Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a c.r s БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА * Рат је мир. Сло бо да је роп ство. Не зна ње је моћ. (Џорџ Ор вел, 1984.) Са же так: Џек Бал кин, про фе сор устав ног пра ва на Јеј лу, је ре ла тив но ско ро п ро г ла с ио на с т а нак једног новог модела државе, др жаве нац иона лног над зо ра. Ма да већ сам на зив на го ве шта ва ор ве лов ски сце на рио, Бал кин се ип а к п и т а ко ји м ће п у т е м к ре н у т и д р ж а в а н а ц и о н а л н ог н а д з о ра, хо ће л и по при ми ти ау то ри тар на или демократска обележја. Упркос великом оптими з м у ко ји је п ри с у т ан код Ба л к и на, Ке ра и дру г и х ау т о ра у п о г ле ду ра з во ја де мо кра т ског т и п а др жа ве на ци о на л ног над зо ра, ау т ор овог ра да с т о ји на п о т п у н о д р угач ије м с т ан ов иш т у. Пол аз ећ и о д а нт р оп ол ош ке о с об ин е д а страст ква ри најбоље људе када су на власт и (Аристо те л, Поли т ика 1287a) а у т ор п о ка з у је с ке п с у у од н о с у н а де м о к ра т с к и п у т д р ж а в е н а ц и о н а л н ог над зо ра и ве ру је да се ре ше ње не мо же обез бе ди ти кон тро ли са њем кон тро - ла и ли п о с ма т ра ње м п о с ма т ра ча. Онај ко ји и ма в р хов но п ра во рас п о ла га ња ин фор ма ц и јама (који год т о држ авн и орган био), у ко л и ко и ма не к и и н т е рес, увек мо же, а нај че шће и хо ће зло у по тре би ти то сво је пра во, по го то во ка да се инт ерес може об ја сни т и дру ш т ве но и п о ли т ич к и нео п ход ни м ра з ло з и ма, ка о ш т о је бор ба п р о т и в т е р о р и з м а, н а ц и о н а л н и и н т е ре с, и т д. Усп е ш н ом ба лан сирању између захтева приватности и си гур но сти гра ђа на и евен ту - а л н ом с м а њи в а њу з л о у п о т ре ба с и г у р н о м о ж е д о п р и не т и ус т а н о в ља в а ње ч в рш ћ е г н о рм ат и вн о г о кв ир а у п ог л ед у кор и ш ћ е њ а с ре д с т а в а н а д з и р а ња гра ђа на. Ме ђу ти м, упр кос то ме, нео пре зни гра ђа ни кроз дру штве не мре же и на дру ге на чи не не све сно постају снабдевачи ин фор ма ци ја за Ве ли ког бра та. * О в ај ра д је р е з улт ат р еал из ов ањ а п р ојект а Пра в на т ра д и ц и ја и но ви п ра в н и и з а з о ви ко ји с е фи н а н си р а с р ед с т ви м а Пр а в ног ф а к у л т е т а Ун и в е р зи т е т а у Но в ом С а д у. Р у ко в о д и л а ц про јек та је проф. др Дра ган Мил ков. 877
Др Дра гу тин С. Авра мо вић, Буђење силе рађање државе националног надзора (стр. 877 890) Бал ки но ва у осно ви пле ме ни та, али ипак на ив на ве ра да је мо гу ћа де мо - крат ска др жа ва на ци о нал ног над зо ра, те шко мо же из др жа ти тест на до - л а з е ће г в ре м е н а и и з а з о в а. Чи ње н и ц е п ре д о че не и у о в ом т е к с т у го в о ре да се све т, п р вен с т ве но т е х но ло шк и нај на п ред ни је зе м ље, п ри лич но бр зо кре ће у прав цу ау торитарне државе националног надзора. Могуће је, можда, једин о, ко л и ко - т о л и ко т а ј п р о ц е с усп о ра в а т и (и т о п р в е н с т в е н о у д р у ш т в и м а чи ја се ма ња тех но ло шка раз ви је ност мо же по ка за ти као при вре ме на пред - ност), али га је при са да шњем ста њу ства ри ско ро не мо гу ће за у ста ви ти. Кључ не ре чи: Др жа ва на ци о нал ног над зо ра; Ау то ри тар на др жа ва нац иона лног надзора; Злоуп от реба информац ија; Терор иза м; Џор џ О рве л; Џе к Бал кин. 878 1. НА ТРА ГУ ОР ВЕ ЛА Ма да р е ла т и в но но ви т е о ри ј ск и по к р е т Пра в о и к њи жев но с т н и је и ма о од јек у на у ч ној јав но ст и ка кав се могао очек иват и, резултат и до који х је дошао овај те о риј ск и п ра ва ц и ма ју да нас од ре ђе н у п ра к т и ч н у вред нос т. 1 То за си г у р - но до ка зу ју и пред ви ђа ња ко ја је Џорџ Ор вел из нео у свом чу ве ном ан ти у то - пиј ском ро ма ну 1984, ко ји је на пи сан још у пр вој по ло ви ни XX ве ка, а ко ја као да се об и сти њу ју у са вре ме ном дру штву и др жа ви. У ро ма н у се опи су је ау то ри тар но, то та ли тар но д ру штво у ко јем по је динци жи ве под 24 ча сов ним над зо ром те ле кра на из ко јих их по сма тра Ве ли ки брат. У та квом дру штву ни ко не мо же зна ти да ли га у овом или оном тре нутк у на д зи р е По л и ц и ја м и с л и на ко јој по ч и в а с т а би л но с т П а р т и је, а л и св а - ка ко она то увек мо же уко ли ко же ли. Зло ми сао про тив Ве ли ког бра та се у сва ком слу ча ју трај но ни је мо гла са кри ти. Ка ко Ор вел ка же: Мо ра ло се жи ве ти и жи ве ло се, по на ви ци ко ја је пре ра сла у ин стинкт прет по ста вљају ћи да се сва ки звук чуо и, сем у мра ку, сва ки по крет ви део. 2 Ч и њ е н и ца је да је О р в е л св о је к а п и т а л но к њи жев но де ло п и с а о см р т но болестан, инспирисан стаљинистичким ре жи мом и ње го вим кул том лич но - сти. Ве ро ват но се због то га овај ро ман чи ни као де ло са ве о ма су мор ним, чак и па ра но и ч н и м п р едвиђањима који не н уд и и зла з н ит и спа с од т от ал ит а рне кон т р о ле на д по је д и н ц и ма. Ме ђу т и м, у п р ко с по с т о ја њу де мо к р ат ск и х д рушта ва, из гле да да се да нас све ви ше при бли жа ва мо ор ве лов ском сце на ри ју, 1 Ви де т и: Г. Ву к а д и но ви ћ, С а в р е ме на а ме ри ч к а ју ри сп ру ден ц и ја и на ша т е о ри ја п ра в а на по чет ку XXI ве ка, Ам е р и ч к а ј у р и с п р у д е н ц и ја X X в е к а (ур. Г. Ву ка ди но вић, А. Кар таг- - Од р и), Но в о с а д с к а а с о ц и ја ц и ја з а т е о р и ј у, е т и к у и ф и л о з о ф и ј у п р а в а, Но в и С а д, 2 0 0 6, с т р. 30 31; Д. Ми тро вић, Те о р и ја д р ж а в е и п р а в а, До си је, Бе о град, 2010, стр. 344; Б. Кне же вић, На р а т и в н а ф у н к ц и ја п р а в а, П р а в н и ф а к у л т е т Ун и в е р з и т е т а у Б е о г р а д у, Б е о г р а д, 2 014. 2 Џ. Ор вел, 1984, до ступ но на ht t p: //s ve t lo s t.o r g / p o d a c i /o r ve lo v a198 4.p d f, стр. 2.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 н а р о ч и т о у СА Д. 3 До ду ше, 1984. го ди на је одав но про шла. Из гле да да је Ор вел по гре шио за са мо пар де це ни ја. 4 2. Д Р Ж А ВА Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА Про фе сор уставног п рава на Јејл у Џек Ба лк и н је релат и вно скоро најавио на ста нак јед ног но вог мо де ла др жа ве или бо ље ре че но на чи на вла да ви не д р ж а в е на ц и о на л ног на д з о р а. Б а л к и н т р а ж и з а че т ке ов ог мо де л а д р ж а в е у дру гој по ло ви ни XX ве ка, која свој зенит доживљава у перио ду након теро - ри стич ких на па да на САД 11. сеп тем бра 2001. го ди не и Бу шо вог про гла ше ња ра та про тив те ро ри зма, у ко ме пред сед ник САД до би ја ско ро пот пу но одр е ше не ру ке од с т ра не Конг р ес а у поглед у на дзирањ а су мњиви х г рађана. 5 Ма да је рат про тив те ро ри зма нај че шће оправ да ње за из ра ста ње др жа ве на ци о нал ног над зо ра, Бал кин не др жи да је он је ди ни раз лог и по вод, већ см а т р а д а је з а т о одг ов ор а н у б рз ан и р а зв ој и н ф о р м а ц и о н и х т ех но ло г и ја, ч и ја цен а неп р е с т а но оп а д а. 6 До д а т н у и н сп и р а ц и ју Б а л к и н у з а т е о ри ј ско уоб л и ча ва ње мо де ла д р жа ве на ц и о на л ног на д зо ра не су мњи во је п редс т ав ља о и план из 2007. го ди не ко јим је пред ви ђе но да се по ста ви не ко ли ко хи ља да ка ме ра ко ји ма би се над зи ра ли љу ди и во зи ла у јед ном де лу Њу јор ка. 7 3 Ко е н у јед н ој с в о јој к њи з и п о в л а ч и п а р а л е л е и з м е ђу А м е р и ке у в р е м е р а т а п р о т и в т е р о ри зма и О р в е ло в е О ке а н и је, E. D. C o he n, Mass Sur ve il lan ce and Sta te Con trol The To tal In fo r m a t i o n Aw a r e n e s s P r o je c t, Pal gra ve Mac mil lan, New York, 2010, p. 94, 95. 4 Ор ве лов ски сце на рио раз во ја др жа ве бу дућ но сти, има ју ћи у ви ду про цес гло ба ли - з а ц и је и у б р з а н и т е х н о л о ш к и р а з в ој, п р ед в и д е о је и Р. З е к а в и ц а. Ви д е т и в и ш е: Р. З е к а в и ц а, То т а л и т а р и з а м, Књи жев не но ви не, Бе о град, 2002, стр. 181 195. 5 В и д е т и : Д. А в р а м о в и ћ, К а д в а нр е дн о с т ањ е п о с т а ј е р е д о в н о, П р а в н и ж и в о т, 14/2008, стр. 509-529. 6 J. B a l k i n, T h e C o n s t i t u t io n i n t h e Na t i o n a l Su r ve i l l a n c e St a t e, Mi n n e s o t a L a w Re v i e w, Vol. 93, 1/20 08, p. 3. Н и ск а це на и ла к а до с т у п но с т мо де р н и х т ех но ло г и ја на д з о ра до п ри но си то ме да сва ко мо же да вр ши од ре ђе ни вид над зо ра над дру гим љу ди ма што са со бом но си од р е ђ е н е п р ед н о с т и (с а р а д њ а в л а с т и и п о је д и н а ц а), а л и и о п а с н о с т и од р а з л и ч и т и х в и д о в а з ло у по т р е б е (од с т р а не к ри м и н а л н и х и л и т е р о ри с т и ч к и х о р г а н и з а ц и ја). Виде т и и: J. Ba l k i n, S. L e v i n son, T he P ro ce s se s of C on st i t u t i o n a l C h a n ge: From Pa r t i s a n En t re n ch me nt t o t he Na t i o n a l Su r ve i l l a n c e St a t e, Ford ham Law Re vi ew, Vol. 75, 2/2006, p. 522. 7 И н и ц и ја т и в о м з а п о в е ћ а в а њ е н а д з о р а и з 2 0 0 7. г о д и н е п од н а з и в о м L o w e r Ma n h a t t a n S e c u r i t y In i t i a t i v e је п р ед в и ђ е н о п о с т а в љ а њ е п р е ко 3.0 0 0 н о в и х с и г у р н о с н и х к а м е р а у д е л у г р а д а L o w e r Ma n h a t t a n, к а о и 10 0 к а м е р а ко је б и ау т о м а т с к и п р е п о з н а в а л е р е г и с т а р с ке т а - б л и ц е с у м њи в и х в о з и л а и у п о р е ђ и в а л е и х с а п о д а ц и м а и з б а з е п о д а т а к а. То ко м в р е м е н а у ко о п е р а ц и ји њу јо р ш ке п о л и ц и је и Mi c r o s o f t -а овај план се ши ри и до би ја на зив D o m a i n Awa re ness System, што под ра зу ме ва си стем над зо ра од пре ко 6.000 ка ме ра око Њу јор ка. Овај план је ак ти ван од 2012. го ди не. Узор за ова кав си стем над зо ра у Њу јор ку је си гур но био лон дон ски че лич ни пр стен, ко ји под ра зу ме ва над зор од око 650 ка ме ра у де лу гра да ко ји п р ед с т а в љ а ф и н а н с и ј с к и ц е н т а р Ло н д о н а (The City of Lon don). У це лом Лон до ну има пре ко 500.000 си гур но сних ка ме ра. Због то га је у јед ним днев ним но ви на ма још 2007. го ди не 879
Др Дра гу тин С. Авра мо вић, Буђење силе рађање државе националног надзора (стр. 877 890) Балкин др жа ву на ци о нал ног над зо ра дефи нише као нови облик влада - ви не ко ји к а р а к т е ри ше п ри к у п љ а њ е, у по р е ђи в а њ е и а на л и з а и н ф о р ма ц и ја о ста нов ни ци ма и то ка ко у САД, та ко и у чи та вом све ту. 8 О н ви д и д р ж а ву на ц и о на л ног на д з о р а к а о спе ц и ја л н и, по с е б н и с л у чај д рж ав е и нф ормац ија, тј. др жа ве ко ја по ку ша ва да иден ти фи ку је и ре ши про бле ме вла да ви не са - к уп љ а њ ем, у пор еђив ањ ем, а нал из ом и с т в арањ ем и нформац ија. 9 Као на чин вла да ви не др жа ва на ци о нал ног над зо ра ни је про из вод ни ти ван ред ног ста - њ а, н и т и р а т н о г с т ањ а, ш т о с у п р ив р ем е н а с т а њ а. Д р ж а в а н а ц и о н а л н о г над зо ра је, ка ко Бал кин ис ти че, трај на од ли ка вла да ви не, ко ја по ста је све - при сут на и ко ја ко ри сти не са мо у за шти ти од те ро ри стич ких на па да, већ и у за шти ти од обич ног кри ми на ла, за шти ти људ ских пра ва, као и у пру жа њу с о ц и ја л н и х ус л у г а. 10 Та ко д рж ав а н ац ио н а л ног н а д з о р а п ри р од но и з р а с т а и з д р ж ав е бла г о с т а њ а и д р ж а в е на ц и о на л не си г у р но с т и, к а о, пос л уж имо с е Бал ки но вим ре чи ма, њи хов ло гич ки сук це сор. Да кле, пре ма ње го вом виђе њу, др жа ва на ци о нал ног над зо ра је на чин вла да ви не ко ји је по тре бан за олакшано остваривање циљева које пред собом имају како држава благо - с т а њ а, т а ко и д рж ав а н ац ион а лн е с иг у р н о с т и. Н а п р ед н е и н ф о р м а ц и о н е т ехнолог ије з ах в аљујућ и којима с е в рше р а з л и ч и т е в р с т е на д з о р а с у н у ж не и п рил и ком п ру ж а њ а с о ц и ја л н и х ус л у г а и п ри л и ком п рик уп љ ањ а и о браде о ба в е ш т ај н и х по да т а к а (т е ле ко м у н и к а ц и је, ком п ју т е ри, ви де о на д з о р), и тд. У д р ж а ви н а ц и о н а л ног н а д з о р а и људ ско т е ло по с т а је, п р ем а Б а лк инов ом ми шље њу, ва жан из вор ин фор ма ци ја (нпр. са ку пља ње и анализа ДНК, праће ње кре та ња, си сте ми за пре по зна ва ње ли ца). 11 Ка ко Бал кин под вла чи, вла да ви на у др жа ви на ци о нал ног над зо ра превас ход но под ра зу ме ва п ре вен тив но, ex an te де ло ва ње ка ко би се п ред у п ре ди ли зло чи ни. 12 Све то под се ћа на Фу ко ов ч у ве ни п ри мер Бен та мо вог Паноп т и ко на, за т во ра ко ји је т а ко ар х и т ек т он ск и ре шен и кон с т ру и са н да се за т во ре н и ц и у сва ком т ре н у т к у мо г у на д зи ра т и (ста л н и, све о бу х ват н и, свеп рису тн и на дзор), осва нуо чла нак под про во ка тив ним на сло вом Ве ли ки брат жи ви у Лон до ну, у ко ме се наво ди да у шет њи Лон до ном то ком јед ног да на над зор не ка ме ре у слу жби без бед но сти мо гу ус н и м и т и п о је д и н ц а ч а к 30 0 п у т а. До с т у п н о н а : ht t p: // w w w.bl ic. r s / ve s t i /s ve t / ve l i k i- b r a t-z i v i- - u -lo n d o nu / l s w m 5sf. Та ко ђ е, ч е с т о с е ш п е к у л и ш е, м а д а с у у п и т а њу н е з в а н и ч н и п о д а ц и, д а у Ве ли кој Бри та ни ји има ви ше ка ме ра не го Бри та на ца! 8 У д рж ав и н а ц и о н а л н о г н а д з о р а, в л а д а ко р и с т и н а д з о р, с а к у п љ а њ е, у п о р е ђ и в а њ е и а н а л и з у п о д а т а к а д а б и и д е н т и ф и ко в а л а п р о б л е м е, д а б и и з б е г л а п о т е н ц и ја л н е п р е т њ е, да би вр ши ла власт над ста нов ни штвом и да би пру жа ла ва жне со ци јал не услу ге, J. Bal kin, The Con sti tu tion in the Na ti o nal Sur ve il lan ce Sta te, p. 3. 9 Ibid. 10 Ibid., p. 4. 11 О с а в р е ме н и м, т ех но ло ш к и на п р ед н и м с р ед с т ви ма на д з о ра и п ра ће њ а љу д и ви де т и ви ше: M. Hu, Bi o me tric ID Cyber sur ve il lan ce, In d i a n a L a w Jo u r n a l, Vol. 88, 4/2013. 12 J. Bal kin, The Con sti tu tion in the Na ti o nal Sur ve il lan ce Sta te, p. 11. 880
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 а да са ми не зна ју ка да се то де ша ва ( ње га ви де, али сâм не ви ди; он је објект ин фор ма ци је, а ли ни ка да су бјект у ко м у ни ка ци ји ). Власт, како је Бентам ви део у свом па нопт и ч ком мо де л у, мо ра би т и ви д љи ва и не п р о ве р љи ва. Ње на сна га упра во по чи ва на то ме да ни ка да не ма по тре бе да ин тер ве ни ше. Због то га Ф у ко к а о гла вн у по с ле д и ц у П а ноп т и ко на ви д и и н д у ко в а њ е у з а т в о р е н и к у свести о његовој сталној видљивости, чиме се обез бе ђу је ау то мат ско функц и о н и с а њ е в л а с т и. Та ко ђе, е ф ек т и на д з о р а мо р а ју би т и не п р е к и д н и, ча к и у ко л и ко је њ е г о в о деј с т в о д ис кон т и н у и р а но. 13 Ф у ко је т у Б ен т а мо ву и де ју пре нео на дру штво као це ли ну, у ко ме кон стант ним над зи ра њем мо же да се ус по с т а ви кон т р о л а на д по на ша њ ем по је д и на ца к а ко би с е у ч и н и л и по с л у- шним. 14 Ма да г а Б ен т а м п ри к а з у је к а о спе ц и фи ч н у ус т анову, к а о з ат в ор ен и свет за се бе, за Фу коа је па ноп тич ки мо дел нај ши ре при мен љив мо дел функци о ни са ња вла сти, на чин де фи ни са ња од но са вла сти у сва ко днев ном жив о т у љу д и. 15 Бал кин иде још ко рак у од но су на Фу коа. Он др жи да др жа ва на ц и о на л ног на д з о р а п р е в а зи л а зи и Ф у ко ов па ноп т и ч к и мо де л: Вл а д и на нај ва жни ја тех ни ка кон тро ле ни је ви ше по сма тра ње или прет ња по сма тра - њ ем. То је а на л и з а и ус по с т а в љ а њ е в е з а и з ме ђу по да т а к а. Ве л и к и де о ја в ног и при ват ног над зо ра се спро во ди без ика квог зна ња да је не ко по сма тран. 16 3. ИЗА ЗО ВИ ДР ЖА ВЕ НА ЦИ О НАЛ НОГ НАД ЗО РА АУ ТО РИ ТА Р Н А И Л И Д Е МО К РАТ С К А ВА РИ ЈА Н ТА Као по себ на опа сност у др жа ви на ци о нал ног над зо ра ис ти че се не мог ућ нос т за бо ра в ља ња по на ша ња по је д и на ца. У д р жа ви на ц и о на л ног на д зо ра више нема а мнези је ко ју Ба л к и н сма т ра нај ве ћ и м з а ш т и т н и ком п ри в ат но с т и по је ди на ца. Све се бе ле жи и све се пам ти с об зи ром на ла ку до ступ ност и ни ску це ну са вре ме них технологија (камера, чу ва ња по да та ка). Због то га Балкин др жи да др жа ва на ци о нал ног над зо ра пре ра ста у др жа ву ко ја ни ка да не з а б о р а в љ а. 17 Не к а да с у с т в а ри д ру г а ч и је би ле по с т а в љ е не, з а б о р а в љ а њ е је 13 М. Фу ко, На д з и р а т и и к а ж њ а в а т и н а с т а н а к з а т в о р а, И з д а в ач к а к њи ж а р н и ц а Зо ра на Сто ја но ви ћа, Срем ски Кар лов ци Но ви Сад, 1997, стр. 195. 14 Описујући ди сци плин ску власт у си сте му хи је рар хиј ског над зо ра, Фу ко је де фи - ни ше као ап со лут но на ме тљи ву јер је сву да и увек буд на, не оста вља ју ћи ни јед ну област у сен ци и не пре ста но кон тро ли шу ћи чак и оне ко ји су за ду же ни за кон тро лу, али исто врем е н о и к а о а п с о л у т н о н е у п а д љи в у је р фу н к ц и о н и ш е с т а л н о и д о б р и м д е л о м у т и ш и н и, ibid., стр. 173. 15 Ibid., стр. 199. 16 J. Bal kin, The Con sti tu tion in the Na ti o nal Sur ve il lan ce Sta te, p. 12. 17 С д р у г е с т р а н е, О р в е л је з а з и р а о од и д е је п о т п у н о г б р и с а њ а (м е њ а њ а) п р о ш л о с т и и фал си фи ко ва ња исто риј ских чи ње ни ца. Ме ђу тим, овај дру ги екс трем, ско ро пот пу на не - м о г у ћ н о с т з а б о р а в љ а њ а п о је д и н и х л и ч н и х т р е н у т а к а и з п р о ш л о с т и љу д и с е ч и н и к а о јо ш 881
Др Дра гу тин С. Авра мо вић, Буђење силе рађање државе националног надзора (стр. 877 890) би ло п ра ви ло, а се ћа ње из у зетак. Данас, услед ра звоја диг ита лни х технолог ија и гло ба л ног у м р еж ав ањ а, с ећ ањ е пос т аје п р а ви ло, а з а б о р а в љ а њ е и з у з е т а к. По је д и н ц и ви ше не мо г у т е к т а ко по б е ћ и од св о је п р ош лос т и. О н а о с т аје т р ај но з а па м ће на. 18 Та ко ђе, у д р ж а ви на ц и о на лног на д зо ра Ба л к и н уо ча в а ве л и ке п р о бле ме са ста но ви шта угро жа ва ња слободе поједи на ца. На при мер, он се пи та: Уко - л и ко п рет раг у ба зе по да т а к а ко ри с т и в ла с т ра д и ло ц и ра њ а т е р о ри с т а, з а ш т о је он да не би ко ри сти ла и ра ди ло ци ра ња оних љу ди ко ји ни су пла ти ли ка зну за пар ки ра ње? Јед но ис тра жи ва ње ко је је спро вео Шејн Хе рис и по том об - ја вио у к њи зи По сма т р а ч и Уз д и з а њ е а ме ри ч ке д р ж а в е на д з о р а у к а з у је на опа сан па ра докс: ме ре ко је аме рич ка вла да спро во ди по след њих де це нија (по п у т р а з в о ја п р о г р а м а To t al In fo r m a t io n Awa re n e s s, ко ји би тре ба ло да пред ви ђа бу ду ће те ро ри стич ке на па де) оте жа ва ју хва тање терориста, а олакша в а ју ш п и ју н и р а њ е о с т а л и х г р а ђа на. 19 Б а л к и н по к а з у је в е л и к у б о ја з а н и п р е ма мо г у ћ и м з ло у по т р е ба ма од с т р а не п ри в ат н и х а к т е р а, ко ји у с а р а д њи са др жав ним вла сти ма уче ству ју у при ку пља њу по да та ка. 20 Као што се мо же ви де ти, Бал кин не сум ња да ће мо има ти др жа ву на ционал ног над зо ра, већ се са мо пи та ко ји ће то тип др жа ве над зо ра би ти. Да ли се она мо же ста ви ти у устав не окви ре и ускла ди ти са основ ним људ ским прави ма. Та ко Бал кин пра ви раз ли ку из ме ђу ау то ри тар не и де мо крат ске др жа - в е и н ф о р м а ц и ја. У ау т о рит а рној д рж ави и нф о рм ац ија, в л а с т нез ајаж љив о ала во при ку пља ин фор ма ци је ка ко би уве ћа ла сво ју моћ и се бич но, цици ја шки их чу ва и скри ва од очи ју јав но сти (нај че шће као др жав ну тај ну). На тај на чин, власт из бе га ва од го вор ност за кр ше ње људ ских пра ва и за с у р о ви ја. Тач н и је, да на с по с т о ји мо г ућ но с т да с е и з в ла че до г а ђа ји и з п р о ш ло с т и по је д и на ца с е лек т и в но, по по т р е би он и х ко ји и ма ју по дат ке с т а л но до с т у п н и м, а т о су најче ш ће но сиоц и д р ж а в н е в л а с т и. 18 Ви де ти: V. Mayer-Schönberger, De le te The Vir tue of For get ting in the Di gi tal Age, Prin ce ton Uni ver sity Press, Prin ce ton (New Jer sey) Ox ford (En gland), 2009. 19 Ви де ти: S. Har ris, T h e Wa t c h e r s: T h e R i s e o f A m e r i c a s S u r v e il l a nc e S t at e, The Pen guin Press, New York, 2010. Де таљ ни је о про јек ту TI A ( To tal In for ma t ion Awa re ne ss) ви де ти и у: E. D. C o h e n, op. cit. Не е ф и к а с н о с т и н е у с п е с и д р ж а в е н а ц и о н а л н о г н а д з о р а с у н а р о ч и т о п о с т а л и в ид љи в и н акон т ер ор ис т и чк и х н ап ад а у П ар из у 2 015. г од ин е. С о бз ир ом н а т о д а с у с л уж б е б е з е б ед н о с т и б и л е ус м е р е н е и с к љу ч и в о н а а н а л и з у и ко н т р о л у д и г и т а л н и х ко м у н и к а ц и ја, з а не м а р е н је људ с к и ф а к т о р, а и с т р а г а је в о ђ е н а по г р е ш н и м п у т е м, у т в р ђ и в а њ е м по с т о ја њ а н а п р ед н е е н к р и п ц и је ко ј у с у ко р и с т и л и т е р о р и с т и у ко м у н и к а ц и ји. Ти м п о в о д о м је д а н ко - м е н т а т о р ц и н и ч н о з а к љу ч у ј е д а ј е п р ав о ч уд о д а с е А м е р и ч к а р е в о л у ц и ј а д о г о д и л а б е з м о б и л н и х т е л е ф о н а и т в и т е р а, J. D vo r a k, T h e Fa i lu r e of t h e Su r ve i l l a n c e St a t e, PCMag, Novem ber 18, 2015, до ступ но на: http://w w w.p c m a g.c o m /a r t ic le2 /0, 2817, 2 495289,0 0. a s p. Слич но р а з м и ш љ а и Ко е н ко ји и с т и че д а не м а т е х но ло ш ког с р ед с т в а ко је мо же по т п у но и с к љу ч и т и м ог у ћн о с т т ер ор ис т и чк о г н ап ад а, т е д а т о з н ач и з а х т е в а т и с а в р ш е н с т в о у н е с а в р ш е н о м све ту, E. D. Co hen, op. cit., p. 27. 20 J. Bal kin, The Con sti tu tion in the Na ti o nal Sur ve il lan ce Sta te, p. 16, 17. 882
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 соп стве не по ли тич ке гре шке. На су прот то ме, Бал кин де мо крат ску ин фор - ма тив ну др жа ву ви ди као др жа ву у ко јој власт по пут ин фор ма циј ских гурма на и са ку пља и ко ри сти са мо оне ин фор ма ци је ко је су ну жне за ефи ка сно вр ше ње вла сти и на ци о нал ну без бед ност. Власт пре ста је да при ку пља инф о рм ац ије к ад а т о в ише н ије пот р е бно, а п р и к у п љ е не и н ф о р м а ц и је к а д а п р ес т ане пот р еб а з а њим а у н иш т ав а, а а ко т о и з т е х н и ч к и х р а з ло г а н и је мог у ће, с т ри к т но р е г у л ише њихову д аљу у по т р е бу. К а ко ис т и че Б а л к и н, уко ли ко ин фор ма тив на др жа ва ни је у мо гућ но сти да за бо ра ви, ну жно је да бу де у мо г ућ но с т и да оп р о с т и. 21 Та ко ђе, в л а с т у де мо к р ат ској и н ф о р ма т и в - ној д р ж а ви по с т у па по п у т и н ф о р ма ц и о н и х фи л а н т р о па, је р до б р о в ољ но д и с т ри бу и р а ју ја в но с т и в р ед не и н ф о р ма ц и је до ко ји х с у до ш л и, з а по т р е б е едукације, истраживачких пројеката, итд. Због тога, у овом типу држа ве надзо ра, Бал кин власт ви ди као увек од го вор ну гра ђа ни ма (уко ли ко де лу је нелег а л но, у с л у ча ју по с т о ја њ а ко ру п ц и је и л и не е фи к а снос т и), т ра нспар ен тн у (и з б е г а в а д р ж а в не т ај не), к а о ч у в а р а п ри в ат но с т и г р а ђа на. Н а т ај на ч и н с е, у Бал ки но вој ви зи ји де мо крат ске ин фор ма тив не др жа ве, спре ча ва зло у по - тре ба вла сти. 22 Глав ни на чин за шти те сло бо де у др жа ви на ци о нал ног над зо ра ко ја би би ла де мо к рат ског ка ра к т е ра је, п ре ма Ба л к и но вом м и ш ље њу, кон т ро ла но - си ла ца из вр шне вла сти, јер они ла ко мо гу зло у по тре би ти овла шће ња и од ве - сти д р жа ву п у т ау то ри тар ног ре ж и ма. Ука зу ју ћ и на ог ра ни че ност за ко но дав не и суд ске кон тро ле за ко но дав не вла сти (на ро чи то на при ме ру Џор џа Бу ша), Б а л к и н и з л а з ви д и у ус т а но в љ а в а њу и н ф о р ма ц и о ног ом буд сма на у ок ви ру и з в р ш не в л а с т и ко ји би до дат но на д зи р а о п р ед с т а в н и ке и з в р ш не в л а с т и и био га рант да ће власт ин формације прикупљати и ко ристити легално и не - ар би трер но. Ти ме би се, према Балкиновом ми шље њу, мо гла обез бе ди ти влада ви на пра ва у др жа ви на ци о нал ног над зо ра. Да кле, Бал кин ре ше ње ви ди у кон тро ли са њу кон тро ло ра, од но сно по сма тра њу по сма тра ча истим средстви ма ко ји ма се и он слу жи али од стра не ин фор ма ци о ног ом буд сма на. 23 21 Ibid., p. 18. Међут и м, Маје р -Шенбе рг е р у п раво у позорава да када д руг и и мају п рис т у п до на ш и х и н фор ма ц и ја м и г у би мо моћ и конт р ол у. Услед до с т у п но с т и и т рај но с т и д и г и т а л не мемо ри је и н фор ма ц и о на моћ п р елази с појед и нца ча к и на т р е ћ а, по т п у но не по зна т а л и ца. На тај на ч и н се, ка ко ка же овај ау т ор, п ро д у бљу ју ра з л и ке у мо ћ и из ме ђу бо га т и х и н фор ма ц и ја ма и ин фор ма ци о но си ро ма шних, чи ја се чак и кон цеп ци ја про шло сти мо же по ри ца ти. То све до - во ди до са мо цен зу ре због уви ђа ња по сто ја ња па ноп тич ке кон тро ле, чи ме се огра ни ча ва отво - ре на де бата као једа н од ка ме на те ме ља ца де мо к рат ске в ла да ви не, V. Mayer-Schönberger, op. cit., p. 112. Та ко ђе, сп ро во ђе ње кон т роле на д п рош лос т и је основно обележје ау торитар н и х ре ж има. 22 J. Bal kin, The Con sti tu tion in the Na ti o nal Sur ve il lan ce Sta te, p. 18. 23 Ibid., p. 24. Ви де ти и ин тер вју с Џе ком Бал ки ном: S. Hor ton, Six Qu e sti ons for Jack Ba lk i n o n t h e E nt r e nch m e nt of t h e Na t i o n a l Su r ve i l l a n c e St a t e, Ha r p e r s Ma ga z i n e, July 6, 2009, до ступ но на: h t t p:// h a r p e r s.o r g / blog /20 0 9/07/si x- q u e st i o n s - fo r - ja c k- b alk i n - o n - th e- e nt re nc h m e n t- - o f - t h e - n a t i o n a l - s u r v e il l a n c e - s t a t e /. 883
Др Дра гу тин С. Авра мо вић, Буђење силе рађање државе националног надзора (стр. 877 890) 4. К А АУ ТО РИ ТА Р НОЈ Д Р Ж А ВИ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА Уп р кос не су м њи вој до м и ш љ ат о с т и и м и са о н и м на по ри ма ко ји ма је Џек Бал кин до шао до јед ног за и ста но вог те о риј ског мо де ла др жа ве на ци о налног на д зо ра, ш т о не су м њиво п р едс т ав љ а ве л и к и на у ч н и до п ри но с, ч и н и с е да ње го ва идеј на раз ра да де мо крат ског мо де ла овог ти па др жа ве оста је на ни воу оно га што се у САД че сто на зи ва wishful thin king (да то сло бод но преве де мо као пу шта ње ма шти на во љу ). Ја сно је да ре ше ње тре ба тра жи ти, али га не тре ба ну жно увек и на си лу на ћи. Сама поде ла на ау то ри тар не и де мо к рат ске ин фор ма тив не д ржаве (д ржаве на ц и о на л ног на д з о ра) је п р е на т ег н у т а м и с а о ном г и м на с т и ком. Вла с т, к а о и моћ има скло ност ка стал ном уве ћа ва њу. По ста вља се пи та ње ко ће од но сила ца в лас т и и л и с л уж би б е зб еднос т и р ећ и с ада је дос т а, више и нф ормац ија м и н ије по т р е б но, в е о ма р а до ћу и х п ри к а з а т и и у ч и н ит и дос т у пн и м ш ир ој ја в но с т и, у по т р е бљ а в а ћу и х ис к љу ч и в о ле г а л но, не а рби т р е рно и у н и ш т и ћу и х к а д а п о с л у же с в о јој л ег а лн ој с в рс и. Ко нт р ол а и нф о рм ац ија је о с н ов а кон т р о ле ч и т а в ог д ру ш т в а. 24 Сти че се ути сак као да Бал кин ни је пот пу но у по знат са фу н к ц и о н и са њ ем и нач ином рада сл уж би б е зб еднос т и, мож да он то не же ли или чак не мо же да ви ди, за сле пљен сво јим иде а ли стич ким за мисли ма. На њи хо вој ме ти ни су са мо те ро ри сти ни ти са мо при пад ни ци кри минал них гру па, већ сви гра ђа ни, јер сва ко мо же би ти по тен ци јал но опа сан за др жав не ин те ре се. Ка ко један аутор примећује, постојање демократске државе над зо ра зву чи као ок си мо рон, као по сто ја ње уми ља те руч не бом бе. 25 Ка ко би те о риј ски уо кви рио свој де мо крат ски мо дел др жа ве на ци о налног над зо ра Бал кин на сто ји да пре ва зи ва ђе и ре ши веч ни про блем по де ле в л а с т и и с у в е р е но с т и. К а ко п ри зна је у јед ном св ом ко а у т о р ском р а д у, сме р у ко ме ће се раз ви ја ти др жа ва на ци о нал ног над зо ра у САД у ве ли кој ме ри з а ви си од с уд ске в л а с т и, од но сно од по л и т и ке ко ја у т и че на и ме но в а њ е с у- д и ја. С у до ви ће бл а г о с ло ви т и и да т и ле г и т и м и т е т т и м р а з в о ји ма (д р ж а в е на ци о нал ног над зо ра прим. Д. А.), као што су да ва ли легитимитет уздиза - њу а д м и н и с т ра т и в не и ре г улат орне д ржаве и д ржаве нац иона лне сиг у рнос т и с р е д и ном X X в е к а. 26 Ме ђу т и м, у ви ђа ју ћ и не до в ољ но с т з а ко но да в не и с уд- 24 Ко ен т о де фи н и ше к а о ор ве л и ја нско/ма к ија ве л и с т и ч к у фор м у л у з а кон т р о л у: да зна ш све и да др жиш све дру ге, на ро чи то не при ја те ље у не зна њу или мо жда још бо ље, да их дезин фор ми шеш, E. D. Co hen, op. cit., p. 19. 25 M. Ko n cz a l, I s a D e m o c r a t ic Su r ve i l l a n c e St a t e Po s si ble?, The Was hing ton Post, Ju ne 8, 2013, до ступ но на: https://www.was hing ton post.com /news/wonk/wp/2013/06/08/is-a-de mocr a t i c - s u r v e il l a n c e - s t a t e - p o s s i b l e /. 26 J. Bal kin, S. Le vin son, op. cit., p. 490. Та ко ђе, ве ли ку ве ру у суд ску власт ко јој ста вља у з а д а т а к б а л а н с и р а њ е и з м е ђу п р и в а т н о с т и г р а ђ а н а и н а ц и о н а л н е с и г у р н о с т и, н а р о ч и т о у с ф е р и р а з л и ч и т и х т е х н о л о г и ја н а д з о р а г р а ђ а н а, и м а С т и в е н Ра ш и н г. Ви д е т и: S. R u s h i n g, 884
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 ске кон тро ле, Бал кин по ку ша ва да за у зда но си о це из вр шне вла сти чак и уво ђе њем че твр те гра не власти, специјализо ва ног ин фор ма ци о ног ом буд смана. 27 Кон т ро л и са њем кон т ро ло ра од но сно по сма т ра њем по смат рача се н и ш т а не ре ша ва већ се на ста вља бес пре кид ни и бес ко нач ни низ. Ко ће кон тро лиса ти ин фор ма ци о ног ом буд сма на да не зло у по тре би сво ја овла шће ња? С у ш т и на је у с а мом чо в е к у и њ е г о в ој п ри р о д и. Је д и но с а м чо в ек мо же с е б е да з а у зда, а не би ло к а к ви спољ н и кон т р о ло ри. Од с а мо о г р а н и ча в а њ а нос ил ац а в л ас т и, њи хо в и х мо р а л н и х к в а л и т е т а с в е з а в и с и, од а н т и ке д о да нас. На жа лост, ства ри ни су баш пот пу но сјај не, ка ко их углав ном Бал кин ви ди. По ла зе ћи хоб сов ским пу тем, од ло ше при ро де љу ди, чи ни се да је м но г о в е р о в а т н и ји пе си м и с т и ч к и с т а в д а д р ж а в а н а ц и о н а л ног н а д з о р а у сва ком случају води потпуном губитку сло бо де по је ди на ца, не га ци ји вла - д а в и н е п р ав а и с в ојој а ут ор ит а рн ој в ар ија н т и. Од а к л е т о л и к и Б а л к и н о в оп ти ми зам, ка да га је ре ал ност то ли ко пу та де ман то ва ла, а и да нас га де манту је? Због че га је он да држава националног над зо ра у САД на кон те ро ристич ких на па да 2001. го ди не до би ла ау то ри тар на обе леж ја и уве ла пер манент но ван ред но ста ње од но сно је дан об лик устав не дик та ту ре? 28 T h e J u d i c i a l R e s p o n s e t o M a s s Pol ic e S urvei ll a nc e, J o u r n a l o f L a w, Te c h n o l o g y a n d Po l i c y, 2/2011, p. 318 328. 27 У јед ном дру гом свом ко а у то р ском ра ду с Ле вин со ном Бал кин та ко ђе тра жи на чине за за у зда ва ње вла сти пред сед ни ка САД на ро чи то у ста њу др жав не ну жде. У члан ку се п р ед л а ж у р а з л и ч и т и ме х а н и з м и, од усв а ја њ а не м ач ког мо де л а кон с т ру к т и в ног и з гл а с а в а њ а н е п о в е р е њ а, п р е ко у в о ђ е њ а к в а л и ф и ко в а н е в е ћ и н е з а п р о г л а ш е њ е в а н р ед н о г с т а њ а и /и л и за пре но ше ње овла шће ња на пред сед ни ка у усло ви ма ван ред ног ста ња (или усва ја ње Акер - ма но вог р е ше њ а о ус т анов љ ав ању све веће већ ине п ри л и ком п р о д у ж а в а њ а в а н р ед ног с т а њ а), п а с в е д о и з м е ш т а њ а ц е л о г п р о ц е с а и з с ф е р е п о л и т и ке ус т а н о в љ а в а њ е м јед н о г р е л а т и в н о не за ви сног ор га на по пут Са ве та за слу чај ну жде чи ја би са гла сност би ла ну жна при ли ком д о но ше њ а од л уке о у в о ђ е њу в а н р ед ног с т а њ а. Ви де т и: S. L e v i n s o n, J. Ba l k i n, C o n s t i t u t i o n a l Dic ta tor ship: Its Dan gers and Its De sign, Min ne so ta L a w Re v i e w, Vol. 94, 6/2010. С дру ге стра не, п о је д и н и ау т о р и у п о з о р а в а ј у н а ч и њ е н и ц у д а д о к с у а н г л о а м е р и ч к и т е о р ет ич а р и з ауз ет и и з н а л а же њ е м р е ш е њ а з а о г р а н и ч а в а њ е и з в р ш н е в л а с т и у р а т у п р о т и в т е р о р и з м а, п р е в и - ђа ју ве ли ку опа сност од екс пан зи је суд ске вла сти и на стан ка су до кра ти је, R. Hirschl, The New C on st i t u t i o n a l ism a nd T he Ju d i ci a l i z a t ion of P u re Po l i t ics Wor ldw i de, Ford h a m L a w Re v i e w, Vol. 75, 2/2006. 28 З б о г т ог а ј е у п р а в о г л а в н а а м б и ц и ј а Б р у с а А к е р м а н а, т а ко ђ е ј е ј л с ко г п р о ф е с о р а ус т а в н о г п р а в а, д а у к а же н а н у ж н о с т з а м е н е л о г и ке р а т а л о г и ко м п р и в р е м е н о м в а н р ед н о г ста ња у слу ча ју те ро ри стич ких на па да, јер у су прот ном, ка ко упо зо ра ва: Спи ра ла је за страшу ју ћа : по сле сва ког успе шног на па да, по ли ти ча ри ће исту па ти са но вим го ми ла ма ре пре - си в н и х з а ко на ко ји би у бла ж и л и на ш у не р в о з у, о б е ћ а в а ју ћ и в е ћу си г у р но с т да би у т в р д и л и д а р а з л ич ит а т ер ор ис т и чк а у д р уж ењ а ус п ев ај у с а н ап ад им а н екол ико г о д ин а к ас н и је. Та но ва не сре ћа ће, за уз врат, ство ри ти зах тев за још ви ше ре пре си је, и та ко све да ље и да ље. Чак и ако би се то ком сле де ће по ло ви не овог ве ка су о чи ли са мо са три или че ти ри на па да оног ни воа ка кав је био 11. сеп тем бар, па то ло шки по ли тич ки кру го ви ће ус пе ти да уни ште г р а ђ а н с ке с л о б о д е д о 2 050. г о д ин е, B. Acke rm a n, Terr or i s m a n d t h e C o n s t it ut ion a l O rd e r, Fo r d h a m L a w Re v i e w, Vol. 75, 2/2006, p. 475. Ви де ти и: B. Ac ker man, The Dec li ne and Fall of 885
Др Дра гу тин С. Авра мо вић, Буђење силе рађање државе националног надзора (стр. 877 890) О п т и м и з а м у по гле д у на с т а н к а де мо к рат ског т и па д р ж аве нац иона лног над зо ра је ви дљив и код Бал ки но вих кри ти ча ра по пут Ори на Ке ра. На и ме, Кер у од го во ру на Бал ки нов ка пи тал ни чла нак ис ти че да не ма сум ње у демо к р ат ск и мо де л, с а мо опо н и р а Б а л к и н у ис т и ч у ћ и да д р ж а в а на ц и о на л ног на д зо ра н и је но ви об л и к в ла да ви не ч и ји на с т а на к су п ро у з ро ка ва ле мо де р не тех но ло ги је и ко јим се ме ња оно што вла да мо же да чи ни. 29 Ке р з аг ов ар а став да об лик вла да ви не у осно ви оста је исти, те да про блем ко ји Бал кин уо ча в а н и је п р о блем в л а да ви не, в ећ т ех но ло г и је, ком п ју т е ри з а ц и је. Да к ле, пре ма Ке ро вом ми шље њу у пи та њу је са мо но ви те рен за игру, а ци ље ви власти оста ју исти не за ви сно од тех но ло ги је, та ко да оста је ста ри по сао ко ји се мо ра ура ди ти на но ви на чин. Због то га се по ме ра фо кус с иде о ло шког пи тањ а ко је и з а зив а нес угласице и непов ер ењ е, на т ех но ло ш ко п и т а њ е око ко јег мо же да се по стиг не ши ра са гла сност. Кер ис ти че да су по треб ни но ви за ко ни ко ји би од го во ри ли на тех но ло шке иза зо ве, те да је, као и ра ни је, прав но огра ни че ње но си ла ца из вр шне вла сти на ства ра о ци ма пра ва, а не на би ло ко јој др жа ви, па ни на др жа ви на ци о нал ног над зо ра. Та ко ђе, и мно ги дру ги аме рич ки ау то ри не са мо да не ви де прет њу у кон стант ном над зо ру од стра не Ве ли ког бра та у др жа ви на ци о нал ног надз о р а, в ећ у т о ме ви де бр ој не п р ед но с т и с а с т а но ви ш т а људ ске с ло б о де. Та ко на п риме р з а Б е не т а К а пе р са т а к а в сце на рио н и је з а с т раш ујућ и. Наиме, ов ај ау тор су ге ри ше да сли ку о Ве ли ком бра ту тре ба про ме ни ти, та ко да га тре ба пер ци пи ра ти као за штит нич ки ори јен ти са ног, као оно га ко ји мо же ис прича ти на шу стра ну при че (по је дин ца, гра ђа на). У том кон тек сту Ве ли ки брат по ста је не ко ко не са мо да нас по сма тра, већ и не ко ко па зи на нас. Ка ме ре мо гу би ти те, ка ко Ка перс ви ди, ко је не са мо да сма њу ју кла сич ни кри ми нал, в ећ и ко је о б е з б е ђу ју ф е р и јед на ко по с т у па њ е по л и ц и је, на р о ч и т о и ма ју ћ и у ви д у р а сн у д ис к ри м и на ц и ју. 30 Мо же мо с т в а ри по см а т р а т и ов ако и л и он а ко, ле п ше и л и ру ж н и је и х сагледават и и оп исиват и, и нт и мно желет и демок ратск у д ржаву нац иона лног над зо ра, али исти на је јед на и ве о ма из ве сна: љу ди су скло ни зло у по тре би и неконтролисаном прикупљању информација зарад задовољавања сопстве - них ин те ре са. Ско ро је из ве сно да др жа ва на ци о нал ног над зо ра ско ро увек по при ма ау то ри тар на обе леж ја. Јер, ка ме ре су сву да око нас, а Ве ли ки брат нас по сма тра! th e Amer ic a n Rep ublic, Ha rva rd Un ive rsit y P r e s s, C a mb r idge ( Ma ss a chuset t s) L ondon ( Eng la nd), 2010, p. 73, 74. 29 O. Ke r r, T he Na t i o n a l Su r ve i l la n ce St a t e: A Re s p on se t o Ba l k i n, Min ne so ta L a w Re v i e w, Vol. 93, 6/2009, p. 2179 2184. 30 Видет и: B. Ca per s, Cr i me, Su r ve il la n ce, a nd Com mu n i t i es, Ford ham Urban La w Journal, Vol. 40, 3/2013, p. 959 992. 886
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 5. НА ДА УМИ РЕ ПО СЛЕД ЊА Оно што Бал кин на го ве шта ва и по ку ша ва да учи ни на сто је ћи да на ђе на ч и не з а у зда в а њ а Ле ви ја т а на у СА Д, мо же би т и в е о ма по у ч но и з а на ш у др жа ву ка ко би се на вре ме при пре ми ли. У кон крет ном слу ча ју, ве ли ка је сре ћа што не спа да мо у бо га те, тех но ло шки на пред не зе мље, у ко ји ма су сред ства над зи ра ња гра ђа на ла ко до ступ на и јеф ти на. Та чи ње ни ца нам обез бе ђу је до вољ но вре ме на да уста но ви мо чвр шћи нор ма тив ни оквир по - в о дом ко ри ш ће њ а с р ед с т а в а на д з о р а и сн и ма к а, у н и ш т а в а њ а по да т а к а, ко - риш ћења од с т ра не п риватн и х л ица, како би се ус т а но вио ка ка в - т а ка в ба ла нс из ме ђу зах те ва при ват но сти и с дру ге стра не, си гур но сти гра ђа на. Међут и м, с т в а р додатно комп л ик ује ч ињ ен ица и да м и с ам и пос т ајемо п р ов ајдери и нф о м а ц и ја з а Ве л и ког б р а т а и т и ме с е до б р ов ољно одричемо в е л и ког де л а с оп с т в е не п р и в а т но с т и. В е л и к и б р ој љу д и у е р и и н т е р не т а ни је ни све стан ка да то чи ни. Све по ру ке ко је ша ље мо пре ко Gmail, Hot mail и по д ац и, ф от ог р а фи је, сн и м ц и ко је по с т а в љ а мо н а Fac eb o o k, Tw it te r или Inst ag ra m о с т ају т р ајно з аб ележен и н а р а зл ич ит и м с е рв е ри м а и дос т у пн и Ве л и ком брат у ко ји и х ре ла т и в но ла ко мо же до би т и на рас по ла га ње. 31 Не ка да их по је дин ци са ми ста вља ју на располагање, постављајући на пример на сво - је о т в о р е не (сви м а ви д љи в е) Fa c e b o o k п р о фи ле ком п ле тне под а тке о с еби (лич не, о сво јим на ви ка ма, хо би ју, при ја те љи ма, итд). На тај на чин на ста је оно ш т о С о лов на зи в а д и г и т а л н и м до си је и ма ко ји п р е ра с т а ју у д и г и т а л не би о г р а фи је, по мо ћу ко ји х т р е ћ а л и ца мо г у о т к ри т и ш т а к у п у је мо, о р г а н и- за ц и је ко ји ма п ри па да мо, к а ко су р фу је мо и н т е р не т ом, и које ем и сије и виде о з а п и с е глед амо. 32 Реч им а М аје р -Ше нб е рг ер а, у кол ико т е неко по см а т р а док су р фу јеш на и н т е р не т у, после некол ико дана т а о с оба ће з аб ора вит и ш т а си и ка да пре тра жи вао. G o o gle не ће; њ е г о в а ме мо ри ја о не ч и јем з а х т е ву з а п р е т р а ж и в а њ е је м но г о т р ајн ија и п р ец изн ија. 33 С д руг е с т р ане, у ко л ико по је д и на ц по с т а не д и г и т а л н и а п с т и нен т у с а в р е ме ном д ру ш т ву он ско р о да и не по сто ји! Ма јер-шен бер гер, слич но као и Бал кин, ре ше ње ви ди у униш т а в а њу по да т а к а на кон п р о т е к а од р е ђе ног в р е ме на, а л и и у ау т о мат ском у н и ш т а в а њу, ис т е ком њи хо в ог р о к а т р а ја њ а. 34 31 О т ом е в ид е т и в и ш е: M. B e d i, Fa c e b o o k a n d I n t e r p e r s o n a l P r i v a c y : W hy t h e T h i r d Party Doc tri ne Sho uld Not Apply, B o s t o n C o l l e ge L a w Re v i e w, Vol. 54, 1/2013, p. 1 71; O. Ke rr, Applying the Fo urth Amend ment to the In ter net: A Ge ne ral Ap pro ach, S t a n fo r d L a w Re v i e w, Vol. 62, 4/2010, p. 1005 1049. 32 D. So lo ve, D i g i t a l D os si e r s a nd t he D is si pa t ion of Fo u r t h A me nd me nt P r i va cy, S o u t h e r n C a li fo r n i a L a w Re vi ew, Vol. 75, 5/2002, p. 1095. 33 V. Mayer-Schönberger, op. cit., p. 103. 34 Ibid., p. 171. 887
Др Дра гу тин С. Авра мо вић, Буђење силе рађање државе националног надзора (стр. 877 890) На тра гу слу ча ја Едвар да Сно у де на, а на осно ву те о ри је ко ју је по ста вио Ба л к и н, из ра с т а ју и ком п ро м и сна т е о риј ска гле д и ш т а о ка ра к т е ру са вре ме не д р ж а ве. Та ко на п ри ме р Деј ви д По зен, по ла зе ћ и од Ба л к и но вог ра з л и ко в а њ а ау т о ри т а р не и де мо к р ат ске д р ж а в е и н ф о р ма ц и ја, и н ф о р ма ц и о н и х ш к р т и- ца и ин фор ма ци о них фи лан тро па, ви ди САД да нас као син те зу зва нич ног ш к рт ар ењ а и а нон и мне фила нт р оп ије. Зб ог т ог а Поз ен смат ра да је најб ољ е ока рак те ри са ти др жа ву на ци о нал не си гур но сти у САД Бал ки но вом тер мино ло г и јом и т о к а о де мо к р ат ско - ау т о ри т а р н у и н ф о р ма т и в н у д р ж а ву. 35 Та ко ђ е, ох р аб р уј ућ е д ел ује ч ињ ен и ц а д а је ком п а н и ја A p p l e, у п р ко с сна ж н и м п ри т и сц и ма FBI, ипак за са да ус пе ла да са чу ва при ват ност сво јих ко ри сни ка. На и ме, у фе бру а ру 2016. го ди не је пре ко су да FBI на ре дио ком пани ји Ap ple да ра з би је ши фру мо би л ног те ле фо на чи ји је п роизвођач (iphone), 36 а ко ји је при па дао јед ном од на па да ча ко ји су у де цем бру 2015. го ди не уби ли 14 љу ди у Сан Бер нар ди ну у Ка ли фор ни ји. На па дач је у по ли циј ској ак ци ји уби јен. FBI је ис пи ти ва њем те ле фо на на вод но хтео да утвр ди да ли је на падач пла ни рао на пад у до го во ру са во ђа ма ISIS. З а р а д оч у в а њ а си г у р но с т и и п ри ват но с т и ко ри сн и к а, а л и на ра в но и и з еко ном ск и х ра злог а, Apple је од био т о да у р а д и. К љу ч но п и т а њ е је по с т а вио К ри с т о ф е р С о г о и а н и з А ме ри ч ке уни је за гра ђан ска пра ва (A m e r i c a n C i v i l Li b e r t i e s Un i o n): Ко л и ко д а л е ко вла да мо же ићи у при си ља ва њу тре ће стра не да по ма же у над зо ру љу ди?. 37 Пре ци зни је, ко ли ко ће још ду го мо ћи чак и ова кав еко ном ски ги гант по пут Ap ple да одо ле в а п ри т и сц и ма Ве л и ког бра т а у д р ж а ви нац иона лног на дзора? FBI ће до по треб них по да та ка пот пу но си гур но до ћи, са мо ми то нај ве ро ват - н и је н икада нећемо сазнат и. На тај нач и н се ш и ром от ва ра ју вра та мо г ућ но ст и да сва ко од нас бу де по сма тран ка да год ОН то бу де же лео. Успе шно нам је уко ре ње на свест да смо кон стант но по сма тра ни и вла да ће мо се до бро то ком ра та про тив те ро ри зма ко ме се не ви ди крај. Све у све му, чи ни се да Бал ки но ва у осно ви пле ме ни та, али ипак на ив на в е р а д а је м о г у ћ а д е м о к р а т с к а д р ж а в а н а ц и о н а л н о г н а д з о р а, т е ш ко м о же и з д р ж а т и т е с т на до ла з е ћег в р емена и и з аз ов а. М ног о је в ећ а в ер ов атноћ а да се свет, пр венствено технолошки најнапредније земље, прилично брзо кре - ћу у п р а в ц у ау т о ри т а р не д р ж а в е н а ц и о н а л ног н а д з о р а. Мо г у ће је, мо ж д а, је д и но, ко л и ко - т о л и ко т ај п ро цес успо ра ва т и (и т о п р вен с т ве но у д ру ш т ви ма ч и ја с е ма њ а т ех но ло ш к а р а з ви је но с т мо же по к а з а т и к а о п ри в р е ме на п р едн о с т), а л и г а је п р и с а д а ш њ е м с т а њу с т в а р и с ко р о н е м ог ућ е з аус т ав ит и. 35 D. Po zen, T he Le a k y Le v i at ha n: W hy T he Go ver n ment Con dem ns a nd Con do nes Un law f ul D i s clo s u r e s of I n fo r m a t io n, Har vard Law Re vi ew, Vol. 127, 2/2013, p. 625, 626. 36 Пра вље њем софт ве ра ко ји би за о би шао без бед но сну за шти ту ај фо на. 37 M. Isa ac, Ex pla i ning Ap ple`s Fight With the F.B.I., The New York Ti mes, Fe bru ary 17, 2016, доступно на : http://www.nyti mes.co m /2016/02 /18/tec hno logy/explaining-apples -fight-with - -the-fbi.html?_r=0. 888
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 О р г а н и з о в а н и на по ри у и с т и н у не з а ви сног не в ла д и ног с ект ора, о све ш ћен и х гра ђа на, се бичних, разумних појединаца ко ји ће што ра ци о нал ни је хра - ни ти тех но ло шког Ле ви ја тана само онолико колико морају, али не и нео пре - зн и м ра си па њ ем по да т а к а о с е би, ш т о ш и ри м ра з ви ја њ ем све с т и о т оме ш т а с у п р ед но с т и, а ш т а ма не д ру ш т в е н и х м р е ж а, р а з ви ја њ ем си с т е ма и н д и вид у а л н е з аш т ит е од с ам о г с еб е, ко нт р ол о м од с т р а н е н е з а в и с н и х м е д и ја, по већа ном друштве ном од го вор но шћу, мо жда мо гу пред стављати само трачак на де. Тра чак на де да ће се на кра ју и та мо где се ау то ри тар на др жа ва на ци о нал ног над зо ра бу де раз ви ла у пу ном оби му и по че ла да по ка зу је све св оје с ур ов е о с о би не, по че т и д а р а з в и ја ју и но в и ме х а н и з м и, по л и т и ч к и, со ци јал ни, пси хо ло шки, технолошки, прилаго ђе ни но вом тех но ло шком вре - ме ну, ко ји би мо гли ма кар убла жи ти ка та кли змич ни дру штве ни сце на рио. И па к, Бу д ућ но с т и и л и п р о ш ло с т и, в р е ме н у у ко ме је м и с а о с ло б од на, у ко ме се љу ди раз ли ку ју ме ђу со бом и не жи ве уса мље ни вре ме ну у ко ме по сто ји исти на и у ко ме се оно што је учи ње но не мо же по ву ћи: Из до ба јед но б р азнос т и, и з до ба с а мо ће, и з до ба Ве л и ког б р ат а, и з доба д в ом ис л и по зд р а ви!. 38 38 Џ. Ор вел, 1984, до ступ но на ht t p: //s ve t lo s t.o r g / p o d a c i /o r ve lo v a198 4.p d f, стр. 14. 889
Др Дра гу тин С. Авра мо вић, Буђење силе рађање државе националног надзора (стр. 877 890) Dra gu tin S. Avra mo vić, Ph.D., As si stant Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a c.r s 890 The Force Awakens Birth of National Surveillance State Ab stract: Uni ver sity of Yale pro fes sor of Con sti tu ti o nal Law Jack Bal kin convin cingly dec la red emer gen ce of a new sort of the sta te cal led na ti o nal sur ve il lan ce st a te. Alt h o ugh th e ve r y n a me a n n o u n c e s q u i te cle a rly a n O r we l li a n sc e n a r io, Bal kin is in do ubt which path that kind of sta te will fol low the aut ho ri ta rian or the democrat ic one. Never thele ss quite opt imist ic approache s of J. Balk in, O. Ker r and ot he r a ut hors con si de r ing democrat ic t y pe of the nat ional s u rveilla nce state the aut hor of this pa per holds the op po si te opi nion. Ta king as a star ting po int an anthro po lo gi cal fe a tu re that pas sion warps the ru le even of the best men (Ari sto tle, 1287a), the aut hor do ubts in de moc ra tic cha rac ter of the na ti o nal sur ve il lan ce state. He cri ti ci zes Bal kin s ex pla na ti ons that the pro blem co uld be sol ved by con trol of the con trol lers or ob ser va tion of the ob ser vers. One who has su pre me right to dis po se over in for ma tion (no mat ter which sta te body co uld it be), can al ways, or most of ten will abu se that right ha ving in mind so me in te rest, par ti cu larly when the in te rest can be ve sted wit hin so ci ally and po li ti cally ac cep ta ble tu ne, li ke the fight aga inst ter ro rism, na ti o nal in te rest or si mi lar. Pro per and firm nor ma ti ve fra me work co uld con tri bu te to suc cessful ba lan ce bet we en pri vacy and se cu rit y of ci ti zens and even tu ally di mi nish po ten tial mi su se of sur ve il lan ce of ci ti zens. Ho we ver, many pe o ple pro vi de in for ma tion for the Big Brother by sac ri fi cing the ir own pri vacy vo lun ta rily, for ming the ir own di gi tal da taba se thro ugh dif fe rent so cial net wor king. Bal kin s ge ne ro us but naïve be li ef that de moc ra tic na ti o nal sur ve il lan ce sta te is pos si ble co uld hardly sur vi ve the test of the co ming ti me and chal len ges. It is qu i te evi dent that, par ti cu larly the most de ve lo ped sta tes, fa irly fast in cli ne to wards repressive national surveillance state. Maybe the pro cess co uld be only de ce le ra ted by ac ti vi ti es of NGOs, by de ve lo ping awa re ness of every sin gle ci ti zen of thre a tens for his pri vacy, by in ter ven tion of in de pen dent me dia, by st ren gthen so cial re spon si bi lit y, etc. Lo wer tec hno lo gi cal le vel of less de ve lo ped so ci e ti es co uld ap pe ar as a tem po rary advan ta ge but, ge ne rally spe a king, in this mo ment it se ems that the au toc ra tic na ti o nal sur ve il lan ce sta te is ir re pres si ble. Keywords: Na t i o nal S ur ve il lan ce Sta te; Aut ho r i ta r ian Na t i o nal S ur ve il lan ce Sta te; Mi su se of In for ma tion; Ter ro rism; Ge o r ge Or well; Jack Bal kin. Да тум при је ма ра да: 23.11.2016.