ве ра у над на рав но де ло ва ње, за спас соп стве ног или жи во та нај ми ли јих. 66

При че о ефи ка сно сти ве ре му ње ви то про стру је ма ха лом и на во де нео пре де ље не да пр во по се те за јед нич ка вер ска окупља ња, вр ло бр зо се кр сте и по све те цр кве ном де ло ва њу. Усту кле не во ље под сти чу ду хов но уз ди за ње и пру жа ју прили ку за из град њу но ве пер со не. Не сви, али на кон што се до мог ну спа со но сног ре ше ња за на ста ле му ке, мно ги Ро ми за бо ра вља ју пр вот не за ве те, от па да ју од ве ре и вра ћа ју се ста рим на ви ка ма; нај пре оним уз ко је су ге не ра ци ја ма одра ста ли (сла вље ње Ђур ђев да на и Ва си ли це, упо тре ба ка лорич не ис хра не, пу ше ње, ал ко хол). За оздра вље ња за ду же ни су па сто ри ко ји усрд но мо ле (орга ни зу ју се и за јед нич ке мо ли тве за бо ле сне) и по ла жу исце ли тељ ске ру ке на љу де у по тре би, на кон че га се де ша ва ју фа сци нант не про ме не у људ ском те лу, не по зна те зва нич ној ме ди ци ни (сли ка 5). Сли ка 5. Мо ли тва па сто ра за ис це ље ње вер ни ка у Ле сков цу (Д. То до ро вић, ок то бар 2008) Ор га ни зам се ре ге не ри ше и чи сти од: 1. Пси хо ло шких оп те ре ће ња (стра хо ви, пе си ми зам, оп се сија, де пре си ја); 2. Фи зич ких бо ле сти (не из ле чи ве бо ле сти, кан цер, од у зетост де ло ва те ла); 3. Зби ва ју се и ду хов ни опо рав ци (по ка ја ња, опра шта ња, изми ре ња); 4. Не кад је де ло ва ње Ду ха про пра ће но фи зич ким ре ак ци јама: па да ње, ге сти ку ла ци је, гла сов не про ме не. О ис ку стви ма без ма ло от пи са ни јав но све до че на не дељним оку пља њи ма бра ћи и се стра ма, али и оста лим су народ ни ци ма из ван ве ре, при зи ва ју ћи их да им се при дру же у про сла вља њу сна ге бо жан ске ми ло сти. Ова кви ау тен тич ни 67

плодови ве ре нај у пе ча тљи ви је под сти чу но ве ак те пре о браће ња и до но ше ње од лу ке о ве зи ва њу соп стве ног жи во та уз по сла ње иза бра не цр кве. При да ју им па жњу под јед на ко Роми бап ти сти, адвен ти сти, Је хо ви ни све до ци и пен те ко сталци, али упра во код је ван ђе о ских хри шћа на на и ла зи на најја чи од јек. За кључ на раз ма тра ња Роми су људи религиозног, али независног духа: никада не бива усвојено сво богатство религијских идеја, осећања, веровања и праксе, увек остаје отвореност за новине у религијском животу и њихово комбиновање са већ прихваћеним елементима. 12 Због тога се погрешно закључује да међу Ромима нема, нити може бити добрих верника. То није тачно: Роми могу бити добри верници, отворено је питање колико им је до сада нуђена таква могућност од стране традиционалних верских заједница. Роми су увек били отворени за оне који би им понудили полет ка божанском и поучили их о спасењу божјом милошћу. Очигледно да су мале верске заједнице то најприљежније чиниле. Ро ми је су до бри вер ни ци, са мо што то ис ка зу ју на два неза ви сна на чи на. Је дан је онај ко ји прак ти ку ју и окру жу јући Ср би: осла ња ју ћи се на све те књи ге и при др жа ва ју ћи се стро гих и ја сних про пи са, за хва љу ју ћи про па ган ди и де латно сти хри шћан ских еван ге ли за то ра. Чи ну кр ште ња прет ходи ви ше ме сеч но про у ча ва ње Би бли је и рад са ста ре ши на ма на упо зна ва њу основ них би блиј ских на че ла. Не за бо ра вимо, ме ђу тим, да је ве ли ки број Ро ма сла бо обра зо ван, многи, на ро чи то ста ри ји, пот пу но не пи сме ни и да им пре о ста је тек жи ва реч ста ре ши не као ве за с Бо гом. Вр ло че сто слабо по зна ју срп ски је зик, па им је нео п хо дан про по вед ник на ром ском је зи ку. Они ко ји је су пи сме ни, не ма ју вре ме на да ре дов но по све ћу ју па жњу Све том пи сму и дру гим верским књи га ма, као и да се ре дов но при пре ма ју за ак тив но уче ство ва ње у, ре ци мо, те о крат ској шко ли и под у ча ва њу за хри шћан ску слу жбу. Дру ги на чин је осла ња ју ћи се на моћну орал ну тра ди ци ју, као трај ну од ред ни цу свог иден ти те та кроз исто ри ју. Ро ми су се пре о бра ћа ли ви ше угле да ју ћи се на не чи ји при мер из не по сред ног окру же ња и не чи је сведо чан ство, до ка зу ју ћи да се не ве ру је са мо фор мом, већ и ср цем. У та квим си ту а ци ја ма ре ли гиј ска прак са од но си прева гу на ре ли гиј ском све сти. 12 Та то мир Ву ка но вић спе ци фи чан ром ски до жи вљај и ис по ља ва ње верских осе ћа ња сим бо лич но је на звао те р ми ном ља ра ман ство Vu ka nović, T. (1983) Ro mi (Ci ga ni) u Ju go sla vi ji. Vra nje: No va Ju go sla vi ja. 68

Цр кве ним је пр ва ци ма из ре до ва адвен ти ста и Све до ка подјед на ко ва жно да ме ђу пре о бра же ни ке уса де си лу вер ског зна ња и ак тив но уче ство ва ње у сва ко днев ном жи во ту за једни це. Од ром ских вер ни ка зах те ва се пре да но про у ча ва ње Би бли је и дру ге те о ло шке ли те ра ту ре под буд ним оком иску сни је бра ће и се ста ра, уче ство ва ње у ор га ни зо ва ној тео ло шкој по ду ци, али и ре дов но по се ћи ва ње бо го слу же ња и рев но стан еван ге ли за тор ски рад; шта ви ше, пред у слов су цр кве ном кр ште њу и фор мал ном озва ни че њу при пад но сти ре ли гиј ској гру пи. Ста нов ни штво ром ских ма ха ла са на гла ше ним емо тив ним на спрам ин те лек ту ал ног по тен ци ја ла ви ђе ни је је ме ђу бапти сти ма и пен те ко стал ци ма. Ста ри ји, ма хом не пи сме ни, риту а ли сти по шту ју Би бли ју као све оп шти из вор зна ња, али су им за при хва та ње је ван ђе о ског уче ња пре суд ни ре ли гиј ско прак ти ко ва ње род би не и при ја те ља, све до чан ства о де лова њу Ду ха Све тог у сва ко дне ви ци и лич ност па сто ра, ко ји по ни зним ста вља њем на рас по ла га ње соп стве ној па стви потвр ђу је мак си му да је ве ра без де ла мр тва. Бо го слу же ња код Ро ма пен те ко ста ла ца има ју про по вед пасто ра, об да ре них за пре но ше ње ре чи Го спод ње, као што је има ју и дру ге вер ске за јед ни це, у ко ји ма се под у ча ва ју исправ ном вер ском жи во ту и по на ша њу. Али има ју и сла вљење Бо га, ре чи ма и пе смом. Вер ни ци се у пот пу но сти препу шта ју де ло ва њу Ду ха Све то га да их во ди она ко ка ко он хо ће и же ли. Иа ко окру жен дру гом бра ћом и се стра ма, сва ки вер ник се пре да је ус по ста вља њу ди рект не, ин тим не ве зе с Бо гом, ко ме ис по ру чу је нај ду бље мол бе, же ље и оче ки ва ња за пре вла да ва ње те шких жи вот них си ту а ци ја. А ка да се она оства ре, па још и по слу ша ју дру га све до чан ства о де ло вању Ду ха Све то га, он да не ма бо ље по твр де да сте на бож јем пу ту. 69

ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Vu ka no vić, T. (1983) Ro mi (Ci ga ni) u Ju go sla vi ji. Vra nje: No va Ju gosla vi ja. Đor đe vić, D. B. Pre o bra ća nje Ro ma na pro te stan ti zam (Mo del, či ni oci, tu ma če nje), u: Kon ver zi ja i kon tekst (Te o rij ski, me to do loš ki i praktič ni pri stup re li gij skoj kon ver zi ji), pri re di li Ku bu rić Z. i Sre mac S. (2009), No vi Sad: Cen tar za em pi rij ska is tra ži va nja re li gi je, str. 227-244. Đor đe vić, D. B. and To do ro vić, D. Ort ho dox pri ests and the pro te stant Ro ma (A bit of em pi ri cal re se arch from the So uth of Ser bia), in: Ortho doxy from an em pi ri cal per spec ti ve, eds. Bla go je vić, M. and To doro vić, D. (2011), Niš and Bel gra de: YSSSR and IPST, pp. 175-188. Жив ко вић, Ј., То до ро вић, Д., Јо ва но вић, В. и Ђор ђе вић, Д. Б. (2001) Ром ске ду ше. Ниш: Уни вер зи тет у Ни шу. Jam brek, S. (2003) Cr kve re for ma cij ske baš ti ne u Hr vat skoj. Za greb: Bo go slov ni in sti tut. Ku bu rić, Z. The Gypsy Pro te stant Bet we en Na ti o nally Mi xed and Homo ge no us En co u ra ge, in: Ro ma Re li gi o us Cul tu re, edi ted by Đor đe vić D. B. (2003), Niš: YSSSR and YURom cen tar and Pun ta, pp. 163-167. Ku bu rić, Z. (2010) Ver ske za jed ni ce u Sr bi ji i ver ska dis tan ca. No vi Sad: CE IR. Kur tić, T. (2008) Pro te stant ska evan đe o ska cr kva Za jed ni ca Ro ma u Le skov cu, Le sko vač ki zbor nik br. XLVI II, Le sko vac: Na rod ni mu zej, str. 351-358. Ma ri no vić Bo bi nac, A. (1999) Ne cr kve na re li gi o znost u Hr vat skoj: Pri mjer pen te ko stal nih za jed ni ca, dok tor ska di ser ta ci ja, Fi lo zof ski fa kul tet, Sve u či liš ta u Za gre bu, Za greb. No or ber gen, R. (1974) Glo so la li ja opoj ni zvu ci za no sa, I i II. Zagreb: Zna ci vre me na. To do ro vić, D., ed. (2004) Evan ge li za tion, Con ver sion, Pro selytism. Niš: YSSSR. То до ро вић, Д. Про те стан ти зам но ва ре ли ги ја Ро ма ју го и сточне Ср би је, у: Антропологија, религије и алтернативне религије: култура идентитета, уредио Синани Д. (2011а), Београд: Српски генеалошки центар и Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, стр. 235-266; Тодоровић, Д. (2012в) Улога културних фактора у протестантизацији Рома југоисточне Србије, Култура бр. 136, Београд: Завод за проучавање културног развитка, стр. 376-402. То до ро вић, Д. (2011б) Про те стан ти зам на Бал ка ну и у Ср би ји, Со ци о ло шки пре глед, вол. 45, бр. 3, Бе о град: Срп ско со ци о ло шко дру штво, стр. 265-294. 70

То до ро вић, Д. (2012а) Ет но граф ско-со ци о граф ски по ка за те љи ра ши ре но сти про те стант ских вер ских за јед ни ца у ју го и сточ ној Ср би ји (са по себнм освр том на Ро ме про те стан те), Ет но ло шкоан тро по ло шке све ске број 19, Бе о град: Ет но ло шко-ан тро по ло шко дру штво Ср би је, стр. 87-111. То до ро вић, Д. Ро ми као пен те ко стал ци у ју го и сточ ној Ср би ји, у: Про ме не иден ти те та, кул ту ре и је зи ка Ро ма у усло ви ма план ске со ци јал но-еко ном ске ин те гра ци је, при ре ди ли Ва ра ди Т. и Ба шић Г. (2012б), Бе о град: СА НУ, стр. 461-475. Тодоровић, Д. (2012в) Улога културних фактора у протестантизацији Рома југоисточне Србије, Култура бр. 136, Београд: Завод за проучавање културног развитка, стр. 376-402. Tодоровић, Д. и Ђор ђе вић, Д. Б., прир. (2004) О ми си о на ре њу, пре о бра ће њу и про зе ли ти зму. Ниш: ЈУ НИР и свен. To do ro vić, D. and Živ ko vić, Ј. Bra ni slav Pa vlov: Head of Je ho vah s Wit nes ses in Bu ja no vac, in: A Pri est on the Bor der, edi ted by Đor đević, D. B., To do ro vić, D. and Jo va no vić, M. (2013), Niš: YSSSR and Fa culty of Mec ha ni cal En gi ne e ring at the Uni ver sity of Niš, pp. 103-121. Tru dić, A. i Sre mac, S. (2011) Prak tič na-em pi rij ska te o lo gi ja kao te o ri ja re li gij ske prak se: Pred log za upo tre bu na ra tiv nog in ter vjua u is pi ti va nju glo so la li je, Re li gi ja i to le ran ci ja vol. 9, broj 16, No vi Sad: Cen tar za em pi rij ska is tra ži va nja re li gi je, str. 363-379. 71

Dragan M. Todorović University of Niš, Faculty of Philosophy Sociology Department, Niš THE ESSENCE OF RELIGIOUS TEACHING AS A THEOLOGICAL FACTOR OF THE PROTESTANTIZATION OF THE ROMA IN SOUTHEASTERN SERBIA Abstract In the religious activity among the Roma population in Southeastern Serbia, church leaders of the Protestant provenience insist on faith as a new element in their self-definition: individual and group work encourage spiritual improvement through the study of the Holy Scriptures and the application of biblical principles in everyday life and behavior. Adventists, Jehovah s Witnesses and Baptists demand a life in quotes and practice the silent prayer, without dancing and verbal expression of feelings. For Pentecostals, the newly-born Christians, apart from the Bible, a special significance is assigned to the religious ritual: a subjective, deeply emotional experience is emphasized as well as giving-in to the leadership of the Holy Spirit during the worshipping service. The paper presents observations from the indepth interviews conducted with 60 baptized Roma, as well as 14 Roma and non-roma religious leaders. The data was acquired based on the standardized procedure with Roma believers and non-roma and Roma leaders of Protestant religious communities in Southeastern Serbia (Christian Baptist Church, Jehovah s Witnesses, Christian Adventist Church, and Evangelical Pentecostal Church). Key words: Protestantism, Roma, Southeastern Serbia, identity, theological factors, religious teaching 72