СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли ких свет ских исто ри о гра фи ја, у ко ји ма историј ски при руч ни ци у фор ми реч ни ка и исто риј ских ен ци кло пе дија и ма ју д уг у т р а д и ц и ју п ру ж ајућ и св о је в р сн и п р е с ек до с ег н у т ог ни воа зна ња и карактеристичних теоријско -методолошких приступа, срп ској исто ри о гра фи ји, упр кос вред ним по ма ци ма оства рен и м т оком п р от ек ле д ве децен ије, и даљ е не до с т а ју ра до ви ов а к ве вр сте. 1 Уто ли ко ви ше ра д у је чи ње ни ца да је Ми лош Ко ви ћ, у глед ни с рп ск и ис т о ри ча р с р ед њ е г е не р а ц и је, п р о ф е с о р О п ш т е ис т о ри је Новог ве ка на Фи ло зоф ском фа к ул т е т у у Бе о г ра д у и ау т ор број н и х радова, ме ђу њи ма и узор не мо но гра фи је о бри тан ском политичару и д р ж а в н и к у и з ви к т о рија нске епохе Б енџ ам ин у Д из р аел ију, п рир ед ио к њиг у Срб и 19 03 1914. Ис т ор ија и д еја. 2 О бјав љ ен а у библ иот ец и Пол ис и зд ав ач ке к уће Cl io, к њи г а п р ед с т а в љ а п р ви део за ми шље не три ло ги је по свећене, по дубини и обиму друштвених, по ли тич ких и кул тур них про це са, осо бе ном раз добљу модерне срп ске исто ри је. Оку пивши чак 22 истакнута посленика разл и ч и т и х х у ма н и с т и ч к и х и д ру ш т в е н и х д и сц и п л и на, у к ључ ујућ и п ри па д н и ке к а ко нај з р е л и јег т а ко и нај м л а ђег на у ч ног поколењ а, при ре ђи вач је на сто јао да пру жи сли ку јед ног до ба ко ја би, поред исто ри је по ли тич ких иде ја ко ји ма је по све ће на пр ва књи га, у н а р едн а д в а т о м а т р е б а ло д а о б у х в а т и и р а з в ој к њи же в но с т и и 1 Уп. Си ма Ћир ко вић, Ра де Ми хаљ чић (прир.), Ен цкло пе ди ја срп ске истор и о г р а ф и је, K now le d ge, Б е о г р а д 19 9 7; С и м а Ћ и р ко ви ћ, Ра де М и х а љ ч и ћ (п ри р.), Лек си кон срп ског сред њег ве ка, Know led ge, Бе о град 1999. 2 Ми лош Ко вић (прир.), Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја, Clio, Бе о град 2015. 856

у ме т но с т и т е по л и т и ч к у, д ру ш т ве н у и еко ном ск у ис т о ри ју Ср би је то ком де це ни је ко ја је прет хо дила избија њу свет ског ра та. Во лу мино зног о би ма, к њи г а с е, по р ед п рир е ђи в ачевог Пр едг овора (стр. 9 23), са с то ји од д ве цел ине п р ве, под називом Пол ит и чке и деје (стр. 27 316 ), у ко јој су ана ли зи ра не мо дер не иде о ло ги је ка рак тер и с т и ч н е з а с р п с к о д р у ш т в о н а п о ч е т к у 2 0. в е к а ( д е м о к р а т и ј а, ју г о сло вен с т во, л и бе ра л и з а м, на ц и о на л и з а м, со ц и ја л де мо к ра т и ја, ф е м и н из а м) и д руг е, која доно си у к у пно дев е тн ае с т биог р афија нај и с т а к н у т и ји х п р ед с т а в н и к а с рп ске фи ло з о ф ске и на у ч не м и сли (стр. 319 761). Преглед раз личи тих интер пре та ци ја овог раздо бља с рп ске ис т о ри је у ис т о ри о г ра фи ји ко ја је на с т а ја ла од к ра ја Пр вог свет ског ра та па све до са вре ме них да на са др жи ис црп ни есеј под на зи вом Сли ка јед ног до ба (стр. 763 850) из пе ра Слоб о д а н а А н т он ић а, ко ји у јед но п р ед с т а в љ а и св о је в р с н и р е з и ме ч и т а в е к њи г е. Већ и ле ти ми чан увид у са др жај и струк ту ру књи ге ука зу је на то да је реч о не сва ки да шњем оства ре њу срп ске исто ри о графи је ч и је о с о б е но с т и з а с л у ж у ју на р о ч и т у па ж њу. У п р в ом р е д у, не о п ход но је з а д р ж а т и с е на к ара кт ери с т и ч ној мет одолог ији, која на ро чи то до ла зи до из ра жа ја у ве ћи ни чла на ка по све ће них по литич ким иде ја ма, на од но су те о ри је и исто ри о гра фи је те на интерп р е т а ц и ји ис т о ри је Ср би је т о ком р а з до бљ а о б у х в а ће ног к њи г ом (19 03 1914), ко ја по к р е ће ш и р а п и т а њ а ис т о ри о г р а ф ск и х с у до в а, ко лек т и в ног се ћ а њ а, т е фу н к ц и је ис т о ри ј ск и х зна њ а у са вре ме ном д ру ш т ву. Те о р и ј с к и з а с н о в а н а и с т о р и о г ра ф и ја Је дан од узо ра ко је је при ре ђи вач Ми лош Ко вић сле дио приликом кон ци пи ра ња књи ге не сум њи во је Кри тич ки речник Франц у с ке ре в о л у ц и је, ко ји с у св о је в р е ме но у р е д и л и Ф р а н с оа Ф и р е и Мо на Озуф, 3 и с т а к н у т и п р и п а д н и ц и ф р а н ц у с к е ш ко л е А н а л а. Ме ђу т и м, сл и ч но с т и и з ме ђу Фиреовог к рит и чког речн ик а (који, у з г р ед р е че но, н и је до ж и в е о г о т о в о н и к а к ву р е цеп ц и ју у с рп ској ис то ри о г ра фи ји) т е Ко ви ће ве ис то ри је и де ја н и су са мо фо р ма л не природе (у начину пре зен та ци је исто риј ских знања) већ се структу рал не ана ло ги је из ме ђу ова два де ла да ју уо чи ти и на кон цепту ал ној рав ни. Реч је, пр вен стве но, о те о риј ски уте ме ље ном, мет о до ло ш к и ра з ра ђе ном и и нт е лект уа лно одне г о ва ном, е ру д и т ском п рист у п у ко ји од ли к у је тек сто ве ве ћ и не ау то ра, што уједно сведочи 3 Уп. Фран соа Фи ре, Мо на Озуф, К р и т ич к и ре ч н и к Ф ра н ц у с ке ре в о л у ц и је, Из да вачка књижарни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, Срем ски Ка р лов ци Нови Сад 1996. 857

о снажном утицају савремене свет ске историографије (осим франц у ске, по с е б но а н гло а ме ри ч ке) на с т ру к т у ру и са д р ж ај ове к њиг е. Ме ђу т и м, п ри ре ђи в ач се у под на сло ву сво је к њи г е н и је оп редел ио за по јам исто ри ја мен та ли те та, ути ца јан пра вац исто риј ског мишље ња ка рак те ри сти чан за шко лу Ана ла, већ се од лу чио за из раз ис т о ри ја и де ја. С о б зи р ом на не до в ољ н у од р е ђе но с т ов ог појма, као и на чи ње ни цу да он до са да ни је био одо ма ћен у срп ској истори о г р а фи ји, по т р е б но је у к а з а т и на зна че њ е ко је с е у с а в р е ме ној ис т о ри о г р а фи ји п ри п и с у је ис т о ри ји и де ја. Н а с т ал а и зв о рн о у т р ад иц иј ам а н е м ач к е и с т о р и о г р а ф и је, и с т о р и ја и д е ја (Id e e n ge s c h i ch t e) је к а о пос е бн а и с т ор иог р а фс к а д ис ц и п л и н а д о ж и в е л а с в ој в р х у н а ц у п р в ој по л о в и н и 2 0. в е к а. Усредсре ђе на на схватања припадни ка интелектуалне елите (истакн у т и х фи ло зо фа, у ме т н и ка, ка о и вел ик и х л и чнос т и ис т ори јског жи во та), она је по се до ва ла од ре ђе на ин хе рент на ме тод ска огра ниче ња, ш т о је усло ви ло да од ше зде се т и х г о д и на 20. ве ка по с т е пе но буде превладана новим историограф ским кон цеп том у ви ду ши роко за сно ва не ис т о ри је д ру ш т ва (Ge sellschaftsgeschic hte). 4 Ис т о ри ја иде ја за ко ју се Ко вић опре де лио да њо ме озна чи при ступ ис тра жива њу срп ске исто ри је у раз до бљу 1903 1914. има, ме ђу тим, по све дру га чи ји сми сао. Он овај по јам (за ко ји је нор ве шки исто ри чар Тронд Берг Ерик сен утвр дио бар се дам раз ли чи тих зна че ња) 5 кори с т и у см и с л у ко ји је по н ај бл и ж и јед ној в р с т и си н т е з е р а з л и ч и тих пра ва ца ко је у са вре ме ној исто ри о гра фи ји пред ста вља ју ан глоа м е р и ч к а и н т е л е к т у а л н а и с т о р и ј а (i n t e l l e c t u a l h i s t o r y), н е м а ч к а ис т о ри ја пој мо в а (Be griffsgeschic hte), те фран цу ска исто ри ја мент ал и т ет а (histoire d e s me nta lité s). Сле дећ и т еори јско -мет одолош к а схва та ња ко ја су раз ви ли припадници Кембриџке школе интелекту ал не исто ри је Квен тин Ски нер и Џон По кок, са на гла ском на ис т о рији по л и т и ч ке м и с л и, з а т и м ис т о ри је по л и т и ч к и х појмов а к ак ву је з а снов а о Рајн х а р т Коз еле к т е и с т о р и је ме н т а л и т е т а с а њ ен и м ис т и ца њ ем д ру ш т в е ног кон т ек с т а у ко ме по л ит и чке и деје н а с т а ј у и д е л у ј у, в е ћ и н а а у т о р а је и с т о р и ји п о л и т и ч к и х и д е ја п ри с т у п и л а с а с т а но ви ш т а д ру ш т в е не и ком па р а т ви не ис т о ри је. У о сно ви, р еч је о ис т о ри ји мо де р н и х и де о ло г и ја а на л и зи р а н и х у ш и р о ком по л и т и ч ком, д ру ш т в е ном и к ул т у р о ло ш ком кон т ек с т у, п ри че м у с е, о си м с ад р ж ају по л ит и чк и х пој мо в а, зн а т н а п а ж њ а 4 Уп. Ге о р г Г. Игерс, Ис т о р и ј с к а н а у к а у 20. в е к у, А р х и п е л а г, Б е о г р а д 2 014; Ји р г е н Ко к а, О и с т о р и ј с ко ј н а у ц и. О г л е д и, С р п с к а к њ и ж е вн а з ад р уг а, Б е о г р а д 1994. 5 Тронд Берг Ерик сен, Шт а је и с т о р и ја и д е ја?, К а р п о с, Ло з н и ц а 2013, 16 19. 858

пок лањ а о с об ено с т и ма њи хо в ог на с т а н к а, к а о и фу н к ц и ји ко ју с у в р ш и л и у д ру ш т ву К р а љ е ви не Ср би је на по че т к у 20. в е к а. Не о п хо да н ус лов з а ов а ко ш и р о ко кон ц и п и р а н у д ру ш т в е н у ис т о ри ју иде ја пред ста вља ла је из ра зи та ин тер ди сци пли нар ност у ис тражи ва њу и ту ма че њу исто риј ских по ја ва и про це са у на ме ри да ш т о св е с т р а н и је р е кон с т ру и ш у по л и т и ч к и р еч н и к јед не епо хе, ау т о ри с у си н т е т и з о в а л и зна њ а и з н и з а бл и ск и х а и па к р а з л и ч и т и х д исц ип л ин а које с еж у од моде р не пол ит и чке, д руш т в ене и е ко ном ске ис т о ри је, ис т о рије пол и т и чке м ис л и, п р еко ис т орије к њи жев но с т и, до с о ц и о ло г и је по л и т и ке и по л и т и ч ке а н т р о по ло г и је, т е с а в р е ме н и х с т у д и ја на ц и о н а л и зма и по с т ко ло н и ја л и зма. Те о риј ски уте ме љен и про блемски усмерен приступ има своје оп ра в да њ е на о сно ву не кол ико ч и њ ен ица. Пол ит и чк а ис т орија, схва ће на у сми слу тра ди ци о нал не до га ђај не и ди пло матске истори је, већ одав но не пред ста вља кич му исто ри је већ је, ка ко се пре ви ше од че ти ри де це ни је, има ју ћи у ви ду успон но ве истори је, ме т а фори чно и зразио Ж а к Ле Гоф, по л и т и ч к а ис т о ри ја ( је) по с т а л а з а к р ж љ а л и п р и р е п а к. Трт и ц а и с т ор ије. 6 То, м еђут и м, ни ка ко не зна чи да је по ли тич ка исто ри ја иш че зла из са вре ме не ис т о ри о г р а фи је в ећ да с е он а, п ри х в а т и в ш и под с т и ца је с о ц и о ло г и је по л и т и ке и по л и т и ч ке а н т р о по ло г и је, на кон сна ж ног успо на д ру ш т вене и к в а н т и т а т и в не ис т о ри је, од с е да м де с е т и х г од ина 20. в е к а и з но в а в р а т и л а у но в ом, мо де рн из ов а ном о бл ик у. 7 С дру ге с т р а н е, п ол ит и чке и д еје п оп у т д ем ок р ат и је, ј у г о с л о в е н с т в а, л и б ер ал изм а, н ац ион ал изм а, с оц и ја лде мо к р ат ије и ф ем ин изм а, ко је с у а на л и зи р а не у к њи зи, н и је мо г у ће п р о у ча в а т и на т е ме љу тра ди ци о нал не исто риј ске ме то до ло ги је и без ува жа ва ња са време н и х т е о ри ј ск и х п ри с т у па. О в о по с е б но бу д у ћ и да мо де р не по л и т и ч ке и де о ло г и је з а х т е в а ју о с о б е н и п ри с т у п п ри ист р аж ив ању њи хов на ста нак, са др жај и функ ци ја у дру штву мо гу се ре констру и са ти са мо на те ме љу ши ро ке из вор не под ло ге, док је за њихо во об ја ш ње ње нео п хо дан ра зрађен теоријск и ок ви р о ра з л и ч и т и м еле мен ти ма дру штве не струк ту ре, о њи хо вим осо бе ним ка рак тери сти ка ма, прав ци ма дру штвених про ме на, као и о ка рак те ри стичној с л и ц и св е т а т ј. мен т а л и т е т у у см и с л у си с т е ма ко лек т и в н и х вред но сти, иде ја и уве ре ња. 6 Жак Ле Гоф, Да ли је по ли тич ка исто ри ја и да ље кич м а и с т о р и је?, у: исти, Ср е д њ о в еко вн о и м аг ин а рн о. Ог л е д и, И зд ав ач ка књи жа р н и ц а З о р а н а С т о ја н о в и ћа, Срем ски Кар лов ци Но ви Сад 1999, 313 328, на овом ме сту 317. 7 Исто. Упо ре ди са: Жак Ле Гоф, Но в а и с т о р и ја, у: П а в л е М и л е н ко в и ћ, Ис т ор и јс к а с оц иол ог ија. С оц иол о ш к а х р е с т о м ат ија, M ed it e rr a n P ubl i sh i n g, Но ви Сад 2009, 61 103. 859

860 Мо дер не иде о ло ги је и срп ско дру штво На те ме љу по ме ну тих те о риј ско -ме то до ло шких прет по ставк и ау т о ри с у а на л и зи р а л и и де о ло г и је ко је с у до ж и в е ле в рх уна ц у раздобљу ко је је об у хва ће но књи гом (по пут ли бе ра ли зма, демократ и је и на ц и о на л и зма), и л и су па к за по че ле сво је кон с т и т у и са ње да би се у пот пу но сти раз ви ле то ком међуратног раздобља ( југослов ен с т в о, с о ц и ја л де мо к р а т и ја, ф е м и н и з а м). И ма ју ћ и у ви д у по ме н уте чи ње ни це, у ка за ће мо на п ри ст у п и за к љу ч ке до ко ји х су дош ли Слободан Антонић и Милош Ко вић, писци веома исцрпних, факт ог р а ф с к и б ог ат и х и а н ал ит и чк и и зн и ја н с и р а н и х од р ед н и ц а о демок рат и ји, од но сно л и б е ра л и зм у и на ц и о на л и зм у. О во по с е б но с об зи ром на окол ност да су ове три иде о ло ги је, пре ма ути ца ју и р а с п р о с т р а њ е но с т и, п р ед с т ав љ а ле и з р а з и т у о с о б е но с т с рп ског друштва на по чет ку 20. ве ка. Исто вре ме но, поме ну ти теоријско -мет о до ло ш к и п ри с т у п нај до с лед н и је је п ри ме њ ен у п р а в о од с т р а не по ме н у т и х ау т о р а. При к аз ујућ и е ле мен т е де мок р атске и де о ло г и је у Ср би ји н а по чет ку 20. ве ка (стр. 27 142), Сло бо дан Ан то нић је сво ју ана ли зу усме рио ка т ри к љу ч на ч и н и о ца ко ја су од ре д и ла де мо к рат ск и карак тер срп ског дру штва на по чет ку 20. ве ка. Реч је о демократски м и д е ја м а (и де је н а р од не с у в е р е но с т и, оп ш т е г п р а в а гл а с а и ја ке скуп шти не), аграр ној дру штве ној струк ту ри Кне же ви не и Краље ви не Ср би је обе ле же ној со ц и ја л н и м ег а л и т а ри змом и изразит ом пре вла шћу сит ног зе мљи шног по се да у вла сни штву сло бод них сељ а к а т е ау т ох т о н и м де м о к ра т с к и м ус т а н о в а м а ко је су у Ср би ји у ж и в а ле д у г у т р а д и ц и ју с е ж у ћ и још у в р е ме п р е Срп ске р е в о л у ц и је. По т к р е п љу ју ћ и св о је з а к љу ч ке б о г а т ом и з в о р ном под ло г ом и по ре де ћ и об л и к де мо к рат ског у ре ђе ња ко ји је по с т о ја о у Ср би ји са по ли тич ким уре ђе њем у су сед ним бал кан ским и другим европск и м з е м љ а ма оно г а до ба, А н т о н и ћ је не д в о см и с ле но по к а з а о да је де мократи ја пред ста вља ла вла да ју ћу иде о ло ги ју у српском друш т ву ко је је, и с т о в р е м е н о, с а с т а н о в и ш т а п о л и т и ч ко г у р е ђ е њ а п ред с т а в ља ло по т кон со л и до ва н у из бор н у де мо к ра т и ју (с т р. 117). О в о по с е б но и ма ју ћ и у ви д у не с а мо оп ш т и по л и т и ч к и конс енз ус око л и б е р а л ног, де мо к р ат ског и п а р л а мен т а р ног у р е ђе њ а з е м љ е (ко је је би ло по твр ђе но Уста вом из 1903) већ и с об зи ром на по стоја њ е сна ж н и х де мо к р ат ск и х и н с т и т у ц и ја по п у т мо де р но о р г а н и з о в а н и х по л и т и ч к и х с т р а на к а, ја в ног м њ е њ а, б р ој н и х л и с т о в а и ча с о п и с а ко ји ма је би ла омог у ће на г о т о во по т п у на с ло б о да ја в ног и з р а ж а в а њ а, с ло б од но де ло в ањ е а нт и си с т ем ск и х по л и т и ч к и х о р г а н и з а ц и ја по п у т С о ц и ја л де мо к р ат ске па р т и је, р е дов не па р л а ме н т а р не и з б о р е т е оп ш т е би р ач ко п р а в о. Од а тле је А нт он иће в

за кљу чак да је, упр кос има нент ним огра ни че њи ма (неиздиференц и рана д руш т ве на с т ру кт ура, снаж а н у т ицај војске на пол ит и чк и ж иво т), с рп ско а г рар но д ру ш т во би ло у т е ме ље но на де мо к рат ск и м вред но сти ма. Уп ра во на тим основама, за к ључ у је А н то ни ћ, по чи вао је л и б е р а л но -де мо к р ат ск и по л и т и ч к и по р е да к ко ји је по с т о ја о у раз до бљу од 1903. до 1914. го ди не. Од с л и ч н и х п р е м и с а по ша о је и М и лош Ко ви ћ а на л и зи р а јућ и и де о ло г и ју л иб ер ал изм а (с т р. 153 201) и н а ц и о н а л и зм а (с т р. 202 269) у срп ском дру штву на по чет ку 20. сто ле ћа. Сме шта ју ћи обе и де о ло г и је у н у т ар кон т ек с т а европ ске ис т о ри је 19. ве ка, Ко ви ћ и х с а гле д а в а к а о ло к а л не и з д а н ке з а јед н и ч ке е в р оп ске по ја в е. При то ме, оно што је пред ста вља ло осо бе ну од ли ку срп ског ли бера ли зма у вре ме ну ње го вог кон сти ту и са ња то ком ше зде се тих год и на 19. в е к а јес т е њ ег ов а о т в ор е но с т п р ема и дејама демок р ат ије и д р уш т в е н о г р а д и к а л и з м а. У т ом с м и с л у, к а р а к т е р ис т ич а н је Ко ви ћев суд да, за раз ли ку од њи хо вих европ ских узо ра, срп ски ли бе ра ли, и они у Ју жној Угар ској као и они у кне же ви ни Ср би ји, н и су би л и е л и т и с т и ч к и ра споло же н и виг ов ц и и л и фе ја н ц и, не г о р а д и к а л и и де мо к р а т е (с т р. 163). Ст ог а је, сма т р а мо, од на р о ч и т е ва жно сти Ко ви ћев суд да је по де ла уну тар срп ског ли бе ра ли зма ко ја је на сту пи ла на кон 1868. сле ди ла слич не по де ле ко је су се претход них де це нија одвијале унутар аме ричког, бри тан ског и фран цуског ли бе ра ли зма. На тај на чин, из не ка да је дин стве ног ли бе ралног је зг р а (по т о њ а Л и б е р а л на с т р а н к а) п р о ис т е к л а је л и б е р а л на де сни ца (ели ти стич ка На пред на стран ка) и ли бе рал на ле ви ца (масов на Ра ди кал на стран ка) (стр. 176). Упр кос то ме што су се бе нази ва ли мла до кон зер ва тив ци ма, на пред ња ци су по својим идеоло шким по гле ди ма ве ром у лич на пра ва и сло бо де, на пре дак, моћ ра зу ма и на у ке пред ста вља ли из вор не ли бе ра ле, што их је чи нило нај ближима класичном за пад ноевропском моделу либе ра ли зма. Та ко ђе је од ва жно сти ис та ћи и Ко ви ћев суд о срп ском ра д и к а л и зм у к а о непос ред ном и зда н к у ис т о врсне европске појаве. Он по ре кло ра ди кал не иде о ло ги је про на ла зи у ра ди кал но-демократск и м и левичарск и м по л и т и ч к и м г ру па ма ко је с у з а с т упале доњ е д ру ш т в е не с лојев е и које с у би ле св ојс т в е не в е ћ и н и е в р оп с к и х земаља током по след ње тре ћи не 19. ве ка. Ве зу ју ћи појаву радик а л и зма у Србији з а з а па д но е в р оп ск и по л и т и ч к и кон т екс т, Ко ви ћ одб а ц у је т у м а ч е њ е ко је с р п с ке р а д и к а л е с м а т р а с л ед б е н и ц и м а и де ја ко је с у з а с т у па л и Пјо т р Л а в р ов и п ри па д н и ц и ру ског р е в о л у ц и о на р ног по к р е т а. 8 Ко нач н а по б е да л и б е р а л но -де мо к р ат ск и х 8 Уп. Л ат и нк а Пе р о в и ћ, С р п с к и с о ц и ја л и с т и 19. в е к а. Пр и л о г и с т ор ији с о ц и ја л и с т и ч ке м и с л и, Слу жбе ни лист, Бе о град 1995. 861

иде ја, ко је су (на гла ша ва ју ћи њи хо ве раз ли чи те аспек те) при хвата ле све по ли ти ч ке ст ран ке у Ср би ји то ком д ру ге по ло ви не 19. ве ка, на сту пи ла је ус по ста вља њем но вог по рет ка на кон Мај ског преврат а 19 03. г о д и не. Оси м ш т о су о с т в а р е н и и де а л и св е т оа нд р ејск и х л иб ер а л а, Ко в и ћ з а к љу ч у је д а је т и ме ус по с т а в љ е но с т аби лно ли бе рал но -де мо крат ско уре ђе ње, ко је је за тим омо гу ћи ло по литич ке успе хе и кул тур ни пре по род (стр. 195). С а л и б е р а л и змом је у 19. с т о ле ћу с у ш т и н ск и би л а по в е з а на идеоло ги ја национализма. Имајући у виду изузетну улогу национализама у савременим друштвима, Бенедикт Андерсон је несумњи во у пра ву ка да ка же да је би ва ње на ци јом (na tion-ness) најунивер за л н и је п ри зна та ври једност у пол ит и ч ком ж и во т у на шег до ба. 9 Као замишље на по ли тич ка за јед ни ца на ци ја пред ставља квали та тив но но ви об лик ет нич ког ор га ни зо ва ња ко ји се ја вља истов р е ме но с а и н д у с т ри ј ском и н и з ом по л и т и ч к и х р е в ол уц ија које су на европ ском кон ти нен ту на сту пи ле од кра ја 18. ве ка. 10 Као и у слу ча ју ли берализма, Ковић и национа ли зму, нај ва жни јој по литич кој иде ји у Евро пи 19. ве ка, при сту па узи ма ју ћи у об зир наци о на л не спе ци фи ч но сти оп ште е вроп ске по ја ве. При то ме, по себ н у но ви н у у срп ској исто ри о г ра фи ји п ред ста вља ч и ње н и ца да је Ко ви ћ раз ли чи те те о риј ско -ме то до ло шке при сту пе ко ји од ликују савреме на ис т р а ж и в а њ а на ц и ја и на ц и о н а л и зма (од Х а н с а Ко на, п р е ко Ери к а Хо б з ба у ма, Б е не д и к т а А н де р с о на и До м и н и к Ш на пе р, до Ја е л Та м и р, Џо на Бр о јиа, Ро џе р с а Бру б еј ке р а и Ен т о н и ја С м и т а) п ри ме н ио на с рпско ис т ори јско иск ус т в о. При т оме, к а о нар оч ит о зна ча јан за уоб ли ча ва ње срп ског на ци о на ли зма Ко вић истиче његов све тов ни и либерално -демократски карактер. Захваљујући просв е т и т е љ ском де ло в а њу До си т е ја О б р а до ви ћ а и Ву к а К а р а џ и ћ а, с рп ск и п р о т о на ц и о на л и з а м, з а сно в а н на п ри па д но с т и Срп ској п ра во сла в ној ц р к ви, ра з вио се у мо де рн и на ц и о на л и з а м у т е ме љен на Хе р де р о в ом сх в а т а њу н а р о да к а о з а јед н и це је зи к а. О си м т о г а, мо де р н и с рп ск и на ц и о на л и з а м био је с у ш т и н ск и по в е з а н с а и де ја ма слободе, народног суверенитета, демократије и парламентаризма. О в ај л и б е р а л н и и де мо к рат ск и на ц и о на л и з а м, ко ји с е р а звио у д ру ш т ву с ло б од н и х с е љ а к а у н у т а р о б но в љ е не с рпске д рж ав е, п р ед с т а в љ а о је н а р о ч и т у о с о б е но с т с рп ског н а ц и о н ал изма. О но ш то је ова ко у те мељ ном на ц ио нал и зм у да ва ло обе леж је од 1903. до 1914. је су, к ако ис т и че Ко ви ћ, д ве ч ињен ице: сламање аут ок ратске 9 Б е не д и к т А н де р с он, На ц и ја: з а м и ш ље н а з а је д н и ц а, Пла то, Б е о г р а д 1998, 15. 10 П р е г л ед с а в р е м е н и х п р и с т у п а и з у ч а в а њу н а ц и о н а л и з м а д о н о с и Лојд К р е ј м е р, Ис т о р и ј с ке п р и п о в е с т и и з н а ч е њ е н а ц и о н а л и з м а, Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, књ. 495, св. 6 (2015), 855 879. 862

в л а да ви не д и на с т и је О б р е но ви ћ а о с т в а р е но М ај ск и м п р е в р а т ом, т е су коб л ибера л ног, де мо к рат ског и ег а л и т ар ног с рп ског д руш т ва с а кон з е р в а т и вно - ари с т о к рат ском, по л у фе у да л ном Х а бз бу рш ком мо нар хи јом (стр. 210 211). У од но су на то шта чи ни на ци ју, срп ски и н т е лек т у а л ц и с у по л а зи л и од сх в а т а њ а ко ја с у би л а п р е о в л а ђују ћа у Евро пи на кра ју 19. и по чет ком 20. ве ка. Сво је вр сну по твр ду кон с т ру к т и ви с т и ч ког п ри с т у п а, ко ји у на ц и ји ви д и д ру ш т в е но кон стру и са ну по ја ву про мен љи вог са др жа ја, пред ста вља ју схват а њ а с рп ск и х и н т е лек т у а ла ца (п р е сви х Јо в а на С ке р л и ћ а и Јо в а на Цви ји ћа) ко ји су до ка зи ва ли да је кул тур ним ра дом мо гу ће нац и о на л и зо ва т и се љач ке масе без обзира на вероисповес т, односно из гра ди ти иден ти тет ко ји би фло тант ну народну масу на просторима Македон ије п рет оп ио у с рпск у нац ију. Оси м овог сво је вр сног д ру ш т в е ног и н же њ е ри н г а у ви д у п р а в љ е њ а на р о да (ко је је, т а ко ђе, п ред с т а в ља ло оп ш т е е вроп ск у по ја ву), 11 во де ћ и с рп ск и и н т е лек т у а л ц и дел ил и су и Ре на но во сх ва т а ње о на ц и ји као заједн иц и во ље ко ја по чи ва на све сној од лу ци да се при па да на ци ји, 12 док с у и с т ов р ем ен о п р их в ат а л и и и д еј у д а је н а ц и ја, п р в е н с т в е н о, принудна заједни ца ко ја сна гом др жав не си ле раз ви ја осећај припад но сти, по ти ску ју ћи исто вре ме но по кра јин ске или кон ку рентске националне иден ти те те. У сво јим иден ти тет ским ескперимен ти ма срп ски ин те лек ту ал ци су раз у ме ва ли на ци ју и као заједн иц у је зи ка свесн и, међут и м, да зајед н и чк и је зи к не п ред с т а в ља до во љан услов за за сни ва ње на ци је. Сво је ана ли зе српског национа ли зма Ко вић за кљу чу је оце ном да је упра во у раз до бљу 1903 1914. остварен квалита ти ван пре о бра жај из за вет не у мо дер ну ре пуб л и к а н ск у н а ц и ју, з а сно в а н у н а и де ји н а р од ног с у в е р е н и т е т а, де мо кра ти је те лич них пра ва и сло бо да. За раз ли ку од Сло бо да на Ан то ни ћа и Ми ло ша Ко ви ћа, неупоре д и во т ра д и ц и о на л н и ји је п ри с т у п бар да с рп ске ис т о ри о г ра фи је и во де ћег струч ња ка за исто ри ју Ср ба у ју жној Угар ској у 19. ве ку, а к а д е м и к а В а с и л и ја К р е с т ић а, који је, у е с ејис т и чко м м ан ир у, ла п и дар но ск иц и ра о св о је ра з у ме в а њ е и де о ло г и је ју г ос лов енс т в а (стр. 143 152). Пажњу свака ко заслу жују и са држајем богате одредни це о со ци јал де мо кра ти ји и феминизму. Милош Војиновић, припа д н и к нај м л а ђег на р а ш т а ја у с рп ској ис т о ри о г р а фи ји, п ри к а з а о је гла в не п р а в це р а з в о ја с о ц и ја л де мо к р ат ске и де о ло г ије у Србији (с т р. 270 298), п ор ед ећ и п р ог р а м, и д еол о ш ке с п е ц и ф и ч н о с т и, ч лан ство, у че ш ће у по ли ти ч ком ж и во т у Срп ске со ци ја л демок ратске 11 Уп. Eu gen We ber, Pe a s a n t s i n t o F r e n c h m e n. T h e M o d e r n i z a t i o n o f R ur a l Fran ce 1870 1914, Stan ford, Ca lif.: Stan ford Uni ver sity Press, 1976. 12 Уп. Ro ge r s Br u b a ke r, C i t i z e n s h i p a n d n a t i o n h o o d i n F r a n c e a n d G e r m a n y, Cam brid ge, Mass.: Har vard Uni ver sity Press, 1992. 863

с т ра н ке са европ ском со ц и ја лдемо к ра т и јом оно г а до ба ок у п ље ном унутар Друге интернационале. Осим то га, сва ка ко је вред но по мену ти ау то ро во ука зи ва ње на ве зе из ме ђу срп ске со ци јал де мо крат и је с а о с т а л и м (г р ађ а нс к и м) с т р а нк а м а у по л и т и ч ком ж и в о т у Кра ље ви не Ср би је, што је пи та ње на ко је ра ни ја исто ри ја радн и чког пок р ет а н ије п руж ила з адов ољ а в а ју ћ и од г о в ор. Ко нач но, у ве о ма ин фор ма тив ном тек сту о фе ми ни зму (стр. 299 316) Ана Сто лић је ис та кла осо бе не од ли ке ове иде о ло ги је, ко ја је представља ла не рас кидиви део процеса модернизације. Полазећи од разли чи тих те о риј ских при сту па фе ми ни зму и ње го вој исто ри ји кар а к т е р и с т и ч н и х з а с а в р ем е н у р одн у и с т ор иј у ( gen der hi story), аут ор к а је у к а з а ла на о снов не ч и ње н и це ве з а не з а по ја ву женског по к р е т а у Ср би ји и ме ђу Ср би ма у Ју ж ној Уг ар ској с еда мдес ет и х го ди на 19. ве ка да би, по ред оста лог, ис та кла и по де ле у овом пок р е т у на с т а ле по че т ком 20. в е к а по ја в ом р а д и к а л н и ји х жен ск и х ор га ни за ци ја ко је су, осим ху ма ни тар ног ра да и ра да на про свећ и ва њу, поче ле да по с т а в ља ју и по л и т и ч ке за х т е ве, на п рвом мес т у з а х т е в з а же н ск и м п р а в ом гл а с а. С т в а р а њ е н а ц и о н а л не же н ске ор га ни за ци је Срп ски на род ни жен ски са вез (1906), ко ја је окупљала све жен ске ор га ни за ци је и њено учла ње ње у Ме ђу на род ну алијан су за жен ско пра во гла са (1909) озна чи ли су ујед но и вр ху нац у ра з в оју ов ог по к р е т а п р ед Пр ви св е т ск и рат. По р ед не су м њи ви х вред ности тек ста о фе ми ни зму, сма тра мо да је фе ми ни зам као идеоло г и ја у р а з до бљу 19 03 1914. и з в р ш ио т ек је д в а п ри ме т а н у т и цај уну тар срп ског дру штва ко је је још увек за др жа ло свој из ра зи то па т ри ја р х а л н и к а р а к т е р. 13 Ин т е л е к т у а л н а е л и т а Ч и н и се да сво је вр сн у по т врд у п ре т ход не оце не п ру жа у п ра во д ру г а це л и на к њи г е, ко ја до носи у к у пно 19 би о г ра фи ја ис т а к н у т и х п р ед с т а в н и к а с рп ске фи ло з о ф ске и на у ч не м и с л и на по че т к у 20. ве ка, ме ђу ко ји ма се ни је на шла ни јед на же на, бу ду ћи да је по мен у т а д руш т в ен а г руп а још у в ек п р ес т ав љ ал а иск ључ ив о з аб р а н м у ш к а р а ц а. 14 О си м ш т о с у п рипов ес т и о п р е о в л а ђу ју ћ и м по л и т и ч к и м и де ја ма, по п у т на ц и онал изма, л и б е р а л и зма, де мо к р а т и је 13 Уп. А л е к с а н д р а П а в и ћ е в и ћ, Б р ач н и и п о р о д и ч н и ж и в о т. Д р у ш т в е н а п о л ит ик а и п р о ц е с и т р а н с ф о р м а ц и ја, у : М и л а н Р и с т о в и ћ (п р и р.), Пр ив а тн и жи вот код Ср ба у два де се том ве ку, Clio, Бе о град 2007, 59 100. 14 Кс е н и ја Ат а н а с и је в е ћ б и л а је п р в а же н а ко ја је с т е к л а н а у ч н у т и т у л у д окт ор а н а у к а н а Б еог р а дс ком у н и в е рз ит ет у, одб р ан и вш и д окт о рс к и р а д 19 2 2. г о д и н е. Ви д е т и: Љи љ а н а В у л е т и ћ, Жи в о т и м и с а о Кс е н и је Ат ан ас ијев и ћ, Љ. В у л е т и ћ, Б е о г р а д 2 0 05. 864

и л и ју г о с ло в ен с т в а, кон к р е т и з о в а не на по је д и нач н и м ж и в о т н и м искуствима воде ћих срп ских на уч ни ка, њи хо ве би о графије потврђу ју с уд о на р о ч и т ом к в а л и т е т у р а з до бљ а 19 03 1914. у ис т о ри ји Ср би је. По ред ли бе рал но -де мо крат ског по ли тич ког по рет ка, изра зи т у од л и к у епо хе п р ед с т а в љ а о је нау чн и ра зв ој, б е з п р ес едана у р а н и јој с рп ској ис т о ри ји, ч ију је п у н у пот в рд у п р едс т ав љ ало о сн и в а њ е Ун и в е р зи т е т а у Б е о г р а д у 19 05. г о д и не. Уп р ко с уоч љиви м ра з л и к а ма у п ри с т у п у појед ин и х аут о ра и ра з л и к а ма у оби м у од ред ни ца од ко јих нај кра ћа има све га де вет (по све ће на Ми ло ју Ва си ћу) а нај ду жа чак 86 стра ни ца (о Јо ва ну Цви ји ћу), све при лог е од л и к у је и н ф о р м а т и в но с т, доб а р с т и л и и зр азит а е руд иц ија. Ис т о в р е ме но, п ри ло зи ја сно у к а з у ју н а в е з е с рп ске на у ч не м и с л и с а г л а в н и м т о ко в и м а е в р опс ке н ауке и ф и ло з о ф и је н а п р е ло м у ве кова уз истовремено критичко вредновање на уч не за о став штине св а ког по је д и ног на у ч н ик а. Међу з ас т уп љ е н и м л и ч но с т и ма с у оче ви о сн и в а ч и мо де р не на у ке у Ср би ји од а р хе о ло г а М и ло ја Ва си ћ а (А лек с а н да р П а л а в е с т р а, Мо н и к а М и ло с а в љ е ви ћ), п р в ог срп ског док тора класичне фи лологије Ни коле Вулића (Жарко Петкови ћ), такође к ласичара Весел ина Чајкановића (А лександар Лома), п р ви х о б р а з о в а н и х ис т о ри ча р а М и х а и л а Га в ри ло ви ћ а и С т а но ја Ста но је ви ћа (Вељ ко Ста нић), пре ко те о ло га Ни ко ла ја Ве ли ми рови ћа (Богдан Лубар дић), по ли хи сто ра и др жав ни ка Сто ја на Но вако ви ћ а ( М и х а и ло В ој в о д и ћ), фи ло ло г а и ис т о ри ч а р а Љуб ом ир а С т о ја но ви ћ а ( М и р а Ра до је ви ћ), г е о ло г а Јо в а н а Жу јо вић а ( Ђ о рђ е Ђу ри ћ), фи ло з о ф а Б о ж и д ар а К нежеви ћ а ( Б о рис М и ло с а в љ е ви ћ) и Бр а н и с л а в а Пе т р о н и је ви ћ а ( Ж и в а н Л а з о ви ћ), п р а в н и к а и ис т о ри ча ра и де ја Слободана Јова новића ( Да н и ло Н. Бас т а), ис т оричара к њи жев но с т и Јо в а на С ке р л и ћ а ( М и лош Ко ви ћ), г е о г р а фа Јо в а на Ц ви ји ћ а (Сло б о да н Н а у мо ви ћ), ма т е ма т и ча р а Ко с т е С т о ја но ви ћ а (Алек сан дар Петро вић) све до Ми хај ла Пу пи на (Алек сан дра Нинко ви ћ Та ш и ћ), М и х а и л а Пе т р о ви ћ а А л а с а ( Д у ша н Ф у н д и ћ), М и л у т и н а М ил а нков ић а (А л е кс а н д а р Пет р о в и ћ) и Н и ко л е Те с л е (Алек сан дар Про тић). И док су не ки од њих во ди ли у пот пу но сти а к а дем ск и ж ив о т, зн а ч а ја н б р ој р о до н а че л н и к а мо де рне н ауке у Ср би ји би ли су ак тив ни уче сни ци јав ног жи во та од Сто ја на Нова кови ћа, преко Јована Жујо ви ћа и Љубе Сто ја но ви ћа, све до Скерл и ћ а и Ц ви ји ћ а. О си м с у де ло в а њ а у ја в ном ж и в о т у Ср би је, б р ојн и м н а у ч н и м по с ле н и ц и м а ко ји с у де ло в а л и у Ср би ји поче тком 20. ве ка свој стве но је то да су они пред ста вља ли са став ни део та дашње на уч не еку ме не, чи не ћи са став ни део нај бо љих то ко ва тада шње европ ске на у ке док су, исто вре ме но, сво јим ра дом уте ме љил и н и з н ау чн и х д и сц и п л и н а у Ср би ји. А ко је р а з ви је но с т н а у ке јед но од ме ри л а мо де р н и з а ц и је, он да је, по с е б но и ма ју ћ и у ви д у 865

су сед не ба л кан ске зе м ље, с рп ско д ру ш т во на по че т к у 20. века било и з р а зи т о мо де р но. 866 Злат но до ба срп ске исто ри је или трај ни от клон од л и бе ра л и з м а? У зак љу чном поглављу к њиге под на зи вом Сли ка јед ног до ба (стр. 764 850) Сло бо дан Ан то нић је пру жио фак то граф ски бо гат и акри би чан пре глед исто ри о гра фи је о кра ље ви ни Ср би ји 1903 1914. го ди не. У сво јој ана лизи он је издвојио три хронолошке целине п р ву, ко ја о б у х в а т а ме ђуратно ра здобљ е (1918 1941), з а који м следи раздо бље со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је (1946 1990), те са време но ра з до бље (1991 20 05) т о ком ко ји х су се ме ња л и пе р цеп ц и ја к а о и ис т о ри о г ра ф ске и п у бл и ц и с т и чке оце не о ов ој епо х и с рп ске ис т ори је. То ком р а з до бљ а К р а љ е ви не Ју г о с ла ви је п р е о в ла ђи в а ла је но с т а лг и ја за јед но с т а в но ш ћу п ред рат не Ср би је, ко ја се сво ји м у н у т р а ш њи м у р е ђ е њ е м, п о л ит и чк и м с ис т ем ом, д ем ог р а фс ком структуром, културом и традицијама чи ни ла као јед но став ни ан типод с ло же ној с т в а р но с т и ју г о с ло в е н ске д р ж а в е и д ру ш т в а. О в о пос е бно буд у ћ и да с е ју г о сло вен ск а д рж а в а већ од самог нас т а нк а су о ча ва ла са пер ма нент ним по ли тич ким кри за ма, ко је су на мо менте до во ди ле у питање и сам опстанак заједничког државног оквир а. У св е тло с т и т а к ви х п р о це с а, с а в р е ме н и ц и ма ко ји с у п и с а л и о с рп ском д ру ш т ву 19 03 1914. оно с е по ја ви ло у но в ом к в а л и т е т у, ол и ча ва ју ћ и с т а би ла н и де мо к рат ск и за сно ва н по л и т и ч к и по ре да к. И док је у ме ђуратном перио д у п редрат но с рпско д руш т во п лен ило св о јом јед но с т а в но ш ћу, т о ком с о ц и ја л и с т и ч ког ра з до бљ а на њ ег а се по че ло гле да ти и као на вре ме де мо кра ти је и лич них сло бо да. Ово тим ви ше има ју ћи у ви ду да су упра во лич на пра ва и сло бо де не до с т а ја л и у н у т ар дог мат ск и х с т ег а једнопарт и јског пол ит и чког си с т е ма. И па к, ис то ри ја ра д н и ч ког по к ре та, ко ја је п ред с та в ља ла по с е ба н ис т о ри о г р а ф ск и ж а н р у с о ц и ја л и с т и ч кој Ју г о с л а ви ји, к ри т и ч к и је п р о с у ђи в а л а о ов ом р а з до бљу ис т и ч у ћ и недос т атке и огра ни че но сти гра ђан ске де мо кра ти је у Ср би ји. Ко нач но, након к р а х а јед но па р т и ј ског си с т е ма и по нов ног ус по с т а в љ а њ а више страначја, у публицистици и једном делу српске историографије за др жа на је оце на о де мо крат ском уре ђе њу Ср би је (1903 1914), али се исто вре ме но ја вио и дру ги пра вац ко ји је овом раз до бљу у ис т о ри ји Ср бије п рис т упа о и зу з е тно к рит и чк и. Реч је о радовима н а с т а л и м у н у т а р к ру г а ко ји А н т о н и ћ н а зи в а ис т о ри о г р а ф ском ш ко лом Л а т и н ке Пе р о ви ћ и л и но р ма т и в ном ш ко лом у с рп ској и с т ор и о г р а фи ји, у ко ју, к а о њ е не н ај д о с лед н и је п р ед с т а в н и ке, у б р аја још и Ол г у По по ви ћ О б р а до ви ћ и Д у б р а в к у С т о ја но ви ћ.

Ис т и ч у ћ и не до с т ат ке у де мо к рат ском у ре ђе њу Кра ље ви не Ср би је, к а о и к а ш њ е њ е у и з г ра д њи к а п и т а л и с т и ч ког/г ра ђа н ског д ру ш т в а ко је је ус ло ви ло не и з д и ф е р ен ц и р а н у с о ц и ја л н у с т р а т и фи к а ц и ју, п рипа дн ице ов е ис т о ри о г р а ф ске ш ко ле м и ш љ ењ а је д и нс т в ене с у у оце ни да се дру штве ни и по ли тич ки раз вој Ср би је на пре ло му 19. и 20. в е к а зн а ч ај но р а з л иков а о од з а п а дноев р опск и х з ем аљ а к а о но р м а т и вн и х модел а. С т ог а је, н апо с ле тк у, у п р ав о о с об ен и српски пут у мо дерност условио трај не дефи ци те по ли тич ке култу ре у срп ском дру штву и ње го ву отво ре ност ка ко лек ти ви зму и ау т о ри т ар ној в ла да ви н и к р оз ч ит аво 20. с т о ле ће. 15 А на л и зи ра ју ћ и и н т еп р ет ац ије помен ут и х аут орк и А нт он и ћ з а к љу ч у је да је р еч о н е у т ем ељ ен о м п о јед н о с т а в љи в а њу и, н а ко н ц у, и с к р и в љ а в а њу и с т ор и јс ке с т в а рн ос т и, п р ис т у п у ко ји и д еол ош ке и п ол ит и чке су ко бе ка ра к т е ри с т и ч не за с рп ско д ру ш т во из де ве де се т и х г о д и на 20. ве ка про јек ту је на ње гов по че так. До з ад о в о љ а в а ју ћ е г од г о в о р а н а п и т а њ е д а л и је С рбија, о б л и ком по л и т и ч к и х и н с т и т у ц и ја и к а р а к т е р ом д ру ш т в е н и х одно с а, з а о с т а ја л а у п р о це с им а моде р н и з а ц ије у однос у н а д руг а савре ме на дру штва мо гу ће је сти ћи узи ма ју ћи у об зир сле де ће ч и ње н и це: а) да н и је по с т о јала јед на ау т ент и ч на мо де р нос т н и т и с а мо је да н у н иф ормн и п у т у моде рно с т с ав р емена д руш т в ена те о ри ја и ис тра жи ва ња по сто ко ло ни ја ли зма (као и при сту пи глоб а лне и св е тске ис т орије) у в е рљив о г ов ор е у п рилог пос т ојањ а ви ше с т ру к и х мо де р но с т и (m ult iple m o d e r ni t i e s), 16 при че му друш т ва за па д не Евро пе не мо г у да сл уже као оба ве зу ју ћ и нор ма т и в н и модел и; б ) да је п ри л и ком и з но ше њ а вред но сн и х су до в а о с т е пе н у раз ви је но сти /не раз ви је но сти од ређе ног дру штва и ње го вих инс т и т у ц и ја н е о п ход н о ф е н о м е н е п о с м а т р а т и у н у т а р ш т о ш ир е г р е г и о на л ног и ев р оп ског кон т ек с т а бу д у ћ и да с е је д и но њи хо ви м поређе њем мог у ус по ста ви т и од ре ђе н и од но си зна че ња. М и мо то га, сва ка ко би ва ља ло има ти у ви ду и Ко зе ле ков кон цепт исто вре мено сти не и сто вре ме но га (Gleichze i tigkeit des Ungleichzeitigen) напо р ед ног од вија њ а п р о це с а ко ји п ри п а д а ју р а з л и ч и т и м епох ам а а ко ји се од ви ја ју у исто вре ме. Ово препли тање различитих времен ск и х с ло је в а (Z e it sc hic hte n) мо гло би да по слу жи као ко ри сно 15 Уп. Л а т и н к а Пе р о ви ћ, Из м е ђ у а н а р х и је и а ут о к ра т и је: с рп с ко д р у ш т в о н а п р е л аз им а в еков а ( XIX XXI), Хе л с и нш к и одб о р з а љу дс к а п р ав а у С рб ији, Б е о г ра д 20 0 6; Олг а Попови ћ Обрадови ћ, Па р л аме нт ар иза м у Срб ији од 19 03. до 1914. г о д и н е, С л у ж б е н и л и с т С РЈ, Б е о г р а д 19 98; Д у б р а в к а С т о ја н о в и ћ, С р б и ја и де мо кра ти ја 1903 1914: исто риј ска сту ди ја о злат ном до бу срп ске де мок р а т и је, Удру же ње за дру штве ну исто ри ју, Бе о град 2003. 16 S. N. Ei s e n s t a d t, Mu l t i ple Mo d e r n i t i e s, D a e d a l u s, Vol. 129, No. 1 (2000), 1 29. Уп. S e b a s t i a n C o n r a d, E n l ig ht e n m e nt i n Glo b a l H i s t o r y: A H i s t o r i o g r a p h i c a l C r i t i q u e, T h e A m e r i c a n Hi s t o r i c a l Re v i e w, Vol. 117, No. 4 (2012), 999 1027. 867

по ла зи ште за раз у ме ва ње истовреме ног постојања потпуно традиц и о н а л н и х н а јед ној, и и з у з е т но мо де р н и х д ру ш т в е н и х п р оцес а на дру гој стра ни. 17 Својеврсн у по т врд у Ко зе ле ко вог кон цеп та п редс т а в љ а ју и п р о це си и з г р а д њ е ба л к а н ск и х на ц и ја ко ји с у с е од вија л и ра з л ич и т и м т ем пом. Док с у неке на ц и је, по п у т с рп ске, г рч ке и бу г а р ске, би ле у по т п у но с т и кон с т и т у и с а не по че т ком 20. в е к а нас т о јањ ем да у н у т а р г ра н и ца св о ји х но ви х на ц и о на лн и х д рж ав а о бух в а т е ве ћ ин у св оји х суна р одн ик а, по је д и н и на р о д и (А л ба н ц и, Ма ке дон ци, бо сан ски му сли мани) тек су за по чи ња ли сво ју дру штвен у д и ф е р е н ц и ја ц и ју с т в а р а ју ћ и и н т е л и г е н ц и ју ко ја је, у ф о рм и кул тур ног рада, покретала на цио нал не препороде, тј. формулиса ла и ш и ри ла на ц и о на л и с т и ч ке и де о ло г и је. У до ме н у д ру ш т ве не ис т о ри је, т ј. ис к а з а но бр о деловск и м р еч н и ком, на н и воу с р ед њ ег т р а ја њ а, п о с т о ја л и с у, јед н и п о р ед д р у г и х, о б л и ц и д р у ш т в е н о г ор га ни зо ва ња ко ји се у по је ди ним к ра је ви ма Ба л кан ског по л у о ст р ва н и с у ме њ а л и в е ко ви ма док с у с е, ис т о в р е ме но, од ви ја л и п р о це си мо де р н и з ац и је. Та ко је би ло мо г у ће да по че т ком 20. в ек а у пор едо са фе у да л н и м од но си ма и сло јем за ви сн и х се ља ка-к ме то ва у Бо сн и и Хер це го ви ни по сто је и ка питалистичка индустријска производња и рад ни штво као мо дер ни дру штве ни слој. Слич но то ме, док је ве ћи на жен ског ста нов ни штва и да ље жи ве ла уну тар окви ра п р оп ис ан и х но рм ам а т р ад и ц ио н а л ног п ат рија рх а лног д руш т в а, исто вре ме но су се ја ви ли по че ци ор га ни зо ва ног по кре та за еманц и па ц и ју же на. 18 Ако сe, ува жа ва ју ћи по ме ну те те о риј ско -методолошкe претпо с т а в ке, п ри с т у п и а на л и зи и к ри т и ч ком п р о це њи в а њу не к и х од су ш т и н ск и х еле ме на т а мо де р н и за ц и је, ка о ш т о су цен т ра л и за ц и ја вла сти, ус поста вља ње формалног правног поретка и снажног биро крат ског апа ра та, дру штве но ра сло ја ва ње, по ја ва но вих про феси ја, вертикал на и хо ри зон тал на дру штве на по кре тљивост, урбан и з а ц ија, е ко ном ск и р а з в ој под с т а к н у т и н д у с т ри ја л из ац ијом и по ве ћа њем ма те ри јал не про из вод ње, се ку ла ри за ци ја друштва, еманц и па ц и ја же на, сма њ е њ е б р о ја не п и сме н и х, он да је Ср би ја, иа ко по сте пе но и раз ли чи тим тем пом у по је ди ним обла сти ма, пред став љ а л а д ру ш т в о с а и з р а зи т о мо де р н и м по л и т и ч к и м и к ул т у р н и м и нс т ит уц и ја ма и с а, ис т и на, сна ж н и м р е л и к т и ма па т рија рх а лн и х д ру ш т ве н и х од но са. 19 Ко нач но, са ста но ви ш та по л и т и ч ког си сте ма, 17 Re i n h a r t Ko s el le ck, Z e i t s c h i c h t e n. S t u d i e n z u r Hi s t o r i k (m i t e i n e m B e i t r a g von Hans-Ge org Ga da mer), Frank furt: Su hr kamp Ver lag, 2000. 18 Уп. Тр а ја н С т о ја н о в и ћ, Б а л к а н с к и с в е т о в и. Пр в а и п о с л е д њ а Ев р оп а, E q u i l i b r i u m, Б е о г р а д 19 9 7. 19 H a n s - U l r ic h We h le r, M o d e r n i s i e r u n g s t h e o r i e u n d G e s c h i c h t e, Göttingen: Van den ho eck & Ru precht, 1975. Уп. Hol m Su ndhau sse n, Histor i sche S tat ist ik S e rbie n s 1834-1914: mit europäischen Ver gle ic hsda ten, München: R. Ol den bo urg, 1989. 868

по с т о ја ње п у ног пар ла мен т а ри зма и де мо к рат ског би рач ког п ра ва (ко је су по се до ва ли сви пу нолет ни му шкар ци) не сум њи во по твр ђује тезу да је у Срби ји на кон 1903. би ло ус по ста вље но либерално -демо крат ско по ли тич ког уре ђе ње. Ово тим пре ако се оно упо ре ди с а и з б ор н и м си с т е мом у сус едној Х а б з бу р ш кој мо нар х и ји док је оп ш т е би рач ко п раво за м у ш карце у аус т ри јском де л у Хаб збу р ш ке мо нар х и је ( Ц и слај т а н и ји) ус по с т а в љ е но т ек 1907, у у г ар ском де л у мо на р х и је је св е до к р а ја Пр в ог св е т ског ра т а би р ач ко п р ав о било и з у з е т но ог р а н и че но по с т о ја њ ем и мо ви н ског цен з у с а. 20 Ис т о р и о г ра ф и ја и д р у ш т в е н о се ћ а ње У сво ме к ла си ч ном т ек с т у по све ће ном фе но ме н у ко лект и вног с е ћ а њ а Мо рис А л бв а кс по к а з а о је да д ру ш т в е но с е ћ а њ е по в е з у је ра зно л и к а по јед и нач на се ћ а њ а, к а о и ра з л и ч и т а се ћ а њ а по је д и н и х д ру ш т ве н и х г ру па, у ко хе рен т н у п рипове с т. 21 Као та кво, дру штвено па м ће њ е п р ед с т а в љ а о б л и к с а мо р а з у ме в а њ а с а мо г а д ру ш т в а и је да н од с а с т а в н и х ч и н и л а ца њ е г о в ог ко лек т и в ног и ден т и т е т а. Након распада југословенске државе и обна вља ња срп ске др жавно сти на по чет ку 21. ве ка, ја ви ла се по тре ба не са мо за кри тич ким вред но ва њем ју го сло вен ског ис ку ства срп ске на ци о нал не ин тег р ац ије ( Бр а нко Пет р анови ћ) в ећ и з а понов н и м ус по с т а в љ а њ ем кон т и н у и т е т а с а т ра д и ц и ја ма мо де р не с рп ске д р ж а в е и з ме њ е не дру штве не и по ли тич ке окол но сти усло ви ле су и по тре бу за друг а ч и ји м с а д р ж а ји ма д ру ш т в е ног с е ћ а њ а. Уп р а в о на ову окол но с т у по з о рио је и п ри р е ђи в ач ис т а к а в ш и д а р е кон с т ру кц ија е похе 1903 1914, са ма по се би, већ пред ста вља ди ја лог са по ко ле њи ма на ших де до ва и пра де до ва (стр. 20). У том сми слу, књи гу Ср б и 1903 1914. ваља ра зумет и ка о изра з нас т ојања да се, са с т ановиш т а на у ч не р а ц и о на л но с т и, ов о д ру ш т в е но с е ћ а њ е и з но в а з а сн у је на највред ни јим иску стви ма срп ске про шло сти то ком по менутог раздобља. Сто га је, као сво је врсна ме ста се ћања у са вре ме ном друштву, при ре ђи вач (а уз ње га на ро чи то још и Сло бо дан Ан то нић) ис та као упра во оне са др жа је ко ји из са вре ме не пер спек ти ве де лују као нај вред ни ји у пр вом ре ду то су за сво је вре ме из у зет но нап ре да н л и бе ра л но -де мо к ратск и пол ит и ч к и пореда к и свес т ран и кул тур ни и на уч ни раз ви так, ко ји су мо дер ну срп ску на ци ју учин и л и саставн и м де лом европ ског ц и ви л и за ц иј ског com mon we alth-a. Пру ж а ју ћ и р а ц и о на л на зна њ а о јед ном од нај в а ж н и ји х р а з до бљ а 20 Уп. Ro bert A. Kann, A Hi story of the Hab sburg Em pi re, 1526 1918, Ber kley, Ca: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1974. 21 Уп. Мо рис Ал бвакс, Д р у ш т в е н и окв ир и п а мћења, Med it e rr a n P ubl i sh i ng, Но ви Сад 2013. 869

модер не срп ске историје, књига посред но ис ка зу је на ду да је мо гућа бу дућ ност ко ја је ква ли та тив но дру га чи ја од са вре ме но сти. Управ о у т ом см и с л у к а о усме р а в а њ е људ ског де ло в а њ а ( ж и в о т не п р а к с е ) ис по љ а в а с е д ру ш т в е н а фу н к ц и ја на у ч не ис т о ри о г р а фи је. 22 С т о г а, о си м не с у м њи ви х с т ру ч н и х к в а л и т е т а, к њи г а ко ју је у р е д ио М и лош Ко ви ћ по с е д у је да ле ко ш и ри д ру ш т в е н и зна чај бу ду ћи да пред ста вља ва жан при лог ре струк ту ри ра њу ко лек тивног па м ће њ а с рп ског д ру ш т в а, а т и ме и с а в р е ме ног на ц и о на л ног иден ти те та на те ме љу исто риј ских зна ња. Ко н ач но, б о г а т с т в ом с а д р ж а ја, ш и ри ном зн а њ а и д у би ном а на л и з а к њи г а Ср б и 19 03 1914. Ис т о р и ја и де ја п р ед с т а в љ а де ло б е з п р е с е да на у с рп ској ис т о ри о г р а фи ји ко је у нај б о љ ем см и с л у све до чи о ње ној те о риј ској и методоло шкој раз ви је но сти. На до везав ши се на тра ди ци је исто ри је иде ја као по себ ног прав ца у српској ис т ори о г ра фи ји ко ји с у з а сно в а л и Јо в а н С ке р л и ћ и Слоб ода н Јо в а но ви ћ, М и лош Ко ви ћ и х је н а до г р а д ио од л и ч н и м у видом у глав не то ко ве са вре ме ног исто риј ског ми ш ље ња, чи ме је исто ри ја и деја до би ла по се ба н к ва л и т е т. За х ва љу ју ћ и т о ме, не са мо с рп ска и с т о р и о г р а ф и ја в е ћ и и с т ор и јс к а к у лт ур а у ц ел ин и з н ач ајн о је обо га ће на и по диг ну та на ни во ко ји умно го ме пре ма шује уобичаје не с т а н дар де. У т ом см и сл у, М и лош Кови ћ је п риред ио к анонско де ло с рп ске ис т о ри о г р а фи је. 22 Jör n Rü s e n, H i s t o r i c a l Na r r a t io n: Fo u n d a t io n, Ty p e s, Re a s o n, Hi story and T h e o r y, Vol. 26, No. 4 (1987), 87 97. 870