КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с р п с к о г ј е з и к а к о ј и м а с е о б е л е ж а в а ко н ц е п т с т р ах а. А н ал из о м је о бух в аћ ен о о ко ш ез д ес е т ф р аз еол ог из ам а р а з л и ч и т о г л е к с и ч ко г с а с т а в а ко ји с у п р е у з е т и и з д е с к р и п т и в н и х и ф р а з е о л о ш к и х реч ни ка. Је ди ни це као што су и м а т и з е ч је с р ц е, крв се ко м е л е д и у ж и л а м а, но ге се ко ме од се к ле од с т ра ха, п о зе ле не т и од с т ра ха по сма т ра ју се, п ре свег а, са с т ановиш т а ко г н и т и в н е л и н г в и с т и ке и т е о р и је п ој м ов н и х м е т а ф о р а, ч и м е с е о т к р и в а ј у д о м е н и људ с ког и ск ус т в а ко ји с е ко р и с т е з а о бјаш њ ав ањ е с л ожен е конц е пт уа лн е с т р у кт ур е да те емо ци је у је зи ку. Овај кон цепт, као и сва ки дру ги, у од ре ђе ној ме ри за ви сан је од к у л т у р е, п а с е у а н а л и з и у з и м а ј у у о б з и р и с п е ц и ф и ч н о с т и ко је п р о и с т и ч у и з п о - р е к л а ф р а з е о л о г и з а м а и њи хо в е п р и п а д н о с т и од р е ђ е н ој к у л т у р н ој с р е д и н и. Ц и љ је да се ис пи та ју при ро да кон цеп та емо ци је стра ха у на шој кул ту ри и ме ха ни зми ман и ф е с т о в а њ а ов о г ко н ц е п т а у је з и к у к р о з ф р а з е о л о г и з м е. Ра з у м е в а њ е ов о г ко н ц е п - т а м о же б и т и ко р и с т а н д о п р и н о с р а з у м е в а њу о с н ов н и х п р и н ц и п а фу н к ц и о н и с а њ а људ ског ума и на чи на на ко ји чо век до жи вља ва свет и сво је по сто ја ње у ње му. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И : ф р аз еол ог иј а, к о гн ит и в н а л и н г в и с т и к а, к о н ц е п т у а л н а а н а л и з а, емо ци је, страх. 1. Увод 1.1. Пред мет ра да и кор пус Пред мет овог ра да је су фра зе о ло ги зми ко ји ма се обе ле жа ва емо ци о нал ни кон цепт страха. Кор пус об у хва та 62 фра зе о ло ги зма раз ли чи тог лек сич ког са ста ва са циљ ним до - ме ном стра ха (нпр. оста ти без да ха, са те ра ти ко га у миш ју ру пу). Гра ђа је екс цер пира на из Fra ze o lo š k og r je č ni k a h ra v a t s k o ga ili sr p s k og je z i k a Јо си п а М а т е ш и ћ а, Hrvatskog f r a ze o lo š k og r je č n i k a А н т и це Ме н а ц, Же љ ке Ф и н к А р с ов ск и и Ра до м и р а Ве н т у ри н а, за тим из Реч ни ка ср ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка Ма ти це срп ске и Реч ни ка срп - с ко х р в а т с ко г к њ и ж е в н о г и н а р о д н о г је з и к а С р п с к е а к а д е м и ј е н а у к а и у м е т н о с т и. Бу д у ћ и д а М а т еш ић е в р е чн и к п ок р ив а с ам о ф р аз еол ош ко п ољ е и д а је п рв и т ак в о г т и па на на шем г ов о рном подру чју, овде ћемо у о бзи р у з ет и дефин иц ију ф р аз еолог изма к а к в а је у т ом р ечн ик у д ат а. Ф р аз еолог изм им а с е см ат р ају јед ин ице језик а зн ачењског ка рак те ра ко је се као це ли на ре про ду ку ју у го вор ном ак ту, рас по ла жу ћи при то ме нај- 1 Чланак је скраћена и уобличена верзија мастерског рада одбрањеног 2013. године на Филозофском факултету у Новом Саду.

74 Мила Драгић м ањ е д в ем а п унозн ачн и м (ау т ос ем а нт и чн и м) р еч и м а, од ко ји х б а р е м јед н а у п у ћу је н а се ма нт и ч к у п рет ворбу. То су јед ин ице које због способ но с т и у к ла па ња у кон т екс т, по п у т сва ке дру ге ре чи, мо гу вр ши ти син так сич ку функ ци ју у ре че ни ци (Ma te šić 1982: 6). У ве зи са гра ђом бит но је да ти још не ко ли ко на по ме на. Ме ђу ана ли зи ра ним фра - з е о ло г и зм и м а мо же мо уоч и т и оне ко ји и м а ју ме д и ја л но зн а че њ е, од но сно о зн а ч а в а ју са м у емо ц и ју, емо т и в но с т а ње, а и з д ва ја ју се и он и ко ји озна чавају и зазивање емот и вног ста ња у дру го ме. Ба ве ћи се гла го ли ма емо ци о нал ног са држаја, Гордана Штрбац по - м и њ е гл а г о ле емо т и в н и х с т а њ а и гл а г о ле к а у зи р а н и х емо т и в н и х с т а њ а ( Шт р ба ц 20 0 6: 81). Угле д а ју ћ и с е н а ов е мо де ле, мо же мо о б ја сн и т и и р а з л и ке и з ме ђу по ме н у т и х в р с т а ф р а з е о ло г и з ам а. Први моде л о бух в ат а одно с и зме ђу но си о ц а е мо ц и је и е мо ц и о н а л ног са др жа ја, и на ла зи се у осно ви оних из ра за ко ји има ју зна че ње на ћи се, би ти у не ком емо тив ном ста њу, као нпр. фра зе о ло ги зам тре су се ко ме ко ле на. Њи ма се са мо ре фер и ше о пос т ојању е мо ц и је, п р и че м у он а не мо р а би т и ус ме р е н а н а не к и с по љ а ш њи по јам, већ је углав ном њи ме узро ко ва на (Штр бац 2006: 82). Дру ги мо дел чи ни структ у ру и з р а з а к а у з и р а ног е мо т и в ног с т а њ а и по р ед е мо ц и он а лног с ад рж аја и носиоц а емо ције об у хвата и ка у за то ра. Ови из ра зи ис ка зу ју ини ци ра ње емо ци је и њи хо ва се мант и ч к а и н т е р п ре т а ц и ја гла си и з а з (и)ва т и у не ко ме емо т и в но с т а ње, од но сно ( у)ч и н и т и да се не ко на ђе у не ком емо тив ном ста њу, као што је слу чај с фра зе о ло ги змом ул и т и ко ме страх у ко сти. О н и ис к а з у ју а к т и в а н од но с к а у з а т о р а и к а у зи р а ног е мо т и в ног ста ња (Штр бац 2006: 82). У на шој анализи има и примера ко ји имају значење трајне особине личности (имати зеч је ср це). Ова гру па по себ но је одво је на бу ду ћи да се не ке по ја ве у овим из ра зима ма ни фе сту ју на по се бан на чин, о че му ће би ти ре чи у ана ли зи. 1. 2. Ме т о де а н а л и з е У ра ду је при ме њи ва на кон цеп ту ал на ана ли за у оној ме ри и об ли ку у ко ме је то би ло мо г у ће и п ри г од но. О в а в р с т а а н а л и з е в е о м а је по г од н а з а о б ја ш њ а в а њ е с е м а н т и ч ког по љ а емо ц и ја, је р под ра зу ме ва у по т ре бу ког н и т и в н и х ме ха н и з а ма к а о ш т о су пој мов на ме т а ф ор а и појмовн а мет он им ија. О в о с у о сновн и о рг ан из ац ион и п ри нц ип и чов еков ог пој мов ног си с т е м а и омо г у ћ а в а ју по в е з и в а њ е а п с т р а к т н и х ког н и т и в н и х до ме на (к а о ш т о су емо ц и је) са кон к ре т н и м, ч улн и м, непос редно дож ив љен и м домен има с т в а рнос т и (по пут људ ског тела и при род них си ла), пре ко ко јих се ти апстрактни домени обја - ш њ а в а ју и кон це п т у а л и з у ју. Ле ј ко ф и Џон с он, к а о ау т о ри ко ји с у у т е ме љи л и ов а к а в о б л и к ко н ц е пт уа лн е а н ал из е, с уш т ин у п ојм о вн е м ет аф ор е о бј аш њ ав ај у к а о р а зум е - вање јед не вр сте ства ри на осно ву дру ге: The es sen ce of me tap hor is un der stan ding and ex pe ri en cing one kind of thing in terms of anot her (La koff, Johnson 2003: 5). Ме та фо ра,

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 75 д а к л е, п од р а з у м е в а п р е с л и к а в а њ е с т р у к т у р е јед н о г п ој м а и л и п ојм овн о г д ом ен а н а д ру г и по ја м и л и пој мов н и д о ме н, омо г у ћ а в а ју ћ и њ е г о в о р а зумев а њ е. П р и т оме, он а у гл а в ном н а гл а ш а в а је д а н а с пе к т по с м а т р а ног а п с т р а к т ног појм а, одв л ачећ и н а с од о с т ал и х њ ег ови х а спе к а т а ко ји с а т ом ме т а ф о р ом н и с у с агл асн и. Н ајчеш ћ и и зв о рн и до ме н и с у кон к р е т н и и в е з а н и з а т е ле сно фу н к ц и о н и с а њ е љу д и у фи зи ч ком св е т у. То су, на при мер, људ ско те ло, здра вље и бо лест, биљ ке, згра де, ма ши не, хра на, то пло та и хлад но ћа, све тлост и та ма. Циљ ни до ме ни, ко је раз у ме ва мо по мо ћу на ве де них извор них, је су углав ном ап стракт ни и нео пи пљи ви, као што су емо ци је, вре ме, ми шље - ње, жи вот, мо рал ност, же ље (Кlikovac 2004: 17 19). Ме то ни ми ја је, с дру ге стра не, ког ни тив ни про цес у ко јем је дан кон цеп ту ал ни енти тет (из вор ни) омо гу ћа ва мен тал ну ве зу са дру гим кон цеп ту ал ним ен ти те том (циљ - н и м) у н у т а р ис т ог до ме н а. Док је п ри м а р н а фу н к ц и ја ме т а ф о р е р а з у ме в а њ е, ме т о н и- м и ја к а о д ру г а ч и ја в р с т а п р о цес а п р ев а сходно и ма р еф ер енц ија лн у фу н кц ију, односно it al lows us to use оnе en tity to stand for anot her (La koff, Јоhnson 2003: 36). Ме ђу тим, функ ци ја овог ме ха ни зма ипак ни је са мо у упу ћи ва њу, бу ду ћи да се и при ли ком ње - го ве упо тре бе би ра аспе кат од ре ђе ног пој ма ко ји у да тој си ту а ци ји же ли мо да ис такне мо и т а ко по м а же р а з у ме в а њу. Ме т о н и м и ја, д а к ле, до не к ле с л у ж и ис т ој св р си к а о и пој мов на ме та фо ра. Основ на карактеристика метонимије је то што су изворни и циљ - ни до мен бли ски је дан дру гом у ког ни тив ном про це су. Из вор мо же обез бе ди ти мент а л н и п ри с т у п ц и љу с а мо а ко п ри п а д а ју ис т ом до ме н у. Та ко, н а п ри ме р, фи зи о ло ш ке ма ни фе ста ци је, од но сно по следи це неке емоци је мо гу у мно гим слу ча је ви ма по служи ти као озна ка за са мо осе ћа ње. Зна тан део гра ђе ипак се ни је по ка зао по год ним за об ра ду ис к љу ч и в о п у т е м конце п т у а л не а н а л и з е. То с у ф р аз еолог из м и ч ије с е з н а че њ е ф о р м и р а ло под и з р а з и т и м ути цајем кул тур ног окру же ња, на сле ђе них пред ста ва и обра за ца ко ји су дав но уте ме - љ е н и у ко л е к т и в н ој с в е с т и г о в о р н и к а. У о в а к в и м с л у ч а ј е в и м а д о и з р а ж а ј а д о л а з е п р ед с т а в е ко ји м а с е ис к а з у је не ко ви ђ е њ е, р а з у ме в а њ е по ја в а у о бје к т и в ном св е т у, и у п рв и п л а н и с т уп ај у е т ал он и и л и с л иков ит е п р едс т ав е, које с у ч ес т о з ас н ов ан е н а п р е т е ри в а њу, н а п р е т по с т а в к а м а ко је с е не мо г у п р о в е ри т и, к в а зи с т е р е о т и п и ко ји м а се не ком пој му при пи су ју за мишљене, непостојеће особине, наслеђени симболи и симбо лич ни смислови (Мршевић Радовић 2008: VII). За анализу оваквих јединица потреб - но је би ло у по моћ по зв а т и л и т е р а т у ру и з е т но ло г и је од но сно е т но г р а фи је и о б ја сн и т и и х с е м а н т и ч к и и с т ру к т у р но. Не к и од ф р а з е о ло г и з а м а о б ја ш њ е н и с у и н а ов ај н а ч и н и кон цеп ту ал но, у за ви сно сти од то га ко ји су фак то ри ре ле вант ни за фор ми ра ње фраз е о ло ш ког зн а че њ а.

76 Мила Драгић 1. 3. Емо ц и је у пси хо ло г и ји Емо ци је су ве о ма ва жан са став ни део људ ског жи во та, и је дан од нај по зна ти јих психо ло г а ко ји с е њи м а д а н а с б а ви де фи н и ше и х н а с ле де ћ и н а ч и н: Емо ц и ја је п р о це с, од ре ђена в рс т а ау т омат ске п р о це не, под у т и ца јем на ше ево л у ц и о не и л и ч не п р о ш ло с т и, т о ком ко г а о с ећ амо да с е дог ађа неш т о би тно з а наш у до бр о би т и да ск у п фи зи о ло ш к и х п р о ме н а и е мо ц и о н а л н и х по н а ш а њ а по ч и њ е д а с е од но си н а н аш у сит уац ију ( Е kman 2011: 50). По с т о је не ке си т у а ц и је и с т и м у л у си н а ко је м и не н а у че но и б е з у с лов но р е а - г у је м о одр еђ ен и м е м о ц и ја м а. О в а к в и о к и д а ч и с у у н и в е р з а л н и, и с т и з а с в е љу д е и в е р о в а т но с у е в о л у ц и јом т о по с т а л и, а о с е тљи в о с т н а њи х је у п и с а н а у мо з а к св а ког људ ског но в о р о ђ е н че т а ( Тr e bje šanin 2011: 13). Осим ових уро ђе них оки да ча, по сто ји и ч и т а в н и з с т е че н и х ок и д а ч а ко ји с у с а ови м у р о ђ е н и м по в е з а н и, а л и по т и ч у и з и н д и- ви ду ал ног ис ку ства, као што нпр. сви има мо уро ђен страх од пред ме та ко ји се бр зо кре ће пре ма на ма, али је страх од ауто мо би ла или во за сте чен (Тrebješanin 2011: 14). Функ ција емоција пре свега је у адаптацији, тј. прилагођавању. По Екману, емоције су се раз ви ле то ком ево лу ци је вр сте јер су би ле ко ри сне, по што нас при пре ма ју за б р з о, а у т о м а т с ко р а з р е ш а в а њ е в и т а л н о з н а ч ај н и х з б и в а њ а. Д а к л е, к а д а д о ж и в и м о не к у е мо ц и ју, м и смо п р о г р а м и р а н и з а т ач но од р е ђ е н у в р с т у а к ц и је, ш т о с е и з р а ж а в а за у зи ма њем спе ци фич ног ста ва те ла и по себ ним из ра зом ли ца. Све емо ци о нал не ре - а к ц и је с л у же не ком од о б л и к а а д а п т а ц и је, к а о ш т о је н п р. б е г и з си т у а ц и је п ри л и ком ја в љ а њ а с т ра х а ( Тrebje šanin 2011: 15). Ве о ма в а ж на ком по нен т а емо ц и је је су и ор г а н ске, фи зиолошке промене, које, такође, имају адаптивну вред ност. То су нпр. ши ре ње зе ниц а, б р ж и р а д с р ц а, у б р з а но д и с а њ е, по јач а но л у че њ е а д р е н а л и н а, по в е ћ а н а ко л и ч и н а ш е ћ е р а у к р в и, п о в е ћ а њ е м иш и ћн е н ап ет ос т и и т д. С в е о в е т ел ес н е п р ом ен е и м ај у у ло г у д а п ри п р е ме о р г а н и з а м з а по ја ч а не н а по р е и х и т н у а к ц и ју б е ж а њ е и л и б о р бу (E k m a n 2011: 55 65). Ва жно је на по ме ну ти да, по ред адап тив не, емо ци је има ју и ком у н и к а т и в н у фу н к ц и ју. Емо ц ион а лн и и зр а з ис т ов р е ме но је и ко м у н и к а ц и о н и зн а к, п а п р е п о з н а в а њ е и зр аз а л и ц а и г е с т о в а и м а в е л и к и з н а ч ај је р с л у ж и с п о р а з у м е в а њу у с о ц и ја л ној и н т е р а к ц и ји ( Тrebješanin 2011: 16). Емо ц и о н а л но и з р а ж а в а њ е п р ед с т а в љ а спо љ а ви д љи ву м а н и ф е с т а ц и ју е мо ц и је, а т о с у т и п и ч не п р о ме не у по н а ш а њу, д р ж а њу, м и м и ц и и г е с т о ви м а ( Тr e bje šanin 2011: 16 ). О в а к в е п р о ме не по к а з а ће с е в е о м а зн а ч ај н и м п ри т у м а че њу по је д и н и х ф р а з е о ло - г и з а м а у ов ом р а д у. Код љу д и, е мо ц и је с е у в е л и кој ме ри и з р а ж а в а ју ф а ц и ја л ном е кс - п р е си јом, п а т а ко р а зно в р сне не в е р б а л не си г н а ле ш а љу р а з л и ч и т и де ло ви л и ц а (оч и, кап ци, обр ве, че ло, уста), као и про ме не на ко жи (бле ди ло, цр ве ни ло, зно је ње). Све ово о с т ац и с у н е к а д а ш њ е г б и о л о ш к и с в р с и с ход н о г п о н а ш а њ а ( Тr e bje šanin 2011: 16 17). О в а по н а ш а њ а и п р о ме не у в ел икој мери с у у р ођ ене и с а м и м т и м у н и в е р з а л не з а п ри-

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 77 п а д н и ке с в и х к у л т у р а. И п а к, и с т р а ж и в а њ а с у п о к а з а л а д а и к у лт у рн а с р ед ин а и м а в е л и к и у т иц ај н а е мо ц и о н а л н у е кс п р е с и ј у, од н о с н о д а к у л т у р а с в о ји м п р а в и л и м а, си с т е мом в е р о в ањ а и в р еднос т и с оц ијал из ује н аше биолош к и ус лов љ ено испољ ав ањ е е мо ц и је ( Тr e bje ša n i n 2011: 18). Ку л т у р а од р е ђу је ко, ко ме и к а д а мо же по к а з а т и ко ју емо ци ју, она, дакле, уобличава и контролише при род ни из раз сво јим оби ча ји ма и нор - ма ма (Еkman 2011: 61). З а р а з у ме в а њ е е мо ц и ја, по т р е б но је с х в а т и т и и по де л у н а п ри м а р не, б а зи ч не и с е - кундарне, односно сложене емоције. Примарним емо ци ја ма сма тра ју се оне ко је на ста - ј у р а н о у о н т ог ен ез и, з аједн и чк е с у људ им а и в иш и м ж ив от ињ ам а, и с т е с у у с в и м к у л т у р а м а и и м а ју св о ју о р г а н ск у о сно ву. Ве ћ и н а с а в р е ме н и х пси хо ло г а, у к љу ч у ју ћ и и Ек м а н а, у п ри м а р не е мо ц и је у б р а ја љу т њу, с т р а х, и з не н а ђ е њ е, г а ђ е њ е, п р е зи р, т у г у и ра дост (Еkman 2011: 20). Ова при мар на, ба зич на осе ћа ња за пра во су по сле ди ца по стоја њ а јед но с т а в н и х ког н и т и в н и х с т ру к т у ра. Ра з во јем ког н и т и в н и х с т ру к т у ра, по ве ћ а ва се мо гућ ност про це не и ди фе рен ци ра ња вред но сних, ког ни тив них и из ра жај них па - ра ме та ра, па тако настају диференциране, комплексне емоције (Мilivojević 2008: 123). 2. Ана ли за фра зе о ло ги за ма са циљ ним до ме ном страх 2.1. Страх у пси хо ло ги ји и лин гви сти ци По де фи н и ц и ји и з Пс и х о л о ш ко г р е ч н и ка, с т р а х је,,сн а ж н а е мо ц и о н а л н а р е а к ц и ја н а си ту а ци ју ко ја пре ти ин те гри те ту ор га ни зма, са уну тра шњим фи зи о ло шким про ме - н а м а и е в ент уа л н и м спољ н и м м а н и ф е с т а ц и ја м а (бле д и ло, зноје њ е, д рхт а виц а, б екс т в о или агре сив ност) (Кр стић 1988: 595). По Ек ма ну, страх је уро ђе на емо ци ја ко ја на стаје к а о не в о љ н а р е а к ц и ја н а оп а ж а њ е с т в а р не и л и з а м и ш љ е не п р е т њ е по в р е ђи в а њ е м, би ло оно фи зич ко или пси хо ло шко (Еkman 2011: 204). Уро ђе ни оки да чи стра ха су не што што се бр зо кре ће кроз про стор и пре ти да нас уда ри ако се не скло ни мо, на гло и з м и ц а њ е под ло г е т а ко д а п р о п а д н е мо к р о з п р о с т о р, п р е тњ а ф и з и чк и м б олом. К а о мо г у ће у р о ђе не ок и да че с т р ах а Екма н нав од и и зм и је, к а о и с т а ја њ е на в е л и кој ви си н и, где по гре шан ко рак мо же до ве сти до па да. Ова по след ња два слу ча ја спе ци фич на су по то ме што се не ис по ља ва ју код свих љу ди, па се њи хо ва уро ђе ност до во ди у пи та ње ( Е k m a n 2011: 20 4). Н а п л а н у до ж и в љ а ја с т р а х је не п ри ја т но о с е ћ а њ е не си г у р но с т и и угро же но сти, док на фи зи о лошком плану под ра зу ме ва убр за ни рад ср ца, по раст то нус а м и ш и ћ а, по ви ше н и к рв н и п ри т и с а к, по в е ћ а но л у че њ е а д р е н а л и н а, у б р з а но д и с а њ е, б л ед ил о, с у ш ењ е ус т а и т д. Н а п л ан у п он аш ањ а, м ан иф ес т ује с е п о д из а њ е м о б рв а, о т в а р а њ е м оч и ју, д рх т а њ е м, од м и ц а њ е м од и з в о р а оп а сно с т и и о б е ше но ш ћу до ње вили це (Тrebješanin 2011: 20 21). Страх слу жи да би се ор га ни зам при пре мио за не ки об лик

78 Мила Драгић у к ла њ а њ а и з ри зи ч не си т у а ц и је, и п ри т о ме с е ч и н и да ево л уц ија под рж ав а д ве сасви м раз ли чи те рад ње са кри ва ње и бек ство (Еkman 2011: 205). То зна чи да у опа сној си туац и ји че с т о и м а мо т е н де н ц и ју д а с е н ај п р е у ко ч и мо, ск а ме н и мо к а ко би смо и з б е гл и д а бу де мо п ри ме ће н и, а р е а к ц и ја ко ја би ус ле д и л а би ло би б е ж а њ е. А ко с е не би де си л а н и јед н а од ов е д в е р е а к ц и је, е мо ц и ја с т р а х а мо гл а би с е сме н и т и љу т њ ом усме р е ном н а п р в о би т ног и з а зи в а ч а с т р а х а, ко ја би н а м по мо гл а д а н а п а д не мо од но сно д а с е одбра ни мо (Еkman 2011: 205 206). У Реч ни к у срп ско хр ва т ско га књи жев ног је зи ка Ма ти це срп ске (у да љем тек сту РМС) страх се де фи н и ше к а о с т а ње у з не м и ре но с т и, з а бри н у т о с т и, б о ја з а н од к а к ве опа сно - сти (смр ти, бо ле сти, ка зне и сл.). У свом се кун дар ном зна че њу, ова име ни ца мо же знач и т и и онај који (оно ш т о) изазива т ак во осећање. Ве л и к и и н т ен зи т е т ове емо ц и је мо же се и з ра зи т и лек се мом стра ва ве ли ки страх ко ји до во ди до фи зич ке уко че но сти, до запре па шће но сти, ужас, гро за, а ова лек се ма има и се кун дар но зна че ње јед на ко се кун дар - ном зна че њу лек се ме страх. К а о ш т о мо же мо ви де т и и з ови х реч н и ч к и х де фи н и ц и ја, к а о си но н и м и з а ве о ма ве л и к с т ра х мо г у се у по т ре би т и и лек се ме ужас и гро за, а мо же се ко ри с т и т и и лек се ма с т ра хо т а. Лек се ма стреп ња де фи н и ше се к а о у з не м и ре но с т, страх пред не чим, пред о се ћа ње опа сно сти (РМС), и из гле да да је ов де бит на ни јан са иш че ки ва ња и пред о се ћа ња не чег стра шног, што по твр ђу је и Ла ле вић на во де ћи си но - ни ме за страх (La le vić 1974: 760). По Ла ле ви ћу (1974: 760), за ис ка зи ва ње сла би јег, ла ког с т р а х а мо г у с е иско ри с т и т и лек с е ме з е б ња (ко ја по РМС тек у се кун дар ном зна че њу о зн а ч а в а с т р а х, а п ри м а р но д рх т а ви ц у) и пла шња (у РМС на ве де на са мо као страх, стреп ња ). Зна че ње осе ћа ти страх мо же се озна чи ти гла го ли ма као што су бо ја т и се, пла ши ти се, стра хо ва ти, стре пе ти, пре па сти се (ко ји има обе леж је из не над но сти). 2.2. Фра зе о ло ги зми чи је је зна че ње за сно ва но на пој мов ној ме то ни ми ји Ве л и к а под г ру п а и з р а з а у г ру п и он и х ко ји о зн а ч а в а ју е мо т и в но с т а њ е с т р а х а з а сн и в а с е у п р ав о н а п ов ез а н о с т и с а м е е м о ц и је с а њ е н и м ф и з и о л ош к и м м ан иф ес т ац ијам а. Ке в е че ш т в р д и:,, Е motions can be, and are, com pre hen ded via both the ir as su med typi cal ca u ses and the ir as su med typi cal ef fects (Kövecses 2000: 49). 2.2.1. Ефе кат стра ха за страх Већина ових израза успе шно се мо же об ја сни ти ме то ни ми јом, где се уме сто име но ва - њ а с ам о г о с е ћ ањ а у јез и к м ет он им и јс к и м п ут е м п р ес л ик ав ај у ф из иол ош к и е ф е кт и ко ји пра те то осе ћа ње да би њи ма би ло ис ка за но и опи са но (Дра ги ће вић 2010: 190). У т и м с л у ч а је вим а неф р аз еолош к а си нт а гма и мен ује по с ле д и ц у, а ф р а з е о ло ш ко зн а че њ е под ра зу ме ва са м у емо ц и ју. У реч н и ч к и м об ја ш ње њи ма ова к ви х фразеолог изама оби чно

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 79 се екс пли ци ра да се не што осе ћа од стра ха и слич но. Ра ди пре глед но сти, ов де смо фраз е о ло г и зме р а з в р с т а л и по по је д и н ач н и м фи зи о ло ш к и м е ф е к т и м а ко ји с е о б е ле ж а в а ју б а зи ч ном с т ру к т у р ом, о б у х в а т а ју ћ и п ри т о ме и оне ко ји о зн а ч а в а ју с а м у е мо ц и ју, к а о и оне ко ји озна ча в а ју с а мо њ е не ма н и ф е с т а ц и је. Св е би т не напомене дат е с у у а нал изи. Сл а б о с т у но г а м а јед н а је од фи зи ч к и х м а н и ф е с т а ц и ја с т р а х а и уоч љи в а је у не фраз е о ло ш к и м с т ру к т у р а м а и з р а з а д р ш ћ у (т р е с у с е) ко ме ко л е н а и к л е ц а ј у ко ме ко л е н а, ко ји зна че би ти у ве ли ком стра ху. Ов де је у пи та њу пра ва ме то ни ми ја ко јом се фи зички до мен по ве зу је са ап стракт ним, емо ци о нал ним, и уз по моћ фи зич ке ма ни фе ста ције јед не е мо ц и је о б е ле ж а в а с е с а мо о с е ћ а њ е. У п ри ме ри м а тре су се ко ме п а н т а л о н е дрх та ти од стра ха, бо ја ти се и тре су се ко ме га ће би т и б о ја ж љи в, с т р а ш љи в, ја ко се бо ја ти у осно ви је сли ка одев ног пред ме та ко ји по кри ва до њи део те ла и упу ћу је на д рх т а ње но г у. По след њи п ри ме р и з ове ма ле под г ру пе је с т е тре сти се (др ма т и се и сл.) ка о к у ја у в о д е н и ц и и мо гао би се до пун ски об ја сни ти по да ци ма из Сло вен ске ми толо г и је. Во де н и ц и је у на р од ној т рад иц ији п рип и са но м но ш т во м и т о ло ш к и х ко но т а ц и ја. Спој п ри р од ног и к ул т у р ног, п ре т ва ра ње јед не с т ва ри у д ру г у, ко ри ш ће ње сна г е п рирод них еле ме на та (во де), та ко ђе и стал на бу ка ко ју ства ра во деница дају јој статус демо - но ло ш ког о бје к т а. С м а т р а с е д а је в о де н и ц а ђ а в о љи и з у м ( То л с т ој, Ра де н ко ви ћ 20 01: 90). Ве ру је се да ис под во де нич ког точ ка жи ви во де њак, не чиста сила, од носно демонско би ће ко ме с е п ри л и ком и зг р а дњ е в оден ице мо р а п ри не т и ж р т в а. Н а ж р т ву с у че с т о при но ше не раз не жи во ти ње, као на при мер сви ња, кра ва, пе тао или пас (Тол стој, Раден ко вић 2001: 91, 181 183). Мо гу ће је да је ово раз лог због ко га се под ра зу ме ва да је дан пас, био муж јак или жен ка, има раз ло га да се пла ши ка да се на ђе у во де ни ци, и да је зна че ње овог из ра за на ста ло упра во на овај на чин. Осе ћај је зе ка рак те ри сти чан је за ста ње ве ли ког стра ха, што можемо уочити у фра - з е о ло г и зм и м а к а о ш т о с у ди же се (је ж и с е) ко ме ко са [на глави], иде ко ме ко са увис, ко жа се ко ме је жи (на је жи), ко ји озна ча ва ју ве о ма ви сок сте пен стра ха пре стра вити се, осе ћа ти страх, ужас. 2 Осе ћај тр на ца под ко жом та ко ђе се мо же ја ви ти као после ди ца ове емо ци је и о то ме све до чи при мер про ла зе ко га трн ци с т р а хо в а т и. Н а в е л и к и с т р а х у к а з у је и з н ојењ е, као у при ме ру хла дан зној про би ја о буз им а ко га је за, страх. Сни же на те лесна температура може бити физиолошки симптом стра - ха, што ви ди мо из чи ње ни це да је зној хла дан. Под ову оп шту ме то ни ми ју под во ди се и гру па из ра за ко ји озна ча ва ју емо тив но стањ е с т р а х а п р е ко фи зи о ло ш ке по ја в е де ф е к а ц и је, и л и о с е ћ а ја неп рија тнос т и у а н а лном 2 Зна че ња на ве де них фра зе о ло ги за ма ов де су све де на на јед но за јед нич ко, бу ду ћи да су њихо в е р е ч н и ч ке д е ф и н и ц и је в е о м а с л и ч н е. З н а ч е њ а с у м о д и ф и ко в а н а у ов о м с м и с л у к р о з ч и т а в рад ка ко би се из бе гла су ви шна понављања и преоп шир не де фи ни ци је. Мо ди фи ка ци је су из вр - ше не та ко да се увек во ди ло ра чу на о то ме да се не од сту па од сми сла ко ји је дат у реч ни ци ма.

80 Мила Драгић под руч ју. То су из ра зи има ти пу не га ће, на пу ни ти пан та ло не, има ти пун тур са значе њем вр ло стра хо ва ти, ја ко се бо ја ти, тр пе ти ве ли ки страх. У пр ва два слу ча ја пос р едс т в ом ме т о н и м и је с е з а о б ележ ав ањ е доњ е г дел а т ел а и а н а лног подру чја корис т е и ме н и це ко је о зн а ч а в а ју оде вне п р едмет е којим а с е т ај де о т ел а пок рив а. Ф изиолош к а п ој ав а д еф ек ац иј е ус л ед в е л и ко г с т р а х а у п о т р е б љ е н а ј е з а и з р а ж а в а њ е и з а з и в а њ а с т р а х а у д ру г о ме у п ри ме ру н а п у н и т и коме тур. Ф р аз еолог изм и који о б ележ ав ају ову фи зи о ло ш к у по ја ву п ри п а д а ју р а з г о в о р ном је зи к у. У ф р а з е о ло г и зм и м а не зна не ко ни ка ко му је име не зна ти баш ни шта од стра ха, од и з не н а ђ е њ а и г р л о (у г р л у) се ко ме с т е ж е о с е ћ а т и с е не у г од но з б ог не и з в е сно с т и п р ед с т о је ћ е с и т у а ц и је; н е м оже г ов ор ит и од с т р ах а и л и в ел ико г у збуђ ењ а м ожем о ви де ти да се страх ма ни фе стује менталним застојем ко ји оте жа ва раз ми шља ње, ра суђи в а њ е и п ри с е ћ а њ е т е с у бје к т и в н и м о с е ћ а је м у ко че но с т и је зи к а и г у ше њ а од но сно о тк а з и в а њ е м с по с о б но с т и г ов ор а. У ов и м с л уч ајев им а оп ис ује с е с ам а ф из иолош к а по с ле д и ц а ко ја у п у ћу је н а е мо ц и ју. Да то емо ци о нално ста ње ис по ља ва се и бле ди лом или цр ве ни лом ли ца, као по сле - д и цом ск у п љ ањ а и ш и р е њ а к рв н и х с у до в а п ри л и ком сна ж ног о с ећ аја с т рах а. Ме ња т и, п р о м е н и т и б о ј у п ри м а р но о зн а ч а в а по с ле д и ц у фи зи ч ке п р о ме не к а о ш т о је х л а д но ћ а и л и в ру ћ и н а (зн а че њ е б ле де т и и л и ц р в е не т и, по б ле де т и и л и по ц р в е не т и од фи зи ч ке бо ли [обично хлад но ће или врућине]; осе ћа ти се сла бо ), док се кун дар на ре а ли за ци ја у к љу ч у је по с л е д и ц у с т р а х а и с амо о с ећ ањ е ( б л е д е т и и л и ц р в е н е т и, по б л е д е т и и л и по ц р в е не т и од с т р а х а ; п р е с т р а ш и т и с е ). Не до с т а т а к да ха мо же се, т а ко ђе, ја ви т и услед ве о ма и н т ен зи в ног и на глог на с т у па с т р ах а, а ф р аз еолог из м им а с а мед ија лн и м з н ачењ е м оста ти без да ха ( з аб ез е кн ут и се, не мо ћи ди са ти од стра ха ) и з а д р ж а в а т и /з а д р ж а т и д а х ( не ди са ти од стра ха, од из не нађења ) он се озна ча ва као по сле ди ца. Из да тих из ра за можемо уочити да се ова - к а в е ф е к а т д е ш а в а и у с л у ч а ј у н е к и х д р у г а ч и ји х, и з н е н а дн и х е м оц ија. 3 У п р им ер у д о ћ и /д о л а з и т и д о да х а опо р а ви т и с е /опо р а в љ а т и с е од не ког и з не н а ђ е њ а (с т р а х а и тд.) и до ћи/до ла зи ти к се би не опи су је се сам страх, већ гу бље ње стра ха и по вра так ор гани зма у нор мал но ста ње. Он се, та ко ђе, за сни ва на пој мов ној ме то ни ми ји. О в а пој мов н а ме т о н и м и ја р е а л и з у је с е и у јед ном ф р а з е о ло г и зм у с а к а у з а т и в ном с е м а н т и ком, т ј. у ф р а з е о ло г и зм у ко ји о зн а ч а в а и з а зи в а њ е е мо т и в ног с т а њ а у не ко ме: од у з и м а т и (з а у с т а в и т и, п р е к и д а т и /п р е к и н у т и и сл.) ко ме дах. 3 И з н е н а ђ е њ е с е п о м н о г и м п с и хо л о з и м а н е од в а ја од с т р а х а, ш т о ћ е м о в и д е т и д а љ е у р а д у, а и не ки од фи зи о ло шких ефе ка та ових емо ци ја су слич ни, па не чу ди чи ње ни ца да се за ис каз и в а њ е о б е е м о ц и је м о же у п о т р е б и т и и с т и ф р а з е о л о г и з а м.

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 81 2.3. Фра зе о ло ги зми чи је је зна че ње за сно ва но на пој мов ној ме та фо ри У овој гру пи на ла зе се фра зе о ло ги зми чи је се зна че ње за сни ва на раз ли чи тим пој мов - н и м ме т а ф о р ам а. Т у с у ф р аз еолог из м и који о з н а ч а в а ју е мо т и в н а с т а њ а, т ј. он и ко ји и м а ју ме д и ја л но зн а че њ е, и ф р аз еолог изм и ко ји о зн а ч а в а ју к а у зи р а н а емо т и в н а с т а њ а, тј. има ју ка у за тив но зна че ње. Мо же мо при ме ти ти да се не ке ме та фо ре мо гу при ме нити на обе гру пе из ра за, док се не ке од њих ре а ли зу ју са мо у јед ној гру пи. У мно гим слу ча је ви ма уоче но је удру же но де ло ва ње ме та фо ре и ме то ни ми је. Као по себ на подгру па из дво је ни су фра зе о ло ги зми ко ји озна ча ва ју осо би ну, јер иако се њи хо ва зна ча - њ а ф о р м и р а ју н а о сно ву пој мов н и х ме т а ф о р а, оне с у в р ло спе ц и фи ч не и св а к а од њи х углав ном се ја вља у по је ди нач ним при ме ри ма. 2.3.1. Страх је смрт О ва кон цеп т у а л на ме т а фо ра о сно ва је не к и х фра зе о ло г и з а ма ко ји озна ча ва ју емо т и в но с т а њ е с т р а х а, д а к ле, с а мо о с е ћ а њ е, а л и и он и х ко ји о б е ле ж а в а ју к а у зи р а н а е мо т и в н а с т а њ а, т ј. и за зи ва ње с т ра ха код д руг ог. Најп ре ће мо се по за ба ви т и и з ра зи ма ме д и ја л ног з н а че њ а. То с у п р и ме р и ум и р а т и / ум р е т и (пре мре ти) од стра ха, жив умре ти (премре ти) од стра ха, до с м р т и се п ре п л а ш и т и (п ре с т ра ш и т и се и сл.), ни жив ни мр тав, умре ти жив и сви они има ју зна че ње ја ко се (у)пла ши ти, вр ло се бо ја ти, ја ко се прес т р а ш и т и. С т р а х с е кон це п т у а л и з у је к а о см р т од но сно к а о и з а зи в ач см р т и, у ко л и ко је дов ољ ног и нт ен зи т е т а. У сви м ф р а з е о ло г и зм и м а ја в љ а с е и е ле ме н а т и з не н а д но с т и, на гле по ја ве сен за ци је стра ха, па је страх за пра во не што од че га се мо же умре ти ако н а с сн а ђ е од јед ном, и з не н а д а, не сп р е м не. У зн а че њу и з р а з а и з ов е г ру пе с а д р ж а н а је, т а ко ђ е, и ком по не н т а и н т е н зи в но с т и. Сл и ч но с т ко ја би по в е зи в а л а и з в о р н и и ц и љ н и до мен мо гла би се тра жи ти у чи ње ни ци да је смрт, за пра во, пре кид и га ше ње свих те лесн и х фу н к ц и ја, док с у не к и од физ иолош к и х е ф е к а т а с т р а х а, т а ко ђ е, д ис фу н к ц и ја и у ко че но с т по је д и н и х де ло в а т е л а, к а о ш т о смо ви де л и у п р е т ход ном оде љ к у. Та ко би с е мо гло з а к љу ч и т и д а је и ов а ме т а ф о р а ме т о н и м и ј ск и з а сно в а н а. М но г и р е ле в а н т н и ауто ри, као што су Ке ве чеш, Бар се ло на и Леј коф, упра во и твр де да су углав ном све мет а фо ре з а емо ц и је ме т о н и м и ј ск и з а сно ва не на о сно ву ло г и ч ке ве зе и з ме ђу са ме емо ц и је и њ е н и х би хе ви о р а л н и х и фи зи о ло ш к и х м а н и ф е с т а ц и ја ( Д р а г и ће ви ћ 20 07: 16 4 16 6 ). Ф р а з е о ло г и з а м у б и т и / уда р и т и ко г а ба хом к а у з а т и в ног је зна че њ а и на п р ви по глед де л у је в е о м а не п р о зи р но. Бу д ућ и д а с е у једној в арија нт и и зр аз а може јавит и и гл аг о л уд а р и т и, ме т а ф о р а ов де мо же би т и р е а л и з о в а н а и к а о страх је уда рац. По РМС, бах је за ста ре ла лек се ма и де фи ни са на је на сле де ћи на чин бу ка, ви ка ; си ла, на си ље. Психо ло г и ја је до к а з а л а д а је и з не н а д а н и н т е н зи в а н з ву к је д а н од у р о ђ е н и х ок и д а ч а ов е е м о ц и је ( Е kman 2011: 204). Под од ред ни цом бах се, и у Ско ко вом Е т и м о л о г и ј с ко м

82 Мила Драгић р је ч н и к у, у пр вом зна че њу на во ди (као име ни ца) пра сак, лу па, ви ка. Од исте осно ве до би ја ју се, на при мер, при лог из у б а х а с а зн а че њ е м и з не н а д а, као и гла гол б а н у т и, ко ји зн ач и л уп ит и, уд а ри т и; не о че к и в а но, и з не н а д а до ћ и (Skok 1971: 91 92). Ви д и мо, да кле, да се страх ов де ве зу је за кон крет ног иза зи ва ча, ко ји се де ли мич но от кри ва и у самом зна че њу фра зе о ло ги зма. Асо ци ја тив ни те сто ви не ких ауто ра, као што је В. Печја к, пок аз ал и с у д а с е с т р а х, ви ше од о с т а л и х е мо ц и ја, конце пт уа лно в ез ује з а св оје кон к р е т не и з аз ив аче, ш т о је н ај в е р о в а т н и је по с ле д и ц а њ е г о в е п ри м а р не фу н к ц и је с т а в љ а њ а о р г а н и зм а у од б р а м б е н и мод. Ис т о је з а к љу ч ио и Ке в е че ш, б а в е ћ и с е ме т а - фо ра ма за емо ци је (Дра ги ће вић 2010: 193). 2.3.2. Страх је хлад но ћа Ф р а з е о ло г и зм и к а о ш т о с у крв се ко ме л е д и (с л е д и, з а л е д и) [у жилама] о с е ћ а т и в е л и- ки страх, ужас, пре стра ши ти се и но ге се под ким охла ди ле сле ди ти се од стра ха најб ољ е с е мо г у о б ја сн и т и пој мов ном ме т а ф о р ом страх је хлад но ћа. Људск а д уш а која с е бо ји до жи вља ва про цес сли чан оном у те лу ко је се смр за ва, али се, та ко ђе, мо же ис куси ти и ре а лан осе ћај хлад но ће у ста њу ве ли ког стра ха (Ри стић 2011: 122). Бу ду ћи да и објек тив ни фи зи о ло шки ефек ти стра ха и хлад но ће мо гу би ти ве о ма слич ни, што до - не к ле мо же мо ви де т и и и з сви х п р е т ход но а н а л и зи р а н и х ф р а з е о ло г и з а м а, н и је т е ш ко уви де ти ка ко је и ова ме та фо ра у су шти ни ме то ни миј ски за сно ва на. Ме та фо ра и ме то - н и м и ја че с т о де л у ју уд ру же но, и ов а к а в п р о це с н а зи в а с е ме т а ф т о н и м и ја. О в а по ја в а на ро чи то је честа код метафора за емоције, како, међу осталима, тврди и Хо сенс (Драги ће вић 2007: 164). У ок ви ру ов е г ру пе и з д в а ја с е подг руп а ф р аз е о ло г и з а м а с а ле к с е мом с р ц е. Њи хо в а зна че ња фор ми ра ју се на раз ли чи те на чи не, али су с раз ло гом об је ди ње ни на осно ву з а јед н и ч ког е ле мен т а њи хо в е лек си ч ке с т ру к т у р е. К р оз р а зл ич и т е к улт ур е и в е р ов ањ а мо же мо п р а т и т и си м б о л и к у с р ц а к а о це н т р а, п р е св е г а, чо в е ко в ог е мо ц и о н а л ног, а л и и ин те лек ту ал ног жи во та (Che va li er, Ghe er brant 1983: 621). Као што се на во ди у Асоц и ја т и в н о м р е ч н и к у ( П ип е р, Д р аг ић ев и ћ, С т еф а н о в и ћ 2 0 05: 65 6 6 ), с р ц е с е в е о м а че с т о ја в љ а к а о с а д р ж а т е љ з а е мо ц и је и е н т и т е т е ко ји з а чов ек а и м а ју е мо ц ион а л н у в р едно с т. И М и л а н а Ра д и ћ Д уг оњи ћ н ав од и с рце к а о це нт а р чо в еко ви х о с ећ ањ а, п ри че м у мо же и з р а ж а в а т и р а до с т, з а до в ољ с т в о, ж а ло с т, с т р а х, б ол, б риг у, љу тњу и м ног е д ру г е е мо ц и је ( Р и с т и ћ, Ра д и ћ Д у г о њи ћ 19 9 9: 207 ). При ме р хлад но (т е с н о) је ко ме око с р ц а с а зн а че њ е м с т р а хо в а т и, б о ја т и с е, с т р е пе т и и м а д в е в а ри ја н т е и у з а ви сно с т и од т о г а с т р а х с е ов де кон це п т у а л и з у је к а о хлад но ћа или те ско ба. Емо ци ја се кон цепт у а л и з у је к а о хлад но ћа у ф р а з е о ло г и зм у ох л а д и л о с е ко ме с р ц е са зна че њем ја ко се упла ши ти, али се са мо ср це до жи вља ва као ма те ри ја или флуид који се може зале ди-

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 83 т и, т ј. п р о м е н и т и а г р е г а т н о с т а њ е. К а о ш т о је в е ћ р а н и је о бјаш њ ен о, ф из иол ош к и е ф е к т и с т р а х а и х л а дн оћ е с у с л и чн и, а и к ад а с е п л аш им о, з аис т а м ожем о о с ет ит и х л а д но ћу, п а је по в е з а но с т ов а д в а домен а јасн а, а мет он им и јск а з аснов ано с т по тп уно очи глед на, ако се узму у об зир те ле сне про ме не услед осе ћа ња стра ха. При мер л е д и т и с р ц е има ка у за тив но зна че ње и об ја шња ва се на исти на чин. 2.3.3. Страх је до ле Фра зе о ло ги зам па да ло (па ло) / си шло је ко ме ср це у пе те (у пан та ло не, у га ће) са знач ењ е м ј ако с е у п л а ш и т и, б о ј а т и с е, п р ед с т а в љ а з а п р а в о ко нк р ет из ац иј у о пш т ије о р и је н т а ц и о н е п ој м о в н е м е т аф ор е која г л ас и по зи тив не емо ци је су го ре, не га тив не емо ци је су до ле, ко ја је у скла ду са уоп ште ним схва та њем да је оно што је до бро оријен ти са но пре ма го ре, а оно што је ло ше до ле (La koff, Johnson 2003: 18). Страх, ко ји с е у ов ом с л у ч а ју в е з у је з а с р це, кон це п т у а л и з у је с е к а о не г а т и в н а е мо ц и ја. С е м а н т и- ка гла го ла па да ти или си ћи ука зу је нам на смер кре та ња на до ле, а ово зна че ње по јача но је упо тре бом лек се ма као што су п а н т а л о н е и га ће од но сно п е т а. 4 2.3.4. Страх је од у зе тост ор га на С убје к т и в а н о с е ћ ај од у з и м а њ а но г у че с т а је по с ле д и ц а и нт ез и вног о с ећ аја с т р ах а и мо же с е ви де т и у п ри ме ру но ге се ко ме о д с е к л е (п о д с е к л е, с к р а т и л е и сл.), ко ји има з н а ч е њ е п о с т а т и н е п о к р е т љ и в, у ко ч е н од в е л и ко г у з бу ђ е њ а, с т р а х а ; у п л а ш и т и с е; оста ти за па њен; не мо ћи се др жа ти на но га ма. Ја сно је да је пр во бит на ве за узро ка и по с ле д и це ов де ме т о н и м и ј ск а, а н а ов ој ме т о н и м и ји г р а д и с е ме т а ф о ри ч ко с х в а т а њ е стра ха као од се че но сти но гу. По ис т ом ме т а ф о ри ч но -ме т о н и м и ј ском мо де л у ф о р м и р а н а с у зн а че њ а и с ле де ћ и х фразеолош к и х јед ин ица: је зик се коме п от кра т ио не мо ћ и г о во ри т и од с т ра ха, оста ти (ста ти, с т а ја т и) ка о п р и ко в а н о с т а т и не по к р е т а н под у т и ц а је м к а к в ог о с е ћ а њ а (и з - не н а ђ е њ а, 5 стра ха и сл.) и и м а т и [т е ш ке] но ге као оло во (од оло ва) о с е ћ а т и т е ж и н у у но г а ма ка о по сле д и ц у с т ра ха, на по ра, бо ле с т и; не би т и спо со ба н за хо да ње, за т р ча ње. 4 С в о је в р с н о к р е т а њ е м о же с е з а п а з и т и и у и з р а з у с р ц е ко ме с к а ч е (ско чи) у гр ло у з н а ч е њу (у)пла ши ти се, бо ја ти се. Иако са др жи гла гол с ко ч и т и, ч и ја на м с е ма н т и к а у к а з у је на к р е т а њ е н а в и ш е, ов у ч и њ е н и ц у н е т р е б а п о г р е ш н о п р о т у м а ч и т и, бу д у ћ и д а с е з н а ч е њ е у ов о м с л у ч а ј у пре формира на основу већ поменуте метонимије фи зи о ло шки ефе кат стра ха за страх. Убр за ва - њ е п у л с а, ко ј е ј е н о р м а л н а ф и з иол ош к а п ос л ед иц а с т р а х а, п р о у з р о к у ј е с н а ж а н с у бј е к т и в н и о с е ћ а ј п у л с и р а њ а у п р е д е л у в р а тн е а рт ер иј е, п а с е о в а м ан иф ес т ац иј а д ож ив љ ав а к а о с ам о о с е ћ а њ е с т р а х а. 5 Истим при ме ром обе ле жа ва се и из не на ђе ност.

84 Мила Драгић 2.3.5. Страх је зе лен О в а пој мов н а ме т а ф о р а је ме т о н и м и ј ск и з а сно в а н а је р у к а з у је н а п р о ме н у б о је л и ц а ус лед о с е ћ а њ а с т р а х а и м а н и ф е с т у је с е у ф р а з е о ло г и зм у п о з е л е н е т и о д с т р а х а ја ко се пре пла ши ти. Мо гу ће је да је у пи та њу баш зе ле на бо ја због то га што се на ла зи у хлад ном де лу спек тра, а страх се до жи вља ва као хлад на емо ци ја. Не ке емо ци је, ко је п р о у з р о к у ју а к т и в но с т и а г р е си в но с т, по п у т б е с а, до ж и в љ а в а ју с е к а о ц р в е не, т о п ле, у ве зи су са ва тром, а па сив не, хлад не емо ци је, по пут стра ха, у ве зи су са хлад ним б о ја м а к а о ш т о је з е ле н а. Та ко ђ е, з е ле н а б о ја л и ц а је б о ле сн и чк а и м рт в ачк а, н ас уп р о т здра во ру ме ној, а по што се страх по ве зу је и са овим до ме ни ма, мо гу ће је да и ова чи њени ца има уде ла у фор ми ра њу зна че ња. Ово се по ду да ра и са че сто ко ри шће ном ме таф о р ом емо ци је су бо лест, ко ја с е мо же п ри ме н и т и и у с л у ча ју с т рах а ( Д раг ићеви ћ 2010: 189). Пре ма Ре ч н и к у с и м б о л а, з е ле н а б о ја с е у в е ћ и н и с л у ч а је в а ја в љ а с а по зи т и в ном ко но т а ц и јом, иа ко је на гла ше но да мо же и ма т и д во ја к у п ри р о д у. Та ко се, на п ри ме р, з а сма рагд и зе ле ну зра ку ка же да: бу ду ћи да је ка дра све про ник ну ти, она је но си лац смр ти к а о и ж и в о т а и п р е м а т о ме, з е ле но по с је д у је и з ло т в о р н у моћ (C he va l i e r, G he e r b r a nt 1983: 785). У сред њем ве ку ова бо ја је сма тра на сим бо лом без у мља и зна ме њем лу дих. На не ким пред ста ва ма Са та на је сли кан са зе ле ном ко жом и очи ма, док у на ше вре ме, ка да фан та стично због знан стве них от кри ћа по но во за до би ва ко змич ко зна че ње, по - св е с е п ри р од но М а р си ја н ц и, т о је с т н ал и чје људскос т и, з ам иш љ ају у о бл ик у з елен и х в р а г о в а и л и чо вје ч у љ а к а, и л и опе т к а о би ћ а з е ле н и к р ви, ш т о и н с т и н к т и в но до би в а зн а че њ е св е т о г р ђ а (C he va l i e r, G he e r b r a nt 1983: 785). С в е ов о н а м г ов ори о мо г у ћно с т и схва та ња зе ле не бо је као сим бо ла не чег ло шег и не по жељ ног, што има не га тив ну ко - но та ци ју, па се и сто га мо же по ве за ти са стра хом. 2.3.6. Страх је ма те ри ја у са др жа те љу Ова ме та фо ра ре а ли зу је се у фразеологизмима који имају ка у зативну семантику плаш и т и (з а п л а ш и т и, у п л а ш и т и) ко г а, д р ж а т и ко г а у с т а њу с т р а х а. То с у ф р а з е о ло г и зм и т е р а т и (у т е р а т и, н а т е р а т и, ул и т и, с т е р а т и и сл.) коме страх у ко сти и угна ти страх [у ко с т и] ко ме. С е м а н т и к а гл а г о л а ко је је у р а з л и ч и т и м в а ри ја ц и ја м а ов ог и з - р аз а м ог ућ е у п от р еб ит и г ов ор и н а м д а с е с т р а х у н е к и с а д р ж а т е љ м о ж е у т е р а т и, уг н а т и или н а т е ра т и, па се кон цеп ту а ли зу је као жив ор га ни зам, али се мо же и ул и т и те се по и ма као теч ност. Та ко се оп шта ме та фо ра за емо ци је емо ци је су ма те ри ја (Клико в а ц 2 0 0 0: 19 2) мо же, д а к л е, кон к р е т и з о в а т и к а о м е т а ф ор а емо ци ја је теч ност или емо ци ја је жив ор га ни зам, ко је по м и њ е Рај н а Д р а г и ће ви ћ о б ја ш њ а в а ју ћ и с т а но ви ш т е Зол та на Ке ве че ша (Дра ги ће вић 2010: 153; Kli ko vac 2000: 192). У на шем слу ча ју емо - ци ја се на ла зи у са др жа те љу ко с т и м а, где је н а си л но у б а че н а од с т р а не не ког у г њ е -

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 85 тавача. Тело и његови различити делови у мно гим је зи ци ма се до жи вља ва ју као са држ ат ељи з а е моц и је ( Köve c s e s 2 0 0 2: 18 4). Ко с т и од но с но с ке л е т но с е ћ а с у с т ру к т у р а те ла и про жи ма ју га це лог, па би се мо гло за кљу чи ти да страх ко ји се у њи ма на ла зи об у зи ма чи тав ор га ни зам. Оне се, та ко ђе, на ла зе ре ла тив но,,дубоко у телу, па би чиње ни ца да је страх баш до њих до те ран мо гла би ти сиг нал ње го вог ин тен зи те та или ин тен зи те та си ле ко ја га та мо уте ру је. 2.3.7. Страх је бо ра вак у за тво ре ном про сто ру Н а ов ој мет аф ори поч ив а м ањ а г руп а и зр аз а : с а б и т и /с т е р а т и ког а у ти кву / миш ју ру пу / ора хо ву љу ску, ко ји по ред зна че ња иза зи ва ња стра ха има ју и ком по нен ту пот пуно по т и сн у т и, на д в ла да т и не ко г а. Ма т а фо ре бл и ске овој уоче не су и у д ру г и м је зи ц и ма (Драгићевић 2010: 153), али да би се значење ових фразеологизама у потпуности разуме ло, по т р е б но је р а з мо т ри т и к а ко с е и з а ш т о ови мо де л и р е а л и з у ју у н а шој к у л т у ри. У ле к си ч ком с а с т а ву н а и л а зи мо н а гл а г о ле к а о ш т о с у с а б и т и и с т е р а т и, ко ји зна че учи ни ти да не што уђе у не што дру го, ме ђу не што дру го, обич но си лом (у су же ни или ог р а н и че н и п р о с т о р). Гл а г о л ск а ком по не н т а з а х т е в а о бје к а т ко ји је би ће (и л и не ш т о што се за ми шља као та кво), а име нич ке лек се ме има ју бли ско зна че ње ма лог и огран и ч е н о г п р о с т о р а ( М р ш е в и ћ Ра д о в и ћ, 2 0 0 8: 14 4). У о в о м н и з у ф р а з е о л о г и з а м а т ај ог р а н и че н и п р о с т о р р е а л и з у је с е к а о т и к в а, м и ш ја ру п а и л и о р а хо в а љу ск а. Д а би смо с х в а т и л и н а ко ји н а ч и н је мо т и ви с а но зн а че њ е ови х и з р а з а, мо р а мо о т к ри т и к а к в а с е на род на ве ро ва ња и пред ста ве ве зу ју за објек те. Обич на осу ше на ти ква слу жи ла је као при ми тив ни суд за во ду, а од слич не бе ле ти кве (тул) мо гла се пра ви ти и по су да за ви но или клоп ка за ми ше ве и круп ни је жив о т и њ е. Д р а г а н а Мр ше ви ћ Ра до ви ћ ов де по с т а в љ а п и т а њ е д а л и је и з р а з мо т и ви с а н зна че њем клоп ке или су да за во ду. Ов де пра ти мо ње ну ана ли зу по ме ну тих фра зе о ло - г и з а м а ( Мр ше ви ћ Ра до ви ћ 20 08: 14 0 143). С а м м и ш је см а т р а н де мон ском ж и в о т и њ ом у кој у с у с е н ако н с м рт и м ог л е м ат ер ијал из ов ат и н еч ис т е д уш е. Т ик в иц а с е, п ор ед св а ко д не в не у по т р е б е, ко ри с т и л а и к а о о б р ед н и п р ед ме т. М но г а б о ж а н с т в а, к а о ш т о је Све ти Са ва, и де мон ска би ћа по пут ђа во ла или чу ме (ку ге) има ли су ти кви цу у ко јој су др жа ли сво ју моћ. Из ли те ра ту ре је по зна то да је ти кви ца за во ду има ла ва жну улогу у на шем кул ту мр твих, бу ду ћи да се при са хра њи ва њу ти кви ца или не ки дру ги суд за во ду или ви но ста вља у гроб. Ово има осно ву у ста ром ве ро ва њу да су ду ше умр лих ве чи то жед не, јер у до њем све ту вла да стра хо ви та жеђ. Ово је би ло на ро чи то ва жно урад и т и када су у п и та њу би ле д у ше г ре ш н и ка, са мо у би ца и л и нек рш тен и х, је р су оне могле и з а зи в а т и в е л и ке не д а ће по с т а ју ћ и оп а сн и де мо н и. У т а к в е с у до в е н а л и к н а т и к ви ц у, ко ји су има ли су жен гр лић и мо гли да се за тво ре, по на род ном ве ро ва њу де мон ска си ла

86 Мила Драгић се мо гла уву ћи и ухва ти ти. Миш, ко ји је имао уло гу у на род ном ле че њу и ба ја њу, хватан је и у бо цу, као екви ва лент ти кви це. Из свих на ве де них ве ро ва ња и оби ча ја (ко јих има још мно го, али сма тра мо да их је ов де не по треб но на во ди ти), мо же се за кљу чи ти да је т и к в иц а (и л и н ек и њ е н с у пс т ит уе н т) с л уж ил а з а х в ат ањ е н еч ис т и х д уш а и д ем он а б о ле с т и, ш т о по т в р ђу је д а је би л а м а г и ч н и п р ед ме т ( Мр ше ви ћ Ра до ви ћ 20 08: 14 0 143). Одав де је ве о ма ја сна мо ти ва ци ја зна че ња из ра за са би ти у ти кву. И з ра з са б и т и (с т е ра т и) ко г а у миш ју ру пу са свим је ја сан ако се узме у об зир претходно о б ја ш њ е н а п ри р о д а м и ш а к а о де мон ске ж и в о т и њ е. М и шја руп а с х в ат а с е к а о ску че ни про стор у ко ји се де мон мо же са те ра ти (Мр ше вић Ра до вић 2008: 143). У т у м а че њу п ри ме р а с а б и т и ко г а у о р а х о в у љу с к у н а ш а е т но г р а ф ск а г р а ђ а н и је од в е л и ке по мо ћ и је р не д а је по с е б н и х по д а т а к а о т о ме ш т а с е с а т е ру је у о р а хо ву љу ск у, из у зев то га што се мо гу до ве сти у ве зу миш и ора си у по је ди ним об ре ди ма из кул та преда ка. Из ру ског ма те ри ја ла са зна је мо да по сто ји ве за из ме ђу де мо на и ора ха, па мо же - мо з а к љу ч и т и д а је з н ач ењ е ф р аз еол ог из м а н ас т ал о н а с л ич а н н ач и н к а о и з н ач ењ е прет ход них (Мр ше вић Ра до вић 2008: 143). У сви м с л у ч а је ви м а у с у ш т и н и с е ме ш а ју о би ч а ји и з св а ко д не в ног ж и в о т а, у ко јим а у ч е с т в у ј у о б и ч н е ж и в о т и њ е и п р ед м е т и, и о б р ед н и о б ич аји у којим а п р едм ет и по ста ју ма гич ни, а уче сни ци де мон ска би ћа. Баш ова дво ја ка прак са ве ро ват но је моти ви са ла по ме ну те фра зе о ло ги зме и да ла им зна че ње пре стра ши ти ко га (као жи во - т и њи ц у де мо н а), с а т е ру ју ћ и г а у с уже н п р ос т о р (ш уп љин у т ик в е, рупе, љуске), ч ији је и з л а з ко нт р ол ис а н (м о ж е с е з а т в о р и т и, к а о т и к в а) и л и с е м ож е н а дг л ед ат и (м и шја рупа), у ко ји је не п ри ја т е љ с а мо п ри в р е ме но по т и сн у т и ви ше на дм уд р ен нег о поб еђен, пре ду хов ним не го фи зич ким мо ћи ма (Мр ше вић Ра до вић 2008: 143 144). 2.4. По р ед б е н и ф р а з е о ло г и зм и По ред бе н и фра зе о ло г и зм и са зна че њем б о ја т и се и бе жа т и п ред к и м (ч и м) ра з л и к у ју се од оста лих гру па на осно ву ком по нен те ко ја по ка зу је да је не ко или не што узро ко вало с т р а х и е в е нт уа лно подс т ак ло дож ив љ ав ач а н а пок р ет ањ е одб р а мб еног мех ан изм а (б еж ањ е, у к л а њ а њ е). При ме р е бо ја т и с е ко г а, че г а ка о ж и в е в а т ре / г р о м а /к у ге, бо ја т и се ко г а, че г а као ђа во к р с т а /т а мја на н и је би ло мо г у ће об ја сн и т и са мо по мо ћу кон цепт у а л не ана л и зе бу д у ћ и да су у п и та њу ком по нен т н и фра зе о ло г и зм и, у ко ји ма гл а г о л, к а о оба ве зан струк тур ни кон сти ту ент фра зе о ло ги зма, чу ва сво је лек сич ко зна че ње (Мр ше - вић Ра до вић 1987: 63). Сам гла гол, да кле, упу ћу је на зна че ње осе ћа ти страх, док се д ру г и м де лом суг ери ше п ри р о да емо ц и је, и т о по с т у п ком пор еђењ а. О вде с е значењ е и н т ен зи в ног с т ра ха ис к а зу је у вођењем њег овог и з а зи в а ча, па би се ови п ри ме ри, због ве зе у зро ка и по сле д и це, у на че л у мо гл и под ве ст и под ме то н и м и ју. За њи хо во т у м а че њ е