ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски уни вер зи тет Но ва ака де ми ја умет но сти Ца ри град ска 26/2, Бе о град, Ср би ја g a v r i k @sbb.rs СА ЖЕ ТАК: У ра ду су раз ма тра ни по је ди нач ни до ме ти исто ри је, фи ло - з о фи је, с о ц и о ло г и је, г е о г р а фи је, а н т р о по ло г и је и пси хо ло г и је у т у м а че њу од ре ђе них умет нич ких по ја ва. При том, из на ла зе се мо гућ но сти за по ве - зивање њи хо вих ре зул та та у кон зи стент ну, не про ти ву речну це ловиту мулт и д и сц и п л и н а р н у и н т е р п р е т а ц и ју у од но с у н а т е о ри ј ск и п р е по зн а тљи в е умет нич ке еле мен те и склоп умет нич ког де ла. Дру штве не на у ке пру жа ју ис т о ри ји у ме т но с т и не о п ход н у г р а ђу з а п р о ш и ри в а њ е т у м а че њ а у ме т но - сти и ана ли зе умет нич ких де ла, као и те о риј ско за сни ва ње мул ти ди сцип л и н а р но с т и. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: дру штве не на у ке, исто ри о гра фи ја, умет ност, умет - нич ко дело, исто ри ја умет но сти, ин тер ди сци пли нар ност, мул тидисциплин а р но с т Ства ра ње умет нич ких де ла као со цио -исто риј ски про цес у за ви сно - сти је од мно гих фак то ра и од ре ђе но је при ро дом и кул ту ром, ге о гра фијом, пси хо ло г и јом, со ц и ја л н и м а спек т и ма и тд. Сва к и од њи х до би ја сво је по је ди нач но зна че ње у за висности од кон тек ста у ко јем се по ја вљу је с осталим фак то ри ма раз во ја. Као што се разли ку ју ет но граф ски ти по ви у за висно с т и од со ц и ја л не с т ра т и фи ка ц и је, та ко и де о ло г и је до би ја ју ра з л и ч и т е кара кт е ри с т и ке у за ви сно с т и од рас по ла га ња и ск ло но с т и по је д и на ца ко ји и х п ред с та в љају. Без обзира на то кол ико вел ик и удео ч ин иоц и, у к ључен и у к р е а т и в н и и л и р е цеп т и в н и у ме т н и ч к и ч и н, и ма ју у ф ор м и ра њу е с т е т - ског кон цеп та, ни је дан од њих не по ка зу је, сам по се би, тај спе ци јал ни квал и т е т ко ји ч и н и с т ру к т у ру у у ме т н и ч ком де л у. Ком по нен т е у ме т н и ч ке це ли не, би ло да је она објек тив ни п ро из вод и ли су бјек тивно искуство, делом п ри па да ју к ла си п ри р од н и х, кон с т а н т н и х (и л и р е ла т и в но кон с т а н т н и х) по ја в а, а делом к ласи к улт у рн и х, с оц ија лн и х и ис т ори јск и п р оменљиви х

66 по ја ва. Ин терди сци пли нар ни про бле ми исто ри је умет но сти мо гу се раз - ло ж ит и п ри к ази ва њем кон к ре т н и х, са д р ж и н ск и до д и р н и х и з а јед н и ч к и х та ча ка са су сед ним обла сти ма. Нај о бим ни је ис тра жи ва ње у овом прав цу дао је Да го берт Фрај ( Dago bert Frey) у сво јој рас пра ви О н ау чном п о ло ж а ј у и с т о р и је уме т но с т и, п ро бле м и и з а да ц и (1946). Фрај је се би по ста вио за да так да из тре нут не сит уац ије д исц и п л и не ис т а к не нај з а о ш т р е н и је г ру пе п р о бле ма и њи хо ве п ро т и ву реч но ст и ка ко би се из тог у ви да до би л и но ви п равц и и поставил и но ви ци ље ви. У том сми слу тре ба да се ис тра жи од нос исто ри је умет но - сти пре ма нај ва жни јим суседним наукама: исто ри ји, со ци о ло ги ји, фи ло - з о фи ји, пси хо ло г и ји, г е о г ра фи ји и а н т р о по ло г и ји. Је да н т а к а в по д у х в ат т реба а п риори да се одрекне по тп унос т и. У најб ољем сл учају, он ће моћ и да по ну ди до не кле пра ви лан рас по ред по зна ча ју. По де ла на по себ не дисц и п л и не под с т и че д у би н у п р о у ча в а њ а у н у т ар г ра на, с т им ул ише ра звој специјализованих језика и унапређених ко му ни ка ци ја уну тар ди сци плина, и про у зро ку је огра ни че ња ко ја оба ве зу ју струч ња ке уну тар раз ли чит и х д и сц и п л и на. Та ко ђе, ус ло ви мо г у сп р е ч и т и о т к ри в а њ е по в е з а но с т и из ме ђу раз ли чи тих ди сци пли на и жр тво ва ње ши рине ради дубине. Прибл и ж а в а њ е си с т е м и ма је усме р е но к а з а јед н и ч ком о с т в а ри в а њу ко ри с т и од зна њ а у ра з л и ч и т и м д и сц и п л и на ма, с а ц и љ ем да с е до ђе до на п р е т к а у ква ли те ти ма сва ке и да се свим ди сци пли на ма до да ју но ве ди мен зи је. ФИ ЛО ЗО ФИ ЈА ИСТО РИ Ј Е, М Е ТА ФИ ЗИ К А И СО Ц И О ЛО Ш К И АСП ЕК Т И У М ЕТ НО СТ И Хе гел у Ф и ло зо фи ји ис то ри је пи ше о то ме да је свет ска исто ри ја изла га ње д у ха у вре ме н у као ш т о се бе и де ја као п ри ро да из ла же у п ро с т о ру [ Хег е л 20 0 6]. За да т а к ис т о ри ча ра н и је да ож и в е п р о ш ло с т в ра ћ а њ ем на иде ју о жи вом се ћа њу, као што је ве ро вао Фројд (S. Freud), не го пре да опиш у с л и ке у ко ји ма је ко лек т и в но с е ћ а њ е јед ном ж и в е ло [ Hut t on 1993: 8]. Аристотел у сво јој Ме та фи зи ци ис ти че да се жи вот свих жи вих би ћа осим чо в е к а св о д и на с л и ке и на с е ћ а њ а ; њи хо в о у че с т в о в а њ е у ис к у с т в е ном са зна њу ве о ма је ма ло, док се људ ски род уз ди же до умет но сти и до ра суђи ва ња [Аристо тел 1971: 980б]. Два про це са на у ке и умет но сти, ни су с а сви м ра з л и ч и т и. И на у к а и у ме т но с т ф ор м и ра ју т о ком в е ко в а чо в е ков је зи к по мо ћу ко јег м и мо же мо да п ри ча мо о уда ље н и ји м де ло ви ма с т вар - но сти и ко хе рент ним гра ђа ма пој мо ва, исто као што су и раз ли чи ти уметн и ч к и с т и ло ви ра з л и ч и т е р еч и и л и г рупе р е ч и у овом је зи к у [ He i se n b e rg 1958: 109]. По Ари сто те лу умет ност се ра ђа он да ка да се из мно штва ис ку стве них пој мо ва из во ди један једини општи суд примењив на све сличне с л у ча је в е [Арис т о т е л 1971: 981а]. С ко ра ш њ е и н т е р е с о в а њ е ис т о ри чара з а с е ћ а њ е пов ез ано је с а по с тмоде рн и м на гла ском на с л и ке и ф ор ме њег овог п редс т ав љања. Међут и м, п роблем с т а к ви м п ри с т у пом је т ај ш т о ре ду ку је се ћа ње на про шлост, на исто ри ју ње них сли ка. Он од са ме ре то - ри ч ке п ра к се п ра ви н и во с т вар но с т и ко ји се п ро с т и ре из ме ђу ис т о ри ча ра и до г а ђа ја, л и ч но с т и и и деја п р ош лос т и ко је би он и мо гл и да п р о у ча в а ју

[Hut ton 1993: 22]. Од 18. ве ка до шло је до тран сфор ма ци је умет но сти сећа ња у исто ри ју умет но сти [Hut ton 1993: 28]. Исто ри ја је тек низ слу чајн и х до г а ђа ја ко ји се по ве зу ју је да н с д ру г и м, сход но закон има у з рочнос т и, али се ни кад не по на вља ју [Диркем 2002: 196]. Мост Лан глоа (L a n glo i s Br idge at Arle s) ко ји је на сли као Ван Гог (Van Gogh) на ла зи се на око де сет м и н у т а в о ж њ е од А р л а. С т о ји м и р н о н а ус к о м к а н ал у од ол ев ај ућ и м о - дер но сти, из у зев по пло ча ног пу та. Ван Гог је оста јао не ко вре ме ка да је по се ћи вао ово ме сто. Ов де је у то вре ме би ло ма ње љу ди не го што је то с л у чај дана с. Дана с овде п рис т иж у бр ојн и т урис т и (нар оч ит о Јапа нц и) који непреста но шкљо ца ју сво јим фо то а па ра тима, и онда крећу у потрагу за сле де ћом Ван Го го вом де сти на ци јом. Ме т а фи зи к а је у в ек би ла ис т о ри ј ск а на у к а, а л и ме т а фи зи ча ри н и с у увек у пот пу но сти би ли све сни ове чи ње ни це. Она се ба ви од ре ђе ном кла сом исто риј ских чи ње ни ца, то јест ап со лут ним прет по став ка ма. Ме тафи зи ча р је спе ц и ја л на в р с т а ис т о ри ча ра, њ е г о в о о б у ча в а њ е с е у це л и н и са с т о ји од ис т о риј ског обра зо ва ња и спе ц и ја л не па ж ње за ис т о ри ју на у ке. Пр о бле м и ме т а фи зи ке с у ис т о ри ј ск и п р о бле м и, и њ е н и ме т о д и с у ис т о - риј ски ме то ди [Col ling wo od 1998: 58, 62]. Карл Ја сперс (K. Ja spers) пи ше о т о ме да н и јед на по зи т и в на ме т а фи зи к а н и је до в ољ но кон с т ру к т и в на [Колаковск и 1992: 61]. Карл По пер (K. Pop per) сма тра да циљ на у ке мо ра би т и ис т и на, и т о ис т и на сх в а ће на у см и с л у ко р е спон ден ц и је т е о ри је и ре ал но сти. По ње му, на у ка мо ра да те жи исти ни тој де скрип ци ји ствар но - сти [Попер 1973]. Ме та физика и наука заједно могу да дефинишу потпун и ју и п рец изн ију нау чн у сл ик у. Када је реч о односу метафизике и науке, јед но гле ди ште ка же да је ме та фи зи ка ра ци о нал но пре на у ке и це ло купног ем п и риј ског зна ња. Су п ро т но ово ме је гле д и ш т е да је ме та фи зи ка део или до да так ем пи риј ског зна ња, и да се она не раз ли ку је од на у ке на основу то га што би ва ап ри о ри, не го што би ва ап ст ракт ни ја. Д ру га чи ја по зи ци ја г овори о т оме да су ме т а фи зи к а и на у к а јед на к и у че сн и ц и у на с т о ја њу з а зна њем [Psil los and Curd 2008: 31]. На Ђор ђа де Ки ри ка (Gi or gio Chi ri co) ути ца ли су фи ло зоф ски списи Ничеа (Ni etzsche) и Шо пен ха у е ра (Scho penh a u e r), з а т и м Ва г не р ( Wa g ne r), т е о з о фи ја, м и с т и ц из а м и психоанал из а. Он је сма трао да је ме та фи зич ко умет нич ко де ло на пр ви по глед спо којно, али да ипак оста вља ути сак као да се не што но во спре ма да се до го ди уну тар тог спо кој ства и да дру ги зна ци (не они ко ји су већ ја сно ис по ље ни) по ку ша ва ју да по де се већ по сто је ћи ред уну тар плат на. Он је ову фи ло - зо фи ју ж и во т а п ре не о на своја п латна. Преузе о је т ај концеп т неп рес т ане и не ра зу м не м и с т е ри је ко ја ч и н и под ло г у с т в ар но с т и. Мо де р н и у ме т н и к Пит Мон дријан (Piet Mondriaan) био је ин спи ри сан фи ло зо фи јом хо ландског фи ло зо фа Шен ме ке р са (Scho en ma ke rs), ко ји је из г ра д ио нео п ла тон ск и си с т ем по зи т и в н и м и с т и ц и з а м и л и п л а с т и ч н у м ат ем ат ик у. Пр ем а овом фи ло зо фу, пластична математика је пра во и ме то дич но раз ми шљање с гле ди шта ства ра о ца. На у ч н и ц и, со ц и о ло зи и ис т оричари су сви а нг ажован и у ра зл ич ит и м подру чјима ис т ог ис т ра ж и ва ња: п ро у ча ва ња чо ве ка и њег овог ок ружења, чо ве ко вих ути ца ја на ње гово окружење и окружења на човека. Циљ истра- 67

68 живања је исти: по ве ћа ти чо ве ко во раз у ме ва ње и владање његовим окруже њем [Ca r r 1961: 111]. К а да г о во ри мо о од но су со ц и о ло г и је и у ме т но с т и, з а н и м љи в о је м иш љ ењ е Роб е рт а Н исб ет а ( R. Ni sb e t) д а је с оц иолог ија осим што је, без сум ње, јед на од на у ка та ко ђе и јед на од умет но сти, је р се хра н и у п ра во ис т и м вр с та ма к ре а т и в не и ма г и на ц и је ко је се мо г у п ро на ћ и у та к ви м обла с т и ма као ш т о су м у зи ка, сл и кар с т во, по е зи ја, ро - ман и дра ма. Ни ти је со ци о ло ги ја са ма у овој слич но сти с умет но сти ма. И з а к р е а т и в ног ч и на у би ло ко јој на у ц и, фи зи ч кој и л и д ру ш т в е ној, ле же фор ма и сна га и ма г и на ц и је, у по т ре ба и н т у и ц и је [ Nis bet 1976: 9]. Ис т о рици ста се про ти ви то ме да на ту ра ли стич ки ме тод буде усвојен у социоло - г и ји, по ла ж у ћ и да с е д ру ш т в е не јед но о бра зно с т и у в е л и ко ра з л и к у ју од он и х у п рирод н и м на у ка ма. Оне се ме ња ју од јед ног до д ру г ог ис т о риј ског периода, док људска акт и внос т, у п раво, п редс тав ља он у сил у која и х мења [Попер 2009: 19]. У ре не сан сној Ита ли ји, на пи сао је Ја коб Бурк харт (Ja cob Bu r ck h a rdt), на и ла зи мо на по је д и не у ме т н и ке, ко ји на сви м под ру ч ји ма ства ра ју са мо но во и на свој на чин са вр ше но де ло, али уз то и као љу ди про из во де нај ја чи ути сак. Дру ги су пак све стра ни, осим у са мој умет ности, та ко ђе и на нео бич но ши ро ким под руч ји ма ду ха [Буркхарт 1991: 82]. ИСТО РИ О Г РА ФИ ЈА, ИСТО РИ ЈА И ИСТО РИ О Г РА ФИ ЈА Г Е О Г РА ФИ Ј Е У М ЕТ НО СТ И Иа ко се смат ра да су љу д и који с т вара ју ис т о ри о г ра фи ју ис т о ри ча ри, овај тер мин не тре ба све сти са мо на област исто ри је. Исто та ко, исто риог р афија и м а св оју спец ифи чн у п римен у у кон т ек с т у у по р ед не а н а л и з е метода. Заједнич ка ви ше знач ност у обич ним упо требама историје и исто - ри о гра фи је је у њи хо вим оп се зи ма. У ужем сми слу, оп сег исто ри је је писа ње о људ ској ци ви ли за ци ји, а оп сег исто ри о гра фи је је про у ча ва ње до - к у мент ов аног до к а з а п р о и з ве де ног по мо ћу т а к ви х ц и ви л и з а ц и ја, к а ко би с е з а к љу ч и л и оп и с и њи хов и х п р ош лос т и и р а з в о ја. У ш и р е м с м и с л у, оп сег ис т о ри је је све о п рош лос т и: д руш т ва и ма ју ис т о ри ју, а л и и к а ме ње ко је их окру жу је, је зи ке, ко ва ни но вац, па на кра ју и уни вер зум. У том слу ча ју, исто ри о гра фи ја у овом ширем сми слу по ку ша ва да за кљу чи описе исто ри ја све га. Не ки уметници враћају се да ле ко у про шлост по ку шава ју ћи да у сво јим умет нич ким де ли ма ожи ве и на свој на чин пред ста ве ис т о ри ј ск и зна чај не и с т а р е п р ед ме т е и г ра ђе ви не. Тако је Ет јен-лу ј Буле (Etien ne -Lo u is Bo ulle e) у 18. ве ку у сво јим ра до ви ма употребио неке атмосф е р с ке к а р а к т е р и с т и ке к а ко би с т в о р ио д р а м а т и ч не св е тл е ћ е е ф е к т е, да ју ћ и п ри т ом в е л и ча н с т в е но с т и на че јед но с т а в ној п и ра м и д и 1. Бу ле о в е сли ке -фан та зи је пред ста вља ју круп не ди на мич не фор ме, ко је су у осно - ви ве ће и и м п р е си в н и је нег о спомен иц и Грч ке и Р и ма. Јо зе ф Б ојс (Jo se ph Beuys) је, пак, у сво јој ме га лит ској скулп ту ри Крај 20. ве ка (1983) ко ја под- 1 Бу л е је б и о ф р а н ц у с к и п е д а г о г, т е о р е т и ч а р, а р х и т е к т а и и л у с т р а т о р, ко ји је б и о д о - ми нант на фи гура у нео кла сич ној ви зи о нар ско -ре во лу ци о нар ној ар хи тек ту ри. Ње га су прив л ач ил и т е о ри ј ск и а р г у ме н т и, ко је је п ри к а з и в а о у св о ји м ф а н т а с т и чн и м и мон уме нт а лн и м илу стра ци ја ма та ко што је ко ри стио ге о ме триј ски об лик и сим бо ли зам.

с е ћ а на Ст о у н хен џ, у по т р е био к а ме но в е в е о ма с л и ч не он и м од ко ји х је н а п р ав љ е н ов ај ч ув ен и п р аис т ор и јс к и с помен и к. Пос т оји и с уп р от а н п ри ме р, где је п р о јек т с а ск и це јед ног у ме т н и к а и на у ч н и к а р е а л и з о в а н ве ко ви ма ка сни је. На и ме, Ле о нар дов Злат ни мост ни је са гра ђен у Ис танбу л у у њ е г о в о до ба, а л и је з а т о ма њ а в е р зи ја пе шач ког мо с т а по д и г н у т а у Асу (Ås), у Нор ве шкој, гра ду на око по ла са та се вер но од Осла. Нор ве шки умет ник и ар хи тек та Ве бјерн Санд (Vebjørn Sand), про на шао је и из вео Ле о нар дов про јект мо ста по чет ком 21. ве ка, тач ни је 2001. го ди не. Исто - риј ске при ли ке и до ступ ност од ре ђе них тех но ло ги ја и ма те ри ја ла, утица ли су на то да мост бу де са гра ђен од др ве та, уме сто од ка ме на, ка ко је Ле о на р до з а м и с л ио. У Ф р а н ц у ској и А ме ри ц и ис т о ри ча ри с у с е по к а з а л и о т в о р е н и ји м з а ус по с т а в љ ањ е бл иже г однос а ис т ори о г р а фи је и д ру ш т в е н и х н а у к а. Док је у Не мач кој д ру ш т в е на ис т о ри ја би ла п ри мо ра на на де фа н зи ву, у Фран цу ској то je би ла со ци о ло ги ја ко ја је во ди ла бор бу про тив тра ди цио - нал ног исто риј ског ис траживања, као што је практико вано на уни верзите ти ма [Ig gers 2005: 34] 2. Ис т о ри о г ра фи ја би је д и но мо гла да бу де ог ран и че на по мо ћу до к а з а до с т у п ног људ ском у м у у ис т о ри ј ск и м ф ор ма ма. При хва та ње та ко огра ни че ног оп се га за тер ми не исто ри ја и исто ри о - гра фи ја, мо гло би да на го ве сти оба ве зи ва ње на на че ла по себ не фи ло зо - фи је ис т о ри о г ра фи је. А л т е р на т и в н и фи ло з о ф ск и п ри с т у п и с е с ла ж у да по сто је не ке заједничке и јединствене ка рак те ри сти ке свих на у ка про - ш ло с т и, на у к а ко је с е р е кон с т ру и ш у по мо ћу з а к љу ча к а п р о и з а ш л и х и з д о к а з а у с ад аш њ ос т и. Укол ико с е н а с т оји д а с е и зб е г н е о б ав ез ив ањ е јед ној или дру гој шко ли и под стак не рас пра ва и раз ме на ме ђу њи ма, тер - м и н и ис т о ри ја и ис т о риог рафија т ребало би да се корис т е у њиховом нај ши рем и нај ин клу зив ни јем кон тек сту, као што је цео исто ри јат и све што мо же би ти по зна то о сва ком еле мен ту по себ но и у ве зи с дру гим. Ге орг И г е р с ( Ig ge r s) сма т ра да ис т о ри ја ис т о ри о г ра фи је ко ја у зи ма у р а з м а т р а њ е с а мо ф а к т о р е би т н е д и с ц и п л и н и и с т о р и је н и је мо г у ћ а. Мо г у ћ е је д а с к у п и с т ор и јс к и х ч ињ ен и ц а мо же би т и и с п и т а н по мо ћу с р ед с т а в а к ри т и ч к и х с т а н да р да у в е зи ко ји х по с т о ји кон с ен з ус у д и сц и- п л и н и; ис т и кон сен зус т е ш ко мо же би т и до с т и г н у т ка да су ове ч и ње н и це по ста вље не у ши ри кон текст до га ђа ја и раз во ја [Ig gers 2005: 18]. И чи ње - ни ца и ту ма че ње спа да ју у под руч је ис пи ти ва ња ис тра жи ва ча. Чи ње нице су са д р жа не у до к у мен т и ма и с т ру ч н и м ра до ви ма. Упот ребом нау чн и х ме то да, ау тен тич ност ових из во ра у по гле ду вре ме на и ме ста по ја вљи вањ а, к а о и ва л и д но с т њи хо ви х са д р жа ја се у т вр ђу ју. Понек а д је не опходно у фи ло зоф ском кон тек сту раз ли ко ва ти по је ди нач на под руч ја или по д- о бла с т и ис т о ри о г ра фи је ме т о да. У т а к ви м п ри л и к а ма т е р м и н и ис т о ри ја и ис т о ри о г ра фи ја сје д и њ е н и с у по п и т а њу ис т ра ж ив а њ а у ис т ори јском 69 2 Емил Дир кем (Émi le Durk he im) је у Ку р с у д р у ш т в е н е н а у ке и з 1888. г о д и н е, н е г и р а о да је исто ри ја на у ка за то што се ба ви по себ ним и сто га не ци ља на оп ште тврд ње ко је се мо гу ем пи риј ски утвр ди ти, што би установило језгро научне процедуре и мишљења. Исто - р и ја б и у н ај б о љ е м с л у ч а ј у м о г л а д а бу д е п о м о ћ н а н а у к а ко ја п р у ж а п о д а т ке с о ц и о л о г и ји, ко ја је, за раз ли ку од исто ри је, спо соб на да по ста не стро га на у ка [Диркем 2002].

70 кон т ек с т у, а л и је њи хов с а д р ж ај п р ед ме т а ис т ра ж и в а њ а знат но уда љ ен. А м би в а лен т но с т у по р е ђе њу п р о у ча в а њ а ис т о ри о г ра фи је с на у ком подс т и че јед н у од гла в н и х ра с п ра ва а на л и т и ч ке фи ло зо фи је ис т о ри о г ра фи је: да ли је исто ри о гра фи ја на у ка? Или, на ко је на чи не су ме тод и струк ту ра оп ра в да в а ња и с т и у и с т о р и о гра ф и ји и н а у ц и? О в о је пе ри о д и ч на т е ма и з че г а с ле де п и т а њ а о п ри р од и ис т орио г р а ф ск и х ч и њ е н и ц а, до к а з а и об ја ш ње ња 3. Ис то ри о г ра фија се ра зл ич ито ра з ма т ра, а л и у из вор ном см и- слу је то про у ча ва ње исто ри је исто ри је. Ис т о ри ја у ме т но с т и у с а в р е ме ном см и с л у н и је по с т а ла ја сно де фини са на све до кра ја 17. или ра ног 18. ве ка. Ге о гра фи ја умет но сти је чак мла ђа: тер мин се ни је по ја вио све до 20. ве ка. Мно го пре не го што је т е р м и н ис т о ри ја у ме т но с т и ско ва н и л и мо де р на дефин иц ија у ме тнос т и фор му ли са на, по јам ме сто, исто као и вре ме, би ли су укљу че ни у рас праву о ономе ш т о с е дана с назив а у ме тн и чк и р а д и а рх ит ект ур а. Кол ико исто риј ски дис курс о умет но сти мо же да се пра ти уна зад до ан ти ке, толи ко су при ча ње и пи са ње о умет но сти и ар хи тек ту ри у од но су на ме сто где су одређени објек ти на пра вље ни или сме ште ни, дуго припадали раз - л и ч и т и м д ис к у р си ма. Ст ог а се з а ра сп ра ву о г е о г ра фи ји у ме т но с т и мо же рећ и да је с т ара ко л и ко и л и т е ра т у ра о у ме т но с т и [ K a u f ma n n 20 0 4: 17 18]. У не к и м с л у ча је ви ма, г е о г ра ф ск и по ло ж ај ко ји је п р ед с т а в љ ен на с л и ц и има сво ју свр ху и зна че ње, док у дру гим он би ва умет нут у ме та фи зич ки с а д р ж ај с л и ке. Уме т н и к по и ма п р о с т ор у ко јем с е на ла зи на је да н на ч и н, а пред ста вља га на дру ги. Да кле, пра зни на из ме ђу ова два про це са укључ у је ка т е г о ри ју вре ме на ко ја је бл и ско по ве за на с п ро с т о ром. Уме т н и ко во по с т о ја њ е у в е л и кој ме ри ус ло в љ е но је п р о с т о р ом у ко јем с е он на ла зи. Та ко с е на не к и на ч и н ус по с т а в љ а и н т е р а к т и в н и од но с и з ме ђу с у бјек т а и про сто ра. Без про сто ра умет ник не би по сто јао, сли ка не би за жи ве ла да нема у ме тн ик а. Знач и, у ме тн и к је пос редн и к и змеђу п рос т ора и сл ике, је р п р е р а ђ е н и с а д р ж ај з а сно в а н н а г е о г р а ф ск и м ч ин иоц им а п р еноси у сли ку. Про стор се увек пре но си у сли ку, би ло на ап страк тан или ре а лан на чин, док се са зна ње о по сто ја њу ко је је у бли ској ве зи с про сто ром, уме ће у сли ку у оној ме ри у ко јој је су бјект спо знао по сто ја ње и ин терак ти ван од нос с про сто ром. То ком 19. ве ка историја уметности и географија развијали су се паралел но. Пр во по ста вље ње на место професо ра исто ри је умет но сти из вр ше - но је на Уни вер зи те т у у Ге тин ге н у. На ову по зи ци ју, 1813. годи не по стављен 3 Ис т о р и ј с ке с т у д и је н а к р а ј у 19. в е к а б и л е с у к а р а к т е р и с т и ч н е п о о с е ћ а ј у д у б о ке н е - ла год но сти. Ни је дан кон цепт се ни је по ја вио о то ме ка ко би исто риј ске сту ди је тре ба ло да бу д у с п р о в е д е н е у м о д е р н о м д о бу, а л и је п о с т о ја л о р а с п р о с т р а њ е н о у б е ђ е њ е д а т е м а и с т о - ри је мо ра би ти про ши ре на и ве ћи про стор дат уло зи дру штва, еко но ми је и кул ту ре. Осим т о г а, о п р е д е љ е њ е з а п р и ч у, п о н ај п р е п о л и т и ч к у, и с т о р и ј с к и ус м е р е н у н а д о г а ђ а је и в е л и ке лич но сти би ло је из у зе то, и на пра вљен је зах тев да исто ри ја бу де по ве за на бли же с ем пи ријским дру штве ним на у ка ма. Ме ђу тим, ни на јед ном ме сту ова кри тич ка ре ак ци ја на исто - р и ју к а ко је и ст р аж и в а н а и п р е д а в а н а н а у н и в е р з и т е т и м а ш и р ом св ет а н ије и сп ит ив ал а д в е основне прет поставке старије историографије: да би историја требала да буде професио - н а л н а д ис ц ип л ин а и д а и с т ор иј а м ор а д а з ам ис л и с еб е к а о н аук у. Н ап р от и в, п ос т ој а о ј е п р ит ис а к н а т о д а с е б ав љ ењ е и с т ор иј о м у ч ин и ч а к п р о ф е с и о н а л н и ји м и в и ш е н а у ч н и м [Ig gers 2005: 31].

је До ме н и ко Ф и о ри ло ( D o me n i c o Fi o r i l lo), док је не мач к и г е о г ра ф К а рл Ри те р (Ca rl R it ter) 1818. го д ине пос тао п рофесор ис торије на Ун иве рзитет у у Бер ли ну. Био је је дан од осни ва ча, уз Алек сан дра фон Хум бол та (Aleksander von Hu m boldt), са вре ме не ге о г раф ске на у ке, а 1828. го ди не је осно вао Б е р л и н ско г еог р а фско д руш т в о. У Б е рл ин у, Ху мб о л т је н ап ис а о св оја нај зна чај н и ја де ла о г е о г ра фи ји у ско р о ис т о вре ме где је и Р и т е р на п и са о сво ја велика дела из исте области, Густав Фрид рих Ваген (Fr ied r ich Waagen) пос т ав љ е н је з а п р о ф е с о р а и с т о р и је у ме т но с т и, Ф р а н ц Кугл е р ( Fr a n z Ku gler) об ја вио је при руч ник за исто ри ју умет но сти ко ји је по се до вао широк географски оп сег, а Карл Шна зе (Schna a se) на писао је једнако широ - к у и г е о г ра ф ск и ори јен т и с а н у ис т о ри ју у ме т но с т и [ K a u f m a n n 20 0 4: 43]. Ут и ц ај г е о г р а ф ск и х ус лов а и зр аж ав а с е н ај о ш т ри је и од м а х у де ј с т ву к л и ме на чов е ко в о д у шев но с т а њ е, т ем пе ра мен т и емоц ије. П арал иш уће деј ство пре те ра них тем пе ра ту ра и по ве ћа ње ка па ци те та за рад у кли мат - ск и у ме р е н и м з о на ма с у до бр о по зна т е по ја в е. Нај зна чај н и је т в о р е ви не запа дне к улт уре с т ворене су у лако под но ш љи ви м к л и мат ск и м усло ви ма. Та ко ђе, к л и ма у т и че на у ме т н и ко в о ра с по ло же њ е т о ком с т в а ра њ а у ме т - нич ког де ла. Ван Гог је упра во из овог раз ло га од ла зио на југ Фран цу ске у сун ча ну Про ван су, где је ство рио не ка од сво јих нај зна чај ни јих де ла. Разлог од ла ска у Про ван су био је и тај што су кли ма и пре де ли слич ни као у Ја па н у у ко ји је же ле о да и де а л и н ије по с е до в а о фи на н си ј ске мо г ућ но - с т и. К лод Мо не (Cla u de Mo net), р е ц и мо, н и је мо ра о да од ла зи да ле ко да би на пра вио соп стве ни ку так Ја па на у Жи вер ни ју. Он је имао и до вољ но в р е ме на и до в ољ но па ра да а н г а ж у је ба ш т о в а не ко ји с у м у по р ед с е о ске к у ће у у ви је н и м бр д и ма Ж и в е р н и ја на п ра ви л и ц в е т не ле је, ло т о с о в о је - зер це, па чак и ја пан ски луч ни мост. Пла ни не мо гу да шти те и бра не, али че сто, та ко ђе, огра ни ча ва ју и одва ја ју. Ути цај ге о граф ских усло ва, ме ђутим, не ме ња се до след но и по сте пе но у јед ном прав цу: окол но сти се јав љају поново и по но во, ч и ме сп ре ча ва ју и л и ча к п ре о к ре ћу т е к у ћ и п ра ва ц. Ја па н ск и у ме т н и к К а ц у ш и к а Хо к у с ај је на св ом д р в о р е з у у б о ји Ве л и к и т ал а с ко д Кан аг ав е (1830 1832) п рик аз а о п л ан ин у Ф уџ и п ри и зл аск у сун ца, као и ве ли ки та лас ко ји нај ве ро ват ни је пред ста вља цу на ми. Анал и з а п ла н и не Ф у џ и с а спек т а г е о г ра фи је у к љу ч и в а ла би нас т ана к, ра звој и о с о бине, г еог ра фск и полож ај, к л имат ске усло ве и во д у ко ји су у т и ца л и на п р о ме н у њ е ног о б л и к а и ко ји и да љ е у т и ч у, улог у ов е п лан ине коју она има на том ге о граф ском про сто ру (по себ но у од но су на во ду ко ја је ок ру ж у је, а због а нал изе т аласа који је у овом сл у ча ју нај би т н и ји еле мен т) итд. У но ви је време, ра до ви из ис т орије у ме тнос т и у к ључ ују т опог рафск и при ступ за јед но с оним исто риј ским. Чак и ако се две ка те го ри је по не кад у к р ш та ју, т о по г ра фи ја мо же да се ра з л и к у је од ис т о ри о г ра фи је. Иа ко т о - по гра фи ја мо же да се укр шта с исто ри јом, она не ко ре спон ди ра с њом, и н и је не и з о с т а в но у и н т е р а к ц и ји с њ ом. То по г ра фи ји не до с т а је в р с т а сис т е мат ског и л и си н т е т и ч ког а спек т а ко ји с е мо же п р о на ћ и у г е о г ра фи ји, као што се обично дефинише. Географи ја, укљу чу ју ћи ге о гра фи ју умет - но сти, мо же да се ба ви не чим оп шти јим не го што је опи си ва ње ме ста где 71

72 је објект сме штен, ма да мо же да укљу чу је и то у свом де ло кру гу. Она мо же да ор г а н и з у је ма т е ри ја л у ск ла д у с а св о ји м спа ја њ ем с п р о с т о р ом, а л и мо же да ура ди не што ви ше с њим, за то што су ме сто по ре кла или ло кал и з о в а но с т цен т ра л на с т в а р у ов ој д и сц и п л и н и [ K a u f m a n n 20 0 4: 21 22]. Ван Гог је во лео по глед на пеј заж из птич је пер спек ти ве и оду ше вље но је био з а и н т е р е с о в а н з а ма пе. И н т е р е с о в а њ е з а пеј з а ж би ло је и з а зв а но њ е г о в ом љу ба в љу п р е ма т о по г ра фи ји. Док је ж и в е о у А м с т е р да м у 1877. го д и не и п ри п ре мао се за сво је све ш те н и ч ко зва ње, по чео је си с те ма т и ч но да с а к у п љ а ма пе. Њ е г ов у ч и т е љ, к ла си ч н и је в р еј ск и на у ч н и к Мен де з да Ко с т а ( Me nde s d a C ost a), у ч ио г а је ис т орију и г еог рафију, пок азујућ и м у ма пе из атла са Адолфа Штилера (Stieler), и историјског атласа Карла Шпруне ра (Spr u ner) и Те о до ра Мен кеа ( K a rl T he o dor Men ke). Он је био из у зе т но под стак нут овим ра дом и цр тао је вр хун ске школ ске ма пе, као по кло не за сво је при ја те ље и по ро ди цу. Док се за ни мао за сво је ве жбе пра вље ња ма па, Ван Гог је за па зио да су Шкотска, Нормандија и Британија п рил и чно к а ме н и т е. ИСТО РИ ЈА У М ЕТ НО СТ И И А Н Т РО ПО ЛО Г И ЈА Ви зу ел но пред ста вља ње као на чин спо зна је људ ског ис ку ства за једнич ко је за ан тро по ло ги ју и исто ри ју умет но сти. Антропологија је пове - за на с исто ри јом умет но сти по сред ством ви зу ел них фо ку са, док је исто рија у ме т но ст и с ан т ро по ло г и јом по мо ћу ње н и х ана л и за к ул т у ре. Ви зу ел на а н т р о по ло г и ја и ис т о ри ја у ме т но с т и ра з л и к у ју с е у п ри с т у п у, је р јед на ту ма чи ви ђе не објек те и до га ђа је а дру га ре пре зен тације. Уметник и фо - то граф до жи вља ва ју оно што ви де и за тим то пре во де у ви зу ел не ре пре - з ен т а ц и је. Ет но г ра ф до ж и в љ ај п р е в о д и у в е р ба л н у р е п р е з ен т а ц и ју ко ја мо же би т и д о п у њ е н а в и з у е л ном р е п р е з е н т а ц и јом, ф от ог р а фс ком и л и к и не ма т о г ра ф ском 4. Све ово кре ће се ка кон цеп ту ал ном ни воу, и на тај на чин се не са мо пред ста вља, већ и ту ма чи. Исто ри чар умет но сти Ернст Гом брих (Gom brich) је та ко ту ма чио спо ме ник про на ла за чу пар не ло ко - мот ив е Џо рџ у С т ив е нс он у (G eo rge St e p h e n s o n), ко ји с е н а л а з и ис п р ед же ле знич ке ста ни це у Лон до ну. Он је за ово ис тра жи ва ње ан га жо вао сарад ни ка сa Ин сти ту та Вар бург Пар ке ра-ро са (Par ker-ross), ко ји је на правио с е ри је ф о т о г ра фи ја. Гом бри х је ус т а но вио да с е з а ра з л и к у од ж и в ог чо в е к а, чо в ек од бр он з е по ја в љу је у ско р о св а кој в е л и ч и н и, и т а ко у т и че на то да гра ђе ви не бу ду нео д ре ђе ног ка рак те ра, као што је то она ко ја се ви д и иза спо ме н и ка [Gom br ich 1980: 241 242]. А н т ро по ло г и ја на с по к ре ће иза објек та и да је му жи вот. Та ко, у слу ча ју гра ђе ви не ко ја се на ла зи иза спо ме н и к а Ст и в ен с о н у мо же мо да з а ви ри мо у п р о ш ло с т и ра з м и ш љ а мо о то ме у ка квој су ин тер ак ци ји би ли љу ди с овим објек том. Исто ри ча ри 4 Ро берт Фла ер ти (Fla herty), пр ви ви зу ел ни ет но граф, сма тра се за јед ног од уте ме љив а ч а в и з у е л н е а нт р о по л о г и је и п и о н и р а д о к у м е н т а р ног ф и л м а. Њ ег ов н ајпоз н ат ији ф и л м је На н у к с а С е в е р а (Na no ok of the North) из 1922. го ди не, ко ји при ка зу је жи вот Ину и та на канад ском Арк ти ку. Овај филм, ко ји је сни мљен на тра ци од 35mm, под ста као је ства ра ње тзв. е т н о г р а ф с ко г ф и л м а.

у ме т но с т и ла ко мо г у да з а б о ра в е ов ај де о ж и в о т а г ра ђе ви не к а да по с т а- н у з а с ле п љ е н и њ е н и м п р е ле п и м де ло ви ма. Пр е т по с т а в к а и з г ра ђе на у с о ц и ја л но - с т ру к т у р ном мо де л у с ц и љ ем да про ши ри те о ри ју и об ја шње ње мо ра са др жа ти оштру аналитичку раз - л ик у и з ме ђу а нт р ополог ије и о с т ал и х д и сц и п л и на [ Ba r ret t 1988: 20]. Сви приступи и те о ри је у ан тро по ло ги ји од но се се на при ро ду, и узро ци култ у р не п р о мене и к у л т у р не по с т о ја но с т и с у п ри мењиви н а п р оуч ав ањ е про ме не и тра ди ци је у умет нич ким сти ло ви ма [Hatcher 1999: 167]. Ант р о по ло г и ја д и з ај на у к ључ ује т ра нсд исц и п л и нар не фор ме ис т ра ж и в а њ а ко је с е ус р ед с р е ђу ју н а с ло жене кон т екс т е и и нт е ра кц ије, пок рив ајућ и уза јам но деј ство из ме ђу људ ских и со ци јал них, еко ном ских и тех но ло - шких пе р спек ти ва. Ово пред ста вља зна чај не про ме не за екс пан зи ју праксе на на ч и н да обез бе д и сара дње п реко е тног рафск и х мет одолог ија и у век м ног о с т ру ко пов ећ аног ш ир оког спект ра ра з л и ч и т и х т е о ри ја д и з ај на и п ра к си [ Wa l la ce 2012]. Ту ма че њ е је з а јед н и ч ко ис т о ри ча ри ма у ме т но с т и и а н т ро по ло зи ма. А н т ро по ло зи у ме т но с т и ба ве се у ме тн и чк и м формама, к а о ш т о су ар т е фа к т и. Ра з у ме в а њ е од но с а и з ме ђу човек а и арт ефак ат а је к љу чно з а реконс т руисање мод уса п р оме на п р о ш л и х д ру ш т а ва, а л и ис т о т а ко и з а ра з р е ше њ е зна чењ а арт ефак ат а. О но је, т акође, би тно з а мог уће у т е ме љ е њ е не п р о мен љи в е к а т е г о ри је ко ја би к р оз ко лек т и в но де ло в а њ е у ра з л и ч и т и м пе ри о д и ма п ри бл и ж и ла од но с и з ме ђу човек а и арт ефак ат а д ру г а ч и јем т у ма че њу м у з еј ске п ра к с е. А нт р о по ло г ија п рави в аж н у д ис т и н к ц и ју и з ме ђу на ц и је и д р ж а в е: др жа ве су по ли тич ки ор ганизоване тери то ри је ко је су ме ђу на род но призна те, док су на ц и је со ц и ја лно орган изоване г рупе људ и које деле е тн и чк у п р и п а д н о с т з а ј е д н и ч к о п о р е к л о, ј е з и к и к у л т у р н о н ас л еђ е [ H av il a n d et al., 2010: 25]. Умет ник Јо зеф Бојс био је и не ка вр ста ша ма на, нај ви ше за хва љу ју ћи не при јат ном ис ку ству ко је је до жи вео за време Другог свет - ског ра та, ка да се ње гов ави он сру шио. Бој са су спа си ли Та та ри ша ма ни у обла сти Кри ма, ко ја је у оно вре ме би ла ни чи ја зе мља из ме ђу ру ског и не мач ког фр он т а 5. Та ко ђе, он је за кљу чио и да су древ ни Кел ти по седовал и софи с т иц ирано знање о физи чк и м и д уховн и м ене рг ијама [Tisd al l 1998: 72]. Уме т но с т, а р хе о ло г и ја и ша ма н и з а м с у сје д и њ е н и у Б ој с о ви м ра до ви ма. Њ е г о в а ме г а л и тск а ск ул пт у ра Крај 20. ве ка може бит и виђена к а о ме т а ф о ра з а п р е ж и в љ а в а њ е у п р ко с п ри ви д ном и з у м и ра њу [ Wa l t e r s 2012: 307]. Ан тро по ло шки увид нам пру жа мо гућ ност да са гле да мо умет - н и к а и з д в а у гла. У п р в ом с л учају, њ е г о в о по с т о ја њ е с е п р о у ча в а к а ко би смо сте кли увид у узрок и свр ху ње го вог по сто ја ња и ње го вог од но са п р е ма с е би, д ру г и м љу д и ма и св е т у; у д ру г ом с е а на л и зи ра ју ч и њ е н и це 73 5 О б е л е жја ш ам ан из м а к а о р ел иг и јс ког ф еном ен а н ајјас н ије с е мог у в ид ет и у С и б ир у, Мо нг ол и ји и у н у т р а ш њ ој а з и ј с кој г е о г р а ф с кој о б л а с т и ко ја с е ч ес т о н аз ив а Е в р оаз ија. У ш а м а н с к о м а н и м и с т и ч к о м п о г л ед у н а с в е т с в и м ат ер иј ал и и м ај у д уш у, и у и зм ењ ен о м ста њу је за ша ма не мо гу ће да пу ту ју ка оно ме што се мо же на зва ти гор њи и до њи свет ка ко би сте кли зна ње ко је се мо же ис ко ри сти ти за ле че ње. То је ова спо соб ност да се опер и ш е у д р у г и м д ом ен им а п ос т ој ањ а, ш т о у п ућ уј е н а ш ам ан из а м к а о т е хн ик у е кс т аз е [E li a de 1989: 200].

74 до ко јих се до шло у то ку овог про у ча ва ња, што до при но си све о бу хват нијој а нал изи у ме т н и ч ког де ла. Уме т н и к т о ком с т в а ра лач ког п р о це са мо же све ви ше да от кри ва се бе, од но сно сво је по сто ја ње. Да кле, ми сао о по сто - ја њу кон с т а н т но с е п р о ж и ма с о с т а л и м м и с л и ма и и де ја ма ко је с е у ме ћу у ико нич ки са др жај умет нич ког де ла. ПСИ ХО ЛО Ш К И П РИ СТ У П У У М ЕТ НО СТ И Зна чај и у т и цај пси хо ло г и је у с т в а ра њу и а на л и зи у ме т н и ч к и х де ла је у при лич ној ме ри из ра жен, на ро чи то из раз ло га што се у овом слу ча ју мо г у у по т ре би т и: пси хо ло ш к и п ра ва ц п си хо а на ли за и од ре ђе н и пси х и јат ри ј ск и а спек т и, т е о ри ј ск и п ра в а ц у пси хо ло г и ји ге ш т а л т п с и хо л о г и ја, г ра на пси хо ло г и је ког н и т ивн а п с ихолог ија итд. Kарл По пер сма тра да су т е о ри је ко је св е о б ја ш њ а в а ју пс е у до на у ч не, и по њ е м у пси хо а на л и з а не п ро ла зи т ес т опо вр гљи во с т и. Та ко ђе, за ме ра јој ш то н ије довољно нау чна. Ем пи риј ска пси хо ло ги ја (пси хо а на ли за) су ви ше је ме та фи зич ког ка рак те - ра и бл и ска фи ло зо фи ји [ Pop per 1963]. К. Ја спе рс к рит ик ује психоанал изу, да је по с та ла не ка вр с та ве р ског по к ре та. По ње м у, п ро блем са пси хо а нал и зом н и је за то ш то она н ије нау чна, него ш то у з неке елементе нау чност и са д р ж и и еле мен т е псе у до фи ло зо фи је пси хо а на л и зе [Ja sper s 1950]. Ме ђут и м, ем п и ри ј ск и к а ра к т е р пси хо а на л и з е мо же би т и с а мо п р ед но с т, а не ма на, у с а деј с т ву ем п и ри ј ск и х р е з ул т а т а с т е о ри ј ск и м а спек т ом на у ке о умет ности. Ремек-де ло мо ра да на и ђе на од јек с не ким су штин ским аспект ом људ ске бри г е. У пси хо ло ш ком см и с л у, р е мек-де ло и ма к а па ц и т е т да ево ц и ра и п ред с та ви не к у д у бо ко зна чај н у емо ц и о на л н у ком по нен т у, ко ја н и је у к љу че на с не к и м по с е б но с т и ма ис т о ри ј ског в р е ме на, не г о т а ко ђе има не ки уни вер зал ни зна чај. У исто риј ском сми слу, ремек-дело рефлекту је глав не пси хо ло шке пре о ку па ци је до ба [Tro sman 1996: 68 69]. По к у ша ва ју ћ и да и дент ифик ује ефек т е Ва н Го го вог мен та л ног с та ња на ње го ви м сл и ка ма по мо ћу по сма т ра ња ка ко су се аспект и његовог с т ила ж и во та, п и са ња и сл и ка ња ме ња л и с вре ме ном, по себ но у по ре ђу ју ћ и ње - го ва ста ња пре и по сле ин ци ден та с уве том 23. де цем бра 1888. го ди не, Карл Ја спе рс је за к љу ч ио да је Ва н Гог нај ве ро ват н и је и мао ш и зо фре н и ју, п ре не г о п ро г ре си в н у па ра л и зу. Ова ка в за к љу ча к до нео је на осно ву т о га што је Ван Гог одр жа вао до вољ ну спо соб ност до но ше ња од лу ке и са мо конт ро ле к роз д у г пе ри од времена, у п ркос пси хо т и ч н и м мен та л н и м ста њи ма. С д ру г е с т р ане, М а нф р ед Б ек ( Bee ck) од ба ц у је д и ја г но з у ш и з о ф р е н и је код Ва н Гог а, наглашавајућ и како је т ада по ја м ш и зо фре н и је био још у век нов и п ри ст ра сан, и да је основи Јасперсовог зак љу чка недостајала јасност. Б ек је на кон п р о у ча в а њ а ц р т е ж а св о ји х еп и леп т и ч н и х па ц и је на т а, ко ји са д р же и ден т и ч не с т ру к т у р не е ле мен т е с он и ма у к а сн и ји м Ва н Го г о ви м радовима, дијаг но сти ко вао Вин сен та с ик тал ним симптомом проузрокованим епи леп то ид ним ка рак те ром [Su z u ki and Mat su is hi 2009] 6. Код у мет ни ка 6 Ц р т еж и ко ј е с у н а ц р т а л и п а ц и је н т и с а ш и з о ф р е н и ј о м т и п и ч н о с е к ар а кт ер иш у с не до стат ком про стор ног кон цепта, изобличе њем фор ми, нео д ре ђе ном про стор ном ди стрибу ц и ј о м и ко р и ш ћ е њ е м б о ј е, ш т о с т в а р а х л а д а н а м б и ј е н т ; о бј е кт и н а ц рт еж им а т ê ж е д а

не за до вољ с т во ре а л ном си т у а ц и јом, од но сно по ја ва псих и чке к ризе, може да про у зро ку је и ве ћу по тре бу за ап страк ци јом. На Па у ла Клеа (Klee) су та ко не га ти вано утицали догађаји који су се десили за време Првог свет - ског ра та у ко јем је и он уче ство вао, као и по ги би ја ње го вих бли ских прија те ља који су погинули у том рату. Да кле, по тре ба за ап страк ци јом ја ви ла се де лом и због то га, што у јед ном де лу свог днев ни ка Кле и опи су је. Дво знач ност тре ће ди мен зи је при си ља ва по сма тра ча да уло жи до датн и на пор з а ра з у ме в а њ е о бје к а т а ко ји и ма ју т а к а в к а ра к т е р. О в о с е мо же успе ш но о б ја сн и т и г е ш т а л т пси хо ло ш к и м т е о ри ја ма. Ме ђу т и м, у п ра в о ов е д в о знач но с т и и и л у зи је п р о и з в о де у в ек ис т и е фе к ат на по сма т ра ча, та ко да ови фе но ме ни мо гу да се ко ри сте као ин ва ри јан те и чвр сте тач ке у да љи м п р о у ча в а њи ма. К а да а на л и зи ра мо п р о блем св е с т и по сма т ра ча (ко ји ту сли ку по сма тра) о про сто ру у ко ме се фи гу ра при ка за на на слици на ла зи, и све сти о се би фи гу ре ко ја се на ла зи на сли ци, ми обич но не обра ћамо тол и ко па ж ње на мо г ућ ност т у ма че ња м и саон и х п роцеса који се одвијају у глави насликане фигуре. Дво ди мен зи о нал на, бе жи вот на по вр - ш и на на м на п р ви по глед не ул и в а до в ољ но у в е р е њ а да на и з глед б е ж и- во т н у фи г у ру п ри к а за н у на сл иц и т рет и ра мо к а о и сва ос т а ла ж и ва би ћ а. Ме ђу т и м, п ро јек ц и ја фи к т и в ног еле мен т а у ре а л н и све т п ружа мог ућност да чо ве ка на сл и ц и не т у ма ч и мо ви ше са мо п ре ко спољ н и х ч и н и ла ца ко ји у т и ч у на ње г о во де фи н и са ње, већ и п у т ем п ро јек т о ва ња у ње г о ву св е с т. Н а т ај на ч и н, на с л и к а на фиг ур а п р ес т аје да буде с амо паси вн и и нем и по сма трач, она по ста је и ак тив ни уче сник у про це су струк тур не ана ли зе. Од 1950 -их, ка да је ин те ре со ва ње за ког ни ци ју ожи вље но при бли жава њи ма об ради ин фор ма ци је, за чо ве ков учи нак че сто се сма тра ло да тре - ба да бу де по гон ски сти му лус. Ово за ве шта ње из би хе ви о ри стич ке тра диц и је о све тљ а ва к р оз, по нек а д више понек а д мање, јасне п ут еве мож да нај по зна т и ји п ри ме р к а сн и јег по с т о ја њ а де фи н и ц и је ког н и т и в не пси хо - ло ги је као сту ди је суд би не ула за [Hom mel 2002]. Оно што за ни ма психо ло г е 20. в е к а је с т е од но с и з ме ђу фи г у р е, од но сно л и ц а, и з е м љ е [Gom brich 1983]. На Ван Го го вој сли ци Ау то п ор т ре т са за в и је ни м уве том (1889) у пр вом пла ну је ње гов ау то пор трет, док се у дру гом пла ну у од ређе ној ме ри ис ти че ја пан ска гра фи ка на ко јој су при ка за не кон ку би не. Ау топо р т р е т је у р а ђ ен де т а љ но и кон т у р е л и ц а ја сно с е оц р т а в а ју. С д ру г е с т ра не, л и ца кон к у би на у ра ђе на су са мо у основ н и м ц р та ма. По ка за ло се на м но г о бр ој н и м п ри ме ри ма да се око нај п ре фо к у сира на л ице. О но ш т о је ин те ре сант но на овој Ван Го го вој сли ци је сте то што се и у пр вом и у дру гом пла ну по ја вљу ју ли ца. Ов де се ја вља про блем, јер око не мо же да се у ве ћој ме ри усред сре ђу је на је дан од пла но ва с об зи ром на чи ње ни цу да је јак атрак тор (ли це) при су тан и у јед ном и у дру гом пла ну. Та ко ће у јед ном тре нут ку око би ти при вик ну то на је дан, а у дру гом тре нут ку на дру ги план. Све за ви си од то га ко ји ће са др жај ви ше при ву ћи па жњу 75 пред ста ве крај све та или сле де ћи свет. С дру ге стра не, па ци јен ти с епи леп си јом скло ни су да ц рт ају дет аље у би ло ко јем ра с по ло ж и вом п р о с т о ру, п ре по зна в а ју ћ и да је п р о с т ор ко на ча н. О бјек т и ко је ц р т ају т еже да буд у р еал ис т и чн ији у пор еђењу с а ш из офр ен и чн и м пац ијент има [Hom mel 2002].

76 по см а т р а ч а. Уме т н и ков аут опо рт р е т с а з авијен и м у в ет ом може д а н а м п у но ка же о окол но с т и ма под ко ји ма је до ш ло до од се ца ња у ве та. То подра зу ме в а да би на с з а н и ма ло пси х и ч ко с т а ње у ко јем се у ме тн и к налазио у том тре нут ку. 7 ЗА К ЉУ Ч А К Када је реч о егзактним ис траживањи ма умет но сти, под тим под разу ме в а мо ш ир е ра змат рањ е у ис т ори јском кон т ек с т у сви х ч и н и ла ца ко ји могу допринети ем пи риј ски уте ме ље ном раз уме вању уметности и исто - ри је умет но сти. Мо гућ ност таквог разуме ва ња по ве ћа ва се ка ко се по ве - ћа ва број до ка за о од ре ђе ним по ја ва ма. Ег закт на ис тра жи ва ња та ко ђе укључ у ју в е ћ и бр ој д и сц и п л и на ч и ји р е з у ла т и мо г у да с е п ри ме не п ри л и ком а на л и зе, а л и ис т о т а ко и с т ва ра њ а у ме т н и ч к и х де ла. Ис т о ри ја у ме т но с т и ба ви се исто ри јом у по гледу тумачења догађаја који су претходили ствара њу у ме т н и ч ког де ла, с о ц и о ло г и ја јој п р е до ча в а д ру ш т в е не окол но с т и у ко ји ма је ж и ве о и с т в а ра о од р е ђе н и у ме т н и к, г е о г ра фск а ист раж ив ањ а по ма жу у ло ци ра њу те ри то ри је на ко јој је умет ник ства рао сво ја де ла, фило зо фи ја пру жа умет но сти метафизички ка рак тер, ан тро по ло ги ја уо квиру је ви зу ел не и ве р ба л не ре п ре зен та ц и је, а пси хо ло г и ја по ма же у а на л и зи л и ч но с т и с т в ар аоц а и емп ири јск и м ист р а ж и в а њи ма у ме т н и ч к и х де л а. Бу ду ћи да су у сре ди шту про у ча ва ња дру штве них на у ка раз ли чи ти аспект и с о ц и ја л ног ж и во т а по је д и н ца, и к а ко у ме т н и ч ко де ло с т в а ра и т у ма ч и у п ра в о т ај по је д и на ц, м ул т и д и сц и п л и на р но ис т ра ж и в а њ е ови х на у к а и њихов зна чај у интердисциплинарном ис тра жи ва њу умет но сти пред став љ а ју н а у ч н у о сно ву з а д а љ е пов езив ањ е ис т орије у ме тнос т и с нек и м д ру г и м д и сц и п л и на ма. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ари сто тел (1971). Ме т а ф и з и к а. Б е о г р а д: Ку л т у р а. Бурк харт, Ј. (1991). Кул т у р а Ре н е с а н с е у Ит а л и ји. Бе о град: Гра фич ки ате ље Де ре та. Дир кем, Е. (2002). Курс дру штве не на у ке. С о ц и о л о г и ја, Vol. XLIV: 193 212. Ко ла ков ски, Л. (1992). Ужас ме та фи зи ке. Бе о град: Бе о град ски из да вач ко -гра фич ки за вод. По пер, К. (1973). Ло г и к а н а у ч н о г о т к р и ћ а. Бе о град: Но лит. По пер, К. (2009). Б е д а и с т о р и ц и з м а. Б е о г р а д: Де р е т а. Хе гел, Г. В. Ф. (2006). Ф и л о з о ф и ја и с т о р и је. Бе о град: Фе дон. Bar rett, Stan ley R. (1988). T h e Re b i r t h o f A n t h r o p o l o g i c a l T h e o r y. Tor o nt o: Un ive rsit y of To r o n t o P r e s s. Ca rr, E. H. (1961). What is Hi story? Cam brid ge: Cam brid ge UP. Col ling wo od, R. G. (1998). An Es say on Me taphysics. Rex Mar tin (ур.), Ox ford: Ox ford UP. Eli a de, M. (1989). Sha ma nism: Ar cha ic Tec hni qu es of Ec stasy. Lon don: Ar ka na. 7 К ад а с е г о в о р и о В а н Гог у, ч е с т о с е п от е н ц и р а ј у п с и х и ј а т р и ј с к и а с п е к т и њ е г о в е л и ч но с т и, п а т ако пор емећ аји н а т ом п л ан у чес т о зн ају д а с уш т и нске к в ал ит ет е и в р еднос т и ње го вог де ла ста ве у дру ги план. У том сми слу, до вољ но је ис та ћи тер мин Ван Го гов синдром, ко ји се у пси хи ја триј ској тер ми но ло ги ји то ли ко че сто на во ди.

Gom brich, E. H. (1980). Stan dards of Truth: The Ar re sted Ima ge and the Mo ving Eye. Cr i t i c al In q u i r y. The Uni ver sity of Chi ca go Press, VII, 2: 237 273. Gom brich, E. H. (1983). How to Read a Pa in ting. Adven tu res of the Mind, T he S a t ur day Eve ning Post, Be nja min Fran klin Li te rary & Me di cal So ci ety, 234: 20 65. Hatcher, E. P. (1999). Art as Cul tu re: An In tro duc tion to the An thro po logy of Art. West port, Con nec ti cut: Gre en wo od Pu blis hing Gro up. Ha vi land, W. A.; H. E. L. Prins, D. Wal rath and B. McBri de (2010). The Essence of Anthropolog y. Wad sworth: Cen ga ge Le ar ning. He i se n be rg, W. (1958). Physics and Phi lo sophy: The Re vo lu tion in Mo dern Sci en ce. New York: Har per & Row. Hom mel, B. (2002). What Grabs Us: Com ment on Ruz and Lu pi a nez. Uni ver sity of Le i den. Hut ton, P. H. (1993). Hi story as an Art of Me mory. Hanove r, New Ha mp sh ir e: Un ive rsit y P r e s s of New En gland. Ig gers, G. G. (2005). Hi s t o r i o g r a p h y i n t h e Twe n t i e t h C e n t u r y: F r o m S c i e n t i f i c O b je c t i v i t y to the Post mo dern Chal len ge. Mid dle town, Con nec ti cut: We sleyan UP. Ja spers, K. (1950). Zur Kri tik der Psycho a nalyse. D e r Ne r v e n a r z t, 31: 465 468. Ka uf mann, T. D. (2004). To ward a Ge o graphy of Art. C h i c a go: Un i ve r sit y of C h i c a go P r e s s. Nis bet, R. A. (1976). So ci o logy as an Art Form. Pi sca ta way, New Jer sey: Tran sac tion Pu blis hers. Pop p e r, K. (1963). Sci e n ce a s Fal si f i ca t ion. Co nje c t u re s a n d Re f u ta t i on s, 33 39, Ro u tled ge and Ke a gan Paul. Psil los, S. and M. Curd (ed.) (2008). T h e Routle dge C o mp an io n t o Ph iloso p h y of S c ie nc e. New Yo r k : Ro u t le d ge. Su zu ki, T. and T. Mat su is hi (2009). Pat ho grap hic Analysis of Vin cent van Gogh and Its Sig n i f i c a n c e. Jo u r n a l o f D i s a b i li t y a n d Me d i c o - Pe d a go g y, Vol. 19: 7 9. Tis dall, C. (1998). Jo seph Beuys: We Go This Way. Lon don: Vi o let te Edi ti ons. Tro sman, H. (1996). Con tem po rary Psycho a nalysis and Ma ster works of Art and Film. New York: NYUP. Wal la ce, J. (2012). Eme r ge nt A r t e fa ct s of Et h no g r aphy a nd P ro ce s su al En ga ge me nt s of De sig n. In: Wendy Gunn/Ja red Do no van (ур.) De sign and An thro po logy, Chap ter 12, Far nham: As hga te Pu blis hing. Wal ters, V. (2012). Jo seph Beuys and the Cel tic Wor(l)d: A Lan gu a ge of He a ling. Münster: LIT Ve r l a g. 77 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R THE IM POR TAN CE OF SO CIAL SCI EN CES IN IN TER DI SCI PLI NARY STUDY OF ART by G O R A N GA V R IĆ European University New Aca de my of Arts Ca ri grad ska 26/2, Bel gra de, Ser bia ga vrik@sbb.rs SU M M A RY: T h i s p ap e r d is c u ss e s t h e p a r t u c u l a r s c o p e s of h i s t o r y, p h i lo s o p hy, so ci o log y, ge o g r aphy, a n t h ro po log y, a nd psysho log y i n t he i n t e r pre t a t ion of ce r t ai n a r t i st ic phe no me na. At the sa me ti me, the re are pos si bi li ti es for con nec ting the ir re sults in to a c on si st e nt, p ar ac onsis t e nt c omp r ehe nsive mu lt id i s ci pl i n a r y i n t e r p r e t a t ion, a nd e s p e ci a l ly

78 t he r e a l it y of t h a t i n t e r p r e t a t io n i n r e l a t io n t o t he o r e t i c a l ly r e c og n i z a ble ele me nt s of a r t and com po si tion of ar ti stic work. So cial sci en ces pro vi de the hi story of art with ne ces sary ma te rial to ex pand the in ter pre ta tion of art and analysis of works of art, as well as the t he o r e t i c a l fo u n d a t io n of mu l t i d i s c i pl i n a r it y. KEYWORDS: so cial sci en ces, hi sto ri o graphy, art, work of art, hi story of art, in terd i s c i pl i n a r it y, mu l t i d i s c i pl i n a r it y