КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ * По п р и р о д н о м п р а в у п р а в и ч н о је д а ни ко не тре ба да се обо га ти на ште ти и не прав ди учи ње ној дру го ме 1 Са же та к: На ко руп ци ју се од у век гле да ло као на по се бан вид бо га ће ња, чи ји је основ за бра њен и не мо ра лан. Оту да би се п о л и т и ч ка ко р у п ц и ја м о г л а де ф и н и са т и и ка о не м о ра л п о в л а ш ће н ог с л о ја љу д и; ка о ко р и ш ће ње п о л и т ич ке мо ћ и у св р х у бо гаћења бе з п равног ос нов а. Не мора л п ов ла шћеног сло ја је ко рен свих зло у по тре ба ко је се чи не у дру штву. У сти ца њу што в е ће г бо га т с т в а, п о се б н о с у п ре д ња ч и л и он и ко ји с у б и л и н а в р х у п и ра м и де вла сти. Фе но мен по ли тич ке ко руп ци је по зна ју сва дру штва, од нај ста - р и ји х д о са в ре м е н и х. У д ре в н ој м е с о п о т а м и ј с кој ц и в и л и з а ц и ји, уз а ја м н о с т и зм еђ у с м иш љ е н о г д а р а и т р а ж е н е у с л у г е б и л а је у с т а љ ен и о б ич а ј. Та ј фе но мен сре ће мо и код Пе ри кла, ко ји је сма трао да би по ли тич ке ко руп ци - је б и л о м а њ е, у ко л и ко б и ч и н о в н и ц и б и л и а д е кв а т н о н аг р а ђ ен и, п а с т о г а уво ди на кна ду за уче ство ва ње у др жав ним по сло ви ма. Фе но мен по ли тич - ке ко р у п ц и је с ре ће м о и у Ци ц е р о н о в ом Ри м у, где је п од м и ћ и в а ње, ка о в и д бо га ће ња, би ло фор ма ло осу ђи ва но, али исто та ко и ра ши ре на по ја ва. И да н а с с м о с в е д о ц и да п о с т о је м оћ н и ц и ко ји и с т ра ја в а ј у н а к р ш е њу и л и и з и гра в ању п ра в и л а ко ја д и к т и ра у ре ђе но др у ш т в о: њихо в о бога тс т в о је ол и че н о у е н орм н ом с т и ц а њу м а т е р и ја л н и х с т в а р и, а л и и у с т и ц а њу бе з ос но в а ра з н и х п р и в и ле г и ја, з в ања, н ап редов ања у с л у ж б и. Уп рав о с у он и т и * Ра д је по св е ће н Пр о је к т у: Пр а в н а т р а д и ц и ја и н о в и п р а в н и и з а з о в и ч и ји је но си л а ц Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду. 1 D. 50, 17, 20 ( Pom p o n i u s l i b r o nono ex v ir ii s le ct io n i bu s): Iu re n a t u re a e q u u m e st n e mi n e m c u m a l t e r i u s d e t r i m e n t o e t i n i u r i a f i e r i l o c u p l e t i o r e m. 1295

Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр. 1295 1313) ко ји су учи ни ли да не оста не мно го од рим ске сен тен це да је осно ва сва ког уређеног дру штва: поштено живети, ни ко га не по вре ди ти и сва ком при знати (да ти) оно што му при па да. 2 Кључ не ре чи: По ли тич ка моћ, дру штве на кри за, кри за мо ра ла, зло у - п о т ре ба о в л а ш ће ња, уз а ја м н о с т да р и в а ња. 1296 УВОД Одав но је ре че но да је исто ри ја учи те љи ца жи во та, осим што се она не по на вља до слов но, већ са мо у не ким ни јан са ма. То ком чи та ве људ ске исто - ри је, би ло је љу ди ко ји су сво ју моћ ба зи ра ли на то ме да има ју што ви ше робо ва, до ма ћих жи во ти ња, зе мљи шних пар це ла, не крет ни на, по ре ских об ве - зни ка, по ча сних зва ња и ра зних ти ту ла, след бе ни ка, ко ји ће им по мо ћи да осво је ту ђу те ри то ри ју, а по себ но да има ју што ви ше нов ца јер он сва вра та о т в а р а. У IV ве ку пре н. е. на пи са на је књи га под на зи вом Ар та ша стра (Art hasa st r a), бра хма на Ка у т и л и ја (са вре ме н и к Ари с т о т е ла); нек и аут ори је п реводе ка По у ка о бла го ста њу. Књи га го во ри о умет но сти вла да ња ма са ма и изме ђу о с т а лог с е ба ви ог р ом н и м и в еч н и м ф е но ме ном ко ру п ц и је. И з р е до в а по ме ну те књи ге ја сно про из и ла зи да ко вла да мо ра ко ри сти ти сва сред ства з а по с т и з а њ е с оп с т в е н и х ц и љ е в а, док с т р о г а п р а ви л а и по ш т е њ е, в а же, ба - рем у осно ви, са мо за по да ни ке. 3 М а к и ја в е л и ће то исто ре ћи мно го ве ко ва ка сни је: они ко ји же ле да за до би ју ми лост не ког вла да о ца, обич но пред њим из ла зе ве о ма че сто и по кла ња ју му оно што је ње му нај дра же...ко ње, оруж је, т к ан и не п р о тк ане з л ат ом, д р аг о к амењ е... 4 По ме н у т и К а у т и л и у к а з у је н а п р о бле м до к а зи в а њ а нов ч ане непош т енос т и д рж а вног с л уж б ен ик а... т о је ис т о к а о до к а з ат и да кол ико в оде може поп ит и риба која с лоб одно п л ив а у во ди.... Не оку си ти мед или отров, ста вљен на је зик, под јед на ко је те шко као и упра вља ти кра ље вим нов цем, а не оку си ти ба рем ма ли део. 5 Ка ко је вре ме про ла зи ло, и ве ко ви се сме њи ва ли, од ре ђе ни об ли ци бо - г а ће њ а по в л а ш ће н и х с ло је в а с у не с т а ја л и, а л и с у на с т а ја л и, р а з ви ја л и с е и ус ав рш ав ал и нови поја вн и о бл иц и б ог а ћењ а. Томе с у пос е бно доп ринеле д руш т в ено економске и пол ит и чке п р оме не, по с е б но еко ном ск а к ри з а а л и и кри за мо ра ла ко ја је за хва та ла по је ди на дру штва кроз исто ри ју. Увек је би ло но си о ца од р е ђе не д р ж а в не и д ру ш т в е не фу н к ц и је, ко ји с у з а р а д св ог 2 D. 1,1,10,1 Ul pi a ni: Ho n e s t e v i v e e r, a l t e r u m n o n l a e d e r e, s u u m c u i q u e t r i b u e r e. 3 К а р л о А лб е рз о Б р и о с к и, К р а тк а и с т о р и ја к о р у п ц и је (п р е в од С у з а н а Р у к а в и н а), Бе о град 2007, 23. 4 Н и ко л о М а к и ја в е л и, Вл а д а л а ц, Бе о град 1999, 5. 5 К. А. Бри о ски, 24.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 л и ч ног б о г а ће њ а, з ло у по т р е бљ а в а л и св ој по ло ж ај и т и ме на но си л и ш т е т у јав ном ин те ре су. Пра те их шпе ку лан ти раз не вр сте, по ли ти ча ри с ма ло об зира и до сто јанства, вар љи ве би ро кра те, не по у зда ни и пот ку пљи ви јав ни служ б е н и ц и, р а з н и м а л и и в ел ик и фин а нс и јс к и п р е в а р а н т и ; ко је д а н а с з о ву кон т р а в е р з н и би зн и сме н и. Као што се до га ђа ло у про шло сти и да нас се дру штва ра за ра ју због задо вољ ства, л у к су за, п ре те раног богаћења они х који су сп роводи ли полити чк у, фи на нси јск у и с л у ж б е н и ч к у в р с т у мо ћ и. Б о г а ће њ е б е з п р а вног о сно в а у в ек и де у з ко ру п ц и ју, у зна че њу не п р а в ед ног п ри св а ја њ а ма т е ри ја л н и х до ба р а и не за ко ни тих по сту па ка; јед ном реч ју у зна че њу под ми ћи ва ња. 6 1. БО ГА ЋЕ ЊЕ ПО ВЛА ШЋЕ НИХ СЛО ЈЕ ВА ДРУ ШТВА У НЕ КИМ ДРА ЖА ВА МА СТА РОГ ВЕ КА 1.1 Ва ви лон ско цар ство Је дан до нај ве ћих гра до ва древ ног све та био је Ва ви лон (да на шњи Ирак) ко г а су осно ва л и Су ме ри ви ше од д ве х и ља де г о д и на п ре но ве е ре. Ва ви лонско цар ство се да нас нај че шће спо ми ње у ве зи са јед ним од сво јих ца ре ва Ха му ра би јем (1792-1750 пре н.е.), ко ји је остао за бе ле жен у исто ри ји као спо со бан вла дар ко ји је, осво јив ши мно ге на ро де у окру же њу, ус пео да обнови с т а р о Ва ви лон ско ц а р с т в о у ко ме до м и н и и р а оп ш т и п рив р едн и н ап р еда к. Же ле ћи да и прав но уре ди сво је цар ство, Ха му ра би је до нео за ко ник ко ји предста вља најпо зна ти ји за ко ник древ не Ме со по та мије и је дан од најпот - пу ни јих прав них из во ра ста рог ве ка у це ли ни. Ор га ни за ци ја др жав не вла сти у Ва ви ло ну би ла је уре ђе на та ко да владар (л у г а л) кон т р о л и ше целок у пн у у п р а вн у, с уд ск у и з а ко но д а в н у в л а с т, п р е ко по с е б ног ви с о ког с л у ж б е н и к а (и ш а к у). Вла дар свој ман дат из вла чи из 6 М и т о у зн а че њу н а док н а де з а з адов ољ ењ е не ког ле г и т и м ног и н т е р е с а, је р еч ко ја н и је н о в и је г д а т у м а. Н а ж а л о с т, т о је јед н а у н и в е р з а л н а п о ја в а је р је п о з н а ј у с в а д р у ш т в а, од нај ста ри јих до са вре ме них. Та ко да се ко руп ци ја чи ни при род ном, нор мал ном, чак она има и по се бан на зив: у древ ном Егип ту то је fe g a, у Ме со по та ми ји то је t a t u, у Би бли ји то је šo hadh, код Гр ка то је do ron, а код Ри мља на то је m u n u s. Код нас је из не мач ког је з и к а п р е у з е т а р е ч s c h m i e r e n (од s c h m i e r e, маст, ма зи во, уље)., из че га про из и ла зи на зив ко ји од г о в а р а р еч и м и т о : S c h m i e r g eld ( д о с л о в н о з л а т о з а п одм аз ив а њ е ). И д ои с т а у и н ај с т а р и ји м д а н и м а људ с ке и с т о р и је, к а о и д а н а с, под м а з и в а њ е т очков а би ло је р а ш и р ен а по ја в а ; у не к и м с л у ч а је в и м а с е ч а к с м ат р ало оп р а вд ан и м. Ре ч м и т о с х в а ћ е н а у д а н а ш њ е м сми слу мо же се на ћи већ у Цин га ре ли је вом реч ни ку из 1923, али тра го ви оби ча ја ис пла ћи - в а њ а с в о т е п о с р ед н и к у з а н е к и п о с а о од р е ђ е н и х р а з м е р а, и т о с а с в и м н е л е г а л н о, б и л и с у при сут ни пре мно го ве ко ва (у ше сна е стом ве ку Бе ка ри ја је го во рио о так си за оп шту ко рист. Код Ма к и ја ве л и ја с р е ће мо на зи ве к а о ш т о су: сп ле т к а р ош, м ућ к а р ош, см у тљи в а ц, по слов н и чо век. 1297

Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр. 1295 1313) во ље бо га за штит ни ка (бог Ша маш); цар је ње гов иза сла ник на зе мљи. Најва жни ји др жав ни чи нов ник уз вла да ра је управ ник дво ра (н у ба н да). По ред цен т ра л н и х ор га на у г ра довима и опш т инама, пос тојал и су и лока лн и орган и вла сти на че лу са управ ни ци ма ло кал них те ри то ри јал них је ди ни ца. 7 О п ш т и п ри в р ед н и на п р е да к у в р е ме Х а м у р а би ја је у зна к у р а з ви је н и х т р г о ви н ск и х и по слов н и х од но са. То је по г о до ва ло на с т а н к у не г а т и в н и х по - на ша њ а љу д и. Пр о р ок Је р е м и ја у По с т а њу ов а ко оп и су је п р о па с т Ва ви ло на: Бо га ти су тла чи ли си ро ма шне и ста ви ли их на ми лост моћ ни ка. У гра ду је вла да ло угње та ва ње и при мао се ми то. Сва ко га да на су, без ум но, је дан друг о ме к ра л и и мо ви н у... Бо г а т и су у з рок еко ном ске не п ра в де; у ме с т о да ш т и т е си ро ма шне, као што то Бог оче ку је, они се за њи хов ра чун бо га те. 8 Као је дан од ор га на ко ме ни су стра на де ви јант на по на ша ња, по Ха мура би је вом за ко ни ку је суд. У од ред би о ра ду су да у чл. 5, Ха му ра би је же ле ћи да п р ед у п р е д и о си о но по нашањ е моћн ик а, п р оп ис а о да је св ак и с уд ија који би п ро ме н ио већ до не се н у и до су ђе н у п ре су д у, т ј. ко ји би по н и ш т ио сво ју п р е с у д у, к а ж њ а в а н, т а ко ш т о је о с у ђи в а н на д в а на е с т о с т ру к у к а зн у од оне ко ју је прет ход но од ре дио; сти за ла га је и ка зна јав ног уда ља ва ња са су дијске функ ци је. С об зи ром на то да је у древ ној ме со по та миј ској ци ви ли за ци ји, уза јамност из ме ђу сми шље ног да ра и тра же не услу ге би ла уста ље ни оби чај, у те о- ри ји по с то ји д илема око тога, да л и се казна од но си ла на не из вр ше ње п ре су де или на то што је су ди ја про ме нио сво ју пре су ду јер је при мио не ку ма те рија л н у са т ис фа к ц и ју. Мо гао се суд ија и осуд и т и ш т о н и је п ри х ва т ио по н у ђе н и дар. Да је уза јам но да ри ва ње за не ки по сао био оби чај, го во ри стих из јед не с а ч у в а не х и м не Б о г у с у н ца Ша ма ш у: О н о м е ко д о б и је п он уд у и и скв ар и је, о д м а х ћ у п р иред ит и каз н у ; при то ме реч та ту ко ја се ко ри сти у тек сту озна ча ва уоп ште и по ну ду (дар) под ре ђе них. 9 У Вави ло н у с у спо р о в е с у д и ле с у д и је а м а т е ри а л и и п р оф есион а лне вла да ре ве су ди је. Су ди је ама те ри су би ли др жав ни чи нов ни ци ко ји су бира ни су из ре до ва управ них ор га на. Они су оба вља ли су диј ску функ ци ју у и ме в л а да р а ко ји је в р хов н и с у д и ја. 10 Суд ски по сту пак је по пра ви ли покре та ла оште ће на стран ка; мо гао је суд ски по сту пак да по кре не и др жав ни ор г а н у ко л и ко је ош т ећена д рж а вна и мови на. Х а м у ра би јев з а ко н и к је и на че по знат по бру тал ном ка жња ва њу уоп ште (од се ца ње је зи ка због увре де, одс е ца њ е ру ке з б ог уда р а њ а р о д и т е љ а...), а по с е б но с у см р т не к а зне б ру т а л но 7 Ло к а л н и о р г а н и в л а с т и с у б и л и од г о в о р н и з а в ој н е п о с л о в е, п р и к у п љ а њ е п о р е з а, од р ж а в а њ е и р и г а ц и о н и х с и с т е м а, од в и ја њ е п р и в р ед н о г ж и в о т а н а с в о м п од р у ч ј у. 8 Б и б л и ја (пре вод Лу јо Ба ко тић), Бе о град 2005, 786. 9 К. А. Бри о ски, 27. 10 С и м а А в р а м о в и ћ, В о ји с л а в С т а н и м и р о в и ћ, Уп о р е д н а п р а в а н а т р а д и ц и ја, Б е о г р а д 2007, 80. 1298

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 и з в р ша в а не: ба ца њ ем з а в е з а ног чо в е к а у в о д у, спа љи в а њ ем, на би ја њ ем на ко л а ц, че р е че њ ем по мо ћу ж и в о т и љ а. Д р ж а в н и ч и нов н и ц и с у к а ж њ а в а н и је д и но з а д в а де л и к т а п р о т и в с л у- жбе не ду жно сти. Пр ви де ликт је чи нио ло кал ни функ ци о нер ко ји би зло у по - тре био свој поло жај (прими новац или неку дру гу вр сту на док на де) па осло - бо ди ил ку-бор ца вој не слу жбе и дру ги де ликт ко ји та ко ђе чи ни ло кал ни с л уж б е н и к, т ако ш т о з лоупот р еби св ој полож ај п а од у зме пок лон и лк у вој ни ку, ко ји му је дао вла дар. 11 Тај по сту пак се тре ти рао као кра ђа ко ја се стро го ка жња ва ла ка ко би се пред у пре ди ла та ква по на ша ња. Та ко је у чл. 6. би ло про пи са но да Ако по моћ ник тр гов ца узме но вац и на су ду то по ри че, оште ће ни тр го вац тре ба да пред бо гом и све до ци ма до ка же да је по моћ ник узео но вац, и по моћ ник ће му тро стру ко да ти но вац ко ји је узео... Х а м у р а би је в з а ко н и к р е г ул иш е и пос лов е н ес т ру чног г р ађ ењ а п а је не са ве сни гра ђе ви нар ко ји је у же љи да што јеф ти ни је и бр же из гра ди не ком згра ду, и обо га ти се на лак на чин, а он да не ко од тих ста на ра по ги не јер се згра да сру ши ла, ка жња ван од ма здом. Ст рогост Ха м урабијевог закона између оста лог се мо же ви де ти и из ч л. 25 ако у по жа ру ко ји је из био у су се до вој ку ћи, дру ги су сед при тек не и поч не да га си ва тру, али се по ла ко ми и хо ће да узме не ку ствар из за па ље не ку ће, ка жња ван је та ко што је ба цан у исту ва тру ко ју је по шао да га си...у Зако ни ку је еви дент на прав на не јед на кост код из ри ца ња санк ци ја; ка зна је за ви си ла од то га ко је жр тва: угле дан и бо гат или си ро ма шан чо век. 12 1.2. Грч ка Грчка је постала главна трговачка сила у Сре до зе мљу, за хва љу ју ћи пр венс т в е но св ом г е о г р а ф ском по ло ж а ју ( Ег еј ско мо р е с а п у но о с т р в а, ко ја н и с у би ла на вел икој удаљенсот и). 13 Још јед на окол ност је до при не ла успо ну Грч ке; 11 У те о ри ји је оп ште при хва ће но да је И л к у п о с е д н а з и в з а п о с е д к о ј и ј е д о д е љ и в а о вој н и ц и ма (а мож да и ч иновн иц има) за вршење војне сл у жбе, у вре ме док т у сл у жбу оба в љ а ју. Н ије био на сле да н, а л и би си н и л к у с оп с т ве н и к а, и ма њ е п р е у зи ма о после см рт и оца, у кол ико на ста ви да оба вља исте ду жно сти. 12 Д р у ш т в е н у с т р у к т у р у В а в и л о н а је о б е л е ж и л а п о д е л а љу д и н а с л о б од н е и р о б о в е. Сло б од н и љу д и, ко ји х је б р ој ч а но више, бил и с у подељ ен и н а неко л ико к ат ег орија. Н ајви ш и д руш т в е н и с лој ч и н и л и с у св е ш т ен иц и и д рж а вн и ч и нов н и ц и, ко ји с у р а с по л а г а л и к ру п н и м земљишним поседима ; они најбогатији међу њима има ли су и по себ но име дам ка ри (банка ри). У углед ни је љу де убра ја ли су се и а в ил ум и (б о г а т и с е љ а ц и, т р г о в ц и, з а н а т л и ј е и вој ни ци). У сло бод не су се убра ја ли и му шке ни и њих је чи нио нај ши ри слој си ро ма шних, сло бод них се ља ка. Ро бо ви су се зва ли вар ду ми и њи хов по ло жај је био мно го по вољ ни ји од по ло жа ја ро бо ва у Гр кој и Ри му. Има до ку мен та ко ји го во ре о то ме да су се по је ди ни р о б о в и т о л о ко о б о г а т и л и, д а с у п о с т а ја л и п а р т н е р и с в о ји х в л а с н и к а и л и д а с у о т к у п љи в а - ли сво ју сло бо ду. На ве де но пре ма: С. Авра мо вић, В. Ста ни ми ро вић, 65. 13 Гр ци су са тих остр ва тр го ва ли са сво јим су се ди ма, а то су би ли: жи те љи Фри ги је, Пафла г о н и је, Л и д и је, К и л и к и је, М и зи је, К а па до к и је на под ру ч ју да на ш њ е Ту р ске; Ва ви лон ц и 1299

Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр. 1295 1313) Гр ци су учи ли стра не је зи ке што ће им омо гу ћи ти лак ше тр го ва ње, као и п р е у зи ма њ е и де ја и зна њ а д руг и х нар ода, ко је су да љ е ра з ра ђи в а л и. 14 Да нас с е ов а на ви к а ко ју с у п р а к т и ко в а л и Гр ц и, р а з л и ч и т о к в а л и фи к у је: од т о г а да су Грч к и т р г ов ц и п р ви к ра д љи в ц и и н т е лек т у а л не сво ји не, до т о г а да су Гр ц и и н т е лек т у а л но ч у до. 15 Иако би да на с до би л и еп и т е т а к т е ра б о г а ће ње на р а ч у н д ру г и х, мор а с е пох в ал ит и пок ушај м ис лећ и х Грк а да р ац иона лно об ја сне по ја ве ко је су опа жа ли, што је та да то до и ста би ло чу до. Пр ви пе ри од у р а з в о ју г рч ког д ру ш т в а, по зна т и ји к а о Хо ме р о в о до ба, опи су је се у епо ви ма као дру штво ко је се на ла зи на гра ни ци из ме ђу вар варст ва и ц и ви л и за ци је. И у том најудаљен ијем период у г рчке историје д руш т вом упра вља ба зи ле ус, а по ма жу му: ве ће ста ре ши на (бу ле) и скуп шти на (аго ра). Ма да је ба зи ле ус п р вен с т ве но вр хов н и вој ско во ђа свог п лемена, он је врховн и све ште ник и су ди ја; из ме ђу оста лог од лу чу је о рас по дели плена као и о евенту ал ним су ко би ма ме ђу са пле ме ни ци ма по во дом то га, али и поводом обичн и х су ко ба и з ме ђу ра з л и ч и т и х р о до в а и брат с т а в а у н ут ар њ ег ов ог п лемена. Да ко ре ни бо га ће ње без прав ног осно ва до се жу до нај ра ни јих да на ант и ч ке Грч ке, св е до че на м пе сн и ц и и фи ло з о фи. И док Хо ме р ов с а в р е ме н и к Хе си од у свом де лу По сло ви и век (Er ga kai He me rai) ве ли ча вре ме у ко ме људе н ије по к р ет ал а с р амо тн а жељ а з а з а р а дом, в е ћ је по с т о ја ло оп ш т е бла го ста ње, до тле пе сник и фи ло зоф Ксе но фан го во ри да све сра мо те и преко ре, кра ђе и прељубе и међусобне обмане ко је по сто је ме ђу љу ди ма при пису је бо го ви ма ; у то ме га по др жа ва и Хо мер ко ји у свом епу Оди се ја упра во од сли ка ва лик Оди се ја, по том ка Хер ме са, бо га пре ва ре и об ма не... 16 У вре ме Хо ме ра, већ уве ли ко ра сте моћ ро дов ске вла сте ле ко ја по ла ко п р еуз и м а в л а с т у с в о је ру ке. По с е б но у т о м е п р ед њ ач и С ав е т р од овс к и х с т а р е ш и на, ко ји су с е би п ри сво ји л и г о т о во це ло зе м љиш т е. Ра звојем з анат а, т р г о ви не и мо р е п лов с т в а, г р а до ви и љу д и у њи ма по с т а ју св е б о г а т и ји и и з њих ће се из не дри ти ро бо вла снич ка плу то кра ти ја, по ред већ по сто је ћег бо - у да на ш њ ем Ира к у; Фе н и ча н и и Је в р е ји на п р о с т о ру да на ш њ ег Л и ба на и И з ра е ла ; Ег и п ћ а н и у Афри ци, Ски ти уз оба лу Цр ног мо ра. 14 Лак шем уче њу стра них је зи ка до при не ло је пр вен стве но пре у зи ма ње са мо гла сни - ка од Фе ни ча на. По зна то је да су Гр ци по чет ком VI ве ка пре н.е., од Егип ћа на на у чи ли све он о ш т о с у он и з н а л и о н е д о р а ђ ен ом с ис т ем у м ер а д а б и с т о г о д и н а к а с н и је б и л е и з у ч а в а н е а р и т м е т и ч ке и г е о м е т р и ј с ке п р о г р е с и је, п л а н и м е т р и ја ; у н е ко л и ко н а р ед н и х в е ко в а Гр ц и с у у в ел и ко р а з в и л и с т е р е о м е т р и ј у и с ф е р н у г е о м е т р и ј у ; п р о у ч а в а л и с у п р е с е к к у п е. Од В а в и л он ац а с у Грц и н ауч ил и д а с е одр еђ ен е п ојав е н а н е бу ја в љ а ј у ц и к л и ч н о и д а с е з а х в а - љу ју ћи то ме мо гу пред ви де ти; да се зе мља окре ће у сло бод ном про сто ру... 15 John Be net, G r e e k Ph i l o s o p h y, Lon don: Mac mil lan, 1914, 9. 16 Уоп ште узев ши, у те о ри ји ско ро да по сто ји оп шта са гла сност да су Хо мер и Хе сиод раз от кри ли пра ву при ро ду грч ких бо го ва: они су пре љуб ни ци, уби це, ло по ви, ла жо ви, п р е в а р а н т и, с т в о р е њ а п у н а з а в и с т и, љу б о м о р е и о с в е т о љу б и в о с т и... Ви д.: Хо м е р, И л и ја д а, књ.xxi, ре до ви:383, 400, 424. Хе си од, Те о г о н и ја, 166, 736. 1300

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 га тог сло ја љу ди ко ји су се зва ли еу па три ди. 17 Грч к а је у к а сн и ји м в е ко ви ма ( у к л а си ч ном г рч ком пе ри о д у) до ж и в е л а м но г е р е ф о р ме св ог д ру ш т в а ко је ће до ве сти до про ме на у др жав ном уре ђе њу. Те про ме не ће се бо ље при мити у Ати ни не го у Спа р ти, ко је су би ле но си о ци грч ке по ли ти ке ви ше од че т и ри с т о т и не г о д и на. 1.2.1 Сп а р т а Спа р та је до кра ја оста ла упу ће на са ма на се бе и ти ме стаг ни ра ла у свом ра з во ју з а Ат и ном. То ком свог по с т о ја њ а, Спа р т а је з а д р ж а ла ари с т о к рат ск и к а р а к т е р в л а с т и ко ји је био пот пу но обез бе ђен ти ме што су кључ ни ор га ни в л а с т и два кра ља, скуп шти на (апе ла), ге ру зи ја (ве ће ста ра ца) и пет ефо ра, би ра ни из ре до ва нај у гледнијих породица. И по ред ари сто крат ског ка ракте ра вла сти (ко ји се огле дао у вла да њу ма њи не иза бра них у име ве ћи не), ефо ри (над зор ни ци) кон тро ли шу кра ље ве, али и оста ле функ ци о не ре, па и све гра ђа не. Они вр ше оп шти над зор над ди сци пли ном и мо ра лом. Под руко в од с т в ом е ф о р а р а д и л а је јед н а в р с т а т ај не по л и ц ије (к р и пт еја) ко ју су ч и н и л и м лађи љу д и, об у че н и и да у би ју ра д и о с т а в ри в ањ а своји х з ада т ак а. 18 Током т ра ја њ а ма н да т а з а свој ра д е фори н ису н и ко ме од г о в а ра л и; т ек на кон ис те ка ман да та (го ди ну да на) под но си ли су не ку вр сту из ве шта ја но во и за - бра ним ефо ри ма о свом про те клом ра ду. 19 С па р т а н ц и с у ж и в е ћ и у з а т в о р е ној, п ри м и т и в ној, и з о ло в а ној с р е д и н и, и те ка ко др жа ли то то га да по сту па ју у свим сег мен ти ма свог жи во та морал но и пра вед но. Спар тан ци су се, по на ша ли спар тан ски и при ват но и јавно. За спарта н ског вој ско во ђу Ка л и к ра та ко ји је ју начк и пог ин уо у би тк и, ка же се да је јед ном, у ве ли кој нов ча ној сти сци за се бе и сво ју вој ску, хлад но од био по ну ду од пе де сет хи ља да ми на у за ме ну за не ку услу гу: Не про дајем се за не пра вед ну ствар. Кле ан дар, је дан од ње го вих за по вед ни ка му је р е к а о: Да сам Ка ли крат, при хва тио бих?. И ја бих при хва тио, у з в р а т ио м у је вој ско во ђа, да сам Кле ан дер. Л и к војско во ђе К а л и к ра т а је од сл и ка ва о пра ву при ро ду спар тан ских вој ско во ђа ко ји ма су част и углед би ли на пр вом ме сту и ко ји су би ли спрем ни да за сво ју др жа ву по ги ну у сва ком тре нут ку. 20 Ве чи та ди ле ма мо рал но или пра вед но, по ла ко је на гри за ла и спартан ско дру штво. Од иде је да је сва ком пра вом Спар тан цу нај бит нија др жа ва 17 Плу тарх, Ат и н с к и д р ж а в н и ц и, Бе о град 1950, 236. 18 О. С т а н о је в и ћ, Ис т о р и ја п о л и т и ч к и х и п р а в н и х и н с т и т у ц и ја, Бе о град 1988, 100. 19 С. Аврамовић, Правна историја старог века, Београд 1993, 109. 20 Плу тарх нас у на ве де ном де лу, на стра ни 86 упо зна је са по след њим тре ну ци ма сп а рт а н ског ју н ак а К а л и к р а т а. По г о ђ е н с т р е лом, у м и ру ћ и и з г о в а р а: Не жа лим сво ју смрт, јер сам од сво је ку ће и до шао да по ги нем, али жа лим што мо рам умре ти, а ни сам сво је ру ке ни по ди гао. 1301

Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр. 1295 1313) и да је њој све под ре ђе но, одн. да су јав ни ин те ре си бит ни ји од при ват них инте р е с а, ско р о да н и ш т а н и је о с т а ло, р а з ви т ком п ри в ат не св о ји не. Н а гло б о - г а ће њ е по је д и на ца (ко је у век и де у з нез ако н и т е на ч и не, ко ру п ц и ју), по т п у но је на ру ш и ло не ка да ш њу јед на кос т Спар т а на ца и осла би ло ко лек т и ви с т и ч ке сте ге и об зи ре; ка да је пре о вла да ла љу бав пре ма нов цу, ко ју Ари сто тел нази ва фи ло хре ма ти ја, осла би ла је и спар тан ска моћ. 21 1302 1.2.2 Ати на Атин ска др жа ва се ду го ства ра ла (од IX до VII ве ка пре н.е.) и у свом ра з во ју је п р о ш ла к р оз не ко л и ко е т а па. Пр ви пе ри од њ е ног ра з ви т к а у зна к у је ари сто к рат ске ре п у бл и ке са еле мен т и ма ро дов ског у ређења и аристок ратске вла сти, ко ји су се ду го за др жа ли. Грч ко дру штво је то ком VII и VI ве ка пре н.е. у фа зи раз гра ђи ва ња оста та ка ро дов ског уре ђе ња. Укла ња њем ста рих ро довских ор га на вла сти, уда ре ни су те ме љи де мо крат ског уре ђе ња; Ати на ви ше ни је ари сто крат ска већ де мо крат ска ре пу бли ка.то ме су до при не ле пр вен стве - но р е ф о р ме ко је с у сп р о в ел и: Д р акон, С олон, К л ис т е н, Перик ле. 22 Гл а вн и де мо к р а т ск и о р г а н и по с т а ју: н а р од н а ск у п ш т и н а (е к ле з и ја), в е ће (бу ле) и вр хов ни по рот ни суд (хе лилеја). Укорењено схватање да је атинска политичк а де мо к р а т и ја нај с а в р ше н и ји о б л и к де мо к р ат ског д р ж а в ног у р е ђе њ а, н и је оп ш т е п ри х в а ће но у т е о ри ји; т о и па к н и је де мо к р а т и ја сви х г р ађана Ат ине, већ са мо ода бра них: сло бод них, пу но лет них и пу но прав них гра ђа на. У не до с т ат к у п р а в н и х и з в о р а ко ји би не д в о см и с ле но у к а зи в а л и к а к в а је би ла суд би на бо га ће ња повлашћеног слоја људи у атинском друштву, мо - ра мо се осло н и т и на оне ва н п ра в не, по с ред не г о вор не из во ре: т ра г е д и је, ко - ме ди је, суд ске го во ре, спи се фи ло зо фа, бе сед ни ка и исто ри ча ра... А нал изир ајућ и С олона који је и з абр а н з а а р хон т а 594. г о д и не п р е н.е. 23 спо зна ће мо ње гов по се бан допринос коренитим променама у атинском друштву. 21 Нав. пре ма: С. Авра мо вић С, В. Ста ни ми ро вић, 96. 22 Со лон је уки нио ду жнич ко роп ство за атин ске гра ђа не (s e i s a h t e i a); уме сто пле менске по деле с т анов н и ш т в а, р а з в р с т а в а г р а ђ а не п р е м а б о г а с т ву у че т и р и к л а с е (п р е м а в и си н и при хо да). На ред ном ре фор мом ко ју је учи нио Кли стен, ста нов ни штво се де ли пре ма то ме где жи ве, а не пре ма свом по ре клу, на 10 фи ла, где је основ на ће ли ја д е м а, на че лу са дем а р х о м. Она во ди спи ско ве гра ђа на и њи хо ве имо ви не, при че му сте пен њи хо вог бо гат ства уоп ште не ути че на њи хов ста тус пу но прав них гра ђа на Ати не. За вре ме Кли стен, од но сно з а п о ч е т а к V ве ка пре н.е. ве зу је се и уста но ва о с т р а к и з а м као ме ра ко ја је сти за ла су виш е п о п у л а р н е п о л и т и ч а р е, ко ји с у о з н а ч а в а н и к а о о п а с н и п о д ем ок р ат иј у. З ав рш ав ал и т а ко ш т о с у б и в а л и п р о г н а н и д е с е т г о д и н а ; п р и т о м е н и с у б и л и н ов ч а н о к а ж њ а в а н и н и т и им је би ла кон фи ско ва на имо ви на. 23 До с р е д и не VI II ве ка Ати ном су вла да ли на след ни б а з и л е у с и к р а љ е ви. С а с л а б љ е - њ ем уло г е к ра љ а, ја ча ч и нов н и ч к и а па рат и на с т а је по с е ба н д р ж а в н и ор г а н де ве т а р хон т а епо ни ма (ко ји ма се по ве ра ва ју суд ски и управ ни по сло ви). Би ра ју се на го ди ну да на са за дат - ко м д а о б а в љ а ј у н а г о м и л а н е д р ж а в н е п о с л о в е. Од б и в ш и х а р хо н а т а, с т в о р е н о је в р е м е н о м

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 Сма тран је јед ним од сед мо ри це грч ких му дра ца. 24 Да вао је пред ност ра зуму, а не стра сти. Ње го во ге сло је би ло ни шта пре те ра но. За бра нив ши преда в а њ е у р оп с т в о ат и н ског г р а ђа н и на ко ји не в р а т и по з ајм љ е н и но в а ц, с т а - вио је тач ку на већ уве ли ко одо ма ће ну прак су ко јој су при бе га ва ли имућ ни Ати ња ни да се бо га те на лак на чин, на ту ђој не во љи. Они су на и ме, си рома шне се ља ке и њи хо ву по ро ди цу и по том ство, ако им не би вра ти ли по зајм љ е н и но в а ц, п р е т в а р а л и у р о б о в е. По р о бљ е не по р о д и це с у мо гле да бу д у раз двојене и продате одвојено господарима у далеким земљама. Богати Атињ а н и с у с е т о л и ко о си л и л и да с у и и м ућ н и м т р г ов ц и ма ус к р а ћ и в а л и св а к у в р с т у у че ш ћ а у у п р а в љ а њу д р ж а в ом; с а мо с у и м ућ н и и ма л и по в ла с т и ц у да упра вља ли ору жа ним сна га ма и су до ви ма. Со лон је до нео је за кон ко ји ни је до пу штао бо га ће ње на ту ђој не во љи, а т о су би ле поз ај м и це ко је у г р о ж а в а ју бе з бед но с т г ра ђана и т и ме о слоб од ио м у ш к а р це и њихо в е по р о д и це д у ж н и ч ког р оп с т в а з б ог нев р аћ ањ а д у г ов а. П р ид рж ав ајућ и с е св ог ж и в о т ног п р и н ц и п а н и ш т а п р е т е р а но, од но сно з л ат не с р е д и не, н и је од у з е о з е м љу б о г а т а ш и ма а л и је си р о ма ш н и ма да о по л и т и ч к у моћ и т име и м омог ућ ио да се заш т ит е од у г ње т ава њ а. Ус т ановио је че ти ри ста ле жа пре ма имов ном ста њу, а не пре ма по ре клу. 25 С т а ле ж и с у опо р е з о в а н и п р е ма п ри хо д у. С о лон је п р ви у в е о п р о г р е си в но опо р е зи в а њ е. Та ко су п ри па д н и ц и че т вр т ог с т а ле жа те ти, би л и осло бо ђе н и по ре за. Тре - ћи ста леж је пла ћ ао основ ни по рез; дру ги дво стру ки из нос основ ног по ре за; при пад ни ци пр вог раз ре да плаћали су 2,4 пу та увећан износ основног поре за. У и м ућ не људ и у време Солона убрајан и су: арис ток рате, богат и т рговц и и з а на тл и је. И мо ви н ск и к рит ерију м је био п ре су да н з а у че с т во в а ње у ја в ном пос л у. При па д н и ц и нај н и жег р е да, те ти, ни су мо гли да оба вља ју јав ну службу, али су би ли чла но ви е к л ез ије и х ел иеја. 26 Хел иеја ( Врховн и пор о тн и суд) ни је има ла стал не чла но ве, већ су они жре бом би ра ни ме ђу оку пље ним гра ђа ни ма (на бре жуљ ку Аре о паг). По рот ни ци (њих 500) су би ра ни у освит да на и пре су ду су мо ра ли да до не су истог да на ка да је и за по че то су ђе ње. п о с е б н о с а в е т о д а в н о т е л о ко је с е з в а л о а р е о п а г са за дат ком да су ди за све вр сте уби ства, а по себ но за уби ство сло бод ног Ати ња ни на са пред у ми шља јем, да су ди за по ку ша је за во - ђ е њ а т и р а н и је. 24 О с т а ло ше с т о р о н ај м у д ри ји х г рч к и х м у д р а ц а т о г а до б а см а т р а н и с у: Би ја н т и з Прије не, Хи лон из Спа р те, Пе ри јан дар из Ко рин та, Пи так из Ми ти ле не и Та лес из Ми ле та. 25 Ст алеж и с у и ма л и по с е б на и ме на: п е н т а ко з и о ме д и м не са при хо дом од 750 или ви ше бу ше ла жи та ; хи пе ји чи ја се вред ност кре та ла из ме ђу 450-749 бу ше ла ; зев ги ти са прихо дом од 300-449 бу ше ла; те ти са при хо ди ма ма њим од ова на ве де на три. 26 Екле зи ја је би ла скуп шти на свих гра ђа на. Ати на је на свом вр хун цу има ла 25.000 гра ђа на с пра вом гла са. За ко ник је за до но ше ње ва жних од лу ка пред ви ђао кво рум од најма ње 6000, ми би да нас ре кли, по сла ни ка. Хе ли ле ја је те ло у чи јем је са ста ву би ло 6000 пор о т н и к а и њи м а с е под но си л а т у ж б а п р о т и в од л у ке би ло ког п рип а дн ик а и зв рш не в л ас т и; до но си ла је и пре су де и по жал ба ма на од лу ке вр хов ног су да. 1303

Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр. 1295 1313) Ти ме се хте ло да се пред у пре ди при стра сност по рот ни ка, тј. да се на ме сти по р о т а, је р с у п р е с у де до но ше не в е ћ и ном гл а с о в а. И по р ед т о г а, по с р ед н и го вор ни из во ри упу ћу ју нас на чи ње ни цу да је суд пред ња чио у ко руп тив ној де лат но сти у Ати ни. Окол ност да су се по рот ни ци би ра ли коц ком, да нас на ме ће сум њу у њи хо ву објек тив ност; ука зу је се да су ту би ла мо гу ћа ра зна ме ше та ре ња јер по рот ни ци има ју до бру при ли ку да про да ју свој глас и да се т а ко о б ог ат е (по немора лном о снову). Забри н у т з а ат и н ск у по р о д и ц у, ко ја је и те ка ко осе ћа ла кри зу у дру штву, Со лон је за бра нио ми раз. Сма трао је да је бо ље и че сти ти је, за рад оп штег до бра, да се брак не скла па због нов ца, већ због у за ја м не љу ба ви су п руж н ика који ће ра ђа т и де ц у. 27 Ко би су прот но учинио, сма тра ло се да се обо га тио по не мо рал ном осно ву. Не ки гра ђа ни (у пр вом ре ду ње го ви при ја те љи: Кно нон, Кле о ни и Хипо н и к) су по к у ша л и да из и г ра ју Со ло нов за ко н и к од са мог по че т ка. Со лон је наиме, т и м своји м п ријат ељима поверио да ће до не т и за ко не ко ји ма не ће од у зе ти зе мљу бо га та ши ма и да ће уки ну ти ду го ве. У же љи да се пре ко но ћи о б о г а т е, на в е де н и п ри ја т е љи с у од ма х по з ај м и л и в е л и ке св о т е нов ца. К а да је об ја в љен за кон о бри са њу сви х д у г о ва, он и су од би л и да вра т е по зајм ље н и но вац. Та ко је на ста ла нај бо га ти ја трој ка у Ати ни то га до ба. 28 У д ру г ој по ловин и V век а, зах ва љујућ и Перик л у и њег ови м реформама, Ат и на до ж и в љ а в а и нај в е ћ и с т е пен де мо к р а т и з а ц и је д р ж а в ног а па р а т а. З а - ко но дав на власт је при па ла екле зи ји, са ве ту 500 (бу ли) је при па ла из вр шна власт, а хе ли ле ји (скуп шти ни) суд ска власт. Био је су ров пре ма они ма ко ји су по сту па ли та ко да ума ње ње го ву моћ, јер је он био нај ве ћи и нај моћ ни ји. Та ко је на ло жио да се уби је ње гов при ја тељ, де ма гог Ефи јалт; за ме ре но му је што је при по ла га њу чи нов нич ких ра чу на и при го ње њу свих ко ји су на ро ду чи ни ли не прав ду, био страх и тре пет. 29 У в р е ме Пе ри к л а у Ат и н и је по с т о ја л а по т п у на д и р ек т на де мо к р а т и ја и све ве ћа укљу че ност си ромашних слојева у политичке активности. Народн у с к у п ш т и н у ( Е к л е з и ј у) с у ч ин ил и с в и п у н о п р а в н и, с л о б од н и а т и н с к и гра ђа ни ста ри ји од 20 го ди на, не за ви сно од имов ног ста ња. Ка ко је за кво рум мо ра ло би ти при сут но 6000 гра ђа на, од V ве ка днев ни ца ма је сти му ли са но п ри с у с т в о в а њ е ск у п ш т и н ск и м з а с е да њи ма. Ве р о в ат но да је смат р а о да ће на т ај на ч и н п р ед у п р е д и т и по т к у п љи в о с т ч л а но в а ск у п ш т и не. Н а к на де з а уче ство ва ње у др жав ним по сло ви ма ко је је увео Пе ри кле има ле су за по сле - ди цу да је до та да ште дљив на род по стао ра си пан и раз у здан. 30 С к у п ш т и на се са с т а ја ла у по че т к у че т и ри п у т а ме сеч но, а ка сн и је једном месечно. Једном годишње на ск у пштини се тајним гласањем од л у чи ва ло о ча сном п ро гон ству 1304 27 Плу тарх, С о л о н, XIX, 1. 28 Плу тарх, С о л о н, XV, 6. 29 Плу тарх, С л а в н и л и ко в и а н т и ке, Но ви Сад 1978, 61. 30 Плу тарх, 59.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 (ос т ра к и за м); г ра ђа н и н ко ји је по с т а о ису ви ше у т и ца ја н и са ау т о ри т е т ом, да не би до вео у опа сност де мо кра ти ју при вре ме но би био уда љен из др жа ве на 10 го ди на. 31 По све до че њу Плу тар ха у вре ме Пе ри кла да би гра ђа ни би ли за шти ће - н и од са мо воље ч иновн ик а, у гла вној народној ск у п ш т и н и сва ке п ри т а н и је, 32 би ло је на днев ном ре ду и пи та ње да ли чи нов ни ци са ве сно вр ше сво ју службу. За ко га би гла са ње у слу ча ју при го во ра ис па ло не по вољ но, тај би био су спен до ван и по зи ван на суд. Осим то га, сва ки чи нов ник је по сле оба вљене слу жбе по ла гао ра чун за свој рад, на ро чи то за но вац ко јим је упра вљао. Ра ч у н с у од ч и нов н и к а п ри ма л и и и з но си л и ло г и с т и, т ј. р а ч у на ри, ко ји х је би ло де с е т. По с ле з а в р ше не с л у ж б е н и је да н ч и нов н и к н ије сме о о т ић и и з зе мље, ни при ста ти да га ко уси ни, ни по во љи рас по ла га ти сво јим има њем, на при мер, про да ти га, или пре пи сти ко ме, док ни је по ло жио ра чун за свој рад. 33 Да би још ви ше з а ш т и т ио г р а ђа не од с а мо в о љ е ч и нов н и к а, Пе ри к ле им да је на рас по ла га ње г ра фе п а ра н о м он, јед н у в р с т у т уж б е о з ако н у ко ју је мо г а о д а по д и г не св а к и ат и н ск и г р а ђ а н и н п р ед хел илејом, к а ко би до ка зао да се чи нов ник обо га тио, јер је при мио ми то или се обо га тио на на чин да је про не ве рио или украо др жав не фон до ве. 34 Не при ја те љи Со ло но вих на че ла и ин сти ту ци ја оку пи ли су се око Пла - т о н а. 35 Н а о б л и ко в а њ е П л ат онов ог н ач ин а р а зм иш љ ањ а, и змеђу о с т алог, и ма ло је вел иког у т и ца ја, д ру же ње са во ље н и м у ч и т е љем Со к ра т ом (469-399. пре н.е.). По угле ду на Со кра та и Пла тон ис ти че да љу ди мо ра ју да схва те су шти ну то га, шта је до бро и шта је пра вед но, да би би ли до бри гра ђа ни и гла са л и за п раведне законе. 36 О т уда и њег ова ве ч и та д и ле ма: Да ли је мо гу ће 31 С.Авра мо вић, В. Ста ни ми ро вић,110. 32 П р и т а н и ј а ј е и з в р ш н и од б о р В е ћ а од п е т с т о т и н а. Ч и н и л и с у г а в е ћ н и ц и, њ и х пе де сет, из по је ди них фи ла, на из ме нич но по јед ну де се ти ну го ди не. Има ли су сво је по себ но ме сто оку пља ња на тр гу где за јед но и ру ча ју. Њи ма се до но се све ве сти и пре да ју сви предло зи. Они од ре ђу ју днев ни ре да за сед ни це Ве ћа и за на род ну скуп шти ну. 33 Плу тарх, 269. 34 На ве де ну ту жбу је мо гао по ди ћи сва ки гра ђа нин пред хе ли ле јом још у јед ном случа ју: ка ко би до ка зао да пред лог за ко на или већ до не ти за кон ни је у скла ду са по сто је ћим пра вом Ати не. Пе ри кле је увео ову по себ ну ту жбу про тив за ко на (gr a p h e p a r a n o m o n) к а ко б и с е о н е м о г у ћ и л а л а ко м и с л е н а и н е о с н о в а н а и н т е р в е н ц и ја у з а ко н о д а в с т в у. П р ед л а - га чи за ко на су мо ра ли до бро да раз ми сле да ли је њи хов пред лог за ко на или сам за кон ко ји је до нет на осно ву њи хо вог пред ло га, ле га лан. Пред ла гач но вог за ко на ко ји ни је ус пео да убе ди бар по ло ви ну по рот ни ка да гла са ју за ње гов пред лог, ка жња ван је нај че шће нов ча ном ка зном, а ње гов пред лог или за кон био би по ни штен. Уко ли ко би три пу та по чи нио исту гре шку, гу био је би рач ка пра ва. 35 Ро ђен је 427. го ди не пре н.е. у Ати ни а умро је 347. го ди не пре н.е. Ма ло је по зна то да је Пла то но во пра во име Ари сто кле, што зна чи ис так нут и сла ван. Пла тон је на ди мак и з н а ч и ш и р о к. О с н о в а о је у н и в е р з и т е т, А к а д е м и ј у, ко ја је п ос т ојал а 9 0 0 г од и н а... Н а в. пре ма: Фи лип Џај ген тес, Моћ и по хле па (пре вод Ми ла Ма ти ја ше вић), Бе о град 2003, 36. 36 Ф. Џај ген тес, 39 1305

Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр. 1295 1313) в л ад ат и, а н е ч и н и т и н е п р а в де и н е и з а з и в а т и н е з ад ов ољс т в о н ар од а. 37 Тр а г а ју ћ и з а и с п р а в н и м н а ч и ном ж и в љ е њ а, П л а т он ов ако г ов ор и о с в ом по л и т и ч ком ис к у с т ву: Ка да сам био млад ми слио сам да ћу се од мах укључи ти у по ли тич ки жи вот... Ка да сам уви део то ли ка по чи ње на не де ла, по вукао сам се од та да шњих бе да... Но по сле се до го ди ло да су не ки моћ ни ци на с уд до ве л и (нашега) п р ијат еља Сок рат а, ос у д и л и га и уби л и. Шт о са м в и ше про у ча вао све то, чи ни ло ми се да ћу све те же ус пе ти по ште но упра вља ти д р ж а в н и м п о с л о в и м а. За ко н и и о б и ч а ји с у се с в е в и ш е кв а р и л и, т о л и ко да сам на кра ју остао оша му ћен. Схва тио сам та да да су сви гра до ви ло ше в о ђе н и...и да се н а ра ш т а ји љу д и н и ка да не ће м о ћ и о с л о бо д и т и т и х не да ћ а, све док по ли тич ку власт не до би ју фи ло зо фи. 38 По зна т о П л а т о но в о де ло Д р ж а в а го во ри упра во о то ме, ка ко тре ба да и з гле да са вр ше на д р жа ва. Д ру ш т во т а к ве д р жа ве т ре ба да ч и не т ри с т а ле жа: злат ни, сре бр ни и брон за ни. На рав но, вла да ју они ко ји су на вр ху, злат ни или чу ва ри; они има ју пот пу ну власт над свим оста лим ста ле жи ма; они се стара ју о очу ва њу чи сте ра се па је под њи хо вим над зо ром и ра ђа ње де це чи ји с у р о д и т е љи с амо н ајб ољи м уш к а рц и и н ајб ољ е жене; дец а подр еђ ен и х и по том ци нај бо љих ко ји су ро ђе ни са не ком ма ном, тај но се укла ња ју. 39 Коли ко је Пла тон био оп сед нут моћ ним и бо га тим љу ди ма (из че га би се мо гло за к љу чи ти да је и сам то ме те ж ио) го во ри ње го во за ла га ње за ап со л у ти сти ч к у власт ау то крат ских вла да ра. Нај ва жни је од свих на че ла је да ни ко, би ло мушка рац или же на, не сме да оста не без во ђе. Ни чо ве ков ум не сме да на вик не н а с а м о с т а л н о д е л а ње, н ит и и з р е вн ос т и, н и т и и з о бе с т и, в е ћ у с л у ч а ј у ра та као и усред ми ра, чо век мо ра да упе ри по глед ка свом во ђи и вер но да га сле ди... 40 У в р е ме П л а т о н а и Ари с т от ел а ат и н ск а д р ж а в а у в е л и ко п р е ж и в љ а в а д у б о к у к ри зу, а њ ена демок рат ија с е у м но г о ме и з о па ч и ла. 41 Пла тон и ње гов нај по зна т и ји у че н и к Ари с т от е л су у к азива л и на п ро блем ол и г ар х и је. П ла т он је кри ти ко вао де мо кра ти ју у Ати ни; по себ но је био про тив та кве де мо кра - ти је ко ју је ње гов учи тељ пла тио гла вом. 42 По њ ег ов ом с х в ат ању с амо је је дан кључ ни раз лог за про паст Ати не. А то је грам зи вост; но вац је ко рен 37 Пла тон, Ап о л о г и ја, 42. 38 Нав. пре ма: К.А. Бри о ски, 33. 39 Пла тон, Д р ж а в а, 459е. 40 K a rl R a i umu n d Po p p e r, The Open So ci ety and Its Ene mi es, P r i ns t o n, P r i ns t o n Un ive rsit y Press, 1966, vol.2, 7. 41 С. Авра мо вић, В. Ста ни ми ро вић, 111-112. 42 По зна то је да је Со крат за вр шио та ко што је из ве ден пред суд због оп ту жби да вре ђа бо г о ве и да к ва ри ом ла д и н у. По г у би л и су га оби ч н и г ра ђа н и об но в ље не ат и н ске де мо к ра т и је. Уз е т о м у је з а з ло ш т о с у м но г и њ е г о ви у че н и ц и до п ри не л и з ба ц и в а њу ат и н ске де мо к ра т и је при ли ком по ку ша ја да се осво ји Си ра ку за и Си ци ли ја; из те аван ту ре Ати на је иза шла као гу бит ник, а ње го ви уче ни ци су по чи ни ли стра шна уби ства. 1306

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 сва ког зла. 43 Пла тон је твр дио да др жа ву тре ба да во де му дра ци-фи ло зо фи, а не да нај ва жни је од лу ке за жи вот по ли са до но си де мос, на ко ји он гле да као на го ми лу, све ти ну, чи ји сам на зив го во ри све (oc hlos олош ). Н и А р и с т от е л н е м а д о б р о м и ш љ е њ е о а т и н с кој д е м ок р ат ији. Д а б и оп и с а о њ е н у п ри р о д у, у по р е ђу је је с а о би ч н и м до ма ћ и н с т в ом и п ри л и к а ма у ње му, па сли ко ви то ка же: де м о к ра т и ја се н а ј че ш ће с ре ће у он и м к у ћ а м а где уоп ште не по сто ји гла ва по ро ди це, до ма ћин (јер су сви јед на ки) и у оним ку ћа ма где где је до ма ћин сла бић, па сва ко ра ди оно што му се сви ђа. 44 За раз ли ку од свог учи те ља, Ари сто тел је на кло њен обич ном, про сечном чо в е к у (х р а б р ом р ат н ик у, чес т ит ом и т р езв еном р одољубу). 45 У сво јој нај по т п у н и јој и нај св е с т р а н и јој с т у д и ји о по л и т и ч к и м п ри л и к а ма у Грч кој у IV ве ку пре н.е. 46 у де лу По ли т и ка, Ари с т о т ел у по зо ра ва да су си ро ма ш н и љу ди, у си стему суд ске или из вр шне вла сти, због си ромаштва, и потку пљиви ји. 47 По Ари сто те лу до бар се мо же би ти на је дан ан чин, а на мно го на чина рђав. 48 Ари сто тел је као и ње гов учи тељ Пла тон сла гла сан да је оп шти ин те рес мо рао увек има ти пред ност над по себ ним и да еко но ми ја ни је би ла крај њи циљ, ина че би се дух и град ко рум пи ра ли; обо ји ца се за ла жу за уки да ње прив а тне св ојине је р је он а нес у мњиви и зв о р кору пц ије. 49 Од V ве ка пре н.е. у воде с е ог ран иче њ а п ри в ат не сво ји не к р оз ра з не об л и ке з а ло ж н и х у г о во ра, али и кроз огра ни че ња ко ја је на ме та ла за јед ни ца јер се сма тра ло да сво ји на не при па да са мо вла сни ку већ и за јед ни ци. Бо га тим гра ђа ни ма ко ји су се ба х а т о понашал и п р ема св ојој и мовин и и ис т у р асипа л и, з ајед н ица је могла кон фи ско в а т и и мо ви н у; в л а сн и к ма с л и њ а к а н и је сме о да по с е че с т а бљи ке ма сли на јер је она та да би ла стра те шки про из вод; сва ки бо га ти гра ђа нин је мо рао да оба ви ли тур ги ју, оба ве зу у ко рист др жа ве, тј. да део сво јих прихо да да је за јед ни ци. Да богати имају прилично привилегија, ја сно је из Ари сто те ло ве ре че - ни це: да су не ки љу ди по при ро ди сло бод ни, а дру ги су ро бо ви; а њи ма ропство при ста је као што им и од го ва ра. Роб не ма спо соб ност раз ми шља ња. 50 Го во ре ћи о етич ким вр ли на ма, ко јих по ње му има 14, 51 оно ме ко су ви ше има, 43 Пла тон, Д р ж а в а, 416-417. 44 А р и с т о т е л, Ни ко м а н о в а е т и к а, пре вод: М. Ђу рић, Бе о град 1958, 1161 б. 45 Ибид., XI. 46 Ми ха ил Ро стов цев, Ис т о р и ја с т а р о г с в е т а, Бе о град 2004,169. 47 Ари сто тел. По ли ти ка (пре вод Љи ља на Ста но је вић, Цре па јац), Бе о град 1976, 1270 б. 48 А р и с т о т е л, Ни ко м а н о в а Е т и к а, 1106 а 26.- 1106 б 35. 49 К. А. Бр иос к и, 33. Код А р ис т от ел а с р ећ емо де ф и н и ц и ју п р и в а т н е с в о ји н е у з н а че њу ко ри сти ти и рас по ла га ти сво јом ства ри, што се по кла па са рим ским по и ма њем сво ји не. 50 А р и с т о т е л, По л и т и к а, 1252а -1260а. 51 Ари сто тел је ана ли зи рао 14 вр ли на : хра брост, уме ре ност, да ре жљи вост, пле ме ни - т о с т, п он о с, о б р а з, б л а г о с т, у г о д љ и в о с т, п р а в о с т (с к р о м н о с т), о пход љ ив о с т, с т ид љ ив о с т, 1307

Др На та ша Љ. Де ре тић, Корени политичке корупције у старом веку (стр. 1295 1313) од у з и м а с е т о л и ко ко л и ко и з н о с и ш т е т а и л и г у б и т а к о н о г а ко је п р е т р п е о ш т е т у. 52 Као што Пла тон има ра ди кално друга чи је ми шље ње о упра вља њу друштвом од Со ло но вог, та ко и ње гов уче ник Ари сто тел се, у мно го че му се раз ли ку је од свог учи те ља. Из ме ђу оста лог, ни је био за Пла то но ву иде ју да д рж ав о м т р еб а д а у п р а в љ а ј у ф и л о з о ф и, в е ћ н е к а в рс т а м еш ов ит е в л ад е. Ари сто тел је у де лу Ни ко м а н о в а е т и ка (Ta Et h i k a), п р в ој с а ч у в а ној с т у д и ји и з о бл а с т и хе лен ске е т и ке, де фи н и с а о г о спо да р а (де спо т а) к а о в л а да р а ко ји с ле д и в лас т и т у корис т у ск лоп у т ира нског, ол и г а р г и ј ског и л и де мо к рат ског си сте ма; на не ки на чин до бро мо ра би ти се бич но, јер чи не ћи ле па де ла кори сти ће се би, а би ће на ко рист и дру ги ма. 53 С ход но то ме и бо га ће ње без прав ног осно ва или по не мо рал ном осно ву и не би тре ба ло да бу де не ки вели ки про блем, уко ли ко и дру га стра на има од то га ко ри сти. Чи ње ни цу да у атин ској др жа ви има пу но оних ко ји су се бо га ти ли на туђ ра чун, Де мо стен је ис ку сио на соп све ној ко жи. У зре лим го ди на ма се упу стио у пар ни цу про тив сво јих ста ра те ља ко ји су му оте ли имо ви ну на сле - ђе ну од оца. При то ме су по ку ша ли сва ко ја ким од ла га њи ма и по на вља њи ма пар ни це, да са чу ва ју оте то; Де мо стен је на кра ју ус пео да до би је спор, али ни је мо гао да спа се ни нај ма њи део очин ске имо ви не. 54 Он је и ина че био а к т и в н и у ч е с н и к м н о г и х с п о р о в а, б и л о у у л о з и т у ж и о ц а, б и л о у у л о з и т у- же ног. 55 То што је на по чет ку сво је ка ри је ре био пи сац суд ских го во ра и те ка ко ће му по мо ћи ка да се бу де на шао у уло зи ту жи о ца про тив грам зи вих ста ра те ља ко ји су га на кон оче ве смр ти оста ви ли без имо ви не, што про не вера ма што не мар но шћу. Пи са ње суд ских го во ра по мо ћи ће му и ка да се бу де на шао у уло зи ту же ног ка да је био оп ту жен да је при сво јио део нов ца ко ји је А ле к с а н д р ов ри зн и ч а р ск ло н ио н а А к р о по љу. 56 С в оју непо тк уп љив о с т ни је мо гао до ка за ти, па да га не би сти гла ка зна, био је при мо ран да по бег не н е г о д о в а њ е, п р а в и ч н о с т, п р и ја т е љ с т в о. С в а ко од ов и х в р л и н а и м а с в ој н е д о с т а т а к и с в о ј у п р е т е р а н о с т. Та ко је х р а б р о с т п р а в а с р е д и н а и з м е ђу п л а ш љ ив ос т и, к а о н ед ос т а тк а и пре те ра не сме ло сти, као пре тераности ; дарежљи вост је пра ва сре ди на из ме ђу шкр то - с т и, к а о н е д о с т а тк а и р ас и пн ос т и, к а о п р ет ер а н о с т и ; в р л и н а п р а в и ч н о с т и је п р а в а с р е д и н а и з ме ђу с т в а р а њ а не п р а в и ч но с т и к а о не д о с т а т к а и т р п љ ењ а неп р ав и чнос т и к а о пре те ра но сти... Вид. оп шир ни је, М. Ђу рић, Ари сто тел, XXVII-XXIX. 52 Ибид., XXXI. 53 К. А. Бри о ски, 32. 54 Плу тарх, Ат и н с к и д р ж а в н и ц и, Бе о град 1950, 204. 55 О јед ном спо ру ко ји је Де мо стен во дио про тив ста ра о ца сво је се стре и мај ке, и из ко г а о т к р и в а м о п и р о д у в л а с т и о ц а а т и н с ке п о р о д и ц е и л и с т а р а т е љ а (к и р и о с а); о н је м о г а о из ме ђу оста лог, да од ре ди бу ду ћег му жа ка ко кће р ки, та ко и же ни, не са мо за жи во та, већ и у на п р ед, з а с л у чај сво је см р т и Ви д.: Н. Де р е т и ћ, Кон с т и т у т и в н и е лемент и ат и нског брак а: enghyesis и s y n oik e i n у кон т е к с т у с а в р е м е н и х по р о д и ч н и х од но с а, З б орн и к Пр а вн о г ф ак ул - т е т а, Ко сов ска Ми тро ви ца 2016, 329. 56 К. А. Бри о ски, 31 1308