ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА Са же так: Тра ди ци ја из ла га ња у окви ру на ци о нал них па ви љо на, ко ја је ус по ста вље ња на из ло жба ма из 19. ве ка на ста вље на је и да нас у окви ру Свет ских из ло жби ( Ex po ) и Би је на ла у Ве не ци ји. У ра ду ће би ти раз ма тра на уло га и зна чај па ви љо на као за себ не ти по ло шке ка те го ри је у ар хи тек ту ри, као и ње го ва ин стру мента ли за ци ја на по ме ну тим ма ни фе ста ци ја ма. Па ви љо ни ће би ти раз ма тра ни као ме ста из ла га ња, и као ау то ном ни објек ти ко ји кроз сво ју фор му и об ли ко ва ње има ју хи брид ну уло гу да го во ре о ар хи тек ту ри, умет но сти и на ци о нал ном иден ти те ту. Уз исто ријат па ви љо на, од пра те ће сце но гра фи је до са мо стал ног објек та, би ће раз ма тра на и њи хо ва по зи ци ја у ин сти ту ци о нал ном окви ру свет ских из ло жби и Би је на ла у Ве не ци ји. У ра ду ће се раз ма тра ти и две кон цеп ци је па ви љо на као при вре ме них струк ту ра (свет ске из ло жбе) и трај них про сто ра за из ла га ње (Би је на ле) и по сле ди ца ова кве по де ле на ар хи тек ту ру па ви љо на. Кључ не ре чи: па ви љо ни, Свет ске из ло жбе, Би је на ле у Ве не ци ји, на ци о нал ни, ар хи тек ту ра Увод Ка ко се из ло жбе, не за ви сно од њи хо вог фор ма та и са др жаја, ско ро увек мо гу раз ма тра ти и као дис кур зив на и ви зуел на плат фор ма за про у ча ва ње од ре ђе ног дру штве ног тренут ка, при ли ком из у ча ва ња ових ма ни фе ста ци ја по треб но 231

је на пра ви ти увид у све де ло ве из ло жбе и на пра ви ти увид у контекст у окви ру ко јег су пре зен то ва не, ка ко би се бо ље раз у ме ла уло га ко ју су по је ди не из ло жбе има ле у дру штвеним и кул тур ним де ша ва њи ма. У фа ми ли ји из ло жби, ка ко због њи хо вог кон ти ну и те та, та ко и због зна ча ја ко ји су има ле на да љу ево лу ци ју овог жан ра, по себ но се из два ја ју свет ске из ло жбе (Ин тер на ци о нал не изло жбе или Ex po) као ме ста на ко ји ма се из ла жу екс по на ти из свих сег ме на та јед ног дру штва, и Би је на ле умет но сти у Ве не ци ји ка рак те ри стич но као ме сто при ка зи ва ња ли ков не и ви зу ел не умет но сти (а од осам де се тих го ди на 20. ве ка и ар хи тек ту ре). Ове из ло жбе, и по ред ве ли ких раз ли чи то сти у на чи ну и ди на ми ци ор га ни за ци је, об у хва ту и ду жи ни тра јања, има ју јед ну ве о ма ва жну за јед нич ку ка рак те ри сти ку ко ја се од но си на на чин на ко ји се ор га ни зу је на ступ и се лек ци ја умет ни ка и др жа ва уче сни ца, а ко ји се са сто ји од ком би наци је на ци о нал них и ана ци о нал них из ло жбе них се лек ци оних про це са, 1 као и пре ма то ме што се за ор га ни за ци ју ових из ло жби ко ри сте про сто ри на ци о нал них из ло жбе них па виљо на, ко ји пред ста вља ју бит но сред ство у функ ци о ни са њу из ло жбе них ма ни фе ста ци ја овог фор ма та. Упра во из тог раз ло га у овом ра ду је раз ма тра на уло га из ло жбе них па виљо на (на ци о нал них, ин тер на ци о нал них или не ких дру гих) у функ ци о ни са њу из ло жби. У пр вом де лу је дат кра так преглед основ них тер ми на ко ји се ве зу ју за ти по ло шку ка те гори ју па ви љо на и њи хо ва ево лу ци ја од Пр ве Свет ске из ло жбе у Лон до ну 1851. до да нас, а у дру гом де лу ра да фо кус је на Би је на лу у Ве не ци ји и на ци о нал ним па ви љо ни ма ко ји су за по тре бе ове из ло жбе гра ђе ни на про сто ру Ђар ди на (Gi ar di ni di Ca stel lo) од 1895. до де ве де се тих го ди на 20. ве ка. Из ло жбе ни па ви љо ни од пра те ће сце но гра фи је до са мо стал ног објек та Пре ма ре чи ма Бе а триз Ко ло ми не (Be a triz Co lo mi na), реч пави љон се из во ди из фран цу ске ре чи за леп ти ра pa pil lon, због асо ци ја ци је на стра ни це ла ког отво ре ног но мад ског ша то ра ко ји под се ћа на леп ти ро ва кри ла. 2 Овај тер мин је, та ко ђе, у за ви сно сти од исто риј ског пе ри о да и је зи ка у ко ме се упо тре бља вао озна ча вао и ба штен ски и ло гор ски ша тор, ма ли лет њи ко вац са окру глим кро вом, ку ћи цу са ку бе том, 1 Чу бри ло, Ј. (2009) Ка ко ме ђу на род не из ло жбе ми сле, Збор ник Ма ти це срп ске за ли ков не умет но сти бр. 37, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, стр. 301. 2 Ko lo mi na, B. (2007) Pa vi ljo ni bu duć no sti, Oris br. 48, Za greb: Ar hi tekst, str. 17. 232

про сто ри ју са екс по на ти ма на из ло жба ма итд. 3 У свим ва ријан та ма зна че ња за па ви љон се ве зу је ка те го ри ја про ла зности, од но сно огра ни че ног вре мен ског тра ја ња, и упра во ће та осо би на би ти од ве ли ког зна ча ја за де фи ни са ње уло ге и зна че ња из ло жбе них па ви љо на. Ти по ло шки па ви љо ни се као про стор не струк ту ре, по ве зу ју са тра ди ци јом при вре ме них по зор ни ца ко је су се у пе ри о ду ре не сан се ко ри сти ле за обе ле жа ва ње зна чај них до га ђа ја и све ча но сти. Ка ко на во ди Ко ло ми на, па ви љо ни су се ко ристи ли као при ли ка за ре а ли за ци ју но вог сти ла, но ву вр сту про сто ра, но во зна че ње де ко ра ци је ство ре не мо жда за са мо је дан дан... 4. Па ви љо ни су би ли сце но гра фи ја, де ко ра ци ја, пра те ћи еле мент ве ћег до га ђа ја, по за ди на ко ја је би ла времен ски огра ни че на. Сре ди ном 19. ве ка са по ја вом са јам ских ма ни фе ста ци ја и из ло жби, иа ко су и да ље при вре ме ног карак те ра, њи хо ва струк ту ра се усло жња ва, и па ви љо ни доби ја ју на зна ча ју. На сај мо ви ма и свет ским из ло жба ма ко је у овом пе ри о ду до би ја ју сво ју уста ље ну фор му, уло га пави љо на је би ла да обез бе де про стор ни оквир за из ла га ње и при ка зи ва ње иде а ли зо ва них сли ка све та 5 ко је су би ле презен то ва не на ова квим из ло жба ма. Спе ци фич ност на ме не и при вре ме ност, усло ви ли су екс пе ри мен тал ну уло гу па ви љона, њи хо ву про грам ску од ре ђе ност и фор мал но об ли ко ва ње. Они има ју дво стру ку уло гу, пр вен стве но да обез бе де ме сто где ће би ти ор га ни зо ва на из ло жба, док су са дру ге стра не сво јим фор мал ним об ли ко ва њем има ли за за да так да пре несу од ре ђе ну по ру ку. С об зи ром да су на ста ли на осно ву кон струк тив них и де кора тив них еле ме на та, пре у зе тих из пар ков не и ин ду стриј ске ар хи тек ту ре, 6 још од пр ве Свет ске из ло жбе у Лон до ну 1851. го ди не, и Кри стал не па ла те као из ло жбе ног па ви љо на, архи тек ту ра ових струк ту ра под ра зу ме ва тренд екс пе ри менти са ња ко ји се у јед ном пе ри о ду у нај ве ћој ме ри од но сио на под руч је кон струк ци ја и при ме ну но вих ма те ри ја ла. 7 У ка сни јим фа за ма раз во ја, пре ма ре чи ма Бе а триз Ко ло ми не, тра ди ци ја па ви љо на као ме ста екс пе ри мен ти са ња је наста вље на, и од но си ла се пре све га на кон стру и са ње сли ке упе ча тљи ве сли ке по ну ђе не ма сов ној пу бли ци кроз по пулар не из ло жбе ко ја по том на да ље би ва из ло же на у но ви 3 Исто, стр. 17. 4 Исто, стр. 14. 5 Ga ljer, J. (2009) EX PO 58 i ju go sla ven ski pa vi ljon Vjen ce sla va Ric hte ra, Zagreb:Ho retzky, str. 120. 6 Ko lo mi na, B. нав. де ло, стр. 10. 7 Исто. 233

на ма, ма га зи ни ма, фил мо ви ма, на те ле ви зи ји, а да нас и на ин тер не ту. 8 Да кле уло га па ви љо на је да у огра ни че ном времен ском пе ри о ду, пу тем из ло жбе као ме ди ја, и свог фор малног об ли ко ва ња, кон стру и шу тј. пре не су од ре ђе ну сли ку публи ци. Оно што је ка рак те ри стич но за све ти по ве из ло жбених па ви љо на, уко ли ко се раз ма тра њи хов исто ри јат, је сте упра во чи ње ни ца да ве ћи на ових па ви љо на, из гра ђе них у пе ри о ду на кон Лон дон ске из ло жбе 1851. го ди не, по сто ји само у ме мо ри ји. Иа ко фи зич ки не по сто је, ве ли ки број ових обје ка та оста вио је траг у исто ри ји и те о ри ји ар хи тек ту ре. Иа ко фор мал но ни су има ли про грам, па ви љо ни су вр ло често би ли про мо те ри но вих иде ја ко је су има ле ве ли ки од јек у ар хи тек ту ри. Ме ђу њи ма су са свим си гур но Ста кле ни па ви љон (Glas ha us) Бру на Та у та (Bru no Ta ut) из гра ђен за из ло жбу Верк бун да у Кел ну (1914), па ви љон Со вјет ског Саве за Кон стан ти на Мељ ни ко ва на из ло жби у Па ри зу (1925), Ми сов па ви љон Не мач ке на из ло жби у Бар се ло ни (1929),неки од па ви љо на ко је је Ле Кор би зи је (Le Cor bu si er) ра дио у са рад њи са Пје ром Жа не ре ом (Pi er re Je an ne ret) на из ло жбама у Па ри зу (1925. и 1937), или мно го број ни па ви љо ни ко ји су из гра ђе ни у пе ри о ду на кон Дру гог свет ског ра та па све до да нас. 9 Он о што је за ни мљи во је да су по је ди ни од ових пави љо на до би ли на зна ча ју мно го ка сни је у од но су на пе ри од њи хо ве из град ње, на су прот чи ње ни ци да фи зич ки ви ше нису по сто ја ли. Иа ко је њи хо во тра ја ње нај че шће би ло ве за но за тра ја ње из ло жбе, па ви љо ни су на ста ви ли да по сто је у ката ло зи ма, при ка зи ма из ло жби или јед но став но у се ћа њу. 10 Ка ко на во ди Бе а триз Ко ло ми на у раз ма тра њу исто ри ја та из ло жбе них па ви љо на: из ло жбе ни па ви љо ни 20. сто ле ћа су би ли мје ста ин ку ба ци је но вих об ли ка ар хи тек ту ре ко ја је по не кад то ли ко шо кант но ори ги нал на и но ва да они ни ка да ни су би ли пре по зна ти као ар хи тек ту ра. 11 Свет ске из ло жбе пр во бит ни кон текст за реали за ци ју при вре ме них па ви љо на Иа ко се че сто по сма тра ју као ау то ном не це ли не, па ви љо ни нај ве ро ват ни је ни ка да не би би ли то што је су без кон тек стуал ног окру же ња ко је су им омо гу ћи ле ма ни фе ста ци је ко је се 8 Исто. 9 Pu en te, М. (2000) Ex hi bi ti on Pa vi li ons, Bar ce lo na : Edi to rial Gu sta vo Gi li. 10 На и ме, по ред пар из ло жбе них па ви љо на ко ји су ре кон стру и са ни у касни јим пе ри о ди ма (из ме ђу оста лог ре кон стру и са ни су од но сно по нов но из гра ђе ни Ми сов па ви љон у Бар се ло ни, са из ло жбе 1929. го ди не и 1987. го ди не, и Ле Кор би зи је ов и Жа не ре ов па ви љон са из ло жбе L E sprit Nou ve au из 1925. го ди не који је ре кон стру и сан 1977. го ди не). 11 Ko lo mi na, B. нав. де ло, стр. 16. 234

од сре ди не 19. ве ка ор га ни зу ју у фор ма ту свет ских из ло жби. Раз вој овог мо де ла из ло жбе них ма ни фе ста ци ја по мно го чему је био спе ци фи чан. Ове ма ни фе ста ци је су има ле уло гу да про мо ви шу но ве вред но сти и да кроз раз не фор ма те изла га ња, екс по на те и пра те ћа де ша ва ња при ка жу на пре дак ци ви ли за ци је на гло бал ном и ло кал ном ни воу. Оно што је ка рак те ри стич но за ове ма ни фе ста ци је је сте ма сов на пу блика, тј. чи ње ни ца да је ве ли ки број по се ти ла ца имао при ли ку да за вре ме тра ја ња ових из ло жби на пра ви увид у но ве друштве не, еко ном ске, по ли тич ке и естет ске вред но сти. 12 Иа ко су вр ло че сто из гле да ле као ме ста за бав ног ка рак те ра, изло жбе су у ства ри по ста ле ме сто раз ме не и кон стру и са ња но вих иде ја, иде а ла и иде о ло ги ја, ко ји су има ли за за да так да по ну де но ву ви зи ју бу дућ но сти кроз на у ку, тех но ло ги ју, умет ност итд. Ка ко на во ди Ја сми на Чу бри ло, исто ри ја ових ма ни фе ста ци ја за по чи ње у освит мо дер ног до ба, 13 ка да се свет ске из ло жбе кон ци пи ра ју на на ци о нал ној осно ви, и служе као ме сто при ка зи ва ња свет ског на прет ка, кроз из ла гање на ци о нал них са вре ме них до стиг ну ћа 14, у окви ру ко јих се као по се бан сег мент, већ од Свет ске из ло жбе у Па ри зу 1855. го ди не, из ла жу и на ци о нал на умет нич ка до стиг ну ћа. 15 У при ка зу Ме ђу на род не из ло жбе у Бри се лу ко ја је одр жана 1958. го ди не, Ја сна Га љер ис ти че да фе но мен из ло жби ни је ре кон стру и са ње ни за изо ло ва них, исто риј ских до га ђаја, од но сно скуп фор мал них обе леж ја ко ја се иден ти фи ку ју са ар хи тек ту ром и кон цеп ци јом, те ма ма и по став ка ма, не го знат но ком плек сни је под руч је ме ђу соб них ути ца ја из разли чи тих сфе ра по ли ти ке и кул ту ре. 16 Оно што је за јед нич ко овим из ло жба ма је сте да оне чи не те мат ски оквир, у окви ру ко јег се од ви ја раз ме на од ре ђе них (дру штве них) вред но сти и мо ћи. У том сми слу, ове из ло жбе не са мо да про из во де оно што би тре ба ло да бу де при хва ће но као јав но ми шље ње, него кон сти ту и шу јав но ми шље ње и пред ста вља ју ње го ву рефлек си ју. 17 Бу ду ћи да је ве ћи на из ло жби би ла про па ганд ног ка рак те ра, за ни мљи во је пи та ње од но са пре ма иде о ло ги ји, од но сно по ли тич ки кон текст без ко јег њи хо ва ре а ли за ци ја не би би ла мо гу ћа. Оно што чи ни свет ске из ло жбе за ни мљивим за ис тра жи ва ње је чи ње ни ца да су би ле по сред ник изме ђу ви со ке и ни ске кул ту ре, ви ше и ни же кла се, и из ме ђу 12 Ga ljer, J. нав. де ло, стр. 90. 13 Чу бри ло, Ј. нав. де ло, стр. 301. 14 И сто. 15 Исто, 303. 16 Ga ljer, J. нав. де ло, стр. 195. 17 Чу бри ло, Ј. нав. де ло, стр. 301. 235

тр го ви не, ин ду стри је, тех но ло ги је, на у ке и умет но сти. 18 У по чет ку, на из ло жба ма су гра ђе ни цен трал ни па ви љо ни у окви ру ко јих су по ста вља не све из ло жбе и прате ћа де ша вања, док се од 1873. го ди не и Свет ске из ло жбе у Бе чу по јављу ју и пр ви на ци о нал ни па ви љо ни. 19 Иа ко су би ли при време не струк ту ре, на ци о нал ни из ло жбе ни па ви љо ни има ли су уло гу да пред ста вља ју др жа ве у ар ти фи ци јел ном гло бал ном по рет ку. 20 У том слу ча ју кон цепт на ци о нал них се лек ци ја ни је са мо пи та ње ме ха ни за ма за ре а ли за ци ју и про дук цију на ци о нал ног огле да ла, тј. за ка ко Ја сми на Чу бри ло ка же, за про јек ци ју вла сти тог иден ти те та, већ и за пи та ње зна ча ја и зна че ња (не)ком па ти бил но сти. 21 Ова квом се лек ци јом одно сно ком би на ци јом раз ли чи тих кон тек ста, кул ту ра, уметнич ких прак си и про дук ци ја, мо гло би се ре ћи да структу ра ових ма ни фе ста ци ја про бле ма ти зу је од но се др жа ва и на ци ја у нај ши рем дру штве ном сми слу, где се ну ди увид у дру штве не то ко ве ко ји су ба зи ра ни на на ци о нал ној при падно сти али и на ана ци о нал ном при па да њу ши рој за јед ни ци где се из ло жбе исто вре ме но мо гу ту ма чи ти као ме сто су оча ва ња и упо ре ђи ва ња ло кал ног са гло бал ним. Др жа ве су се на овим из ло жба ма ре пре зен то ва ле пу тем из ло жбе них па виљо на, где су има ле при ли ку да, по ка зу ју на ци о нал на до стигну ћа из про шло сти и да кре и ра ју и кон стру и шу ви зи ју бу дућих кре та ња и оче ки ва ња. Из ло жба као по вод и па ви љо ни као сред ство ко ри шће ни су за кон стру и са ње си сте ма зна ња и кре и ра ње сли ке о од ре ђе ној др жа ви. Упра во су овом проце су па ви љо ни и њи хо ва ар хи тек ту ра има ли ве ли ки зна чај при ли ком по зи ци о ни ра ња или де по зи ци о ни ра ња по је ди них зе ма ља на гло бал ној ма пи. Би је на ле у Ве не ци ји и из ло жбе ни па ви љо ни Из ло жбе ни па ви љо ни ко ји су до би ли на зна ча ју са свет ским из ло жба ма, као ти по ло шка ка те го ри ја до дат но су ево лу и рали то ком вре ме на. Ка ко се тренд пан па ви љо ни за ци је глобу са 22 на ста вио све до да нас, па ви љо ни су ево лу и ра ли и до би ли до дат не функ ци је па се да нас све че шће ко ри сте, не са мо у окви ру ин сти ту ци о нал них окви ра ве ли ких из ложби већ и као при вре ме не ин ста ла ци је у број ним умет ничким ак ци ја ма, па чак и као ал тер на ти ва му зе ји ма са вре ме не 18 Исто. 19 We se mal, P. (2001) Ar chi tec tu re of In struc tion and De light. A so cio- hi stori cal analysis of World Ex hi bi ti on s аs a di dac tic phe no me non (1798-1851- 1970), Rot ter dam: 010 Pu blis hers, р. 20. 20 Чу бри ло, Ј. нав. де ло, стр. 304. 21 Исто. 22 Be roš, N. (2007) Dru ga pri ro da, Oris 48, Za greb: Ar hi tekst, str. 18. 236

умет но сти. 23 Као су прот ност на ци о нал них па ви љо на ко ји се сва ки пут из но ва про јек ту ју и гра де за свет ске из ло жбе, стоје на ци о нал ни па ви љо ни ко ји су из гра ђе ни у Ве не ци ји за по тре бе Ве не ци јан ског Би је на ла. Иа ко је про грам ска структу ра ове из ло жбе вр ло слич на кон цеп ту свет ских из ло жби, оно што их раз ли ку је је сте упра во чи ње ни ца да су за из ложбу у Ве не ци ји па ви љо ни фик сни, тј. трај ни, док је про менљив њи хов са др жај. Пр ва ин тер на ци о нал на из ло жба у Ве не ци ји (Espo zi ci o ne Inter na na zi o na led Ar te) отво ре на је 30. апри ла 1895. го ди не. С об зи ром да исто ри ја ве ли ких ин тер на ци о нал них из ложби са вре ме не умет но сти за по чи ње упра во овом ма ни феста ци јом, као и због чи ње ни це да ће ве ли ки број из ло жби на ста лих на кон Би је на ла у Ве не ци ји би ти кон ци пи ран по узо ру на ову ма ни фе ста ци ју, мо же се ре ћи да је Би је на ле исто вре ме но би ло и по сле ди ца и узрок број них про ме на у умет нич ком све ту. Са ма реч ин тер на ци о нал но, ко ја се до тада ве зи ва ла за кон цеп ци је свет ских сај мо ва и из ло жби ин дустриј ских ар те фа ка та ко је су би ле ор га ни зо ва не у ве ли ким свет ским ме тро по ло ма и ко је су по пу ла ри са ле сам из раз, по пр ви пут се по ве зу је са са вре ме ном умет но шћу упра во на Би је на лу у Ве не ци ји. 24 Венецијанско Би је на ле је кон сти туи са но, ка ко на во ди Шу ва ко вић, у пе ри о ду тран сфор ма ци ја на ци о нал них гра ђан ских мо дер ни стич ких кул ту ра у ин терна ци о нал ни је зик ве ли ког европ ског и не што ка сни је ан глоаме рич ког Мо дер ни зма, и овај исто риј ски мо ме нат је упи сан у про стор ну ор га ни за ци ју вр та Ђар ди ни, на обо ду Ве не ци је где се сва ке дру ге го ди не одр жа ва ова ма ни фе ста ци ја. 25 Овај ви со ко бу џет ни спек такл пред ста вља до бар при мер хе те рото пи је (као што би се мо гло ре ћи и за са му Ве не ци ју). 26 Са м кон цепт струк ту ре Би је на ла у Ве не ци ји, ко ји се за др жао до да нас, за сни ва се на ком би на ци ји ана ци о нал не про бле матске из ло жбе и на ци о нал них се лек ци ја. 27 Ова квом кон цеп цијом од но сно ком би на ци јом раз ли чи тих кон тек ста, кул ту ра, умет нич ких прак си и про дук ци ја, ова ма ни фе ста ци ја ну ди увид у то ко ве умет но сти ба зи ран на на ци о нал ној при пад 23 Исто. 24 Šu va ko vić, M. The Ide o logy of Ex hi bi ti on: On the ide o lo gi es of Ma ni fe sta, Ja nu ary 2003., 20. July 2014., http://www.ljud mi la.org/scca/plat for ma3/suva ko vi ceng.htm. 25 Исто. 26 Ma ri, B. Spain, Mun ta das. On Tran sla tion, 51. In ter na ti o nal art ex hi bi ti on, La Bi en na le di Ve ne zia, Par ti ci pa ting Co un tri es, 118; http://www.art net.com / Ma ga zi ne/fe a tu res/co ne/co ne6-9-05.as p; http://www.in ter vi ew stre am Blog Ar chi ve.zk m.de. 27 Чу бри ло, Ј. нав. де ло, стр. 301. 237

но сти али и на ана ци о нал ном при па да њу ши рој умет нич кој за јед ни ци. На ци о нал ни па ви љо ни у Ве не ци ји стал ни про стор ни оквир за из ло жбе Ка ко је на са мом по чет ку при ли ком одр жа ва ња пр вог Бије на ла 1895. го ди не, ова из ло жба би ла за ми шље на као интер на ци о нал на, то се од по чет ка по ста вља ло пи та ње о засту пље но сти и на чи ну из ла га ња до ма ћих ита ли јан ских и умет ни ка из стра них зе ма ља. То ком вре ме на на са мој из ложби би ло је све ви ше стра них из ла га ча, па је и на зив ин терна ци о нал на оправ дан. У ме ђу вре ме ну, ита ли јан ски умет ници су би ли све не за до вољ ни ји, јер су ве ро ва ли да се због про кла мо ва не ин тер на ци о нал но сти у из ло жбе ном про сто ру њи ма не по све ћу је до вољ но ме ста. Ре ше ње за ма њак из ложбе ног про сто ра по ја ви ло се 1907. го ди не по иде ји Ан то ниа Фра де ле та (An to nio Fra de let to) ге не рал ног се кре та ра Би је нала, ко ји је пред ло жио да се дела стра них умет ни ка из ла жу у на ци о нал ним па ви љо ни ма ко ји би се из гра ди ли у Ђар ди нима. 28 У слу ча ју из град ње па ви љо на, јед ном одо бре не, зе мље уче сни це мо гле су да ода бе ру да ли ће из гра ди ти па ви љо не од мах о соп стве ном тро шку и по соп стве ном ода би ру архи тек те, или да по ве ре из ра ду про јек та и из град њу зва нични ци ма Би је на ла. И у јед ном и у дру гом слу ча ју, би ло је пред ви ђе но да ка да јед ном па ви љон бу де из гра ђен, по ста не вла сни штво и од го вор ност зе мље уче сни це. На овај на чин ита ли јан ски умет ни ци до би ли су ви ше ме ста у цен трал ном па ви љо ну. Ова кав ме ха ни зам уче ство ва ња и пред ста вља ња зе ма ља омо гу ћио је стал ну ин тер на ци о нал ну пар ти ци па ци ју и оси гу рао је кон ти ну и тет Би је на ла. На ци о нал ни па ви љо ни су би ли ло ци ра ни на про сто ру Ђарди на, ко ји је пре то га имао уло гу град ског пар ка. На са мом по чет ку одр жа ва ња Би је на ла, на ци о нал не се лек ци је су би ле из ла га не у цен трал ном па ви љо ну, а од 1907. го ди не по чи ње ре а ли за ци ја иде је из град ње на ци о нал них па ви љо на и ре гули са ње њи хо вог прав ног ста ту са, да би у пе ри о ду од 1928. до 1938. го ди не Ђар ди ни до би ли свој ко нач ни из глед. Пр ве зе мље ко је су од лу чи ле да при ка жу се бе на Би је на лу би ле су ве ли ке и моћ не ко ло ни јал не си ле као што су Бел ги ја, пр ва зе мља ко ја је по ди гла свој па ви љон 1907. го ди не. На кон Белги је, то ком 1909. го ди не сво је па ви љо не гра де Ве ли ка Брита ни ја, Не мач ка и Ма ђар ска, за тим Фран цу ска и Швед ска 28 Mar ti ni, V. A bri ef hi story of I Gi ar di ni: Or a bri ef hi story of the Ve ni ce Bi enna le seen from the Gi ar di ni, 20. July 2014., http://www.ar tan de du ca tion.ne t/ pa per/a-bri ef-hi story-of -i-gi ar di ni-or -a-bri ef-hi story-of -th e-ve ni ce-bi en na leseen-from-the-gi ar di ni/. 238

1912., Ру си ја 1914. а од 1938. го ди не умет ни ци из та да шње Кра ље ви не Ју го сла ви је по чи њу да из ла жу у свом па ви љо ну на остр ву Св. Хе ле на, 29 на ко ји се ши ри из ло жбе ни ком плекс про ши рио 1920. го ди не с об зи ром да је остр во би ло од мах по ред Ћар ди на. До 1942. го ди не, број па ви љо на се по пео на 19. Да нас на про сто ру Ђар ди на по сто ји 30 на ци о нал них па ви љо на у ко ји ма се ре пре зен ту је 34 зе ма ља. По след њи изгра ђе ни па ви љон је па ви љон Ју жне Ко ре је, 1995 го ди не. Има ју ћи у ви ду го ди ну ка да је одр жа но Пр во Би је на ле, као и да ту ме из град ње по је ди нач них па ви љо на, тран сфор маци ја Ђар ди на од пар ка до сво је вр сног му зе ја или га ле ри је на отво ре ном од и гра ла се у пе ри о ду од сто ти ну го ди на. За то вре ме тран сфор ма ци ја Ђар ди на пра ти ла је тран сфор маци ју зе ма ља уче сни ца, те уко ли ко ана ли зи ра мо пе ри од изград ње и гру па ци ју на ци о нал них па ви љо на мо же мо прати ти сво је вр сну ар хе о ло шку сли ку ка ко са мог Би је на ла, та ко и зе ма ља уче сни ца. Пр ви та лас па ви љо на чи ни ли су павиљон Бел гиј е (1907), Ма ђар ске (1909), Не мач ке (1909), Ве ли ке Бри та ни је (1909), Хо лан ди је (1912) и Ру си је (1914). У дру гом та ла су из град ње на ци о нал них па ви љо на, ко ји се од ви јао два де сет го ди на на кон пр вог, док су на вла сти би ли фа ши сти, са гра ђе ни су па ви љо ни Шпа ни је (1922), Че хо словач ке (1928), Сје ди ње них аме рич ких др жа ва (1930), Дан ске (1932), Швај цар ске (1932), Пољ ске (1932), Ау стри је (1934), Грч ке (1934), Ру му ни је (1938), Ју го сла ви је (1938) и Египта (1938). На кон Дру гог свет ског ра та, од и грао се тре ћи талас про ши ре ња и из град ње па ви љо на на про сто ру Ђар ди на, ме ђу тим, због не до стат ка про сто ра и ве ли ког бро ја зах те ва др жа ва за из град њу на ци о нал них па ви љо на, одо бре на је изград ња па ви љо на Изра е ла (1952), Ве не цу е ле (1954), Ја па на (1956), Фин ске (1956), Ка на де (1958), Уру гва ја (1961), па виљо на скан ди нав ских зе ма ља (1962) и Бра зи ла (1964). Иа ко је би ла оп ште по зна та чи ње ни ца да је про стор Ђар ди на прена тр пан и да ви ше ни је би ло про сто ра за из град њу но вих па ви љо на, Ау стра ли ја је до би ла до зво лу за из град њу па виљо на 1988. а Ју жна Ко ре ја 1995. го ди не. Про јек то ва ње и из град ња на ци о нал них па ви љо на би ло је за зе мље уче сни це од ве ли ког зна ча ја, те је у по је ди ним случа је ви ма тај по сао био по ве рен во де ћим ар хи тек ти ма тог пе ри о да. Та ко ђе, ве ли ки број па ви љо на је то ком вре ме на на до гра ђи ван или ру шен, а не ки су и по не ко ли ко пу та мења ли сво је фор мал но об ли ко ва ње и фа са ду, у за ви сно сти од исто риј ског кон тек ста и по ру ке ко ји је кон крет на зе мља па 29 Ви ше о овом по гле да ти на: http://www.com mon pa vi li ons.com /pa vi lionser bia.html. 239

ви љо ном же ле ла да по ка же. Ко ло ни за ци ја Ђар ди на је имала вр ло за ни мљив ток, на ро чи то уко ли ко се раз ма тра време из градње по је ди них па ви љо на и њи хо во окру же ње, тј. са ко јим су се зе мља ма гра ни чи ли. Уко ли ко узме мо у об зир ову за ни мљи ву ге о гра фи ју Ђар ди на, уз чи ње ни цу да су па ви љо ни има ли свр ху да бу ду ме сто из ло жбе на ци о нал них се лек ци ја, отва ра се пи та ње гра ни ца и кри тич ке ге о гра фије ко ја, пре ма ре чи ма Ми ше ла Фу коа, мо же да от кри је дискурс мо ћи упи сан у про стор, од но сно у ње го ву ге о гра фи ју. 30 Сам кон цепт Би је на ла и ло ка ци ја па ви љо на уну тар Ђар ди на про бле ма ти зу је пи та ње ге о гра фи је и гра ни ца. Мо жда да нас то и ни је то ли ко ви дљи во, али је у вре ме кон сти ту и са ња Бије на ла и ње го вих пр вих го ди на од пре суд не ва жно сти би ла по зи ци ја па ви љо на и ње го во окру же ње. Па ви љо ни су констру и са ли про стор не и ге о граф ске гра ни це уну тар ко јих су се кре та ле из ло жбе схва ће не као апо ри је, од но сно као места у окви ру ко јих се не што на ста ло ов де же ли при ка зати он де, и ко ја де фи ни шу гра ни цу као мо ћан, про стор но ло ци ран ен ти тет ко ји исто вре ме но по ве зу је и де ли под руч ја раз ли чи те ге о граф ске те ри то ри је. 31 Упра во је у том кон тексту за ни мљи во пра ти ти исто ри ја те по је ди них па ви љо на, њи хо ву тран сфор ма ци ју кроз вре ме, ди на ми ку из ло жбе них ак тив но сти, као и ве зу ових ме ста са по је дин ци ма ко ји су ра ди ли на њи хо вом про јек то ва њу, из град њи или у про це су ор га ни зо ва ња из ло жби. 32 Бел гиј ски па ви љон са гра ђен је на ини ци ја ти ву проф. Фирен са Ге ва ер та (Fi e rens-ge va ert) ко ји је у то вре ме био дирек тор Ака де ми је Ле пих умет но сти. Про је кат за па ви љон и уну тра шњу де ко ра ци ју ура дио је ар хи тек та Ле он Сне јерс (Léon Sneyers). На ову струк ту ру па ви љо на то ком го ди на до гра ђи ва ни су де ло ви, 1930. го ди не на већ по сто је ћи пави љон до гра ђе не су још две про сто ри је са обе стра не централ не дво ра не, док је 1948. го ди не про ме ње на це ла фа сада па ви љо на по про јек ту Вир ги ли ја Ва ло та (Vir gi lio Val lot). Не по сред но пре одр жа ва ња осмог по ре ду Би је на ла 1909. го ди не, са гра ђе на су још три стра на па ви љо на ме ђу ко ји ма и бри тан ски па ви љон, ко ји је у ства ри пред ста вљао адап таци ју већ по сто је ћег објек та по про јек ту ар хи тек те Едви на Ал фре да Ри кард са (Ed win Al fred Ric kards), док је про је кат ен те ри је ра ура дио Френк Бран гвин (Frank Brangwyn). 30 Fa u ca ult, M. (1980) Po wer/ Know ledg, Se lec ted In ter vi ews and ot her Writings 1972-1977, New York:Pant heon bo oks. 31 Pi o trow ski, P. (2011) Avan gar da u sje ni Jal te-umjet nost Sred njo i sto;ne Euro pe u raz do blju 1945-1989, Za greb: In sti tut za po vi jest umjet no sti, str. 17. 32 О исто ри ја ту па ви љо на у Ђар ди ни ма по гле да ти: http://www.la bi en na le. or g/en /ar chi tec tu re/hi story/. 240

Не мач ки па ви љон, ко је се на ла зи у не по сред ној бли зи ни Бри тан ског па ви љо на, про је кат је Да ни је ла Дон ги ја (Da nie le Dong hi), ар хи тек те из Ве не ци јан ске град ске оп шти не. У пр во вре ме па ви љон је слу жио као про стор за из ла га ње умет ни ка из Ба вар ске, док се од 1912. го ди не у ње му из ла же умет ност из це ле Не мач ке. Па ви љон је био за тво рен то ком Пр вог свет ског ра та и по но во је отво рен 1922. го ди не. Ин тере сант но је да је па ви љон до 1938. го ди не био у вла сни штву гра да Ве не ци је, ка да пре ла зи у вла сни штво Не мач ке Владе. По Хи тле ро вом на ре ђе њу па ви љон је то тал но про ме нио свој из глед, а ар хи тек та за ду жен за тај про је кат био је Ернст Хај гер (Ernst Ha i ger). Ма ђар ски па ви љон из гра ђен је исте 1909. го ди не по пројек ту ар хи тек те и скулп то ра Ге зе Ма ро ти ја (Géza Maróti), ко ји је био ин спи ри сан ма ђар ском исто ри јом и умет но шћу. Мо за и ке у па ви љо ну из ра дио је Мик ша Рот (Mik sa Roth) на осно ву ски ца А. Ко рос фо и ја (A. Ko ros foi). Па ви љон је био за тво рен у пе ри о ду од 1948. до 1958. го ди не због рекон струк ци је, ко ју је из вео Агост Бен хард (Agost Benk hard). Фран цу ски и швед ски па ви љон из гра ђе ни су 1912. го ди не по про јек ти ма ло кал них ар хи те ка та. При ли ком отва ра ња фран цу ског па ви љо на у ње му је би ла по ста вље на Ро ди нова из ло жба. Швед ски па ви љон је 1914. го ди не усту пљен на ко ри шће ње Хо лан ди ји. Хо лан ди ја ко ри сти овај па ви љон све до 1954. го ди не ка да ру ше ста ри и гра де но ви из ло жбе ни па ви љон по про јек ту Ге ри та Ри твел да. Ру ски па ви љон је изгра ђен 1914. го ди не по про јек ту ар хи тек те Алек се ја Ску се ва (Alek sej V. Scu sev). Ар хи тек та Кар ло Скар па (Car lo Scar pa) про јек то вао је па ви љон Ве не цу е ле у окви ру Ђар ди на 1956. го ди не. Ка ко би иза шли у су срет зе мља ма ко је не ма ју сво је па ви љо не у Ђар ди ни ма, 1980. го ди не из гра ђен је при вре мени па ви љон на оба ли ка на ла у не по сред ној бли зи ни Ђарди на. То ком 1982. и 1984. го ди не овај па ви љон уго стио је укуп но 15 зе ма ља укљу чу ју ћи и зе мље из Ла тин ске Амери ке. На сто го ди шњи цу по сто ја ња Би је на ла, ор га ни за то ри из ло жбе по кре ну ли су но ву ини ци ја ти ву, ну де ћи зе мља ма ко ји ма су не до ста ја ли па ви љо ни, мо гућ ност да из ла жу на ода бра ним ло ка ци ја ма ши ром гра да у при ват ним га ле ри јама, ин сти ту ци ја ма кул ту ре итд. Ја сно је да је по сто ја ла од ре ђе на ди на ми ка из град ње па виљо на ко ја се мо же по ве за ти са дру штве ним, по ли тич ким и кул тур ним про ме на ма ко је су се од и гра ва ле у по је ди ним земља ма. Са мим тим па ви љо ни су исто вре ме но би ли и екс пона ти и ме ста у окви ру ко јих су ор га ни зо ва не из ло жбе, на који ма су би ли из ло же ни дру ги екс по на ти. Раз ли чи та ар хи тектон ска ре ше ња па ви љо на су за пра во по ве за на са на чином 241

на ко ји су по је ди не зе мље са ме се бе са гле да ва ле, од но сно ка кву су сли ку же ле ле да по ша љу у свет. По је ди нач ни павиљо ни, упи са ни у про стор Ђар ди на, чи ни ли су сво је врсну ма пу све та. Пре ма ре чи ма Ја сми не Чу бри ло, из град њом па ви љо на парк је, до бив ши па ви љо не, по чео да ли чи на баштен ски град или иде ал ни град са бел гиј ским, хо ланд ским и шпан ским па ви љо ни ма на јед ној глав ној ста зи, са ита ли јанским па ви љо ном у про че љу, и фран цу ским, бри тан ским, немач ким и ка над ским на уз ви ше њу ко јим се за вр ша ва дру га глав на ста за. 33 Струк ту ра овог гра да мо гла би да се, за хваљу ју ћи до ми ни ра ју ћим нео кла сич ним фа са да ма, оси пар ка и ње ним си ме трич ним про пор ци ја ма, пре ма ре чи ма Мар ка Ви гли ја (Mark Wi gley) раз ма тра као пре мо дер на. 34 Но во креи ра на ма па све та ко ја је ја сно упи са на у про стор Ђар ди на го ди на ма је има ла за за да так да про из во ди но ве дис кур се у ли ков ним и ви зу ел ним умет но сти ма. Иа ко је то ком го ди на ин сти ту ци ја Би је на ла ви ше пу та кри ти ко ва на као пре ва зиђе на и да ви ше не ма шта да по ну ди, са ма из ло жба је ус пе ла да оп ста не и да кроз стал но са мо по твр ђи ва ње и на до грађи ва ње успе не са мо да оста не ак ту ел на, већ и да по слу жи као ор га ни за ци о ни мо дел за но ве би је нал не или три је нал не из ло жбе. Би је на ла као по себ на гру па из ло жбе них ма ни фе ста ци ја, послед њих го ди на су по ста ла јед но од нај ра спро стра ње ни јих и нај по пу лар ни јих ме ста из ла га ња и при ка зи ва ња умет нич ких оства ре ња. У при лог овој тврд њи иде не са мо чи ње ни ца да се про те клих де це ни ја по ве ћао број и обим ових ма ни фе стаци ја, већ и да се по ве ћао број и ра зно вр сност по се ти ла ца што го во ри о по пу лар но сти ових из ло жби. 35 Ако су не ка да би ле ре зер ви са не за умет ни ке и при пад ни ке умет нич ких про фе си ја уоп ште (кри ти ча ри, ку сто си, исто ри ча ри уметно сти), да нас су са свим си гур но на ме ње не ши ро ком кру гу по се ти ла ца од сту де на та до ту ри ста. 33 Чу бри ло, Ј. нав. де ло, стр. 303. 34 Wi gley, М. (2005) Cul tu re is al ways well in advan ce of ter ri tory A Con versa tion bet we en An to ni Mun ta das and Mark Wi gley, sep tem ber 2005., 20.july 2014., http://in ter vi ew stre am.zk m.de /?p=26 35 У при лог овим тврд ња ма иду и по да ци да је на Би је на лу у Ве не ци ји 2001. го ди не уче ство ва ло 63 зе ма ља, или да је 52. Би је на ле у Ве не ци ји 2007. го ди не за 165 да на тра ја ња по се ти ло око 320 000 љу ди. По ред то га, еви дент на је чи ње ни ца да се, по ред већ ве ли ког бро ја по сто је ћих из ложби, сва ке го ди не ор га ни зу ју но ве, би је на ла у Ис тан бу лу, Ли вер пу лу, Сид не ју, Сао Па о лу, Син га пу ру, Јо ха нес бур гу итд.). 242

Ме ђу на род на из ло жба ар хи тек ту ре у Ве не ци ји и њен зна чај за те о ри ју и прак су ар хи тек ту ре Иа ко у по ре ђе њу са Ин тер на ци о нал ном из ло жбом ви зу елних умет но сти Би је на ле ар хи тек ту ре у Ве не ци ји има краћу тра ди ци ју, ова ма ни фе ста ци ја је у крат ком пе ри о ду сво га по сто ја ња ус пе ла да се на мет не и до би је на зна ча ју, као и да сва ки пут по кре не но ве те ме и да при ка зу је зна чај не по ма ке у ар хи тек тон ском ства ра ла штву. С об зи ром да је Би је на ле ар хи тек ту ре на ста ло у окви ру Би је на ла ви зу ел них умет ности, при ли ком кон ци пи ра ња из ло жбе пре у зе ти су ор га низа ци о ни мо де ли ко ри шће них за тзв. умет нич ко Би је на ле. У сва ком слу ча ју, ове две ма ни фе ста ци је су не рас ки ди во пове за не ме стом одр жа ва ња и вр ло слич ним, или истим, из лагач ким и кон цеп ту ал ним окви ри ма. Иа ко су на ста ле по узо ру на Би је на ле ви зу ел них умет ности, из ло жбе ар хи тек ту ре се ре ла тив но ка сно по ја вљу ју у Ве не ци ји. У тре нут ку ка да се ар хи тек ту ра по пр ви пут поја ви ла у окви ру Би је на ла умет но сти, ста ри је Би је на ле имало је кон ти ну и тет од јед ног ве ка, док се Филм ски фе сти вал одр жа вао ре дов но од 1932. го ди не. Пре свог ко нач ног осамо ста ље ња од Би је на ла умет но сти, из ло жба ар хи тек ту ре је ор га ни зо ва на као део ве ће из ло жбе Ви зу ел них умет но сти од 1975. го ди не ка да је ор га ни зо ва на пр ва ова ква из ло жба. Иа ко је из ло жба би ла ор га ни зо ва на у скло пу из ло жбе ви зуел них умет но сти, као ку стос де ла из ло жбе ко ја се од но си ла на ар хи тек ту ру име но ван је Ви то рио Гре гот (Vit to rio Gregott). Ово је ујед но и би ла го ди на ка да је Би је на ле по пр ви пут отво ре но, на кон ви ше го ди шње па у зе по сле за тва ра ња 1968. го ди не. На и ме, у окви ру дру штве них пре ви ра ња које је на гло бал ном ни воу обе ле жи ла 1968. го ди на, сту ден ти су те го ди не про те ство ва ли у Ве не ци ји тра же ћи да се Бије на ле уки не, јер се по њи ма пре тво ри ло у ме сто тр го ва ња умет нич ким де ли ма и иде ја ма. 36 На кон ове го ди не, по чи ње пе ри од ин сти ту ци о нал них про ме на. По сле осмо го ди шње па у зе, Би је на ле се по но во ор га ни зу је 1975. го ди не и у оквиру број них но ви на ко је је тре ба ло да од го во ре на зах те ве из 68., по пр ви пут при ка зу је ар хи тек ту ру као екс по нат. 37 Потом су ор га ни зо ва не из ло жбе 1976. и 1978. го ди не, та ко ђе, под вођ ством истог ку ра то ра, у скло пу Би је на ла ви зу ел них умет но сти, док се као са мо стал на ма ни фе ста ци ја Би је нале архитек ту ре у Вене ци ји по пр ви пут ор га ни зу је 1980. 36 Levy, А. and Men king, W. (2010) Ar chi tec tu re on Dis play: On the Hi story of the Ve ni ce Bi en na le of Ar chi tec tu re, Lon don: AA Pu bli ca ti ons, p. 25. 37 Исто. 243

године. 38 Из ло жба и ар хи тек та Па о ло Пор то ге зи од и гра ли су јед ну од нај бит ни јих уло га у ус поста вља њу Би је на ла архитек ту ре као инсти ту ци је ко ја ће у бу ду ћем пе ри о ду има ти ве ли ку уло гу у од ре ђе њу са вре ме не ар хи тек ту ре. Иа ко су из ло жбе ар хи тек ту ре одр жа ва не и ра ни је у окви ру Ве не ци јан ског Би је на ла, упра во се ова из ло жба вр ло че сто узи ма као по че так Би је на ла ар хи тек ту ре. Ова из ло жба је суштин ски де фи ни са на иде јом Па о ла Пор то ге зи ја за ре а ли заци ју из ло жбе Pre sen ce of the Past (При су ство про шло сти), ко ја је по ста ла део исто ри је ар хи тек ту ре, а исто вре ме но је Ве не ци ју до ве ла у цен тар де ша ва ња ве за них за ар хи тек туру тог до ба. Иа ко је Пор то ге зи био за ду жен и за ор га ни заци ју из ло жбе и на ред не го ди не, из ло жба из 1980. го ди не, тзв. Пр во Би је на ле ар хи тек ту ре оста ће за пам ће но по много че му. Пре све га, у окви ру по став ке у Ар се на лу би ли су при ка за ни ра до ви ар хи те ка та ве ли ка на са по чет ка 20. ве ка и ин ста ла ци ја Stra da No vis si ma (Но ва ули ца) ко ја је би ла са ста вље на из ни за фа са да, за чи ју су из ра ду би ли за ду же ни раз ли чи ти ар хи тек ти, уче сни ци из ло жбе, ко је је Пор то ге зи ода брао. Упра во ће ова ин ста ла ци ја обе ле жи ти из ло жбу и би ће јед но од бит них ме ста при ли ком ор га ни зо ва ња бу дућих Би је на ла. 39 По ред то га што је би ла пр ва из ло жба та квог ти па у обла сти ар хи тек ту ре, из ло жба из 1980. го ди не се тако ђе озна ча ва као ме сто до стиг ну ћа и пре крет ни це у ши рем ар хи тек тон ском дис кур су. За кљу чак Ис пи ти ва њем уло ге па ви љо на на из ло жба ма, са по себ ним фо ку сом на свет ске из ло жбе и Би је на ла у Ве не ци ји (ов де се под ра зу ме ва ју и ли ков не и ви зу ел не умет но сти и ар хи текту ра) отво ре на су пи та ња о при ро ди и зна ча ју па ви љо на као по себ не ти по ло шке ка те го ри је у ар хи тек ту ри. Па ви љо ни се мо гу раз ма тра ти и као ар хи тек ту ра али и као ин ста ла ци ја. Где је у том слу ча ју гра ни ца, ка ко не што пре ста је да бу де ар хи тек тон ски про стор у кла сич ном сми слу тог тер ми на и ка да по ста је умет нич ки про је кат? Да ли је па ви љон но си лац са др жа ја или је сам са др жај, од но сно да ли је па ви љон место про стор не ор га ни за ци је екс по на та или је и он сам експо нат? Нај ве ро ват ни је је да је од го вор не где из ме ђу, и да су па ви љо ни и јед но и дру го, и екс по нат и ме сто из ла га ња, и са др жај и но си лац са др жа ја из ло жбе. 38 У том пе ри о ду ди рек тор Би је на ла био је Ђу зе пе Га ла соа (Gi u sep pea Ga las soa (1979-1982)). Овој из ло жби су прет хо ди ле из град ња Ро си је вог Te a tro del Mon do и из ло жба под на зи вом La del pas sa to pre sen za. 39 Le vy and Man king, Ar chi tec tu re on Dis play, 35-47. 244

Раз ма тра њем зна че ња тер ми на из ло жба ко ји по ти че од латин ског пој ма ex hi bi ti on, exi beo, што зна чи по ка за ти, из ложи ти на увид јав но сти, што исто вре ме но зна чи да се не што из ла же јав ној оце ни па је са мим тим под врг ну то кон тро ли или над зо ру, 40 ука зу је на зна чај ко ји па ви љо ни има ју као ак тив ни уче сни ци у овом про це су. Дру гим ре чи ма, ова кво од ре ђе ње зна че ња тер ми на из ла га ња, у ком би на ци ји са про сто ром из ло жбе них па ви љо на, отва ра про блем по зици је мо ћи, од но сно по ста вља пи та ње ко или шта има улогу кон тро ло ра ко ји вр ши над зор и чи ја уло га под ра зу мева су пер ви зи ју и ева лу а ци ју оно га што је по ка за но 41? Код из ло жбе них па ви љо на про стор по ста је озна чи тељ и игра кључ ну уло гу у си сте му мо ћи. Про стор, као што при ме ћу је Ми шел Фу ко, чи ни основ ну ра ван на ко јој се ус по ста вљају од но си мо ћи. Од но сно, ка ко пре но си Пјо тр Пјо тров ски (Pi o tr Piotrow ski), мо ћ је ло ци ра на уну тар про стор них струк ту ра, 42 па са мим тим па ви љо ни не са мо да по дра жава ју прин ци пе на ко ји ма моћ по чи ва већ су и са став ни део ме ха ни за ма ко ји омо гу ћа ва ју тај про цес. У ова квом кон тексту, из ло жбе ни па ви љо ни по ста ју са став ни део ме ха ни за ма функ ци о ни са ња ве ли ких из ло жби, и до дат но на гла ша ва ју су коб ко ји се ја вља из ме ђу две кон цеп ци је по ко ји ма би изло жбе тре ба ло да функ ци о ни шу као при ли ка за кре а тив ни ис ко рак, екс пе ри мент, про ми шља ња прак тич ног и те о ријског дис кур са или као ме сто где ће се те жи ти ре пре зен та цији у ре ви јал ном то ну, ко ја не ће оба ве зно до не ти но ви не али ће на нај де таљ ни ји на чин до ку мен то ва ти по сто је ће ста ње. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Be roš, N. (2007) Dru ga pri ro da, Oris 48, Za greb: Ar hi tekst. Ga ljer, J. (2009) EX PO 58 i ju go sla ven ski pa vi ljon Vjen ce sla va Richte ra, Za greb: Ho retzky. Ko lo mi na, B. (2007) Pa vi ljo ni bu duć no sti, Oris br. 48, Za greb: Ar hitekst. Levy, А. and Men king, W. (2010)Ar chi tec tu re on Dis play: On the Hi story of the Ve ni ce Bi en na le of Ar chi tec tu re, Lon don: AA Pu bli ca ti ons. Ma ri, B. Spain, Mun ta das. On Tran sla tion, 51. In ter na ti o nal art exhi bi ti on, La Bi en na le di Ve ne zia, Par ti ci pa ting Co un tri es, 118; http:// www.art net.com /Ma ga zi ne/fe a tu res/co ne/co ne6-9-05.as p; http://www. in ter vi ew stre am Blog Ar chi ve.zk m.de Mar ti ni, V. A bri ef hi story of I Gi ar di ni: Or a bri ef hi story of the Ve nice Bi en na le seen from the Gi ar di ni, 20. July 2014., http://www.ar tan 40 Pi o trow ski, P. нав. де ло, стр. 17. 41 Исто. 42 Исто, стр. 18. 245

de du ca tion.ne t/pa per/a-bri ef-hi story-of -i-gi ar di ni-or -a-bri ef-hi story-of -th e-ve ni ce-bi en na le-seen-from-the-gi ar di ni/. Pi o trow ski, P. (2011) Avan gar da u sje ni Jal te Umjet nost Sred njo istočne Eu ro pe u raz do blju 1945.-1989., Za greb: In sti tut za po vi je st u mjet no sti, str. 17. Pu en te, М. (2000) Ex hi bi ti on Pa vi li ons, Bar ce lo na : Edi to rial Gu sta vo Gi li. Fa u ca ult, M. (1980) Po wer/ Know ledg, Se lec ted In ter vi ews and ot her Wri tings 1972-1977, New York: Pant heon bo oks. Чу бри ло, Ј. (2009) Ка ко ме ђу на род не из ло жбе ми сле, Збор ник Ма ти це срп ске за ли ков не умет но сти бр. 37, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Šu va ko vić, M. The Ide o logy of Ex hi bi ti on: On the ide o lo gi es of Mani fe sta, Ja nu ary 2003., 20. July 2014., http://www.ljud mi la.org/scca/ plat for ma3/su va ko vi ceng.ht m We se mal, P. (2001) Ar chi tec tu re of In struc tion and De light. A so ciohi sto ri cal analysis of World Ex hi bi ti on sas a di dac tic phe no me non (1798-1851- 1970), Rot ter dam: 010 Pu blis hers, 20. Wi gley, М. (2005) Cul tu re is al ways well in advan ce of ter ri tory A Con ver sa tion bet we en An to ni Mun ta das and Mark Wi gley, sep tem ber 2005., 20.july 2014., http://in ter vi ew stre am.zk m.de /?p=26 Mladen Pešić University in Belgrade, Faculty of Architecture, Belgrade EXHIBITORY POTENTIAL OF NATIONAL PAVILIONS IN THE VENICE BIENNALE AND OTHER WORLD FAIRS Abstract By examining the role of exhibition pavilions with a particular focus on the World Fairs and the Venice Biennale (including visual arts and architecture), questions arise as to the nature and importance of the pavilions as a specific type of architectural objects. Having in mind that contemporary pavilions could be considered as architecture items or installations, boundaries between these two are questioned within this research. At what exact moment does something cease to be an architectural space in the classical sense of the term to become an art project? Pavilions are examined both as exhibition spaces hosting the content, and the content itself. Most probably the answer is somewhere in between and the pavilions are both exhibition spaces and the exhibits per se. They are very often small scale in size but are very important in idea. Key words: pavilions, world fairs, Venice Biennale, national, architecture 246