КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА УЛОГА ЖЕНА У ГЛОБАЛНОМ БИЗНИСУ Са же так: Вре ме у ко ме жи ви мо, ма ко ли ко де ло ва ло са вре ме но и ли бе рал но, ипак на ме ће пи та ње: да ли у 21. ве ку за и ста по сто ји кул тур на по ли ти ка јед на ко сти по ло ва или пол на дис кри ми на ци ја и да ље пре о вла да ва, ка ко у по је ди ним кул ту ра ма та ко и у по слова њу? Же не у по слов ном све ту спо ри је на пре ду ју, ма ње су пла ће не од ко ле га му шка ра ца, по треб но им је ви ше вре ме на и на по ра да би до се гле же ље не по зи ци је. У би зни су, по себ но гло бал ном, жене на ви со кој по зи ци ји су рет кост. Пред ра су да је да же не ни су ско ва не за ли дер ство, да су пре ви ше емо тив не, да им не до стаје сна га... Да ли је за и ста та ко? За што ви ше же на не до сти же вр хун ске ме на џер ске по зи ци је? Циљ овог ра да је да од го во ри на прет ход на пи та ња, да ука же на по ло жај же на у гло бал ном би знису, на при ли ке, иза зо ве и пре пре ке са ко ји ма се же не су о ча ва ју у послу, на њи хо ву спо соб ност да ба лан си ра ју из ме ђу по сла и по ро ди це и, ко нач но, да дâ смер ни це ка ко кул тур ном по ли ти ком укла ња ти ба ри је ре на пу ту на прет ка же на. Кључ не ре чи: кул тур на по ли ти ка, же не, би знис, ме наџмент Увод 1 Чи ње ни ца је да же не чи не ви ше од по ло ви не свет ске по пула ци је, мно ге од њих су из у зет но обра зо ва не, ин те ли гентне, спо соб не, сна ла жљи ве, ја ке, па опет у по слов ном све ту 1 Овај рад је део ширих ауторових истраживања у оквиру реализације истраживачких циљева пројеката ев. број: 179032 и III47004 које 299

пости жу сла би ја при зна ња, те же и спо ри је на пре ду ју, ма ње су пла ће не од ко ле га му шка ра ца за оба вља ње истих по сло ва и по треб но им је мно го ви ше вре ме на, на по ра и од ри ца ња да би до се гле же ље не по зи ци је. Њи ма је сва ка ко те же. Са јед не стра не од њих се оче ку је да бу ду узор не мај ке, су пру ге, да ве што ба лан си ра ју из ме ђу по сла и по ро ди це, а са дру ге, оне же ле са мо о ства ре ње кроз ка ри је ру и по сао ко ји во ле и же ле да ра де. Тре ба ли им то да ти за пра во или не? По ра зно али исти ни то, у не ким кул ту ра ма ово пи та ње је и да ље ре ал ност. Же не у гло бал ном би зни су У иде ал ном све ту, пол не би смео да бу де осно ва пре ма којој ће се ме ри ти спо соб ност осо бе да до бро ура ди по сао. Ипак, и у XXI ве ку, же не се су о ча ва ју са пре ви ше иза зо ва у ин тер на ци о нал ном би зни су и у по слов ним аре на ма. Мно ге кул ту ре дис кри ми ни шу по зи ци ју же не у по слов ном окру жењу. Због та квих окол но сти, чак и ако су успе шне у од ре ђе ној про фе си ји, же не че сто би ва ју огра ни че не за ста ре лим ор гани за ци о ним кул ту ра ма и нор ма ма, као и ста во ви ма и по лити ком у окви ру пот кул ту ре гло бал ног ме наџ мен та. Упр кос чи ње ни ци да се и за ко но дав ство ба ви про бле ма ти ком јед нако сти по ло ва и фор мал но пру жа јед на ке мо гућ но сти за све, жен ски ме на џе ри су и да ље рет кост. На рав но, увек мо жемо го во ри ти о из у зе ци ма као што је Кар ли Фло рин (Carly Fi o ri na) ко ја се про сла ви ла на ме сту из вр шног ди рек то ра у Хју лит Па кар ду (Hew lett Pac kard), или о Ен Мул чеј (An ne Mul cahy) у Зи рокс (Xe rox) кор по ра ци ји, али ако узме мо у об зир удео же на у свет ској по пу ла ци ји, ови при ме ри су зане мар љи во ма ли. Ве ли ка свет ска ре ви зор ска и кон сул тант ска ку ћа Де лојт Туш (De lo it te To uc he), упр кос на по ри ма ко је је ула га ла да за др жи та лен то ва не же не струч ња ке, при ме ти ла је да же не че шће од ла зе. Мно ги су сма тра ли да же не то чи не да би се по све ти ле по ро ди ци, али су ис тра жи ва ња спро ве де на де веде се тих го ди на по ка за ла да су за пра во же не од ла зи ле након што би спо зна ле да их не оче ку је обе ћа ва ју ћа ка ри је ра у Де лојт по ли ти ци фир ме, у ко јој на ру ко во де ћим по зи ција ма до ми ни ра ју му шкар ци. Де лој тов јаз из ме ђу по ло ва је са да ско ро не стао, а број жен ских парт не ра и ди рек то ра је највећи у Ве ли ких че ти ри. 2 Ове кул ту ро ло шке про ме не ни су би ле јед но став не, али су по мо гле да Де лојт ра сте бр же од сво јих кон ку ре на та. финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у периоду 2011-2014. године. 2 Велика четворка су четири највеће ревизорске компаније које захваљујући обиму пословања чине својеврстан олигопол. 300

Ка ко су се на ци о нал не кор по ра ци је по ла га но тран сфор миса ле у гло бал не кор по ра ци је, ком па ни је су мо ра ле да се прила го де све ве ћим раз ли ка ма на рад ном ме сту ка да је реч о на ци о нал но сти ма, ет ни ци те ту, је зи ци ма и по ве ћа њу бро ја же на струч ња ка. Да би струч ња ци ра ди ли са што бо љим по тен ци ја лом, потреб ни су им по др шка, обу ка и тре нинг. У слу ча ју же на изазо ви су још ве ћи. Же не се мо ра ју че сто ба ви ти не све сним, не га тив ним кор по ра циј ским кул ту ро ло шким прак са ма и неви дљи вим по ру ка ма ко је до но се успех са мо оним по је диним чла но ви ма (нај че шће му шкар ци и бел ци), ко ји се до бро укла па ју у до ми нант ну ор га ни за ци о ну кул ту ру. Ме јер сон (Meyer son D.E.) и Фле чер (Fletcher J.К.) на во де да су же не још увек од го вор не за мек ше аспек те по сла, док кор по ра циј ска кул ту ра и да ље ви со ко вред ну је чвр сти ну, агре сив ност и од луч ност - све сте ре о ти пе по ве за не са мушкар ци ма. 3 Ов де ни је реч о то ме да су му шкар ци кри ви за све ово, ни ти да они про фи ти ра ју, јер кор по ра циј ском кул туром пре те жно упра вља ју му шкар ци. Мно ге ор га ни за ци је се бо ре да по ве ћа ју ра зно вр сност рад не сна ге и јед на кост ме ђу по ло ви ма, та ко да се свим љу ди ма омо гу ћи успех. Кључ за кон крет не про ме не у ор га ни за ци ја ма је у ли дер ству, ко је мо ра има ти ин те ре со ва ње за ре гру та ци ју и за др жа ва ње ра зно вр сне рад не сна ге, док про мо ви ше и ква ли фи ко ва не же не. На жа лост, ста ти сти ка по ка зу је да ком па ни је не ис пуња ва ју циљ кад је реч о јед на ко сти по ло ва на рад ном ме сту. Ме јер сон и Фле чер пи шу да је рет кост ви де ти же ну на најви шим по зи ци ја ма. У вре ме њи хо вих ис тра жи ва ња же не су чи ни ле са мо око 10% ви ших ме на џе ра у окви ру Фор чун 500 ком па ни ја (For tu ne 500 Com pa ni es), а ма ње од 4% ка да је реч о нај ви шим по зи ци ја ма, по пут по зи ци је пред сед ни ка, за мени ка пред сед ни ка или ди рек то ра про из вод ње, те ма ње од 3% глав них кор по ра циј ских рад ни ка. 4 По раз не су и ста тисти ке за же не на ци о нал них ма њи на. Иако обо је не же не чи не 23% рад не сна ге у САД-у, за у зи ма ју са мо 14% по ло жа ја ка да је реч о по сло ви ма ме на џе ра. Афро а ме рич ке же не чи не са мо 6% жен ских по ло жа ја на по сло ви ма ме на џе ра. 5 С дру ге стра не, 2003. го ди не, му шка ра ца је и да ље би ло дво стру ко ви ше на по зи ци ја ма ви шег ру ко во де ћег осо бља у ве ли ким аме рич ким фир ма ма, у од но су на 1995. го ди ну - 3 Meyerson D.E. and Fletcher Ј.К., A Modest Manifesto for Shattering the Glass Ceiling, Harvard Business Review on Managing Diversity, Harvard Business School Press, 2001, pр. 67-93. 4 Исто, стр. 68. 5 Исто, стр. 93. 301

са мо 15.7%. У европ ским ком па ни ја ма, ове ци фре су ви ше. У пр вих ФТСЕ 100 кор по ра ци ја, 6 же не за у зи ма ју све га 11% по зи ци ја из вр шних ди рек то ра, 8% у ФТСЕ 250 фир ми и мање од 4% у ма њим ком па ни ја ма. Та ко ђе, ис тра жи ва ње ко је је спро ве ло Ка та лист (Ca talyst) по твр ђу је да је не до ста так ис ку ства у ли ниј ском ме наџ менту глав на пре пре ка за на пре до ва ње же на на из вр шне по зици је и да у окви ру Фор чун 500 ком па ни ја, 80% ви ших ли нијских ме на џе ра су му шкар ци. 7 Ипак, ис тра жи ва ње Лин де Беб кок (Lin da Bab cock) са Кар неги Ме лон (Car ne gie Mel lon) уни вер зи те та по ка за ло је да се са ме же не че сто по ста вља ју у не за ви дан по ло жај ка да је реч о до ла же њу до нај ви ших ме на џер ских по зи ци ја. Ис тра жива ње об ја вље но у књи зи Же не не пи та ју је ука за ло на разли ку из ме ђу по ло ва ка да је реч о пре го во ри ма. 8 Чак и ка да до би ју вр хун ске по зи ци је, же не има ју раз ли чит став пре ма пре го во ри ма, нпр. у ве зи са по ну дом за из нос пла те, 57% му шка ра ца је ус пе ло да обез бе ди ви шу ком пен за ци ју, у одно су на са мо 7% же на. Ре зул тат је да су же не за оба вља ње истог по сла ма ње пла ћене од му шка ра ца. Због то га, Лин да Беб кок за кљу чу је: да се же не осе ћа ју не при јат но у слу ча ју цењ ка ња, ми сле да су пре го во ри не при клад ни, ми сле да ни су у по зи ци ји да тра же ви ше нов ца, или се бо је да то мо же на ру ши ти њи хов од нос са по сло дав цем. По сма тра но из ор га ни за циј ске пер спек ти ве, ком па ни је ко је ко ри сте и има ју све ра зно вр сни ју рад ну сна гу има ће и предно сти ка да је реч о кон ку рен ци ји. Иако је број ин тер на цио нал них, по слов них же на по рас тао то ком го ди на, ако посма тра мо сва ку зе мљу по на о соб тај раст се не ви ди. Та ко ђе, ка да је реч о за да ци ма ко ји укљу чу ју пре ко о ке ан ска пу то вања, же не на по зи ци ја ма ме на џе ра су о ча ва ју се са до дат ним пре пре ка ма за на пре до ва ње, а че сто је слу чај да су нај ве ће пре пре ке њи хо вом успе ху и при хва та њу упра во у окви ру кор по ра ци је, а не ван ње. 6 Берзански индекс Лондонске берзе. 7 Catalysт, Census of Women Corporate Officers and Top Earners of the Fortune 500, 2002. 8 Babcock L. and Laschever S., Women Don t Ask, Bantam Books, 2007. 302

Тре нут ни по ло жај же на ме на џе ра на гло бал ном ни воу Иако же не да нас чи не ви ше од 50% свет ске по пу ла ци је, ипак, ни у јед ној зе мљи не чи не ни бли зу по ло ви не кор пора тив них ме на џе ра. 9 У Евро пи же не чи не 43% рад не сна ге, али су и да ље у ло шем по ло жа ју ка да је реч о топ ме наџмен ту. 10 Без об зи ра што су на гло бал ном ни воу же не зна чај но по већа ле сво је при су ство у свим гра на ма ин ду стри је, на пре дак тек пред сто ји. По је ди не зе мље из у зет но во де бри гу о јед на ко сти по ло ва, па су до при не ле по ве ћа ном при су ству же на на ви со ким пози ци ја ма. На при мер у САД-у су упра во за хва љу ју ћи култур ној по ли ти ци јед на ко сти по ло ва, по сло дав ци и те ка ко по че ли же на ма омо гу ћа ва ти на пре до ва ња. То ком осам де се тих го ди на про шлог ве ка, фран цу ско пра восу ђе до не ло је за кон ко ји је на чи нио син ди ка те порт па ро лима жен ског на прет ка. Же не у Евро пи та ко ђе су про фи ти ра ле за хва љу ју ћи ме ра ма со ци јал не по ли ти ке и за ко ни ма ко ји су у скла ду са по ро ди цом. У Ис точ ној Евро пи по ста вље не су кво те ка да је реч о бро ју же на у ло кал ном ме наџ мен ту. У Не мач кој же не су све при сут ни је у по ли ти ци. Ипак, упр кос ско ра шњем на прет ку у ве ћи ни др жа ва, на пре до ва ње же на у гло бал ном би зни су кон стант но је, али спо ро. Ста ти сти ка Ка та ли ста, њу јор шке не про фит не гру пе ко ја ради у ци љу на пре до ва ња же на, го во ри о бро ју же на на по зици ји ди рек то ра у окви ру Фор чун 500 ком па ни ја. 11 У пе ри о ду од 1993. до 1996. го ди не, број ком па ни ја са бар јед ном же ном у управ ном од бо ру се по ве ћао са 345 на 417. Ме ђу тим, на ред них пет го ди на до шло је до успо ра ва ња овог ра ста, па је 2000. го ди не еви ден ти ра но у са мо 434 ком па није. Сма тра се да уко ли ко сто па про ме на оста не кон стант на у окви ру Фор чун 500 ли сте, до 2027. го ди не же не ће за у зи мати 25% по ло жа ја у управ ним од бо ри ма. Ве ру ју ћи прет ходном, же не по ла ко на пре ду ју јед на по јед на ком па ни ја и по јед на по зи ци ја уну тар ње... 9 Adler N. and Izraeli D., Where in the World Are the Women Executives?, Тhe Business Quarterly, London 1994. 10 http://www.advancingwomen2003.org, 20. 5 2012. 11 Catalyst, op. cit. 303

Гло бал не пре пре ке ко је успо ра ва ју на пре до ва ње же на у би зни су Ис так ну те су не ке од нај че шћих си ту а ци ја са ко ји ма се же не у би зни су кон стант но су о ча ва ју, ка ко би се што пре ци зни је ука за ло на пре пре ке ко је же не мо ра ју да пре ва зи ђу на пу ту ка ме на џер ском вр ху. Же не се нај че шће име ну ју на ма ње иза зов не по зи ци је С об зи ром да по зи ци је топ ме наџ мен та зах те ва ју ши ро ко и ра зно вр сно ис ку ство, у ком би на ци ји са мно гим дру гим способ но сти ма и ве шти на ма, као и од го вор ност ка да је реч о про фи ту и гу би ци ма, мно го по тен ци јал них из вр шних дирек то ра се ре гру ту је из од ре ђе них обла сти ко је су ви дљи ве и од го вор не, по пут мар ке тин га, фи нан си ја и про из вод ње. 12 Ове по зи ци је се че сто на зи ва ју ли ниј ским и прак тич но су при пре ма за на пре дак ка топ ме наџ мен ту. Же не су нај че шће у оним обла сти ма по сло ва ња ко је је усме ре но на људ ске ресур се, ко му ни ка ци ју, ПР функ ци је или од но се са по тро шачи ма. Пре ла зак са та квих по зи ци ја на ли ниј ске по зи ци је је ре дак у ве ћи ни ве ли ких ком па ни ја, па се же на ма истовре ме но ус кра ћу је и мо гућ ност на пре до ва ња и мо гућ ност сти ца ња ра зно вр сног ис ку ства. 13 Ме наџ мент, по себ но у обла сти ма ИТ-ја и фи нан си ја и да ље се ви ди као му шки сек тор. Овај сте ре о тип мо же се по ве за ти са гло бал ним оче ки ва њи ма о уло зи же не као мај ке и примар ног ста ра те ља по ро ди це. Уоби ча је ни сте ре о тип је да ако се же на фо ку си ра на по ди за ње де це, она ће по сле дич но мора ти да узме бо ло ва ње, а у тим окол но сти ма ни ко је не мо же за ми сли ти као ефи ка сног из вр шног ди рек то ра... По сто је зна чај не раз ли ке у за ра да ма из ме ђу же на и му шка ра ца на истим по зи ци ја ма Упр кос ве ли ком на прет ку и ра зним за ко ни ма ко ји су кре и рани ка ко би се спре чи ла дис кри ми на ци ја ка да је реч о за ра дама, же не и да ље за ра ђу ју ма ње од сво јих му шких ко ле га, за исти по сао. У САД-у нај ви ше пла ће не же не ди рек то ри за рађу ју 68 цен ти на сва ки до лар ко ји за ра ди нај ви ше пла ће ни из вр шни ди рек тор му шка рац. Укуп на сред ња вред ност плата му шка ра ца у сту ди ји Ка та ли ста би ла је 765,000 $, док је у 12 Glanton E., Pay Gap Endures at Highest Levels, AP News, 10. новембар 1998, http://www.wоmenconnect.com 13 Glass Ceiling Commission The Glass Ceiling Fact-Finding Report: Good Business: Making Full Use of the Nation s Human Capital, 1995, pр. 15. 304

слу ча ју же на би ла 518,696 $. Ве ли ки број фак то ра ути цао је на ову раз ли ку, од ста ро сти, пре ко прет ход ног ис ку ства, па све до пре го ва рач ких спо соб но сти ве за них за пла ту. 14 Ипак, основ на дис кри ми на ци ја је све при сут ни ја и још увек не посто ји ре ше ње. Ис кљу чи ве кор по ра тив не кул ту ре Фак тор ко ји и да ље ути че на на пре до ва ње же на у по слу, а при су тан је ши ром све та, чи ње ни ца је да су ве ћи ну по сто јећих рад них окру же ња кре и ра ли му шкар ци. У Ја па ну, на при мер, же не се су о ча ва ју са иза зо ви ма у ко јима ме наџ мент уло ге зах те ва ју и рад и за ба ву, а са ма за ба ва под ра зу ме ва кон зу ми ра ње ал ко хо ла и по се ћи ва ње клу бо ва у ка сне са те. Жен ске ко ле ге да нас има ју по зив да се при кљу че ова квим дру штве ним ак тив но сти ма, иако је ло гич но да је же на ма са по ро ди цом из у зет но те шка ре а ли за ци ја ова квих дру же ња на сва ко днев ном ни воу. У не ким ју жно а ме рич ким зе мља ма по сто је ја ке, не пи са не нор ме и оне ука зу ју на то шта је аде кват но да же на ра ди без об зи ра на ње ну по зи ци ју у ка ри је ри. Сто га, же не на ви шим по ло жа ји ма мо гу би ти ис кљу че не из ак тив но сти по сле посла или се мо гу са ме из у зе ти из стра ха да ће по ру ши ти не ке уста ље не дру штве не вред но сти. Же не ко је функ ци о ни шу у му шки ори јен ти са ној кор по ратив ној кул ту ри, под кон стант ним су при ти ском да се при лаго де или да тран сфор ми шу свој стил ра да. Огра ни чен при ступ ин фор ма ци ја ма, кон так тима и огра ни че на мо гућ ност по ве зи ва ња на нај ви шем ни воу Иако је тер мин Мре жа ста рих мо ма ка 15 кре и ран дав но, ова ква ин сти ту ци ја је да нас и те ка ко при сут на и нај че шће об у хва та гру пу ди рек то ра - бе ла ца, му шка ра ца, ко ји има ју не фор мал ни, али екс клу зив ни клуб, за сно ван на ни воу топ ме наџ мен та. Же не и обо је ни љу ди ге не рал но ни су укљу чени. Ко му ни ка ци ја ко ја се од ви ја у окви ру ових екс клу зивних не фор мал них мре жа ин ди рект но још ви ше учвр шћу је 14 Glanton Е., op. cit. 15 Термин Old Boys Network води порекло још из периода елитних приватних школа које су могли да похађају само мушкарци. Британски студенти су се традиционално звали Дечацима Boys, па је термин Old Boy у ствари ознака за дипломираног студента. Сама синтагма указује на везе које постоје између њих, па индиректно означава очување друштвених елита. 305

по сто је ће сте ре о ти пе ве за не за пол, ка ко пре ко ша ла, та ко и пре ко при ча и ого ва ра ња. Би ло на голф те ре ну, у ло ву, то ком ка сних ноћ них из ла за ка или у му шком то а ле ту, же не су искљу че не из ових ин тер ак ци ја на ви шим ни во и ма, а упра во ове не фор мал не мре же мо гу да по бољ ша ју шан се на пре дова ња и успе ха. Ди рек то ри и ме на џе ри ви ших ни воа во ле да за по сле оног ко га по зна ју, те што ви ше кон так ти ра ју са не ким по је динцем, ве ће су му шан се да на пре ду је. На жа лост, за же не, ве ћи део овог по ве зи ва ња де ша ва се у окру же њи ма ко ја ни су по год на за же не, као што су стрип тиз клу бо ви, или на мести ма где се по на ви ци же не јед но став но не по зи ва ју. На при мер, у Изра е лу, же не не до би ја ју ви со ке чи но ве у вој сци, а упра во се та ква вр ста ис ку ства тра жи за до би ја ње ви со ких кор по ра тив них по зи ци ја. 16 По сле ди ца то га је да же не че сто ни су ин фор ми са не о мо гућно сти ма за на пре до ва ње, ни су при мет не као њи хо ве му шке ко ле ге и не да ју им се до дат не шан се да до ка жу свој креди би ли тет за на пре до ва ње и уна пре ђе ње. При ступ ин форма ци ја ма, ко ји је кљу чан фак тор за на пре до ва ње, че сто је огра ни чен на ода бра не гру пе или по је дин це у окви ру ме наџер ских ран го ва или рад ног ме ста. Ово мо же да се по гор ша ка да ком па ни ја не ма фор ма лан про грам раз во ја ди рек то ра или про грам пра ће ња, ко ји екс пли цит но по сма тра уна пређе ња и по ве ћа ња за ра да за по сле них. Же на ма се рет ко пру жа мо гућ ност да пре у зму по зи ци је у ино стран ству Ре зул та ти Адле ро ве сту ди је чи ји је циљ био да од ре ди да ли по је дин ци ко ји су сте кли МБА ди пло му на јед ној од седам шко ла ме наџ мен та у САД-у, Ка на ди и Евро пи же ле да оба вља ју ин тер на ци о нал не за дат ке то ком сво јих ка ри је ра, по ка за ли су да је 84% за ин те ре со ва них, а раз ли ке из ме ђу му шких и жен ских од го во ра су би ле за не мар љи ве. 17 Спрове де но је и дру го ис тра жи ва ње ко је је об у хва та ло 686 ка надских и аме рич ких фир ми ка ко би се од ре дио број же на ко је се ша љу на рад ван сво је зе мље. Од 13.338 љу ди, са мо 3% је би ло же на, док су оне чи ни ле 37% до ма ћих ме на џер ских по зи ци ја. 18 16 Adler N. and Izraeli D., op. cit. 17 Исто. 18 Karsten M.F., Management and Gender: Issues and Attitudes, CT: Praeger Publishers, Westport 1994. 306

Још јед на пре пре ка за же не ко је же ле да оства ре ин тер наци о нал ну ка ри је ру је да у од ре ђе ним зе мља ма по сто је ба рије ре на пу ту њи хо вог успе ха. Же не ме на џе ри на гло бал ном ни воу че сто го во ре о из не на ђу ју ћим по гле ди ма и ре ак ци јама ко ји ма су из ло же не при ли ком пр вог упо зна ва ња са ко лега ма у Ази ји, Ју жној Аме ри ци или на Сред њем Ис то ку. У Ла тин ској Аме ри ци, же не го во ре о то ме да у то ку ве о ма важних са ста на ка или со ци јал них до га ђа ја ми сле за њих да су се кре та ри це или же не му шких ко ле га. По зи тив на чи ње ни ца се огле да у то ме да ве ћи на же на ко је ра де у ино стран ству на гла ша ва да пр ва ре ак ци ја из не на ђе ња бр зо би ва за ме ње на пр о фе си о на ли змом и по што ва њем. Мно ге же не ко је су би ле на зах тев ним по зи ци ја ма у зе мља ма ко је се сма тра ју не присту пач ним за же не, за пра во су ве о ма успе шно оба ви ле сво је за дат ке. Не ко ли ко чи ни ла ца иде то ме у при лог. Пре све га, од же на ко је до ла зе из ино стран ства се не оче ку је да се пона ша ју по иден тич ним со ци јал ним пра ви ли ма ко ја ва же за љу де при пад ни ке кон крет не кул ту ре. Са дру ге стра не, же не су по себ но ис ку сне ка да је реч о ве шти на ма при ла го ђа вања раз ли чи тим кул ту ра ма, јер ко ри сте мо дел по на ша ња ко ји на гла ша ва осе тљи вост, ко му ни ка ци ју и дру штве не од но се. То је ве о ма ва жно у гло бал ном ме наџ мен ту. Ка да ком па нија ја сно де фи ни ше же ну, ин тер на ци о нал ног ме на џе ра, као по је дин ца ко ји има моћ и по др жи је као пред став ни ка компа ни је, по ру ка ко ја се ша ље је ја сна и гла си да се дис кри мина ци ја не ће то ле ри са ти. Ма њи број же на не го му шка ра ца уче ству је у про гра ми ма раз во ја ди рек то ра као и у про гра мима обу ке ко је фи нан си ра ју по сло дав ци Као што је по твр ђе но кроз ве ли ки број сту ди ја, ка да је реч о обра зо ва њу, обу ка ма или по себ ним про гра ми ма за раз вој ка дро ва ви со ких про фи ла, же не не до би ја ју то ли ко при ли ка као њи хо ве му шке ко ле ге. Ове окол но сти мо гу про из и ла зити из сте ре о ти па да ће же не вре ме ном на пу сти ти свој по сао ка ко би од га ја ле де цу, па за што он да ула га ти но вац у побољ ша ње њи хо вих спо соб но сти ка да му шка рац мо же би ти бо ља ин ве сти ци ја Без од го ва ра ју ће кор по ра циј ске ин тер вен ци је ко ја би пове ћа ла уче шће же на у ова квим про гра ми ма и при ли кама, ре зул тат ће би ти тај да ће же не стаг ни ра ти на сво јим позицијама. 307

Кул ту ро ло шки сте ре о ти пи о же на ма на гло бал ном ни воу Же не и му шкар ци су јед на ки у сво јим ме на џер ским спо собно сти ма и укуп ним спо соб но сти ма да ус пе ју. Ипак, на предо ва ње же на до топ по зи ци ја че сто је спре че но од ре ђе ним пред ра су да ма и сте ре о ти пи ма. Од Ази је до Аме ри ке, пре ко Евро пе, не ки од нај о збиљ нијих и уз не ми ру ју ћих, гло бал них сте ре о ти па су да су же не у осно ви пре ви ше ме ка не да би се су о чи ле са су ро вим ме наџер ским иза зо ви ма, те да не мо гу би ти до вољ но агре сив не, па ће као та кве гу би ти по сло ве или так ми чар ски дух нео пхо дан за по бе ду. Ли ста пред ра су да је ду гач ка. Та ко се сма тра и да же не праве пре ве ли ке ком про ми се ка да су у му шком окру же њу, а на ме сту ру ко во ди о ца по ста ју пре ви ше му шко ба ња сте, чи ме уда ља ва ју за по сле не од се бе и уз не ми ру ју кли јен те. Сте ре отип је и да им не до ста ју кван ти та тив не спо соб но сти па ни су аде кват не за тех нич ке по зи ци је, као и да не раз у ме ју ци фре ко је се ти чу до би ти и гу бит ка. Да ље, да же не ни су по све ћене по слу као њи хо ве му шке ко ле ге и сто га ни су ма те ри јали за ди рек тор ске по зи ци је. Још јед на од пред ра су да је да јед ном ка да же на по ста не мај ка, ње ни жи вот ни при о ри те ти се ме ња ју из те ме ља и ви ше се на њу не мо же ра чу на ти као ра ни је. Же не че сто би ра ју да пре ста ну да ра де и да по ста ну мајке пу но рад но вре ме. По гре шно схва та ње је и да же не ни су за ин те ре со ва не за ин тер на ци о нал ну ка ри је ру и за то се не мо гу узе ти у об зир за ин тер на ци о нал не по зи ци је, као и да не мо гу да се из бо ре са кул ту ро ло шким раз ли ка ма ко је су при сут не ван њи хо вих зе ма ља. Из ово га про из и ла зи да ка да ком па ни ја по ша ље же ну у ино стран ство, ње на сли ка има ће ма њи кре ди би ли тет у дру штви ма у ко ји ма до ми ни ра ју мушкар ци. Дру ги му шкар ци не ће озбиљ но схва ти ти жен ског ме на џе ра. Ка ко је на сна зи за кон про тив сек су ал ног угро жа ва ња, би ло шта што се упу ти же ни не ће мо ћи да про ђе без на ду ва вања ван ре ал них окви ра, а сви од но си би ће пред мет ис пити ва ња. Же на ства ра про бле ме ти ме што оче ку је љу бав на рад ном ме сту, то ће по ре ме ти ти рад но ме сто и ко нач но дове сти до ве ћих про бле ма. Не по сто ји до во љан број ква лифи ко ва них же на ко је би се про мо ви са ле. Без об зи ра ко ли ко на по ра ула же ком па ни ја, јед но став но, не по сто ји до вољ но же на са кон крет ним ква ли фи ка ци ја ма ко је се тра же. Је ди на 308

до ка за на исти на је да су сви на ве де ни сте ре о ти пи ви ше не го кон тра про дук тив ни у рад ном окру же њу. Сле пи сте ре о ти пи спре ча ва ју же не и му шкар це да ефи ка сно ра де за јед но. Ујед но, спре ча ва ју же не да ра де са мак си мумом сво јих мо гућ но сти, јер су сте ре о ти пи ак тив ни ка да је реч о по ста вља ну же не на ње но ме сто. Да ље, они спре чава ју на пре до ва ње же на у по сло ви ма ши ром све та, ума њу јући њи хо ве спо соб но сти. На кра ју, као и на по чет ку, ова лажна ве ро ва ња до во де до по на ша ња ко је не ми нов но кре и ра сла би је по слов не ре зул та те. Ба лан си ра ње из ме ђу по ро ди це и по сла У про шло сти се од же на оче ки ва ло да на пра ве ја сне из бо ре ка да је реч о то ме да ли же ле ка ри је ру или по ро ди цу, а да нас про фе си о нал на ка ри је ра и ма те рин ство не ис кљу чу ју јед но дру го. Ба лан си ра ње из ме ђу по ро ди це и по слов ног жи во та је нај ве ћа бри га ве ћи не за по сле них же на што зна чи да за после не мај ке ипак жон гли ра ју из ме ђу два по сла. Кнајт (Knight) је ин тер вју и сао од ре ђе ни број же на ко је су би ле или сред њи или ви ши ме на џе ри и ко је су ско ро по ста ле мај ке. Све ин тер вју и са не же не из ја ви ле су да им је ма те ринство да ло но ве по гле де на по сао и да је ге не рал но то ве о ма по зи тив но. Та ко ђе су на ве ле да им је ма те рин ство да ло но во са мо по у зда ње, јер им је пру жи ло при ли ку да сво је лич ности при ка жу и на рад ном ме сту. 19 Ка да је реч о ускла ђи ва њу днев них оба ве за по ро ди це и по сла су шти на је у пла ни ра њу, а упра во је про цес пла ни ра ња јед на од нај ва жни јих функ ција ме наџ мен та. Сва ка ко је на пор но ус по ста вља ти рав но те жу из ме ђу при ватних и про фе си о нал них оба ве за. У САД-у, на при мер, вла да ми шље ње да по сао мо ра би ти ва жни ји од по ро дич ног жи вота, а да је оба ве за же не да се бри не о де ци. Не ке же не ко је до стиг ну кри тич не тач ке у сво јим ка ри је ра ма и при ват ном жи во ту, мо ра ју да иза бе ру јед но или дру го. Европ ска уни ја је омо гу ћи ла да се узме пе ри од од мо ра од по сла ка ко би се по ди гла де ца без да се ка ри је ра до во ди у опа сност. Мно ги аме рич ки по сло ви фо ку си ра ју се на потре бу за по сле них да има ју при сту пач ну и ви со ко ква ли тетну не гу де це и ста ри јих. За кон о по ро ди ци и ме ди цин ском од су ству из 1993. го ди не био је од го вор на за бри ну тост ко ју су по ка за ли и му шкар ци и же не о то ме ка ко ће се ста ра ти о сво јим по ро ди ца ма у кри тич ним фа за ма жи во та, без ри зи ка 19 Tanton M., Women in Management: A Developing Presence, Rutledge, Лондон 1994, pр. 82. 309

од гу бит ка по сла. Чак и уз овај за кон, САД ло ши је сто ји на том по љу од дру гих раз ви је них зе ма ља као што су Фран цуска, Швед ска, Ка на да или Фин ска, где је бри га о по ро ди ци ин сти ту ци о на ли зо ва на. Мно ге же не, иако има ју мо гућ ност да узму од су ство без гу бит ка по сла, не мо гу то да ура де из фи нан сиј ских раз ло га. А шта о све му ка жу ме на џер ке Има ју ћи у ви ду све прет ход но на ве де но, ва жно је на гла си ти да и те ка ко по сто је при ме ри (из у зе ци) успе шних же на ко је по ста вља ју но ве рад не нор ме. Шта је он да тај на њи хо вог успе ха? Да ли по сао оба вља ју на дру га чи ји на чин? Го ди не 1996. Фор чун је об ја вио чла нак под на зи вом Жене, секс и моћ 20. На су прот оно ме што би на слов мо гао да ин си ну и ра, чла нак се фо ку си рао на се дам нај у спе шни јих по слов них же на. Ове ме на џер ке пред ста вља ју но ву жен ску ели ту, ко ја ме ња на чин на пре до ва ња ка вр ху. Пи та не за савет ка ко до вр ха, да ље у ра ду на во де се не ке од њи хо вих пре по ру ка. Ве руј те у се бе у про шло сти, мно го же на је осе ћа ло по требу да при кри је сво ју жен стве ност, ка ко би пр во би ле ви ђе не као успе шни ру ко во ди о ци, а тек по том као при пад ни це лепшег по ла. У да на шњем по слов ном све ту же не не сма тра ју свој пол пре пре ком и, упр кос чи ње ни ци да је рад но ме сто ма хом под ути ца јем му шка ра ца, не по ку ша ва ју да по ста ну му жев ни је ка ко би убр за ле уна пре ђе ње. Ра ди те ства ри дру га чи је за ви дан број же на је по стао успе шан за хва љу ју ћи чи ње ни ци да су уно си ле од ре ђе не аспек те сво је лич но сти у по сао, или би ле до вољ но од ва жне да ства ри ра де дру га чи је. На тај на чин, мно ге од њих су изме ни ле на чин на ко ји се уоп ште ра ди по сао у њи хо вим секто ри ма. Лин да Мар ће ли (Lin da Mar cel li), из Ме рил Лин ча (Mer rill Lynch), по че ла је да про да је де о ни це та ко што је држа ла са стан ке уме сто да оба вља пу ке те ле фон ске раз го во ре. Ани та Ро дик (Ani ta Rod dick) је лан си ра ју ћи Бо ди Шоп (The Body Shop) ко ји је по ди гао свест о жи вот ној сре ди ни на нови ни во, по ста ла ме ђу на род но по зна та. При ме њуј те соп стве ни стил упра вља ња - же не се че сто опи су ју као осо бе ко је има ју отво ре ни ји при ступ ме наџмен ту, осла ња ју ћи се на до го во ре, са рад њу и ко му ни ка цију, а пре ва зи шле су тра ди ци о нал ни на чин упра вља ња ко ји под ра зу ме ва стро гу цен тра ли за ци ју, кон тро лу и на ре ђе ња. 20 Fortune, Women, Sex and Power, 5. 8. 1996, http://money.cnn.com/ magazines/fortune/fortune_archive/1996/08/05/215465/index.htm 310

Мно ге по слов не же не су за бри ну те да увек при сут на де ба та о то ме да ли по сто је му шки и жен ски сти ло ви упра вља ња, у ства ри под ри ва ста ре сте ре о ти пе о же на ма као о ме ка ним ме на џе ри ма. Ка ко укло ни ти ба ри је ре ко је ко че на пре дак же на По сто је раз ли чи ти про гра ми ко ји по ма жу укљу чи ва ње и на пре до ва ње же на у би зни су. Је дан од про гра ма је си стем пра ће ња. Ак сен чур (Ac cen tu re) је на при мер 2003. го ди не био до бит ник Ка та ли сто ве на гра де за ино ва тив не про гра ме ко ји по ма жу на пре до ва њу же на на рад ном ме сту. Ак сен чур је раз вио гло бал ну ини ци ја ти ву До бро ме сто за рад за жене и у окви ру ње ко ри сти ве ли ки број ино ва тив них по мага ла као што су ге о граф ске кар те са ре зул та ти ма, гло бал на ис тра жи ва ња, те про це не пер фор ман си, ко ји ма се га ран ту је да ли дер ство ком па ни је оста је од го вор но за ре зул та те иници ја ти ве. Овај про грам је из у зе тан јер омо гу ћа ва же на ма да узму у ру ке сво је ка ри је ре и по кре ну се до ви ших ли дер ских уло га. 21 Још је дан од про гра ма ко ји је по пу ла ран у ком па ни ја ма као што су ИБМ, Ко дак и 3М је сте мре жа за по др шку. Струк тура по др шке под ра зу ме ва жен ске мре же ко је по ма жу да се уна пре де ка ри је ре же на. Бит но је на гла си ти да тре ћи на свих Фор чун 100 ком па ни ја раз ви ја ју упра во ова кве мре же. Сва ка ко, не тре ба за бо ра ви ти ни про гра ме мен тор ства. Истра жи ва ња су по ка за ла да упра во мен тор ство има кри тич ни зна чај за да љи раз вој след бе ни ка. Мен тор ство се де фи ни ше као од нос обу ке и са рад ње из ме ђу ис ку сни јег би зни сме на и ма ње ис ку сне осо бе ко ја же ли да на у чи што ви ше о од ре ђеном по слу и до би је дра го цен увид у не ке од фи не са би зниса. 22 Мно ги струч ња ци твр де да је до бро има ти ви ше од једног мен то ра у окви ру ор га ни за ци је, те да ти мен то ри бу ду на раз ли чи тим ни во и ма. Ипак, от кри ве но је да му шкар ци и же не мен тор ство гле да ју на раз ли чи те на чи не. Че сто је за же ну те же да на ђе од го вара ју ћег мен то ра, не го што је то слу чај код му шка ра ца. У послед њих пар го ди на по ја ви ли су се мно ги ин тер нет сај то ви ко ји же на ма ну де мо гућ но сти да се умре же у не тра ди ци о налном окру же њу. Аме рич ка упра ва за ма ла пред у зе ћа офор мила је по се бан про грам отво рен за све жене, ко ји је усме рен 21 http://www.catalyst.org/publication/46/accenturegreat-place-to-work-forwomen, 13. 4. 2012. 22 http://www.advancingwomen2003.org, op. cit. 311

на по ма га ње и да ва ње са ве та жен ским предузетници ма и они ма ко ји су у про це су да по ста ну са мо стал ни пред у зетни ци. На кра ју, По сао ко ји тек тре ба да се ура ди је та ко ђе зна ча јан про грам... За кљу чак Ком па ни је мо ра ју да пре у зму од го вор ност за пот пу но инте гри са ње же на у рад ну сре ди ну и на свим ле стви ца ма у хи је рар хи ји. Ду го тра јан циљ је сте рав но прав ност по ло ва на по слу, а она се по сти же јед на ким шан са ма при за по сле њу, јед на ким пла та ма, јед на ким мо гућ но сти ма на пре до ва ња... По моћ у ре а ли за ци ји ова квих зах те ва огле да се кроз суге сти је да: (1) што ви ше же на и му шка ра ца ра ди од ку ће; (2) ви ше же на осни ва сво је ком па ни је; (3) тре ба раз ви јати со ци јал ну по ли ти ку зна ча ја по ро ди це ко ја под ра зу ме ва пла ће ни од мор за сва ког ро ди те ља, са га ран то ва ним по слом на кон по врат ка и (4) тре ба омо гу ћи ти раз ли чи те ви до ве запо сле ња: скра ће но рад но вре ме, рад на уго вор, при вре ме не или хо но рар не по сло ве. Раз вој тех но ло ги ја у ком би на ци ји са при ја тељ ски на стро јеним кор по ра ци ја ма омо гу ћи ли би, ка ко же на ма та ко и мушкар ци ма, да ра де од ку ће и са мим тим про ве ду ква ли тетни је вре ме са сво јом де цом или ста ри јим уку ћа ни ма. Имејл, факс, ви део и те ле ко му ни ка ци ја омо гу ћа ва ју да за по сле ни бу ду про дук тив ни и код ку ће. Као ре зул тат, и мај ка и отац има ће ви ше вре ме на да се по све те од го ју де це као и да поде ле по ро дич не оба ве зе. Ис тра жи ва ња го во ре да је ве ћи на же на, са да шњих пред у зет ни ца, по кре ну ла соп стве ни бизнис у кри зним пе ри о ди ма, јер су би ле при ну ђе не да од говор ност за соп стве ну ег зи стен ци ју пре у зму на се бе. Циљ је да се же не окре ну пред у зет ни штву и кад не ма ју ег зи стенци јал них про бле ма. Ова кви на чи ни оба вља ња по сло ва да ју мо гућ ност ро ди те љи ма да ком би ну ју по слов ни и по ро дич ни жи вот. Мно го је ин те ли гент них и обра зо ва них же на ко је су иза бра ле да оста ну код ку ће, јер су мо ра ле да би ра ју из ме ђу по ро ди це и по сла. На же на ма је пре све га да ве ру ју у се бе, да им та ве ра бу де во ди ља, да узму у ру ке сво је ка ри је ре и да се из бо ре за сво је по зи ци је. Же не су до вољ но ја ке да то учи не. На компа ни ја ма и са мом дру штву је да се ли ше по гре шних сте ре оти па, да за бо ра ве на би ло ка кав вид пол не дис кри ми на ци је и да ју же на ма јед на ку шан су за на пре дак, уса вр ша ва ње и уна пре ђе ње ка ри је ре. При ме ри успе шних же на ме на џера до ка зу ју да же не то мо гу, уко ли ко же ле и уко ли ко им се пружи шан са. 312

ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Adler N. and Izra e li D., Whe re in the World Are the Wo men Exe cu tives?, The Bu si ness Qu ar terly, London 1994. Bab cock L. and Lasche ver S., Wo men Don t Ask, Ban tam Bo oks, 2007. Fortune, Women, Sex and Power, 5. 8. 1996, http:/ /m oney.cnn.c om/ maga zines/fortune/fortune _ar chive/1996/08/05/215465 /in dex.htm Glanton E., P ay Gap E ndu res at Highest Leve l s, AP News, 1 0. 11. 1998, ht tp ://www.w omenconnect.com Glass Ceiling C ommiss io n - The Glass Ceiling Fact- Fi nd ing Report: Good Bu si ness: Mak in g Full Use of t he Nat ion s Human Ca pital, 1995 Kars ten M. F., Management and Gender : Issue s an d Attitudes, C T: Praeger Publis h ers, West port 19 94. Meyer so n D. E. and Fletche r J. K., A M odest M an ifesto for Shattering the Gl ass Ceilin g, Harvar d Bu siness Rev ie w on Manag ing Diver sity, Harva rd Business School Press, 2001. Tanton M., Women in Management: A Developing Presence, Rutledge, London 1994. http://www.advancingwomen2003.org, 20. 5. 2012. Ca talyst, Cen sus of Wo men Cor po ra te Of fi cers and Top Ear ners of the For tu ne 500, 2002, 15. мај 2012, http://www. catalyst.o rg/ publication/174/2002-catalyst-census-of-women-corporate-officersand-top-earners-of-the-fortune-500 http://www.catalyst.org/publication/46/accenturegreat-place-to-workfor-women, 13. 4. 2012. 313

Ana Jurčić and Nikolina Vrcelj Megatrend University, Faculty for International Economics, Graduate School of Business Studies, Belgrade THE CULTURAL POLICY OF GENDER EQUALITY THE ROLE OF WOMEN IN GLOBAL BUSINESS Abstract Our time, no matter how modern and liberal it seems, still raises the question: Does cultural policy of gender equality in the 21st century really exists or gender discrimination still prevails, both in some cultures and in business? Women advance slowly in the business world, they are paid less than their male counterparts and they need more time and effort to reach the desired positions. In business, especially a global one, women in high positions are very rare. The prejudice is that women are not cast for leadership, that they are too emotional, and that they lack the power... Is this really the case? Why don t more women reach top management positions? The aim of this paper is to answer such questions, to indicate the position of women in global businesses, the opportunities, challenges and obstacles that women face in business, their ability to balance work and family and finally, to give directions how to use cultural policy in removing barriers for advancement of women. Key words: cultural policy, women, business, management 314