Драгана Корда Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 811.163.41 37 ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 1 САЖЕТАК Пред мет ис тра жи ва ња у овом ра ду је су фра зе о ло шке је ди ни це ко је у свом са - с т а в у и м а ј у н а з и в е д и в љи х ж и в о т и њ а (брз као зец, јак као ме двед, л у к а в к а о л и с и ц а итд.). Фра зе о л о г и з м и с у а н а л и з и р а н и с л е к с и ч ко г и с е м а н т и ч ко г а с п е к т а. Н ај п р е с у при ме ри рас по ре ђе ни пре ма уче ста ло сти ја вља ња од ре ђе ног зо о ни ма у њи ма, а по - т о м с у р а з м а т р а н и н а ч и н и н а ко ји с у ф о р м и р а н а з н а ч е њ а ф р а з е о л о г и з а м а. Ц и љ и с - тра жи ва ња је да се утвр де ме ха ни зми по мо ћу ко јих чо век по и ма се бе и свет ко ји га окру жу је пре ла ма ју ћи их кроз пред ста ве о жи во ти ња ма. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И : ф р а з е о л о г и з м и, н аз ив и з а д ив љ е ж ив от ињ е, л е кс и чк а а н ал из а, с е м а н т и ч к а а н а л и з а. 1. Увод Као и дру ги ин до е вроп ски на ро ди и ста ри Ср би по зна ва ли су ре ли ги ју и култ жи во - т и њ а. Од т о г а с е н а л а з е м но г о б р ој н и о с т а ц и у д а н а ш њи м о би ч а ји м а, в е р о в а њи м а и т ра д и ц ији. Ув е р ењ е да с у на м и зв есне ж ив от и њ ске спе ц и је с р од н и ц и и л и п р е ц и на ш ло је сво га из ра за у то те ми зму, али и ван ових схва та ња (Чај ка но вић 2003: 116). На зи ви з а ж ив от ињ е у ч ес т вују у ф о рм ир ању б р ојн и х ф р аз еол ог из ам а, којим а с е у к аз ује н а р а зл ич и т е д о м е н е љу д с ко г п о с т о ја њ а. Н а п р и м е р, м н о г е љу дс ке о с об ин е у п р ав о с у по смат ране до во ђе њем у ве зу с од ре ђе н и м ж и во т и њ а ма. У овом ис т ра ж и ва њу по ш ло се од п р е т по с т а в ке д а с у м но г а зн а че њ а ф р а з е о ло г и з а м а ф о р м ир ан а н а о снову п р едс т ав а г о в о р н и к а д а т о г је з и к а о ж ив от ињ ам а, к а о и н а о с н ову и ск ус т в а које ч ов е к с т ич е у не по сред ном до ди ру с њи ма. Ис т р а ж и в а њ е м с у, с т ог а, о бух в аћ ен е ф р а з е о л о ш ке је д и н и ц е ко је у с в ом с а с т а ву има ју на зи ве ди вљих жи во ти ња, и то оних ко је су по зна те и рас про стра ње не на овим г е о г р а ф ск и м под ру ч ји м а, к а о ш т о с у зец, вук, л и с и ц а, ме двед, з м и ја (брз ко зец, јак као ме двед, л у ка в ка о л и с и ц а и тд.). У ис т р а ж и в а њ е с у, т а ко ђ е, у к љу че н и ф р а з е о ло г и зм и с на зи вом ми то ло шког би ћа змиј ске при ро де, то јест при ме ри с алом, јер они од ра жава ју древ не пред ста ве го вор ни ка срп ског је зи ка. 1 Рад представља скраћену и измењену верзију мастерског рада одбрањеног на Филозофском факултету у Новом Саду.
98 Драгана Корда О в и ф р аз e олог из м и р а з м а т р а н и с у с ле к си ч ког и с е м а н т и чког а спе кт а односно с а спе кт а по р е к л а. У ок виру ле кси чке а н ал из е исп и т а н и с у т и по ви з о о н и м а з а б е ле же н и у г р а ђи, к а о и ф р е к в е н ц и ја њи хо в ог ја в љ а њ а. Та к в а ис т р а ж и в а њ а до з в о љ а в а ју д а с е и зв ед у ш и ри з а к љу ч ц и не с а мо о је зи ч ком м а т е ри ја л у в е ћ и о мес т у које одр еђ ене ж и- в от ињ е з ауз им ај у у ч ов еков ој е гз ис т е нц ији, о њихов о м з н ач ај у у д ом ен у в ер ов ањ а, тра ди ци је и сл. По том су раз ма тра ни до ме ни ствар но сти обе ле же ни овим језчким јед и н и ц а м а т е н а ч и н и н а ко је с у ф о р м и р а н а ф р а з е о ло ш к а зн а че њ а. О в а а н а л и з а о т к рив а к а ко с е чо ве ков све т њ е г о ве фи зи ч ке и пси х и ч ке о с о би не, к а о и њ ег ове а кт и внос т и, по с т у п ц и и по н а ш а њ е, п ри к а з у ју по мо ћу ж и в о т и њ ског. Фра зе о ло шка гра ђа, ко ја об у хва та осам де сет де вет је ди ни ца, ексцерпирана је из Fraze o lo škog rječ ni ka hr vat sko ga ili srp sko ga je zi ka Јо си па Ма те ши ћа, ко ји пред ста вља основни кор пус. Уз овај основ ни кор пус, у рад је увр шћен и ма те ри јал из Ре ч н и ка срп ско хр - ва т ско га к њи жев ног је з и ка Ма ти це срп ске, а ко ри шћен је и Ма л и срп ск и фра зе о ло шк и реч ник Ђор ђа О та ше ви ћа. Не ка зна че ња и до дат на об ја ш ње ња су п ре у зе та из де ла: За што се ка же? Милана Шип ке, Сим бо ли ка жи во ти ња у сло вен ској на род ној тра ди ци ји Алексан дра Гу ре, Реч ник сим бо ла Кр сте Ми ло ва но ви ћа и То ми сла ва Га ври ћа, Реч ник симбо ла Жа на Ше ва ли јеа и Але на Гер бра на, Ре ч н ик с и м бо ла Ха н са Би де р ма на. О в о ис т р а ж и в а њ е је сп р о в е де но с а н а ме р ом д а с е по к а же уде о з о о н и м ске ле к си ке у ф р а з е о ло ш к и м је д и н и ц а м а од но сно њ е н а у г р а ђ е но с т у ф р а з е о ло ш к и си с т ем с рп ског је зи ка. Циљ је да се утвр де ме ха ни зми по мо ћу ко јих чо век по и ма се бе и свет ко ји га окру жу је пре ла ма ју ћи их кроз пред ста ве о жи во ти ња ма. 2. Лек си ч к а а на л и з а фра з е о ло г и з а ма Н азиви одр еђен и х ж и в о т и њ а н и с у јед на ко з а с т у п љ е н и у на в е де н и м ф р а з е о ло г и зм и ма. Не ки се ја вља ју у ви ше од де сет раз ли чи тих при ме ра, док за не ке по сто ји са мо јед на по т в р д а. И ме н а д и в љи х ж и в о т и њ а ко је с у к а р а к т е ри с т и ч не з а н а ше под не б љ е че ш ће су при сут на у фра зе о ло шким из ра зи ма не го на зи ви оних животиња које су заступље - не у уда ље ни јим зо на ма. Зец и зми ја су жи во ти ње чи ји се на зи ви су сре ћу у нај ве ћем б р о ју ф р а з е о ло г и з а м а. Ле к с е м а зец у л а зи у с а с т а в ч а к д в а де с е т ф р а з е о ло г и з а м а, док је з м и ја з аб ележена у с еда мнае с т ф р аз еолош к и х је д ин ица. З ат и м с леде лекс еме ме двед и вук, ко ји х и м а у де в е т р а з л и ч и т и х п ри ме р а. По пе т ф р а з е о ло г и з а м а у св ом с а с т а ву с а д рж и з оон име л и с и ц а, лав и слон. О с т ал и н азиви ж ив от ињ а јав љ ају с е у р а зл ич ит и м п ри ме ри м а од че т и ри до д в а п у т а, а л и по с т о ји и од р е ђ е н б р ој и ме н а ко ја с у з а б е ле же - на у јед ном при ме ру. Ме ђу тим, њи хов до при нос је зи ку ни је за не мар љив. Укуп но гле - д а н о, у о с а м д ес е т д ев е т ф р аз еол ог из ам а који с у р а з м а т р а н и у р а д у, з а б е л е ж е н о ј е два де сет на зи ва за ди вље жи во ти ње.
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 99 У следећем списку наводе се називи дивљих животиња који улазе у састав фразеологизама српског језика, заједно са примерима. Треба напоменути да су у анализу уврштени и изрази који садрже придеве изведене од назива дивље животиње. У највећем броју случајева управо зооним има мотивациону улогу у формирању фразеолошког значења: зец (20): брз као зец, бо ја ти се да ти зец не пре тр чи пут, зец му је пре тр чао пут, д рх т а т и као зец, зеч је ср це, има ти зеч је ср це, јед ним удар цем уби ти два зе ца, мно жи ти се (раз мно - ж а в а т и с е) к а о з е ч е в и, п л а ш љи в (стра шљив) као зец, п о д м а з а т и н о г е з е ч јо м м а ш ћ у, спав а т и (з а с п а т и) зеч јим сном, спа ва ти као зец, зеч ји сан, с п р е м а т и р а ж а њ, а зец у шу ми, с т а р и з е ц, т е р а т и з е ц а, т р ч а т и (ј у р и т и) као зец, у б и т и (у п у ц а т и) н еког а као зе ца, у том гр му ле жи зец, чу ти као зец; з м и ја /г у ја (17 ): бе сан (љут) као зми ја (г у ја), г а ји т и з м и ј у у н е д р и м а, г у ји н а р у п а, ићи зми ји у гр ло (н а р у п у), као да ко г а г у је п и ј у, као да је ко г а г у ја у је л а, кри ти н е ш т о као зми ја но ге, л у к а в (м у д а р) као зми ја, на га зи ти зми ји на реп, оштар као зми ја, са ви ја ти се као зми ја на т р н у, с и к т а т и ка о з м и ја, с м р с ка т и (з г њ е ч и т и) коме гла ву као зми ји, ста ти зми ји на врат, у је д е н е ко г а з м и ја, хла дан као зми ја, ш а р е н а г у ја; вук/кур јак (9): вук у јаг ње ћој ко жи (п о д ја г њ е ћ ом ко ж ом), гла дан као вук, да бу де (о с т а н е) и вук сит и ов це на бро ју, д а т и в у к у ко з л и ћ е д а ч у в а, де ра ти кур ја ка док је врућ, д р ж а т и ву ка за уши, мор ски вук, по јео (и з је о) вук ма га ре, по ста ви ти ву ка за па сти ра; ме двед (9): д о ћ и м е ч к и н а р у п у, з а и г р а ћ е м е ч к а п р е д ч и јом к у ћ о м, за шти ћен као ме двед, јак као ме двед, п а л а м у в а н а м е д в е д а, п р а в и т и о д м у в е м е д в е д а, р о д и т и м е ч к у, с п а в а т и к а о ме двед, у ч и н и т и м е д в е ђ у у с л у г у ; лав (5): б и т и л а в љ е г с р ц а, бо ри ти се као лав, л а в љи (л а в о в с к и) део, хра бар као лав, ш е т а т и (хо да ти) као лав у ка ве зу. л и с и ц а /л и ја /л и с а ц (5 ): б е с а н к а о л и с и ц а, л и ја је д о л и ја л а, л у к а в к а о л и с и ц а, с т а р а л и ја, с т а р и л и с а ц; слон (5): жи в е т и у к у л и о д с л о н о в е ко с т и, з а т в о р и т и с е у к у л у о д с л о н о в е ко с т и, з е в а т и као слон, пам ти ти као слон (и м а т и с л о н о в о п а м ћ е њ е), по на ша ти се као слон у ста клар ској р а д њи; ала (4): бо р и т и с е ка о а л а с бе р и ћ е т ом, зи ну ла ала и вра на на ко г а, зи ну ла ала из ње га, је с т и као глад на ала; је лен (2): лак као је лен, пла шљив као је лен; к р о к о д и л (2): к р о ко д и л с к и с м е х, к р о ко д и л с ке с у з е ; ку нић (2): мно жи ти се (р а з м н о ж а в а т и с е) као ку ни ћи, п о к у с н и (оглед ни) к у н и ћ.
100 Драгана Корда смук (1): пи јан као смук (пи ти као смук); в е в ерица (1): б р з ка о в е в е р и ц а; к ам ила (1): же дан као ка м и л а; мај м у н (1): п ра в и т и м ај м у н а од се бе (од не ког); пух (1): сп а в а т и као п у х; рис (1): љут као рис; с р н а (1): п л а ш љи в к а о с р н а; твор (1): с м р д е т и к а о т в о р; хр чак (1): с п а в а т и као хр чак. 3. Се ма н т и ч к а к ла си фи к а ц и ја фра з е о ло г и з а ма Истражени фразеологизми имају веома разуђена значења, што знатно отежава њихову семантичку класификацију и разврставање по семантичким пољима. Већина квалификује човека у неком одређеном погледу. То открива начин на који наш појмовни свет функционише људске карактеристике поимамо преко животињских. Ова поља укључују физичке и психичке особине човека, његова физиолошка стања и процесе, понашање у одређеним ситуацијама, активности, међуљудске односе и др. Унутар њих фразеологизми су разврстани у мање значењске скупине. 1. Физичка квалификација човека 1.1. снага, јачина медвед: јак као медвед; 1.2. брзина, хитрост (лакоћа кретања) зец, јелен, веверица: брз као зец, трчати (јурити) као зец, брз као веверица, лак као јелен; 1.3. врло слаб, лошег изгледа гуја: као да кога гује пију; 1.4. неспретност, трапавост слон: понашати се као слон у стакларској радњи. 2. Психичка квалификација човека 2.1. храброст лав, вук: храбар као лав, бити лављег срца, борити се као лав, морски вук; 2.2. плашљивост (будност) зец, јелен, срна: плашљив (страшљив) као зец, имати зечје срце, зечје срце, дрхтати као зец, подмазати ноге зечјом машћу, спавати као зец, спавати (заспати) зечјим сном, зечји сан, 2 плашљив као јелен, плашљив као срна; 2.3. лукавост, препреденост лисица/лија/лисац, вук, змија/гуја: лукав (мудар) као лисица, стара лија, стари лисац, вук у јагњећој кожи (под јагњећом кожом), лукав (мудар) као змија, шарена гуја; 2.4. неискреност крокодил: крокодилске сузе, крокодилски смех; 2.5. безосећајност змија: хладан као змија; 2 Фразеологизми спавати као зец, спавати (заспати) зечјим сном, зечји сан користе се за означавање немирног, осетљивог, лаког сна. Међутим, њих нисмо уврстили у групу са значењем физиолошких стања, будући да су за тај немиран и лак сан битне особине изузетне плашљивости и спремности за бежање какве поседује зец.
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 101 2.6. добро памћење зец, слон: стари зец, памтити као слон (имати слоново памћење). 2.7. емоционална стања и расположења лисица, змија/гуја, рис, лав: бесан као лисица, бесан (љут) као змија (гуја), сиктати као змија, као да је кога гуја ујела, љут као рис, шетати (ходати) као лав у кавезу. 3. Физиолошка стања и перцептивне способности 3.1. глад вук, ала: гладан као вук, јести као гладна ала, зинула ала из њега; 3.2. жеђ камила: жедан као камила; 3.3. степен пијанства смук: пијан као смук (пити као смук); 3.4. непријатан мирис твор: смрдети (заударати) као твор; 3.5. поспаност; тврд сан слон, медвед, хрчак, пух: зевати као слон, спавати као медвед, спавати као хрчак, спавати као пух; 3.6. добар слух зец: чути као зец. 4. Активности и поступци појединца, његово понашање у друштву 4.1. постићи двоструки успех зец: једним ударцем убити два зеца; 4.2. постићи успех с тешком муком медвед: родити мечку; 4.3. борити се за нешто ала: борити се (бити се) као ала с берићетом; 4.4. сакривати нешто змија: крити нешто као змија ноге; 4.5. урадити нешто на време курјак: дерати курјака док је врућ; 4.6. удаљити се од света, изоловати се слон: затворити се у кулу од слонове кости, живети у кули од слонове кости; 4.7. променити, напустити место боравка зец: терати зеца; 4.8. планирати нешто унапред зец: спремати ражањ, а зец у шуми; 4.9. преувеличавати нешто медвед: правити од муве медведа; 4.10. неозбиљно се понашати мајмун: правити мајмуна од себе; 4.11. несмотрено поступити вук: поставити вука за пастира, дати вуку козлиће да чува; 4.12. подносити жртву кунић: покусни (огледни) кунић. 5. Међуљудски односи 5.1. чинити некоме нешто лоше медвед, змија, зец, ала: учинити медвеђу услугу, смрскати (згњечити) коме главу као змији, убити (упуцати) кога као зеца, зинула ала и врана на кога; 5.2. чинити добро ономе ко то не заслужује змија: гајити змију у недрима;
102 Драгана Корда 5.3. чинити да сви буду задовољни вук: да буде (остане) и вук сит и овце на броју; 5.4. решити се непријатеља змија: стати змији на врат. 6. Ситуација, догађај, положај у коме се човек може наћи 6.1. повољна ситуација медвед: заштићен као бели медвед. 6.2. опасност, незгода, тешка ситуација вук, змија, медвед, зец, лија: држати вука за уши, ићи змији у грло (на рупу), нагазити змији на реп, уједе некога змија, савијати се као змија на трну, гујина рупа, доћи (ићи) мечки на рупу, заиграће мечка пред чијом кућом, бојати се да ти зец не претрчи пут, зец му је претрчао пут, лија је долијала. 7. Квалификација појава и ситуација 7.1. имати бројни подмладак зец, кунић: множити се (размножавати се) као зечеви, множити се (размножавати се) као кунићи; 7.2. суштина ствари зец: у том грму лежи зец; 7.3. незнатан догађај вук, медвед: појео (изјео) вук магаре, пала мува на медведа. 7.4. велики део нечега лав: лављи (лавовски) део; 7.5. оштар предмет змија: оштар као змија. Овом класификацијом смо показали како се фразеологизмима с називима дивљих животиња може концептуализовати стварност односно које су све области човековог живота њима исказане. Установљено је да највећи број фразеологизама попуњава друго семантичко поље, а њима се квалификују човекове карактерне црте, интелектуалне способности, емоционална стања и расположења (хладан као змија, љут као рис, стари лисац, стари зец, као да је кога гуја ујела, вук под јагњећом кожом итд.). У овој скупини преовлађују фразеологизми којима се обележавају негативне особине или стања човека, а они одражавају наша искуства и представе о одређеним животињама. Запажа се искључиво негативна семанатика фразеолошких јединица које у свом саставу имају зооним змија (бесан као змија, гујина рупа, уједе кога змија, као да кога гује пију и сл.). Овим зоонимом, и када није део фразеологизма, именује се зла, опака, љута особа, односно њиме се наговештава неко зло, несрећа, чемер, јад. Веза између зоонима и фразеологизама очигледна је и у примерима са компонентом зец. У речницима се као секундарно значење ове лексеме наводи плашљива особа, кукавица. Управо су семе колективне експресије утицале и на формирање фразеолошког значења знатног броја примера којима се квалификује човекова изузетна плашљивост. Надаље, уочено је да се фразеологизмима са зоонимом вук означавају и добре и лоше карактеристике човека (вук у јагњећој кожи, држати вука за уши, морски вук).
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 103 По броју примера такође се издваја семантичко поље којим се квалификују активности и поступци својствене појединцу, као и његово понашање у друштву. И овде се запажа знатна превага израза с негативном семантичком вредношћу. 4. Раз вој фра зе о ло шких зна че ња Ф р а з е о ло ш к а зн а че њ а ф о р м и р а н а с у н а о сно ву ис к у с т в а ко је чо в е к с т и че у до д и ру с а не ком жи во ти њом, али и на осно ву пред ста ва о њи ма, ко је су то ком вре ме на об ли ков а не. У т р а д и ц ион а лној к у лт ури п р едс т ав е о ж и в о т и њ а м а о т к ри в а ју по и м а њ е св е т а у њ е г о ви м р а зл ич ит и м испољ ав ањим а. У а н ал и зи ко ја с ле д и по к у ш а ће мо д а о б ја сн и мо п ри н ц и пе ф о р м и р а њ а ф р а з е о ло ш к и х зн а че њ а. 4.1. Зец 4.1.1. З е ц је ж и в о т и њ а ч и је с е и ме с у с р е ће у н ај в е ће м б р о ју ф р а з е о ло г и з а м а. Њ е г о ву си м б о л и ч к у в р ед но с т с а ч и њ а в а ју и н а че ле г е н д а р не и л и с т в а р не о с о би не, к а о ш т о је н п р. њ ег ов а и зуз е тн а пок р етљив о с т. О в а ж ив о т и њ а с е см а т р а л у н а р н и м си м б о лом, је р зе че ви да њу спа ва ју, а но ћу ска ку ћу, те мо гу да се из не на да по ја ве и да исто та ко бр зо и не чуј но не ста ну, што је осо би на свој стве на и ме се цу (Ми ло ва но вић, Га врић 1994: 172). М но г а ве р о ва њ а з а сн и ва ју се на зеч јој ж и ва х но с т и и бр зом т р к у. То је на ш ло и з ра з а и у с рп ској фра зе о ло г и ји, па с е фра зе о ло г и з а м брз као зец ко ри с т и з а к в а л и фи к а ц и ју осо бе ко ја је хи тра и бр за. 3 Мо же се ја ви ти и у об ли ку тр ча т и (ју ри т и) као зец. Заним љиво је то да се на по је ди ним про сто ри ма (нпр. у Сла во ни ји) сма тра да ће де те би ти бр зо као зец уко ли ко зец пре тр чи ис пред труд не же не. Због то га што има кра ће пред ње но ге, нај бр жи је ка да тр чи уз бр до и та ко мо же да умак не про го ни те љи ма (Гу ра 2005: 147). 4.1.2. Животиње чији називи служе као мера за брзину у српским поредбеним фра - з ео л о г и з м и м а и с т ов р ем ен о в аж е и з а в еом а п л а ш љ и в е. 4 З е ц п о с в у д а п р е д с т а в љ а оли че ње ку ка вич лу ка. Ова симболика се наро чи то сна жно од ра зи ла у сло вен ској фраз е о л о г и ји, п а с е људ с к а п л а ш љив о с т оп ис ује п р им ер им а : п л а ш љи в (стра шљив) као зец, и м а т и з е ч је с р ц е, дрх та ти као зец, з е ч је с р ц е. У не ким кра је ви ма се зеч ја бо јажљи вост об ја шња ва ти ме што зец има ма ло ср це. Бог му је из ва јао ису ви ше ду ге уши, 3 С в а з н а ч е њ а ф р а з е о л о г и з а м а н а в о ђ е н а с у п р е м а Fra ze o lo š kom rječ ni ku hr vat sko ga ili srpsko ga je zi ka Јо с и п а М а т е ш и ћ а и л и п р е м а РМС и Р СА Н У. Де ф и н и ц и је з н а ч е њ а н и с у д о с л ов н о пре у зи ма не, већ су у не знат ној ме ри стил ски мо ди фи ко ва не ка ко би се укло пи ле у текст. 4 Из ис ку ства је по зна то да су осим зе ца, и ср на и је лен пла шљи ве и бр зе жи во ти ње. На о с н о в у т о г а с л е д е ћ и ф р а з е о л о г и з м и с у в а р и ја н т н и: пла шљив као зец, пла шљив као ср на, плашљив као је лен са је дин стве ним зна че њем би ти ве о ма пла шљив.
104 Драгана Корда а за ср це ни је оста ло гли не. Тад му је Бог от ки нуо реп, оста вив ши му са мо кра так из ра штај, и на пра вио му ма ло ср це (Гу ра 2005: 147). Иста ка рак те ри сти ка до ла зи до из ра жа ја и у при ме ру под ма за ти но ге зеч јом ма шћу, ко ји зна чи би ти спре ман за бежа ње, би ти спре ман ума ћи. Ве о м а до б р о р а з ви је но ч у ло с л у х а з е ц а в е р о в а т но п р о и з и л а зи и з њ е г о в е и з у з е т не с т р а ш љи в о с т и. У г о в о ру с е в е о м а че с т о ч у је по р е ђ е њ е чу је као зец у зн а че њу в е о м а до бро чу је. Зец је пре по зна тљив по ду гим уши ма, те са ма та фи зич ка осо би на, ко ја је ве о ма из ра же на, ука зу је на то да је код зе ца слух по себ но раз ви јен. И на ми ни мал ни звук зец ре а гу је, те га до бар слух као аларм упо зо ра ва на опа сност ко ја вре ба и приб л и ж а в а с е. 4.1.3. Из у зет на спо соб ност аудитив не пер цепције непосредно је повезана са особином буд но сти. Са гла сно пра ста ром ве ро ва њу, по зна том од ан тич ких вре ме на и ра шире ном код мно гих на ро да, ме ђу њи ма и код Сло ве на, зец спа ва отво ре них очи ју (Гу ра 2 0 05: 14 6 ). О т у д а и у н а ш е м је з и к у п о с т о је ф р а з е о л о ш к и и з р а з и: с п а в а т и к а о з е ц, с п а в а т и (з а с п а т и) зеч јим сном, з е ч ји с а н, а ко ри сте се за озна ча ва ње осе тљи вог, немир ног и ла ког сна. 4.1.4. У по је д и н и м м и т о ви м а з е ц п р ед с т а в љ а з а ш т и т н и к а к у л т у р е, ко ји је к а о т в о - рац до вео свет у ста ње у ка квом се са да на ла зи. Он сво јим лу кав ством по бе ђу је ве ће и ја че жи во ти ње, као што су ме двед и бу фа ло (Bi d e r m a n 20 0 4: 4 48). С т о г а ф р а з е о ло - г и з а м ста ри зец озна ча ва ис ку сну, па мет ну осо бу. 4.1. 5. Ме ђу т и м, пси хо ло ш к и о ри је н т и с а н и ис т р а ж и в а ч и у п р ви п л а н не по с т а в љ а - ју н и б р зи н у, н и с л у х, н и п л а ш љи в о с т, не г о њ е г о ву м у њ е ви т у б р зи н у р е п р о д у к ц и је, ш т о г а је нач ин ило си мб олом ж ивот и њске п лоднос т и и снаж не с ексуа лнос т и ( Bide rm a n 2004: 448). Мо ра мо при ме ти ти да ни у на шој је зич кој кул ту ри ова осо би на ни је за нем а р е н а. То н а м по к а з у је ф р а з е о ло г и з а м м н о ж и т и с е (р а з м н о ж а в а т и с е) ка о з е ч е в и са зна че њем мно жи ти се у нео бич но ве ли ком бро ју, има ти број ни под мла дак. 5 5 По што се зец и к у н и ћ н е р а з л и к у ј у н и у с и м б о л и ц и н и у н а р од н о м в е р о в а њу, с л е д е ћ е ф р а - з е о ло г из ме, који у св ом с а с т а ву и м а ју н а з и в е ов и х ж и в о т и њ а, м н о ж и т и с е (р а з м н о ж а в а т и с е) као зе че ви и мно жи ти се (раз мно жа ва ти се) као ку ни ћи по сма тра мо као ва ри јант не. У кор пус у ј е п р он ађ е н ј о ш ј ед а н ф р аз еол ог из а м с к о мп он е нт о м к у н и ћ ко ји, због слич но сти ове две ж и в о т и њ е, п р и д р у ж у је м о од е љ к у п о с в е ћ е н о м з е ц у. По к у с н и (оглед ни) к у н и ћ ка же се за осо бу ко ја је за но во та ри је. То је осо ба ко ја са ма или на на го вор дру гих при ста је да про ла зи кроз ситу а ци је или до га ђа је ко ји су још не по зна ти и не ис пи та ни.
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 105 4.1.6. За све Сло ве не, као и за мно ге дру ге на ро де, за јед нич ко је ве ро ва ње да зец ко ји пут ни ку пре тр чи пут или којег путник сретне наговештава несрећу. Ово се веро - в а њ е у ч в р с т и ло у не к и м ф р а з е о ло ш к и м и з р а зи м а : бо ји се да му зец не пре тр чи пут, зец му је пре тр чао пут с а з н ачењ е м б ојат и с е к а к в е не с р е ћ е. Чо в е к у ко ји к р е ћ е н а пут зец на ја вљу је не сре ћу и у том слу ча ју по треб но је вра ти ти се на зад; оно ме ко иде на суд, зец на ја вљу је гу би так про це са, труд ној же ни смрт де те та ко је но си, лов цу и ри ба ру не у спех у ло ву (Гу ра 2005: 141). 4.1.7. Код п о је д и н и х и з р а з а м о т и в а ц и о н е с т р у к т у р е о б е л е ж а в а ј у д е т а љ е ко ји с е ти чу ло ва. На ста нак сле де ћих фра зе о ло шких обр та мо же се до ве сти у ве зу с чи ње ниц о м д а је з е ц н а о в и м п р о с т о р и м а ж и в о т и њ а ко ја с е н ај в иш е л ов и. Ф р аз еол ог из а м јед ним удар цем уби ти два зе ца озна ча ва по вољ ну си ту а ци ју у ко јој се јед ним по ступком по сти же дво стру ки успех. Исту осно ву има и из раз с п р е м а т и р а ж а њ, а зец у ш у м и, ко ји с е ко ри с т и к а д а не ко п л а н и р а и л и оче к у је не ш т о ш т о је не си г у р но од но - сно р а д у је с е не че м у з а ч и је о с т в а р е њ е по с т о ји м а ло в е р о в ат ноће. Ас о ц ијац и је н а лов с а ч у в а не с у и у и з р а з у уби ти (у п у ц а т и) ко га као зе ца с а зн а че њ е м у би т и ко г а б е з о б - зир но, без ми ло сти. Ка да се до ђе до не ког за кључ ка или ре ше ња про бле ма, упо тре биће мо ф р а з е о ло г и з а м у том гр му ле жи зец, што зна чи да је по го ђе на су шти на ства ри од но сно с у ш т и н а п р о б ле м а. 4.1.8. Зец као жи во ти ња не ма стал но ме сто ста но ва ња. С об зи ром на то да је плашљив, и да хи тро тр чи и бе жи на сва ки звук, он се ниг де не за др жа ва и ни за шта се не в е з ује. З б ог т о г а с е мо же р е ћ и д а је з еч ји ж и в о т р а с по ја с а н. Ф р аз еолог из а м т е р а т и з е ц а мо же се по ве за ти са жи во том не ког по је дин ца, то јест оног ко ји би се упу тио зечјим сто па ма од но сно про во дио да не без ре да и пра ви ла. 4.2. Зми ја (гу ја) 6 4. 2.1. З м и ја з ауз и м а це н т р а л но ме с т о у си с т е м у н а р од н и х в ер ов ањ а о ж ив от и њском св е т у. З а т о с е од л и к у је и з у з е т но б о г а т ом и р а зно в р сном си м б о л и ком. З и м у п р е сп а в а у свом мр тви лу (зи мов ни ку), а ле ти се хи тро кре ће иако не ма но ге. Те ње не осо би не су нео бич не и иза зи ва ју страх код љу ди, од врат ност и ве ро ва ње да ни је обич но прир од но би ће. Име јој се не по ми ње, јер по ве ро ва њу, ко је по ме не, то га и ује де. Уме сто име на у п о т р е б љ а в а ј у с е е уф е м и з м и и п о г рд н и н а з и в и: н е п о м е н и ц а, о к а м е н и ц а, п о г а н и ц а, 6 По што се зми ја још на зи ва и гу јом, ана ли зом су об у хва ће ни и фра зе о ло ги зми с ком понен том г у ја.
106 Драгана Корда ка м е н и ц а, г а д у љ а, к у ћ а р и ц а, д у г ач ка, она из тра ве. На род де ли зми је на до бре и зле: до бре су ко ри сне, јер та ма не га мад и њих љу ди не го не и не уби ја ју; зле зми је ује да ју и сво јим отро вом тру ју љу де и сто ку. Зми ја ко ја оби та ва око ку ћа у на ро ду се зо ве кућ а р и ц а, ч у в а р к у ћ а, ч у в а р и ц а. По ве ро ва њу, она се не го ни не са мо за то што хва та мише в е не г о и ш т о г о н и од к у ће зм и је о т р ов н и це. Та ко је н а с т ало д уал ис т и чко в ер ов ањ е о до брим и злим зми ја ма (Ку ли шић, Пе тро вић, Пан те лић 1998: 203 204). 4. 2. 2. Ви с ок с т е пе н м и т о ло г и ч но с т и ов е ж и в о т и њ е р а ђ а ч и т а в н и з ф р а з е о ло ш к и х из ра за у на шем је зи ку. Иако по сто је зми је ко је ни су отров не, она се сма тра ве ли ком о п а с н о ш ћ у, з б о г ч ег а је т р еб а и зб ег ав ат и. З б о г м ог у ћн ос т и и сп уш т ањ а о т р ов а п р и ује ду, сва ки кон такт са њом мо же би ти ко бан. Упра во за то се за не ко га ко је слаб и ло шег из гле да мо же ре ћи да из гле да као да га г у је п и ј у. 4. 2.3. Вр ло че с т о с е ус т аљ ен и о брт и с нази в ом ов е ж ив от ињ е корис т е з а и менов ањ е з л е, о п а ке, љут е о с о б е. Та ко с е о п ш т е з н а ч е њ е б и т и в р л о б е с а н, р а з ја р е н п р е н о с и по мо ћу некол ико ф р аз еолог из ама: бе са н (љут) као зми ја (г у ја), с и к т а т и као з м и ја, као да је ко г а гу ја ује ла. 4.2.4. Као што је по зна то, на зив ове жи во ти ње ве зу је се за би блиј ску при чу о Адаму и Еви. На на го вор лу ка ве зми је, ла ко вер на Ева је за гри зла плод ја бу ке са за бра њеног др ве та по зна ња до бра и зла, дав ши га и свом му жу Ада му, ко ји, та ко ђе не смо трено, на чи ни ве ли ки грех. На осно ву то га раз вио се из раз л у ка в (м у д а р) као зми ја, ко ји и м а зн а че њ е би т и в р ло л у к а в, п р е п р е де н. Ф р а з е о ло г и з а м ш а р е н а г у ја, та ко ђе, означа ва лу ка вог, под му клог чо ве ка ко ји скри ва сво је зле на ме ре, ко ји је у исти мах и до бар и зао. Ша ре но има не га ти ва ну сим бо лич ку вред ност ка рак те ри сти ка је не чис т е си ле. Пр е м а р е ч и м а Д р а г а не Мр ше ви ћ -Ра до ви ћ, см а т р а с е д а ш а р е но н а п л а н у пси хо ло ш ке и н т е р п р е т а ц и је ко но т и р а с а сви м ш т о до но си не с р е ћу, з ло, а с о ц и р а ју ћ и н а не по у з д а но с т, не в е р но с т, л а ж љи в о с т. Мо же с е з а к љу ч и т и д а с е н а ов ај н а ч и н код д е м о н с к и х б ић а којим а с е п р ип ис ује ш ар ен и а с п е к т, и ко ја с у п о п р и р о д и о л и ч е њ е лу кавости, обмањива ња, под му кло сти, оства ру је пот пу ни склад између изгледа, приро де и сим бо лич ке функ ци је (Мр ше вић-ра до вић 2008: 119). 4.2.5. У на ро ду је по зна то да зми ја спа да у ред хлад но крв них жи во ти ња, због че га јој је не о п ход н а с у н че в а е не р г и ја. И з р а з хла дан као зми ја мо ти ви сан је баш овом њеном к а р а к т е ри с т и ком. Пр в е н с т в е но с е ко ри с т и з а оп ис љу д и ч и ји де ло ви т е л а ( ру ке, но г е) мо г у би т и и з у з е т но х л а д н и. Ме ђу т и м, ов ај ф р а з е о ло ш к и о б р т би ће у по т р е б љ е н
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 107 и у слу ча ју ка да тре ба озна чи ти вр ло без о се ћај ну осо бу, тј. особу која не показује сво - је емо ци је. 4.2.6. Ве ро ва ње да зми ја има или да је не кад има ла но ге ши ро ко је рас про стра ње но. Не ки на ро ди ве ру ју да зми ја по ка зу је но ге ка да је ту ку, та да ње на ко жа пу ца, а под кожом се ви де но ге. Дру ги пак сма тра ју да се ње не скри ве не но ге ви де кад бе жи од ва тре. Ср би су убе ђе ни да зми ја има но ге (не ка да се на во ди и њи хов број: де вет но гу или дваде сет па ри но гу), али да их она не по ка зу је (Гу ра 2005: 228). На осно ву то га се и раз вио и з р а з к р и т и не ш т о као з м и ја н о ге, ко ји зна чи др жа ти не што у тај но сти. У ле ген ди из Дал ма ци је ка же се да је зми ја не ка да дав но, кад је Бог ства рао свет, хо да ла пра во као де вој ка, али ју је Бог про клео кад је ује ла Еву: учи нио је да бу де отров на и на те рао је да се кре ће без но гу (Гу ра 2005: 229). Ме ђу тим, у Књи з и п о с т а ња се на во ди да ју је Бог, због то га што је пре ва ри ла Еву, ка знио ти ме што ће се цео свој век ву ћи на тр бу ху. 4.2.7. С об зи ром на то да је зми ја отров на и хлад на, она се увек ка рак те ри ше као би ће ко је је спој зла и без о се ћај но сти. Упра во се ове људ ске осо би не опи су ју до во ђе - њем у ве зу са зми јом. Сто га се у слу ча је ви ма ка да се же ли ука за ти на то да од ре ђе на осо ба у сво јој не по сред ној бли зи ни има оно га ко јој же ли зло, а пред ста вља се као при ја тељ, од но сно да се до бро чи ни оно ме ко то не це ни и не за слу жу је ко ри сти из раз г а ји т и (ч у в а т и, х р а н и т и) зми ју у не дри ма (на ср цу). 4. 2.8. З а н и м љи в а си м б о л и ч к а т у м а че њ а у к а з у ју н а т о д а зм и ја, к а д а је у оп а сно с т и, чу ва са мо гла ву, а оста так те ла не. Ово је на шло од ра за и у фра зе о ло ги ји с м р с ка т и (з г њ е ч и т и) ко ме гла ву као зми ји но си зн а че њ е у н и ш т и т и не ко г а. Сл и ч н у по ру к у види мо и у из ра зу ста ти зми ји на врат с а зн а че њ е м о т к ло н и т и, опо в рг н у т и оп а сно с т. Т у је још је д а н ф р а з е о ло г и з а м ко ји у п у ћу је н а не з а ви д а н по ло ж ај зм и је од но сно не ке осо бе о ко јој је реч. Зна че ње би ти у вр ло те шком по ло жа ју, у ве ли кој му ци, не во љи ис к а з у је с е и з р а з ом са ви ја ти се као зми ја на тр ну. 4.2.9. Бли зи на зми је је знак опа сно сти, а би ло ка кав до дир са њом је сте ко рак до смр ти. Реп гла ва је смер ка ко расте степен опасности. Фразеологизам на га зи ти (стати) з м и ји на реп но си зн а че њ е и з ло ж и т и с е оп а сно с т и, од но сно з л у. З м и ји н је зи к је но си лац отро ва, те и нај ма њи ујед мо же би ти бо лан и ко бан. Упра во за то ће мо из раз ује де ко г а з м и ја у по т ре би т и к а да не ко на с т ра да и л и се п ре ва ри у не кој си т у а ц и ји. Све што има ве зе са зми јом, па и ме сто где она бо ра ви, опа сно је и не си гур но. То по ка зу ју и с л еде ћ и и з р аз и. Ф р а з е о ло г и з а м г у ји н а р у п а или з м и ји н а р у п а је с т е а с о ц и ја ц и ја з а
108 Драгана Корда ме с т о ко је к ри је ве л и ке не во ље, т ј. опа сно и не си г у р но ме с т о, а и з ра з ићи з м и ји у гр ло (на ру пу) об ја шња ва се као ср ља ње у очи ту опа сност. 4. 2.10. Ф р а з е о ло г и з а м оштар као з м и ја има зна че ње вр ло оштар, бри дак. При ликом ује да зми ја има из у зет но брз по крет, а ње ни вр ло оштри зу би иза зи ва ју бол и о с т а в љ а ју ви д љи в е р а не и т р а г о в е у г ри з а. З б ог т о г а с е по в р е де н а с т а ле у је дом зм и је по ре де са по вре да ма ко је мо же иза зва ти оштар, тј. бри дак нож. Оту да по ти че мо ти ва - ци ја за овај фра зе о ло ги зам. Исто та ко, че сто ће се за вр ло оштар нож или пред мет ре ћи да је оштар као зми ја. 4.2.11. Смук је зми ја ко јој се у на роду приписују нат при род не (ма гиј ске) мо ћи (Мр - ш е в и ћ -Ра д о в и ћ 2 0 0 8: 158). Ф р а з е о л о ш к а п о р е ђ е њ а пи ти као смук и пи јан као смук р а з л и к у ју с е у по гле д у г р а м а т и ч ке с т ру к т у р е. Пр ви м с е оп и с у је по је д и н а ц т а ко ш т о м у с е п ри п и с у је спо с о б но с т в р ше њ а о зн а че не р а д њ е у в е л иком с т епен у, док с е д руг и м по ре ђе њем озна ча ва ста ње као ре зул тат те рад ње. У мо ти ва ци ји ових по ре ђе ња ле жи в е р о в ањ е у н а тп рир од не спо с о б но с т и см у к а, ко ји мо же д а од узме м леко сви м к р ав ам а јед ног до м а ћ и н а з а јед н у ноћ ( Мр ше ви ћ -Ра до ви ћ 20 08: 159). О в о в ер ов ањ е мот ивис ало је и з н а ч е њ а н а в е д е н и х ф р а з еол ог из ам а : пи ти као смук п р ет ер ано м ног о п ит и, од но сно пи јан као смук пот пу но, до бе све сти пи јан. 7 4.3. Вук 4.3.1. Вук у бај ка ма, као опа сност за љу де, игра ве ли ку уло гу. Увек на сту па као не при јат е љ у ж и в о т и њском о б л и ч ју и т о ш т о с е че с т о по ја в љу ју к р в о лоч н и љу д и п р е т в о р е н и у ву ко ве не тре ба да за чу ди. По р е к л о в у к а о б ја ш њ а в а ј у н а р од н е л е г е н д е. Н ај р а ш и р е н ија у с в и м с л ов е нс к и м з о н а м а је с т е ле г е н д а о т о ме д а је ву к а с т в о рио ђ а в о, п р о т и в е ћ и с е Б о г у. Н а њ е г о ву де - монск у п рир од у у к а з ује и в ер ов ањ е д а вук а не т р еб а пом ињ ат и, н ар оч ит о ноћу, а к ад а с е т о у ч и н и, он д а г а о би ч но н а зи в а ју д ру г и м, з а ш т и т н и м и ме н и м а (н е п о м е н и к, ка м е - ник и сл.). Ако вук не ко ме пре ђе пут, сма тра се ло шим зна ком, док се не где, на про тив, в е ру је д а ву к до но си с р е ћу. Ве р о в а ло с е д а ву ко ви мо г у по не ш т о и д а п р ед ск а ж у, н а - ро чи то ка да је реч о сто ци (Ку ли шић, Пе тро вић, Пан те лић 1998: 117). Ма да се вук, з а т о ш т о в и д и н оћ у, м о ж е т у м а ч и т и к а о с и м б о л ј у т а р њ е г с у нц а, п р ев аг у и п а к и м а не г а т и в н а си м б о л и к а ов е ж и в о т и њ е у см и с л у д и в љи х и с а т а н ск и х си л а. При ч а ло с е 7 Же љ к а Ф и н к-а р с ов с к и н а в о д и д а и з р а з и пи јан као смук или пи ти као смук н е н о с е н е г а - т и в н у ко но т а ц и ју. О н и и ма ју с л и к у см у к а ба зи ра н у на њ е г о в ој спо с о б но с т и да од јед ном по п и је ве ли ку ко ли чи ну мле ка (Финк-Ар сов ски 2002: 50).
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 109 да из ла зи из шу ме у вре ме нај ве ће хлад но ће да би се јао страх по се ли ма и на па дао чо в е к а ( Bi der man 2004: 443). 4.3.2. Вук је лу ка ва и зла жи во ти ња ко ја се при су сре ту са чо ве ком пра ви хро ма да би га он да на па ла. У Ре ч н и к у с и м б о л а Х а нс а Биде рм ан а н ав од и с е с ледећ е: О н и с у лу ка ви, под му кли љу ди. Ако срет ну до бре љу де, пра ве се да жи ве не ду жно и као да не ма ју ни шта ло ше на уму, али њи хо во ср це је пу но гор чи не и лу кав ства. Вук у јагње ћој ко жи је сим бол за во дљи вих, ла жних про ро ка, чи ји је циљ да упро па сте бе за - з ле не љу де ( Bi d e r m a n 20 0 4: 4 43). Н а ш је з и к, т а ко ђ е, по з н аје ов ак а в ф р аз еолог из а м, ко ји с е ја в љ а и у в а ри ја н т ном о б л и к у. И з р а з в у к у ја г ње ћ ој ко ж и или в у к п о д ја г ње ћ ом ко жом има зна че ње ло ша, опа ка осо ба ко ја сво је зле на ме ре кри је под ма ском пле мени то сти и бла го сти, тј. дво лич на осо ба. 4. 3. 3. Ф р а з е о ло г и зм и у гл а в ном о т к ри в а ју не г а т и в а н од но с чо в е к а п р е м а ву к у з а чо ве ка вук је углав ном опа сна жи во ти ња ко ја у ње му иза зи ва страх. У на ро ду је по знат и з р а з д р ж а т и в у ка з а у ш и, што би зна чи ло из ла га ти се очи тој опа сно сти. У мно гим кул ту ра ма сло ви као оте ло вље ње по хле пе и окрут но сти. Вуч ји по глед озна ча ва не по - в е р е њ е и с т р а х од з в е ри ко ја ж и ви у чо по ру. А ко не ко г р а м зи в ом и не по у з д а ном чо в е - к у л а ко м и с ле но пов ер и неш т о, онд а ћ емо р е ћ и д а је дао ву ку ко зли ће да чу ва или је п о с т а в и о в у ка з а п а с т и р а. О ви ф р а з е о ло г и зм и н а с т а ју и н а о сно ву људ ског ис к у с т в а у о бл а с т и г а је њ а до м а ћ и х ж ив от ињ а и н ас т ојањ а д а с е оне с ач ув ају, н ар оч ит о од вук а, од ко јег им пре ти по себ на опа сност. 4. 3.4. М а ло је зн а че њ а ко ја од р а ж а в а ју по зи т и в а н од но с г о в о р н и к а јед не з а јед н и це п р е м а ов ој ж и в о т и њи. Ф р а з е о ло ш к и о б р т м о р с к и вук ис к у с а н, од в а ж а н, не у с т р а ш и в мо р н а р је д а н је од т и х р е т к и х п р имер а. П рв а с ас т а вн иц а ф р а з еолог из м а у к а з ује н а про фе си ју осо бе на ко ју се од но си, а дру га на ње го ву не у стра ши вост и од ва жност. 4.3.5. По знат је и из раз п о је о в у к м а г а р е ко ји с е у по т р е б љ а в а у си т у а ц и ји к а д а с е за та шка не ка не при јат на ствар, обич но скан дал и про ђе без по сле ди ца. Да бу де (остане) и вук сит и ов це на бро ју ка же се ка да се по стиг не спо ра зум по ко јем су сви за дов ољ н и, к а да је п р о на ђен ком п р о м ис. О ви и з ра зи на с т а л и с у у п рав о на о снову иск у с т в а љу ди у ве зи с по на ша њем ове жи во ти ње и ње ним на чи ном ис хра не. 4.3.6. Да би се не што од ра ди ло на вре ме и да би то има ло успе шан ис ход, нео п ходно је д а бу де св е же. Ф р а з е о ло г и з а м д е р а т и к у р ја ка док је врућ под р а з у ме в а д а с е не ки по сао из вр ши у не ко од ре ђе но и по год но вре ме.
110 Драгана Корда 4.3.7. Због ве ли ке гла ди, вук не пре за од то га да на пад не не ки чо пор жи во ти ња како би се за си тио. Глад је та ко ја га го ни на на пад, те се за ње га ве зу је осо би на да је не у стра шив, јер он сам ло ви плен из чо по ра. С об зи ром на то да је вук по знат као увек глад на жи во ти ња, че сто се код љу ди та огром на же ља и по тре ба за хра ном из ра жа ва по р ед б е н и м ф р а з е о ло г и змом гла дан као вук. 4.4. Ли си ца (ли ја, ли сац) 4.4.1. Л и си ца је позна т а у м но г и м на р од н и м т ра д и ц и ја ма к а о си м б ол з ло б ног л у к а в с т в а и подмуклости. Тако је зна че ње би ти вр ло му дар, лу кав, пре пре ден по кри ве но у српском је зи к у у п р а в о ф р а з е о ло г и зм и м а ко ји у св ом с а с т а ву и м а ју н а зи в ов е ж и в о т и њ е, а то су: с т а р а л и ја, ста ри ли сац, лу кав као ли си ца. Не г а т и в но м и ш љ е њ е и з р а ж а в а с е и к а д а с е к а же д а је л и си ц а и з у з е т но о б м а њи в а и крај ње пре пре де на жи во ти ња. Ка да је глад на и не на ла зи ни шта да је де, ко па по црв е нк а с т ој з е м љи, т а ко д а и з глед а к а о д а је у м рљ ан а к рв љу, б ац а с е д оле и з ад рж ав а ва здух. Пти це ви де ка ко она, то бо же, ле жи у кр ви и ка ко је ис пла зи ла је зик, те та да по ве ру ју да је мр тва. Оне се спу шта ју на њу и та да их ли си ца мо же згра би ти и по је сти. Та ко се по на ша и ђа во: пред жи ви ма се пра ви да је мр тав, све док их не шче па у сво је кан џе (Bi der man 2004: 206). Ф р а з е о ло г и з а м л и ја је д о л и ја л а од но си с е н а си т у а ц и ју к а д а је в а р а л и ц а у х в а ће н. О б јаш њ ењ е з а ов ај и зр а з можемо н аћ и у с ем а нт иц и гл аг ол а д о л и ја т и. У РСА НУ за ов ај гл аг о л н ав од и с е с ледеће зн ачењ е бит и у х в аће н у л у к а в с т ви м а, до ћ и у б е з а з ле н у си т у а ц и ју у ко јој л у к а в с т в о и п р е в а р а ви ше не по м а ж у. Ис т о зн а че њ е п р о н а л а зи мо и у РМС: би ти на по кон уло вљен упр кос лу кав ству. 4.4.2. Цр вен ка ста бо ја ње ног кр зна под се ћа на ва тру, а то је (као и ри са) свр ста ва у прат њу ђа во ла. Мо же мо упо ре ди ти из ра зе бе сан као ли си ца, бе сан као рис ко ји означа ва ју вр ло љу ту, бе сну осо бу. 4.5. Ме двед 4. 5.1. Ме д в ед з а у зи м а в а ж но ме с т о у н а р од н и м п р ед с т а в а м а о ж и в о т и њ а м а. Че с т о м у се при пи су је во де ћа уло га ме ђу шум ским зве ри ма. Ме ђу њи ма се не из два ја са мо сво - јо м с н аг о м н ег о и д у г о в е ч н о ш ћ у : п р е м а с р п с ко м в е р о в а њу, од с в и х з в е р и, н ај д у ж е ж и ви ме д в ед ( Г у р а 20 05: 116 ). О п а ж а њ е фи зи ч к и х св ој с т а в а ов е ж и в о т и њ е од р а ж а в а с е и на фра з е о ло г и ју. И з у з е т н у јач ин у чов ек а о би чно пор ед имо с оном коју и ма мед в ед, што по ка зу је из раз јак као ме двед.
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 111 4.5.2. Ми лан Шип ка у сво јој књи зи За што се ка же? д аје т ум ачењ е и зр аз а ме две ђа ус л у г а. К а д не ко, у н ај б о љ ој н а ме ри, св о јом ус л у г ом н а не с е не ко ме ш т е т у, а по не к а д и ве ли ко зло, ка же се обич но да му је учи нио ме две ђу услу гу. При чу о ме две ђој услуз и п р в и је з а б е л е ж ио у с в о ји м б ас н ам а рус к и б а с но п и с а ц И в а н А н д р е је в и ч К р и лов. Међу њ е г о в и м д ел им а и м а једн а б ас н а п од н а з и в о м П у с т и њ а к и м е д в е д, у ко јој се г о в о ри о не к а к в ом чо в е к у који је ж ив е о с а м, б е з и где и ког а. Једног а д ан а ус ам љ ен и чо век је срео ме две да, спри ја те љио се с њим и та ко су по ста ли не раз двој ни. Ка да је пу сти њак ле гао у хлад да се од мо ри, ме двед је же лео да оте ра му ву ко ја је оме та ла њ е г о в ог п ри ја т е љ а. У же љи д а у би је м у ву ко ја је с ле т е л а н а п у с т и њ а ко в о че ло, у био је и пу сти ња ка. Из ове ба сне из раз ме две ђа услу га пре не сен је у оби чан го вор па се да нас че сто упо тре бља ва у на шем је зи ку (Шип ка 2008: 188 189). 4. 5. 3. Ф р а з е о ло г и з а м с п а в а т и ка о м е д в е д ко ри с т и с е у си т у а ц и ји к а д а не ко сп а в а т в р д и м и в р е мен ск и д у г и м сном. О в а к а в с а н је т е ш ко не ч и м п р е к и н у т и и л и р е ме т и т и. Из раз ја сно алу ди ра на ме две да ко ји це лу зи му пре спа ва у пе ћи ни не оба зи ру ћи се на де ша ва ња из ван пе ћи не, а бу ди га тек пр во сун це про ле ћа. 8 4. 5.4. К ру п а н и з глед ме д в е д а мо т и ви с а о је и ф р а з е о ло г и з а м р о д и т и м е ч к у, што би зна чи ло ура ди ти не што с ве ли ким на по ром, тј. с му ком, као и из раз п р а в и т и о д м у - ве ме две да. О н с е у по т р е б љ а в а у с л у ч а је ви м а к а д а с е оп и с у је не ч и ји по с т у п а к к а д а с е н еш т о б е з н ач ај н о у в е л и ч а в а од н о с н о к а д а с е п р е т е р у је. Та ко ђ е, у м е с т о з о о н и м а ме двед, у овој кон струк ци ји мо же да се на ђе и лек се ма слон. О б е в а ри ја н т е с у р а с п р о - стра ње не, а об ја шње ње за што баш називи ове две жи во ти ње ула зе у са став овог из раз а в р ло је јед но с т а в но. До в о љ н а је с а мо п р в а а с о ц и ја ц и ја н а ов е ж и в о т и њ е, н а њи хов из глед, сна гу и ве ли чи ну. 4. 5. 5. Ус л ед ч ов еков о г д ел ов а њ а и м ењ а њ а п р и р о д е д о л а з и д о и з у м и р а њ а н е к и х ж и в о т и њ ск и х в р с т а. Јед н а од т а к ви х у г р о же н и х је д и н к и је с т е б е л и ме де в ед. Д а би т а в р с т а оп с т а л а и п р о д у ж и л а ш т о ви ше св о је по с т о ја њ е, н а у к а је п р ед у з е л а ри г о р о зне ме ре ко ји ма их шти ти, на при мер од ло ва. И у ве зи с овим, за не ко га ко је по ту пу но за шти ћен ка же да се је з а ш т и ћ е н као бе ли ме двед. 4.5.6. Из раз д о ћ и (ићи) меч ки на ру пу оп и с у је си т у а ц и ју у ко јој с е не ко и з л а же и з у- з е т но в е л и ком ри зи к у, т ј. до в о д и с е б е у в е л и к у оп а сно с т. О би ч но с е под р а з у ме в а д а 8 Осим ме две да, ду гим зим ским сном спа ва ју и хр чак и пух. У кор пу су су про на ђе ни из рази спа ва ти као хр чак, спа ва ти као пух са зна че њем спа ва ти твр дим сном.
112 Драгана Корда та осо ба ни је пот пу но све сна ри зи ка у ко ји се упу шта и по сле ди ца ко је он мо же изаз в а т и. 4. 5.7. В о ђ е њ е ме д в е д а би ло је не к а д а, и код н а с и код д ру г и х н а р о д а, це р е мо н и ја л- н о и и м а л о је к у л тн и к ар а кт е р. П р ил ико м т ак в о г о б ил аж ењ а, и д ућ и од н ас ељ а д о на с е љ а, ме д в ед је ле ч ио б о ле сн ике онако к ако с е т о одув ек рад ило п ри егз орц ис т и чком ле че њу то јест, до ди ром сво је ша пе (Чај ка но вић 2003: 123). Из тог ве ро ва ња про из и- ла зи из раз з а и г р а ћ е м е ч ка п р е д ч и јом к у ћ ом, ко ји зна чи да ће ло ше љу де сна ћи му ка у ко јој ће тра жи ти ту ђу по моћ. 4.5.8. За опис не ке оп ште си ту а ци је и при ли ка у дру штву, на при мер, до га ђа ја ко ји је не зн а т а н, к а д а с е до г о д и к а к в а м а ле н ко с т, ко ри с т и с е ф р а з е о ло г и з а м па ла му ва на ме две да. Ф р а з еолош ко зн а че њ е у ов ом п ри ме ру р а з ви ја с е до в о ђ е њ ем у в е з у д в а пој м а ко ја с у по св о јој в е л и ч и н и по т п у но с у п р о т н а м у в а је с у ви ше м а л а и не п ри ме т н а у по ре ђе њу са ме две дом. 4.6. Је лен 4.6.1. Нал и к д рвет у због сво ји х ро го ва, ко ји се с та л но об на в ља ју, је лен је ва ж ио за си м бол ж и в о т а ко ји с е о б н а в љ а, си м б о л но в ог р а ђ а њ а и п р о т о к а в р е ме н а (Še va l i je 2004: 323). Ме ђу тим, за на шу је зич ку кул ту ру ова ње го ва осо би на уоп ште ни је за ни мљи ва. Је лен је још и сим бол бр зи не и ско ко ва, али и стра ха. Ма те шић у свом Fra ze o lo šk o m r je č n i k u б е ле ж и с а мо је д а н ф р а з е о ло г и з а м с н а з и в ом ов е ж и в о т и њ е. Ф р а з е о ло ш ком је ди ни цом лак као је лен же ли се ука за ти на осо бу ко ја је вр ло бр за и хи тра. У окви ру ф р а з е о ло г и је по не к а д с е мо же г о в о ри т и о си но н и м и ч ном од но с у и з ме ђу ф р а з е о ло г и- з а м а. Ве в е ри ц а с е, т а ко ђ е, од л и к у је х и т ри м, н а гл и м к р е т а њ е м, п а о си м н а зи в а зец и је л е н и њ е н о и м е у л а з и у с а с т а в ф р а з е о л о ш к и х је д и н и ц а з а о б е л е ж а в а њ е в р л о б р з е осо бе, па ће мо још ре ћи да је не ко брз као ве ве ри ца. 4.7. Слон 4.7.1. До с а д с мо р а зм а т р а л и ф р а з е о ло ш ке је д и н и ц е с а н аз ив им а д ив љи х ж ив от ињ а ко је ж и в е н а н аш и м п р ос т орим а п а је јасно з аш т о с у он и мо т и ви с а л и н а с т а н а к м но г и х ф р а з е о ло г и з а м а у с рп ском је зи к у. Ме ђу т и м, у ко р п у с у и м а и п ри ме р а с н а зи ви м а д и- в љи х ж ив от ињ а које н ис у к ар а кт ер ис т и чне з а н а ше поднеб љ е. Ф р аз еолог из м и ов ог л е кс и чког с ас т ав а о би ч но с у з а с т у п љ е н и и у д ру г и м је з и ц и м а. П р в и н а л и с т и ов и х жи во ти ња је сте слон, а ту су и ка ми ла, лав, мај мун и кро ко дил.
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА НАЗИВИМА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА 113 4.7.2. Ма да је слон за за пад ни свет жи ва сли ка те жи не и не спрет но сти, Ази ја има о њ е м у д руг ач ије п р едс т ав е. Слона јаш у к раљ е ви, па он, да к ле, си м б о л и зу је к ра љ ев ск у моћ. Слон је још сим бол по сто ја но сти, ду го веч но сти и не про мен љи во сти. Сим бо лиз у је сн а г у, н а п р е д а к и м у д р о с т (Še va l i je 20 0 4: 8 43). Н а о сно ву чо в е ко в ог ис к у с т в е ног зн а њ а д а ов а ж и в о т и њ а и м а до б р о п а м ће њ е, р а з вио с е и ф р а з е о ло г и з а м п а м т и т и ка о слон или и м а т и с л о н о в о п а м ћ е њ е, ко ји зна чи ве о ма до бро пам ти ти. 4.7. 3. К а о и ме д в е д а, с ло н а, т а ко ђ е, д р ж и мо з а не з г р а п н у и т р а п а ву ж и в о т и њу. З а оног ко је груб и не ма сми сла за фи не ства ри, па ру ши све око се бе ка же се да се пона ша као слон у ста клар ској рад њи (Шип ка 2009: 189). 4.7.4. Ве л и ч и на ов е ж ив от и њ е под с т ак ла је ра з в ој и ф р а з е о ло г и зма з е в а т и као с л он. О в ај и з р а з у по т р е би ће мо у си т у а ц и ји к а д а к в а л и фи к у је мо н а ч и н н а ко ји не ко з е в а уко ли ко то чи ни ши ром отво ре них уста. 4.7. 5. При св ој н и п ри де в и з в е де н од и ме н и це слон у по т р е б љ а в а с е у си н т а г м а т ском спо ју сло но ва кост, ко јим се обе ле жа ва вр ста дра го це ног ма те ри ја ла до би је ног од де - ло в а т е л а ов е ж и в о т и њ е и ко ри ш ће ног у и з р а д и не к и х п р ед ме т а. О в ај спој з а с т у п љ е н је у ф р а з е о ло г и зм и м а з а т в о р и т и с е у к у л у о д с л о н о в е ко с т и и жи ве ти у ку ли од слоно ве ко сти. Оба из ра за упу ћу ју на изо ло ван на чин жи во та, ко ји не ма ве зе са ствар но - ш ћ у. Ме ђ у т и м, м о р а м о н а п о м е н у т и д а у о в и м ф р а з е о л ош к и м јед ин иц ам а н ос ил а ц зна че ња ни је при дев из ве ден од зо о ни ма слон, не го име нич ка син таг ма. 4.8. К р о ко д и л 4.8.1. За чо ве ка ко ји се пре тва ра да је оја ђен и ожа ло шћен због не чи је не сре ће, а у ствари с е по т ај но т о ме р а д у је, ко ји ја в но оп л а к у је ж р т ву в л а с т и т ог н а си љ а и л и сп ле т ке, ка же се да ли је (р о н и) к р о ко д и л с ке с у з е. И з р а з, д а к ле, зн а ч и к р ај њ е л и це ме р је, л а ж но с а ж а љ е њ е, л а ж но и з р а ж а в а њ е ж а ло с т и и с л. М и л а н Ш и п к а у св ом де л у За што се каже? о б ја ш њ а в а н а с т а н а к ов ог ф р а з е о ло г и зм а. По ш т о с у к р о ко д и л у с у зне и п љу в ач не жле зде у те сној ве зи, он ре флек сно пу шта круп не су зе кад про жди ре жр тву. На ро ди ко ји ж и в е у к р а је ви м а где и м а к р окод ил а з ап а зи л и с у т у по ја ву, п а с у по че л и в е р о в а т и да кро ко ди ли опла ку ју сво је жр тве (Шип ка 2008: 215 216). 4.8.2. По ред кро ко дил ских су за по сто ји и из раз кро ко дил ски смех, са зна ча њем лажан, не ис крен смех. Ла ко је об ја сни ти ка ко је на стао овај из раз. По што су к р о ко д и л с ке с у з е л аж н е с уз е, п р и д е в к р о ко д и л с к и до био је зна че ње ла жан, па је та ко, он да, и ла жни смех по стао к р о ко д и л с к и с м е х (Шип ка 2008: 216).