OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би т ребало да буде чо век знања и човек акц ије, ака де мац и др жав ник, го во рио је Макс Ве бер у мин хен ским пре дава њи ма (1919). Та д ијалект и чка суп ротност би, у ст ва ри, мо гла би т и операц ионал изована ч увена Марксова 11. т е за о Фо је р ба ху да су фи ло зо фи са мо раз ли чи то ту ма чи ли свет, али ра ди се о то ме да се он из ме ни (1845). Ме ђу тим, то је мно го лак ше ре ћи не го оства ри ти. Сам Ве бер ни кад ни је ус пео да до сег не оно што је умео та ко п ла с т и ч но да оп ише. После ра т а 1918. у Хај делбе рг у се п рид руж ио со вје ти ма рад ни ка и вој ни ка, а он да је пи сао Устав Вај мар ске репу бли ке, па био члан не мач ке де ле га ци је на ми ров ној кон фе ренц и ји у Ве р с а ју. К а д је кон с т ру и с а о ову ви зи ју и н т е лек т у а л ца, и з а се бе је имао и не у спе ли по ку шај да у по рат ни не мач ки ха ос и у п а р л ам е н т у в ед е л ев ич а р с ко -л и б е р а лн у Не м ач к у д е м о к р а т с к у пар ти ју, чи ји је био осни вач. У пред из бор ним кам па ња ма је за во ђе спар т а к и с т а и з г о в а ра о р е ч и ко је п ри с т а ју по л и т и ча ри ма н и ског про фи ла да је (Карл) Либ кнехт за луд ни цу, а Ро за Лук сем бург за зо о лош к и вр т и био п ро т и в ра т и фи ка ц и је Ве р сај ског у го во ра. А он да је, с гор чи ном г у би т ни ка, по че т ком 1919. јав но ст и испоручио пре да ва ње По ли ти ка као позив, где је поли ти ча ре на звао у дев е т од д е с е т одс т о с л у ч а је в а о б и ч н и м к л е п е т а л и м а који н ем ај у кон такт с ре ал но шћу, не осе ћа ју те рет на сво јим ра ме ни ма... и 77

т ру ју (на род) ро ман т и ч н и м осе ћа њи ма. Та ко се Ве бе р вра т ио се би. Умро је 1920. го ди не. То је с уд б и н а ин те лек ту ал ца, али то не зна чи да ње гов на пор не ма сми сла и да ће до ћи вре ме кад та квог на по ра не ће би ти. Kористим појам суд би на (de stiny), јер суд бин ско, ду хов но и ин ту и тивно сти чу пра во да се вра те ме ђу љу де у овом до бу кра ја про свет и т е љ с т в а ко је с е т а ко су ма н у т о д р ж а ло ra t io и ра ц и о на л и зма да је све до ве де но до ап сур да. 78 2. Узвише не вред но сти ко је је про све ти тељ ство из ви ка ло у Франц у с кој р е в ол у ц и ји li berté, éga lité, fra ter nité пре тво ре не су у ци нич не па ро ле. Пра зне и без све тла. По сле ди ца је то из евр оп ске ис т ори је с уд б о но сног од ри ца њ а од х ри ш ћ а н с т в а. Је р ев ропск а кул ту ра ни је јед на од хри шћан ских кул ту ра; она је сте са ма хришћан ска. Све што је у по след њих 1.800 го ди на ни кло на тлу Европе х риш ћ а нског је пор ек ла, п и с аће нор в е ш к и п и с а ц Јенс Бје р н бу (Jens Bjørneboe) пе де се тих го ди на про шлог ве ка (код нас Страх од Аме ри ке у на ма, прев. Алек са Го ли ја нин, Анар хи ја / Блок 45, Бе о град 2015), под се ћа ју ћи да је чуд но ех, ви ше не го чуд но да је ате и стич ка Фран цу ска ре во лу ци ја иза бра ла па ро лу ко ја је дирек т на па ра фра з а х ри ш ћ а н ског кон цеп т а Тр ој с т в а (п ред О цем смо сви јед на ки, пред Ду хом смо сло бод ни, а пред Си ном смо бра ћа). Та ко с у у на ме ри да с е о б о г о т о в о ри Чо в ек у по т р е бљ е н и њ е г о ви ар хе тип ски ко до ви, као што се и да нас чи ни у про јек ту Гугл-ци вил из а ц ије, која с е у коцент ри чн и м к руг о ви ма ш и ри и з Си л и кон ске до л и не, а ко ја ви ше не ма н и с т р п љ е њ а да Чо в е к а оп т е р е ћу је с ло бо дом или илу зи ја ма пра вед но сти. У искон ској под ло жно сти мани пу ла ци ји је сла бост чо ве ка ма се, али Чо век се, ипак, не мо же по то пи ти у ма су без остат ка. З а р а з м а т р а њ е а к т у е л н е с и т у а ц и је в а ж н а је ч и њ е н и ц а д а је ше зде с е т и х г о д и на 19. в е к а, на в рх у н ц у т а да ш њ ег л и б е р а л и зма, Фјо дор До сто јев ски ме ђу пр ви ма ис ка зао сум њу ко ја је да нас опет ак ту ел на: да ра ци о нал но ми шље ње мо жда не ути че пре суд но на људ ско по на ша ње. Он је свог Чове ка из подземља оличење губитни ка ко ји са ња о то ме да се осве ти до бит ни ци ма у дру штву супрот ста вио иде ји ра ци о нал ног его и зма, ма те ри јал ног лич ног инт е р е с а, т а да по п у л а р ној у Р у си ји ме ђу ч и т а о ц и ма Џо на С т ју а р т а М и ла и Џе р е м и ја Б ен т а ма. Пр о т а г о н и с т а До с т о јев ског опс еси вно на па да за јед н ич к у ра ц и о на л и с т ич к у п ре т п о с т ав к у ка п и т а л и с т а и со ци ја ли ста да су људ ска би ћа ж и во ти ње ко је ло г и ч к и за к љу ч у ју во ђе не све сним мо ти ви ма: О, ре ци те ми, ко је пр ви об ја вио да чо

век са мо за то па ко с т и д ру го ме ш то не по зна је сво је п ра ве и н те ре се, а ако би га про све ти ли, отво ри ли му очи за ње го ве пра ве ин те ресе, он би од мах по стао до бар и бла го ро дан, за то што би, про све ћен, у до бру ви део сво ју лич ну ко рист. 1 По ст у ла те ко је је де фи ни сао До сто јев ск и елаборирали су Ниче, Фројд, Макс Ве бер и дру ги. Он је при пре мио ин те лек ту ал ну побу н у п р от и в т ира н с ке и з ве с но с т и ра ц и о н а л и с т ич к и х и деол ог ија са обе стра не по ли тич ког спек тра. Да нас ма ло ко пам ти ин те лект уа л н у ре во л у ц и ју ко ја је и з била у пол ит и чком т рен у тк у сабласно сл и ч ном на шем: пе ри о д у неравноме рног, исп рек иданог економског ра ста, не по ве ре ња у по л и т ичаре, ст раха од п ромене и космопол ита, стра на ца и ими гра на та, кон ста то вао је ових да на ин диј ски пи сац П а н к ај М и ш р а ко ји је н а с л о в о м з а п а же н е к њи г е Age of An ger: A Hi story of the Pre sent ово вре ме озна чио као до ба гне ва. 3. У са д већ ис т о ри ј ском сп и су о од г о вор но с т и и н т е лек т у а ла ца, об ја вље ном пре по ла ве ка, Но ам Чом ски је за кљу чио: Вра ћам се Д в ајт у Мекдон а л д у и од г о в о р но с т и и н т е лек т у а л ц а. Мекдон а л д на во ди ре чи књи го во ђе ло го ра смр ти ко ји је бри знуо у плач кад су му ре кли да ће га Ру си обе си ти: За што би? Шта сам учи нио?, пи тао је. Мек до налд за кљу чу је: Са мо они ко ји су са ми спрем ни да се од у пру ау то ри те ту кад су ти су ко би са свим не до пустиви према њи хо вом лич ном мо рал ном ко ду, са мо они има ју пра во осу ђив а т и к њи г о в ођу лог ора см р т и. П ит ањ е: Шт а с а м у ч ин ио? је оно што и ми мо же мо пи та ти се бе, кад сва ки дан чи та мо о но вим страхо та ма у Ви јет на му као што ми ства ра мо, или из у сти мо, или толе ри ше мо о бмане ко је ће би т и у по т р е бљ е не да оп ра в дају с ледећу од б р а н у с ло б о де. 2 Ви с о ко и од в а ж но по с т а в љ е на ле т ви ца у до ба в е л и ке д р а ме Сје д и њ е н и х Д р ж а в а. С а сви м н а т р аг у п р аоц а и нт елект уал ац а у за пад ној кул ту ри Еми ла Зо ле и ње го вог J ac cu se! из 1898. го дине. Чо век ви ших зна ња је од го во ран да сво је зна ње ста ви у слу жбу ис т и не и к ри т и ке о т у ђе н и х цент ара мо ћ и, од Ст а љи на до Гу гла. Али ако је од го вор ност ин те лек ту ал ца да ин си сти ра на исти ни, њег ова оба вез а је и да посмат ра до г ађањ а у њихови м ис т ор ијск и м п ер сп ек т и ва ма 3 и и н т е лек т у а ла ц Чом ск и је, да к ле, к рајем шезде 1 Пан кај Миш ра, До ба гне ва, прев. Славица Милетић, http: //pescanik. ne t/do ba-gne va/, 19. 12. 2016 (кур зив С. Р.). 2 No a m C hom sk y, T he Re s p on si bi l it y of I n t el le c t u a ls, The New York Re vi ew of Bo oks, A Spe cial Sup ple ment, Fe bru ary 23, 1967. 3 Исто. 79

се тих био кон цен три сан на Ви јет нам ски рат, до га ђај у ко ме су се п р е л а м а ле св е си л н и це А ме рике и у н и в е р з а л н и п ри н ц и п и, к а о ш т о је да на с Чом ск и кон цен т ри са н на п ре лом не гло ба л не п ро ме не у ко ји ма је уло га Аме ри ке кључ на. И: Кад ра з ма т ра мо од го ворност интелект уа лца, наша основна бри га тре ба ло би да бу де улога у стварању и рашчлањивању идеол о г и је, напо ме нуо је Чом ски кри ти ку ју ћи та да по модни спис Дани је ла Бе ла Крај иде о ло гије. Бел се концентрисао на исцрпљено с т по л и т и ч к и х и де ја пе де с ет и х (г од и на) у а ме ри ч ком д ру ш т ву као по сле ди ци то га што се по ли ти ка ви ше не во ди у скла ду са у н ут р аш њи м к л а сн и м по де л а м а не г о с е о б л и к у је под у т и ц а је м ме ђу н а р одн и х до г а ђ а њ а. 4 Чом ски га је кри ти ко вао што из то га из в ла ч и за к љу ча к да су и н т е лек т у а л ц и на За па д у... из г у би л и и н те рес за пре тва ра ње иде ја у друштвене по лу ге за ра ди кал ну проме н у д ру ш т в а. С а да к а д смо до с е гл и п л у р а л но д ру ш т в о д р ж а в е бл а г о с т а њ а, он и ви ше не ви де по т р е бу з а р а д и к а л ном т р а н с ф о р ма ци јом дру штва; ми сад мо же мо са мо да ту и та мо по кр пи мо наш жи вот ни пут, али би ло би гре шка ме ња ти га у би ло ком зна чај ном п ра в ц у. На овом кон сен зу су и н т е лек т у а ла ца, и де о ло г и ја је м рт ва. 5 Да нас, са дис тан це од по ла ве ка, са свим се ле по ви ди да је Чомски био у пра ву, што се исто ри је ти че, али да је Бел ути ли тар но про шао бо ље. Сме стио се у мејнстрим аме рич ке и гло бал не друштвене нау ке, с вр хун ским ау то ри те том је рас пра вљао о културн и м кон т ра д и к ц и ја ма у к а п и т а л и зм у и т е п р о ме не и менов а о к а о по стин д у ст риј ско д ру штво, за сл у ж ио да две ње го ве к њи ге бу д у ме ђу 10 0 нај ва ж н и ји х у д ру гој по ло ви н и X X ве ка п ре ма ра нг ирању The Ti mes Li te rary Sup ple ment-а, а Чом ски је оти шао ста за ма пос у т и м т рњ ем, и з оп ш т ен на ма р г и не ја в но с т и и п р е п уш т ен мал и м из да ва чи ма и ен ту зи ја сти ма ши ром све та. Бе ло ву иде ју је Френ сис Фу ку ја ма из вео до кра ја 1992, огласив ши крај исто ри је, али је она по сле то га пре ле те ла пре ко не ба као ко ме та и уга си ла се. Че тврт ве ка ка сни је смрт нео ли бе рал и зма и к ри з а з а па д не по л и т и ке 6 је оп ште ме сто и у мејнстрим л и б е р а л н и м гл а си л и ма ко ја Бр ег зи т и по б е д у До на л да Тр а м па у Аме ри ци (као на род не по бу не) до жи вља ва ју као гром из ве дра не ба, пре ћут ку ју ћи при том од луч ну уло гу ду бо ке др жа ве у ус пос т а в љ ању м он оп ол а н а д ко н т р ол о м и н ф о р м а ц и ј а ко ј е п о с т а ј у 4 Da niel Bell, The End of Ide o logy, Ha rva rd Un i ve r sit y P r e s s, C a m br id ge Ma s s. 1988, 11. 5 Н. Чом ски, исто. 6 Mar tin Jac qu es, The De ath of Neo li be ra lism and the Cri ses in We stern poli tics, The Gu ra dian, Au gust 21, 2016, https: //www.the gu ar dian.com /commentisf r e e / 2 016 /a u g / 21/d e a t h - of n e o l i b e r a l i s m - c r i si s -i n -we s t e r n - p o l i t ic s. 80

к љу чн и р е с урси з а ус по с т а в љ а њ е н ај м р ач н и јег си с т е м а с ко ји м се свет икад су о чио, а пре ма ко јем је Хак сли јев вр ли но ви свет тек до с а д на ви де о -и г ри ца. 4. И то је тач ка од ко је мо же да се кре не да нас. Опет људ и и з под зе мља из ла зе на све тлост да на и ве ро ват но до но се крај ли бер а л изм а. И м амо а к т у е л н у и л у с т р а ц и ју: т ри д а н а по с ле по б е де До нал да Трам па је дан про фе сор пра ва се се тио књи ге од пре две де це ни је и тви то вао три па ра гра фа. До ћи ће дан кад ће рад ни ци схва ти ти да се њи хо ва вла да уоп ште ни је тру ди ла да спре чи суно врат њи хо ви х з а ра да и г у бит а к посла, нап иса о је Р ичард Рорт и, ле ви чар ски фи ло зоф 1998. го ди не. 7 И, као што и нај бе ниг ни ји ле ви чар зна та да ће се не што сломи ти. Ли бе ра ли не во ле реч слом па их он да нор мал не ства ри из не на де, а ло ги ка им се учи ни не под но шљи вом. И сад као да је Трамп крив што је осе ћао (сле ди дру ги па сус) да ће љу ди из пров и н ц и је од лу чи ти да је си стем про пао, и окре ну ти се по тра зи за ја ком лич но шћу за ко ју ће гла са ти, ко ја ће их уве ра ва ти да ће, чим бу де иза бра на, у ч и н и т и да самозадовољне би ро к ра т е, п ре вр тљи ви а д вок а т и, п реп лаћен и мешет а ри на бе рз ама и по с т мо де р н и с т и ч к и п р о ф е с о ри п р е с т а н у да бу д у т и ко ји к р е и р а ју њи хо ву с уд би н у. И тре ћи па сус: Све што је ура ђе но за пра ва цр на ца, ма њи на, хомо с ек с у а л а ца и о с т а л и х... би ће и з б ри с а но. Је д а н т в и т ј е п о к р е н у о т в и т - т а л а с а њ а и Ро р т и ј е в а с т у д и ј а Ос т в а ре ње н а ше з е м ље л е в и ч а р и и А м е р и ка X X в е ка се пре твори ла у про ро чан ство, а књи ге ко је су го ди на ма ле жа ле у ма га цини ма Ама зон је рас про дао до у сми рај да на. Љу ди из под зе мља у XIX ве ку, љу ди из про вин ци је у XXI в е к у с у сна г е п р о ме не ко је с ле де с у ш т и н у по т р е б е Чо в е к а. О н и су, као што је кон ста то вао Монд дипломатик, политички представ љ е н и к а о де сн и це ч и ји гло б а л н и успон по ч и њ е о с а м де с е т и х го ди на ХХ ве ка и да нас по сто ји у ско ро свим европ ским зе мља ма, од Бри т а н и је до Р у си је, п р е ко С к а н д и на ви је, Грч ке и л и Ит а л и је, у к љу ч у ју ћ и и с а м цент р а л н и де о б ог а т е Ев р опе, т ј. Ш в ајц а рск у, Бел ги ју, Ау стри ју и Ма ђар ску. Ипак, било би су ви ше сим пли фи ков а но т в р д и т и, к а ко с е че с т о мо же п р о ч и т а т и у а на л и з а ма ко мент а т о р а д ру ш т в е н и х з би в а њ а, да с е т у р а д и ис к љу ч и в о о не к а к в ој на си л ној и шо ви н и с т и ч кој р е а к ц и ји де з о ри јен т и с а н и х ма с а, и л и 7 Код нас: Ри чард Рор ти, Осврт на аме рич ки век, прев. Дејан Аничић, у: F r a g m e n t a p h i l o s o p h i c a, збор ник, Кар пос, Ло зни ца 2007. 81

пак о го лој ма ки ја ве ли стич кој так ти ци вла да ју ћих кла са. Све је то пот пу но но ва ета па, ета па ре кон фи гу ра ци је европ ског по ли тичког пеј за жа пре све га у од но су на пе ри од од па да но ми нал ног со ци ја ли зма на Ис то ку. Та но в а е т а па но си не ко л и ко к љу ч н и х к а р а к т е ри с т и к а љу д и и з п р о в и н ц и је: 1. пла ше се за суд би ну, сла бље ње и про паст сво је на ц и је /на р о да /е т н и ц и т е т а ; 2. ја в но е т и ке т и р а ју св е у н у т р а ш њ е и спо ља ш ње п ре т ње овом п роцесу. И м иг ра н т и, на ц и о на л не и ве р ске м а њи не (м у с л и м а н и), Ро м и, Л Г БТ поп ул ац ија и тд. о с у мњичен и су ка о у н у т ра ш њи не п ри ја т ељ, док је исла м нај о па сн и ја спољаш ња п ре т ња; 3. из ражавају нет рпељивост п ре ма е та бл и ра н и м европ ск и м оли гар хи ја ма и ин сти ту ци ја ма; 4. твр де да са мо оне до ла зе из наро да, тј. из пра вог и ау тен тич ног на ро да, и да са мо оне ре пре зент у ју њег ове и нт ересе; 5. з а хт ев ају по вра т а к на вред но с т и евр оп ске (хри шћан ске и за пад не) ци ви лизације; 6. сепаратистичке регионалне с т р а н ке ко је же ле р а с па д / р а д и к а л но п р е у р е ђе њ е св о је д р ж а в е -на ц и је ви ше с у ев р оп ск и о ри јен т и с а не не г о л и с т р а н ке ов о г а ти па ко је де лу ју на на ци о нал ним ни во и ма, а ко је су најчешће отворе но евро фо би ч не; 7. и н си с т и ра ју на из ла ск у из за јед н и ч ке ва л у т е евро, јер је она сим бол гу бље ња еко ном ског су ве ре ни те та. 8 82 5. Да нас се h o m o sa pi e n s свео на му ти ра ног h o m o e c o n o mi c u s- a, би ће без ду ше и ко смич ке ори јен та ци је, чи ји је вр хов ни циљ пот ро ш ња, в р хов н и б ог п р о фи т, к ућ но ог њи ш т е ком п ју т е р а гла в н и храм шо пинг мол ра ци о нал ни су бјект чи је је при род не же ље и на гоне уоб ли чи ла ње го ва нај ви ша мо ти ва ци ја: да те жи срећи и избе га ва бол. Али та ко по јед но ста вље но ста но ви ште увек је занем а ри в а ло м но г е в а ж не ч ин иоце, пос т ојано п рис у тне у људском ж и во т у: на п ри ме р с т ра х од г у би т ка ча с т и, до с т о ја н с т ва и с тат уса, не по ве р љи вос т п ре ма п ро ме н и, п ри в лач нос т с т а би л ног и познат ог. У ње му ни је би ло ме ста за сло же ни је по ри ве: та шти ну, страх од пок азив ањ а р ањив ос т и, пот р е бу д а с е с ач ув а у глед. О пс едн ут и м а т е р ија лн и м н ап р е тко м, х ип е р - р ац и о н а л и с т и с у з а н е м а р и л и ис ку ше ња ре сан ти ма на гу бит ни ка и ужи ва ње у ста ту су жр тве. 9 Та кав свет, ако ра чу на на Чо ве ка, не мо же да оп ста не. Ди ле ма је или-или: или ан ти људ ски свет или Чо век. Шта би спа да ло у нај ва жни ја чи ње ња да нас? Го во ри мо у Ср би ји? 8 Фе но мен Ма ри ле Пен: Же на ко ја је убра ла отрова но во ће, La Mon de D i p l o m a t i q u e, срп ско из да ње, април 2017. 9 П. Миш ра, исто.

Де в е с т е рн и з а ц и ја ја в не с ф е р е, п р е св е г а. А л и т о ви ше н и је нај ва жни ји по сао за ин те лек ту а ла ца. Без об зи ра што је на ша јав на с ф е р а по т п у но в е с т е р н и з о в а н а у ко па на з а с т а т ус к в о, з а в е з а на за огра де ко ло ни јал не де мо кра ти је, без иде је да по сто је и дру га чији економски и дру штве ни си сте ми, нар ко ти зо ва на за пад ним га џети ма, на ка че на на умор ну за пад ну кул тур ну про дук ци ју про цес де ве стер ни за ци је је у на ро ду и до њим сло је ви ма озбиљ но узео ма ха. Под се ти ћу ов де, тек за при мер, на му зич ко -је зич ко со чиненије ре пер ске гру пе Бе о град ски синди кат у коме се хи ру ру шки тачно пре ци зи ра: Си стем те ла же, не ве руј шта ти ка же, / овај жи вот је бор ба, од ро ђе ња до гро ба, за то уста ни од мах. На ша ин те ли генци ја сном мр тви јем спа ва, али она чи ни се ту ви ше ни је ни по требна, кад је исти на ста ла у пе ва не стро фе и ви део-кли по ве. Ту не зао к руже н и х речен и ца и п ре ком п л и ко ва н и х м и сл и н и је н и по т реб но. Че му? Сад слу ша мо ба ро ни је из уста ло ших глу ма ца, / ал ни су они власт, већ по зо ри ште лу та ка. / Знам ја ко ме ла же и од ко га сам ја зга жен, / бан ке, ММФ, кор по ра ци је су ва жне. / А си стем и по сто ји да за њих пра ви па ре, / и би ће прав де тек кад ово цар ство пад не! Да к ле, мо т и в а ц и о н и де о ис т и не је огл а шен. Би ће по т р е б но не ко вре ме да се, као што је Грам ши го во рио, то п о д р у ш т в и. А у ме ђу вре ме н у, док на ша обо ле ла и н т е л и г ен ц и ја к у ња у ла ж и сво је сјај не изо ла ци је, на са мом За па ду су сти гли до кон тра пој ма ea ster ni za tion. Ути цај Ис то ка на За па д у већ се мо же опи пати. Гидеон Ра х ма н (G i de on R a c h m a n), спољнопо л ит и чк и у р ед н и к Фа ј не н ше л т а ј м с а, упра во је но вој књи зи дао та кав на слов: E a s te r n i z a t i o n: Asi a s Ri se and Ame ri ca s Dec li ne From Oba ma to Trump and Beyond. За оче ки ва ти је да ће се у том то ку ства ри овај јав ни чар дак ни на не бу ни на зе мљи под не ким та ла сом про ме на за љу ља ти и у ру ш а в а т и п р ед з а б е з е к н ут ом с р пс ком е л и т ом. А л и т а д а ћ е с е по ја ви ти ужа са ва ју ћа пра зни на ку да иде мо? 6. При су с т ву је мо к ра ју л и б ера л не и деоло г и је, 10 што ва ља посма т ра т и као и деолог ију на ме тн у т у Евро п и и остатк у човечанст ва од с т р а не а н гло с а к с он ског св е т а. 11 Пр оце с који т ече носи д уб оке и ко ре ни те про ме не. Не ства ра се но ви свет ски по ре дак у ли бе ралном свет у, нег о нас т аје све т нове и деоло г ије, ко ји мо ра п р е в а зи ћ и 10 Ja mes Bu r n ha m, Su i ci de of the West an es say on the me a ning and de stiny of li b e r a li s m, En co un ter Bo oks, New York 2014. 11 Алек сан дар Ду гин, Шта ни је у ре ду с Евро пом?, прев. Не ма ња Ђу кић, у: Е в р оаз и јс к и п ог л е д, з б о рн и к, Б а лк ан ол ош к и и ст р а ж и в а ч к и ц е н т а р, Б а њ а Лу ка 2016, 53. 83

по ре дак који само потврђу је индивиду ал ни иден ти тет су прот ставља ју ћи се би ло ка квој вр сти колектив ног или ор ган ског иден тите та. Тај по ре дак је осло бо ђен пр во ре ли ги је, па на ци је, а на кра ју и родног иден ти те та. У за вр шној фа зи род ни иден ти тет представ љ а о сновн и по л и т и ч к и п р об ле м, је р л и б е р а л и и н си с т и р а ју н а и з бор н ој п р и р о д и р о да. Они фа на тич но про мо ви шу став да је род по је ди нач ни из бор. При је то га, они су по др жа ва ли кон цепт ре лиг и је и на ц и о на л но с т и к а о п и т а њ а и н д и ви д у а л ног и з б о р а. 12 Та к а в с о ц и ја л н и и н же њ е р и н г т еш ко је д уг ор очно од рж а в. О ве г о д и не је у Да во су, на нај ве ћем сај м у л и бе ра л н и х до с т и г н у ћ а, о б ја в љ е но д а у н ај п р а в ед н је м и н ај п р о г р е си в н и је м од сви х све то ва 8 је дин ки (и сло ви ма: осам) има 426 ми ли јар ди до ла ра, што је као 3,6 ми ли јар ди нај си ро ма шни јих љу ди на пла не ти. Али ов а по ло ви на чо в е ча н с т в а ко ја с т а је на д ру г и т а с л и б е р а л не в а г е н и су и н ва л ид и не спо соб н и за ра д, особе за о с та ле у ра з во ју, ро ђа ц и сме ђо вра тих тро па стих ле њи ва ца. Не, нор ма лан свет. Мало поједно с т а в љ е н ијег о б р а з о в а њ а не г о у ск у п и м п ри в ат н и м ко ле џ и м а, а л и сва ка ко ви та л н и ји. А он да л и бе ра л н и м у ч и н ком нап рав љен и то ли ко си ро ма шним. И то све у гло бал ном се лу, где је, на вод но, све по ста ло та ко бли зу. Ни је дан фа ра он, це зар, кан, цар, шах, султан, краљ, ни ка ви Ста љи ни и Хи тле ри, ни су ус пе ли да ство ре свет то ли ких раз ли ка. Ни кад и ниг де. Врх уна ц је а пс ол у тна б е зос ећ ајно с т т ак вог л иб ера лног свет а пред том чи ње ни цом. Та вест оби ла зи зе маљ ску ку глу као оне зачкољице Ве ро ва ли или не, ко је За бав ник об ја вљу је на дру гој стран и по у зору на с т ар ог Р ип л ија. То л и ко с т рат ег ија з а б орбу п р от и в си ро ма штва ап со лут ног, ре ла тив ног, но вог то ли ко кон фе ренци ја по хо те ли ма са пет зве зди ца, то ли ко бе сло ве сних ис тра жив а њ а ко ја до к а з у ју оно ш т о и с леп ц и ви де, т о л и ко б е с п ри з о р н и х обе ћа ња над сли ка ма оне де це ко сту ра ис ка па лих очи ју над ко ји ма не ле те ле ши на ри, јер не ма ту за њих до вољ но ме са, не го му ве. К а п и т а л и з а м је до в е о до в е л и к и х ма т е ри ја л н и х на п р е да к а. Али иа ко је овај на чин ор га ни зо ва ња на ших по сло ва имао мно го вре ме на да по ка же да је у ста њу да за до во љи људ ске зах те ве свих од ре да, чи ни се да ни је бли жи то ме да то и учи ни не го што је икад и био, кон ста т у је ен гле ск и ле ви чар Те ри И гл тон. Ко л ико д уго смо спрем ни да че ка мо да ура ди то што се оче ку је? За што на ста вља мо да гле да мо кроз пр сте ми ту да ће ба сно слов но бо гат сво ко је ства ра овај на ч и н п ро и з вод ње к а д дође време по с т а т и до с т у п но сви ма? 13 12 Исто, 54. 13 Те ри Иглтон, За што је Маркс био у пра ву, прев. Дра ги ња Ма рић, Бе о град 2016, 19. 84

Пред тим пи та њи ма, ко ја зву че као део рас пра ве у луд ни ци, чо в е к у с а пе т ом до с а д не ви ђе ном п р о п а г а н д ном ма ш и не ри јом не оста је ни шта осим гне ва. О пло до ви ма гне ва у Аме ри ци триде се тих го ди на ХХ ве ка остао је не за бо ра ван за пис Џо на Стајнбе ка као глас про те ста ко ји ће се чу ти све док има оних ко ји са ња ју о сло бод ном дру штву до стој ном чо ве ка. Пред њи ма је да нас про блем ко ји им је та ко ушао под ко жу и у мо зго ве да из гле да пот пу но вр ту е лан и та ко се пред ста вља бес т и д н и п р о је к ат Гу гл-ц и в л и з а ц и је, у ко ме в а ж и с а мо јед на в р с т а па ме т и, јед на в р с т а с е би ч но с т и и б е з мо р а л но с т и и не о д г о в о р но сти за свет као це ли ну. Јер сад је осно ва про фи та бил ног ка пи та лис т и ч ког п ривређи в ња на д на ц и о на л на. То је ње на све моћ, а л и и њен ве ли ки ри зик. Јер по бу ње ни ци не до ла зе са мо из нај ни жих сло јев а. Бр ој г уби тн и к а с е е кс по не н ц и ја л ном с т о пом р а с т а у в е ћ а в а. Та ко угро же ни из да вач не мач ког ли ста Хан дел сблат Габро Штајнг е р р е зи г н и р а но оп и с у је уло г у в е л и ке Не мач ке и не мач ког к а п и та ли стич ког еста бли шмен та: Да, Go o gle је у кра љев ству дигиталног до с е г а о не о ф е у да л н у моћ мо но по л и с т е; а л и не, н и с у м у не к и ано ним ни љу ди по мо гли да то из гра ди про тив нас, већ ми са ми. Ми смо глу пљи од ми ше ва јер је у на шим ру ка ма сла ни на уз по моћ ко је на с х ва та ју, а ко ју са м и с т а в ља мо у м и шо лов к у. 14 Иа ко ће слабијег св а к и к а п и т а л и с т а у п у ћ и в а т и на бу д ућ но с т и п р е з ри в о г о в о ри т и о окре та њу про шло сти, ра ње ни Штајн гер ће се се ти ти Етје на де ла Бо е си ја из XVI ве ка: Онај ко ји та ко го спо да ри ва ма има са мо два ока, две ру ке, јед но те ло и ни шта дру го што не би имао и по след њи с т а новн и к вел иког и б е с к рај ног м но ш т в а на ш и х г ра дов а; оно ш т о му пре ти че је су сред ства ко ја му ви пру жа те да би вас уни штио. Ле по је увек под се ти ти Чо ве ка на до бро вољ ност роп ства. 7. Од го вор ност ин те лек ту а ла ца у Ср би ји да нас је, пре све га, у ус по с т а в љ а њу ат мо с фе р е п р езира п р ема до бр о в ољ ном р оп с т ву ње н и х ком п радор ск и х в ла с т и у п р о це су ра з ме не све г а з а н иш т а че му је основ од ри ца ње од Косова и спро вођење погибељних економ ских про гра ма ко ји су на пра вље ни у ММФ-у. И па си ван од нос пре ма та два пи та ња зна чи од су ство здра вог ра зу ма у ин те лек туал ном на по ру. Сле дећ и нови з адат а к који под р а з умев а ком п лек сн и ји на по р је у п ре но ше њу а к це на т а из ве л и ке д и ск у си је у све т у о и де ја ма 14 К р и с т о ф Ке з е, С и л и ц и ј ум с к а д о л и н а д и г и т а л н а р е в о л у ц и ја и з п рв е ру ке, прев. Ни ко ла Б. Цвет ко вић, Ла гу на, Бе о град 2016, 325. 85

ко је с е р а з ви ја ју и ко је ће, по с ле на д ме т а њ а у гло ба л ном с е л у, по ста ти осно ва на ше бу дућ но сти. На по чет ку XXI ве ка у пре ломном вре ме ну ко је но си ма ти ца до ба гне ва основ на ди ле ма се своди на два пи та ња: 1) да ли ће но ва епо ха би ти но ви круг на уч но- - т ех н и ч ке рево л у ц и је и л и смо п ред нови м мора лно - религ иозни м ре ш е њи м а, ко ја се не ти чу то ли ко вањ ског, пред мет ног све та, коли ко на шег уну тра шњег, вред но сног? и 2) ко тре ба да из вр ши тај т ра же н и з а о к р е т: м иљ ен иц и и л и нес р е т н и ц и 20. в е к а, по б ед н и ц и и л и по б е ђе н и? 15 А лександар Панарин п рипада г рупи ин те лек т у а ла ца ко ја д р ж и да но ви век не ће би ти аме рич ки. По свој при ли ци, пре о крет (ко ји с ле д и) ће би т и и з в р шен у јед ној од з а о с т а л и х з е ма љ а Р у си ји, Ин ди ји или Ки ни или за јед нич ким на по ри ма тих кул тур них гиг а н а т а. 16 До с ко р а ш њ е н а де з а п а д не ц и в и л и з а ц и је и з г у би л е с у при мат (Ја пан, нпр.). Свет устро јен по ме ри За па да и ли бе рал не и де о ло г и је коп н и и м и п ри л а зи мо т ач к и од л у ч у ју ћег ц и ви л и з а ц и ј ског п р е о к р е т а чо в е ча н с т в а. 17 Да ће За пад ко ји је свет до вео до до ба гне ва до не ти ре ше ње, те шко је за ми сли во, јер је баш Запад ство рио де фи цит од го вор но сти и опре зно сти, ка рак те ри стичан за за пад ну фа у стов ску кул ту ру, ко ја је ве ро ва ла у глав ни тех но ло ш к и м и т о тот а лној замењиво с т и п ри род ног и уни ка л ног ве штач ким и умно жи вим. 18 То је последица процеса, јер, не по сто ји ва ни сто риј ска ху маност. Ху ма ни зам хри шћан ства на За па ду у к ин ул а је р еф ормац ија, х у м а н и з а м п р о с в е ћ е но с т и и мп ер ијал из а м који је о б е зв р ед и о људ ски жи вот, ху ма ни зи ма XX ве ка ве ли ки рат, а по том Ви јетнам, Ирак, Ср би ја. 19 Због до дир них та ча ка с на шим ак ту ел ним ста њем пло до творно је узе ти при ступ До сто јев ског, ко ји је раз ма трао евро стран пути цу ру ске ели те на кра ју XIX ве ка и на чин на ко ји је прост на род, у п р ко с т о ме, г е не р и с а о моћ н а ц и је. ( То с е н а и з в е с т а н н ач и н у Ру си ји поновило кад је Јељ цинова ин фе ри ор ност пре вла да на пут и н и змом.) Да кле: По че ли сте од бес циљ ног ски та ња по Евро пи уз стра сну же љу да се пре по ро ди те у Евро пља не, па ма кар са мо по из гле ду, п и с а о је До с т о јев ск и по че т ком 1877. г о д и не. Ч и т а в X V I I I век смо 15 А лек са н дар Па на ри н, Ре в а н ш ис т орије руск а с т рат еш к а и н иц ијат ив а у 21. ве ку, прев. Бра ни мир Ку ља нин, у: Евроа зиј ски по глед, збор ник, Бал ка ноло шки ис тра жи вач ки цен тар, Ба ња Лу ка 2016, 101. 16 Исто, 108. 17 Исто, 107. 18 Исто, 110 (кур зив С. Р). 19 Се р г еј К ара-му р з а, Ма н и п у ла ц ија свешћу, прев. Са ва Ро сић, Ве сна ин фо д. о. о., Бе о град 2011. 86

про ве ли са мо у при ма њу ту ђег из гле да. Уте ри ва ли смо се би европски укус, чак смо је ли сва ку га дост, тру де ћи се да се не мр шти мо. Али то је мо гло да ти са мо је дан ту жни ре зул тат: Сви су нас Европ љ ан и гледал и с подсмехом, а најб ољ е и не о спо р но па ме т не Р у с е у Евро пи гле да ју с охо лом бла го на кло но шћу. 20 Ка ко по чи ње опо ра вак? Од ко је од лу ке? Пр во и пре све га да пос т ане мо Р уси. Дак ле, успос т а в љ а њем само све с т и о соп с т ве ном зна ча ју, по ди за њем свог и дентитета и у теме ље њем соп стве ног би ћа. А... по ста ти Рус зна чи пре ста ти пре зи ра ти свој на род. Кад се народ са ста не са со бом, и пут нор ма ли за ци је с дру гим на ро ди ма му је отво рен. Јер чим Евро пља нин ви ди да смо по че ли да це ни мо свој на род и на шу на ци о нал ну при пад ност, од мах ће по че ти и он нас са ме да це ни. 21 Снаг а колект и в а долази и з с а мо св е с т и. И з њ е п р ои зилазе сви ус пе си, је р са мо п р е зи ра њ е, мо ра л н и па д, и после ње г а ц и н и за м сме т а ју ча к и по сло ви ма, 22 био је од го вор они ма ко ју с у г ов орил и (и дана с с е ист ич у неподно ш љи в ом ви ком) к а ко је еко но м и ја нај в а ж н и је де ло а фи на н си је в р хов н и spi r it u s m ove n s. Али то су са мо хи ме ре. Чвр сто сам уве рен да сва ка озбиљ на кри за са сво је со ци јалне и по л и т и ч ке с т ра не је с т е само пов рш и на, само п р од у к т нечег а, а да ко ре ни пак ле же у та јан стве ној ду хов ној ду би ни би ћа, па је због то га и из лаз из кри зе по ве зан с пре по ро дом тих ду би на, пис а ће Н и ко л ај Б е р ђа јев 19 0 9. г о д и не р а з ма т р а ју ћ и д у хов н у к ри з у ин те ли ген ци је. Он ће из ри чи то утвр ди ти да је оно што ви ди око политичких аналитичара банална површност. Политичка пројек ци ја је из ве де на, по вр шна и про ла зна по ја ва, те би би ло крат кови до и су ви ше се за њу фик си ра ти, ка ко је то са да скло на да чи ни т р а д и ц и о н а л н о - р а д и к а л н а и н т е л и г е н ц и ја. Ко и м а д у хо в н е оч и ви ди да се у ду би ни на шег жи во та од ви ја под зем ни рад чи је по следи це се још ни су ис по љи ле и чи ји зна чај ће се тек ви де ти. И у ру ској и н т е л и г ен ц и ји и у ру ском на р о д у де ша в а с е п р е о к р е т в о љ е и свест и који води д ру га чи јем осе ћа њу ж и во та и д ру га чи јем сх ва та њу све та. Код ин те ли ген ци је се не ви дљи во ра ђа но ва ду ша. 23 Успон на ц и је у по л и т и ц и, еко но м и ји и к ул т у ри је, у к р ај њ ој ли ни ји, ста ње ра ци о на ли зо ва не са мо у ве ре но сти, ко је за ко ни то гене ри ше фу н к ц и о на л н у а своју е л и т у. Је р, на ц и је ж и ве од ве л и ког осе ћа ња и од ве ли ке ми сли ко ја их све ује ди њу је и све оба сја ва, од 20 Ф јо д о р М. До с т о је в с к и, Пи шчев днев ник II, прев. Зо ран Бо жо вић и др., Рад, Бе о град 1981, 48. 21 Исто, 49. 22 Исто, 215. 23 Н и ко л ај Б е р ђ а је в, Д у х о в н а к р и з а и н т е л и ге н ц и је, прев. Ми лош До брић, Ло гос, Бе о град 2016, 5. 87

је дин ства с на ро дом, нај зад, кад на род и не хо ти це сма тра да су руко в о де ћ и љу д и с њим, из че га се ра ђа на ци о нал на сна га ето шта је см и с а о по с т о ја њ а н а ц и је, а не с а мо бу р жо а ск а ш пек ул ац ија и бри га о вред но с т и ру бље. Шт о је на ц и ја д у хов но бо га т ија, у т ол ико је и ма т е ри ја л но б о г а т и ја. 24 8. По с т о ји д и ле ма ко в о д и п р е о к р е т ко ји с е до г а ђа: с а мо св е с т ве ћи не или опе ра ци је ода бра них. Тре ба ли на род да сле ди нас или ми на род? пи та До сто јев ски, ми сле ћи под овим ми на ин тел и г ен ц и ју. И од г о в а ра: М и с е мо ра мо по к ло н и т и п р ед нар одом и од ње га има мо да оче ку је мо све, иде је и уз о ре, ми се мо ра мо по клони ти пред исти ном на ро да и мо ра мо је при зна ти као исти ну... разу м љи во и ра зу м но, по т п у но б е з на ше по мо ћ и, на р од у ме да к аже сво ју исти ну и ка ко, кад је у пи та њу оно нај ва жни је, на ла зи пра ви од г о в о р. 25 И н т е лек т у а л а ц је т у гл а сно г о в о р н и к и ч у в а р з а ч и на исто ри је да у пра вом тре нут ку до да не ка сво ја зна ња и скра ти п р о це с. Али не као по себ на со ци јал на гру па са па стир ским за ду жењи ма, јер се при пад ност њој не мо же де фи ни са ти по себ ним друштвеним правцем и посебним морал ним осећањем. Нова интелиген ци ја може се са сто ја ти са мо од одабра них лич но сти ви ших квал итета... Мо г у пос тојат и одабране лично с т и, а л и не мо г у по с то ја т и ода бра не кла се. 26 А к т у ел нос т ови х на род њач к и х п ред с та ва о уло зи ин те лек т у а л ца као ор ган ском де л у на ро да а не г ру пи која п родаје сво ја зна ња да би вла да ју ћа кла са ма ни пу ли са ла ма са ма мо гла би се под ве сти и под де мо крат ска до стиг ну ћа, под усло вом да се од де мо кра ти је оче ку је да бу де ви ше од ма ни пу ла ци је и си му ла крума. Али мо ра се има ти на уму да ће ути цај Ис то ка (Ea ste r ni za t ion) би ти те мељ ни ји од пу ког кр пље ња за пад не де мо кра ти је и ка пи тали зма. Ис ток бри не та јан стве на ду хов на ду би на би ћа. 24 Ф. М. До сто јев ски, нав. де ло, 215. 25 В о л ф г а н г М и л е р -Л а у т е р, Ди ја л е к т и к а и д е ја До с т о је в с ко г, прев. Драган Сто ја но вић, Вук Ка ра џић, Бе о град 1986, 29 30. 26 Н. Бер ђа јев, нав. де ло, 8. 88