И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ

М А РИ ЈА Л И П КОВ С К И И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ П ЕР Ф ОР М Е РА 1. Увод 258 На ш а к ул т у р а и с т о в р е м е н о т е ж и б е с к р а ј н о м ум н о ж а в а њу м е д и ја и б р и с а њу у оч љи в о с т и м е д и ја ц и је. У крај но сти, она те жи да уни шти ме ди је у п р а в о ум н о ж а в а ј у ћ и и х. 1 Са вре ме ни свет би се мо гао од ре ди ти ви со ким сте пе ном мед и ја т а ц и је. С т у д и је к а ж у да с е де в е де с е т п р о це на т а сви х на ш и х ме диј ск и х интеракција одвија п утем ек рана. Проводимо око четири са та днев но ис пред екра на, и то све ре ђе ис пред са мо јед ног екра на. У ве ћи ни слу ча је ва то су два или ви ше екра на си мул та но. Екран је по стао наш про зор у свет, и де мир ли-пен џер кроз ко ји при казу је мо се бе све ту. Вир ту ел на ре ал ност увек је би ла одво је на од на ше сва ко днев и ц е ја с н о м г р а н и ц о м и в о љн и м ч ин о м п р е л а с к а. По ч е в ш и од т р ен у тк а к ад а је т елевизи ј ск и ек р а н пос т а о с ас т а вн и де о св аког до ма ћ и н с т в а, а г р а н и ца и з ме ђу фи к ц и је и р е а л но с т и з а ма гљ е на. По ја вом ин тер не та, а по себ но ње го вом ком би на ци јом са те ле кому ни ка циј ским тех но ло ги ја ма, ова гра ни ца се бри ше. У с а в р е ме ном д ру ш т ву с е св е ви ше од но с а и ко м у н и к а ц и ја, л и ч н и х к а о и по с лов н и х, од ви ја п у т ем и н т е р не т а. У и де о ло ш ко - 1 Jay Da vid Bol ter, Ric hard Gru sin, Rem ed i a t i o n u n d e r s t a n d i n g n e w m e d i a, MIT Press, Lon don 1988.

- т ех но ло ш ком см и с л у и д а љ е ж и ви мо у пос лед иц им а м ас овног од у ше в љ е њ а р а ч у на р ском т ех но ло г и јом, ко ја по ч и њ е к р а јем XX ве ка и озби љан за мах до би ја у пр вој де це ни ји XXI ве ка. За ве ћ и н у људи тех но лошки напредак и даље је изједначен са цивилизацијским на прет ком. Ин тер нет је не рет ко ви ђен као Ме си ја но вог друш т ве ног по ре т ка, ко ји ће на м до не т и де мо к ра т и ч нос т ра с по ла г а ња св о ји м о сновн и м р е с у р с ом, и н ф о р м а ц и јом. Н а кон р а зоч ар ањ а у в е ш т ач к у и н т е л и г ен ц и ју, ко ја и по р ед д у г о р оч н и х ул а г а њ а и ис т р аж и в ањ а н ије до в е л а до же љ е н и х р е з ул т а т а, с ај б е р -пок лон иц и окре ну ли су се ка иде ја ма као што су но ос фе ра, ум-ко шни ца итд. 2 Кри ти ча ри ди ги тал ног умрежава ња најчешће су исмевани као предс т а в н и ц и с т а р ог, р е г р е си в ног и кон з е р в а т и в ног ус т р ој с т в а св е т а, генерације техноло шк и не пи сме ни х ко ја из у ми ре. Ипак, у по след ње в р е ме по ја в љу је с е св е ви ше к ри т и ч к и х по гле да на ф е но мен ко ји п редстав љају д и г и та л не тех но ло г и је у ве де не у наш у свакод невиц у, а ти по гле ди при па да ју љу ди ма ко ји се ни ка ко не мо гу под ве сти под п ри па д н ике за с та ре лог ме д иј ског си с т е ма. Не к и од њи х би ће по мен у т и у ов ом рад у. И ако с е нер е т ко ра зл ик ују по т умачењима и по с ле д и ца ма д и г и т а л ног у м р е ж а в а њ а ог р ом ног б р о ја љу д и на св а ко д нев ном н и в оу, ови м и с л и о ц и с е с л а ж у у јед ном д и г и т а л на пи сме ност не зна чи са мо уме ти ко ри сти ти Facebook или Google. Она зна ч и обра зо ва ње и ра з ви ја ње к ри т и ч ког на ч и на м и ш ље ња о д иг и т а л н и м т ех но ло г и ја ма. По сма т ра но на ма к ро н и воу, п и т а ње је на ко ји на чин оне сто је у спре зи са тре нут ним вла да ју ћим дру штвен и м и еко ном ск и м си с т е мом, а на м и к ро н и воу ко је су по сле д и це св а ко д нев ног ко ри ш ће њ а ови х ус л у г а на пси хо ло г и ју по је д и н ца и ма се. По ла зим од иде је о нео п ход но сти бол ног из ла ска из ста ди јума на и в ног по в е р е њ а и од у ше в љ е њ а ; у од но су с а и н т е рнет ом смо ста вље ни не са мо у по зи ци ју на ив ног гле да о ца оних нео бра зов а н и х и не о ба в е ш т е н и х љу д и ко ји с у на по че т к у XX в е к а п у ца л и у глум ца ко ји је глу мио Ја га већ у ап сурд ну по зи ци ју на ив ног пе р ф о р ме р а. Друштвене мре же иза зва ле су ко лек тив ну оп се си ју менаџмен т ом и ден т и т е т а. 3 Уз по моћ и н т е р не т а св а ко мо же да к р е и р а и р е -к р еира с еб е, сво ју л и ч но с т и и ден т и т е т. И н т е р не т даје о с ећ ај бес ко нач но ст и, аморф но ст и, фл уи дност и. Само излаж ућ и се т уђи м к р е а ц и ја ма, ко ри сн и к мо же да и з л а же д ру г е с оп с т в е н и м к р е а ц и ја ма, са осе ћа њем да кре и ра се бе, да на сту па пред дру ги ма, и 2 При мер са срп ског го вор ног под руч ја мо же се на ћи на http://www.novasvest.c o m /ve s t i?id =62. 3 G e e r t L o v i n k, Ne t w o r k s w i t h o u t a c a u s e a C r i t i q u e o f S o c i a l Me d i a, Po l it y Press, Lon don 2011. 259

сам ве ру ју ћи у ствар ност соп стве не фик ци је. На тај на чин он поста је оно што на зи ва мо на ив ни пе р фор мер. Рад се ба ви анализом позиције са вре ме ног ко ри сни ка ин терне т а, п р е св е г а ко ри сн и к а д ру ш т в е н и х м р е ж а, к а о по зи ц и јом на и в ног пе р ф о р ме р а. У с ле де ћем по гл а в љу с е по ја ш њ а в а ју пој мо ви н а и вног ко ри сн и к а и н а и в ног пе р ф о р ме р а у по р еђив ањ ем с а пој мом на ив ног гле да о ца. У тре ћем по гла вљу ба вим се еко номско - т ех но ло ш к и м р а з ло зи ма ко ји с у до в е л и до по ја в е ови х ф е но ме на. У че т в р т ом по гл а в љу а на л и зи р а м у з р о ке и по с ле д и це б рис а њ а г р а н и це и з ме ђу о бје к т и в не и ви р т у е л не с т в а р но с т и, док у пе т ом и ше с т ом по гл а в љу а н а л и зи р а м ф е но ме но ло ш к и п р о с т о р и време ин тер не та. У крат ком сед мом по гла вљу из но сим прет пос т а в ке о ра зло зи ма з а екс па н зију и нт е рнет а. У з ак љу чк у сум ира м по сле ди це ко је сва ко днев но жи вље ње фе но ме на на ив ног перформе ра има на по је дин ца и дру штво. 2. На и в н и ко р и с н и к Појам на ив ног гле да о ца уво де ту ма чи и исто ри о гра фи филма. Као ико нич ка сли ка на ив ног гле да о ца узи ма се ма са ко ја је пре ма у вре же ној у р ба ној ле г ен д и по бе гла и з би о ско па су о че на са сл и ком во за ко ји иде ка њи ма на пре ми је ри фил ма Ул а з а к в о з а у с т а н и ц у бра ће Ли ми јер (Lu miè re). Иа ко исти ни тост ове при че ни је по твр ђена, она пред ста вља је дан од основ них ми то ва по ста ња фил ма. На и в н и гле далац појав љује се и као фо р ма т и в на фи г у ра ра н и х не мих фил мо ва. Нај по зна ти ји при мер је на слов на уло га из крат ког фил ма Уј ка Џош и по крет не сли ке 4 Едви на Пор те ра (E d w i n Por t e r) из 1902. Уј ка Џош је гле да лац у би о ско пу ко ји ни је у ста њу да разл ик ује фи л м ск у фи к ц и ју од с т вар но с т и. Та ко он п ле ше са де вој ком са екра на, али по бег не ка да на ње га кре не воз. На кра ју, уј ка Џош гу би кон тро лу над со бом: он на па да екран и уни шта ва га, љу бомо ран на му шкар ца ко ји за во ди ње го ву же ну. Ме ђу т и м, на л а зи је д и но п р о јек ц и о н и с т у. Оно што је за ме не ва жно је сте на чин на ко ји се филм ме тафи к ц и о на л но о б р а ч у на в а с а на и в н и м гле да о цем, ко ји је с у ш т и н ски раз ли чит од на чи на на ко ји се ин тер нет од но си пре ма свом на и в ном ко ри сн и к у. Уз оч и глед н у р ефер енц у у п рав о на г о р е по ме н у т у п р е м и је ру фил ма Ула зак во за у ста ни цу, филм екс пли цит но ука зу је на по наша ње уј ка Џо ша, на ив ног гле да о ца, као по гре шно, сме шно и на зад 4 Un cle Josh and the Mo ving Pic tu re Show. Филм се мо же по гле да ти на: https:// w w w.yo u t u b e.c o m / w a t ch? v = U HQPU l B6SR M. 260

но. Исме ва се упра во то што он фик ци ју ви ди као ствар ну. Ово се нај бо ље мо же ви де ти на са мом кра ју фил ма, ка да уј ка Џош уни штав а фи л мско п л ат но и о т к ри в а п р о јек ц и о н и с т у. О ви м пос т у пком филм са мог се бе раз от кри ва као илу зи ју. Ово је и по ру ка овог двоми нут ног остваре ња са по че та ка филм ске умет но сти: сме ха је вредан онај ко ме ни је ја сно да је филм илу зи ја. Ме ђу тим, ако по гле да мо са вре ме не ди ги тал не ме ди је налазимо у п ра во су п рот н у тен ден ци ју. На ин тер не т у убе д љи во не до ста ју ау то ре флек сив ни и ме та фик тив ни са др жа ји. На про тив, у контексту ин тер не та на и ван и на за дан ко ри сник је упра во онај ко ји сад р жа је ин тер не та и со ци ја л ни х м ре жа не ви ди као ствар ност. Док је фи л м од св о ји х с а м и х по че т а к а т е ж ио к а де м и с т и фи к а ц и ји св о је т ех но ло г и је и т и ме к а с т в а р а њу п р о св е тљ е ног гле да о ца ко ји је у ста њу да чи та филм ску син так сту као на ра тив, ин тер нет те жи упра во су прот ном ства ра њу на ив ног ко ри сни ка ко ји пу тем експа н зи је д руш т в ен и х м р еж а и и мпер ат и в а ко је оне ус по с т а в љ а ју у со ци јал ном и про фе си о нал ном жи во ту по ста је на ив ни пер формер: осо ба ко ја не све сно глу ми свој жи вот, игра са му се бе. Ово би пред ста вља ло сам крај про це са ко ји је још 1985. на ја вио Ж а н Б о д ри ја р (Jean Ba u d r i l la rd): Ра д и с е о з а ме њи в а њу с т в а р ног њ ег ови м знац има, т о је с т, о јед ној опе ра ц и ји од в ра ћ а њ а од св а ког ст варног п роцеса његовим опе рат ив ним двојни ком, ме та ста би л ном, п ро г ра мат ском, непог реш и вом означа вајућом маш ином, која н уд и све озна ке ствар ног и оства ру је крат ке спо је ве свих ње го вих пе рипе ти ја (...) То над ствар но са да је већ за шти ће но од има ги нар ног и од св а ког р а з л и ко в а њ а с т в а р ног и и ма г и на р ног (...). 5 То је свет у ко ме би с е, и з р а ж а в а ју ћ и с е Б о д ри ја р о ви м р еч н и ком, п р е ш ло и з ре пре зен та ци је, пред ста ве фе но ме на свој стве ног ста рим ме дији ма у ко ме знак пред ста вља ствар ност у си му ла ци ју у ко јој знак кри је ни шта ви ло. Као што ка же и Бо дри јар, пре тва ра ње зна чи да се не што пре тва ра да је не што дру го, док си му ла ци ја зна чи пре твара ње да по сто ји не што че га не ма. Ако да кле чо век пу тем дру штвених мре жа си му ли ра свој жи вот, он га ти ме не ги ра. Упра во тзв. ин тер ак тив ност од носно пер фор ма тив ност ин терне та слу жи као глав ни ар гумент његове супер и ор но сти у де мо крати за ци ји све та у од но су на ста ре ме ди је. Док су се те ле ви зи ја и но ви не на ла зи ли у ру ка ма вла сти (држав не или при ват не), ко је преко у редника и новинара ис пирају мозак ко ри сни ци ма сер ви ра ју ћ и и м г о т о в е с а д р ж а је и в е л и к и на р а т и в, 6 и н т е р не т с е п р ед с т а в љ а 5 Жан Бо дри јар, Си му ла крум и си му ла ци ја, прев. Фрида Филиповић, Свето ви, Но ви Сад 1991. 6 Ве ли ки на ра тив је тер мин ко ји је увео пост мо дер ни фи ло зоф и теор е т и ч а р Ж а н Ф р а н с о а Л и о т а р (Jean-François Lyotard) у свом де лу По с тм од е рн о 261

к а о ол ичењ е слоб одног мед ија који с е на ла зи у ру к а ма ко ри сн и к а. Ко ри сник не са мо што мо же сам да би ра из на из глед бес крај ног мо ра на из глед не цен зу ри са ног са др жа ја већ је у ста њу да му и сам до п ри не се г е не ри ш у ћ и соп с т ве н и са д р жај. Сај бе р -ве р н и ц и ве ру ју у но ву к р е а т и в но с т ко ју ће до не т и ов а мо г ућ но с т и н т е р а к ц и је с а и н т е р не т ом. З а њи х, т е ле ви зи ја је ме д и ј д ру ш т в а спек т а к л а 7 у ко ме је чо век све ден на гле даоца сопстве ног жи во та. Ин тер нет треба да до не се осло бо ђе ње од иде о ло ги је по сма тра ња. Ме ђу тим, посто је од ре ђе ни на чи ни ко ји ма се по сти же да се уме сто ак ци је и кре а ци је у сај бер-про сто ру ну жно до га ђа си му ла ци ја. У на с т а в к у ћу с е до т а ћ и д ру ш т в е но - еко ном ск и х р а з ло г а з а ова кво ста ње ства ри, а за тим ћу се ба ви ти на чи ни ма ко ји ма се постиже да на ивни корисник симулира сво је по сто ја ње. Сај бер -простор (а у не ку ру ку и сај бер-вре ме) про из вод је људ ског де ло ва ња ко је има вр ло ја сне ци ље ве и свр ху. Ди зај ном софт ве ра програмира с е на ш нач и н д иг ит а лне ком у н ик ац и је и и з ра ж а в а њ а, од но сно н а ш в и р т у е л н и ј е з и к. А ј ез и к и н а ч и н м и ш љ е њ а с у н е о д в о ј и в о по в е з а н и. 262 3. Еко н ом с ко - т е х н о л о ш к и ра з л о з и В и м о ж д а н и с т е з а и н т е р е с о в а н и з а е ко н о м и ј у, али еко но ми ја је за ин те ре со ва на за вас. 8 Andre Si m o n Не тре ба би ти еко ном ски ге ни је па схва ти ти да се ин тер нет р а з вио и з о ру ђа з а к р е и р а њ е и од р ж а в а њ е гло ба л ног т р ж и ш т а у гло ба л но т р ж и ш т е по с е би т р ж и ш т е и н ф о р ма ц и ја. К а о и св а ко са мо ре гу ли са но тр жи ште, гло бал но тр жи ште ин фор ма ци ја предста вља са врше но тло за развија ње моно по ла, као што су у кон кретном сл у ча ју и н т е р не т а Go o gle или Fa ce bo ok. Иа ко је Go o gle још од 2013. г о д и не под ис т р а г ом Ев р оп ске ко м и си је з б ог ма н и п у л а ц и је ин фор ма ци ја ма и мо но по ли заци је, посто ји низ про бле ма ко ји отеж а в а ју р е г у ла ц и ју ов ог т р ж и ш т а, ч и ји смо јед ин и р есу р с који м с е т р г у је за п ра во м и, на и в н и ко ри сн и ц и. Је р и н фор ма ц и ја не по с т о ји без љу ди. с т а њ е и з 19 79. г о д и не. Те р м и н о з н а ч а в а м а хом р е л и г и о з не и и н с т и т у ц и о н а л не н а р а т и в е ко ји с л у же к а ко д а с и с т ем ат из уј у, т ако и д а л ег ит им из уј у т р ен у тн о ста ње ства ри. 7 Д р уш т в о с п е к т а к л а је т е р м и н ко ји је у в е о с и т у а ц и о н и с т а Ги Деб о р ше зде се тих го ди на про шлог ве ка. https: //anar hi stic ka -bi bli o te ka.ne t /li brary/gu y- -de bord-dru stvo-spek ta kla. 8 You may not be in te re sted in the eco nomy, but the eco nomy is in te re sted in you.

Про блем ко ји пр во уо ча ва мо је упра во не ма те ри јал ност одно сно не де фи н и с а но с т п р од у кт а који м с е т рг ује. Fac eb ook, ко ји ма с ов но к у п у је д ру г е с о ц и ја л не м р е же к а о ш т о с у I n st a g r a m или What sapp, Go o gle и још не ко ли ко при ват них ком па ни ја ко је влада ју и нт е рнетом с јед не с т ра не ко ри с т е и н фор ма ц и је са к у п ље не од ко ри сни ка да би се ге не ри са ли са др жа ји и при ву кли нови корисниц и, а с д ру ге ст ра не мо не та ризују те и нфор ма ц и је у ре к лам не свр хе по т п и си в а њ е м у г о в о р а с а д руг и м ко рпор а ц и ја м а. Н а т ај н а ч и н они успе ва ју да оства ре про фит не на пла ћу ју ћи сво је услу ге кори сни ци ма, за ко је се ис по ста вља да и ни су пра ви ко ри сни ци већ п ро и з вод и ч ије се и н фор ма ц и је и па ж ња п ро да ју д ру г и м фи р ма ма. По ста вља се да кле пи та ње: ко је уоп ште над ле жан да ре гу лише ово тржиште? Европска ко мисија дефини тив но не ма ју рис дикци ју над G o o g le -ом, ко ји је као фир ма ре ги стро ван у САД, ни ти и ма економске и по л и т и ч ке мо ћ и да из вр ш и п ри т и са к на а мери чк у вла ду не би ли она уве ла кон тро лу. С дру ге стра не, ми ли јар де љу ди до бро вољ но да ју сво је по дат ке, зна ње и при су ство овим фир ма ма у при ват ном вла сни штву, не би ли на ста ви ли да бес плат но кори сте њи хо ве услу ге. Ту до ла зи мо до дру гог про бле ма. Ар хи тек ту ра ин те р не та каквог га по зна је мо да нас (Web 2.0) н у ж но и з и ск у је мо но по ле да би фу н к ц и о н и с а л а. Н а кон в е л и ког к р а х а dot.com ере, ка да су мно ге интернет -компани је бан кро ти ра ле, не ко ли ци на ин жи ње ра, би знисме на и п р о г ра ме ра од л у ч и л и су да р еф орм иш у и нт е рне т. Тако се ро дио тзв. Web 2.0, ко ји да нас већ узи ма мо здра во за го то во као је д ин и мо г у ћ и об л и к ко м у н и ка ц и је са World Wi de Web-ом. Оно што је про ме ње но у од но су на dot.com је ар х и т ек т у ра и н т е рнет а. Нов а арх и т ек т у ра је ар х и т ек т у ра пар т и ц и па ц и је т а ко је назива једа н од тво ра ца Web 2.0 Тим О Рај ли (Tim O Re i l ly) на свом веб-сај ту. 9 Ико нич ки пред став ни ци Web 2.0 су упра во Google, Facebook, Wikipe dia, You Tu be. У су шти ни, Web 2.0 пред ставља заокрет од интерне т а на ком су са д р жај мо гл и да г е не ри ш у са мо п ро фе си о на л ц и ка и н т е р не т у н а ком пе р с о н а лн и в е б - с ајт з аме њу је п л ат ф о р м а ко ја омо г у ћа ва ог ром н у ко ли чи н у тзв. user-ge ne ra ted-con tent-а (са д р жа ја ко ји ге не ри шу ко ри сни ци). И сам Тим О Рај ли на свом веб-сај ту ка же да је је дна од глав них од ли ка Web 2.0 софт вер ко ји се по бољша ва што га ви ше љу ди ко ри сти. 10 Иа ко на пр ви по глед ова дефи н и ц и ја и з гле да в р ло б е не во лен т но, па ча к и по зи т и в но, на д у же стазе она нужно генерише монополе. Google и Facebook има ју смисла и функ ци о ни шу са мо на осно ву то га што има ју ве ли ки број 9 ht t p: // w w w.o r e i l ly.c o m / p u b /a / we b 2 /a r ch i ve / w h a t-i s -we b -2 0. ht m l. 10 Soft wa re that gets bet ter the mo re pe o ple use it. Ibid. 263

ко ри сн и к а. Ко ји је см и с а о д ру ш т ве не м р е же а ко н и су сви т а мо? Go o gle генерише своје усл уге на нивоу а л го ри там ског из ра ч у на ва ња ста ти сти ке уко ли ко не ма љу ди ко ји га ко ри сте и ко ји ну де сво је по дат ке као ста ти сти ку, Go o gle не би мо гао да функ ци о ни ше, од носно не би био ре ле ва н та н. На рав но у мо не та ри за ц и ји п лат фор ме, за ра з ли к у од п ре ва зи ђе ног пер со на л ног веб- сај та, мо же п ро фи ти ра ти са мо онај ко ји по се ду је са му плат фор му, ни ка ко онај ко ји је ко ри сти. Су штина је, на рав но, у профиту. По треб но је на пра ви ти иниц и ја л н у с о ф т в е р ск у п л а тф ор м у и п ри ву ћ и м но ш т в о љу д и д а с е у к љу ч и. Ко ри сн и ц и ће с а м и да г е не ри ш у с а д р ж а је ко је кон з у м и ра ју, а због ве ли ког про то ка ин фор ма ци ја и бро ја ко ри сни ка ка пит а л и з о в а ће с е на р е к л а м ном п р о с т о ру. К љу ч на р а з л и к а у од но с у на те ле ви зи ју је у то ме што су на те ле ви зи ји пла ће ни љу ди ко ји п р о и з в о де с а д р ж а је. Џ а р о н Л а н и је (Ja r o n L a n i e r) да је за ни мљив при мер у сво јој к њи зи Ко п о се ду је бу дућ нос т? (Who owns the Fu t u re?). 11 Он навод и п ри ме р ф о т о г р а ф ске ком п а н и је Ко да к, ко ја је у јед ном т р е н у т к у мо но по л и зо ва ла п ро из вод њу фи л ма. На вр ху н ц у свог успе ха компа ни ја је запо шља ва ла ви ше од 140.000 људи и вредела 28 милијарди до ла ра. Као па ра ле лу Ко да ку, Ла ни је на во ди Ин ста грам данаш ње л ице д иг ит а лне фот ог рафије. К ада је 2012. Фејсбу к к уп ио И н с та г ра м за м и л и ја р д у до ла ра, И н с та г ра м је за по ш ља вао са мо 13 људи. Није тешко увидети дис пропор ци ју, и схва ти ти ко ју ко ли чину про фи та овај мањак људ ства доноси онима који поседују интернет ске плат фо р ме и обла ке. 264 4. Бри са ње гра ни це из ме ђу фик ци је и ре ал но сти ка о од у з и м а ње м о г ућ н о с т и к ре а т и в н о с т и У исту ка те го ри ју са не мо гућ но шћу да се про на ђе не ки ап со лут ни ни во ствар ног спа да и не мо гућ ност да се про из ве де илу зи ја. Илу зи ја ви ше ни је мо гу ћа за то што ни је мо гу ће ствар но. Жан Бо дри јар, С и м у л а к р ум и с и м у л а ц и ја На ш а к ул т у р а и с т о в р е м е н о т е ж и б е с к р а ј н о м ум н о ж а в а њу м е д и ја и б р и с а њу у оч љи в о с т и м е д и ја ц и је. У крај но сти, она те жи да уни шти ме ди ја ци ју у п р а в о ум н о ж а в а ј у ћ и м е д и је. Џеј Деј вид Бол тер, Ричард Гру зин, Ре ме д и ја ц и ја ра з у ме в а ње но в и х ме д и ја 12 11 Ja r o n L a n i e r, Who owns the fu tu re?, Si mon & Schu ster, New York 2013. 12 J. D. Bol ter, R. Gru sin, Ibid.

Од по чет ка ре во лу ци је у људ ској пер цеп ци ји за по че тој фо тограф ском сли ком, сна жна по де ла све та на ствар ност и фик ци ју по ста је све сла би ја и сла би ја. Као што ис ти че Ан дре Ба зен (An dré Ba z i n) u свом де лу Шта је филм? 13 : Ау т о ма т и зо ва на п ро д у к ц и ја је ра ди кал но ути ца ла на нашу психо логију сли ке. Објек тив на прир од а ф о т о г р а фи ја п ри до д а је јој к в а л и т е т к р е д и би л и т ет а који не по с т оји н и у једном д ру г ом п р о це су с т в а ра њ а сл и к а. Уп рко с било ком при го во ру ко ји наш кри тич ки дух мо же да по ну ди, при мо рани смо да при хва ти мо обје кат ко ји је ре про ду ко ван као ства ран. Ме ђу тим, као што смо ви де ли у дру гом по гла вљу, филм се још на са мом свом по чет ку стро го об ра чу нао са они ма ко ји ни су уме ли да раз дво је филм ску ствар ност од ре ал не. Ин тер нет је, у ком бина ц и ји с а т е ле ко м у н и к а ц и ја ма, с а с о б ом до не о но ву р е в о л у ц и ју у пе р цеп ц и ји вир т у е л не с т в а р но с т и. З а п р а в о, он с а с о б ом до но си је да н р е в е р зи би л а н п р о це с: не с а мо да ви р т у е л н у с т в а р но с т у зима мо к а о ре а л н у већ ви р т у е л ном с т вар но ш ћу си м у л и ра мо ре а л н у. Фик ци ја од но сно ви р ту ел на ствар ност увек је од нас би ла оде ље на све сним чи ном пре ла ска (од ла зак у по зо ри ште или би о скоп, пу шта ње фил ма код ку ће, отва ра ње књи ге). Чо век је из разл и ч и т и х мо т ив а, а л и у век све сно и см и ш љ е но, по с т а ја о ко ри сн и к ви р т у ел не с т варнос т и. Примећује мо како, по чев ш и од т о г а ка ко су р а д ио и т е ле ви зи ја по с т а л и ч л а но ви св а ког до ма ћ и н с т в а ко ји с у че с т о са мо по з а д и на св а код невице, л ин ија ко ја де л и с т в ар но с т и од фик ци је по ста је све бле ђа. Ула ском па мет ног те ле фо на у свако днев ну упо тре бу ова гра ни ца се у пот пу но сти за ма гљу је, па можда чак и бри ше. Ин тер нет са сво јом све при сут но шћу кроз па метн и т е ле ф он пос т а је фи к т и в н а с т в а р но с т ко ја с е у т ол икој мери ме ша и по ста је део на ше сва ко днев не објек тив не ствар но сти да се гра ни ца из ме ђу ме ди ја и ре ал но сти бри ше. Екран је по стао наш п р озор у све т и де м и р л и-пен џе р к р оз ко ји п ри к а зу је мо с е б е све т у. Друштвене мре же иза зва ле су ко лек тив ну оп се си ју менаџментом идентитета, каже Герт Ловинк (Geert Lo vink) у сво јој књизи Мре же бе з ра з ло га. 14 У све т у са д р жа ја ко ји ге не ри ш у корисн иц и, он и ко ји мо г у да к р е и р а ју ви р т у е л н у с т в а р но с т н и с у ви ше с а мо ода бра ни, са ства ра лач ким да ром и огром ном ко ли чи ном по свеће но с т и. Уз по моћ и н т е р не т ск и х п латформ и свак и корисн и к може да кре и ра, али не би ло шта: мо же да кре и ра се бе, сво ју лич ност и иден ти тет. Ме ђу тим, да нас то ни је ви ше из ми шља ње дру гог се бе, свог ава та ра, уз ужи ва ње у сло бо ди ко ју да је ано ним ност као што је то 13 An dré Ba zin, What is Ci ne ma?, Ca bo o se, Mon tréal 2009. 14 G. Lo vink, Ibid. 265

би ло у ери пре Web 2.0. Да нас Fa c e b o ok, Li n ke d I n, I n st a g r a m итд. и н си с т и ра ју на т о ме да је т вој ви р т уе лн и и дент ит е т з ап раво и зра з правог, јединственог тебе. Facebook више не дозвољава регистрацију под псе у до ни мом. Тен ден ци ја ин тер не та да нас је против анон и м но с т и, а за к ре а ц и ју је д и н с т ве ног ви рт уелног и дент ит ет а, који ће у јед ној ба зи по да т а к а с а д р ж а т и св е па ра ме т р е т в о је л и ч но с т и: од по да та ка о то ме ка ко из гле даш, шта во лиш, ко је књи ге чи таш, ко је сај т о ве по се ћу јеш, п ре ко т во је по ро д и це и п ри ја т е ља, до бро ја тво је кре дит не кар ти це и ста ња на ра чу ну. Јер са мо се по мо ћу сис т е ма т и за ц и је сви х т и х па ра ме та ра мо же од ре д и т и и деа лна ц и љна г ру па ма р ке т и н г а. Ст в а ра ју ћ и п ра в ог с е б е у ви р т у е л ној с т в а р но с т и, ко јој смо п у т ем па ме т н и х т е ле ф о на по в е з а н и х с а и н т е р не т ом и зложен и 24 са та 7 да на у не де љи, ми кон стант но пре тва ра мо објек тив ну ре алност у вир ту ел ну не би ли она до би ла дру штве но пре по зна ва ње и ти ме по ста ла ствар ни ја. Кри ла ти ца ако ни је на Fa c e b o ok-у као да се ни је ни де си ло мо жда де лу је сме шно и на ив но, али за ве ћи ну ко ри сн и к а д ру ш т в е н и х м р е ж а он а п р ед с т а в љ а и м пер ат и в. То је са мо до каз да је спек такл ушао у сва ко мо гу ће под руч је и ње гов а р а ш и р е н а моћ је у ч и н ил а п р а к т и ч но не мо г у ћ и м би ло к а к а в г ес т, об л и к ко м у н и ка ц и је и л и а к ц и је ко ји н и је ме д и ја т и зо ва н, д и г и т а л и з о в а н и а р х и ви р а н. 15 Ме ђу т и м, си т у а ц и ја је још озби љ н и ја: не ре т ко се на ла зи мо у ситу а ци ји да си му ли ра мо ре ал ност не би ли она до би ла сво је равно п ра в но по с т о ја ње у ви р т уе л ном свет у. А ко са м ја з аис т а с рећна, те ока чим сво ју на сме ја ну сли ку на Fa ce bo ok и и з ме н и ја и з а бе рем оп ц и ју -fe e l i ng g r e at ( -осе ћа се од лич но ), по сто ји ли у вир туе л ном све т у он т о ло ш к а ра з л ик а и зме ђу т е сит уац ије, и оне у којој се ја у ства ри осе ћам гро зно, али ока чим на сме ше ну сли ку на инт е р не т и иза бе рем ис т у оп ц и ју? На ви р т у ел ној п лат фор м и ра з л и ке не ма. Си му ла ци ја је пот пу на, а ре ал но осе ћа ње је ире ле вант но. Крај њи ефе к ат ко ји д ру ш т ве не м ре же и ма ју на са мо по уздање и с а мо по ш т о в а њ е с л и ча н је си м у л а ц и ја ма поп к ул т у р е д ру ш т в а спек та кла, у ко јој су нам се пу тем те ле ви зиј ског екра на сер ви ра ли му шкар ци и же не ко ји из гле да ју и жи ве на на чин на ко ји ми, обич ни см р т н и ц и, н и к а да не ће мо мо ћ и. С и т у а ц и ја је у с л у ча ју д ру ш т в е них мре жа са мо још ап сурд ни ја и озбиљ ни ја, бу ду ћи да су си мул а ц и је н е т а м о н е к и с у п е рс т ар ов и ко је н е п о з н а је м о, в е ћ н а ш и при ја те љи и по зна ни ци у стал ном гр чу да при ка жу ко ли ко је добро би ти ја. У крај њој ин стан ци, сва ко са мом се би по ста је си му 15 Герт Ло винк у тек сту Стра хо ви и сно ви ( Net works fe a r s and d e si r e s ): https://n e t t i m e.org /Lists-A r ch i ve s /n e t t i m e -l-9808/msg00015.html. 266

ла ци ја ко ју не мо же да пра ти. На ше вир ту ел но пра во ја увек ће из гле да ти бо ље, срећ ни је и оства ре ни је не го ми са ми. 5. Про стор ин тер не та: ди зајн ин тер феј са као по глед на свет У дру гом по гла вљу већ сам се до та кла но ве ар хи тек ту ре интер не та ко ја под ра зу ме ва уво ђе ње мо но пол ске струк ту ре по слова ња као ну жне. Ов де же лим да на гла сим да је сва ко де ло ва ње у ок виру п ро г рам и ра ног user-f r i endly ( софт вер лак за ко ри ш ће ње ) софт ве ра, у ко ме се ко ри сник су сре ће са мо са бес крај но упро шћен и м и н т е р феј с ом, н у ж но п р ед о д р е ђе но д и з ај ном и а р х ит ект ур ом тог софт ве ра. Ту лежи сушти на про бле ма са но вом кре а тив но шћу и слобо дом ко ју подр жа ва user-fri endly софт вер. Ство ри ти не што знач и слободно се из ра жа ва т и и ком би но ва т и, на ра в но у н у тар за да тог окви ра. Овај за да ти оквир нео п хо дан је за умет ност, и пред ста вља нпр. стих и рит ми ку у по е зи ји, бо ју и об лик у сли кар ству, људ ско те ло и глас у по зо ри шту. Ме ђу тим, по сто ји раз ли ка из ме ђу слоб о де к ре а ц и је у н у т ар ок ви ра и сло б о де и з б о ра. У к ре ирању своји х он лајн про фи ла су сре ће мо се са сво ђе њем се бе на mul ti ple -cho i ce - -personality ( личност више избо ра ); ми де фи ни ше мо сво ју лично с т и з б о р ом и з п р е п р о г р а м и р а ног ме н и ја, к а о ш т о у р е с т о р а н у би ра мо хра ну из по ну ђе ног је лов ни ка. Сло бо да ства рања је онемог у ћена ме н и јем, је р с ло б о да ко ја с е ма н и ф е с т у је и з б о р ом и з ме ђу оп ц и ја ко је с у у на п р ед де фи н и с а не н и је с ло б о да, а де фи н и т и в но ни је ни ства ра лач ки чин. Про це сом вир ту е ли за ци је и вир ту ел не си му ла ци је ви ше димензиона лна стварност и ли чност п ројект ује се на п ло шност ек ра на и па ку је се у мо гућ но сти софт ве ра ко је су нам по ну ђе не. На ду же ста зе, ово мо же и мо ра ути ца ти на на чин на ко ји ми ви ди мо и дефи ни ше мо са ми се бе у објек тив ној ре ал но сти. Ка ко то на во ди Нико лас Кар (Nic ho la s C a r r) у свом члан ку Да ли нас G o o g le з а гл у п љу је? : 16... ме д и ји и л и д руг е т ех нолог ије ко ри ш ће не п ри л и ком у че њ а и л и в е ж ба њ а в е ш т и не ч и т а њ а и г р а ју в а ж н у уло г у у о б л и ко ва њу не у рон ских ко ла у на шим мо зго ви ма. Екс пе ри мен ти пок а з у ју да ч и т а о ц и и де о г р а ма к а о ш т о је к и не ск и р а з ви ја ју знат но дру га чи ја мен тал на ко ла од ко ла про на ђе них код оних ме ђу на ма ч и ји п и с а н и је зи к ко ри с т и а л фа б е т. Те в а ри ја ц и је п р о с т и ру с е на р а з л и ч и т е о б л а с т и м о з г а, у к љу ч у ј у ћ и о н е к о ј е у п р а в љ а ј у т а к о 16 https://k lju cn e ko s t i.wor dpress.com /2015/10/17/nic ho l a s -c a r r-da -li -n a s -gugl- -z a g lu plju je -2/. 267

в а ж н и м с а зн ај н и м фу н к ц и ја м а к а о ш т о с у п а м ће њ е и т у м а че њ е зву ч н и х и ви з у е л н и х на д р а ж а ја. Сл и ч но т о ме, з а оче к и в а т и је да ће ко л а ис п ле т е н а н а шом у пот р е б ом И н т е р не т а би т и д ру г а ч и ја од он и х ис п ле т е н и х ч и т а њ ем к њи г а и л и не ког д ру г ог ш т а мпаног ма т е ри ја л а. Џ а р ен Ле н и је т р е т и р а ис т и п р о блем у св о јој к њи зи Ти ни си у р е ђ а ј. 17 Он за при мер на во ди M IDI ( Music a l I ns t r um e nt D ig it a l In terface) та ста ту ру. MI DI је пр во бит но пред ста вљао на чин за прево ђе ње му зи ке на ди ги тал ни софт вер ски је зик. Из ми слио га је човек ко ји је био кла ви ја ту ри ста, а за сни ва се на прин ци пи ма клави ја т у ре јед ном д у г ме т у п ри п и су је се од ре ђе на т он ск а вреднос т. Врло бр зо MIDI је постао стандардни језик за прављење електронске му зи ке (и за мно ге дру ге ства ри), и раз ли чи ти про гра ми и уређа ји пра вље ни су та ко да од го ва ра ју овом стан дар ду. То што M IDI не одг о в а р а д ру г и м м у зи ч к и м и н с т ру ме н т и м а ко ји не поч ив ају на ја сном ра з г ра н и че њу м у зи ч к и х т о но ва, к а о ш т о су виол ина и л и т ру ба, п р е к а сно је по с т а ло в а ж но. M I DI фор мат је већ по стао зак љу ча н. 18 M I DI са да по с т о ји у т е ле фо н у, ком п ју т е ру и м и л и о н и ма д ру г и х у р е ђа ја. О н је т е ме љ н а коме с е г р а д и в е ћ и н а с а в р е ме не по п у л а р не м у зи ке. Пр е M I DI-ја, му зич ка но та би ла је бес крај на и де ја ко ја је на д и л а зи л а а п с о л у т н у де фи н и ц и ју. То је био на ч и н ми шље ња за му зи ча ре, или на чин да се учи или за пи су је му зи ка. Би ла је ум но ору ђе ко је се раз ли ко ва ло од му зи ке са ме. (...) По сле M I DI-ја, м у зи ч к а но т а н и је ви ше са мо и де ја већ ри г и д на, оба ве зна с т ру кт ур а коју не можеш з аобић и у ок ви ру д и г и т а л ног. Пр о це с з а к љу ч а в а њ а ( lock-in) је к а о т а л а с ко ји по с т е пе но б рише к њиг у п ра ви ла ж и во т а, ода би ра ју ћ и између вишезначнос т и флексиби лне м и с л и док с е св е ви ше и ви ше м и с а о н и х с т ру к т у р а ок а ме њу је у де фи н и т и в но од р е ђе н у с т в а р но с т. (...) М и [к р е а т о ри д и г и т а л н и х т ех но ло г и ја п ри м. ау т.] п ра ви мо екс т ен зи је в а шег би ћ а, к а о ш т о су да љин ске очи и уши (веб-ка ме ре и мо бил ни те ле фо ни) и про шире но пам ће ње (свет де та ља ко је мо же те на ћи на не ту). То по ста ју с т ру к т у р е по мо ћу ко ји х с е повезу јеш са свет ом и д руг и м људ има. Ове струк ту ре мо гу с дру ге стра не да про ме не на чин на ко ји разми шљаш о се би и све ту. Ово ни су но ве ми сли. Још је Јо зеф Вај цен ба ум (Jo seph We i zenbaum) приме ћи вао ка ко ком пју те ри наме ћу ме ха нич ки начин разм и ш љ а њ а св о ји м ко ри сн и ц има, и к ако је опасно дав ат и п р едно с т и з р а ч у на в а њу у од но с у на р а с у ђи в а њ е. 17 Ja r o n L a n i e r, You are not a gad get, Al fred A. Knopf, New York 2010. 18 L o cke d -in тер мин ко ји се ко ри сти ка да не ки тех но ло шки си стем и л и кôд п о с т а н е т о л и ко ш и р о ко ко р и ш ћ е н д а је н е м о г у ћ е р е ф о р м и с а т и г а з б о г ко ли чи не при ме на ко ју има у софт ве ру и хар две ру. 268

У да љем т ек с т у Џа рен Ле н и је ка же: Соф т ве р из ра жа ва и де је о све му, од при ро де му зич ке но те до при ро де то га шта зна чи би ти л и ч но с т. (...) К а да к р е а т о ри д и г и т а л н и х т ех но ло г и ја д и з ај н и р а ју про грам ко ји зах те ва од те бе да се по на шаш пре ма ком пју те ру као да је осо ба, они тра же од те бе да не ким де лом свог мо зга при хватиш да и ти мо жеш би ти по сма тран као про грам. Ка да ди зај ни ра ју ин тер нет -сер вис ко ји уре ђу је огром на ано ним на ма са, они су гери шу да је слу чај на ма са љу ди ор га ни зам са ле ги тим ним по гле дом на свет. Раз ли чи ти ди зај ни ме ди ја сти му ли шу раз ли чи те по тенци ја ле у људ ском би ћу. Укол ико, д а к ле, не до ђ е до м а с ов ног о св е ш ће њ а н аи вн и х ко ри сни ка, би ће пи та ње вре ме на да иде је о ма си као о ко лек тив ном би ћу ко је има сво ја пра ва и лич ност, о виртуел ној дво ди мен зи о налној про јек ци ји личности као о једи ном изразу ствар ног ја, о ин форма ц и ји као натп ри род ном би ћу 19 по с та н у са с та в н и део на шег би ћа. 6. Ин тер нет и фе но мен вре ме на Фе но мен вре ме на је мно го струк и сло жен у ре ал ном као и у вир ту ел ном про сто ру, те се у овом ра ду мо гу са мо до та ћи не ко лико различитих феномена повезаних са појмом времена у сајбер -прос т о ру. О ви ф е но ме н и с у: ф р а г мен т а р но с т, в еч но с т, р е а л но в р е ме (real-t i me), гло бал но вре ме, крат ко роч ност и бр зи на. Сви су они по ве зан и и доп риносе нашој на и в но с т и и бес по моћ но с т и у су с ре т у с а с ај б е р -в р е ме ном. Ин тер нет је још на са мом свом по чет ку про кла мо вао смрт ве ли ког наратива и допринео оп штој култур ној фи ло зо фи ји фрагмен тар но сти ко ју но си пост мо дер ни зам. Очи глед но је да у са држа ји ма ко ји г е не ри ш у м и л ијарде корисн ик а не може пос т ојат и ча к н и п ри ви д кон т и н у и т е т а. Појав а д а с е т ех но ло ш ко ог р а н и че њ е п р о гл а ш а в а з а и деолог ију си м пт о м ат и чн а је з а с ај б е р - р е л и г и ју. Вр е ме је у р е а л но с т и до ж и в љ е но к а о кон т и н у и т е т, да к ле к а о на ра тив, а не као се ри ја фраг ме на та. Жи вот не ма пре кид (осим ако се сан не узме као пре кид). Пре кид жи во та је са мо смрт. За вир туел ни свет, чо век је мр тав кад ни је он лајн од но сно ка да по сто ји у р е а л но с т и, а не у ви р т у е л ној р е а л но с т и. И м п л и к а ц и је с у оп с е ж не: од еп идем и је A DH D (Att e n t ion Def i cit Hy p e r a c t i v it y Di sor de r), у ко јој је на ша па жња пу тем ин тер не та на вик ну та на све кра ће исеч ке, до фрагментације личности и жи вота на софт вер ске је дини це (про филне сли ке, из бор фил мо ва, ко ли чи на при јатеља итд.). 19 Ту је вр ло симптоматична кри латица Информација жели да буде слобод на, ко ја се при пи су је Стју ар ту Бран ду (St e wa r t Brand). Као да ин фор ма ци ја мо же да же ли и осе ћа, или уоп ште по сто ји не за ви сно од чо ве ка. 269

Иа ко је у по чет ку по ла гао на ову фраг мен тар ност као на идеоло ги ју про тив ве ли ког на ра ти ва, у кон тек сту на ме та ња вир туе л не си м у л а ц и је к а о с т в а р н и јег од с т в а р ног по ја в љу је с е и де ја о real-t ime ко м у н и к а ц и ји (ко м у н и к а ц и ји у р е а л ном в р е ме н у). К а о и мно ги дру ги кон цеп ти, и овај је за пра во пре у зет са те ле ви зи је. Одско ра Fa ce bo ok и In sta gram ну де оп ци ју li ve ( ужи во ) мо гућност да сва ко са мог се бе пу сти у етар, ужи во. Иа ко се овом мо гућно ш ћу п ри ви д но у ма њу је си м у ла ци ја, ефе кат оста је ист и: ст варност је оно што ви ди мо на Fa c e b o ok-у, а не оно што се до га ђа око нас. Герт Ловинк у свом есеју Психопатологи ја пре за си ће но сти ин форм а ц и ја м а 20 п и ше: Тр ен д к а ком ун и к а ц и ји у r e a l- t i me -у, у ко ме с у р е а л н и по к р е т и и р е а л н и до г а ђа ји на шег ж и в о т а ис т о в р е ме но д у п л и ц и ра н и у р еп р ез ент а ц ионој [односно сим улат и вној п ри м. аут.] сфе ри ме ди ја, од се ћи ће нас од ма те ри јал ног вре ме на ко је је по т реб но за хронолог ију дога ђа ја, ис то ри ју, у к љу ч у ју ћ и кон к ре т не објек те до жи вља ја. Ко год се одрек не хро но ло шког вре ме на до гађа ја и кон к ре т н и х обје ка т а до ж и в ља ја вре ме ном ће по с т а т и к рх ка л и ч но с т, ис к у си в ш и де пе р с о н а л и з а ц и ју, р а с п а да њ е, т е ш ко ће с а ра њи вим егом и ни ско са мо по у зда ње. Бр зи на је јед на од к љу ч н и х од л и ка и н те р не та. Бр зи на п ротока и нформац и ја је т а ко ја омо г у ћ а в а сај б е р -п р о с т о ру да ис т о в р е ме но из гле да као бес крај но са би јен и као бес крај но ве ли ки. Он је бес крајно с а би јен у т о л и ко ш т о да љи на не по с т о ји к а о к а т е г о ри ја св а к и сад ржај може се досећ и у рок у од неколи ко се к у н ди, у за ви сно ст и од бр зи не п ро то ка ин фор ма ци ја. Бес к рајно је велик и јер у себи може са д р жа т и по тен ц и ја л но бес ко на чан број и н фор ма ц и ја и сад ржаја. Ф раг мен тар ност и бр зи на сто је у нео дво ји вој сп ре зи да ин тер не т ни је фраг мен тар ног ка рак те ра, овај осе ћај бр зи не би био не мо г ућ. Као кон т рас т овој фра г мен тар но с т и об л и ка, и н т е р не т пос тоји као објек тив но сај бер-про стор/вре ме не за ви сно од нас са мих. Он је у век до с т у па н, ш т о је не опхода н п р едуслов з а брисањ е г ран ице и з ме ђу ви р т у е л не и о бјек т и в не с т в а р но с т и. И н т е р не т не ма по че так и крај, са мим тим он је тран сцен ден та лан и омо гу ћу је нам да се из гу би мо у ње му. Он нам ти ме ну ди под све сне слут ње о бе смртно с т и, веч но с т и и бес т е ле сно с т и, п ре у зе т е из нај д у бљег ре л и г и о зног м ист и ц изма. Ман уел Кастелс ( Manuel Ca stells) још 1996. уво ди концеп т п ро сто ра то ка 21 и ко ре спон ди ра ју ћег без вре ме ног времена 22 гло ба лног в р емена које к ара кт ерише п р ек идањ е ри тмов а, било би о ло ш к и х и л и с о ц и ја л н и х, ко ји с у по в е з а н и с а и де јом ж и в о т ног 20 G. Lo vink, Psycho pat ho logy of the in for ma tion over load, Ibid. 21 Spa ce of flows : Материјални преду сло ви ко ји до зво ља ва ју си мул тан о с т с о ц и ја л н и х п р а к с и б е з т е р и т о р и ја л н е б л и з и н е. 22 Ti me less ti me, Ma nuel Ca stells. 270

ци клу са. Герт Ло винк о то ме ка же: Вре ме је то, а не про стор или при род ни ре сур си, што по ста је кључ ни из вор вред но сти у гло балном к а зи но к а п и т а л и зм у. За т о К а с т е лс по в е з у је и ви ц у в еч но с т и са по ри ца њем смр ти, ин стант ним ра то ви ма и кон цеп том вир ту елног вре ме на. 23 Упра во због овог свој ства гло бал не фраг мен тар не не пре кидно с т и и н т е р не т а и гло ба л ног т рж иш т а пос лов а појав љује с е св е и зр ажен ија пот р е б а з а ус по с т а в љ а њ ем но в ог р а ч у н а њ а в р е ме н а гло ба л ног и н т е р не т ског в р е мена. К а о ш т о је и мперијал ис т и чк а еко но м и ја и и н д у с т риј ска ре во л у ц и ја у XIX ве ку до ве ла до уки дањ а х и љ а да ло к а л н и х в р е ме на и с т в а р а њ а 24 в р е мен ске з о не, т а ко ће и технолошко -дигитална револуција дове сти до ује ди ње ња време на у гло бал но. За то ни је ни чу до да Ма ну ел Ка стелс при ча о без вре ме ном вре ме ну у кон тек сту рад ног вре ме на. Он још сре ди ном де ве де сетих година XX века при ме ћу је ка ко је гло бал на еко но ми ја до ве ла до уси тњ а в ањ а рада. Ра дн и к је п ла ћен з а пов р е ме не и п ри в р е ме не услу ге. Тре ба са мо по гле да ти сајт као што је Upwork.com који н уд и сло б о да н п р от ок п ри в р е ме не ра д не сна г е на гло ба л ном н ивоу, где о с оба ко ја пок уша в а да п р е ж и ви н у де ћ и св о је ус л у г е он лајн мо р а да бу де кон ку рент на без об зи ра на жи вот ни стан дард зе мље из ко је до ла зи. Онај ко ји тра жи нај ма њу пла ту до би ја по сао. У кон стантној по т р а зи с а по с лом, чо в ек мо р а не п р е с т а но да п р о в е р а в а но в е по слов не по ну де, јер не са мо нај јеф ти ни ји не го и нај бр жи има преднос т. А ко биолош ко време ра з бија у фра гмен те, и н те р не т-т р ж и ш те то чи ни и са рад ним вре ме ном. Ако чо век мо ра стал но би ти до ступа н и а к т и ва н ме ђу ви р т у елн и м п ријат ељи ма, он с та л но мо ра би т и на рас по ла га њу и вир ту ел ном послодавцу. Не по сто ји ви ше по дела на рад но и сло бод но вре ме. На ин тер не ту, у сај бер-про сто ру и вре ме ну, у вирту ел ним кон струк ци ја ма ко је же ле да бу ду је динстве ни ти не смеш и не мо жеш ви ше би ти јед но за по сло дав ца, а дру го за сво је при ја те ље. Јер сме и мо же по сто ја ти са мо је дан, јед и нс т в ен и, по тп у н и т и, ч и ји с у св и п а р а ме т р и по з н а т и, по тп уно и з р а ч у н љи в и с а ме р љи в с о ф т в е р ск и м је зи ком с т а т и с т и ке. 7. Ул о га и н т е р не т а: ин тер нет као си му ла ци ја р и т у а л н ог п р о с т о ра А к о и н т е р н е т з а и с т а т а к о л ош е у т ич е н а љу д с к о д р у ш т в о, еко но ми ју и до ж и вљај са мог себе, како је мог уће да га користи више ми ли јар ди љу ди ко ји при том де лу ју ја ко срећ ни због то га? 23 G e e r t L o v i n k, D a r k F i b e r: Tr a c k i n g c r i t i c a l i n t e r n e t c u l t u r e, MIT Press, Lon don 2003. 271

Ако за не ма ри мо по зи тив не стране умрежавања људи и информа ци ја (а ни јед на тех но ло ги ја ни је ло ша са ма по се би, не го се мо же ко ри сти ти и у до бре и у ло ше свр хе), ко је сва ка ко по сто је, са мо што оне ни су те ма овог ра да, по сто ји још је дан зна ча јан фак тор који уо ча вам као кључан у схвата њу савремене опседнутости диг и т а л н и м т ех но ло г и ја ма. Его цен три зам, кон ку рен ци ја, поп кул ту ра и бес крај но по вер ењ е у м ат е ри ја л не в р ед но с т и с у у јед но п р о д у к т и и не опходн и п р ед у с ло ви л и б е р а л ног к а п и т а л и зма, и н у ж но в о де до д у хов ног осиромашења. Зато се интернет појављује као нови ритуални и духов н и п ро стор и као но ва ре л и г и ја, н у де ћ и но ву ве ру у човечанст во. Месија нск а св ојс т в а у м р еж ав ањ а и в еру у ноо сферу, 24 колективни мо зак човечанства, већ сам помињала. Неопходно је споме ну ти још не ка свој ства ко ја ука зу ју на то да је ин тер нет но ви ри т у а л н и и сп и ри т у а л н и п р о с т о р и т и ме п ру ж и т и по в од з а да љ е р а з м и ш љ а њ е и ис т р а ж и в а њ е. По ста ла је оп ште увре же на сли ка, не рет ко исме ва на, да љу ди з у р е у св о је па ме т не т е ле ф о не. С т а т и с т и ке м и н и с у по зна т е, а л и у мо јој око ли ни, ка да осо ба не пре ста но гле да у свој те ле фон, у пита њу су најче ш ће со ци ја л не м ре же Fa ce bo ok, In sta g ram и ли Twit ter. У овим слу ча је ви ма не мо гу да из бег нем асо ци ја ци ју на идо ле објек те ко ји ма су се у при ми тив на вре ме на при но си ле на жр тву би ћа или ства ри. У кон тек сту па мет ног те ле фо на, ко ји као и идол п р едс т ав љ а о бје к ат п р о в од н и к, ко м у н и к а ц и ја с е т а кође о бав љ а са јед ним ви шим би ћем у овом слу ча ју мре жом. Оно што идо лу п ри но си мо на ж р т ву у з а ме н у з а омо г у ћ а в а њ е ов е ко м у н и к а ц и је с у н аше в р еме и и нф о рм ац ије. То о бјаш њ ав а з аш т о в ел ик и б р ој љу ди ко ји зна да их нпр. Fa ce bo ok ш п и ју н и ра, к ра де и п ро да је п риват не и н фор ма ц и је, до бро вољ но п ристаје на то у замен у за осећање п ри па д но с т и и з а ш т и ће но с т и св ој с т в е ној п ра в ом в е р н и к у. Ос е ћ ај з а јед н и ш т в а, о с е ћ ај да сви т о ра де до п ри но си о с е ћ ању п р ос т ора хра ма. Чи ње ни ца да је то храм чи је су ре ли кви је ба нал но сти је ма ње бит на, чак и не из бе жна у ма сов ној поп кул ту ри. Кри ти ке упу ћене Facebook-у често иду у правцу цен зу ре, од но сно упо требе невид љи ви х фи л т е ра ко ји ко ри сн и к у до зво љ а в а ју да вид и само она ми шље ња са ко ји ма се сла же, са мо оне сли ке ко је га усре ћу ју и на сме ју, са мо оно што лај ку је. 25 Fa c eb ook је, дак ле, сим улац и ја п р о с т о р а х р а м а у ко ме с у ок у п љ ен и ис т о м и ш љ е н и ц и ко ји с е 24 Ноо с ф е р а с ф е р а ко ја п р ед с т а в љ а с у м у це ло к у п не људ ске и н т ел иг е н ци је. Иа ко је тер мин на стао још по чет ком XX ве ка, че сто се ко ри сти као ме таф о р а з а н а дљуд ск у и н т е л и г е н ц и ју ко ја п р ед с т а в љ а с у м у н а с т а л у у м р еж ав ањ е м мно штва љу ди ин тер нет. 25 Од ре чи li ke сви ђа ти се. 272

сви о с е ћ а ју сјај но у св о јој ко ж и и в е ру ју у и де а ле ко лек т и в не ус а мље но сти си му ла ци ја ду хов не сфе ре. И н т е р не т је п у н кон т р а д и к ц и ја и по не к а д с е з а и с т а ч и н и да по зна та тер ми но ло ги ја ни је до вољ но пре ци зна да би се он мо гао дефи н и с а т и. С ај б е р -п р о с т ор је по т ен ц и ја л но б е с к р а ја н и з а ви с а н је ис к љу ч и во од ра с по ло ж ивог п р ос т ора з а ск лад иш т ење. 26 С друге стра не, он нам се (бар за са да) при ка зу је као ис кљу чи во дво димен зи о на ла н, усло в љен ме д и ју мом ек ра на. Ова кон т ра д и к ц и ја на м с е по не к а д мо же у ч и н и т и к а о т р а н сце н де н т а л н а и к а о т а к ву је т ех но ло ш к и по к ло н и ц и не р е т ко и ви де. Не сме ју се за не ма ри ти ни екс тре ми ко ји нам се мо гу учи ни ти сме шним, као што је ре ли ги ја гу гли зам, ко ја твр ди да је G o o g le ен т ите т нај сл и чн и ји Бо г у. 27 На ве де н и до ка зи н и су н и мало смеш н и, чак су и увер љи ви: G o o g le је ен т и т е т нај бл и ж и св е зна ју ћем ко ји по стоји, он је све при су тан, по тен ци јал но бес кра јан и ве чан. У овоме не што нео до љи во под се ћа на идо ло по клон ство на кра ју краје ва G o o g le су на пра ви ли љу ди, као и сва ког идо ла. 8. За к љу ч а к: п о с л е д и ц е Марк Фи шер (Mark Fi s he r) у сво јој књи зи Ка п и т а л и с т ич к и ре а л и з а м 28 к а о п р о ф е с о р фа к ул т е т а у Ве л и кој Бри т а н и ји уо ча в а код св о ји х с т у де на т а с т а њ е ко је на зи в а р е флек си в ном немоћ и. 29 О в а не моћ под р а з у ме в а с јед не с т р а не д у б о ко р а з у ме в а њ е св е т а, еко ном ско -по л и т и ч к и х и д ру ш т ве н и х п ро це са, а л и с д ру г е с т ра не из ове спо зна је не п ро ис т и че н и ка к ва а к ц и ја. Ова не по к ре т нос т не про из и ла зи, твр ди Фи шер, ни из апа ти је, ни из ци ни зма, већ из идеје да, свет је лош, и не, не по сто ји ни шта што ја мо гу да ура дим. Ве ћи на мла дих Фи ше ро вих сту де на та у ста њу је оно га што он нази в а хе до н и с т и ч ком де п р е си јом : 30 ста њу у ко ме је, до ду ше, мог у ће осе т и т и п ро ла зно за до вољ с т во, а л и је не мо г у ће осет ит и и ш т а осим то га. Фишер иде и да ље, оп ту жу ју ћи ка пи та ли стичко -техноло ш к у еко но м и ју да иза зи ва ендем ију псих и чк и х обољења као ш то су де п ре си ја, ADHD и д ис лек си ја иза зва н и х ма хом осо би на ма сав р е ме не п р и в а т не и по с ловне ком ун ик ац и је ко ју н а в о д и м у ов ом тек сту. Он твр ди да ни је слу чај но по ри ца ње зва нич не ме ди ци не да 26 Ко л и ч и н а ф и з и ч ко г п р о с т о р а п о т р е б н о г з а с к л а д и ш т е њ е д и г и т а л н и х ин фор ма ци ја екс по нен ци јал но се сма њу је под ле жу ћи Му ро вом за ко ну : https:// en.w i k i p e d i a.o r g /w i k i /Mo o r e%27s_l a w. 27 Де сет до ка за да је Go o gle бог мо же т е п ро ч и т а т и на https://fo r u m.grass city. com/t h r e a d s /p r o of-go o g le -is -go d -t h e -church-of-go o g le -go o g l i s m.817145/. 28 Mark Fis her, C a p i t a li s t r e a li s m, Ze ro, Win che ster UK 2009. 29 Re f le x i ve i m p o t e n c e ibid. пре вод ау то ра. 30 He d o n ic d e p r e s sio n ibid. п р е в од ау т о р а. 273

по с то ји било как ва веза између ове ен дем ије и соц ија лног у ређења, и сво ђе ње пси хич ких обо љења на хеми ју ко ја по го ду је фар ма ко лош кој и н д у с т ри ји. Н а ов ај на ч и н б о ле с т с е и н д и ви д у а л и з у је к а о и све оста ло, и чо век са њом оста је сам. Уко ли ко не што ни је у ре ду са њим, сам је крив. Из ра же но ре чи ма Ф ран ка Би фа Бе рар ди ја (Fran co Bi fo Be rar di): Да нас се пси хо па то ло ги ја као ни кад пре раз от кри ва као со ци јална еп и де м и ја и, још п р е ц и зн и је, с о ц и ја л но -ко м у н и к а ц и о на. А ко же лиш да пре жи виш, мо раш би ти ком пе ти ти ван, ако же лиш да бу деш ком петитиван, мораш би ти повезан, мораш примати и проце су и ра ти огро ман и рас ту ћи број инфор ма ци ја. Ово иза зи ва сталн у опаж ајн у на пе т о с т и р е д у к ц и ју в р е ме на ко је је ра с полож иво з а о с е ћ ај но с т. 31 Иа ко је у пот пу но сти ја сно да је јаз из ме ђу мла дих и ста рих од у век по сто јао, као и да се ни шта су штин ски не ме ња, већ је то са мо ка пи тал ко ји ме ња своја облич ја, динамика друштва је постала та ква да ју је не мо гу ће пра ти ти у окви ру соп стве ног жи во та, а к а мо л и г е не р а ц и ј ск и. З а с т р а ш у ју ћ а је ч и њ е н и ца да с е св е т ме њ а да ле ко бр же не го што то на ше дру штве не те о ри је и прак се, образов н и си с т е м и и ле г и сла т и в не и н с т и т у ц и је мо г у да п рат е. По мом ду бо ком убе ђе њу, умет ност је у ста њу да се ме ња до вољ но бр зо и да иде у ко рак са но вим тех но ло ги ја ма. На њој је да пре у зме дру штвено од г ов орн у улог у која неће бит и на н ив оу бана лног пол ит и чког а к т ивизм а и л и сп и ри т у а л ног м и с т и ц и зм а, в е ћ ће п р ед с т а в љ а т и с у ш т и н ско с у о ча в а њ е с а п р о бле м и ма с а в р е ме ног св е т а. 31 Из књи ге P r e c a r i o u s R h a p s o d y: S em ioc ap it ali s m a n d t h e Pa th ol og ie s o f the Post-Alpha Ge ne ra tion, ци тат пре ма http://www.go o dre ads.co m /qu o tes /1174343 - t o d ay- p s ych o p a t hy- r e ve a l s -it s el f- e ve r- m o r e - cle a rly- a s - a - s o c i a l. 274