УДК 78.071.1:929 Вагнер Р. Мр Тама ра Нике зић* Опе ра Народ ног позо ри шта Б е о г р а д УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ ДЕВЕТ НА Е СТОГ ВЕКА НА РИХАР ДА ВАГ НЕ РА Саже так: Ваг не ро во ства ра ла штво не може мо посма тра ти ван окви ра фило зоф ских и кул тур них токо ва вре ме на у ком је ства рао. Девет на е сти век био је по мно го чему рево лу ци о на ран и спе ци фи чан. Стру је у фило зо - фи ји и поли ти ци ути ца ле су и на овог вели ког ком по зи то ра. У првом делу рада про пи ту је се ути ца јем мита на Ваг не ро во ства ра ла штво; цен трал ни део рада посве ћен је је ути ца ју фило зо фи је девет на е стог века на умет ни ка; и, на кра ју, ука зу је се на при сут ност анти се ми ти зма у њего вим дели ма. Кључ не речи: В А Г Н Е Р, М И Т, Л А Ј Т МО Т И В, Б А Ј Р ОЈ Т С К Е С ВЕ Ч А НО - СТИ, ОПЕ РА И ДРА МА, НИЧЕ, ШОПЕН ХА У ЕР, АНТИЧ КО ПОЗО РИ ШТЕ, А Н Т И С Е М И Т И З А М. * Контакт: tamaranikezic@bvcom.net
424 Тама ра Нике зић Увод Ства ра ла штво Рихар да Ваг не ра не може се посма тра ти мимо узи ма - ња у обзир и окру же ња у којем је ком по зи тор ства рао. Девет на е сти век је по себи био тур бу лен тан и на дру штво тог доба ути цај су има ле раз ли чи те стру је. У Бавар ској ути цај мита поста је доми нан тан (што је касни је помог л о р а з в о ј у ф а ш и з м а), п о ј а в љу ј е с е Шо п е х н а у е р, а а н т и с е м и т и з а м д о с т и ж е зенитх што у два де се том веку дово ди до холо ка у ста. Ваг нер је ком по зи тор, драм ски писац, песник, спи са тељ, позо ри шни режи сер и дири гент. Његове музич ке дра ме спа да ју у нај зна чај ни ја дела европ ске музи ке девет на - ес т о г в е к а. В а г н е р ј е у в о ђ е њ е м д р а м с к и х р а д њ и у с в е у к у п н о у м е т н и ч к о дело, одно сно писа њем драм ског тек ста, музи ке и пре ци зних режиј ских и н с т р у к ц и ј а, п р е о б р а з и о н а ч и н и з р а ж а в а њ а у р о м а н т и ч а р с к о ј м у з и ц и, као и тео риј ске и прак тич не осно ве опе ре. Био је први ком по зи тор-оснивач фести ва ла Фестспи е ле, у посеб но за ту свр ху сми шље ном музич ком п о з о р и ш т у, н а з в а н о м Б а y р е у т х е р Ф е с т с п и е л х а у с. Њ е г о в е и н о в а ц и ј е у хар мо ни ји има ле су огро ман ути цај на раз вој музи ке у модер ни. Сво јим списом Јевреј ство у музи ци укљу чио се у стру ју фатал ног анти се ми ти - зма у Немач кој. Леген дар ни музи ко лог Карл Дал ха ус писао је да је о Вагне ру до те мере све рече но да је немо у ће било шта дода ти. Ипак... 1. При су ство мита у Ваг не ро вим дели ма Да би нау чио како да музич ки арти ку ли ше мито ве на позор ни ци, Вагнер је кре нуо путем којим су пре њега пошли Кор неј и Расин потра жио је у грч кој тра ге ди ји основ не прин ци пе сво је умет но сти. Изгле да да је и он ту т р аж и о п р е о б р а ж а ј и н о в у р а в н о т е ж у к а о ш т о п о к а з у ј е Б о д л е р у ц и т а т и м а из Писма о музи ци и п р е д г о в о р а О п е р е и д р а м е, где Ваг нер сâм обја шња ва зашто се вра тио антич ким Грци ма. Изве сно је, међу тим, да је прве елем нтар не кора ке о грч кој кул ту ри Ваг нер добио у дре зден ској K r e u z shu l e, коју је поха ђао изме ђу деве те и четр на е сте годи не. Међу тим, њего ва дечач ка страст је врло брзо пре ра сла у емпи риј ски угао гле да ња на мит. Тако антич ка грч ка умет ност, сти ца јем окол но сти, наста вља да пра ти Ваг не ра, и када је само стал но почео да се про би ја кроз живот. Током тро го ди шњег борав ка у Пари зу (1839-1842) Ваг нер је сате прово дио дру же ћи се са кла сич ним фило ло гом Саму е лом Лер сом, од кога је могао доста да нау чи, не само о антич кој грч кој кул ту ри, него и о драмским жан ро ви ма. Сусрет са Лар сом у Ваг не ру буди сна жну жељу да савлада ста ро грч ки и да на такав начин дубље уто не у зна че ње и лепо ту дра ме.
Ути цај кул ту ре девет на е стог века на Рихар да Ваг не ра 425 Међу тим, ту амби ци ју и вео ма зах тев ну жељу Ваг нер ника да није успео да реа ли зу је. Зато се 1872. годи не пожа лио Ничеу како је иде ал за његов умет нич ки назор била тешко при сту пач на анти ка. Тиме је заправо циља но гово рио о немо гућ но сти да чита антич ке тра ги ча ре на јези ку којим су писа ли. По поврат ку у Дре зден и пре у зи ма њу слу жбе двор ског д и р и г е н т а, В а г н е р у г р ч к а л и т е р а т у р а п о с т а ј е ј а к о в а ж н а. У т о м т р а г а њу о н инте зив но чита пре во де дела грч ких тра ги ча ра (Есхи ла, Софо кла, Еури - п и д а), к а о и г о т о в о с в и х в е л и к и х г р ч к и х а у т о р а : А р и с т о ф а н а, А р и с т о т е л а, Демо сте на, Херо до та, Хоме ра, Пла то на, Плу тар ха, Туки ди да и Ксе но фо - на. То је, запра во, вре ме када поста је сасвим изве сно да су се у Ваг не ро вој све сти дубо ко усе кли не само моти ви антич ке грч ке дра ме, већ и кул турни обра сци антич ке грч ке башти не. Када је у лето 1847.годи не Ваг нер про чи тао Дрој зе ров пре вод Есхило вих дела, дожи вео је тако сна жно усхи ће ње, да ни о чему дру гом није могао раз го ва ра ти осим о Есхи лу. У сво јој ауто би о гра фи ји касни је је напи - сао: Ништа није било слич но пле ме ни том зано су што га је у мени про будио А г а м е м н о н, а Е у м е н и ј е сам читао са оду ше вље њем које ни јед но дру го дело модер не лита ра ту ре није про бу ди ло у мени. Моје су иде је о зна че њу дра ме, а посеб но позо ри шта, наста ле као резул тат тих ути са ка. (Ваг нер пре ма Јере мић-мол нар, 2004: 50) Гра де ћи кроз сво је спи се фило зо фи ју мита, Ваг нер га је одре дио прев а с х о д н о к а о п р е и с т о р и ј с к у и и с т о р и ј с к у м е н т а л н у т в о р е в н у : у м и т с к и м пра сли ка ма одр жа ва се, по њего вом мишље њу, оно што је у при род ној сушти ни непро ла зно, увек исти ни то и за сва вре ме на неис црп но : мит је по Ваг не ру могао да у овим сли ка ма сачу ва успо ме ну на злат но време, непа тво ре ног, при род ног ста ња пре пада у исто ри ју у којем је човек живео склад ним и пуним живо том сход но сво јој при род ној сушти ни. Пола зе ћи од роман ти чар ске фило зо фи је народ ног духа у којој је већ била откри ве на при влач ност мита, Ваг нер је поку шао да миту при да много већи зна чај од оног о којем је Дро и зен могао и да сања. Схва та ју ћи мит као срце духов но сти јед ног наро да, Ваг нер је народ узди гао у ства ра лачки субјект. У наро ду је све реал ност и чин: он ства ра и онда се раду је у мишље њу свог ства ра ња, запи сао је Ваг нер на јед ном месту Умет нич ког д е л а б уд у ћ н о с т и. Мит тако наста је као после ди ца потре бе наро да да уз помоћ фан та зи је реду ку је ком плек сност свих немо гу ћих ствар но сти најши рег опсе га и да њихов садр жај себи пред ста ви у језгро ви ти јем, јаснијем, пла стич ни јем обли ку. (исто: 51) Крупна раз ли ка изме ђу Дрој зе но ве и Ваг не ро ве теорије великих духо - ва је у томе што је Ваг нер био склон да међу њих убро ји не само епске песни ке него и тра ги ча ре у раз ра ди мито ва. Пола зе ћи од чиње ни це да је т р аг е д и ј а б и л а с л о ж е н а у м е т н и ч к а т в о р е в и н а, В а г н е р ј е с м ат р а о д а п о р е -
426 Тама ра Нике зић дак тра ге ди је више не при па да епском песни ку, него и лир ском музи чару који није био песник него је кроз овла да ва ње и при ме ну нај ви ше уметно сти оства рио свет који је видео песник. Захва љу ју ћи вели ком духу тра ги ча ра мит је могао да као песма зајед нич ког погле да на свет јед ног народа у трагеди ји попри ми нај у зви ше ни ји умет нички облик и да на та - кав начин пре ва зи ђе про стор позо ри шта и уђе у јав ни поли тич ки живот наро да. (исто: 56) У том сми слу уло га тра ги ча ра је нај о се тљи ви ја јер он тре ба да уве де мит у поли тич ки живот свог наро да. За Ваг не ра је то запра во и нај бит ни је д е јс т в о п о ш т о с е к р о з њ е г а р е а л и з у ј е р е г е н е р а т и в н а ф у н к ц и ј а т р а г и ч н е умет но сти и одви ја поврат ни ути цај вели ког духа на народ. Ваг нер је с м ат р а о д а ј е т р а г е д и ј а у с т а р о ј Г р ч к о ј д е ло в а л а к о н з е р в а т и в н о з а т о ш т о ј е с а с в и м о д г о в а р а л а ј а в н о ј с в е с т и д о к у д е в е т н а е с т о в е к о в н о ј Не м а ч к о ј мора бити рево лу ци о нар на, јер се јавља у све сти вели ког духа и као таква егзи сти ра у супрот но сти са важе ћом општо шћу. Под ути ца јем Дрој зе но вог пре во да Есхи ло вих дела Ваг нер је дошао до уве ре ња да посто ји бли скост грч ког и немач ког духа која се мани фе стова ла у спо соб но сти и јед ног и дру гог наро да. Исто тако, под ути ца јем не само Дрој зе на, него и Шиле ра и Гетеа, Ваг нер је у то вре ме био спре ман да при хва ти став да су у умет но сти ста рих Грка посто ја ли хума ни стички садр жа ји и пору ке, достој ни свр ста ва ња у истин ску умет ност било ког наро да, па је у скла ду са тим одлу чио да сам обра ди један антич ки грч ки мит и да Нем ци ма при бли жи њего ве чисто људ ске садр жа је. Резул тат тог крат ког откло на били су мало број ни фраг мен ти ника да завр ше не дра ме (опе ре) о Ахи ле ју. Из неу спе ха да довр ши А х и л е ја В а г н е р в е р о в а т н о д о л а з и д о з а к љу ч к а да су антич ки грч ки мито ви, као и њима одго ва ра ју ћа умет нич ка форм а т р а г е д и ј а, м о д е р н о м в р е м е н у н е п р и х в а т љ и в а, а м о д е р н и м Не м ц и м а нера зу мљи ва. То је један од раз ло га због којег се Ваг нер у опе ри и дра ми н е п о в о љ н о и з ј а ш њ а в а о Ге т е о в о ј Иф г е н и ј и н а Та у р и ј и, а Шиле ров поку шај у к л а п а њ а с р е д њ о в е к о в н и х с а д р ж а ј а у а н т и ч к е ф о р м е т р а г е д и ј е у Неве сти и з Ме с и н е оце нио је као пот пу но неу спео. Дакле, то су за Ваг не ра били о з б и љ н и п о к а з а т е љ и д а а н т и ч к и г р ч к и м и т о в и н е с п а д а ј у м е ђ у ж и в о т н е еле мен те нашег вре ме на. Пошто савре ме на немач ка публи ка није била у е л ем е н т у д а с х в а т и а н т и ч к и с в е т, с а в р е м е н и у м е т н и ц и с у п о В а г н е р о в о м мишље њу мора ли да про на ђу мито ве који ће бити у ста њу да покре ну њену има ги на ци ју. Све што је Ваг нер писао о миту одно си се, muta t i s mu d a n d i s, и на све ко ли ку умет ност. За њега је пра ва умет ност била непро из вољ но п р е д с т а в љ а њ е д у х а н а р о д а у з п о м о ћ у м е т н и ч к е с п о с о б н о с т и (и с т о: 59), којим се осве шта ва несве сни живот наро да и то јасни је и одре ђе ни је него у н а у ц и. По д н е с в е с н и м ж и в о т о м н а р о д а В а г н е р ј е п о д р а з у м е в а о у п р а в о
Ути цај кул ту ре девет на е стог века на Рихар да Ваг не ра 427 мит ске сли ке које би, без аде кват не арти ку ла ци је, при пад ни ци ма наро да оста ле магло ви те и неја сне. Оно што мит носи као згу сну те и добрим делом нео све шће не преди сто риј ске пра ти по ве умет ност раз ра ђу је у ком плек сне сло је ви те и при - јем чи ве фор ме, које се сна жно уре зу ју у чула поје ди на ца. У скла ду са тим Ваг нер је веро вао да само умет ност има моћ да про жме целог чове ка и про из ве де одго ва ра ју ће деј ство на њего бу свест. Народ који успео да створи тако сна жне умет нич ке фор ме, уну тар којих ће мит моћи несме та но да делу је на све суна род ни ке, има ће пер спек ти ву да се морал но уздиг не и поста не здрав орган ски. На ова кав начин Ваг нер је добрим делом изјед начио мит са умет но шћу. Из самих Ваг не ро вих тео риј ских спи са могло би се закљу чи ти да је антич ка грч ка фор ма, коју је хтео да обно ви и при ла го ди свом вре ме ну, б и л а т р а г е д и ј а. В а г н е р о в с т а в п р е м а а н т и ч к о ј г р ч к о ј т р а г е д и ј и с у в и ш е ј е ком плек сан да би се могао про бле ма ти зо ва ти кроз поку шај њене инте гралне обно ве у модер ним при ли ка ма. Тако се Ваг нер од огри ги нал не антич ке г р ч к е т р а г е д и ј е п о ч е т к о м п е д е с е т и х г о д и н а 19. в е к а п о л а к о д и с т а н ц и р а о, јер је у њој пре по знао пре жи ве лу фор му, која је при па да искљу чи во старим Грци ма, и која више није има ла капа ци те те да при ми сад жа је модерног умет нич ког ства ра ла штва европ ских наро да. У с в а к о м с л у ч а ј у у В а г н е р у с е в р е м е н о м ф о р м и р а л а с в е с т д а п р и п а д а ели ти мало број них који су исправ но раз у ме ли насле ђе антич ког све та. 2. Ути цај фило зо фи је на Ваг не ро во ства рал штво На Ваг не ра посе бан ути цај има ју филозофска дела Фојербаха, Шопен - ха у е ра и Ничеа. Рајн ско зла то и Вал ки ру почео је да пише под ути ца јем фило зо фи је Лудви га Фојер ба ха са којим се упо знао 1851. годи не. Ова хумани стич ка фило зо фи ја озна чи ла је прву про ме ну у њего вом ствар ла штву. Мно го зна чај ни ји ути цај на Ваг не ра, почев од 1854. годи не, има ла су фило зоф ска схва та ња Арту ра Шопен ха у е ра, који га је, изме ђу оста лог, заинте ре со вао и за буди зам. Шопенхауреов утицај остаће пресудан до краја Ваг - не ро вог живо та и може се пре по зна ти у свим њего вим касни јим дели ма. Годи не 1852. Ваг нер је при ја те љу изја вио како је цео његов све то на зор * савре шни музич ки израз добио у Прсте ну Нибе лун га. Том при ли ком јасно је обзна нио не само да је фор ми рао вла сти ти назор о све ту, него да је и тај назор изгра дио у умет нил ко дело. Све ча ни сцен ски комад Прстен Нибел у н г а п и с а н с а ј а с н о м и д еј ео м м о р а лн о г р е г ен ер ис ањ а и о п л ем ен ив ањ а немач ког наро да. * Светоназор: Вагнерово схватање истинске реалности.
428 Тама ра Нике зић Међу тим, истра жи ва ња Ваг не ро вог писа ног и музич ког дела, у које је 1852. годи не искре но веро вао, оспо ра ва ју њего ве тврд ње. Већ исте годи не иде о ло шке компоненте Вагнеровог светоназора, изгра - ђе ног 1848. Годи не, у исто вре ме када се заче ла иде ја о Зиг фри до вој смр ти, кли ци буду ћег Прсте на Нибе лун га, поче ла су се мењ ти. До кра ја њего вог живо та под ле гле су новим и још радикланијим променама, сагласно прео - бли ко ва њу дру штве но -политичке реалности, актуелном социјалном окруже њу, усва ја њу и инте грисању различитих интелкуталних утицаја. Испо - ста ви ло се, наи ме, да су Ваг не ру за умет нич ку обра ду и изра жа ва ње коначн е в е р з и ј е њ е г о в о г с в е т он аз ор а б и л и п о т р е бн и : о п т им ис т и чк и в и т ал из а м, а н а р х и с т и ч к и н и х и л и з а м и м и л ит а рн и а н т ис ем ит из а м. В и ш е м у н и ј е б и о дово љан све ча ни сцен ски комад посве ће ња Пар си фал. Потре ба за филоз о ф с к о м р а з р а д о м с в е т он аз ор а, к о ј и ј е п о к уш а о д а и з р аз и к р о з д р а мс к и п р е д л о ж а к Пр е с т е н Н и б ел у нг а и с п р еп л ет ан а ј е г о т ов о к о нт ин уир ан и м о с е ћ а ј е м у с а м љ е н о с т и, о т уђ ен ос т и о д р е а лн ос т и с в ак од н е вн о г ж и в от а, п р е - ма коме је, повре ме но, био непри ја тељ ски рас по ло жен. Све то наве ло је Вагне ра да током изгнан ства поч не инте зив но да раз ми шља о реал но сти, али и о томе када је посто ја ла и како је изгле да ла истин ска реал ност. Ернест Њуман ** је исти цао како се Ваг нер већ у мла до сти, у све ту који га је окружи вао, није могао про на ћи ни као умет ник, ни као човек. Гор ко сазна ње да умет ник попут њега, не може бити ни схва ћен, ни при хва ћен у све ту саздана на начин на који је био саздан свет у коме је реал но живео, учи ни ло га ј е, п р е м а Њу м а н о в о м м и ш љ ењу, о с ет љ ив и м з а р е в ол уц ион а рн и и д еал из а м и мисти ци зам, два вели ка иза зо ва оног вре ме на, која су се угра ди ла у њего ву м и с и ј у р е г е н е р а ц и ј е. Првом ути ца ју Ваг нер је под ле гао вео ма рано, чита њем нове ле Ријенци. Послед њи од рим ских три бу на Едвар да Бул ве ра Лито на 1837. годи не про бу дио је у Ваг не ру жељу да креира нешто велико, револуционарно, утопиј ско и то упра во зарад бега од реал но сти сва ко днев ног живо та. Тако је и н а с т а л а и с т о и м е н а о п е р а. Оту ђу ју ћи се од реал но сти спољ њег све та Ваг нер је све више под ле гао мисти ци у себе. Рас ту ћи мисти ци зам успео је јасно да арти ку ли ше при ликом чита ња леген де о Три ста ну и Изол ди, око које се лага но кон цен три са ла њего ва жуд ња за бегом од суро ве сва ко днев ни це. Годи не 1864. у спи су О држа ви и рели ги ји Ваг нер је забе ле жио: Уметник може рећи себи Моје цар ство није од овог све та, а можда више од од било ког живог умет ни ка ја то могу рећи себи. Та аутобиографска мудрост суге - р и ш е д а ј е В а г н е р, п о д с т а кн у т Шо п е нх ауер ов о м ф и л оз оф иј о м, е м п ир и јс к у реал ност почео да сво ди на ниво сво је вр сног про ла зног сна или тала са илузи је, али јој при сту па као нече му нашта се не може ути ца ти и нече му чега ** Музиколог, теоретичар опера.
Ути цај кул ту ре девет на е стог века на Рихар да Ваг не ра 429 би се било нај па мет ни је пот пу но одре ћи. Међу тим, важно је нагла си ти да Ваг нер, запра во, ника да није у потпуности усвојио Шопенхауерово схвата - ње реал но сти. Он је задр жао акти ви стич ки однос пре ма реал но сти и ника да није одба цио опти ми стич ку могућ ност да се реал ност про ме ни у скла ду са вред но сти ма у које је веро вао, што га је чини ло неве ро ват но срод ним са тада м л а д и м Ф р и д р и х о м Н и ч ео м. Почет ком новем бра 1868. годи не мла ди и пер спек тив ни фило зоф немачк о г п о р е к л а (и с к р е н и п о ш т ов ал а ц В а гн ер ов и х д е л а) д о л аз и у к у ћ у В а гн ер ов е с е с т р е О т и л и ј е д а у п о з н а В а гн ер а. Н и ч е а и В а гн ер а у п оз н ал а ј е з а ј е дн и чк а п р и ј а т е љ и ц а, ж е н а Н и ч е ов о г м е нт ор а, к о ј а ј е В а гн ер у и с п р ич ал а к а к о Н и ч е одлич но сви ра њего ве пар ти ту ре, па је он изра зио жељу да се упо зна ју. Комози тор је на Ничеа оста вио вео ма јак ути сак и убр зо су поста ли вео ма бли ски при ја те љи. Ову посеб ну ноћ Ниче је чак опи сао у јед ној пре пи сци: Пре и после вече ре Ваг нер је свирао, укључујући и све значајне одељке Мајстора пева ча, ими ти ра ју ћи вокал не дело ве и про сто је сав плам сао. Јер он је зади вљу ју ће жива хан, гово ри вео ма брзо, вео ма је духо вит и оку пља ња ове врсте чине га вео ма весе лим. Дуго сам раз го ва ро са њим о Шопен ха у е ру, можеш зами сли ти каква је то радост за мене да га слу шам како о њему говори са сасвим неве ро ват ном топли ном, казав ши коли ко му дугу је и како је он једи ни фило зоф који је раз у мео при ро ду музи ке... После тога нам је про читао део сво је ауто би о гр фи је коју сада пише, јед ну крај ње забав ну сце ну из сво јих сту дент ских дана у Лај пци гу, о којој ни сада не могу да мислим, а да се не насме шим. На кра ју вече ри док, смо се нас двој ца спре ма ли да оде мо, сти снуо ми је руку вео ма топло и срдач но ме позвао да га посе тим да бисмо сви ра ли музи ку и при ча ли о фило зо фи ји. Као што се може при ме ти ти у овој пре пи сци, пошто ва ње је било обостра но и оза чи ло је поче так једног дуогогодишњег пријатељства са међусоб - но јаким ути ца јем. Ниче је Ваг не ра сма трао једи ном осо бом која је заи ста раз у ме ла њего ву фило зо фи ју и у њему је видео пре по род европ ске кул ту ре. Од 1869. до 1871. Ниче ради на свом првом зна чај ни јем делу Рође ње тра ге ди је из духа музике, које је обја вље но 1872. годи не. Пово дом ове књи ге Ваг нер пише: Још нисам читао леп шу књи гу него што је та. Ваг нер је, ина че, био оно ли ко стар коли ко би био Ниче ов отац да је жив, те је разу мљи во да су Ваг нер и Ниче фор ми ра ли однос отац и син. И сам Ниче је био одан Ваг не ру и оду ше вљен њиме. У делу Рође ње тра ге ди је из духа музи ке осе ћа се сна жан ути цај Вагне ро вих иде ја. Књи га има нео спор ну фило зоф ску вред ност, али није погрешно рећи да је она одбра на и вели ча ње Ваг не ро ве музи ке и есте ти ке. Мада је Шопен ха у ер имао сна жан ути цај на Ничеа и Ваг не ра, њих дво ји ца нису заце ло при хва ти ли његов нихи ли стич ки став, већ се код њих раз ви ја херојски живот ни опти ми зам и жеља за про ме ном.
430 Тама ра Нике зић Ваг нер изла же сво је мишљење егзистенцијалних консе квен ци проме - не као основ ног садр жа ја реал но сти. Писао је да је реал но само оно што се мења и да бити реа лан, живе ти, зна чи бити ство рен, расти, цве та ти, венути и умре ти. Кон ста то вао је да без нужно сти смр ти не посто ји могућ ност живо та; кра ја нема оно што нема ни поче так, а бес по чет но само оно што није реал но, него је зами шље но. У даљем току Ваг нер је реал но при пи си вао и ква ли тет про мен љи во сти, али не про из вољ не него оне која је ускла ђе на са уни вер зал ним космич ким принципом. Спознах потпуно истину о реално - сти, писао је Ваг нер, при хва та ју ћи са реал но шћу и тугом живот ни циклус од ства ра ња до смр ти или, дру гим речи ма, реал ност. В е р у у р е г е н е р а ц и ј у В а г н е р ј е с а с в и м о т в ор ен о и б е з з а з ор а к о нц ип и р а о као јед ну нову рели ги ју која би тре ба ло да поти сне посто је ће и пре ва зи ђен е р е л и г и ј е ( у к љу ч у ј у ћ и, н а р а вн о, и х р иш ћ а нс т в о) и п о н уд и Не мц им а н о в е одго во ре на диле ме модер не епо хе. Слич но оста лим, већим рели ги ја ма, вера у реге не ра ци ју је вер ни ку тре ба ло да откри је један дру ги до тада непо знати свет али са тако непо гре ши вом сигур но шћу и одре ђе но шћу да сва ко коме се тај свет ука зао доспео у ста ње непо ко ле бљи вог, дубо ког усхи ћу ју ћег м и р а. Њ е г о в и п р о в о к а т и вн о ч л а нц и о б ј ав љ ен и с у н а с т р ан иц ам а Bayreut her Blättera: Ми зна мо узрок про па сти исто риј ског чове чан ства као и нужност њ е г о в е р е г е н е р а ц и ј е; м и в е р уј ем о у м о г у ћн о с т т е р е г ен ер ац иј е и п р ед ај ем о се њеном спро во ђе њу у сва ком погле ду. Мада је после деце ни је овог при сног при ја тељ ства дошло до рас ко ла изме ђу Ваг не ра и Ничеа, Ваг не ров ути цај оста је уоч љив код фило зо фа. До рас ки да је дошло када је Ниче је 1874. годи не Ваг не ру поку шао да при ближи Брам со ву музи ку, кога овај није под но сио, буду ћи да су Ваг нер и Брамс б и л и п р е д в о д н и ц и д в е с у п р о тс т ав љ ен е с т р уј е н е м а чк о г р о м а нт из м а. Б р а м с је око себе оку пљао кон зер ва тив це, а Ваг нер и Лист су засту па ли напред ну музи ку. Ниче се тада раз о ча рао у Ваг не ра, али је при ја тељ ство још опста ја ло. При су ство вао је првом Бај рот ском фести ва лу, али је од тог вре ме на постао кри ти чан пре ма Ваг не ру. Кра јем окто бра 1876. њих дво ји ца су послед њи пут оти шли у шет њу. Ваг нер је тада Ничеу при чао о свом Пар си фа лу. Ничеу се зга ди ла хри шћан ска тема ти ка опе ре и одлу чио је да окон ча однос са Вагне ром. У делу Ниче кон тра Ваг нер опи су је раз лаз: Рихард Ваг нер, наизглед побе до но сан, али у сушти ни тру ли очај ни дека дент, изне на да је потонуо бес по мо ћан и сло мљен пред хри шћан ским крстом. Упр кос томе, Ниче се до кра ја живо та дивио Ваг не ро вој музи ци. У позним годи на ма, када је већ био у под ма клом ста ди ју му пара ли зе, Ниче пише Ecce Homo (њего во лич но обја шње ње дела и усло ва у који ма су наста ја ла) и овде још јед ном, са изра зи том амби валентношћу, анализи - ра Ваг не ра: Овде где гово рим о окре па ма сво га живо та потреб на ми је и јед на реч да бих изра зио сво ју захвал ност за оно што ме је у њему окре-
Ути цај кул ту ре девет на е стог века на Рихар да Ваг не ра 431 пи ло куди ка мо нај ду бље и нај ср дач ни је. Без ика кве сум ње, то је интим но дру же ње са Рихар дом Ваг не ром. Оста ле сво је људ ске везе пуштам лако да отпло ве, ни по коју се цену пак не бих одре као дана про ве де них у Типше ну, дана пове ре ња, ведри не, дубо ких тре ну та ка. Не знам шта су дру ги дожи ве ли са Ваг не ром, пре ко нашег неба никад није про ми нуо облак. (...) Мислим да боље него ико позна јем оно неиз мер но за шта је Ваг нер спо собан, оних педе сет све то ва туђих зано са за које нико, сем њега, није имао кри ла и такав какав сам дов љно јак да у сво ју корист још пре у сме рим и о н о н а ј о п а с н и ј е и т и м е о ј а ч а м, В а г н е р а н а з и в а м д о б р оч ин ит ељ е м с в о г живо та. То по чему смо срод ни да смо боло ва ли дубље и један уз дру гога него што су кадри били да болу ју људи овог сто ле ћа, здру жу је веч но изно ва наша име на, и као што је сигур но, Ваг нер је међу Нем ци ма само неспо ра зум, тако сам то сигур но ја и увек ћу бити. Иако се после 1876. годи не више ника да нису сре ли, очи глед но је који зна чај су има ли један за дру го га. В а г н е р о в е т е о р и ј е, п р е г л е д и и у б еђ ењ а к а о и н а ч и н ж и в от а д о п р ин ел и с у м н о г о њ е г о в о м п о ло ж а ј у е к сц е нт р и чн е л и чн ос т и, ј о ш з а ж и в от а. По с л е В а г - н е р о в е с м р т и р а с п р а в а о њ е г ов и м и д еј ам а и т у м ач ењ им а, н а р оч ит о т о к о м ХХ века у Немач кој, одр жа ле су козер ва тив но схва та ње њего вог лика и дела. Вели ка пра ши на дигла се још око есе ја које је напи сао на тему при ро де расе од 1850. годи не па нада ље, као и његов навод ни ути цај на Хитле ров антисе ми ти зам. Супрот не струје историчара Вагнеровог дела сматрају ово пук и м н а г а ђ а њ и м а, ј е р с у у п р ав о н а јб л иж и и н а јв е рн иј и В а гн ер ов и с а р а дн иц и били јевреј ског рода. Исти на, пред крај живо та упо знао се са расном тео ријом Арту ра де Гоби ноа, јер га је инте ре со ва ла тео ри ја о томе како европ ску кул ту ру угро жа ва меша ви на виших и нижих раса, али ника да није веровао у супер и ор ност гер ман ско-нор диј ске расе. Чиње ни ца је, међу тим, да су дела ова ко вели ких ства ра ла ца, сва ког у свом пољу дело ва ње Ничеа и Ваг не ра, послу жи ла разор ној наци стич кој и д е о л о г и ј и у Не м а ч к о ј. 3. Анти се ми ти зам у Ваг не ро вом ствар ла штву Ништа није лак ше одго во ри ти на пита ње да ли је Ваг не ров анти се ми тиз а м, у к о н к р е т н о м с л у ч а ј у П а р ис аф ал а, б и о м и л ит а нт ат а н и л и н и ј е. С п о р - но је већ и то да ли уоп ште има Јевре ја у овом све ча ном сцен ском кома ду п о с в е ћ е њ а. Ау т о р и к о ј и с у у н и з у В а гн ер ов и х л и к ов а п р еп оз н ав ал и Је в р еј е о ш т р о с у к р и т и к о в а н и д а с у п о дл ег л и н а к н а дн и м и н т е рп р ет ац иј ам а, и л и и н с ц е н а ц и ј а м а у к о ј и м а с у п о м ен ут и л и к ов и з а ис т а о д ев ен и у к о с т им е к о ј и су их чини ли слич ним сте ре о ти пу Јевре ји на.
432 Тама ра Нике зић Међу тим, ни сами кри ти ча ри нису могли да дају одго вор на пита ња зашто Ваг нер у сво је музич ке дра ме није увр стио ни јед ног Јевре ји на, к а д а ј е а н т и с е м и т и з а м в р е м е н о м п р е р а с т а о у њ е г ов о о с н о вн о и д еол ош к о о п р е д е љ е њ е. Један део кри тич ра је то обр зла гао једин стве ном чиње ни цом да Вагн е р о в а н т и с е м и т и з а м н и ј е с т и г а о д а о с т а в и т р а г а н а њ е г ов о м у м тн и чк о м ствар ла штву, док је дру ги део инси сти рао на томе да је Ваг нер толи ко мрзео Јевре је као носи о це вул гар ног мате ри ја ли зма да у уоп ште није пада ло на памет да њихо вим при су ством скр на ви сво је узвишена идеалистичка умет нич ка дела. Међу тим, пре се дан је напра вљен у делу Пар си фал. Посто ји један лик који не само да је Јевре је ин, већ и сим бо ли зу је јевреј ство и њего ву суд би ну и због тога има вели ки зна чај за раз у ме ва ње Ваг не ро вом анти се ми ти зма. У вре ме ства ра ња Пар си фа ла Ваг нер је свој анти се ми ти зам кру нисао иде јом да је Немач кој потре бан нови Спа си лац, одно сно, како је он то фор му ли сао, Спа си лац Спа си о ца. Иако је та иде ја нали ко ва ла хришћан ској вери у Хри ста и његов дру ги дола зак на земљу, она се и од ње зна чај но раз ли ко ва ла, јер је тежи ла да Хри ста спа си од оне сли ке која данас пре о вла да ва у зва нич ном хри шћан ству. Кључ на пре ми са Ваг не ро вог про јек та Спа се ња Спа си о ца била је да данас при зна то и инсти ту ци о на ли зо ва но хри ћан ство пред ста вља заправо про дукт чуд но ва то кон ве р ти ра ног Фари зе ја Павла, а не рево лу цио на ра Хри ста за кога се и не може поу зда но твр ди ти да је заи ста био Јевре јин. Пар си фа ло ва иде ја Спа се ње Спа си о ца сме ра ла је, сто га, спасе њу Хри ста од јевреј ског фал си фи ка та, од јевреј ске рели ги је, од јеврејског опти ми зма, који није имао више ништа са хелен ским све том, који је био колев ка запад но е вроп ске иде о ло ги је напрет ка и који је Ваг нер жиго сао као врхун ско изо па че ње чисто људ ског. Зато је он тежио прева зи ла же њу хршћан ства и ства ра њу нове рели ги је која би била у пот пуно сти у скла ду са њего вим позним све то на зо ром. То је увек потреб но има ти на уму када се рас пра вља о про бле му односа изме ђу спа си о ца (Ису са Хри ста) и њего вог Спа си о ца (Пар си фа ла). А н т ис ем и т с к а к о м п о н е н т а В а г н е р о в и х п о з н и х р е л иг и јс к и х у б е ђ ењ а носи сна жан ути цај раси стич кој уче ња гро фа Арту ра де Гоби ноа. Покуш а в ај у ћ и д а о д г о в о р и н а п и т а њ е з а ш т о п р о п а д а ј у н а р од и (о д н ос н о р а с е), Го б ин о ј е у з р о к п р о н а ш а о у б и о ло ш к и м з а к о н и т ос т им а : н а р од и у м ир у з а т о ш т о њ и х ов и р а с н и е л е м е н т и п о с т а ј у д е г е н е р и с ан и ч и н ећ и в р ем ен о м и саме наро де деге не ри са не. Деге не ри са ни народ је онај народ који је изгубио сво ју уну тра шњу вред ност зато што у вена ма њего вих при пад ни ка не тече иста крв него је извор на крв кроз разна меша ња раз бла же на, или је чак неста ла изгу бив ши извор на расна обе ле жи ја чији је носи лац крв, народ не
Ути цај кул ту ре девет на е стог века на Рихар да Ваг не ра 433 може да опста не и осу ђен је на про паст. (Гоби но пре ма Јере мић-мол нар, 2004: 208) Цео тај про цес Гоби но је сма трао ире вер зи бил ним: расна дегене ра ци ја је усуд модер ног све та и не може бити ничим зау ста вље на. Такав закљу чак Ваг нер није био вољан да при хва ти. Расна деге не ра ци ја (не само у Евро пи него у целом све ту) за Ваг не ра је после ди ца не (само) биолошког детерми ни зма, него мањ ка ве рели ги о зно сти, због чега је пер спек - т и вн а р е г ен ер а ц и ј а с в е т а б и л а в е з а н а к а к о з а м е с и ј а н с к у у ло г у С п а с и о ц а Спа си о ца, тако и за пра ве сакра мен те хри шћан ске рели ги је који су у ста њу да успо ста ве поре дак спа са. (Ваг нер пре ма Јере мић-мол нар; 2004:209) Иако су неки ауто ри ода тле извла чи ли закљу чак да је Ваг не ров антисе ми ти зам осла био пред крај њего вог живо та, то се није деси ло: прави сакра мен ти хри шћан ске рели ги је на које се Ваг нер пози вао били су мно го више анти се мит ски. Обја ву ове добре вести насту па ју ћег спа са тре ба ло је да све ту доне се Па р с и ф а л. У њему је Ваг нер поку шао да откри је ори ги на лан начин за прео к р е т а њ е к а т а с т р о ф и ч н е с у д б и н е с в е т а к о ј и ј е п р е дс к аз а о Го б ин о: Го б и - но је казао Гер ма ни су послед ња кар та коју је баци ла при ро да, Па рс иф а л је моја послед ња кар та. (Ваг нер пре ма Јере мић-мол нар, 2004: 209) Закљу чак Током живо та Рихар да Ваг не ра у којем је био умет нич ки јако про дукти ван и пло дан сме њу ју се три прав ца: кла си ка, роман ти зам и модер на. Нај ду бље мисли о це и сво је сарад ни ке он је при вла чио и одби јао, као што су и они њега. Нико од њего вих савре ме не ка није успео да дешифри ју тај ну њего ве умет но сти, чак и они који су га подр жа ва ли, осе ћа јући бли скост, често би били изне ве ри ни и збу ње ни. Он је пока зи вао дава лица и људ ско и умет нич ко. Можда би се могло гово ри ти о дио ни зиј ском прин ци пу њего ве умет ности, при чему се Дио нис сагле да ва као сим бол нај ве ћег оча ја ништа ви ла. С обзи ром да ства ра у пери о ду када је чове чан ство из себе оста ви ло тума че ње све та као дела бого ва, Бога, нау ке и, при том суо ча ва ње са чињени цом да све том упра вља све наве де но, али и нешто више, чове ку несна затљи во, опа да ју ће, при влач но, може мо се рећи да је Ваг нер дубо ко осе тио дух сво га вре ме на. Томе у при лог гово ри и чиње ни ца да су га и нај ве ћи умо ви њего вог доба обо жа ва ли. Од роман ти зма, па све до данас човек се суо ча ва и истра жу је (рече но Фрој до вим јези ком под све сти) сво ју уну тра шњост. Човен чан ство је у роман ти зму при зна ло да место чове ка јесте одрађе но спо ља шним зако ни ма, који ути чу на њега, али и оним суштин ским,
434 Тама ра Нике зић уну тра шњим, што сава ко биће носи. Врло често нај те же је суо чи ти се са сво јом уну тра шњо шћу, јер откри ће може да буде бол но и застра шу ју ће. Ваг нер је до данас остао ениг ма, али је јасно да су сви који су има ли п р и л и к у д а у ж ив а ј у у њ е г о в о м с т в а р л а ш т в у о с е т ил и њ е г ов у с н аг у, ч а к и њего ву деструк тив ност. Оно што их при вла чи њему мора бити уни вер зално могу ће је да се кроз деструк тив ност и мрак, сва ки ужи ва лац Ваг не ро ве умет но сти суо ча ва, огле да у соп стве ном мра ку и сазна је исти ну о себи. То делу је катар зич но. Нема потвр де да је Његош ика да слу шао Ваг не ра, нити се ишта зна о њего вом одно су пре ма Ваг не ру али, пола зе ћи од чиње ни це да је и Његош роман ти чар који тео ло шки, фило зоф ски и умет нич ки поста вља себи и човечан ству пита ње: Шта је човјек, а мора бити човјек?, и одго ва ра да човјек ч о в ј е к у т а ј н а ј е н а ј в е ћ а н е к е п а р ал ел е и з м еђ у г е н иј а лн и х у м е тн ик а м о г у с е у с п о с т а в љ а т и. До данас нема реше ња тај не. А део те тај не је и Рихард Ваг нер чије дело, чиме год било моти ви са но, пред ста вља неиз бри си ви део свет ске кул тур не башти не. После њега више ништа није исто, јер нас је испро во ци рао да се пита мо шта је то у њего вој музи ци, али и у сва ком чове ку, што исто вре ме но при вла чи и одби ја. Л и т е ра т у ра : [1] Je r e m ić -M ol n a r, D r a g a n a (2 0 07): Rihard Wag ner: kon struk tor istin ske r e a l n o s t i; Beo grad: Edi ci ja REČ. [2] Je r e m i ć -M ol n a r, D r a g a n a i M ol n a r, A le k s a n d a r (2 0 0 4): Mit, i d e o l o g i ja i miste ri ja u tetra lo gi ji Rihar da Wag ne ra; Beo grad: Zavod za udž be ni ke. [3] Ман, Томас (1980): Ства ра о ци и дела; Нови Сад: Мати ца Срп ска. [4] Reg. Dž. Holing dejl, (2004): Niče život i filo zo fi ja; Beo grad: Dere ta. [5] Tur kalj, Nenad, (1980): Histo ri ja muzi ke; Zagreb: Napri jed Zagreb. [6] Niče, Fri drih (2001): Ecce Homo; Beo grad: Slu žbe ni gla snik.
UDC 78.071.1:929 Wagner R. Tama ra Nike zić, MA Ope ra of the Nati o nal The a tre Bel g ra d e THE INFLU EN CE OF CUL TU RE IN NINE TE ENTH CEN TURY AT RIC HARD WAG NER Su m m a r y : Wag ner s cre a ti vity can not be seen out si de the fra me work of philo sop hi cal and cul tu ral cur rents of time in which it was cre a ted. The nine te enth cen tury was in many ways a revo lu ti o nary and spe ci fic. The cur rents in phi losophy and poli tics influ en ced at this gre at com po ser. In the first part of the paper exa mi nes the influ en ce of myth in Wag ner s works; cen tral part of the paper is devo ted to the influ en ce of the phi lo sophy of the nine te enth cen tury on artist; and finally, points out the pre sen ce of anti-semi tism in his works. Key words: WAG NER, MYTH, LEIT MO TIF, BAYREUTH CELE BRA TI ONS, OPE RA AND DRA MA, NIETZSCHE, SCHO PEN HA U ER, ANCI ENT THE A TRE, ANTI-SEMI TISM.