А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д У Ш КО К У ЗО ВИ Ћ А ме р и ч к и у н и в е р з и т е т Фа кул те ту за ар хи тек ту ру, ди зајн и умет ност, Гир не (Ке ри не ја), Ки пар d k u z o v ic @g m a i l.c o m НЕ ДЕЉ КО Б. СТОЈ НИЋ И н с т и т у т з а в о д о п р и в р е д у Ја р о с л а в Че р н и Ја р о с л а в а Че р ног 8 0, П и но с а в а, Б е о г р а д, С р би ја s t oj n ic. n e d elj ko @g m a i l.c o m СА ЖЕ ТАК: Во де ни ца је ва жан привредни објект сеоског домаћинс т в а. Гр ађ е н је н а г р ан иц и п а рцеле п р ем а в одот ок у к ако би с е с ач ув ало о бр ад и в о з е м љи ш т е. Сл и ч не је о р г а н и з а ц и је к а о и п ри в р ед н и и с т а мб ен и објек ти на се о ској окућ ни ци. Уну тра шња ор га ни за ци ја објек та мо же се сас т о ја т и од јед не, д в е и л и ви ше п р о с т о ри ја. Цен т р а л н а п р о с т о ри ја с а д р ж и в о д ен и ч к и м ех ан из а м и п р ос т о р з а с к л ад иш т ењ е ж ит а и б р аш н а. В ећ е во де н и це и ма ју за се б н у п ро с т о ри ју за бо ра ва к во де н и ча ра. По је д и не во де - ни це има ју и трем. Кор пус објек та је гра ђен у др ве ном ске ле ту са ис пу ном од хо ри зон тал них тал пи. Објект се осла ња на тло на два на чи на: а) на ка мени по ста мент и об ли це од др ве та, и б) на ка ме ни зид. Кров је на че ти ри во де. К р ов н и по к рив ач је д рв ен а ш и нд р а, к амене п лоче и л и кер ам и чк и ц р е п. Ве ли ки број обје ка та је ван функ ци је и из ло жен убр за ном про па да њу. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: в е рн а к у л а р н а а р х и т ек т у р а С р би је, а р х и т ек т у р а н а пла ни ни По влен, во де ни це по то ча ре, ар хи тек ту ра во де ница, народно град и т е љ с т в о Водени це по то ча ре спе ци фи чан су вид при вред ног објек та за по тре - бе мле ве ња жи та (ку ку руз, пше ни ца, је чам и др.). Гра ђе ни су као ин вес т иц ија једне и л и више пород ица ( редов н и ка). На по је д и н и м во де н и ца ма, као што су у се лу Го сти љу на Зла ти бо ру или Та ор ским вре ли ма у се лу Та о ру код Ва љ е в а, бр ој р едовн ик а, т о ком в р е ме на по в е ћ а о с е на п р е ко

774 сто ти ну. У про сто ру цен тралног дела западне Србије грађене су дуж водо - т о ко в а п ла н и н ск и х по т о к а и р е к а. К а ко су у д ру г ој по ло ви н и 20. в е к а, с поја вом елект ри чн и х и парн и х м л инова, и з г у би ле сво ју фу н к ц и ју и по ред д рж а вне помоћ и зб ог њиховог значаја у сл учају ратн и х сукоба, воден ице по т о ча ре ма сов но не с т а ју. По след њи ре т к и п ри ме ри су сач уван и у ш ирем п р о с т о ру ју ж н и х и з а па д н и х па д и на п ла н и не По в лен а по с е б но на р е ц и По ло ш н и ц и која је п рит ок а С ече р еке а ов а С к р апеж а. Тер ен к р оз који р е к а По ло ш н и ца п р о т и че к а ра к т е ри ше с т р ме па д и не бр да и уске р еч не долине. Дуж тока три наведене реке налазе се села Маковиште, Полошница, Се ча Ре ка, Го дље во и се ло Ко сје рић, ко ја су по диг ну та кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка. ДО К У М ЕН ТА Ц И ЈА Пр о с т ор с ко јег су в о де н и це о б ра ђе не на ла зи с е у цен т ра л ном де л у З а п а д не С р би је, н а ју ж н и м и з а п а д н и м п а д и н а м а п л а н и не По в ле н а у с л и в о ви ма Ко с т о је ви ћ ке р е ке, М и о н и ч ке р е ке, По ло ш н и це, К ла до р о б е, Се че ре ке и Скра пе жа. До ку мен та ци ја пре зен то ва на у овом ра ду при купље на је ра дом на те ре ну у пе ри о ду од 1994. до 2014. го ди не. Про стор ко ји с е а на л и зи ра у овом ра д у ч и не с е ла Б а чев ц и, О к ле т а ц, Ко с т о је ви ћ и, Ро г а ч и ц а, Д у б, Љ еш т а н ско, М ион иц а, М аковиш т е, Р уд а Бук в а, Ва рд а, Ра д а н овц и, Пол ош н иц а, С еч а Рек а, Б р ајков ић и, Год љ ев о, С к ак а к в ц и, М и о н и ц а, С т о ји ћ и и Та о р. О бјек т и с е н а л а з е н а п рив а тн и м п а рцел ам а по је д и на ца. П и с а н и и з в о ри ко ји с е од но с е н а т е м у в о де н и ц а н а п р ос т ору који об ра ђује овај ра д су п р вен с т ве но ра до ви Љу бе Па в ловић а [ Па в лови ћ 1925 и 1930]. За по т ре бе у по ред не а на л и зе ко ри ш ће на је п и са на до к у мен та ц и ја ко ја тре ти ра про стор ис точ не и цен трал не Бо сне [E rz he r zog 1901]. А на л и з а к а ра к т е ри с т и ч н и х п ри ме ра Ана ли за во де ни ца по то чара, имају ћи у ви ду слич ност кон струк тив - ног р ешењ а с в ећ познат и м о бл иц има г рађењ а к а о ш т о с у в ајат и, маг азе, с т а м бен и о бјект и на с еоском домаћ и нс т ву, нај ве ћ и ефек т и ма у ко л и ко се ана ли зи ра на осно ву уну тра шње ор га ни за ци је објек та, односно броја про - сто ри ја, има ју ћи у ви ду да се по пра ви лу по слов ни део с во де нич ким мех а н и змом од в а ја о од п р о с т о ри је з а б о ра в а к в о де н и ча ра и л и л и ца ко ји ма је вр ше на услу га мле ве ња жи та. Сто га су објект и к ласи фикован и, на осно ву у н у т ра ш ње ор га н и за ц и је од но сно бр о ја п р о с т о ри ја, на јед но п р о с т ор не, д в о п р о с т ор не и ви ше п р о - сто р не (три и ви ше про сто ри ја). Је д но п р о с т ор н и о бје к т и Та ор с ка в ре л а су сна жан из вор у се лу Та ор, у Ва љев ској оп шти ни. Овај во де ни ток ве о ма је кра так и убр зо се ули ва у ре ку Скра пеж, ко ји је

775 ле ва при то ка За пад не Мо ра ве. На овом крат ком то ку, кра јем 19. и по чет - ком 20. ве ка, са гра ђен је низ од пре ко се дам во де ни ца. Кор пус свих во ден и ца са г ра ђен је у ске ле т у од ма си в ног д р ве та ко ји се са с то ји од гор њег и до њег по ја са по ве з а н и х ве рт ик а лн и м с т у пц има. Исп уна су хоризонт а лно по ста вље на брв на. Кров је на че ти ри во де а по кри вач др ве на шин дра. Во де н и це су ор г а н и зо в а не у једној п р ос т орији. Габари т воден ица је мало ве ћ и не го ш то је уо би ча је но у се л и ма у не по с ред ној око л и н и. Кор п ус во - де ни ца у Та ор ским вре ли ма има три по ља у ду жи ну и два по ља у ши ри ну. Ра з лог з а т о је нај ве р о в атн ије већ и бр ој р едовн ик а на св акој од воден ица, од но сно в е ћ а по т р е ба з а п р о с т о р ом ус лед уда љ е но с т и о бје к а т а од до маћин ства ре дов ни ка (сли ка 27). Во д е н и ц е у д о л и н и ре ке По л о ш н и ц е. Н а д у ж и н и од д в а к иломет р а то ка реке Поло шни це са г ра ђе но је п ре ко 12 во де ни ца по то ча ра. Сви објек ти су јед но про стор ни, са гра ђе ни на ви со ком по ста мен ту, с ко р пу сом од др ве - ног ске ле та и ис пу ном од хо ри зон тал них тал пи. Кров је на че ти ри во де а по кри вач је др ве на шин дра (сли ке 2 13). Дв о п ро с т ор н и о бје к т и Во де нице у селу Годљеву. Двопростор ни објек ти са гра ђе ни су по сис т е м у по л у брв на ра-по л у чат ма ра ко ји де ле обје к ат п рибл иж но на једнаке де ло ве. У де л у са г ра ђе ном од бр ва на на ла зи се во де н и ч к и ме ха н и з а м док је у делу сагра ђе ном од чат ме про сто ри ја за бо ра вак во де ни ча ра. Део објекта од чат ме са гра ђен је у ске ле ту од ма сив ног др ве та с ис пу ном од не пече не опе ке. Део од бр ва на је са гра ђен од тал пи с ве зом на ћерт. Кров је на че ти ри во де, а пр во бит ни кров ни по кри вач је би бер цреп (сли ка 25 26). Во де ни це у се лу Окле тац. Дво про стор ни објект је са гра ђен као по лубрв на ра-по л у чат ма ра с не знат но на гла ше н и јом ш и рином дела с брвнаром. У де л у с а г рађен и м к а о брвнара налази с е в оден и чн и мех ан из а м док с е у дел у као чатма ра на ла зи п ро с то ри ја за во де н и ча ра. Кров је на че т и ри во де а кров ни по кри вач је би бер цреп (сли ка 20). Во де н и ц а брв н а ра у се л у О к ле т а ц. Кор пус је са гра ђен као брв на ра н а ч и њ е н а од ске ле т а од м а си в ног д р в е т а с ис п у ном од хориз онт а лн и х та л п и. Део са г ра ђен од бр ва на је по себ но и зна чај но на гла шен. Са г ра ђе на на по с т а мен т у од п ри т е с а ног к а ме на. Кр ов је п р в о би т но био на че т и ри в о де, т р е н у т но је на кон р е кон с т ру к ц и је на д в е в о де. Кр ов н и по к ри в ач је цреп (сли ка 21). Во де н и ц а у се л у Ба че в ц и. Д воп р ос т орн и о бјек т нач ињ ен од бр в ана и у д р ве ном ске ле т у с ис п уном од печене опе ке. Де о с брв на р ом је на ч и њен од д р в е ног ске ле т а с ис п у ном од хо ри з он т а л н и х т а л п и. У ок ви ру св а ке стра не на ла зе се 2 3 поља. По средини ви си не сту ба ца се на ла зи хо ри зонтал ни по јас за укру ће ње. Ис пу на ске лет ног де ла је с пе че ном опе ком де - бљи не 12,5 cm зи да ном од гли не. Кров је на че ти ри во де а кров ни по кри вач је би бер цреп (сли ка 22). Во д е н и ц а у с е л у Се ч а Река. Д в оп р ос т о рн и о бјек а т н ач ињ е н је к а о по л у брв на ра-по л у чат ма ра. Де о с а г ра ђен к а о брв на ра з а у зи ма ско р о 2/3

776 д у ж и не објек та. На ч и њен је из на д во де н и ч ког ја за и у ње м у се на ла зи во - де ни ч к и ме хани зам. Услед ве ће д у ж и не по ста вљен је ве ћ и број по ља (шест) од ко јих је је дан за вра та а пет је с ис пу ном од хо ри зон тал них тал пи. Део од чат ме је у др ве ном ске ле ту с ис пу ном од не пе че не опе ке. Кров је на чети ри во де а кров ни по кри вач је жље бље ни цреп (сли ка 23 24). Ви ше п ро с т ор н и о бје к т и Во де н и ц а у се л у Ко с је р ић н а ре ц и Ск ра п е ж. С а г ра ђе на је у гла в ном као брв на ра док је са мо је дан угао (на ме њен за бо ра вак во де ни ча ра) на чињен од чат ме. Во де н и ца сад рж и п рос тори ју за во де н и ч к и ме ха н и зам, со бу за во де ни ча ра и трем. Кров је на че ти ри во де а кров ни по кри вач је би бер цреп (сли ка 19). На чин осла ња ња објек та на тло Из два ја ју се два ка рак те ри стич на на чи на из град ње по ста мен та во - де н и ца. Пр в и н а ч и н з а сн и в а с е на ком би на ц и ји к а ме ног с о к ла и д р в е н и х сту ба ца. Ко ри сти се код во де ни ца по то ча ра на пла нин ским ре ка ма и по - т о ц и ма. К а ме н и с ок л је ви с ок и на ч и њ ен од п ри т е с а ног к а ме на зи да ног у су возиду. Др ве не об ли це слу же као ослон ци осно ве где се налазе воде - н и ч н и ме х а н и з а м. На ч и њ е н и су од д р в е н и х о б л и ца ог у љ е н и х од ко р е и бла го при те са них и за би је них у тло на ду би ну до 100 cm (сли ка 8, 10, 13). Осла ња ње во де ни ца на тло оба вља се и на дру ги на чин ко ји се са с то ји у то ме да се гра ди у це ло сти од при те са ног или те са ног ка ме на зи да ног у су во зи ду или у креч ном мал те ру. По ста мент је по де љен у два де ла ка ко би се фор ми рао про стор за во де нич ко ви тло (сли ка 7, 22 23). Ва р и ја н т а др у гог н а ч и н а са сто ји се од сво да ко јим су по ве за на два к а ме ном зи да на по с т а мен т а (с л и к а 25 26 ). Во де н и це у о бла с т и По в ле на у гла в ном су г ра ђе не од к р еч њ а к а ко ји је у ов ом к р а ју и н ај з а с т у п љ е н и ја с т е н ск а т в о р е в ин а. М ал и и В ел ик и По в лен и з г ра ђе н и су од г ор њ е к р ед н и х и ју р ск и х к р еч њ а к а к в а л и т е т н и х ме ха н и ч к и х осо би на и по год н и су за из г ра д њу во де н и ца. Креч њак, сâм по се би, ни је пре ви ше чвр ста сте на за об ра ду, ни је твр ђи од гво жђа па је пог о да н з а о б ра д у г в о зде н и м а ла т ом. К в а л и т е т а н к р еч њ а к не у п и ја м но г о во де што би би ло ве о ма штет но с об зи ром на ни ске тем пе ра ту ре ко је би доп ри не ле њег о вом бр зом ра с па да њу. По ред т о г а о т по ра н је и на хе м иј ск у де гра да ци ју под деј ством во де. Пе ш ча ри ко ји х т а ко ђе и ма у ови м к ра је ви ма н и су, з б ог о с о би не да п ри ма ју м но г о в о де у ме ђу з рн ск и п р о с т ор, по г од н и з а г ра д њу в о де н и ца. Ме ђу тим, због велике тврдоће, пешчари су нео п ход ни за из ра ду во де ничног ка ме на, не гла ча ју се што би до ве ло до про кли за ва ња на зр ни ма жи та (в ећ с е по с т е пе но к ру не и од р ж а в ају пе р ма нен т н у х ра па в о с т) и по г од н и су за об ра ду те су не за мен љи ви. У овом под руч ју, у мла ђим пар ти ја ма кре де и ју ре као и до њег три јаса за с т у п ље н и су слојеви пеш чара. И мају ћ и у ви д у да се по ме н у те стен ске

т в о р е ви не, ко је с а ч и њ а в а ју т ри ја ск и, ју р ск и и к р ед н и с е д и мен т и, на ла з е п р е ко в о до не п р о п ус т н и х и л и с лаб о п р оп усн и х к рис т алас т и х ш к риљ аца усло вљавају ћи по ја ву ве ли ког бро ја из во ра и ма њих то ко ва, чи тав по - влен ски крај има из ван ред не усло ве за град њу во де ни ца. О р г а н и з а ц и ја у н у т ра ш њ ег п р о с т о ра Унутра шња организација објекта мо же би ти у фор ми јед но про стор - ног, д в о п р о с т ор ног и ви ше п р о с т ор ног о бјек т а. Јед но п р о с т ор н и о бјек т и с ад рже с амо јед н у п р о с т о ри ју у ко јој с е н а л а зи в оден и чк и мех ан из а м, про стор за скла ди ште ње жита и бра шна, и бо ра вак во де ни ча ра. Дво про - с тор н и објек т и са д р же п ро с то ри ју за во де н и ч к и ме ха н и за м и п ро с то ри ју за д у ж и бо ра ва к во де н и ча ра. Ви ше п ро с тор н и објек т и са д р же п ро с то ри ју з а в о де н и ч к и ме х а н и з а м, п р о с т о ри ју з а в о де н и ча ра и о би ч но т р ем ко ји слу жи за при јем и скла ди ште ње жи та. Кон с т ру к т и в но р е ше њ е Кон струк тив но ре ше ње кор пу са објек та пра ти уну тра шњу ор га ни заци ју објек та, од но сно број про сто ри ја и по тре бе функ ци је. Због то га, анал и з а конс т ру кт и вног р ешењ а с е з асн и в а на на ч и н и ма к а ра к т е ри с т и ч не ор г а н и з а ц и је о бјек т а. Јед но про стор ни објек ти су на чи ње ни у це ло сти од др ве та са ске ле - т ом од ма си в не г ра ђе и ис п у ном од хо ри з он т а л н и х т а л п и. Ук ру ће њ е од хо ри зон тал них си ла се вр ши ко сни ци ма или с по ја сом на по ло ви ни виси не с т у ба ца. Дв о п ро с т ор н и о бје к т и су на ч и њ е н и к а о по л у брв на ра-по л у чат ма ра с л и ч но к а о и с т а м б е н и о бјек т и. Брв на ра је на ч и њ е на од хо ри з он т а л н и х т а л п и по ве з а н и х на у гло вима на ће р т и л и у д рвеном скелет у с исп уном од хо ри з он т а л н и х т а л п и. Ви ш е п р о с т о р н и о бје к т и о би ч но и м а ју п р о с т о р и ју з а в оден и ч ар а на чи ње ну од чат ме док је оста так објек та на чи њен од бр ва на или у др веном ске ле ту. Д И СК У СИ ЈА Ло к а ц и ја 777 Во де ни це по то ча ре гра де се по ред во до то ка ( ре ка и пла нин ских по - т о к а) и л и и з на д и л и ис под во до па да ( Та ор, Го с т и љ е). Во де н и це по т о ча р е су арх ит ект он ск и си с т е м и ко ји се са с т о је од објек т а воден ице, воден и чког ви тла, ја з а ко ји м с е до в о д и в о да од р е ке и л и по т о к а до в о де н и ч ког ви тла и ја за ко јим се од во ди во да од ви тла по но во у во до ток. Јаз ко јим се до во ди во да до во де ни це мо же би ти дуг и до сто ти ну ме та ра. Тра си ран је иви цом пар це ле ка ко се не би ума њи ла об ра ди ва по вр ши на (сли ка 20). Ло ка ци ја во де ни це пр вен стве но за ви си од зах те ва и мо гућ но сти то - по г ра фи је т е ре на. По се б но в ажа н п редуслов је да се сач ув а парцела и бе з

778 по тре бе не де ли на ви ше це ли на из град њом ја за. Сто га се во де ни ца налази на пе рифе ри ји пар це ле, у ма њ е о су н ча н и м де ло ви ма пар це ле, бл и зу шу ме или бли зу реч ног то ка од ко јег узи ма во ду. Ве ће во де ни це су грађе не у до њем то ку ре ка, има ју знат но ве ћу ду би ну ја за (ши ри не 1,0 до 2,0 ме тра и ду би не 0,5 до 1,0 ме та ра) (сли ка 17). Ка да се во да из ре ке до ве де до во де ни це по треб но је да се обез бе ди што ве ћа ви син ска раз ли ка из ме ђу ја за и ви тла ка ко би сна га ко јом во да па да на во де нич ко ви тло би ла што ве ћа. Во да се од ја за до ви тла спро вод и с ло б од н и м па дом и л и п р е ко д р в е ног ко ри т а а в е о ма р е т ко је с а ч у в а н ба дањ из ду бље но ста бло као што је то прак са у во де ни ца ма на Зла тиб о ру, Та ри и Зви је зд и. Ја з ко ји с е г ра д и на кон в о де н и це нај к ра ћ и м мо г у- ћим пу тем вра ћа во ду на зад у во до ток. За ње га ва же исти усло ви тра сир а њ а и г е о ме т ри је по п р еч ног п р е с е к а к а о и з а до в одн и ја з. Прис т у пн и пут до во де ни це је или ста лан или се про ла зи се зон ским пу тем кроз п а р це л у ко ја с е о б р а ђу је с до зв о лом по в р е ме ног п р о л а ск а до в о де н и це (сли ка 17). О р г а н и з а ц и ја Во де н и це по т о ча р е с а д р же п р о с т о ри ју у ко јој с е на ла зи в о де н и ч н и ме ха ни зам, про стор за сме штај жи та и са мле ве ног бра шна. Нај ве ћу по - в р ш и н у з а у зи ма ме х а н и з а м с в о де н и ч н и м к а ме ном док о с т а ле д в е ск лад и ш не фу н к ц и је з а у зи ма ју ма њи де о у н у т ра ш њ о с т и. Ула з у о бјек т је на углу, обич но не ма про зо ра а уну тра шњост се осве тља ва кроз ула зна врат а. В о де н и це по т о ч а р е нем ају в ише п р ос т ор ија. Код в оден иц а које с у ре дов нич ке, тај ста тус обич но је тра јао по не ко ли ко са ти днев но па је у н у т ра ш њи п р о с т ор од р е ђен а де к в ат но в р е ме н у с ко ји м с е ра с по ла г а ло (сли ка 18). Ве ће во де ни це, ко је се на ла зе у до њем де лу то ка ре ка, има ју по две прос то ри је. Ве ћа п ро с то ри ја је на ме ње на за сме ш тај во де н и ч ког ме ха н и зма а ма ња за бо ра ва к во де н и ча ра. Ове во де н и це су нај че ш ће в ла сн и ш т во јед не породи це та ко да је посао у воденици била обавеза једног од чланова поро - ди це. Сто га је би ла по треб на за себ на про сто ри ја у ко јој во де ни чар бо рави и ко ја мо же да се за гре ва, што ве ли ки про стор без пла фон ске об ра де, у ко ме се на ла зи во де нич ки ме ха ни зам, ни је до зво ља вао (сли ка 20 22). Појед ине вел ике воден ице, поред д ве п р ос т орије, и мају т рем. О не су и ма ле знат но в е ћ и п р о ме т т е су и ма ле по т р е бу з а в е л и к и м ск ла д и ш н и м про сто ром чи ју уло гу је по не кад оба вљао по ме ну ти трем (сли ка 19, 24). Кон с т ру к т и в но р е ше њ е Кон с т ру к т и в но р е ше њ е в о де н и ца р е ше но је к а о кон с т ру к ц и ја о с т а- л и х о бје к а т а на с е о ској ок ућ н и ц и (в а ја т и, ма г а з е, к у ће). Кон с т ру к т и в но ре ше ње је и з ве де но и з г е нера лног иск ус т в а у и зг ра дњи објект а на о снову рас по ло жи вог гра ђе вин ског ма те ри ја ла, гра ди тељ ске технике и градитељског зна ња.

Објект воденице састоји се од поста мен та, кор пу са објек та, ме ха низма за мле ве ње жи та и кров не кон струк ци је. Уре ђај за мле ве ње жи та је од д р в е т а и с а с т о ји с е од в о де н и ч ног к а ме на и кон с т ру к ц и је ко ја п ри ма жи то и но си во де нич ки ка мен. О р га н и з а ц и ја о бје к т а О р г а н и з а ц и ја в о де н и ца је з а сно в а на на ис к у с т ви ма ко ја с е ко ри с т е на ок ућ н и ц и. Основ н и мо д ул ко ји м с е од р е ђу ју у н у т ра ш њ е д и мен зи је објек та је уре ђај за мле ве ње жи та. На ње го ве ди мен зи је до да је се око један ме тар у јед ном и до два ме тра у дру гом прав цу ка ко би се до би ле унут ра ш њ е д и мен зи је в о де н и це. Д у ж и на в о де н и це в а ри ра и з а ви си нај ви ше од б р о ја в о де н и ч к и х у р е ђ а ја, б р о ја јед но в р е ме н и х ко ри сн и к а од но сно мак си мал не ко ли чи не жита и брашна ко је мо ра ју да се скла ди ште. Објекти у гор њем то ку ре ка су ма њи не го објек ти у до њем то ку ре ка. Ду жи на во де ни це по то ча ре мо же из но си ти од 2,5 до 4 ме т ра. Ви си на објек та је ко - ли ко је по треб но да во де ни чар уђе у објект или је ви си на од по да до венча ни це нај ви ше 2 ме тра (сли ка 33). По с т а ме н т 779 По ста мен т сл у ж и да п ри х ва т и оп те ре ће ње од кор п у са и к ро ва објекта, опре ме и по крет ног оп те ре ће ња и да га пре не се на ста бил ни слој тла. Најче ш ће р е ше њ е са с т о ји с е од д в а о с лон ца ко ји су по с т а в љ е н и на по д у ж но су п р о т н и м с т ра на ма о бјек т а. Д у би на т е ме љ е њ а је око 10 0 c m. Нај з а с т у- пље ни је је ре ше ње ка да је је дан осло нац зи дан од ка ме на а дру ги је од д р ве т а. За ве ће објек т е и објект е г рађене у б ог ат ији м с ел има оба о слонца су зи да на од ка ме на. Зи да ни део по ста мен та се на ла зи ис под осно ве во де ни це где се на лази ск ла д и ш т е з а ж и т о и п р о с т ор з а в о де н и ча ра и п ра в о у г а о не је о сно в е. И з ра ђу је с е од ло м љ е ног и л и п ри т е са ног к а ме на зиданог у сув озид у и л и креч ном мал те ру. Ка ко во да по сте пе но ис пи ра по вр шин ски слој тла, с вре - меном с е д уби на т е ме љ е њ а сма њу је. Де о објек т а у којем с е налази у р еђај за мле ве ње жи та с јед не стра не се осла ња на зи да ни део а дру гим де лом на д ва д рвена с т уба. Д рвен и с т убови се израђују од ог уљен и х и дотесан и х д р в е н и х о б л и ца ко је с е з а би ја ју у тло. Те ме љи од д рв ет а с у, з б ог о с обина др ве та, вре мен ски огра ни че ни. Сто га, на сва ком ме сто где ло ка ци ја до - зв о љ а в а о б е с т ра не в о де н и це г ра де с е на зи да ном к а ме ном по с т а мен т у (сли ка 25). На о бјек т и ма где је по с т о ја ло в е ш т и х зи да ра п р о с т ор з а в о де н и ч ко ко ло гра дио се из ра дом сво да од те са ног ка ме на ко ји се осла њао на два на спрам на ослон ца во де ни це на чи ње на од ка ме на (сли ка 25 26). У р е т к и м с л у ча је ви ма, код јед но п р о с т ор н и х о бје к а т а на ч и њ е н и х у др ве ном ске ле ту с ис пу ном од бр ва на, кор пус во де ни це се осла ња на че - т и р и с т у б а по с т а в љ е н и х и спод у г л ов а о бје к т а. К а с н и је, к а д а в р е ме и при ли ке до зво ле, објект се под зи ђу је ка ме ном под зи дом (сли ка 11).

780 Во де н и це, ко је с е на ла з е у до њ ем т о к у, и ма ју кор п ус знатно в ећ и х ди мен зи ја од во де ни ца по то ча ра у гор њем то ку ре ка. Код њих се по стамен т г рад и иск љу ч и во од п ри т е с а ног и л и т е с а ног к а ме на и ден т и ч но к а о код ку ћа. При те сан ка мен, се ве зу је креч ним мал те ром (сли ка 19 23). Кон с т р у к т и в н о ре ше ње кор п у са Кон струк тив но ре ше ње во де ни ца је слич но при вред ним или стамб е н и м о б ј е к т и м а (в а ј а т и м а, м а г а з а м а, к у ћ а м а) н а с е о с к о ј о к у ћ н и ц и. О снов н и м а т е ри ја л с ко ји м р а с по л а же г р а д и т е љ је ло к а л ног по р е к л а, на ла зи се у не по с ред ној бл и зи н и г ра д и л и ш т а (из у зев во де н и ч ког ка ме на). Мо же д а с е п р и п р е м и р а д ом у к у ћ а н а и л и р а д н и к а с в е о м а м а л о г р а д и - т е љ ског зна њ а. Од ма т е ри ја ла т о је д р в о, к а мен и опе к а (не пе че на и пе - че на). Кон с т ру к т и в на кон цеп ц и ја з а сн и в а с е на д р в е ном ске ле т у ко ји с е исп уњ ава с т а лпама а једно поље о с т аје резе рвисано рад и у г ра дње в рат а. Ва ри ја ц и је у кон с т ру к т и вном р ешењу до л а з е ус лед п р о ме не д и мен зи ја објек та. Др ве ни ске лет се из ра ђу је од ма сив ног др ве та, при те са ног на прав о у г а о н и и л и к в а д рат н и по п р еч н и п р е с ек. С ке ле т с е с а с т о ји од до њ ег и гор њег по ја са ко ји су међусобно повеза ни ступ ци ма пра во у га о ног по - п р еч ног п р ес е к а н а у гло ви м а о бјек т а. До њи по ја с с е г р а д и од д р в е н и х гре да ко је се на угло ви ма по ве зу ју ве зом на ћерт с пре пу стом. Гор њи по ја с, који је у једно и о с лон а ц з а к р овн у конс т ру кц ију и м а и дент и чно кон с т ру к т и в но р е ше њ е к а о и до њи. На у гло ви ма о бјек т а су по с т а в љ е н и ступ ци ко ји су с гор њим и до њим по ја сом по ве за ни ве зом на чеп. Простор из ме ђу вер ти кал них сту ба ца се ис пу ња ва с хо ри зон тал но по ста вље - ним тал па ма ко је су са ступ ци ма по ве за не ве зом на уни зу и угра ђу ју се у исто вре ме ка да се гра ди основ ни ске лет. Тал пе су ме ђу соб но пов е з а н е с ј е д н и м и л и д в а ч е п а к о ј и с п р е ч а в а ј у хо р и з о н т а л н о и з в и ј а њ е е ле мен т а. Број с т у баца у ске ле т у кор п уса за ви си од д и мен зи ја во де н и це. Кра ће в о де н и це и ма ју с а мо јед но пољ е и змеђу в е рт ик а лн и х с т убаца у које с е по с т а в љ а ју хо ри з он т а л не т а л пе. Д у же в о де н и це и ма ју д в а до ше с т по љ а у ко ја с е по с т а в љ а ју т а л пе. У с л у ч а ју в е ће г б р о ја пољ а р а зм а к и змеђу в е р т и к а л н и х с т у ба ца је ма њи а т и ме и д у ж и на т а л п и з б ог че г а де бљи на т а л п и мо же би т и знат но ма њ а. Ти ме с е з а х т е ви з а к в ал ит е тном и р е тком д р в е ном г ра ђом сма њу ју па с е з а и з г ра д њу мо же ко ри с т и т и и ма њ е к в а- л и т е т на г ра ђа. Вра та су на чи ње на од вер ти кал них тал пи или да са ка ко је су по ве зане с уну тра шње стра не с две хо ри зон тал не гре ди це на ко је су при чвр шћене ме тал не шар ке. Укру ће ње скелет а од хориз онт а л н и х си ла с е по с т и же с ко сн и ц и ма ко ји с е под у глом од 45 п ри ч в р ш ћу ју д р в е н и м че по ви ма и л и ме т а л н и м ек се ри ма са спо ља шње стране. Косници се постављају на све четири фаса де објект a.

Кров на кон струк ци ја 781 Кр oвна кон с т ру к ц и ја на в о де н и ца ма је, по п ра ви л у си с т е ма к р о в а, на че т и ри во де. Кон с т ру к ц и ја се за сн и ва на че т и ри г р би не и д ва па ра ро - го ва (д ве гла ве ро го ва) на ко је се на сла ња ју к ра ћ и ро г о ви. Ро г о ви и г р би не су идентичних ди мен зи ја као и на ва ја ти ма и ма га за ма. Кров на кон струкц и ја с е по т ом ле т в а с т е с а н и м хо ри з он т а л н и м ба ск и ја ма на ра з ма к у ко ји з а ви си од в р с т е к р ов ног по к ри в а ча. Кр ов на кон с т ру к ц и ја на че т и ри в о де је знат но с т а би л н и ја на хо ри з он т а ле си ле на с т а ле од в е т ра и сне г а не го кро во ви на две во де (ма да су они јед но став ни ји за из во ђе ње). Кров ни по кри вач Кр ов н и по к ри в ач в о де н и ца т р е ба да бу де је ф т и н, ло к а л ног по р е к ла, да мо г у г а и з ра ђу ју ло к а л н и мај с т о ри и л и ча к ч ла но ви до ма ћ и н с т в а, да с е л а ко н а к н а д но мо же п р о и з в е с т и у ко л и ко т о з а хт ев ају околнос т и н а о бјек т у. По п ра ви л у је и ден т и ча н по к ри в а ч у п ри в р ед н и х и л и с т а м б е н и х обје ка та на окућ ни ци. То је шин дра, ка ме не пло че и цреп. По кри вач од д р ве не ш и н д ре је нај че ш ћ и у гор њем то к у ре ке, ш у мовит и м и п рос торима с ве ћом над мор ском ви си ном, што је и ра зу мљи во, има ју ћи у ви ду на чин г р а д њ е и р а с по ло ж и ви лок а лн и г р ађ е ви н ск и м а т е ри ја л. У с е л и м а око с е ла Го де че в о, у ко јем с е на ла зи на ла зи ш т е ш к ри љ ца з а и з ра д у п ло ча з а по к ри ва ње, објек т и су по к ри ве н и к а ме н и м п ло ча ма. У н и ж и м п ре де л и ма о бјек т и с у по к ри в е н и ке р а м и ч к и м ц р е пом: би б е р и л и ж љ е бљ е н и ц р еп ко ји је уве ден у пр вој по ло ви ни 20. ве ка. По кри вач од шин дре је на кров ним рав ни ма сло жен на ка то ве. Воде н и це и ма ју 9 14 к а т о в а а све у з ависно с т и од д и мен зи ја к р о в а и д и мензи ја д р в е не ш и н д р е ко јом с е по к ри в а. На не к и м в о де н и ца ма ш и н д ра је из ра ђе на без пе ра и жле ба на по ду жним стра на ма шин дре. Др ве на шинд ра о брађена на коп ит о која формом под с е ћ а на ке ра м и ч к и би б е р ц р еп на ла зи се на не ким во де ни ца ма (сли ка 2 4, 27). По кри вач од каме ни х п ло ча је ко ри шћен ма да је са чу ван на ве о ма малом бро ју обје ка та. О ве л и кој п ри ме н и ове вр с т е по к ри ва ча го во ре ос та ц и ле тва ња и к ров ног по к ри вача. П лоче су сла га не у п ра ви л ним сло го ви ма а гр би не и сле ме су по кри ване препуштањем пло ча с јед не од кров них рав ни. По к р и в ач од ке ра м ич ког ц ре п а је нај че ш ћ и на в о де н и ца ма ко је су у до њ ем т о к у р е к а и л и на о бјек т и ма ко ји су р е кон с т ру и с а н и. Та ко ђе, в е ће в о де н и це су по к ри в е не би б е р ц р е пом. Слог је јед но р е д и а на г р би на ма и сле ме ну су ко ри шће ни фа зон ски ко ма ди (сли ка 20, 22). При ликом савремених реконструк ци ја во де ни ца ме ња се вр ста кро - в а (од че т в о р о в од ног с е п р е п ра в љ а у д в о в од н и) и оне с е п р е по к ри в а ју с ке ра мич ким жље бље ним цре пом (сли ка 9 12, 21, 23). ЗА К ЉУ Ч А К Во де н и це п ри к а з а не у ов ом ра д у су ог ра н и че не на п р о с т ор ју ж н и х и за па д н и х па д и на п ла н и не По в лен и с ред њег то ка реке Д рине. Саг рађене

782 су кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка, нај че шће од стра не јед ног или ви ше в ла сн и к а ( р е дов н и к а). О р г а н и з ац и ја в о де н и ц а з а сн и в а с е на в о де н и ч ком мех ан изм у који по к р е ће в о да п р е ко в о де н и ч ког ви тла на ко ји је до в е де на и од в е де на п у- тем ја за. Ло ка ци ја во де ни ца је на иви ци пар це ле као и јаз ко ји је тра си ран та ко ђе ње ном гра ни цом. Објект је сме штен на гра ни ци пар це ле ка ко би ш т о мањ е ш т ет ио њ еној о брад ив ој пов рш ин и. До в оден ице п рис т у пн и пут мо же да бу де пре ко зва нич ног се о ског пу та а ка ко усло ви град ње н и с у у в ек н ајпо в о љ н и ји мо же д а с е п р о л а зи и с е з он ск и м п у т ем п р е ко пар це ле. Во де н и це су јед но с т а в не ар х и т ек т он ске ор г а н и з а ц и је. Нај че ш ће с е са с т о је од јед не п р о с т о ри је у ко јој с е на ла зи ме х а н из а м з а м левењ е ж ит а и про стор за од ла га ње вре ћа с жи том и бра шном. Ве ћи објек ти има ју две или три про сто ри је и гра ђе ни су у до ли на ма и до њем то ку ре ка. У кон с т ру к т и в ном см и с л у о бјек т с е с а с т о ји од по с т а мен т а, кор п у с а о бјек т а и к р ов не кон с т ру к ц и је. По с т а мен т је на ч и њ ен од к а ме на и д р в е - них об ли ца или је у це ло сти од ка ме на. Ако је од ка ме на он да је од прит е с а ног к а ме на зи да ног у к р еч ном ма л т е ру. Д р в е н и о с ло на ц с е ко ри с т и за део објек та ко ји се на ла зи под ме ха ни змом за мле ве ње и са сто ји се од д ва с т у п ца нач ињена од д рвен и х обл ица који су з абијен и у т ерен. Корп ус о бјек т а је на ч и њ ен од д р в е ног ске ле т а ко ји је ис п у њ ен с хо ри з он т а л н и м т а л па ма док се п ри јем хо ри зон т а л н и х си ла п ри х ва т а са спољ а накован и м ко сни ци ма. Ула зна вра та су је ди ни отвор на објек ту и пре ко њих се уједно осве тља ва уну тра шњост. Кров је на че ти ри во де а кров ни по кри вач је шин дра, ка ме не пло че или ке ра мич ки цреп. Во де н и це, п р е м а а р х и т ек т он ск и м к а р а к т е ри с т и к а м а, и м а ју м но г о с л и ч но с т и с в о де н и ца ма у ис т оч ној Б о сн и и с е в е рној Ц рној Гори је р је ве ли ки део ста нов ни штва пореклом из наведеног простора а током исто - ри је по сто ја ла је и сна жна при вред на са рад ња а мај сто ри из Оса та у ис точној Бо сни ра ди ли су у овом кра ју то ком чи та вог 19. ве ка. На осно ву ар хит ект он ске концепц ије а нал изирајућ и п р ос т ор у којем с е на с л ича н нач и н гра де во де нич ни објек ти за кљу чу је се да се он на ис ток про сти ре све до Ве ли ке Мо ра ве, а на за пад све до гра ни ца с Хр ват ском. В о де н и це по т о ч а р е и з г у би ле с у фу н к ц и ју с по ја в ом е ле к т ри ч н и х м л и нова због чега је п рестало и нтересовање за њи х те је дош ло до њиховог у бр з а ног п р о па да њ а.

783 И Л У СТ РА Ц И Ј Е Сли ка 1. Про стор пла ни не По влен Сли ка 2. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Ма ко в и ш т е

784 Сли ка 3. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Ма ко в и ш т е Сли ка 4. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Ма ко в и ш т е

785 Сли ка 5. Во де н и ц а п о т о ч а р а у с е л у По л о ш н и ц а Сли ка 6. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Го де ч е в о

786 Сли ка 7. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у Ма ко в и ш т е Сли ка 8. Во де ни ца по то ча ра у се лу Ру да Бу ква

787 Сли ка 9. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у По л о ш н и ц а Сли ка 10. Во де ни ца по то ча ра у се лу Се ча Ре ка

788 Сли ка 11. Во де ни ца по то ча ра у се лу Се ча Ре ка Сли ка 12. Во де ни ца по то ча ра у се лу Ру да Бу ква

789 Сли ка 13. Во д е н и ц а п о т о ч а р а у с е л у По л о ш н и ц а Сли ка 14. Во д е н и ц а у с е л у Ко с т о је в и ћ и

790 Сли ка 15. Во де ни ца у се лу Го дље во Сли ка 16. Јаз за до вод во де до во де ни це се ло Го дље во

Сли ка 17. Ви т л о в о де н и ц е, с е л о Го дље в о 791

792 Сли ка 18. Во де нич ки ка мен и кон струк ци ја мли на, се ло Ма ко ви ште Сли ка 19. Во де ни ца тре мом на ре ци Скра пеж у се лу Ко сје рић

793 Сли ка 20. Во де ни ца у се лу Окле тац Сли ка 21. Во де ни ца у се лу Окле тац

794 Сли ка 22. Во де ни ца у се лу Ба чев ци Сли ка 23. Во де ни ца у се лу Се ча Ре ка

795 Сли ка 24. Во де ни ца у се лу Се ча Ре ка Сли ка 25. Во де ни ца у се лу Го де че во

796 Сли ка 26. Во де ни ца у се лу Го де че во Сли ка 27. Во де ни це на Та ор ским вре ли ма, се ло Та ор, Оп шти на Ва ље во

797 Сли ка 28. Во де ни ца у се лу Ска кав ци де таљ кор пу са објек та Сли ка 29. Во де ни ца у се лу Ска кав ци де таљ др ве не кљу ча о ни це

798 Сли ка 30. Во де ни ца у се лу Ска кав ци де таљ во де нич ког ме ха ни зма Сли ка 31. Кон струк ци ја зи да во де ни це по то ча ре с ве зом на уни зу

799 Сли ка 32. Кон струк ци ја зи да во де ни це с ве зом на ћерт Сли ка 33. Кон с т р у к т и в н и с к л оп в о де н и ц е п о т о ч а ре

800 Сли ка 34. Во де ни це у се лу Го сти ље, Зла ти бор Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Гру па ау то ра (2000). Ужи це, не кад и сад. Ужи це: Мул ти софт. CD-ROM М и ћ и ћ, Љу б о м и р (19 25 ). З л а т и б о р, На с е љ а и п о р е к л о с т а н о в н и ш т в а, Бе о град: СKA, књ. 19. П а в ло ви ћ, Љу б а (1925). Уж и ч к а Ц рн а Гор а. Нас ељ а и п ор ек л о с т ан о вн иш т в а, Б еог р а д: СКА, књ. 19. П а в ло в и ћ, Љу б а (1930). С о ко л ск а н а х и ја, На с е љ а и п о р е к л о с т ан о вн иш т в а, Б еог р а д: СКА, књ. 26. E r z h e r z og, Ru d ol f (19 01). Die Österreichisch-u n ga r i s c h e Mo n a r c h i e in Wort und Bild, Bosnien und He r z e go w i n a, Wi e n. ПО РЕ К ЛО И Л У С Т РА Ц И ЈА Сли ка 1: Мул ти софт, Ужи це. Сли ке 2 22, 31 33: Ау тор. Сли ке 23 29: ар хи тек та Ра до слав Џу до вић, Ко сје рић. Сли ка 30: Веб Ва ље во Сли ка 35: На род ни му зеј Ужи це. Сли ка 34, 36: R. Er zher zog (1901), Die Österreichisch-u n ga r i s c h e Mo n a r c h i e in Wort und Bild, Bo snien und He r z e go w i n a, Wi e n.

801 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R AR CHI TEC TU RE OF WA TER MILLS IN THE CEN TRAL PART OF WE STERN SER BIA by DUŠ KO K U Z O V IĆ A me r i c a n u n i ve r sit y Fa culty of Ar chi tec tu re, De sign and Fi ne Arts Gir ne (Kyre nia), Cyprus d k u z o v ic @g m a i l.c om NE DELJ KO B. STOJ NIĆ Ja ro slav Čer ni In sti tu te for the De ve lop ment of Wa ter Re so ur ces (JCI) 80 Ja ro slav Čer ni Stre et, Pi no sa va, Bel gra de, Ser bia s t oj n ic. ne d elj ko @g m a i l.c o m SU M M A RY: Wa t e r m i l l s a r e i mp o rt a nt e c on om ic f ac il it ie s of r ur a l h o us e h old s. They are bu ilt on the ed ge of a lot ne ar the wa ter stre am in or der to pre ser ve ara ble land. T he y h a ve a si m i l a r or g a n i z a t io n a s e c o no m ic a nd r e si d e n t ia l bu i l d i ng s i n r u r a l g a r d e n. The in ter nal or ga ni za tion of the bu il ding may con sist of one, two or mo re ro oms. The cen tral ro om con ta ins mill mec ha nism and grain and flo ur sto ra ge. Lar ger wa ter mills in clu de a se pa ra te ro om for the mil ler. So me wa ter mills ha ve porch. Bu il ding cor pus is a wo o den ske le ton with ho ri zon tal planks. The bu il ding rests on the gro und in two ways: a) on a sto ne fo un da tion and wo o den logs, b) on a sto ne wall. The ro of is hip ped, co ve red with wo o den shin gles, sto ne slabs or ce ra mic ti les. A lar ge num ber of ob jects are out of or der and su bject to ra pid de te ri o ra tion. K E Y WOR DS: Ve r n a c u l a r a r ch i t e c t u r e i n Se r bia, t he a r ch i t e c t u r e of t he mo u n t a i n Po vlen, wa ter mills, wa ter mills ar chi tec tu re