Театар онто ло шке рас пра ве Ве ли ки ин кви зи тор

УДК: 821.161.1.09-31 Достојевски Ф.М. 821.161.1:1 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Issue 2/2013, стр. / pp. 619 630. Театар онто ло шке рас пра ве Ве ли ки ин кви зи тор Синиша Раденковић* Епархија жичка, Ивањица Апстракт: Са књи жев ног аспек та ро ма ни и ликови Ф. М. Достојевског, због начина доминантне нарације нагињу реализму. Међутим, драматичне расправе, философски проткани дијалози и иновације у књижевности, учиниле су га веома блиским модернизму. За разлику од Исповести Блаженог Августина, у Великом инквизитору није преовладао субјективни психолошки ауторитет, већ пажљиво разрађена онтолошка ретроспектива човечанства. Наиме, многи критичари су у његовим делима видели просту доминацију психолошког разоткривања ликова. Као последица психолошке анализе јавља се мо рал као га рант чо веч но сти. Ова ква анализа, осиромашила би богату ризницу онтолошких и христолошких бисера. Велики инквизитор није само схизофрена апстракција и пројекција психолошки дотрајалог људског ума. Велики инквизитор је, пак, суштинска претња модернизма христоликости и достојанствености човека. При мар ни циљ овог есе ја је да на не по сре дан начин укаже на нераскидиву везу између светоотачког богословља и књижевних ликова Ф. М. Достојевског, a самим тим и целокупног његовог стваралаштва. Кључне речи: Достојевски, христологија, онтологија, књижевност, слобода, грех. Ми смо на ви кли да о тај ни сло бо де су ди мо уну тар ка те гори ја су прот ста вља ња и нео п ход но сти. По сле ди ца је са мог па да то што ми не мо же мо да за ми сли мо по слу шност ко ја не би би ла роп ство, или сло бо ду ко ја не би би ла пре те ри вање (рас пу ште ност). * sinisaradenkovicpp@gmail.com. 619

Теолошки погледи / Theological Views XLVI (2/2013) По што нас је пр ва не по слу шност учи ни ла ро бо ви ма на ше соп стве не во ље, ми ви ше не раз у ме мо да истин ска сло бо да пре ва зи ла зи су прот ност нео п ход но сти и не за ви сно сти. K. фон Шо борн (1972) 1 Оча ран хри сто ли ком љу ба вљу, До сто јев ски са гле да ва про лазну и бе сми сле ну не сло бо ду иза тка ну сва ко дне ви цом. Во ле ти и ујед но би ти сло бо дан у сво јој љу ба ви зна чи ова пло ти ти се и прими ти у се бе су шти ну во ље ног. Циљ љу ба ви је да дво је по ста ну јед но. Све стан тра гич но сти без Хри сто ве љу ба ви, и да је ова плоће ње ма те ри ја ли за ци ја сло бо де и љу ба ви, До сто јев ски у ли ко вима Ива на и Аљо ше из но си бор бу сво га ср ца, тог рат ног по ља 2 где сва ко пр вен стве но мо ра да од не се по бе ду пр во за се бе. За људ ски ум спа љен на ло ма чи не де лат не и са ња лач ке сло бо де и љу ба ви, хри сто ли ка љу бав је не мо гу ће чу до на зе мљи. По Ива ну Ка рама зо ву, хар мо ни ја све та је не мо гу ћа и он иде ко рак да ље у сво ме по ри ца њу: же ли да по рек не бо го лик у чо ве ку, да га обе сми сли и да чо ве ка обез о бра зи. Аљо ша под се ћа сво га бра та на Оно га ко ји је Је ди ни без гре ха и на Ње го ву Крв. Иван то до бро зна, крст је стра шан до каз, све док вас кр се ња и сто га он на овом до ка зу и изгра ђу је ле ген ду о Ве ли ком ин кви зи то ру. Основ на по став ка у гра ђе њу овог си сте ма је раз у ме ва ње чо веко ве сло бо де и ње не ма ни фе ста ци је у сва ко днев ном жи во ту. Пола зне осно ве ове ле ген де за ди ру, с јед не стра не, у ни че ов ски свет под зе мља, у не га ци ју са мо га се бе, а на ро чи то дру гих, а из над све га же ли да при ка же да је Тво рац не што пре ви део, и да бо жан ско би ће по се ду је де тер ми ни зам. Про блем пред ко јим нас по ста вља До стојев ски је про блем од но са лич но сти као ег зи стен ци јал ног цен тра ко ји ру ко во ди ди ја лек ти ком смр ти и вас кр се ња и хар мо ни је све та и ети ке ко ја из ла зи из уни вер зал не це ли не. 3 Глав на ми сао у оп ту жни ци из ра же на је у ре чи ма: Чо век је слаби ји и под ли ји не го што си Ти о ње му ми слио. Сли ка чо ве ка ка кву 1 Наведено према: Монах Теофан, Тајна слободе у обоженом човеку по Светом Максиму Исповеднику, Видослов, бр. 30 (2003), стр. 101, н. 16. 2 Пре по доб ни Ју стин Ће лиј ски, Фи ло со фи ја и ре ли ги ја Ф. М. До сто јев ског, Са бра на де ла Све тог Ју сти на Но вог у 30 књи га, књи га 6 7, Ма на стир Ће ли је, Бе о град 1999, стр. 21. 3 Nikolaj Berđajev, O čovekovom ropstvu i slobodi : ogled o personalističkoj filozofiji, prevod Ljiljana Jovanović, Novi Sad 1990. 620

Синиша Раденковић, Театар онтолошке расправе Велики инквизитор је Бог за ми слио за ње га, нео ства ри ва је, не ствар на и под ле же па радок су. Ин кви зи тор же ли да опи ше у глав ним цр та ма овај план. По ње му, од но си из ме ђу Бо га и чо ве ка у су шти ни се за сни ва ју на пу ној сло бо ди, до те ме ре да на ста је па ра док сал но ста ње: не моћ Твор ца ко ји сам се бе огра ни ча ва у сво јој све мо ћи. Имаш ли Ти пра ва да нам от кри јеш ма кар јед ну од тај ни оно га све та, из ко јег до ла зиш? Не, не маш пра во, јер то от кри ве ње би ло би до да так на оно не када шње, а то би зна чи ло да од у зи маш љу ди ма сло бо ду ко ју си толи ко бра нио док си био на зе мљи. Сва Тво ја но ва от кри ве ња би ла би на пад на сло бо ду људ ске ве ре, јер би се она по ја ви ла као чу до; ме ђу тим, ти си уз ди гао из над све га, још та да, пре хи ља ду и пет сто ти на го ди на 4 упра во ту сло бо ду ве ре. Сва ова ква раз ми шља ња ло гич но се са жи ма ју у глав ни члан Ин кви зи то ро вог ма ни фе ста: Ми ће мо из гра ди ти на ше цар ство. Ова си ли на убе ђе ња от кри ва же љу Ин кви зи то ра да убе ди са мог себе да Не бе ско цар ство ни је за чо ве ка, нео ства ри во је. За ње га са модо вољ ног Цар ство не бе ско је не по треб на аван гар да. Сто га енер ги ју жи во та не тре ба ра си па ти на дру ге не мо гућ но сти не го је упо треби ти ов де на зе мљи. Та ко ате и зам ни је то ли ко на чел но по ри ца ња Ап со лу та, ко ли ко ап со лу ти за ци ја ово га све та, те жња ка ове ко ве чењу чо ве ка ми мо Бо га, то је утвр ђи ва ње ве ре ван Бо га. Ди ја лек ти ка чо ве ко ве суд би не у злу по пу ња ва про стор оп ту жбе. Иван Ка ра мазов по чи ње са по ри ца њем са ме љу ба ви у чо ве ку, бу ду ћи да је љубав свој ство Бо га. У Ле ген ди о Ве ли ком Ин кви зи то ру, ра за ра ње се про ду бљу је, јер ту ви ше ни Бо жи ја љу бав ни је љу бав. Чо век, ли шен бо жан ског у се би раш чо ве чу је се, и у исто вре ме Бог гу би сво ју божан стве ност. Ова пло ће ње Хри сто во по ста је не ствар но; гу би се пове за ност из ме ђу Бо га и чо ве ка, а та да ни Хри сто ва жр тва не ма приме не. Он то ло шки де тер ми ни зам од ро дио би ова пло ће ну ве зу Оца и све тво ре ви не на чел но са чо ве ком. Ако Бог по сто ји, он је Отац, а чо век, да би по сто јао, мо же по сто ја ти са мо као Ње го во де те. 5 Шта је чо век за Ин кви зи то ра? Слаб и ру жан створ, ко јим влада ју ко смич ке и ма те ри јал не сти хи је. Ну жност ко јом је оде вен чи ни га ани мал ним и по ро зним. Ње го ви би о ло шки ин стинк ти пре о вла да ли су он то ло шку струк ту ру ње го вог би ћа. Ар гу мент 4 Фјо дор М. До сто јев ски, Бра ћа Ка ра ма зо ви, ро ман у че ти ри де ла са епи логом, пре вод Ми ло сав Ба бо вић, Из да вач ка рад на ор га ни за ци ја Рад, Бе о град 1986, пр ви део, стр. 275. 5 Павле Николајевич Евдокимов, Легенда о великом инквизитору, Теолошки погледи, број 4, Бе о град 1981 (пре узето са http://www.veru jem.org/teo lo gi ja/evdo kimov_pav le_ve li ki_ink vi zi tor.htm; по се ћено 1. 3. 2013. г.). 621

Теолошки погледи / Theological Views XLVI (2/2013) ње го ве ин стинк тив но сти је да Оно ме у чи јим ру ка ма је хлеб чо вечан ство ће се по кло ни ти као по слу шно и за хвал но ста до. У име хле ба из бри са ће по јам гре ха и зло чи на, јер има са мо глад них. Увек ће она ста ра страст за бла го ста њем иза зва ти рат про тив навод но су ро вих ду хов них на че ла, јер су то бо же не до сти жна та наче ла хле ба не бе ско га. 6 Ин кви зи тор осу ђу је Хри ста што ни је прихва тио по ну ду ку ша ча у пу сти њи и што је у име сло бо де и љу ба ви од ба цио си лу чу да, тај не и ауто ри те та. 7 Чо век ће раз ру ши ти хра мо ве и про да ће сво ју сло бо ду за комад хле ба. Нај зад не да се за ми сли ти да сло бо де и зе маљ ског хле ба бу де до вољ но за све, јер ни ка да они не ће би ти ка дри ме ђу со бом по де ли ти... за то што су сла би, по роч ни, ни штав ни и бун тов ни ци. 8 Ко лек тив на ре ал ност и со ци о ло шки ми то ви су ре ал не вред но сти чо ве чан ства, али ни ка ко и ре ал не лич но сти. На сто ја ње да се свет обје ка та и ем пи риј ског бро до ло ма пре не се у ег зи стен ци јал ни простор и цен тар он то ло ги је има као ре зул тат сла до стра шће и ате и- зам. Упра во је Хри стос га рант од по ро бља ва ња лич но сти од стра не све та обје ка та чи не ћи је са мо стал ном ствар но шћу, не за ви сном од не ких дру гих не по крет них објек та што по сто је. Ка да је Св. Максим при ка зао во љу за ви сну од при ро де ни је за бо ра вио ипо ста сну ди мен зи ју ни у хри сто ло ги ји ни у ан тро по ло ги ји. На су прот то ме, за јед но са це лим грч ким све то о тач ким пре да њем, до бро је уви део да при род но по сто ја ње по при ма сво ју ква ли фи ка ци ју и на чин, у ства ри са мо сво је зна че ње, од лич но сти или ипо ста си, ко ја ни је са мо је дан од аспе ка та при род ног по сто ја ња, не го сам ње гов центар. Овај за кљу чак из но ва илу стру је уме сан суд ко јим је о. Ге ор ги је Фло ров ски јед ном оце нио Мак си мов си стем: Све ће би ти обо же но Бог ће би ти све у све му. Али то не ће би ти учи ње но си лом. Са мо обо же ње мо ра би ти при хва ће но и усво је но сло бод но и са љу ба вљу... Св. Мак сим је овај за кљу чак из ву као из јед не ег закт не хри сто лошке док три не о две во ље и енер ги је. 9 Нај пре ча и нај бол ни ја бри га јед ног чо ве ка је да се осло бо ди стра шног оп те ре ћу ју ћег да ра сло бо де и да га не ко ме пре да. Слобо да из бо ра за ње га је то ли ко стра шно бре ме да би он од био и по сум њао у сли ку и исти ну Бо жи ју, ако би га оп те ре ти ли том слобо дом. Нај стра шни ја ствар да ро ва на чо ве чан ству је сте из бор, 622 6 Ibid. 7 Достојевски, op. cit., стр. 280. 8 Ibid., стр. 278 280. 9 Георгије В. Фло ров ски, Ви зан тиј ски Оци V VI II ве ка, Ма на стир Хи ландар 1998, стр. 227.

Синиша Раденковић, Театар онтолошке расправе Велики инквизитор сло бо да, та ко ка же Кјер ке гор у свом Днев ни ку, 10 Христос долази у свет пра зних ша ка ; 11 ње гов по зив у сло бо ду пре ва зи ла зи чо веко ву при ро ду и мр ви је. Кри ти ка је упе ре на про тив до сто јан ства чо ве ка. На вод но, љу ди ни су ка дри да оства ре бо жан ску за ми сао и при зва ње у Цар ство не бе ско, јер ра ди је би при хва ти ли чу до не го Хри ста, и ме ња ли сло бо ду за хлеб. Уме сто да огра ни чиш чо ве кову сло бо ду, Ти си је још про ши рио. По сма тран у овој све тло сти бес крај не сло бо де, це ло ку пан жи вот има го рак укус оних ис куше ња у пу сти њи и та ко се све му ке сло бо де за у век то ва ре на ле ђа смрт ног чо ве ка. 12 Хри стос тра жи сло бод ну љу бав, што је за гор доу мље мо дер ни зма ле де но до ба. Су шти на ни хи ли зма, са ста но ви шта исто ри је би ћа, је на пу штеност би ћа уко ли ко се у на пу ште но сти до га ђа да се би ће упу шта у сми ца ли це. Из овог раз ло га то ни је пад или не што не га тив но. За то је чак и нео п ход на бор ба да би се утвр ди ло ка кво чо ве чан ство може да до вр ши ни хи ли зам. У Ни че о вом ни хи ли зму зна ци по след ње на пу ште но сти би ћа је су про гла ша ва ње вред но сти и иде ја. 13 Чо век пр вен стве но ни је сло бо дан од смр ти и то са зна ње га при ти ска, нагла ша ва Шек спир у Ха мле ту. 14 Онтолошки систем код Инквизитора не састоји се у томе да се одгонетне космичка загонетка човека, његовог живота и смрти, него да се прикаже трагикомични спев о томе како се Бог преварио. Човек је у стварности слабији и ружнији него што је то било допуштено у Божијем плану. Глупава дечурлија, немоћни бунтовници који не могу да издрже побуну; обливајући се глупим сузама својим, они ће при зна ти, нај зад, да онај ко ји их је ство рио као бун тов ни ке, мо ра би ти да се исме вао над њи ма. Не мир, за бу на и не сре ћа то је данашња судбина људи, која се неминовно завршава међусобним и свеопштим људождерством, очајничким заклињањем да би спасли људе од њих самих. Човек је најважнија сировина зато што остаје субјект свог искоришћавања и што допушта да му се воља изједначи са тим и аутоматски постаје објекат напуштености бића. Сразмерно овоме свет је постао несвет, јер је истина бића напустила бивствују- 10 Епископ Калист Диоклијски, Предговор, у Христо Јанарас, Слобода морала, Крагујевац 2007. године. 11 Достојевски, op. cit., стр. 277. 12 Евдокимов, op. cit. 13 Мартин Хајдегер, Мишљење и певање, превод Божидар Зец, Нолит, Београд 1982, стр. 30 38. 14 Иван Вукадиновић, Eсеј о слободи, преузето са www.vecnavatra.com /pdf//fre- men.pdf (по се ћено 1. 3. 2013. г.). 623

Теолошки погледи / Theological Views XLVI (2/2013) ће. 15 (Мотив је често препознатљив код Толстоја, нарочито кроз припо вет ку Смрт Ивана Иљича.) Ин кви зи тор је твр до убе ђен да ако игде постоји хармонија, онда то није за овакве гуске. Човек, изван ове хармоније, није друго до предмет вечитог изругивања Божијег. 16 Осу да Хри ста не по сред но се ши ри кроз ди ја лог Ива на и Аљо ше у чи та вом ро ма ну. Иван Ка ра ма зов је у сво јој по себ но сти уства ри са бор на лич ност свих ли ко ва из де ла До сто јев ског (Рас кољ ни ко ва, Сви дри гај ло ва, Ста вро ги на, Ки ри ло ва, Вер хо вен ског и др.). Те ма ко ја је Ива на до ве ла до бу ни ла, без дан сло бо де и бес крај за љу бљено сти чо ве ка у зло, ло гич но се све ла у стра да ње чо ве чан ства, а наро чи то де це. Хер ме тич ки за тво рен у пет про стих чу ла у су да ру са са зна њем про ја вљу је сво је би ће на ра зно род не на чи не. Сле ду ју ћи ем пи риј ском по зна њу да чо век све сно чи ни зло, раз от кри ва гор ку тра гич ност и са мо у би лач ко оча ја ње ра ци о на ли зма. Ма ти ја Бећ ковић у сво јој по е ми Бо го ја вље ње увер љи во пре но си ди ја лог у на ма бли ско под не бље. Про сеч ни и сва ки да шњи ли ко ви на са ти ри чан на чин обра ћа ју се Бо гу. Па та ко не ки Ни ко ла При јен тин у обраћа њу Бо гу ка же: Па као смо, Бо же, за во ље ли да и у ра ју за њим би че зну ли, од ра ја би пак о на чи ње ли... 17 Иван је по пут маг не та приву као у свој ум све под му кле и без о се ћај не зах те ве све та. Из гле да да је чо ве ку и с на ме ром да то са зна ње да би уви део сво ју не моћ пред ти ра ни јом гре ха. Пред чу до ви штем ан ти сло бо де, а не мо ћан да се пот чи ни си ли ко ја узи ма об лич је скор пи је, бо го лик у се би по ста вља под лу пу про све ће но сти и вра ћа сво ју ула зни цу Бо гу. Уба чен у че љу сти вре ме на и про сто ра, ка те го ри ја ко је га чи не поро зним, бун тов нич ки од ба цу је сво ју при ви ле ги ју веч но сти. Се виљски Ве ли ки ин кви зи тор, за па љен сво јом иде јом, на сто ји да грех, зло и зло де ла оправ да при пи су ју ћи их Твор цу сло бо де. Да ни је било сло бо де не би би ло ни зла. А ка ко од го вор ност не ма ме ста у њего вом си сте му вред но сти у ко јем вла да страх, за пре па шће ност и нео п ход ност, сло бо да је са мо не зва ни гост у људ ској при ро ди. Па ра докс сло бо де во ље ле жи у по ла зним осно ва ма по сма тра ња овог фе но ме на. На и ме, ако по сто ји свест о жи во ту у усло ви ма постот пад ног или па лог ада мов ског жи во та, а са мим тим и пре у смере њем то ка сло бод не ко му ни ка ци је из ме ђу Бо га и Ада ма, по ста је мо објек тив ни у чи ње ни ци да је на ста ла еро зи ја исти ни тог пра во жи во та. Он то ло шка рам па по ста вље на је из ме ђу па лог, из гна ног и нео ства ре- 15 Хајдегер, op. cit., стр. 31 32. 16 Видети: Евдокимов, op. cit. 17 Матија Бећковић, Бо го ја вље ње, Реч и мисао, Издавачка радна организација Рад, Бе о град 1985. год стр. 8. 624

Синиша Раденковић, Театар онтолошке расправе Велики инквизитор ног Ада ма и Но вог Ада ма Хри ста. Њу мо же да по ме ри ис кљу чи во обо стра на љу бав Бо га и чо ве ка, сло бо да ко јом је оде ну та твар ност чо ве ка и хри сто цен трич но стре мље ње чо ве ка. Да кле, исти на све та ни је у ње го вом ства ра њу (тј. по чет ку), не го у ње го вом обо же њу (тј. до вр шет ку). 18 Чо век оп шти са јед ним ви шим по рет ком ствар но сти, у ко јем ви ше не ва жи на ту ра ли стич ка по де ла на ја ке и сла бе, не го, на про тив, ту ва же ка те го ри је, ста рог чо ве ка и но вог чо ве ка, по дела на љу де у Бо гу, и на љу де из ван Бо га. Ми тја, ис цр пљен раз вра том и ка ра ма зов ским жи во том, при се ћа се Ши ле ро вих сти хо ва о ле по ти и уз ви ку је: Да ли су ме по пра ви ли? Ни ка ко... Па ипак, зло ко је је про др ло у ње го ву на му че ну ду шу, ни је уни шти ло ње го ву спо соб ност да осе ћа ле по ту, чи сто ту. Бо жан ски Ерос ни је уга шен злом: Не ка сам про клет, не ка сам ру жан и по дао, али ја ипак це ли вам крај одежде ко јом је оде нут мој Бог. Ма да ко ра чам пу тем ђа во љим, ја сам ипак син Твој Го спо де, и љу бим Те бе, осе ћам ра дост без ко је свет не мо же да по сто ји. 19 А шта има јад ни је од јад ни ка ко ји сам се бе не жа ли, ко ји опла ку је смрт Ди до не што је умр ла из љу ба ви пре ма Енеји, а не опла ку је сво ју смрт ко ја му је до шла од то га што не љу би Те бе Бо же... 20 Пре ма то ме, Бог не оп шти са све том као са објек тив ном дато шћу, јер је свет Ње гов про дукт. Бу ду ћи да су ство ре на би ћа про извод Ње го ве сло бод не во ље, Он их зна не та ко што ум на са зна је ум но, а чул на чул но, не го све по зна је са мо као Сво ју во љу, као Сво ју љу бав. Ње го ва је же ља да он по сто ји у веч ној за јед ни ци са Њим ко ју је омогу ћио Ње гов Син. Же ља је Бо жи ја, да би ћа, при че шћу ју ћи се Бо гом, по сто је на ве чан на чин. Бог, да кле: По зна је свет она квог ка кав же ли да свет по ста не у ес ха то ло шком Цар ству Не бе ском. 21 Бог је ство рио свет да овај по ста не Цр ква и да та ко по сто ји веч но во згла вљен у Лого су. Ства ра ње све та ни је оства ре ње Бо жи је во ље не го са мо по че так ње ног оства ре ња, јер је циљ ства ра ња да се свет ли тур гиј ски сје ди ни са Бо гом у Хри сту ка ко би тво ре ви на мо гла да по сто ји веч но. 22 Испа шта ње, ко је за ди ре и у уну тра шњи жи вот Бо га, иза зва но је чо веко вом сло бо дом и чо век је упра во онај ко ји вр ши на си ље над Бо гом, при мо ра ва ју ћи Га да тр пи из о па че не об ли ке ње го ве сло бо де. Хри стос 18 Вла дан Пе ри шић, По сто ји ли па три стич ка те о ри ја иде ја, у Вла дан Пери шић, Рас кр шћа: сту ди је о је лин ској и хри шћан ској фи ло со фи ји, Бе о град: Пла то, 1996, стр. 71 92. 19 Евдокимов, op. cit. 20 Sv. Aurelije Augustin, Ispovijesti, prevod Stjepan Hosu, Biblioteka Centra za koncilska istraživanja, dokumentaciju i informacije, Zagreb: Kršćanska sadašnjost, 1973, str. 21. 21 Перишић, op. cit. 22 Ibid. 625

Теолошки погледи / Theological Views XLVI (2/2013) до ла зи у свет да би по ка зао Бо жи ју жеђ за љу ба вљу у сло бо ди, а не за удво рич ким за но си ма упла ше ног ро ба. Бог је за во лео чо ве ка више не го Са мо га Се бе, и остав ши ве ран сво јој љу ба ви, Хри стос по тврђу је пра ви лик чо ве ка и ње го во при зва ње да бу де де те сло бо де, де те у сло бо ди и уз ви ше не жр тве. 23 Ти си по же лео да Те љу ди сло бод но во ле, да до бро вољ но иду за То бом оду ше вље ни. Циљ аскезе и испосништва не састоји се у усавршавању своје воље, нити у јачању својих моћи, него у човековом очишћењу и усклађивању са вољом Божијом. Аскеза је преображавање свога Ја, потрага и препознавање онтолошког темеља постојања координираног присуством Христовим. Она је рађање новог човека. Ово рађање не настаје вежбањем усамљеникове воље, не у пустињи, него у сједиње њу бо жан ског и чо ве чан ског све та. 24 Св. Мак сим се ба ви, из ме ђу осталог, и аскетским импликацијама. Својим визијама човека који у своме бићу рефлектује структуру космоса, Дионисије је Св. Максиму послужио да изрекне космички закључак Евагријеве подвижнич ке стра те ги је, у афо ри зму по пут овог: Мо нах је одво јен од свега и сје ди њен у све му. 25 Уместо грубог старозаветног закона човек је имао од са да сло бод ним ср цем да ре ша ва сам шта је до бро и шта је зло, има ју ћи за ру ко вод ство са мо твој лик пред со бом. 26 Ако при хва ти мо мо рал ност као рав ња ње чо ве ка са ауто ри татив ним и кон вен ци о нал ним за кон ским про пи сом, он да ети ка поста је ње гов али би за не ре шив ег зи стен ци јал ни про блем. Он бе жи у ме ђу е тич ки про стор, би ло ре ли гиј ско фи ло соф ски или по ли тички, да би ма ски рао тра ге ди ју сво је, би о ло шке = смрт не ег зи стен ције иза иде а ли зо ва них и не до сти жних ци ље ва. Он но си ма ску по наша ња по зајм ље ну од иде о ло шког или пар тиј ског ауто ри те та, ка ко би био без бе дан од се бе са мог и од пи та ња са ко ји ма се су че ља ва. 27 Сто га мо рал пре ста је да се од но си на исти ну лич но сти, на дина мич ко, ег зи стен ци јал но оства ре ње исти ни тог жи во та, љу ба ви и за јед ни це у сло бо ди. Од но си се на при род ну ин ди ви ду ал ност, у виду ин те лек ту ал не са мо све сти, пси хо ло шког ега и хте ња ста вље ног у ак ци ју дру гим ре чи ма, на су бјек тив ну усло вље ност ин ди ви дуал ног са о бра жа ва ња са при род ним зах те ви ма вр ли не. 28 23 Евдокимов, op. cit. 24 Ibid. 25 Ендрју Лаут, Св. Дионисије Ареопагит и Св. Максим Исповедник: питање утицаја, Луча, бр. 21 22, Ник шић 2006, стр. 366 371. 26 Евдокимов, op. cit. 27 Христо Јанарас, Слобода морала, Крагујевац 2007 године, стр 9. 626 28 Ibid., стр. 16.

Синиша Раденковић, Театар онтолошке расправе Велики инквизитор Он ни је ство рен по ико ни Бо жи јој због сво јих при род них својста ва за јед нич ких са Бо гом, или по доб них Ње му. Чо век устро јава ико ну Бо жи ју као он то ло шку ипо стас сло бод ну од про сто ра, вре ме на и при род не нео п ход но сти. 29 Сто га не по сто ји ни ка ква мо рал на ди сци пли на или етич ка док три на ко ја би мо гла да за мени екли си о ло шки од нос чо ве ка и Бо га. Ни ка кав уну тра шњи или спо ља шњи на пор или мо рал но убе ђе ње ни је у ста њу да до сег не он то ло шко по ду да ра ње са веч но би ти јем, тј. ме ру ра ста Хри ста. Људ ско по сто ја ње из во ди сво је он то ло шко уте ме ље ње из до га ђа ја бо жан ске љу ба ви, Ев ха ри сти је, је ди не љу ба ви ко ја би ћу да је сушти ну. Чо век је ство рен да по ста не уче сник у лич ном на чи ну посто ја ња ко ји је сте жи вот Бо жи ји да по ста не уче сник у сло бо ди и љу ба ви ко ја је исти ни ти жи вот. Дар уси но вље ња или ова пло ће ња чо ве ка у на чин Бо жан ског по сто ја ња је кључ на за от кри ва ње онто ло шког сми сла чо ве ка. С дру ге стра не, од нос ко ји, у са мо прева зи ла же њу, са би ра то та ли тет при ро де, пр ко си по ре ђе њу јер је је дин ствен и по се бан. Је дин стве ност и по себ ност ко ја има своје би ће и ис ку ство са мо као до га ђај за јед ни це и од но са од ређу је лич но по сто ја ње чо ве ка, на чин ње го вог би ћа. 30 Ство рен по ико ни Бо га у Тро ји ци, сам чо век је је дан по су шти ни по сво јој при ро ди, и у мно гим ипо ста си ма по лич но сти. Сва ки чо век је једин стве на, раз ли чи та и не по но вљи ва лич ност; он пред ста вља егзи стен ци јал ну раз ли чи тост. 31 Резиме Но, на сре ћу, за чо ве ков ум, тре зве но и до след но ми шљење ни су про из во ди фи ло со фи је, не го да ро ви Бо жи ји ко јих се не ће мо од ре ћи за то што их мно ги зло у по тре бља ва ју. На против, као и све чо ве ко ве си ле та ко и ове ум не, ка да су об ла года ће не си лом Бо жи јом уз но се чо ве ка до со зер ца ња не ис тражи ве пу чи не Бо жан ства. 32 Хри стос сво ју од бра ну пред на па ди ма под зем ног чо ве чан ства не из ра жа ва ни ка квом за бри ну то шћу. Он као Бог са мо ћу ти и гле да. И на кра ју пот пу но бо жан ски, уста је и по љуп цем му од го- 29 Ibid., стр. 11 13. 30 Ibid. 31 Ibid. 32 Перишић, op. cit. 627

Теолошки погледи / Theological Views XLVI (2/2013) ва ра. Иако је Иван муч ни јим ста за ма тра жио Хри ста, рас пет изме ћу све та и Бо га, Аљо ши упу ћу је нео че ки ва но при зна ње љу ба ви. Ми слио сам да на це лом све ту имам бар те бе... ја се не ћу од ре ћи фор му ле Све је до зво ље но... хо ћеш ли се због то га ти ме не од рећи!? И Аљо ша је по пут Хри ста ћут ке, као де те устао и по љу био га. На овом ме сту је, не у па дљи во, са свим ми стич но, До сто јев ски са крио тај ну де ла тељ не љу ба ви, пре пу не Ло го сног сми сла препо зна ва ње Во ље ног у све му око нас! Ако за и ста бу дем спо со бан да во лим ле пљи во ли шће, он да ћу га во ле ти са мо се ћа ју ћи се т(т) ебе. До вољ но ће ми би ти то да си т(т)и не где ту и не ћу из гу би ти же љу да жи вим. 33 До сто јев ски не твр ди да је грех по тре бан и нео п хо дан да би до шло до бо го по зна ња. Ово мо жда упу ћу је на за кљу чак да су код До сто јев ског упра во по ка ја ни раз бој ни ци они ко ји по зна ју праву ве ли чи ну Бо го чо ве ка, јер грех, об на жу ју ћи при род ну сла бост чо ве ка, раз от кри ва си лу бо жан ске љу ба ви. Он је за спа се ње слабих, за стра дал ни ке и јад ни ке огре зну ле у гре ху, али ко ји љу бе Бо га љу ба вљу де те та. Сли ко ви то об ја вљу је он то ло шку при пад ност чо ве ка и хри сто цен трич но стре мље ње па лих. Та но стал ги ја за једин ством са Бо гом кроз на сла ге злих из о па че но сти, от кри ва чове ку ње го во ес ха то ло шко по ре кло. Ми смо ка мен ме ђу два свије та, са ко га се дру ги сви јет ви ди. На не бо смо зе мљом упу ће ни не бо нам је од зе мље плод ни је... а без не ба ни ђе зе мље не ма. 34 * * * Библиографија: Augu stin, Sv. Aure li je (1973), Is po vi je sti, pre vod Stje pan Ho su, Bi bli o te ka Cen tra za kon cil ska is tra ži va nja, do ku men ta ci ju i in forma ci je, Za greb: Kr šćan ska sa da šnjost. Ber đa jev, N. (1990), O čo ve ko vom rop stvu i slo bo di : ogled o per sona li stič koj fi lo zo fi ji, pre ve la Lji lja na Jo va no vić, No vi Sad : KZNS. Бећ ко вић, М. (1985), Бо го ја вље ње, Реч и ми сао, Бе о град: Из давач ка рад на ор га ни за ци ја Рад. 628 33 Достојевски, op. cit., стр. 289. 34 Бећковић, op. cit., стр. 18.

Синиша Раденковић, Театар онтолошке расправе Велики инквизитор Ву ка ди но вић, И., Есеј о сло бо ди, пре у зе то са http://www. vecnavatra.com/pdf//fremen.pdf (посећено 1. 3. 2013. г.). До сто јев ски, Ф. М. (1986), Бра ћа Ка ра ма зо ви, ро ман у че ти ри де ла са епи ло гом, пре вод Ми ло сав Ба бо вић, Бе о град: Из да вач ка рад на ор га ни за ци ја Рад. Ев до ки мов, П. Н. (1981), Ле ген да о ве ли ком ин кви зи то ру, Те о ло шки по гле ди, број 4, Бе о град (пре узе то са http://www.ve rujem.org/teo lo gi ja/ev do kim ov_pav le_ve li ki_ink vi zi tor.htm; по се ћено 1. 3. 2013. г.). Ја на рас, Х. (2007), Сло бо да мо ра ла, са ен гле ског пре вео мр Алек сан дар Ђа ко вац, Кра гу је вац: Ка ле нић. Ју стин Ће лиј ски (1999), Фи ло со фи ја и ре ли ги ја Ф. М. До сто јевског, Са бра на де ла Све тог Ју сти на Но вог у 30 књи га, књи га 6 7, Бе о град: Ма на стир Ће ли је. Ка лист, Епи скоп ди о клиј ски (2007), Пред го вор у Хри сто Јана рас, Сло бо да мо ра ла, Кра гу је вац: Ка ле нић. Ла ут, Е. (2006), Св. Ди о ни си је Аре о па гит и Св. Мак сим Ис повед ник: пи та ње ути ца ја, Лу ча, бр. 21 22, Ник шић, 366 371. Мо нах Те о фан (2003), Тај на сло бо де у обо же ном чо ве ку по Све том Мак си му Ис по вед ни ку, Ви до слов, бр. 30, 97 107. Пе ри шић, В. (1996), По сто ји ли па три стич ка те о ри ја иде ја у Вла дан Пе ри шић, Рас кр шћа: сту ди је о је лин ској и хри шћан ској фи ло со фи ји, Бе о град: Пла то, стр. 71 92. Schönborn, C. von (1972), Sop hro ne de Jéru sa lem Vie mo na sti que et con fes sion dog ma ti que, Pa ris, Be a uc he sne. Фло ров ски, Г. В. (1998), Ви зан тиј ски Оци V VI II ве ка, Ма настир Хи лан дар. Хај де гер, М. (1982), Ми шље ње и пе ва ње, пре вод Бо жи дар Зец, Бе о град: Но лит. При мље но: 13. 3. 2013. Исправљено: 22. 5. 2013. Одо бре но: 5. 7. 2013. 629

Теолошки погледи / Theological Views XLVI (2/2013) The Grand In qu i si tor The a ter of On to lo gi cal Di scus sion Siniša Radenković Еparchy of Ži ča, Ivanjica Summary: From a li te rary aspect and due to the domi nant way of nar ra tion, the no vels and cha rac ters of Fyodor Mikhailovich Dostoyevsky gravitate toward realism. However, dramatic discussions, interwoven philosophical dialogues and innovations in literature made him very close to modernism. Unlike blessed Augustine s Confessions, subjective psychological authority did not prevail in the Grand Inquisitor, but a considerably elaborate ontological retrospective of humankind. Many critics specifically noticed in his writings the clear domination of a psychological disclosure of his characters. As a consequence of psychological analysis morality appears as the guarantor of mankind. This analysis would impoverish the rich treasury of ontological and Christological pearls. The Grand Inquisitor is not only a schizophrenic abstraction and projection of the psychologically exhausted human mind, but al so the exi sten ti al thre at of mo der nity to man s Christ like dignity. The pri mary sco pe of this es say is to po int out in di rectly the intrinsic bond between patristic theology and the literary characters of Fyodor Mikhailovich Dostoyevsky and, therefore, his entire creativity. Consequently, the starting po int of this pa per is the synthe sis of ort ho dox on to logy and literature, and later analysis looks at presented problems from the orthodox theological perspective. Key words: Dostoyevsky, Christology, ontology, literature, freedom, sin. 630