НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a c.r s НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ * Са ж е т а к: Ау т о р у о в о м р ад у а н ал из и р а к а р а к т е р и с т и ке, з н а ч а ј и до ме те Ну ши ће ве по зна те књи ге Ре то ри ка из 1933. го ди не. У основ ним цр там а н а ј п ре п р и ка з у је с т а ње л и т е ра т у ре о ре т о р и ц и код Ср ба у Уга р с кој, а п от ом и у Срб и ји, у ка з у ј у ћ и н а т о д а је п р е Ну ш и ћ а н а ј з н а ч а ј н и је д е л о о ре т о р иц и сас т ав и о н а ш др у г и ве л и к и ко ме д и о гра ф Јов а н Ст ер ија Поп ов и ћ 1844. го ди не, али је оно оста ло у ру ко пи су, нео бја вље но све до дру ге по ло ви не 20. в е ка. Ис т о т а ко, у ка з у је н а с т а ње ре т о р и ке и л и т е ра т у ре о ре т о р и ц и у с в е т у, п о че в од к р и з е у ко јој се к л а с ич н а ре т о р и ка н а ш л а з бог ф ор м а л и - с т ич ког и с ве с т е р и л н и је г п р и с т у п а, п а до п о ја ве но ве ре т о р и ке у ш и ре м смислу (раз ликујући перелмановску нову реторику у ужем смислу), одно - сно до по ја ве мо дер ног pu blic spe a king прав ца и Деј ла Кар не ги ја. Ана ли зи рај у ћ и Ну ш и ће в у к њи г у а у т ор н а в о д и в и ше п р и ме ра у ко ји м а се ог ле да ње го в а п р и в р ж е н о с т к л а с ич н ој ре т о р и ц и, а л и и з н а ч а ј н и и с ко ра ц и у п ра в ц у ње н ог м од е р н и з о в ањ а. Нас т ојање д а м од е рн из у је к л а с и ч н у р е т о р и к у, ш т о је ч ин и о са оп ре з ом и ме ром, и сп ос т ав ља се као ње го в а н а ј в а ж н и ја п ре д нос т и вр ли на, а по ка за ло се то ком вре ме на и као ње гов осо бен до при нос идент и т ет у о в е д ис ц ип л ин е ко д Срба. С м ат р а д а в и т а л н о с т и п о п у л а р н о с т ко ју је са чу ва ла све до да на шњих да на, Ну ши ће ва Ре то ри ка ду гу је по нај ви - ше до број кон цеп ци ји, од но сно ск лад ном сп о ју к ла с ич не рет орике, зачи њени м п оје д и н и м д о с т и г н у ћ и м а н о в е ре т о р и ке и з в ре м е н а у ком е је ж ив е о. Аут ор п о р е д и Н уш ић а с а в о д е ћ и м и у т и ц а ј н и м м о д е р н и м а м ер и ч к и м а ут ор о м Ед в а р д ом Ко р бе т ом ко ји с т оји н а с т ан ов и ш т у д а је к л а с и ч н а р е т о р и ка * Рад је на стао у окви ру стра те шког про јек та Прав ног фа кул те та Уни вер зи те та у Бео граду Иден ти тет ски пре о бра жај Ср би је. Аутор је уз сагласност Редакције, пошто је ру ко пис већ предао Зборнику радова Правног факултета у Новом Саду, на молбу главног и одговорног уред ника часописа Hereticus, пристао да се овај рад уз мање измене накнадно објави и у те мат ском броју тог часописа (3-4/2014), пошто је у целости посвећен 150. годишњици рођења Б. Ну шића (1864) и његовом делу. Тај тематски број ће бити комплетиран и објављен током 2017. године. 107

Др Си ма Д. Авра мо вић, Нушић и реторика у Србији (стр. 107 122) још увек ко ри сна и де ло твор на, мо жда чак и ви ше од раз ли чи тих кур се ва ко ји су је за ме ни ли. На кра ју ука зу је на опа сност од нео пле ме ње ног pu blic spe a king трен да и за ла же се за то да и да нас, на Ну ши ће вом иден ти тетс ком т ра г у, ре т о р и ка и п од у ч а в а ње ре т о р и ц и т ре ба да бу д у з а с н о в а н и н а ко м б и н о в а њу в р е д н о с т и и с п о з н а ја к л а с и ч н е р е т о р ике и и ск ус т ав а н ов е п р и м е ње не ре т о р и ке. Кључ не ре чи: Класична реторика, нова реторика, public speaking, Сте - ри ја, Едвард Кор бет. I Уџб ен и ц и р е т о ри ке с у у Ср би ји д у г о би л и п р а в а р е тко с т. Ус т ан и чко до ба и пр ви озбиљ ни ји уз лет по ли тич ког жи во та је из не дрио је дан број тален т о в а н и х, а л и у гл а в ном с а мо н и к л и х б е с ед н и к а, ко ји н и с у м но г о зна л и о т е о ри ји бе сед н и ш т ва ре т о ри ц и, већ су на п ро с т о би л и само успеш н и у свом вер бал ном из ра зу. Ма ло њих је уоп ште и би ло у ста њу да чи та књи ге. Крајем пр ве по ло ви не 19. ве ка, у вре ме ка да је до нет Срп ски гра ђан ски за ко ник 1844. го ди не, чак је и ве ли ки број но си ла ца јав них функ ци ја био је два писме н. Та ко с у од 17 п р ед с едн ик а ок ру ж н и х с удов а т р ојиц а бил и по тп уно не п и сме н и, де с е т о ри ц а с у с е мо гл и с а мо по т п и с а т и, т р ојиц а с у з ав рш ил и не што ви ше од основ не шко ле, a са мо је дан је био прав ник. У 17 окру жних судова, Суду ва ро ши Бе о гра да и Апе ла ци о ном су ду, 18 судија је било неписме но, сед мо ри ца сла бо пи сме ни ( вр ло ма ло чи та ти и пи са ти зна ), њих 14 је има ло основ ну шко лу, ше сто ри ца су има ли не што ви ше од основ не школе (тро ји ца гим на зи ју, је дан бо го сло ви ју и дво ји ца не ке вој не на у ке у Рус и ји ). Н и п о ч е т ко м д р у г е п ол ов ин е 19. в ек а о пш т а с ит уац ија н ије б ил а мно го бо ља, јер је 1866. го ди не би ло 96% не пи сме них ста нов ни ка. 1 Из тих раз ло га ни је нео бич но што је ве о ма уски круг обра зо ва них љу ди у то вре ме знао тек по не што о ре то ри ци и ње ним на че ли ма, ма да је До си теј Об ра до ви ћ у свом п ро све т итељском п рог рам у и акт ивност и смат рао реторик у јед ном од цен т ра л н и х д и сц и п л и на, де фи н и ш у ћ и је п ри том као на у к у. 2 До живља ва ју ћи ре то ри ку на свој ствен на чин, као на у ку над на у ка ма ко ју тре ба 1 Мир ко вић, З., С р п с к а п р а в н а и с т о р и ја, Бе о град 2016, 184. 2 Об ра до вић, Д., Са бра на де ла II, Бе о град 1961, 149: Ре то ри ка, то јест на у ка ле по го во рити, ср це мно же ства љу ди до би ја ти и це ли на род на све што је до бро, по хвал но и оп ште полз но скла ња ти и до во ди ти, ве о ма је бла го по треб но зна ње. Ипак, ва ља има ти на уму да је До си теј реч на у ка че сто ко ри стио и у ши рем зна че њу на ук, а не ну жно и увек у ужем зна че њу од ре ђене на уч не ди сци пли не. Та ко у свом чу ве ном и ефект ном го во ру на отва ра њу Ве ли ке шко ле 1808. г о д и не он по з и в а п р ву г е не р а ц и ју у че н и к а д а с е п р о св е ш т а в а ју у н аук ам а и д об р одет ељи. 108

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 по пу ла ри са ти, он је њу спа јао са књи жев ном де лат но шћу. Доситeј сма тра да т ри к љу ч не на у ч не д и сц и п л и не ло г и ка, е т и ка и по л и т и ка и ма ју за јед н и ч к и име ни тељ у ре то ри ци. Са ста вља ју ћи збир ке из ре ка, ба сни, као и сво јим це ло - куп ним књи жев ним опу сом у ко ме се у ве ли кој ме ри ко ри сте ре то рич ки елемен т и, До си теј је до п ри нео и пос тав љању те ме ља с рп ске ре то ри ке. До д у ше, п р ви срп ск и у џ бе н и к ре то ри ке се по ја вио знат но ра н и је и са ч и н ио га је Сомбо рац Аврам Мра зо вић, ко ји је био над зор ник и упра ви тељ срп ских шко ла у Бач кој и Ба ра њи. Он је у Бу ди му 1821. го ди не об ја вио Ру ко вод ство ка сла венско му кра сно ре чи ју, по свој при ли ци по узо ру на угар ски при руч ник за ре тори к у Јожефа Григеља Inst itut ione s orator iae, а све на т ра г у К ви н т и л и ја но вог кон цепта реторике. 3 Ме ђу т и м, тај у џ бе н и к је ве ро ват но доспевао у ру ке т ек једног бро ја српских ђака и интелектуалаца у Војводини, и по неког обра зован и јег чо ве ка у Ср би ји. Под у ча ва ње ре то ри ке се код Ср ба на п ро сто ри ма Војво ди не га ји ло и пре то га у срп ско-ла тин ским шко ла ма, још по чет ком XVI II в ек а, и з а сн и в а ло с е п р в е нс т в ено н а у џб ен и ц и м а ко ји с у с е ко ри с т и л и н а К и је в ској д ухов ној а к а де м и ји, т а ко д а је по р ед у т и ц аја к л аси чн и х п ис а ц а стру ја ње из Ру си је сна жно обе ле жи ло за чет ке ре то рич ке ми сли код Ср ба. 4 Све је то био са мо за ме так ко ји се раз ви јао у Вој во ди ни, а пр вим зна чај ним уџ бе ни ком ре то ри ке ко ји је на стао у Ср би ји мо же се сма тра ти рад баш под та к ви м, кон ц изн и м на сло вом, из пе ра Јо ва на Сте ри је По по ви ћа. Ма да је остао упам ћен пр вен стве но као један од најуспешнијих српских ко медио гра фа, Сте - ри ја је био и је дан од три пр ва про фе со ра Прав ног фа кул те та у Бе о гра ду или, тач ни је, Пра во слов ног оде ленија на Лицеју у Беог рад у, када је оно форми ранo 1841. го ди не (за јед но са Иг ња том Ста ни ми ро ви ћем и Јо ва ном Ра ји ћем). Био је и успе шан а д во кат, м и н и стар п ро све те и у те ме љи вач срп ског обра зов ног система, као и тво рац За ко на о уст ројенију јавно га у чилишног настављенија 1844. го ди не. Те исте го ди не Сте ри ја је на пи сао и Ре то ри к у, чи ме је сво је на чел но за ла га ње да се штам па ју школ ске књи ге и прак тич но спро во дио у де ло. На и ме, он је л и ч но на п и с а о некол ико у џб ен ик а з а с р едњ е ш коле (Ла т и нс к и бу квар, Ла т инск у грамат ик у, Немачк у грамат ик у, Рет ори к у), ка о и у џ бен и к Пр и р о дн о п р ав о з а с т у де н т е Л и це ја. 5 С а ч у в а н а с у д в а п р е п и с а Ре т о р и ке, 3 Нед а в н о с е п о ја в и о п р е в од о в о г у џ б е н и к а с а с л а в е н о с р п с ко г н а с ав р ем ен и с р пс к и је зик, А. Мра зо вић, Р у к о в о д с т в о з а с л а в е н с к о к р а с н о р е ч је (п р е в. п р о т о ј е р е ј - с т а в р о ф о р Ми ли вој Ми ја тов), Но ви Сад 2013, стр. 208. Ина че, Мра зо ви ћев тер мин кра сно ре чи је је у осно ви пре вод грч ког тер ми на k a l li l o g i a. 4 В. бли же Је лић, В., Ст е р и ја и Кв и н т и л и ја н, Но ви Сад 1988, 257. Вид. и Авра мо вић, С., Rhe to ri ke tec hne ве шти на бе сед ни штва и јав ни на ступ, Бе о град 2015, 166. 5 Ова два по след ња ње го ва ра да су об ја вље на здру же на у истим ко ри ца ма, у окви ру еди ци је К л а с и ц и ј у г о с л о в е н с ко г п р а в а, ко ју је го ди на ма из да вао НИУ Слу жбе ни лист СРЈ: По по вић, Ј. С., Пр ир о дн о п р ав о Рет ор ик а, Бе о град 1995. Оба тек ста су у том из да њу са ори ги нал ног сла ве но срп ског преведена на савремени срп ски је зик (пре вод Та тја не Су бо - т и н -Го л у б о в и ћ). 109

Др Си ма Д. Авра мо вић, Нушић и реторика у Србији (стр. 107 122) али ни је дан ру ко пис ни је од штам пан за ње го ва жи во та, та ко да се да нас кори сти ре кон струк ци ја у ко јој су та два пре пи са спо је на у је дан. 6 Ст е ри ји на Ре т о р и ка је, да к ле, п р ед с т а в љ а ла с р ед њ о ш кол ск и у џ б е н и к, ко ји ни је ни до жи вео да бу де об ја вљен. Пи са на је, из ме ђу оста лог, и под Мра зо ви ће вим ути ца јем, та ко да је ру ко во ђе на по тре ба ма и ме стом ко ји је овај ђач ки пред мет за у зи мао у на став ним про гра ми ма у ХIХ ве ку, од но сно са осо бе но с т и ма он да ш њег си с т е ма ш кол с т ва. Ре флек т ујућ и с т ање у м ног и м дру гим др жа ва ма тог вре ме на, пре ма За ко ну о шко ла ма, ко ји је био Сте рији но дело, у пос ледњ а д в а р а зр ед а г и мн а зи је (под н а зи в ом х у м а н и о р а) у з ла тин ски је зик, ко ји је био нај глав ни ји пред мет по ред срп ског, на ро чи то и ст а к н у т о мес т о с у и м ал и р ет ор ик а по ко јој је но сио име пр ви раз ред чо в еч но с т и и п о е т и ка по којој с е н а зи в а о д ру г и р а з р ед чо в еч но с т и. Ме ђу т и м, р е т о р и к а је т а д а, н а с л а њ а ју ћ и с е н а с р едњ ов ековн у о б р аз овн у т р а д и ц и ју, под р а з у ме в а л а це ло к у п н у т е о р и ју п р о з е (а не, к а о код Гр к а и Ри мља на, са мо на у ку о бе сед ни штву усме ној про зи). Из тих раз ло га је и С т е ри ја т р е т и р а о р е т о ри к у к а о је да н од де ло в а т е о ри је к њи жев но с т и, ко ја о б у х в а т а с т и л и с т и к у т е о ри ју с т и л а, р е т о ри к у к а о оп ш т у т е о ри ју п р о з е и, нај з а д, по е т и к у к а о т е о ри ју по е зи је. Та к в о ме с т о је р е т о ри к а з а д р ж а л а и у на шим гим на зиј ским уџ бе ни ци ма чак и то ком пр ве по ло ви не XX ве ка. 7 Ма да је ре то ри ка би ла у до ба ро ман ти зма при лич но по ти сну та, она се ипак о б на в љ а к р оз по в е ћ а но и н т е р е с о в а њ е з а с т и л и с т и к у и л и нг вис т ик у, т ако да се на ма ла вра та по но во вра ћа у жи вот и по чи ње да се осло ба ђа кру тих класи ц и с т и ч к и х к а но на. Сте ри ја дефи ни ше ре то рику као науку која правила красноречја изла же (да к ле, к а о т е о ри ју б е с ед н и ш т в а, од в а ја ју ћ и је од с а мог б е с ед н и ш т в а к а о п р а к т и ч не д и с ц и п л и не), а л и одм а х д о д а је: П р ед ме т д а к л е р е т о р и ке је су сви са ста ви, ко ји у круг про зе спа да ју... Ста ри су под име ном кра снор еч ја р а з у ме в а л и спо с о б но с т с а мо б е с ед н и ч к а с ло в а с а с т а в љ а т и, по че м у и ре то ри ка њи о ва би ла је ars ora to ria. Те о ри ја, или на у ка о оста лим про за ичним са ста ви ма из ла га ла се код њи у ди ја лек ти ки и гра ма ти ки. Због ових специ фич но сти Стеријина Реторика садржи и многа општа правила теорије про зе, па чак и де ло ве са са ве ти ма ка ко се, нa при мер, са ста вља ју пи сма, ис т о ри ј ск и сп и си и л и п р е в о д и. 8 Ма да је бе сед ни штво тре ти рао као је дан од 6 У том об ли ку је ово де ло об ја вље но пр ви пут у из да њу Ве се ли нов, И., Рет ор ик а Јо в а н а С т е р и је По п о в и ћ а, З б о р н и к и с т о р и је к њи ж е в н о с т и С А Н У, књ. IX, Бе о град 1974, 539-631. О ов ом С т е р и ји ном т е к с т у и н а р о ч и т о о у т и ц а ју К в и н т и л ијан а, н ап ис ан а је и једн а за па же на док тор ска д и се р та ц и ја на Фи ло зоф ском фа к ул те т у у Бе о г ра д у, в. Је л и ћ, В., цит. де ло. 7 В. на при мер, Ђор ђе вић, П., Те о р и ја к њ и ж е в н о с т и (с т и л и с т ик а, р ет ор ик а, п ое - т и к а), Бе о град 1927. 8 Већ К ви н т и л и ја н, пор ед у п у тс т ав а з а усмено и злаг ањ е, у своју ра сп раву о о бразов ању б е с ед н и к а у к љу ч у је и не ке с а в е т е з а п р о зне с а с т а в е, п р е св е г а з а с а с т а в љ а њ е п и с а ма, ко је сма т ра јед ном в р с т ом д и ја ло г а од с у т н и х. Еп и с т о ло г ра фи ја (в е ш т и на с а с т а в љ а њ а п и с а ма) 110

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 н ајв аж н и ји х д ел о в а п р о з е уоп ш т е ( н ај в и ш и с т у п а њ у м е т н и чке п р о з е ), ва жан пе чат ње го вом де лу да ју рас пра ве о са др жа ји ма ко је об у хва та ре то - ри ка у ужем, ан тич ком сми слу. Ипак, све у све му, Сте ри ји на Ре т о р и ка не са мо да је за ми шље на пр вен стве но као ђач ко шти во, не го је по сво јим кара кт ерис т ик ама одраж ав ала т ада в ладајућ и концеп т о оп ш т ој т еорији п р оз е и ре то ри ци као ње ном са став ном де лу. По с ле Ст е ри ји ног у џ б е н и к а, ко ји је о с т а о у ру ко п и су, по ја вио с е и п р ви штам па ни уџ бе ник ре то ри ке у Ср би ји из пе ра књи жев ни ка, по зо ри шног делат н и ка, п ро фе со ра Л и це ја и ка сн и је д и рек т о ра г и м на зи је у Бе о г ра д у Ђор ђа Ма ле т и ћа. 9 По т ом је об ја в љен и у џ бе н и к за ђа ке бо г о сло вије Омилит ика и ли наука о церковнои словесности, према уџбени ку ки јев ског про фе со ра Ам фит е а т р о в а, а 1873. г о д и не Влад им и р Вуји ћ је на п и с а о Оп ш т у ре т о р и к у. 10 Све те књи ге су но си ле пе чат де вет на е сто ве ков ног гле да ња на ре то ри ку и тре - ти ра ле је на при лич но дру га чи ји на чин не го што ће се то чи ни ти у 20. ве ку. II Ва жан им пулс раз вит ку ре то ри ке у све ту дао је уз лет јед не спе ци фичне ди сци пли не, ко ја би се у ши рем зна че њу мо гла на зва ти но ва ре то ри ка. Под но вом ре то ри ком у ужем сми слу да нас се углав ном под ра зу ме ва ње но по све мо де р но т е о риј ско зна че ње у кон т ек с т у фи ло зоф ско - т е о риј ског п ра в ца ко ји с е р а з вио по с ле Д ру г ог св е т ског р а т а, ч и јем ће уо б л и ча в а њу у м но г о ме доп ринет и белг и ј ск и фи ло зоф и п ра в н и к Ха и м Пе рел ма н (Cha im Pe rel man). 11 Ме ђу тим, но ва ре то ри ка у ши рем сми слу је још мно го пре то га на ста ла са дру га чи јим ци љем и зна че њем, као ре ак ци ја на сте рил ност кла сич не фор малне р е т о ри ке ко ја с е по нај ви ше ба ви л а т е о ри ј ск и м мо де л и ма, а ма њ е њ е ном се наро чи то развила у хеленистичко доба, а најстарије сведочанство о си сте матским упут - стви ма ко ја се ти чу са ста вља ња пи сма да је Ју ли је Вик тор, рим ски ре то ри чар из IV ве ка н. е. (ко ји ра з л и к у је п ри ја т е љ ск а, у чена и пос ловна п исма), в. бл иже Јелач и ћ - Србуљ, В., Рет ор ика и P rog y m n a sm a ta, Бе о град 2005, 40. Ме ђу тим, пра ви ла о пи са њу пи сма су се то ком сред њег в е к а, з б ог т о г а ш т о с е р е т о ри к а д у г о до ж и в љ а в а ла к а о оп ш т а т е о ри ја п р о зн и х с а с т а в а (а не са мо усме ног из ра жа ва ња), нај че шће укљу чи ва ла у пред мет ре то ри ке, што чи ни и Сте ри ја. 9 М а ле т и ћ, Ђ., Ри т о р и ка, Бе о град 1855; исти, Рит ор ика, д е о д р уг и, Ча с тн а р ит ор ика, Бе о град 1856. Из ме ђу оста лог, Ма ле тић је био и пи сац дра ме Ап от еоз а в ел и ко м Кар ађ о рђ у, ко ја је п р и к а з и в а н а у п о з о р и ш т у Код је л е н а 18 47. г о д и н е. К а с н и је је б и о ч л а н од б о р а з а и з г р а д њу Н а р од н о г п о з о р и ш т а, п о з о р и ш н и п е д а г о г, а у о с м ој д е ц е н и ји 19. в е к а и у п р а в н и к Н а р од н о г п о з о р и ш т а. 10 Де т а љ н у а н а л и з у п р в и х с р п с к и х у џ б е н и к а р е т о р и ке ус п е ш н о је и з в р ш и о Је л и ћ, В., Е л ем е нт и а нт и чк е р е т о р и к е у п р и р у ч н и ц и м а н а ш и х р е т о р и ч а р а и з X I X в е к а, Збор ник Ма ти це срп ске за кла сич не сту ди је, Но ви Сад 1998/1, 79-89. 11 Вид. де таљ но Ха сан бе го вић, Ј., Пе рел ма но ва прав на ло ги ка као но ва ре то ри ка, Београд 1988 (2006). 111

Др Си ма Д. Авра мо вић, Нушић и реторика у Србији (стр. 107 122) п р а к т и ч ном в р ед но ш ћу и у по т р е б ом. Ко р е н и т ог п р оцес а с е уоч ав ају в е ћ кра јем 18. ве ка, ка да је шкот ски про фе сор ре то ри ке и књи жев но сти Хју Блер (Hugh Bla ir) об ја вио к њи г у у ко јој с е н и је ба вио са мо т еоријом б ес едн иш т в а, него је н удио чи та о ци ма и п рак ти ч не са ве те. Сле де ћ и ва жан ис ко рак је у чи нио фран ц у ск и пи сац Кор ме нен (Lo u is-ma rie de Cor me nin), ко ји је под псе у до ни мом Ти мон (Тimon) об ја вио у 19. ве ку Бе сед нич ку књи гу (Li vre des ora te urs), под ас т ирућ и но в е с т а з е з а р а з в ој н е ш т о д ру г а ч и је, п р и м е њ е н е р е т о р и ке. У п р в ом де л у он да је с а в е т е б е с ед н и ц и ма, а у д ру г ом на в о д и п ри ме р е до б ри х го во ра, уз њи хо ву ана ли зу, на пу шта ју ћи по сте пе но фор ма ли стич ки и елит и с т и ч к и кон цеп т т адаш ње к ласи чне рет о ри ке. И па к, нај ве ћ и по ма к у но вом, п р а к т и ч н ом п р и с т у п у р е т о р и ц и ко ји је п р и л а г о ђ е н и м п у л с у с а в р е м е н о г чо ве ка 20. ве ка, у вре ме ну ка да ли бе ра ли зам, оп шта де мо кра ти за ци ја друштва, ин ду стриј ска и тех но ло шка ре во лу ци ја узи ма ју ма ха, дао је Дејл Карн е г и (D a l e C a r n e g i e) у САД. 12 Ре т о р и к а Де ј л а К а р н е г и ја н и је и с к љу ч и в о те о риј ска, већ ве о ма праг ма тич но ори јен ти сна ди сци пли на. Њен циљ ни је да с а мо п р о у ча в а од р е ђе не мо де ле и ф о р ме и з р а ж а в а њ а, с т и л ске фи г у р е и л и н г ви с т и ч ке фи не с е. О на т е ж и да на у ч и љу де к а ко да г о в о р е с у г е с т и в но и р е ла т и в но бр зо дођу до вид љиви х р езулт ат а и нап р е тк а у свом б ес едн и чком на сту пу, а ти ме и до успе ха у ка ри је ри на све зах тев ни јем тр жи шту. Оту да је Кар не ги бр зо сте као свет ску сла ву, па и ве ли ко бо гат ство, јер су се ње гов е к њи г е о б ја в љи в а ле и п р о д а в а ле ф а н т а с т и ч ном б р зи ном (к њи г а How to Win Fri ends and In flu en ce Pe o ple је до ж и в е л а п р е ко 4 0 и з да њ а), п р е в о д и ле су се на ско ро све је зи ке, а ње гов ме тод под у ча ва ња ве шти ни јав ног на ступа је по стао па ра диг ма ти чан. Та ква но ва, примењена реторика, којој неки критичари оспоравају вредност, та ко да пој му pu blic spe a king не рет ко да ју при лич но пе јо ра ти ван призвук као ро ду ма ње вред но сти, по ста је све ви ше мул ти ди сци пли нар на. Она користи сазнања модерне психоло гије, со ци о ло ги је, ан дра го ги је, ко му ни ко - ло г и је, нароч ито теорије масовне к ул т уре и ком ун икац ије и д руг и х моде рн и х д и сц и п л и на. О на с е ок р е ће по т р е ба ма мо де р ног, п р о с еч ног чо в е к а, г у б е ћ и е л и т и с т и ч к и к а р а к т е р. К л а си ч н а р е т о ри к а је т ри де с ет и х г од ин а 20. в ек а са свим по то ну ла, па је чак би ла по ти сну та и у шко ла ма до те ме ре да су се у ме с т о у џ б е н и к а р е т о ри ке по че л и да ко ри с т е п ри ру ч н и ц и з а ја в н и на с т у п. Упра во је за то, и баш у то вре ме, Ај вор Ри чардс (Ivor Ric hards) по к у ша ва о да ре фор ми ше ста ри при ступ ре то ри ци, не би ли јој удах нуо но ви жи вот. 13 Нова 12 Ро ђен као C a r n a ge y, сво је пре зи ме је ко ри го вао у C a r n e g i e, ка ко би га лак ше памт и л и и в е зи в а л и з а јед ног од н ај в е ћ и х а ме ри ч к и х б о г а т а ш а и до б р от в ор а And r e w C a rn eg i e -а, с а ко ји м н и је и м а о н и к а к в е с р од н и ч ке в е з е. Њ е г о в е н ај п о п у л а р н и је к њи г е с у Art of Pu blic S p e a k i n g (1915), P u b li c S p e a k i n g: a P r a c t i c a l C o u r s e fo r B u s i n e s s Me n (1926), P u b li c S p e a k i n g and In flu en cing Men in Bu si ness (1932), How to Win Fri ends and In flu en ce Pe o ple (1936). 13 Ric hards, I. A., The Phi lo sophy of Rhe to ric, New York-Lon don-ox ford 1936. 112

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 ре т о рика се у вел и ко ра з л и ко ва ла од а н т и ч ке г рч ко -ри мске, п ре све га по т оме што је, ка ко то ви ди Едвард Кор бет (Ed ward P. J. Cor bett), би ла све ви ше невер бална (говор тела постаје важнији од речи), друштвена (ви ше во ди рачуна о гру па ма љу ди не го о по је дин цу), при нуд на (по да сти ре зах те ве о ко ји ма се не ра с п ра в ља, п ре не г о ш т о фор м у л и ше у ве р љи ве мол бе) и не по м и р љи ва (ви ше на ги ње ка то ме да шо ки ра слу ша о це не го што се слу жи тех ни ка ма дод во ра в а њ а). 14 Или, ка ко је то де фи ни сао Ке нет Бурк (Ke n ne th Bu r k e), 15 кључна реч за ста ру ре то ри ку је би ла уве ра ва ње, а за но ву ре то ри ку је то реч идентификација, ко ја мо же укљу чи ва ти и под све сне факторе. На тим осно - в а м а је п р омен а к а р а к т е р а р е т о ри ке и њ е но де мо к р ат и з ов а њ е к р о з p ub li c s p e a k ing до ми ни ра ло већ од пр ве по ло ви не 20. ве ка. III У та квим окол но сти ма, при бли жно у вре ме ка да је та ква, при ме ње на ре то ри ка, а на ро чи то Кар не ги јев при ступ овла дао све том, у Ср би ји се по ја - в љу је п ри л и ч но о ри г и на л но де ло Бр а н и с л а в а Ну ш и ћ а, на ш нај по зна т и ји и нај у т и цај н и ји п р ед рат н и у џ б е н и к р е т о ри ке. 16 Мо гло би се ре ћи да је Ну шић 14 Ed ward P. J. Cor bett, Clas si cal Rhe to ric for the Mo dern Stu dent, Ox ford 1990, VII. 15 Bur ke, K., A Rhe to ric of Mo ti ves, Ber ke ley-los An ge les 1950. 16 Ну шић, Б., Ре т о р и к а, Б е о г р а д 19 33. Д р уг о и зд а њ е ј е б ил о у б рз о о бј ав љ ен о, в е ћ 1938. го ди не, али Ну шић га ни је до че као, јер се упо ко јио у ја ну а ру те го ди не. Ме ђу тим, број н о в и х и з д а њ а Ну ш и ћ е в е Ре т о р и ке ко ја с у с е н а г л о п о ч е л а д а п о ја в љу ј у у п о с л ед њи х п а р де це ни ја те шко да је мо гу ће са пре ци зно шћу на бро ја ти, јер су се ра зни из да ва чи ско ро утр кив а т и ко ћ е је п р е и з д а т и (п р в о р е п р и н т и з д а њ е је с а ч и н и л а и з д а в ач к а к у ћ а Ва ја т у Бе о град у 1989, а н ај н о в и је је о б ја в и л а и з д а в ач к а к у ћ а Та л и ја 2 016. г о д ин е). То н ај б ољ е д о к а з ује а к т у е л н о с т ов о г Ну ш и ћ е в о г д е л а и оч и г л ед н у п о т р е бу т р ж и ш т а з а јед н о м т а к в о м к њи г о м чак и да нас. По с е б а н к у р и о з и т е т и с л и к у с т а њ а у н а ш е м и з д а в а ш т в у п р ед с т а в љ а р е п р и н т и з д а њ е Ну ш и ћ е в е Ре т о р и ке и з д а в ач ке к у ћ е Asee из 2009. го ди не. Ту се пре у зи ма и ди зајн ко ри ца ори ги нал ног из да ња, а у опи су књи ге се од ре чи до ре чи, без ци ти ра ња, пре но си текст ау то ра овог при ло га, ко ји је об ја вљен у књи зи R h e t o r i k e t e c h n e в е ш т и н а б е с е д н и ш т в а и ја в н и н а с т у п, Б е о г р а д 2 0 0 8, 169-170, а ко ји г л а с и: Н ај з н а ч ај н и ји п р ед р а т н и у џ б е н и к р е т о - ри ке у н а с је де ло ко ме д и о г р а ф а и п р а вн ик а Бр ан ис л ав а Ну ш и ћ а. Њ е г о в а Ре т о р и ка је од мах сте кла сла ву пр ви пут је об ја вље на 1934, а дру го из да ње је до жи ве ла већ 1938 го ди не за р а з л и к у од С т ер ијин о г, Нуш ић ев о дјел о је у џб ен и к п р и м е њ е н о г б е с ед н и ш т в а. Бу д у ћ и д а је н е ко л и ко г о д и н а п р е д а в а о р е т о р и к у н а В ој н ој а к а д е м и ји у Б е о г р а д у, о н с а с т а в љ а с ас в и м прак ти чан при руч ник, у ко ји уно си до ста соп стве ног пе да го шког ис ку ства: отуд текст не ма п р е т е н з и ја д а п р ед с т а в љ а оп ш т у т е о р и ј у п р о з е. Гл а в н а п и т а њ а н а ко ја ау т о р о б р а ћ а п а ж њу је а н а л и з и р а њ е б ес ед е (њ ен и х в рс т а, о с об ин а, фу н кц ија, н ач ин а р ас т ав љ а њ а), б ес ед н и к а (ко ји м о р а и с п у њ а в а т и од р е ђ е н е с п о љ а ш њ е ус л о в е (и з л ед, г л а с, ко р и ш ћ е њ е г е с т и к у л а ц и је, као и уну тра шње усло ве етич ку вред ност, убе ђе ње, зна ње, моћ вла да ња со бом) и ау ди тори ју м (који дел и н а а но н и м н и-м а с а и не а но н и м н и хо мо г е н и и не хо мо г е н и, к а о и по з и т и в н и, н ег а т и в н и и н е о д р е ђ е н и). При том Нуш и ћ ч ес т о у м ан ир у p ub l i c s p eak i n g и нс т р у к т ор а, 113

Др Си ма Д. Авра мо вић, Нушић и реторика у Србији (стр. 107 122) њи ме за сно вао мо дер ну ре то ри ку код нас и да је траг ко ји је на тај на чин оста вио ско ро под јед на ко ду бок као онај ко јим је обе ле жио срп ску ко ме диог р а фи ју и по з о ри ш т е. 17 Он ба шти ни и кла сич ни при ступ, али у при лич ној мери п рих в а т а и нов ац ије које је донело нов о доба и п римењ ен а р ет орик а. Ну шић не бе жи од те о ри је и кла сич не ре то ри ке, још ма ње од исто ри је бе седни штва (ко јој по све ћу је ве ли ку па жњу и про стор), али се тру ди да пра ви ла к л а си ч не р е т о ри ке п р о ш и ру је и с т а в љ а у фу н к ц и ју и н с т ру к ц и ја ко је успе - ш н и је мо г у до в е с т и до п р а к т и ч н и х р е з ул т а т а и успе х а. З а т а к в о оп р е де љ е - њ е је би ло по т р е б но до с т а м у д р о с т и, по зна в а њ а нај но ви ји х т о ко в а у св е т у, али и при лич но хра бро сти, јер је то пред ста вља ло ис ко рак у свет број них не по зна ни ца и ве ли ких на уч них и струч них ди ле ма. Ну ш и ћ је оч игледно био свес т а н ко л и ко је т е ш ко де фи н и са т и р е т о ри к у и од лу чи ти се ко јим пу тем кре ну ти. На том пу ту се ја вља ју мно га основ на пи та ња: да ли је ре то ри ка на у ка или ве шти на, да ли има сво је ау то ном но под ру ч је п р о у ч а в ањ а и л и је с ас т ав љ ен а и з поз ајм иц а од д руг и х н ау чн и х ди сци пли на, је су ли ре то ри ка и бе сед ни штво си но ними или имају различ и т о зна че њ е, да л и она о б у х в а т а са мо и з г о во р е н у и л и у к љу ч у је и на п и са н у реч, да ли и пе да го ги ја спа да у ре то ри ку, итд. То су са мо не ке од не до у ми ца ко је с е р а ђа ју у в е зи с а од р е ђи в а њ ем пој ма р е т о ри ке и б е с ед н и ш т в а. З а т и м с е т у п р е п л и ћу с т а р о, т р ад иц ион а лно и но ви је с х в а т а њ е р е т о ри ке и з ме ђу ко јих по сто ји ве ли ка раз ли ка. Има ау то ра ко ји твр де да је ова ква нео д ре ђе - но с т пој ма до б р а, је р флек си би л но с т у т у ма че њу до зв о љ а в а р е т о ри ц и, к а о Али си из зе мље чу да, да бу де ко ли ко год не ко же ли ма ла или ве ли ка, у зави сно с т и од т о г а ко ју п и л у л у не ко же л и да п р о г у т а. 18 Ка ко год се те број не да је са свим прак тич не са ве те у ве зи са ова три основ на еле мен та од ко јих за ви си успе шан б е с ед н и ч к и н а с т у п. Уз т о, о н у к р а тко и зл аж е и с т о р и ј у б е с ед н и ш т в а и н у д и б о г а т и з б о р п р и м е р а н ај у с п е ш н и ји х г о в о р а и з с т а р о г, с р ед њ е г и н о в о г в е к а. М а д а с у п р о т е к л е м н о г е д е ц е н и је од њ е н о г н а с т а н к а, Ну ш и ћ е в а Ре т о р и к а још увек пред ста вља је дан од нај бо љих у џ б е н и к а б е с ед н и ш т в а н а н а ш е м је з и к у. Је д и н о ш т о је р е ч д е л о ов д е п р е т в о р е н а у р е ч дје ло, а на по чет ку прет по след ње ре че ни це је уба че но при том (ита ли ком обе ле жио С. А.). 17 Мо жда је у пи та њу са мо ко ин ци ден ци ја, али је ве о ма симп то ма тич но да су, као и Нуш и ћ, п рв и с р пс к и пос лен иц и н а пољу р ет ор ике би л и в е з а н и з а ко ме д и о г р а фи ју (С т е р и ја) и п оз ор иш т е ( М а л е т и ћ). Та к в а в е з а н о с т и м а с в о је о б ја ш њ е њ е у ч ињ ен иц и д а б ес едн и к у при лич ној ме ри има шта да на у чи од глу ма ца, ма да се при том не пре ста но из ла же ри зи ку од глу ма та ња, вид. ви ше С. Авра мо вић, R h e t o r i k e t e c h n e в е ш т и н а б е с е д н и ш т в а и ја в н и н а с т у п, Бе о град 2015, 275-276. Но, Сте ри ју и Ну ши ћа по ве зу је још и чи ње ни ца да су обо јиц а п р а в н и ц и, ш т о т а ко ђ е м о же б и т и в а ж н а о ко л н о с т. С н а ж н а и у б е д љи в а а р г у м е н т а ц и ја, в а љ а н а л о г и к а, с у г е с т и в н о и ј а с н о и з н о ш е њ е с т а в о в а п р ед с т а в љ ај у н ек е од н ајв аж н ији х осо би на до брог прав ни ка, што су не сум њи во и нај ва жни је осо би не до брог бе сед ни ка. 18 B a z e r m a n, C h., A Con ten tion Over the Term Rhe to ric, De fi ning the New Rhe to ric, London New Del hi 1993, 3. О про бле ми ма при де фи ни са њу ре то ри ке вид. Ста но је вић, О, Аврамо вић, С., A r s r h e t o r i c a в е ш т и н а б е с ед н и ш т в а, Б е о г р а д 2 0 0 2, 13. Кол ико с у т а п ит ањ а кон т р о в е р з н а ја сно о т к ри в а и не с а гл а с је ко а у т о р а у по ме н у т ом у џ б е н и к у: док О. С т а но је ви ћ сма тра да ни је оправ да на по де ла на ре то ри ку и бе сед ни штво и те пој мо ве сма тра си но ни - 114

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 те о риј ске к ва д ра т у ре к ру га ре ша ва ле и ко ји год се од го во ри н у д и л и, не спор но је је ди но да је но ва ре то ри ка ус пе ла да по вра ти зна чај већ са свим мар ги нал и з ов а ној к л ас и чној р ет ор иц и, која с е в ел и к и м д е лом п р е т в о р и л а у l art po ur l art д и с ц и п л и н у и и зг уб ил а с в ој н ек а д а ш њи д о м и н а н т н и п о л о ж ај. Ну шић је из ве сно и сам био у ди ле ми у ко јој се ме ри тре ба ба ви ти те о ријским пи та њи ма на ста ри на чин, а ко ли ко да ва ти ве о ма прак тич не, по не кад ско ро би зар не са ве те из ар се на ла pu blic spe a king при сту па. То ко ле ба ње ве - ли ким де лом от кри ва ње гов по ку шај да де фи ни ше ре то ри ку, све стан да од тог опре де ље ња мо ра за ви си ти и ње гов основ ни при ступ у овој књи зи. У по ку ша ји ма да од го во ри на веч но пи та ње да ли је ре то ри ка на у ка, у ме тно с т и л и в еш т ин а, он с е јасно оп р едељу је з а п р ву (с т а ри ју) с о л у ц и ју. Шта ви ше, пр ви део сво је књи ге на сло вља ва без огра де као На у ка о бе седни штву. На тра гу ста ре шко ле Ну шић ве ли да на у ка ко ја нас учи да ле по п и сме но и з р а ж а в а мо св о је м и с л и з о в е с е с т и л и с т и ка, а на у ка ко ја нас учи да ле по усме но из ра жа ва мо сво је м и сл и, зо ве се ре т о ри ка. 19 Ипак се, ме ђу пр ви ма код нас, Ну шић усу ђу је да на опре зан на чин кри ти ку је та да шњу теори ју к њи жев но с т и з а сно в а н у на с т а р ом п ри с т у п у ко ји по ч и в а на т р о де о би: с т и л и с т и к а, по е т и к а, р е т о ри к а, а ко ји р е т о ри к у до ж и в љ а в а с а мо к а о јед н у в а ри ја н т у п р о з е. Ну ш и ћ о т в а р а п р о с т о р з а д ру г а ч и је р а з у ме в а њ е р е т о ри ке као спе ци фич не, по себ не на у ке, чак на у ке над на у ка ма. Он ука зу је на то да је ре то ри ку као на у ку тре ти ра ла већ ан тич ка грч ка ми сао, на ро чи то Арис т от е л, к а о јед а н од м ног об р ојн и х г рчк и х п и с а ц а у џ б е н и к а под н а з и в ом rh e t o r i k e te c h n e. 20 Шта ви ше, Ну шић сма тра да се мо же ре ћи да од Ари стоте ла, ко ји је био за чет ник мно гих дру гих на у ка, по чи ње и ре то ри ка као посеб на на у ка (што је, до ду ше, те за о ко јој би се озбиљ но мо гло ди ску то ва ти). М а да св о ју к њи г у на с ло в љ а в а јед но с т а в но, с а мо к а о Ре т о р и ка (да кле, н аук а о б ес едн и ш т ву), он с лоб одно з ал ази у п р о с т о р е но в е р е т о ри ке и не з а д р ж а в а с е иск љу ч и в о н а т е р е н у у ч а у р е не т е о ри је б ес едн и ш т в а. Нуш и ћ у ве л и ко г о во ри о зна ча ју д ру г и х д и сц и п л и на ко је бе сед н и к т ре ба да по зна је, ми ма (Ста но је вић, О, Авра мо вић, С., 19), до тле Авра мо вић, С., R h e t or ik e t e ch n e, Б еог р а д 2015 (2008, 2009), 19-22 на ши ро ко обра зла же ар гу мен те због че га ове пој мо ве не тре ба дож и в љ а в а т и к а о с и н о н и м е, т в р д е ћ и д а р е т о р и к а п р ед с т а в љ а т е о р и ј у, с к у п п р а в и л а о л е п о м го во ру, а бе сед ни штво (го вор ни штво) прак су у ко јој се та пра ви ла при ме њу ју. 19 Ну шић, Б., 15-16. На то он до да је да ре то ри ка ни је на у ка ко ја учи бе сед ни штву, већ пра ви ли ма и за ко ни ма ове умет но сти ко ја има ју да по слу же као осно ве за ве жбе ко ји ма се тек мо же по сти ћи пра ви успех... Бе сед нич ка се ве шти на се да кле не мо же ни ка да сте ћи с и с т е м а т с к и м у ч е њ е м, в е ћ је д и н о ж ив о м в еж б о м, 18. Д а к л е, з а Ну ш и ћ а је р е т о р и к а н а у к а, а бе сед ни штво умет ност, ве шти на, али пра ви раз ли ку из ме ђу умет но сти ко ја је ства ра лач - ка и ве шти не ко ја је из во ђач ка, 34. 20 А р и с т о т е л, Ре т о р и к а 1-3 (прев. М. Ви шић), Бе о град 1987. Ина че, ско ро сва ки грчк и у ч и т е љ б е с ед н и ш т в а, по че в од јед ног од п р ви х Ко р а к с а, ко ји је поду ч ав а о г ов о рн и чком на сту пу љу де на Си ци ли ји по сле па да ти ра ни де, има ли су сво је r h e t o r i k e t e c h n e. 115

Др Си ма Д. Авра мо вић, Нушић и реторика у Србији (стр. 107 122) као што су гра ма ти ка, син такса, стилистика, логика, али и психологија, есте - т и к а, е т и к а, јед ном р еч ју п ле д и ра з а м ул т и д и сц и л и на рно с т р ет орике и т ако јој уи сти ну и при сту па. Нушић па жљи во ана ли зи ра по јам и зна чај бе се де и бе сед ни ка, док ау дит о ри ју м у ( с л у ша л и ш т у ) по св е ћу је ма њ е па ж њ е не г о т а да ш њ а с а в р е ме на но в а р е т о ри к а. И па к, у к а з у је на р а з л и ке и з ме ђу а но н и м ног и не а но н и м ног с л у ша л и ш т а, хо мо г е ног и не хо мо г е ног ау д и т о ри ју ма, мен т а л но јед на к и х и мент а лно неједнак и х сл ушалаца, позит и вн и х, нег ат и вн и х и не одређен и х слу ша ла ца, а по себ но скре ће па жњу и на спе ци фич ност го во ра го ми ли, по т п у но п р а т ећ и с т ав ов е Гис т ав а ле Б он а о психолог ији мас е и у к аз ујућ и на по себ не зах те ве ко ји пра те та кву вр сту го во ра. Ти ме је Ну шић био са свим на т р а г у но ви х до ме т а с а в р е ме ног п ри с т у па и з а х т е в а ко је но в ој р е т о ри ц и на ме ће но во до ба. П р и л и ком а н а л и з е б е с е д е (њ ен и х в рс т а, о с об ин а, фу н кц ије, н ач ин а са ста вља ња), он се ви ше д р ж и т ра ди ци о на л ни х ста во ва, нп р. по де ла го во ра на увод, из ла га ње и за кљу чак, и не пре по ру чу је на гли и из не на дан увод, ка ко то чи ни p u blic sp e a k ing, ко ји с а в е т у је да с е сна ж н и м и не очек ив ан и м поче т - ком г о в о р а п р и ву ч е п а ж њ а п у б л и ке ( g r a b y o u r a u d i e n c e ). Али, Ну шић ука зу је да увод ни је бит ни са став ни део бе се де и су ге ри ше да, увод мо же би ти са свим кра так или може сасвим изоста ти, до ду ше пре вас ход но у по себ - н и м вр с т а ма бе се да (д у хов не, вој н и ч ке, суд ске бе се де). На т ра г у пси хо ло г и је мо дерног чове ка, он су ге ри ше да се го вор мо же за по че т и анег до том, до се т ком, итд. С дру ге стра не, при ме ре за та кав, мо де ран при ступ тра жи у ан тич кој р е т ори ц и. На т ој т ачк и с е може п р епознат и Нуш ићево с т рат еш ко т еори јско, али ре кло би се и ин тим но људ ско опре де ље ње. Ну шић као да по ру чу је: но ва р ет орик а јес т е в р ед на и ко ри сна, а л и м но г о т о г а ц р п и и з к ла си ч не р е т о ри ке, ко ја н и је с а сви м п р е в а зи ђе на и з б ог т о г а, п ри л и ч но кон с е к в ен т но, п ри ме р е за оно што би би ла по ру ка но ве ре то ри ке, он че сто илу стру је при ме ри ма из а нт и чког б ес едн иш т в а. С к лоно с т к а т р ад и ц и о на л ном п ри с т у п у о с л и к а в а и т а бе ла ко јом и л у с т ру је по де л у г о во ра и ње г о ве са с т а в не де ло ве. То до ла зи до и зра жа ја и у за н и м љи вом, и з м и ш ље ном п ри ме ру г о во ра који д рж и послан и к у ск у п ш т и н и по в о дом спо рног г р ан и чног п и т а њ а с а с у с ед ном д р ж а в ом и њ е г о в е а г р е си је на т е ри т о ри ју з е м љ е. 21 Дру гим ре чи ма, већ на осно ву ових де ло в а с е мо же р а с по зна т и њ е г о в о ме т о до ло ш ко оп р е де љ е њ е да с е до б ри м де лом ипак осла ња на кла сич ну ре то ри ку, али да је рас те ре ти од фо р мал них на сла га, кла си фи ка ци ја и рас пра ва ко је су је угу ши ле, и да је осве жа ва елемен т и ма мо де р не, п ри ме њ е не р е т о ри ке. Н а р о ч и т о је уоч љи в о да Ну ш и ћ и з б е г а в а к л а си ч н и х, по п у л а р н и х пе т ка но на ре то ри ке. Код ње га не ма по де ле бе се де на тзв. in ve n t io (пред мет и 116 21 Ну шић, Б., 73-75.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 ц и љ б ес еде), d i sp osit io (подел а, о рг ан из ов а њ е г о в о р а), e lo c u t io (с т и л, је зи к б е с еде), m e m or i a (п а мћ ењ е г ов ор а), p r on u nt iat i o, a ct i o (и зл аг ањ е, д рж ањ е го во ра). То је био стан дард ве ко ви ма уна зад, за сно ван пр вен стве но на кла сичном а н т и ч ком де л у R h e t o r i c a a d He r e n n i u m, ко је је на ста ло кра јем 1. ве ка пре н. е., при бли жно кад и Ци це ро но во D e ora to re. 22 За ра з л и к у од а н т и ч ког узо ра, Ну шић го во ри нај пре о скло пу бе се де, под ко јим под ра зу ме ва орг а н и з о в а њ е г о в о р а (ш т о би к л а си ч на р е т о ри к а на зи в а л а d i s p o si t io), али при том су ге ри ше ста ру по де лу на увод или при ступ, из ла га ње и за кљу чак. 23 Сле де ћи под на слов му гла си Ка ко се гра ди бе се да, где ука зу је на ва жност да бе сед ник има на уму ја сно од ре ђе ну ми сао, и то јед ну је ди ну. Ни шта опа сни је но има ти ви ше ми сли, па ма оне све би ле из исте обла сти. На том ме с т у Ну ш и ћ, дод уше в рло с ажет о, г ов ори и о п ри п р е м и б е с е де. Сле де ћ а те ма му је Еле мен ти бе се де, где ука зу је да бе сед ник, по ред оп штих, мо ра во ди ти ра чу на и о по себ ним еле мен ти ма за сва ку вр сту бе се де, па та ко да је с а в е т е з а е ле мен т е по л и т и ч ке, с уд ске, д у хов не, в ој н и ч ке и о с т а л и х б е с е да (на у ч на, по см р т на, по х в а л на, п ри г од на). О в а њ е г о в а це л и на г о т о в о с а сви м и з л а зи и з ок ви р а т р а д и ц и о на л н и х пе т к а но на р е т о ри ке. Н ај з а д, зна чај н у па жњу по кла ња ре тор ском сти лу (кла сич ни e lo c u t io). И то је све од кла сичне ре то ри ке у окви ру де ла ко ји по све ћу је бе се ди. 24 Еклек тич ки при ступ код Ну ши ћа се от кри ва и на ме сту ка да у ства ри и нд и рек т но г о во ри о т о ме к а ко т ре ба п ри п ре ма т и г о вор (п и са т и г а у це ло с т и и на у чи ти на па мет, са чи ни ти кон цепт бе се да у бе ле шка ма или им про - ви зо ва ти). Он ука зу је на опа сно сти ко ју но си на пи са на бе се да ко ју би го ворник чи тао и ре кло би се да бе се ду на осно ву кон цеп та сма тра нај че шћом и нај ко ри сни јом. Шта ви ше, као при мер да је на кра ју књи ге је дан лист бе ле шки Жор жа Кле ман соа, на осно ву ко јих је одр жао тро ча сов ни го вор пред Пр ви свет ски рат. 25 До ду ше, пи та ње је у ко ли кој ме ри би та ко све де не и на пр ви п о г л ед п р и л и ч н о ко н фу з н е б е л е ш ке н а д е в е т л и с т и ћ а к а к в е је н а п р а в и о К ле ма н с о мо гле по мо ћ и г о в о р н и к у. Да на с је п и с а њ е кон цеп т а (n o te s) да нас 22 R h e t o r i c a a d He r e n n i u m н е п о з н а т о г ау т о р а (м а д а с е т р а д и ц и о н а л н о п р и п и с у је Ц и - це ро ну) је од 4. ве ка н. е., ка да је по но во от кри ве на, па све до 16 ве ка, по ста ла је основ ни узор и нај по пу лар ни је шти во у сред њем ве ку и ре не сан си. Она се сма тра ла за но ву ре тори ку, за раз ли ку од Ци це ро но вог де ла De ora to re, на ко је се гле да ло као на ста ру ре то рику. R h e t o r i c a a d He r e n n i u m је н ај с т а р и ја с а ч у в а н а к њи г а о р е т о р и ц и н а л а т и н с ко м је з и к у. С об зи ром на лак и прак ти чан при ступ уз мно го при ме ра, она је по ста ла нај по пу лар ни ји уџ бе ник ре то ри ке кроз ве ко ве, а ње ни по сту ла ти се у до број ме ри ко ри сте и да нас. 23 Ну шић, Б., 63. 24 М а д а је м н о г о в и ш е о р и је н т и с а н н а p u b li c s p e a k i n g уз о ре, ау тор ових ре до ва се у сво јој књи зи ви ше при др жа ва пет ка но на ре то ри ке (на рав но уз мно штво дру гих те ма у окви ру те основ не по де ле) и из о ста вља са мо део me m o r i a, ко ме на ла зи ме сто у по гла вљу о осо би на ма бе сед ни ка, Авра мо вић, С., 192. 25 Ну шић, Б., 79-81. 117

Др Си ма Д. Авра мо вић, Нушић и реторика у Србији (стр. 107 122) п р е р а с ло у ч и т а ву м а л у н а у к у. У де т а љ е с а с т а в љ а њ а концепт а Нуш и ћ не ула зи, што с дру ге стра не пред ста вља оми ље ну pu blic spe a king те му ко ја се наширо ко елаборира. Исто тако, у делу где говори о беседнику Нушић ука - з у је, а л и в е о ма св е де но, на т о ко л и ко је в а ж на спо љ а ш но с т б е с ед н и ко в а (ш т о да на с п р ед с т а в љ а је да н од в е о ма де т а љ но п р о с т у д и р а н и х е ле ме на т а, ко ме се по све ћу је да ле ко ве ћа па жња). 26 О но ш т о је н ар оч ит о поу чно код Ну ш и ћ а з а с а в р е ме ног г о в о р н и к а је изузетан значај коју придаје артикулацији, а на ро чи то пра вил ном из го ва рању по је ди них гла со ва, пре све га во ка ла, и у том де лу ви ше под се ћа на p ublic s p e a k ing у џ б е н и к. Н а т ај де о Ну ш и ће в е к њи г е би в а љ а ло у п у ћ и в а т и св а ког да на шњег мла дог бе сед ни ка, по го то во с об зи ром на то да је мр мља ње, лењ о с т ус а на, ме ша њ е в о к а л а ( Б а о г р а д у ме с т о Б е о г р а д, в а л и м у ме с т о во лим и сл.) ису ви ше че сто при сут на по ја ва. Он дик ци ју, на тра гу Квинти ли ја на, с пра вом на зи ва усме ном ин тер пунк ци јом и да је у ве зи са тим д ра г о це не с а ве т е, к а о и о ра зл ич ит и м а спек т и ма и п ра ви л и ма мо д у ла ц и је. 27 Ве ли ку па жњу по кла ња и не мим ор га ни ма по кре ти ма, из ра зу ли ца, ге стик улац ији, у по ређујућ и с п равом на појед и н и м мес т има гл ум у и беседн иш т во. По р ед т з в. спо љ а ш н и х ус лов а (и зглед, гл а с, кори ш ћењ е г ес т ик ул ац ије), Ну шић на ро чи то скре ће па жњу и на уну тра шње усло ве етич ку вред ност го во ра, убе ђе ње, зна ње, моћ вла да ња со бом. 28 Ка да го во ри о ге сту на ви ше ме ста он ли чи на pu blic spe a king у ч и т е љ а, на р о ч и т о к а да оп и с у је по је д и не по кре те. Али, ка да се ба ви етич ком вред но шћу бе се де, он се пот пу но ру ко - во д и П ла т о но ви м на ч и ном ра зм иш љ ањ а, ист иче значај в рл ине к а о о сновног ус ло в а ко ји мо р а д а и с п у њ а в а б е с ед н и к и и г но р и ш е мо де р н е т е н де н ц и је ко је су при лич но ре ла ти ви зо ва ле етич ку ди мен зи ју го во ра и го вор ни ка. 29 Мо же се на во ди ти још мно го при ме ра ко ји ука зу ју да је Ну шић окле вао да с е у по т п унос т и п р еп ус т и с ав р емен и м т р ендовима нов е р ет орике, а л и да је ипак на по је ди ним ме сти ма усва јао ње не ста во ве и на пу штао кла сич не. Ипак, у осно ви он за зи ре од то га да се до кра ја упу сти у мо дер ни при ступ, да у ве ћој ме ри да је прак тич на упут ства, да сло бод ни је ло ми кла сич не клише е, д а с у г е рише а г р е си вн ији п рис т у п ауд ит оријум у. О но ш т о је донек ле не о би ч но и ма ју ћ и у ви д у њ е г о ву ск ло но с т к а ко ме д и о г р а фи ји, је ч и њ е н и ца да он не под вла чи по тре бу да у го во ру ва ља при бе га ва ти ду хо ви то сти ма, да че сто тре ба ко ри сти ти ре тор ска пи та ња и сл., што је је дан од нај ва жни јих и м пе р а т и в а но в е р е т о ри ке. 26 Ну шић, Б., 102. 27 Ну шић, Б., 120-126. 28 Ну шић, Б., 132-141. 29 Ну шић, Б., 133-134. Но ва ре то ри ка (и у ужем и у ши рем сми слу) не ис ти че мно го етич ку ком по нен ту го во ра, па чак ни Пе рел ман не обра ћа мно го па жње на ка рак тер и дру ге лич не осо би не бе сед ни ка. За Ну ши ћа су то, ме ђу тим, из у зет но ва жни еле мен ти. 118

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 Дру гим ре чи ма, Ну шић се од лу чио за сред њи пут, ко ји је бли жи класич ној ре то ри ци, али оној чи је по ру ке раз у ме ва мо де ран чо век и ко ја је добр о п ри ла г о ђе на мо де р ном в р е ме н у. Ис т о т а ко, он п ри л и чно сведено г о во ри о оно ме што је глав на те ма ње му са вре ме них при руч ни ка за p ublic speak ing. На пр ви по глед нео бич но мо же из гле да ти и Ну ши ће ва од лу ка да од 549 страна ње го ве књи ге, са мо пр ве 162 стра не го во ре о ре то ри ци и бе сед ни штву, где је ус пе о д а и з лож и неш т о т еорије и не ке п р а к т и ч не с а в е т е. Н а с у п р о т то ме, д ру г и део к њи ге ч и н и ве о ма ис ц рп но из ла га ње о ис то ри ји бе сед н и ш т ва (165-252), што го во ри о Ну ши ће вом уве ре њу да се из исто ри је бе сед ни штва мо же м но г о на у ч и т и. Нај за д, сле де ћ и К ви н т и л и ја на, ко ји је п ре по ру ч и ва о да се ш т о ви ше п ро у ча ва ју т у ђи г о во ри, Ну ш и ћ т ре ћ и, за вр ш н и и нај о би м н и ји де о к њи г е (255-54 4), по св е ћу је б о г а т ој з би р ц и п ри ме р а и з б е с ед н и ш т в а. На рав но, при том тре ба има ти на уму да је ову књи гу пи сао пр вен стве но за по тре бе Вој не ака де ми је на ко јој је пре да вао Ре то ри ку, али је очи глед но да је ипак има ла ве ће ам би ци је. IV Б е з о бз ир а н а по ме н у т е око л но с т и и и з в е с н а ог р а н ичењ а, Нуш и ћ је с а ч ин ио к њиг у о р ет ориц и која је у Србији с т в о ри ла о с о б е н и и ден т и т е т ов е ди сци пли не, ко ја је за то до ба би ла, па и до да нас оста ла при лич но мо дер на. Ма да је пр вен стве но пи са но као уџ бе ник за јед ну обра зов ну уста но ву, ње - го во де ло је пред ста вља ло мно го ви ше од то га, јер је од мах сте кло број ну и р аз нов рсн у ч ит а л ач к у п у б л и к у. Не с а мо д а је т а к њи г а успе ш но о б а в и л а сво ју про све ти тељ ску уло гу у вре ме ка да је на пи са на, већ је и да нас је дан од б е с т с е ле р а з а ко ји м р а до по с е ж у м но г и и з да в а ч и. Н и је мо г у ће о т е т и с е ути ску да је за успех овог по ду хва та јед ним де лом за слу жно и ње го во вр сно по зна ва ње по зо ри шне умет но сти, глу ме и спе ци фич ног спо ја пи са не (сце - на рио) и и з г о в о р е не р е ч и (и н т е р п р е т а ц и ја). С а в р ше но св е с т а н до ко је ме р е се пи са на и из го во ре на реч мо гу до пу ња ва ти и ко ли ко се јед ном истом тексту мо же да ва ти раз ли чи ти при звук, па и зна че ње, у за ви сно сти од на чи на на ко ји се он из го во ри, Ну шић ша ље ја сну по ру ку да бе сед ник мо ра да по ма ло бу де и глу мац, али да у то ме ни ка ко не сме да пре те ра. С дру ге стра не, њ е г о ву Ре т о р и к у ја сно про фи ли ше и чи ње ни ца да је Ну шић по основ ној во ка ци ји прав ник. Не са мо ка да пи ше о суд ској бе се ди, већ на ро чи то ка да де фи н и ше од л и ке б е с е де уоп ш т е, и з њ е г а к а о да г о в о ри до ба р а д в о к ат ко ји пр вен стве но во ди ра чу на о основ ној иде ји го во ра, ње го вом ци љу, а на ро чито о за вр шно сти бе се де, где ис ти че да она мо ра би ти из ре че на у јед ном да ху и на вра ту. 119

Др Си ма Д. Авра мо вић, Нушић и реторика у Србији (стр. 107 122) Ме ђу тим, са ове дис тан це, ре кло би се да нај ве ћу вр ли ну ње го вог де ла чи ни окол ност што је Ну шић је на шао пра ву ме ру из ме ђу кла сич не ре то рике к а о т е о ри је и с а в р е ме не но в е р е т о ри ке к а о п ри ме њ е не р е т о ри ке. У т о ме је нај ва жни ји ње гов до при нос, а ве ро ват но и раз лог трај но сти и уни вер зално сти те ње го ве књи ге. То што је Ну шић до не кле окле вао у на сто ја њу да мо де р н и з у је к л аси чн у р ет орик у и ш т о је т о ч и н ио с а оп р е з ом и ме р ом, д ан а с с е и с по с т а в љ а к а о њ е г о в а н ај в а ж н и ја п р ед но с т. С в оју в ит а лно с т и по пу лар ност ко ју има све до да на шњих да на Ну ши ће ва Рет ор ика д уг ује понајви ше доброј концепцији, складном споју класичне реторике са појединим до стиг ну ћи ма но ве ре то ри ке из вре ме на у ко ме је жи вео. Јер, и да нас, по сле свих уз ле та но ве ре то ри ке, по сле ожи вља ва ње реторике као пе да го шке ди сци пли не у аме рич ким ко ле џима и на универзите - т и ма по чев од 60 -и х г о д и на п р ош лог век а, сна ж но од је к у ју гла с о ви ве л и к и х ау т о р и т е т а п о п у т Е д в а р д а Ко рб ет а (Ed ward Cor bett), ко ји сма тра ју да је кла сич на ре то ри ка још увек ко ри сна и де ло твор на, мо жда чак и ви ше од р а зл ич ит и х к у р с е в а ко ји с у је з а ме н и л и. 30 Ну шић је, у ства ри, срп ски Корбет, са мо се по ја вио три де се так го ди на пре ње га. Као што је Кор бет из вр шио сна жан ути цај на мо дер ну аме рич ку ре то рич ку ми сао и под у ча ва ње ре то - ри ци кроз адап ти ра ње кла сич не ре то ри ке, та ко је и Ну шић учи нио слич ну с т в а р, мо ж да и не св е с а н к а к ву ће по п у л а р но с т и до ме т е до ж и в е т и њ е г о в о де ло ни ти да у су шти ни за цртава пут даљег развитка српске реторике. Сличн и м п у т е м ком би но в а њ е м а н т и ч ке р е т о ри ке и pu blic spe a king п рис т уп а тек мно го го ди на по сле Ну ши ћа, кре ну ли су Об рад Ста но је вић и пи сац ови х р е до в а у св ом у џ б е н и к у Ar s rh e t o r i k a, а тај пра вац је на ста вљен још с ло б од н и је у к њи зи R h e t o r i k e te c h n e. 31 Пре то га је у Ср би ји до ми ни рао класич ни, ака дем ски при ступ ре то ри ци, ко ји јој пре вас ход но при ла зи као фило з о ф ској, мо р а л ној и е с т е т ској к а т е г о ри ји. 32 Дру ги тренд, ко ји је на ро чи то 30 Ed ward P. J. Cor bett, C l a s s i c a l R h e t o r i c fo r t h e M o d e r n S t u d e n t, Ox ford 1965, VII: the ela bo ra te system of the an ci ents, which ta ught the stu dent how to find so met hing to say, how to se lect and or ga ni ze his ma te rial, and how to phra se it in the best pos si ble way, is still use ful and ef fe c t i ve p e r h a p s m o r e u s e f u l a n d ef fe c t i ve t h a n t h e v a r i o u s c o u r s e s of s t u d y t h a t r e pl a c e d it. Ка сни ја из да ња ње го ве књи ге (1971, 1990) за др жа ва ју исти при ступ у ко ме се бра не вредн о с т и т р а д и ц и о н а л н е р е т о р и ке. О н т у јо ш с н а ж н и је и е кс п л и ц и т н и је у к а з у је н а т о ко ји с у п р и н ц и п и и п р а к с а к л а с и ч не р е т ор ике још у в е к оп е р а т и в н и у с а в р е ме ном д ру ш т ву, и а ко с е п а ж њ а к а с н и ји х и с т р а ж и в а ч а с в е в и ш е о к р е т а л а к а е м о ц и о н а л н ој и п с и хо - ф и з и ч кој д и н а - ми ци ко ја ути че на при јем и ак ци ју слу ша ла ца (Ed ward P. J. Cor bett, C l a s s i c a l R h e t o r i c fo r the Mo dern Stu dent, Ox ford 1990, VI II). 31 С т анојев и ћ, О, А в р амов и ћ, С., Ar s h et or ic a, 8; Авра мо вић, С., R h et or i k e t e ch n e, 12-13, 28-34. 32 Тој гру пи при па да ју пре све га две из у зет не књи ге на срп ском је зи ку, Пе тро вић, С, Ре т о р и к а, Ниш 1975 (Бе о град 1995) и Та дић, Љ., Ре т о р и к а у в о д у в е ш т и н у б е с е д н и ш т в а, Бе о град 1995. 120