Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри тич ки раз ма тра ути цај до ми нант них мо де ла зна ња, лич но сти и обра зо ва ња на дру штве ни став пре ма кул тури и ње ној за сту пље но сти у обра зо ва њу и вас пи та њу. По јед носта вље ни пси хо ло шки мо де ли ко ји су тре нут но до ми нант ни у обра зо ва њу ви де зна ње као ли не ар но про ши ре ње ме мо ри је, де чи ји раз вој као мо де ло ва ње пре ма уло зи од ра слог, а људ ско би ће као хо мо-фа бер, ког ни тив но би ће без емо ци ја и мо ти ва. Ре зул та ти ис тра жи ва ња ефе ка та обра зо ва ња, вр шњач ких вред но сти и поло жа ја де це и мла дих у обра зов ном си сте му по ка зу ју ја сну по требу за ре фор мом обра зо ва ња. Усло ви су по ве ћа ње пар ти ци па ци је де це, по ве ћа ње фон да ча со ва за сло бод не ак тив но сти, умет ничке и кре а тив не ак тив но сти и омо гу ћа ва ње да се кул ту ра усва ја кроз ства ра ње ак тив ног, ди рект ног, лич ног кон так та са ње ним продук ти ма. Кључ не ре чи: обра зо ва ње, умет ност, пар ти ци па ци ја Зна ње као ли не ар на кван ти фи ка ци ја До ми нант ни мо дел спе ци ја ли зо ва ног чо ве ка, ди рект но или при кри ве но при су тан у схва та њу чо ве ка да нас, под ра зу ме ва да је за да так зна ња да про дре у не ку по себ ну област. Човек ко ји са зна је и про у ча ва, та ко, има за да так осве тља ва ња мрач них угло ва не до вољ но са зна тих обла сти, он је објектив ни пи о нир, при ку пља спе ци фич не по дат ке чак и ка да они ни су део би ло ка квог оп шти јег на уч ног си сте ма, анали зи ра их, кла си фи ку је и по хра њу је у не ку од књи га зна ња. Књи га зна ња, или оно што схва та мо као то, по ста је ен цикло пе ди ја на бра ја ња, не пре гле дан низ по је ди нач них чи њени ца или ми кро те о ри ја. Зна ње се ви ди као уре ђен скуп мемо риј ских је ди ни ца, а на у ка по ста је кван ти та тив но ши ре ње по је ди нач ног. Си сте мат ско пре би ра ње за ме њу је еру ди ци ју и на уч ну ра до зна лост. На кра ју овог лан ца ефе ка та, до би ја мо обра зов не про гра ме ко ји као успе шне пре по зна ју стр пљи ве 214
на бра ја че јер је то не из бе жна по сле ди ца мо де ла зна ња (и чове ка) ка кав углав ном не гу је мо да нас. Иза та квог мо де ла чо ве ка, на зи ре се још је дан ефе кат на при ступ де ци, са зна ње и уче ње ви ди мо као ис кљу чи во когни тив ну функ ци ју, ког ни тив ну ак тив ност. Има ну ел Кант (Im ma nuel Kant) је ов де од по мо ћи јер је ви део чо ве ка као си стем у ко ме се мо гу пре по зна ти три функ ци о нал на бло ка емо тив ни, мо ти ва ци о ни и са знај ни. Ве ћи на на ших функци ја, сма тра он, ни је чи стог ти па већ под ра зу ме ва ме ша ви ну функ ци ја бло ко ва. 1 На при мер, у сва кој осе ћај но сти, ко ли ко год би ла сна жна, по сто ји еле мент ми сли, пре по зна ва ње и ин тер пре та ци ја си ту а ци је у ко јој се осе ћа ње од и гра ва, као и ње на мо ти ва ци о на бо ја ко ја је по ста вља у кон текст. Психо ло ги ја на овом пла ну ну ди бо га то по ље на ла за ко ји потвр ђу ју из у зет ну сло же ност на ших до жи вља ја, у ко ји ма је нај че шће те шко или не мо гу ће пре по зна ти ја сне кла се. Не ма сум ње да је наш уну тра шњи свет це ло вит, и не ма сум ње да ни је јед но ста ван. Озгуд (Os good) на при мер, по ка зу је да је сва ка реч ко ју кори сти мо бо га та не са мо де но та тив ним, дру штве но од ре ђеним, на у че ним ког ни тив ним аспек том зна че ња, не го да при то ме са др жи ма ње ви дљи ви слој ко но та тив ног са др жа ја ко ји укљу чу је емо тив ни од го вор. У при су ству пој ма, ка да по мисли мо на не што, ак ти ви ра се све не са мо зна ње, не го и на ше емо ци је, успо ме не и лич на исто ри ја упа ко ва на у ко нота тив ни од го вор ко ји за јед но са де но та тив ним уно си свет у ма лом у сва ко зна че ње. Ис тра жу ју ћи по ље је зи ка, он утврђу је да чак ни јед но став не ре чи ни ка да не иза зи ва ју уну трашњи од го вор ис кљу чи во на ни воу ког ни ци је. 2 Ка ко ви ди мо, чак нијед на реч, обич на реч, ни је са мо са знај ни кон цепт. Реч ко ју из го во ри мо или на ко ју ми сли мо са др жи чи тав значењ ски спек тар ко ји је не мо гу ће сво ди ти на чист са знај ни план. И ви ше од то га, ре чи бе же, ка жу се ми о ти ча ри, има ју отво рен обим зна че ња, ни ка да ни су до кра ја за вр ше не. 3 Значе ње је по ље ко је се гра ди, чо век је би ће ши ри не, го во ре ис тра жи ва чи. И по ред то га што ово зна мо, по ста вља мо свако днев но де цу у по зи ци ју где је уче ње схва ће но као чи ста ког ни тив на ак тив ност, зна че ње пој мо ва је уна пред за да то, а обра зо ва ње по ста је про ши ре ње зна ња. 1 Ог ње но вић, П. и Шкорц, Б. (2012) На ше на ме ре и осе ћа ња, Бе о град: Завод за уџ бе ни ке и на став на сред ства. 2 Os good, C. E., Suc ci, G.and Tan nen ba um, P. H. (1975) The Me a su re ment of Me a ning, Il li no is: Uni ver sity of Il li no is Press. 3 Па вло вић, М. (1987) Го вор о ни чем. Ниш: Гра ди на. 215
Чо век као Хо мо-фа бер Ве ли ки део ху ма ни стич ке пси хо ло ги је, 4 као и ве ли ки део гра нич них ди сци пли на (квант на ме ди ци на, пси хо ло ги ја све сти) се тру дио да по ста ви це ло ви тост чо ве ка на цен трално ме сто про у ча ва ња. И по ред то га, ка ко на ин ди ви ду ал ном пла ну, та ко и на пла ну за јед ни це, че сто се уме сто ху ма нистич ког кон цеп та по ја вљу је ре ду ко ва ни мо дел ра ци о налног чо ве ка, ho mo-fa ber, ефи ка сно би ће без емо ци ја, ра зумска ма ши на без ира ци о нал них де ло ва или ви шка зна че ња. Иде а лан чо век је ра зу ман, све стан, бу дан, ло ги чан, а је ди ни ре ле вант ни пси хич ки про це си су опа жа ње, ме мо ри ја и мишље ње. Се ти мо се Дар ви на ко ји, ис тра жу ју ћи емо ци је код жи во ти ња, прет по ста вља њи хо ву жи во тињ ску, ар ха ич ну при ро ду ни жег ти па, ве ру ју ћи да ће мо у бу ду ћим ета па ма ево лу ци је би ти осло бо ђе ни емо ци ја, као што смо се не ка да осло бо ди ли ре па. 5 Ни смо да ле ко од ма кли од ових за блу да ако по сма тра мо школ ски мо дел де те та ко је учи: оно је ви ђено као пред-ра ци о нал но би ће, не у ки кан ди дат за од ра слог, за да так вас пи та ча је да раз ви је ње го во опа жа ње, ме мо ри ју и ми шље ње до од ра слог ни воа. Ни шта ви ше, то је све што је по треб но. Пут од де тињ ства пре ма од ра слом до бу по ста је обу ка у ра цио нал ним про це си ма. Де те је уче ник хо мо-фа бер-а, и ко ли ко да ле ко од мак не у том про це су, то је ве ћи за ми шље ни ефе кат обра зо ва ња. Ка кве су прак тич не по сле ди це ре ду ко ва ног моде ла де те та мо же мо да са гле да мо у сва ко днев ној обра зовној прак си, на при мер, пре ма ме ђу на род ним стан дар ди ма 40 50% уче ни ка код нас за вр ши основ ну шко лу не пи сме но. 6 Око 40% де це се, пре ма по след њим ме ре њи ма мо же свр стати у функ ци о нал но не пи сме не из ма те ма ти ке, док се ефек ти на шег обра зо ва ња пре по зна ју као јед но го ди шње за о ста ја ње од про се ка ре ги је. Исто вре ме но, на ши про гра ми су ди зај нира ни та ко да по др жа ва ју та лен те и за не ма ру ју рад са огромном ве ћи ном уче ни ка. Ме ре ни сте пен уну тра шње мо ти ваци је за рад је зна чај но ни жи код на ших уче ни ка, про це на са мо е фи ка сно сти та ко ђе, док је сте пен анк си о зно сти зна чајно ви ши не го што је про сек у све ту. 42% средњошкола ца се 4 Fromm, E. (1966) Čo vjek za se be: is tra ži va nje o psi ho lo gi ji eti ke. Za greb: Na pri jed; May, R. (1976) The Co u ra ge to Cre a te. New York: A Ban tam Book, W. W. Nor ton & Com pany Inc; Хам ваш, Б. (1994) Не ви дљи во де ша вање. Београд: Но ва. 5 Ог ње но вић, П. и Шкорц, Б. (2012) На ше на ме ре и осе ћа ња. Бе о град: Завод за уџ бе ни ке. 6 Про свет ни пре глед спе ци јал ни број (2010) Лист про свет них радника Ре пу бли ке Ср би је, Бе о град: Ми ни стар ство про све те, науке и технолошког развоја Републике Србије. 216
де кла ри шу као не за ин те ре со ва ни за на ста ву и анк си о зни, а 14% на став ни ка спа да у не за до вољ не лич но сти ко је се осећа ју бес ко ри сно. 7 Све уоч љи ви је од сту па ње мо де ла де те та у обра зо ва њу од ре ал ног де те та у све ту ко ји се ме ња је по ја ва ко ја је уни вер зал на. Не ки ау то ри сма тра ју да је тре ну так да се при зна не у спех обра зо ва ња. 8 По ка за те љи успе шно сти обра зо ва ња и ње не ин те гри са ности у дру штве ни тре ну так су по не кад за бри ња ва ју ћи, али их тре ба схва ти ти као смер ни це за ева лу а ци ју и ре фор ми са ње. На пи та ње шта би ме ња ли у обра зо ва њу, 61% де чи јих од гово ра се од но си на ква ли тет про гра ма и про це са. Ако се то ме до да ју од го во ри ко ји опи су ју ло шу со ци јал ну кли му у школи, он да је 77,5% про бле ма у шко ли ве за но за не ма те ри јал не усло ве. 9 Ка ко ви ди мо, про бле ми ни су по сле ди ца си ро ма шења у ма те ри јал ном, не го у пси хо ло шком сми слу про бле ми ле же у од но си ма из ме ђу уче сни ка у про це су обра зо ва ња, на став ни ци ма и не а де кват ним про гра ми ма у пр вом ре ду, а тек по сле тех но ло шким огра ни че њи ма или ма те ри јал ним те шко ћа ма. Ово је ва жно на гла си ти због уче ста лих кри тич ких зах те ва од стра не про свет них рад ни ка на те му фи нан си ра ња образо ва ња и по себ но њи хо вих пла та у окви ру ње га, мо гао би се сте ћи по гре шан ути сак да је ма те ри јал но и тех но ло шко за о ста ја ње не пре мо стив и кључ ни про блем. Уко ли ко би се пр во он ре шио, го во ре про свет ни рад ни ци, обра зо ва ње би би ло мо гу ће по бољ ша ти. Али, чи ни се да се ов де симп том про гла ша ва узро ком. На тај на чин на став ник оправ да ва своју па сив ну уло гу кри ти зе ра и оно га ко ји че ка да се ва жни је ства ри до го де да би он он да мо гао да их при ме ни. Ти ме се про пу шта при ли ка за ак тив но де ло ва ње а соп стве на пе да гошка (не)од го вор ност пре но си на дру ге ак те ре. Увек је не што мо гу ће ура ди ти у ов де и са да окви ри ма. Људ ски од нос није скуп. Естет ски став и по тре ба за ли ков ном умет но шћу По сле ди це кон цеп та чо ве ка, зна ња и обра зо ва ња пру жа ју се на све сег мен те при сту па де ци и мла ди ма, али нај ја сни је се 7 Па вло вић, Д. и Ба у цал, А. (2013) Ре зул та ти ПИ СА Те сти ра ња. Ка кво је обра зо ва ње по треб но на став ни ци ма пред мет не на ста ве?, Бе о град: Струч ни тим за ре фор му ви со ког обра зо ва ња. 20. 12. 2013. 8 Holz man, L. (1997) Scho ols for Growth: Ra di cal al ter na ti ves to cur rent educa tion mo dels. New York: Law ren ce Erl ba um. 9 Плут, Д. и Кр ња јић, З. (уред ни ци) (2004) Обра зо ва ње и дру штве на криза: до ку мент о јед ном вре ме ну. Бе о град: Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи лозоф ског фа кул те та, Бе о град. 217
са гле да ва ју у обла сти обра зо ва ња за умет ност и креатив ним ак тив но сти ма, јер су оне спе ци фич не и зах те ва ју по се бан при ступ. Кон цепт умно жа ва ња ме мо ри са ног, опо на ша ње мо де ла или јед но смер на ко му ни ка ци ја од учи те ља пре ма уче ни ку, ни су мо де ли у окви ру ко јих мо же да се по ја ви, па са мим тим ни не гу је умет ност и кре а тив ност. Стал ни зах теви за прак тич ном и опе ра ци о нал ном фор му ла ци јом на ста ве, у пр вом ко ра ку су ко ри сни јер уно се ред у про цес обра зо вања. Ако се схва те као кључ ни, фик си ра ни у фор ми и оба везни (де фи ни са ње ис хо да), они те же да пре те ра но струк ту ришу про цес и на тај на чин оси ро ма ше и ба на ли зу ју ин тер акци ју у обла сти усва ја ња умет но сти. Прак тич не по сле ди це су по но во ви дљи ве. Јед но на ше истра жи ва ње по ка зу је да по сто ји удва ја ње уку са код на ших сту де на та, је дан укус по ка зу је мо као дру штве но по же љан, а дру ги је за и ста наш. На у чи ли смо мла де то ком ра ци о нал ног уче ња чи ње ни ца о умет но сти шта је у на шој кул ту ри вредно, али у рав ни лич ног до жи вља ја то се њих не ти че стварно, они ви ше во ле не што дру го кит ња сто, буч но, укра шено, ја ко. 10 Та ко ђе, ис тра жи ва ња ли ков ног уку са код мла дих у Ср би ји по ка зу ју да је по тре ба за ли ков ном умет но шћу вр ло сла ба, укус је ре ду ко ван, упро шћен, 11 не раз ли ку је осо би не умет нич ког де ла већ се упра вља пре ма јед но став ној ем пириј ској фор му ли: ре а ли стич но + укра ше но + де та љи са но + ко ло ри стич но + леп мо дел = ле по де ло. 12 Мла ди љу ди ве о ма рет ко ула зе у га ле ри је и не ма ју по тре бу за тим. Ако се нешто ви зу ел но кон зу ми ра, то је он да по вр шна, ла ко чи тљи ва ви зу ел на по ру ка. На при мер, сту ден ти у Ср би ји раз ли чи тих про фи ла нај леп шим до жи вља ва ју ре а ли стич не пеј за же који су ша ре ни, ли че на фо то гра фи ју и иза зи ва ју при јат ност. 13 При пра вље њу естет ских из бо ра, наш ис пи та ник се управља пре ма ле по ти објек та пор трет је вре дан ако при ка зу је мла ду, ле пу де вој ку ко ја је об у че на у ле пу оде ћу и има прија тан из раз ли ца, пеј заж је леп јер је ле па шу ма кроз ко ју про си ја ва сун чев зрак и при јат но је за по сма тра ње. За право, пре по зна ва ње умет нич ког је зи ка ту не по сто ји, основ ни 10 Škorc, B., Vu ko vić I., Sto ja di no vić, D. i Mo ra ča, J. (1994) Le po i le po za me ne, Be o grad: Psi ho lo gi ja XXVII, str. 3-4. 11 Sto ji lo vić, I. (2012) Eks pe ri men tal na pro ve ra te o ri je pro ce ne, ma gi star ski rad, Fi lo zof ski fa kul tet Ode lje nje za psi ho lo gi ju, Univerzitet u Beogradu, Beograd. 12 Pe jić, B. (2004) Ti po vi cr te ža u li kov noj umet no sti i mo du si estet ske pre fe renci je, ma gi star ski rad, Fi lo zof ski fa kul tet, Univerzitet u Beogradu, Be o grad. 13 Pe jić, B. i Škorc, B. (2009) Uti caj si ste mat skog li kov nog obra zo va nja na estet sko su dje nje, Ba nja Lu ka: Na uč na i du hov na ute me lje nost druš tve nih re for mi, zbor nik ra do va, Na uč ni sku po vi, knji ga 10. 218
кри те ри јум је хе до нич ки тон, сте пен при јат но сти ко ји не ки ви зу ел ни обје кат ну ди. По треб но је при зна ти: ра ди се о са свим не зре лом естет ском су ду на ни воу пред школ ског де те та (су бјек ти су би ли студен ти пси хо ло ги је, мла ди не за по сле ни струч ња ци и сту денти еко но ми је). У та квом рас по ре ду уку са нај го ре про ла зе мо дер на и ап стракт на умет ност. Је зик ко јим оне го во ре је не у кло пив са на у че ним, без лич ним, исто ри о граф ским ставом пре ма ли ков ној и му зич кој умет но сти ка кав се не гу је на ста вом ли ков не и му зич ке кул ту ре у шко ла ма. Нажа лост, ова по ја ва не при хва та ња са вре ме ног или ап стракт ног је зика умет но сти ни је ло кал на не го гло бал на по ја ва, исти тренд по сто ји у све ту пу бли ка ко ја мо же да при хва ти мо дер ну умет ност је ве о ма ма ло број на, са сто ји се од ли ков них стручња ка, умет ни ка и пред школ ских де ча ка. 14 Обра зо ва ње за умет ност Јед но ско ра шње ис тра жи ва ње ста ту са ли ков не кул ту ре у окви ру дру гих обра зов них про гра ма је по ка за ло да је овај пред мет схва ћен као се кун да ран, не би тан, као не ка вр ста начи на да се про ве де сло бод но вре ме из ме ђу дру гих, ва жни јих пред ме та. Као и суд би на кул ту ре у дру штве ном окру же њу, суд би на ли ков не кул ту ре у обра зов ном окру же њу је суд би на раз би бри ге. Иду ћи сте пен да ље у ана ли зи, ства ри су још јасни је: уо че на је ста ти стич ки зна чај на не га тив на по ве за ност из ме ђу оп штег успе ха у шко ли ко је не ко де те по сти же, и успе ха на пред ме ту Ли ков на кул ту ра. 15 Што ви ше не ко де те при хва та и во ли ли ков но, то је ло ши ји ђак! По што ово сматра мо ва жним, ре ци мо још јед ном исту ствар у огле да лу: што је де те успе шни је у шко ли, ма ње во ли ли ков но! Ко ји су то су ва жни пред ме ти? Ва жни пред ме ти су, ве ро ватно, они ко ји су уско по ве за ни са ка сни јом про фе си о нал ном ори јен та ци јом или прак тич ним жи вот ним зах те ви ма би оло ги ја, ма те ма ти ка, срп ски је зик, фи зи ка, хе ми ја, исто ри ја... (би о ло ги ја је ов де на мер но по ста вље на на пр во ме сто јер успех из тог пред ме та по ка зу је нај ви ши сте пен по ве за но сти са оп штим успе хом де те та). По треб но је по бли же раз мо трити по јам ва жно сти про гра ма. По гле да ће мо по но во прак тич ни план. Ре зул та ти ко је наши уче ни ци по сти жу на ни воу ком пе тен ци ја из на ве де них, 14 Funch, B. S. (1997) The Psycho logy of Art Ap pre ci a tion, Co pen ha gen: Univer sity of Co pen ha gen: Mu se um Tu scu la num Press. 15 Ко раћ, И. (2013) Ком пе тен ци је на став ни ка ли ков не кул ту ре и мо гућ ности њи хо вог пр фе си о нал ног раз во ја, док тор ска ди сер та ци ја, Фи ло зофски фа кул тет, Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Но ви Сад. 219
ва жних обла сти, по ка зу ју по ра жа ва ју ћи ни во не зна ња на генерал ном узор ку де це у Ср би ји. 16 На ша де ца спа да ју у функ ци о нал но не пи сме ну с об зи ром на ква ли тет зна ња де це све та. Ово за бри ња ва уто ли ко ви ше уко ли ко се узме у об зир оп те ре ће ност де це у шко ли и кван ти та тив но вре ме ко је де ца про во де уче ћи. 17 Ов де би би ло ко ри сно по ја сни ти за што се то до га ђа: на и ме, ме ре ње ме мо ри са ња и ме ре ње ком пе тен ци ја из не ке области су раз ли чи те ства ри јер ме ре раз ли чи те спо соб ности. Ком пе тен ци је по ка зу ју у ком сте пе ну је не ко овла дао ма тери јом, у ком сте пе ну мо же да пре по зна је си ту а ци је и из во ди за кључ ке, при ме њу је зна ње у про блем ским си ту а ци ја ма и ге не ра ли зу је сте че но зна ње на но ве си ту а ци је и но ва жи вотна по ља. Ком пе тен ци је, ко је се у све ту по ста вља ју као пра ви по ка за тељ зна ња се раз ли ку ју од по ка за те ља ко ји се по ставља ју у на шем си сте му ту је до ми нан тан мо дел ли не ар ног уве ћа ва ња ме мо ри је, по ми њан на по чет ку овог тек ста. Знање се ме ри сте пе ном за пам ће но сти спе ци фич них по да та ка и та ко се кон ци пи ра ју те сто ви зна ња, ка ко у пред мет ној наста ви, та ко и на ни воу кла си фи ка ци о них ис пи та од ко јих зави си да ља по је ди нач на суд би на де те та. Обра зов на суд би на на ше де це за ви си од сте пе на њи хо ве спрем но сти да ме мори шу ин фор ма ци је за ко је ни је ја сно че му слу же и са ко ји ма не зна ју шта да ра де. По што ва жни пред ме ти об у ча ва ју де цу ка ко да што ви ше за пам те, за др же не ко вре ме у ме мо ри ји, а за тим за бо ра ве јер је све то би ло не ко ри сно или у нај бо љем слу ча ју по тен цијал но ко ри сно, не ва жним пред ме ти ма је остао удео у слобод ни јим ак тив но сти ма као што су не го ва ње лич ног из ра за, не го ва ње кре а тив ног или ис тра жи вач ког про це са, из град ња лич ног ста ва пре ма кул тур ним про дук ти ма и сло бо да од зада тих ис хо да. Све ово пси хо ло гу по ка зу је да су не ва жни пред ме ти развој но ва жни ји од ва жних јер на док на ђу ју ма њак отво рених, ис тра жи вач ких, ин тер ак тив них ак тив но сти од ко јих бо лу ју обра зов ни про гра ми. У си сте му хо мо-фа бе ра, ка ко ви ди мо, не ма ме ста овој истини, тре нут ни тренд је да се број ча со ва на ста ве умет но сти још ви ше сма њи, са би је, упро сти. Не дељ ни фон до ви ча со ва умет но сти сма њу ју се са сва ком но вом ре фор мом. Различите 16 Ba u cal, A. (2012) Ključ ne kom pe ten ci je mla dih u Sr bi ji u PI SA 2009 ogledalu, Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju, Fi lo zof ski fa kul tet u Be o gra du. 17 Плут, Д. Кр ња јић, З. (уред ни ци) (2004) Обра зо ва ње и дру штве на кри за: до ку мент о јед ном вре ме ну, Бе о град: Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи ло зофског фа кул те та. 220
умет но сти се у окви ру ова квих про гра ма са ку пља ју на го милу, сми шља ју им се оп шти на зи ви под ко је мо же што ви ше не ва жно сти да се угу ра, као што су ви зу ел не умет но сти (сли кар ство, ва јар ство, гра фи ка, мо дер на умет ност, мул тиме ди јал на умет ност, филм, драм ска умет ност, ком пју терске ани ма ци је, ди зајн, ко сти мо гра фи ја, фо то гра фи ја, као и исто ри је свих ових умет но сти...). Па ра лел но, про дук ци ја хо мо-фа бе ра по ка зу је ка рак те ри стике слич не про из вод њи ге нет ски на пред не вр сте из Хак слије вог ро ма на Вр ли но ви свет, је дан ма њи део уче ни ка издва ја се у ели ту, док ве ли ка ве ћи на про ла зи кроз обра зо ва ње ис под про сеч ног по стиг ну ћа, 18 без об зи ра на при вид до брих оце на, ме ре ња ком пе тен ци ја по ка зу ју та кву сли ку. Уме сто кон тро ло ра и ули ва ча зна ња, на став ник би мо рао да се ви ди као осо ба ко ја има свест о се би као о осо би ко ја поду ча ва и са ма је под у ча ва на. Њен про фе си о нал ни раз вој та да ни је са мо уса вр ша ва ње по сту па ка ко ји ма се пре но си зна ње, не го про цес уче ња за жи вот. Пре по зна ва ње су штин ског знача ја ин тер ак ци је, не са мо у обра зо ва њу, не го у це ло куп ном по сре до ва њу кул ту ре, тре ба ло би да во ди ка ко ри шће њу сло бо де и мо гућ но сти да вас пи та ње ви ди мо као па р ти ци патор ни про цес у ко ме љу ди при ме њу ју сво ју ко лек тив ну моћ да ства ра ју но ва окру же ња, но ви со ци јал ни, емо ци о нал но ин те лек ту ал ни раст и но ве фор ме дру штвеног живота. 19 Кул ту ра као ак тив ни од го вор на дру штве ну кри зу Јед на од од ли ка тра ни зи ци о не кул ту ре, уз дру штве не ту рбу лен ци је и про цес про па да ња ин сти ту ци ја ко је су чи ни ле око сни цу и ор га ни за то ре дру штве ног жи во та, је сте сма њено ула га ње у све обла сти, па та ко и у област кул ту ре. Непред ви дљи вост и од су ство си сте ма у по др шци кул тур ном по љу су осо би не у ко ји ма опе ри ше умет ност, кул тур не и обра зов не ин сти ту ци је, ин ди ви ду ал ни умет ни ци као и нефор мал но по ље око њих. Зах те ви ко ји се чу ју о то ме ка ко се мо ра по ве ћа ти фи нан сиј ска и дру штве на по др шка кул ту ри са мо су де ли мич но од ко ри сти. Оно ме ко де лу је уну тар реал ног кул тур ног по ља је ја сно да са ма чи ње ни ца о фи нансиј ском ја ча њу обла сти кул ту ре, не зна чи мно го. По ја ча вање фи нан сиј ске по др шке не ће има ти ни ка квог по зи тив ног 18 Па вло вић, Д. и Ба у цал, А. (2013) Ре зул та ти ПИ СА те сти ра ња. Ка кво је обра зо ва ње по треб но на став ни ци ма пред мет не на ста ве?, Бе о град: Струч ни тим за ре фор му ви со ког обра зо ва ња. 20. 12. 2013. 19 Holz man, L. (2009) Vygotsky at Work and Play, Lon don and New York: Routled ge, Taylor and Fran cis Gro up, p. 153. 221
ефек та уко ли ко се не ус по ста ве трај ни и тран спа рент ни соци јал ни ме ха ни зми ко ји пре по зна ју, не гу ју и бе ле же кул турна до стиг ну ћа. По што на то не мо же мо ра чу на ти, отва ра се ал тер на тив но по ље де ло ва ња кул ту ре ва нин сти ту ци о нал но, ак ти ви стичко, во лон тер ско, ис тра жи вач ко, екс пе ри мен тал но де ло ва ње из ван по ља ин сти ту ци ја. Кључ ни под сти ца ји за кул тур ни раз ви так че сто не по ти чу од о зго, од ин сти ту ци ја, већ од оздо, од ша ре ни ла умет нич ког од го во ра на не пред ви дљи вост и кри зу. У том ва нин сти ту ци о нал ном де лу се по ја вљу је најве ћа по кре тљи вост и про дук тив ност кул ту ре. Без об зи ра на мар ги на ли зо ва ност и си ро ма штво, умет ност и гра нич не обла сти не мо ра ју да стаг ни ра ју, 20 мо гу да ра сту и до би ја ју на ра зно вр сно сти. 21 По што нас си ро ма штво при мо ра ва на ре ви зи ју дру штве них при о ри те та, ар гу мент си ро ма штва кори сти се за ко лек тив но мар ги на ли зо ва ње кул ту ре као развој ног ме ха ни зма. Ис тра жи ва ња кри зних дру шта ва по ка зу ју да ов де не по сто ји узроч на по ве за ност. Ве ли чи на и по зи ци ја јед не за јед ни це на ле стви ци свет ске мо ћи не мо ра да од ре ђу је по зи ци ју ње не кул ту ре. По ве зива ње суд би не кул ту ре са еко ном ским си ла ма тре нут ка је појед но ста вље ње ко је нас спу та ва да пре по зна мо и не гу је мо енер ги ју за ак тив ну град њу, де ло ва ње и про ме ну та мо где она по сто ји. Нај ве ћа опа сност ко ја пре ти не ком на ро ду ни је то да мо же да пад не у роп ство и да ће мо ра ти да слу жи не ком моћ ни јем, мно го људ ни јем и про дор ни јем на ро ду. Роп ски на ро ди мо гу да бу ду ве ли ки; упр кос бе ди, ра ду, по ни же њу, мо гу да има ју уз ви ше ну суд би ну. Нај ве ћа опа сност ко ја пре ти јед ном наро ду је та да по ста не при ми ти ван, да од се бе од ба ци свесно ми шље ње и све сног ми сли о ца, и ти ме по то не у оке ан беслове сно сти. 22 Кул ту ра као раз би бри га Оно што је до са да ре че но во ди нас у ја сном сме ру, кул ту ра као ин ди ви ду ал но-пси хо ло шки и као дру штве ни ме ха ни зам има зна чај ну раз вој ну уло гу, ка ко у окви ру обра зо ва ња, тако и на отво ре ном дру штве ном по љу. Ге не рал ни став пре ма њој, још увек, те жи да је по сма тра са уске по зи ци је (од но си 20 Csiks zent mi halyi, М. (1997) Fin ding Flow: the Psycho logy of en gan ge ment with everyday li fe, Ba sic Bo oks a mem ber of Per se us Bo oks gro up. 21 Sawyer, K., John-Ste i ner, V., Mo ran, S., Ster nberg, R., Feld man, D., Naka mu ra, J. and Csiks zent mi halyi, M. (2003) Cre a ti vity and De ve lop ment. Oxford: Ox ford Un ver sity Press. 22 Хам ваш, Б. (1994) Не ви дљи во де ша ва ње. Бе о град: Но ва. стр. 23. 222
се са мо на умет ност, али не и на књи жев ност, на у ку, гра ничне обла сти, мул ти ме ди јал не обла сти и но ве обла сти у на стаја њу). По што се по сма тра пре у ско и по јед но ста вље но, она не до би ја при ли ку за ја че раз вој но де ло ва ње. Ви гот ски је кроз сво ју ути цај ну те о ри ју ви ших мен тал них функ ци ја по сма трао кул ту ру као оп шти дру штве но-пси холо шки про дукт. Ви ше мен тал не функ ци је, ми шље ње, го вор, уну тра шњи го вор, ма шта ње, до жи вљај умет но сти, су со цијал ног по ре кла и на ста ле су кроз сло же ну со ци јал ну раз мену. Због то га су оне за у век ди на мич ни про це си ко ји се на лазе у про ме ни, на лич ној и дру штве ној рав ни. У том све тлу, пси хо ло ги ја ви ди умет ност и кул ту ру као оп шти со ци јал ни про дукт ко ји са др жи спле то ве ути ца ја. На при мер, по сматра ње умет ни ка под ра зу ме ва ње го ву лич ну ин ди ви ду ал ну суд би ну, суд би ну тре нут ка или дру штве ног кон тек ста али и оп шту вре мен ску осу у ко јој се умет ник и по ље пре клапа ју и над ра ста ју кон крет ни тре ну так и кон крет ну осо бу. У том све тлу, ја сно одва ја ње умет но сти од дру гих сим бо личких тво ре ви на кул ту ре као што је на у ка, мо же би ти прак тично али не од ра жа ва при ро ду ства ри. До ме ни се пре кла па ју. Кул ту ра се по сма тра као це ли на људ ске про дук ци је. Раз дваја ње или мар ги на ли за ци ја обла сти не мо же би ти за сно ва на на ре ал ној дру штве ној по тре би. По но во, по гле дај мо ка ко то из гле да на кон крет ном пла ну. Из ра да и при ме на На ци о нал не стра те ги је за омла ди ну Репу бли ке Ср би је је про цес ко ји је кон ци пи ран и из во ди се са ци љем да се оја ча по зи ци ја омла ди не као дру штве не гру пе. Она де фи ни ше осам обла сти од ин те ре са за мла де: обра зова ње, здра вље, без бед ност, пар ти ци па ци ја, за по шља ва ње, за шти та жи вот не сре ди не, со ци јал на пи та ња и сло бод но вре ме. Кул ту ра се свр ста ва под сло бод но вре ме, по сле спор та. У ис тра жи ва њу ко је смо из ве ли са гру пом мла дих (183 учесни ка) же ле ли смо да про ве ри мо ка ква је ранг-ли ста прио ри те та. По ну ди ли смо кул ту ру као де ве ти при о ри тет. Од 552 сло бод на од го во ра ко је је са чи ни ла гру па мла дих (73% узор ка) и гру па пред став ни ка вла ди ног сек то ра за ду же на за мла де (27% узор ка), по ка за ло се да је кул ту ра на пе том ме сту ранг-ли сте (12% од го во ра), по сле обра зо ва ња (20%), здра вља (15%), сло бод ног вре ме на (14,5%) и за по шља вања (13%). По ва жно сти се на ла зи ис пред без бед но сти (9%), пар ти ци па ци је (7%), за шти те жи вот не сре ди не (6%), со цијал них пи та ња (4%) и спор та (1%). 23 У ма њим гра до ви ма у 23 Škorc, B. i Og nje no vić, V. (2009) Pro ce na te ma na ci o nal ne stra te gi je za omla di nu. Be o grad: XV na uč ni skup Em pi rij ska is tra ži va nja u psi ho lo gi ji, 223
Ср би ји, мла ди опи су ју сво је кул тур но окру же ње као умртвље но, без до га ђа ја, со ци јал ни жи вот мла дих те че у кла дио ни ца ма и ка фе и ма јер су то је ди на ме ста оку пља ња, приват ни жи вот се од ви ја ис пред те ле ви зо ра или ком пју те ра. Кул тур ни ре сур си ко је за јед ни ца има ни су пре по зна ти као ва жни, па не мо гу да бу ду ис ко ри шће ни на кон струк ти ван на чин. Кул тур не по тре бе су схва ће не као раз би бри га, то је оно што ра ди мо ка да не зна мо шта да ра ди мо и ка да су све оста ле, ва жни је ства ри за вр ше не. Шан се за про ме ну схва та ња зна ња, кул ту ре и по сле тог обра зо ва ња Основ на те ма овог ра да је би ла ана ли за на чи на на ко ји се по јед но ста вље ни мо де ли ори јен ти шу на по гре шне ефек те и гу бе ре ле вант ност. По не где чак по ста ју, као у на ста ви ликов не кул ту ре или књи жев но сти, соп стве не не га ци је, зах тева ју ћи не кре а тив ну кре а тив ност на ча су. Ко ре ни обра зов них за блу да се, ви де ли смо, на ла зе у два мо де ла: мо де лу зна ња као је ди не ва жне ког ни тив не функ ци је ко ју ис ка зу је мо преко ко ли чи не за пам ће ног и у мо де лу чо ве ка ко ји, ви де ли смо, има не про ме њив сет по тре ба и мо гућ но сти пре ма ко ме се као пре ма фи нал ном ис хо ду кре ће од де тињ ства до од ра слог до ба. Ме ња ње по себ них по сле ди ца не ког мо де ла не ће мо ћи да до не се ни шта зна чај но док оста је не так нут мо дел. Та ко се мо же опи са ти си ту а ци ја ко ју да нас има мо кам па ње за из ме ну по сле ди ца. Њи хов ефе кат мо же да бу де ло кал ни, ако се уоп ште ја вља. Си ту а ци ја у ко јој симп то ме про гла ша ва мо узро ци ма, ни је но ва, она се као ре френ по на вља у раз ли чи тим на уч ним епоха ма и сре ди на ма. Упр кос то ме, ре ал но је мо гу ће да сва ко од нас де лу је са да и од мах, на нео гра ни чен број на чи на. Не ке од тих на чи на већ ко ри сти мо, не ки су у на ста ја њу. Не по сто ји за бра на отво реног де ло ва ња и екс пе ри мен ти са ња са ме то да ма у обра зо вању. Мо гу ће је де ло ва ти од мах, у ди рект ном ра ду са мла дима, као што мно ги за и ста и ра де. Сва ки на став ник је то га све стан и они хра бри ји ме ђу на ма су они ко ји без об зи ра на не до стат ке мо де ла не пре ста ју да ра де на ње го вој креа тив ној при ме ни. На став ник ко ји се на да да ће мо дел или про грам по ста ти бо љи, али не пре по зна је про стор за сво је по ку ша је у ве зи са тим про пу шта сва ки тре ну так, про пу шта ге не ра ци је, про пу шта раз вој ну при ли ку ко ја се ви ше не ће ука за ти. За то је по треб но осве сти ти ре сур се ко је има мо а ко је ни смо ис ко ри сти ли. Fi lo zof ski fa kul tet, Univerzitet u Beogradu, 6-7 fe bru ar. 224
У јед ном ис тра жи ва њу ко је се ба ви ло пси хо ло шки гле дано про блем ским уз ра сти ма, пре а до ле сцен ти ма (12 13 го ди на) и адо ле сцен ти ма (15 18 го ди на) смо ана ли зи ра ли ка ко се до жи вља ва ју вр шња ци и од ра сле осо бе из окру жења. Уче ство ва ло је 170 ис пи та ни ка из пет основ них и три сред ње шко ле. Иде ја је би ла да се из ну тра, са пла на лич ног до жи вља ја сни ми сли ка ин тер ак тив ног по ља у ко ме де те одра ста, од го во ри су до би је ни то ком во ђе ног про це са у ко ме су сви ак тив но уче ство ва ли. Од го во ри ука зу ју на ба лан си ран, уме рен став ових гру па пре ма вр шња ци ма и од ра сли ма из окру же ња, ни је би ло стати стич ки зна чај них раз ли ка у на во ђе њу по зи тив них или нега тив них од ли ка. С об зи ром на то да се ра ди ло о про бле матич ним уз ра сти ма ко ји се при ка зу ју као те шки за рад, и то у тре нут ку ка да је по тре ба за кон фор ми ра њем вред но сти ма вр шња ка нај ја ча, мо гло би се оче ки ва ти са су сли ке од раслих не га тив ни је од сли ке се бе или сво јих вр шња ка. Ово се ни је до го ди ло. То по ка зу је да је дру штве но усво је на сли ка про бле ма тич ног уз ра ста упро шће на, мањ ка ва, не га тив но ори јен ти са на пре ма про бле ма тич ном по на ша њу а не пре ма ка па ци те ти ма ко је та гру па има. Тра ди ци о нал но, пре а до лесцент (12 13 го ди на) и адо ле сцент (14 18) ни су пре по зна ти као би ћа ко ја ми сле. Ка да се уђе ду бље у са др жај од го во ра, ви ди се да су основ не по зи тив не од ли ке вр шња ка дру штвене при ро де: до бар је онај ко је до бар друг, ко во ди ра чу на о оста ли ма, ко је оп ти ми сти чан, не се би чан, не по су ста је ла ко, же ли да по мог не, не ру га се, искрен је. Од ра сли у окру жењу је онај ко ји је му дар, же ли да са слу ша и да је са ве те, има сво је ви ђе ње све та и спре ман је да под у чи и по де ли са млади ма. 24 По ље де ло ва ња од ра слих је, ви ди мо, отво ре но. Да ли смо то га све сни, да ли смо спрем ни да то пре тво ри мо у сва ко днев ну прак су? Су де ћи пре ма сли ци мла дих ко је гра де ме ди ји, си гур но је да ни смо до вољ но спрем ни за ово де ло ва ње. Ту се ви ди да су мла ди љу ди при ка за ни по ла ри зо ва но. По ста је мо дру штве но све сни мла дих љу ди он да ка да по стиг ну из у зет не ре зул та те у оба сме ра, по зи тив ном, ка да су при ка за ни као не до стижни узо ри за обо жа ва ње, или не га тив ном, ка да по чи не нешто због че га ме ди ји по зи ва ју на оштре ка зне (че сто уместо име на љу ди ко ри сте ћи њи хо ве на дим ке или на зи ве као што су да ви тељ, мон струм, ху ли ган ). Сли ка ко ју ми као од ра сли да је мо о мла ди ма је да ле ко ма ње ни јан си ра на и до бро на мер на од оне ко ју они да ју о на ма као од ра сли ма. 24 Škorc, B; Og nje no vić, V. (2012) Do ži vljaj vrš nja ka i od ra slih u obra zo va nju. Be o grad: 60 Na uč no-struč ni skup psi ho lo ga Sr bi je Me re nje i pro ce na u psiho lo gi ji, str. 145-146. 225
Ис тра жи ва ња мо ти ва и схва та ња на став ни ка, исто вре ме но, по ка зу ју да је по сле ди ца не до вољ не се лек ци је и кон тро ле на став нич ког ка дра усло ви ла ства ра ње оп ште кли ме ко ја је не га тив но ори јен ти са на пре ма уче ни ци ма и пре ма образов ним вла сти ма. На став ни ци у ова два по ља сме шта ју све сво је про фе си о нал не про бле ме. Уче ни ци се ви де као пробле ма тич ни, не ди сци пли но ва ни, ле њи, не за ин те ре со ва ни, на сил ни, по дру гљи ви и др ски. По не кад је пси хо ло шки профил на став ни ка не при ме рен обра зов ном за дат ку. Ова по јава је при кри ве на и ни је ви дљи ва од мах, не го кроз из ве сно вре ме, ка да се по ка жу ко му ни ка ци о ни про бле ми. На жа лост, на став ник је та да за у зео рад но ме сто и те шко га је ода тле по ме ри ти. Ис тра жи ва ња на став ни ка при род них на у ка у основ ним и сред њим шко ла ма, на при мер, по ка зу је да су ста во ви ове гру пе на став ни ка пре ма са зна њу и уче њу нега тив ни ји не го ста во ви њи хо вих уче ни ка, па чак и њи хо вих ло ших уче ни ка! На став ни ци ве ру ју да је спо соб ност уче ња уро ђе на и да на њу ни је мо гу ће де ло ва ти ге нет ски нам је за да та. 25 Ко ји смер де ло ва ња је отво рен? Ма га ре ћу клу пу тре ба заме ни ти нор мал ном ка же је дан од уче сни ка ис тра жи ва ња. По тен ци јал но по ље за убла жа ва ње тен зи ја из ме ђу по ла ризо ва них ста во ва и по зи ци ја се на ла зи у ди ја ло гу. Не го ва ње ди ја ло га уну тар ге не ра циј ских гру па, као и из ме ђу ге не раци ја и раз ли чи тих ак те ра у обра зо ва њу и од ра ста њу је важан ме ха ни зам. За то је по треб но обез бе ди ти про грам ски про стор ко ји је сло бо дан од за да тих ис хо да, ко ји не гу је успо ста вља ње и раз вој од но са (ин тер ак тив ну при ро ду обра зова ња), ко ји је осе тљив на раз ли чи то сти и аси ме три ју из ме ђу уче сни ка, ко ји до зво ља ва ау тен ти чан и искрен из раз и ко ји је отво рен пре ма со ци јал ном по љу. Та да ће шко ла пре стати да бу де ме сто стра хо ва и не у спе ха, а по ста ће ме сто нормал ног ра ста и раз во ја. Та да не ће би ти по треб но гро зни ча во уво ђе ње ви део над зо ра и фи зич ког обез бе ђе ња, јер истин ска гра ни ца из ме ђу шко ле и дру штва ни је бо дљи ка ва жи ца него отво рен про стор у ко ме се од и гра ва од ра ста ње и уза јамна про ме на. Та да област кул ту ре не ће мо ра ти по себ но да се одва ја и не гу је јер ће би ти не го ва на у окви ру све га, у че му већ уче ству је и у че му већ је сте. 25 Cvi jan, N. (2010) Po ve za nost epi ste mo loš kih ve ro va nja i mo ti va ci o ne ori jenta ci je kod uče ni ka i na stav ni ka gim na zi ja, Be o grad: XVI Na uč ni skup Em pirij ska is tra ži va nja u psi ho lo gi ji, Fi lo zof ski fa kul tet, Univerzitet u Beogradu, Be o grad. 226
ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ba u cal, A. (2012) Ključ ne kom pe ten ci je mla dih u Sr bi ji u PI SA 2009 ogle da lu. Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju, Fi lo zof ski fa kul tet, Univerzitet u Be o gra du, Beograd. Csiks zent mi halyi, М. (1997) Fin ding Flow: the Psycho logy of en gange ment with everyday li fe, Ba sic Bo oks a mem ber of Per se us Bo oks gro up. Cvi jan, N. (2010) Po ve za nost epi ste mo loš kih ve ro va nja i mo ti va ci o ne ori jen ta ci je kod uče ni ka i na stav ni ka gim na zi ja. Be o grad: XVI Na uč ni skup Em pi rij ska is tra ži va nja u psi ho lo gi ji, Fi lo zof ski fa kul tet. Fromm, E. (1966) Čo vjek za se be: is tra ži va nje o psi ho lo gi ji eti ke, Za greb: Na pri jed. Funch, B. S. (1997) The Psycho logy of Art Ap pre ci a tion, Co pen ha gen: Mu se um Tu scu la num Press, Uni ver sity of Co pen ha gen. Хам ваш, Б. (1994) Не ви дљи во де ша ва ње, Бе о град: Но ва. Holz man, L. (1997) Scho ols for Growth: Ra di cal al ter na ti ves to current edu ca tion mo dels, New York: Law ren ce Erl ba um. Holz man, L. (2009) Vygotsky at Work and Play, Lon don and New York: Ro u tled ge, Taylor and Fran cis Gro up. Ко раћ, И. (2013) Ком пе тен ци је на став ни ка ли ков не кул ту ре и могућ но сти њи хо вог прoфесионалног раз во ја, док тор ска ди сер та ција, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Но ви Сад. May, R. (1976) The Co u ra ge to Cre a te. New York: A Ban tam Bo ok, W. W. Nor ton & Com pany Inc. Ог ње но вић, П. и Шкорц, Б. (2012) На ше на ме ре и осе ћа ња. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке. Os good, C. E., Suc ci, G. and Tan nen ba um, P. H. (1975) The Me a su rement of Me a ning. Il li no is: Uni ver sity of Il li no is Press. Па вло вић, Д. и Ба у цал, А. (2013) Ре зул та ти ПИ СА те сти ра ња. Ка кво је обра зо ва ње по треб но на став ни ци ма пред мет не на ставе?, Бе о град: Струч ни тим за ре фор му ви со ког обра зо ва ња. 20. 12. 2013. Па вло вић, М. (1987) Го вор о ни чем. Ниш: Гра ди на. Pe jić, B. (2004) Ti po vi cr te ža u li kov noj umet no sti i mo du si estet ske pre fe ren ci je, ma gi star ski rad, Fi lo zof ski fa kul tet, Univerzitet u Be o gra du, Be o grad. Pe jić, B. i Škorc, B. (2009) Uti caj si ste mat skog li kov nog obra zo vanja na estet sko su dje nje. Ba nja Lu ka: Na uč na i du hov na ute me lje nost druš tve nih re for mi, zbor nik ra do va, Na uč ni sku po vi, knji ga 10 Плут, Д. и Кр ња јић, З. (уред ни ци) (2004) Обра зо ва ње и дру штвена кри за: до ку мент о јед ном вре ме ну, Бе о град: Ин сти тут за пси холо ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та, Универзитет у Београду. 227
Pro svet ni pre gled spe ci jal ni broj (2010) List pro svet nih rad ni ka Re pu bli ke Sr bi je. Be o grad: Mi ni star stvo pro sve te, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Sawyer, K., John-Ste i ner, V., Mo ran, S., Ster nberg, R., Feld man, D., Na ka mu ra, J i Csiks zent mi halyi, M. (2003) Cre a ti vity and De ve lopment, Ox ford: Ox ford Un ver sity Press. Škorc, B., Vu ko vić I., Sto ja di no vić, D. i Mo ra ča, J. (1994) Le po i le po za me ne, Be o grad: Psi ho lo gi ja XXVII, str. 3-4. Škorc, B. i Og nje no vić, V. (2009) Pro ce na te ma na ci o nal ne stra te gi je za omla di nu. Be o grad: XV na uč ni skup Em pi rij ska is tra ži va nja u psiho lo gi ji, Fi lo zof ski fa kul tet Be o grad, 6-7. fe bru ar. Škorc, B. i Og nje no vić, V. (2012) Do ži vljaj vrš nja ka i od ra slih u obra zo va nju. 60 Be o grad: Na uč no-struč ni skup psi ho lo ga Sr bi je Mere nje i pro ce na u psi ho lo gi ji. 145-146. Sto ji lo vić, I. (2012) Eks pe ri men tal na pro ve ra te o ri je pro ce ne. Ma gistar ski rad, Fi lo zof ski fa kul tet u Be o gra du, Ode lje nje za psi ho lo gi ju, Be o grad. Bojana Škorc University of Arts, Faculty of Fine Arts, Belgrade CULTURE AS PASTIME Abstract Dominant models of knowledge, human being and culture have been discussed from the humanistic aspect of their effects on education. Simplified psychological models now in use in education, treat knowledge as linear enhancement of memory, children development as acquisition of adult role, and human being as a homo faber, emotionless, cognitive creature. That way, importance of developmental and interactive nature of culture and art are not recognized. Practical consequences are affecting education outcomes, and are especially significant in the fields of art and creative education. Art is minimally included in the curricula and if at all, it is mainly represented by art history with passive learning as basic process. Instead of that, active, explorative interaction is needed in order to establish not only child art relation, but also child culture and child science relations. At the same time, transformation of a teachers role, shift from knowledge presenter toward interactive partner is needed. These are preconditions not only for the improvement of education, but for the general change in understanding culture and its significance in child development and the development of the society in general. Key words: art education, education, participation 228