Бе о град DOI 10.5937/kultura1755113C УДК 7.038:305-055.2 оригиналан научни рад МА СКИ РА ЊЕ КАО СЕК СУ А ЛИ ЗА ЦИ ЈА ВИ ЂЕ ЊА ОН ТО ЛО ГИ ЈА И ОТ ПОР Са же так: Сли ка же не у ви зу ел ним умет но сти ма про фи ли сана је и огра ни че на дру штве ним кон струк ти ма, ко ји је об ли ку ју и ре пре зен ту ју у скла ду са по тре ба ма му шког ау то ра са јед не и по сма тра ча, са дру ге стра не. Сли ка же не про из ве де на је у таквим дис кур зив ним окви ри ма да од сту па од есен ци јал не жен скости, ин си сти ра ју ћи на стра те ги ја ма ма ски ра ња и ка му фла жи, у ци љу за до во ље ња на мет ну те но р ме. Ка да је реч о умет нич ким прак са ма ко је сво јим стра те ги ја ма пр ко се ма ску ли ни зо ва ном присту пу у ре пре зен та ци ји жен ског те ла и иден ти те та, фе ми нистич ке сту ди је сли ке пре по зна ју не ко ли ко об ли ка. Јед не су усмере не на пред ста вља ње оно га што до ми нант ни дис курс ис кљу чу је ар ти ку ли шу ћи мар ги нал не иден ти те те, дру ге су фо ку си ра не на де кон струк ци ју ма ску ли но цен три ра ног је зи ка и про сто ра као ре пре зен та циј ског окви ра, док су не ке пак усме ре не на ма пи ра ње про сто ра ван хе ге мо ни стич ког дис кур са, на от кри ва ње и из во ђење дис кур зив но не пре по зна тљи вих иден ти те та. Свим овим пракса ма за јед нич ко је то што се кри тич ки од но се пре ма кон струк ту пол не и род не раз ли ке, пру жа ју ћи от пор ма ски ра ном ли ку же не у ви зу ел ним умет но сти ма, као и то што сво јим ра до ви ма де фини шу но ве спе ци фич не, де цен три ра не су бјек ти ви те те. Нај ве ћи до при нос фе ми ни стич ким стра те ги ја ма из во ђе ња ид енти те та да ла је упра во над ре а ли стич ка фо то гра фи ја, у ко јој је де цен трира ни су бјект као па ра диг ма под сти цао соп стве ну де кон струк цију, укла ња њем свих оних сло је ва ко је му ка нон ски на ме ће па тријар хал на кул ту ра, ме ња њем, пре о бра жа ва њем и тран сгре си јом у по љу феми ни стичке са мо ре пре зен та ци је. Кључ не ре чи: над ре а ли стич ка фо то гра фи ја, де кон струк ција жен ског те ла, ма ски ра ње де ма ски ра ње, сек су а ли за ци ја, трансфор ма ци ја, от пор 113
Ма ски ра ње дис кур са Сли ка 1 Ra oul Ubac, Man ne qu in d An dré Mas son, 1938. Жен ска ле по та у слу жби ужи ва ња му шког по гле да, по јављу је се у умет но сти као са ди стич ки фан та зам под ма ском ег зо ти ке 1 ка же исто ри чар умет но сти Лин да Но хлин (Linda Noc hlin). У сту диј ском тек сту Же не, умет ност и моћ Но хли но ва је раз мо три ла раз ло ге због ко јих се баш жен ско те ло ста вља на рас по ла га ње оку по сма тра ча у ви зу ел ним умен то сти ма као и на чи не на ко је се оно из ла же, фе ти ши зује или кон стру и ше, ка ко би за до во љи ло од ре ђе не сте ре о ти пе гле да ња, кроз по зи ци је ко је као објект за у зи ма у ви зу ел ном на ра ти ву. Она сма тра да нај че шћа пред ста ва же не у умет ности по чи ва на фан та зму о бес ко нач ној мо ћи му шкар ца да ужи ва ју жен ска те ла. 2 При сту па ју ћи ди рект ној де ми сти фика ци ји во а је ри стич ког сце на ри ја и озна чи те ља уну тар слике жен ског те ла, уо ча ва да је при ка зива ње жен ског ак та у це ло куп ној ви зу ел ној умет но сти за пра во де мон стра ци ја патри јар хал ног дис кур са мо ћи за сно ва ној на род ној ра зли ци, у ко ме се ле по та као еро ти зу ју ћа, сти му ла тив на и на да све пот чи ње на по ка зу је као при род на услов ност. Сна га и сла бост схва та ју се као при род не по сле ди це разли ке ро да. 3 Тра ди ци о нал на пред ста ва же не под ре ђе на је дис кур су ерот ског ко јим вла да ју му шкар ци, па се осо бе ности ње ног те ла ну жно при кла ња ју ма ску ли ни стич ким захте ви ма и по гле ду ко ји га за рад соп стве ног ужи ва ња мо делу је, ис пи ту је или ка жња ва. Ко му ни ка ци ја из ме ђу жен ског ак та и по сма тра ча усло вље на је уни вер зал ном прет по ставком о су прот но сти две кон стру и са не род не ка рак те ри стике: 1 No hlin, L. Že ne umet nost i moć, u: Uvod u fe mi ni stič ke te o ri je sli ke, pri re di la An đel ko vić, B. (2002) Be o grad: Cen tar za sa vre me nu ume nost, str. 134. 2 Исто. 3 Исто, стр. 130. 114
мушке сна ге и жен ске сла бо сти. Та иде о ло шка би нар на поде ла пред ста вља се за ма ски ра на, као не ка ква при род на су прот ност, што до при но си ак ту е ли за ци ји фан та зма о мо ћи му шкар ца да ужи ва жен ска те ла. У умет но сти ова моћ је дис кур зив но при кри ве на, Ми шел Фу ко (Mic hael Fa u ca ult) би ре као и пре ру ше на 4, па се по ја ва љу је под ма ском егзо ти ке, ми то ло ги ке, фан та зи је и ми сти ци зма при пи са ним као при род на да тост про сто ра жен ског те ла. Сек су ал на распо ло жи вост на ко ју ди рект но или по сред но ука зу је жен ски акт, као и до ми на ци ја ко ја се над сли ком оче ку је од му шког по гле да спрам жен ског те ла у умет но сти, за кљу чу је Линда Но хлин, де лу је као не са мо као при ро дан, већ шта ви ше логич ки сце на рио. Сим бо лич ка моћ по ста је не ви дљи ва за хва љу ју ћи са рад њи оних ко ји су, као про из во ђа чи ви зу ел не умен то сти, подре ђе ни дис кур су. Род на он то ло ги ја ко ју пре по зна је мо на фо то гра фи ја ма на гог жен ског те ла нај че шће је само игра при ви да. Ре пре зен та ци ја та ко ђе. Осим то га, уче шће же на у ау то ре пре зен та ци ји го во ри да и оне са ме од ра жа ва ју по редак би нар не по де ле, по ко јој по глед и ужи ва ње при па да мушкар цу, а уло га па сив ног мо де ла же ни. У овом кон тек сту за ни мљи ва је и опа ска бри тан ског те о ре ти ча ра Џо на Бер гера (John Ber ger), ко ји се у сту ди ји На чи ни ви ђе ња (Ways of Se e ing) ба вио жен ским ак том као објек том иде а ли за ци је погле да: Му шкар ци де лу ју, а же не из гле да ју. Же не по сма тра ју ка ко су гле да не. По сма трач же не у њој са мој је му шко: посма тра но жен ско. Та ко она се бе пре тва ра у објект посеб но у објект мо ћи ви да: у при зор. 5 По че так те ле сних суб вер зи ја... оно што му шка рац иза ка ме ре ни ка да не ће са зна ти је сте шта же ни на сек су ал ност њој зна чи. 6 Фа сци на ци ја жен ским те лом као мо ду лом флук ту и ра ња кроз не све сно и сво је вр сном умет нич ком алат ком чи је особе но сти раз от кри ва ју за сто ре оскуд не ре ал но сти, нај присут ни ја је у над ре а ли зму као аван гард ном по кре ту ко ји је 4 На по ме на ау тор ке, а од но си се на при вид при род не по сле ди це род не раз ли ке у па три јар хал ном дис кур су и ана лог но си сте му про из вод ње уметно сти, пре ма Фу ко о вом схва та њу о не ви дљи во сти ствар них од носа уну тар по рет ка сим бо лич ке мо ћи. У Исто ри ји сек су ал но сти Фу ко ка же ка ко се сим бо лич ка моћ мо же под но си ти са мо под усло вом да је ве ћим де лом пре ру ше на. Fo u ca ult, M. Hi story of Se xu a lity. Vo lu me I: An in tro duc tion, (1978) New York: Раntheon, р. 86. 5 Ber ger, J. (1972) Ways of Se e ing, Lon don: Pen guin bo oks. 6 Bur gin, V. Per verz ni pro stor, u: Uvod u fe mi ni stič ke te o ri je sli ke, pri red. An đel ko vić, B. (2002), Be o grad: Cen tar za sa vre me nu umet nost, str. 214. 115
обе ле жио чи тав XX век. Кон вул зив на есте ти ка на ко јој су ин си сти ра ли над ре а ли сти са мо је по ја ча ва ла ско по фи лич ни при ступ по вр ши ни жен ског те ла, па је уме сто де ми сти фи каци је и осло ба ђа ња ре зул тат био још ин тен зив ни ја фе ти шиза ци ја већ ио на ко еро ти зо ва ног жен ског објек та сли ке. Же на као за ступ ник не све сног, фан та зма го рич ног и не и мен љивог све та, из ра ња ла је на по вр ши ну осе тљи ве фо то граф ске ему л зи је, док је ствар на же на бе жа ла још да ље у по за ди ну ви дљи ве и пред ста вљи ве ствар но сти. По тра га за есен ци јалном жен ско шћу и раз от кри ва њем жен ске ениг ме, у ци љу досе за ња це ло ви тог соп ства, ви ше је под сти ца ла ско по фи ли ју, де струк ци ју и бе сти јал ност, не го што је рас це пље ни су бјект при бли жи ла же ље ном ис ку ству ап со лу та. Сли ка 2 René Ma grit te, Je ne vo is pas la fem me cachée dans la forêt, 1929. Док је сли ка на гог жен ског те ла у фо то граф ским ра до вима не ких од нај и стак ну ти јих над ре а ли ста, по пут: Мен Ре ја, Да ли ја, Бре со на, Бра са ја, Кер те жа (Man Ray, Da li, Bres son, Bras sai, Ker tesz), мо же се ре ћи слу жи ла очу ва њу опре сивног на чи на сек су ал ног пре по зна ва ња 7 жен ског те ла у визу ел ним умет но сти ма, у ра до ви ма жен ских ау тор ки ко је су иро нич но на ста ви ле са тра ди ци јом при ка зи ва ња ак та као објек та зна ти жељ ног по гле да, по кре ну та је де кон струк ци ја озна чи те ља род не раз ли ке у ви зу ел ном је зи ку. Над ре а ли зам се као пре ступ нич ка прак са утвр дио пре ко фо то граф ских ра до ва умет ни ца као што су: До ра Мар, Клод Ка хун, Ли Милер, Ма ја Де рен, Да јан Ар бус (Do ra Ma ar, Cla u de Ca hun, Lee Mil ler, Maya De ren, Di a ne Ar bus) итд. За хва љу ју ћи њи хо вом суб вер зив ном де ло ва њу уну тар фо то гра фи је и фил ма као ау то ном ног си сте ма про из вод ње, над ре а ли зам је још јед ном 7 No hlin, L. nav. de lo, str. 145. 116
по твр дио атри бут ан ти у мет но сти, отво рив ши нов про стор за ре пре зен та ци ју жен ског су бјек та. Увек сам се на дао, без ика кве осно ве, да ћу јед ном, но ћу, у не кој шу ми, сре сти ле пу на гу же ну; или би мо жда умесни је би ло ре ћи да та ква же ља ви ше ни шта не зна чи он да ка да јед ном бу де из ре че на, жа лим, опет без осно ве, што та кву же ну ни ка да ни сам срео. 8 Овај Бре то нов ци тат који Вик тор Бур гин на во ди у ана ли зи фе ти ши стич ког присту па на гом жен ском те лу у ви зу ел ним умен тно сти ма, откри ва две бит не чи ње ни це о над ре а ли стич кој иде о ло ги ји и сек су а ли за ци ји жен ског те ла. Иа ко је крај њи циљ из ла га ња те ла као та квог био пот пу но ра зок три ва ње жен ске ениг ме као уна пред ми сти фи ко ва ног објек та и по ве зи ва ње са њом у јед ном тран сце дент ном об ли ку, ни над ре а ли сти ни су из бегли за зо ру 9 ко ји не по сред ни су срет са жен ским пред ста вља за му шку пси ху. По тен ци ра ње де ми сти фи ка ци је и пот пу не објек ти фи ка ци је жен ске сек су ал но сти пу тем сни ма ња и намер ног из ла га ња ње ног те ла, до ве ло је до још ин тен зив ни јег скри ва ња пра ве сли ке те ла и оно га што жен ска еро тич ност пред ста вља у ње ном есен ци јал ном, не ра фи ни ра ном и дубо ко ин тим ном об ли ку. У по след њем бро ју ча со пи са Надре а ли стич ка ре во лу ци ја (La révo lu tion su rréali ste, No. 12), 1929. го ди не об ја вље на је јед на од ам блем ских фо то гра фи ја над ре а ли стич ке па ри ске гру пе. На сли ци је при ка за на форнтал но из ло же на на га жен ска фи гу ра, а око ње, у об ли ку ра ма ко ји је окру жу је, рас по ре ђе не су пор трет ске фо то графи је по зна тих над ре а ли стич ких умет ни ка. За ни мљи во је то што су сви ау то ри на овим пор тре ти ма (ко ји ре фе ри ра ју на оне фо то гра фи је ка кве се из ра ђу ју за по тре бе из да ва ња личних до ку ме на та), има ју за тво ре не очи. Жен ска фи гу ра поста вље на је у сре ди шту јед не ре че ни це, ис пи са не на до њем ру бу ком по зи ци је на ко јој пи ше: Hе ви дим је... са кри ве ну у шу ми 10. Пот пу но на га, ре а ли стич на жен ска фи гу ра, у пуној 8 Bre ton, A. Nad ja, u: Bur gin, V. nav. de lo, str. 207. 9 По јам за зор ног у сми слу у ко ме га по ста вља ју Ла кан и Ју ли ја Кри сте ва оно што прет хо ди сва ком ра ци о нал ном су бјек ту, пре лин гви стич но, па чак и пре на тал но. За зор но је у ди рект ној ве зи са са др жа јем пр во бит ног сек су ал ног ис ку ства де те та са те лом мај ке, са ужи ва њем и ужа сом пошто де те схва ти да оно ни је пред мет мај чи не же ље те да га мај ка за рад оца (као по то њег но си о ца озна чи тељ ских функ ци ја) од ба цу је. За зор но је за пра во од нос пре ма гра ни ци ко ју су бјект уте ме љу је из ме ђу соп ственог и ту ђег те ла, Фројд га ту ма чи као за бра ну ин це ста, Ла кан кроз забра ну мај чи не жуд ње/jo u is san ce, а Кри сте ва као за бра ну це ло ви тог иску ства и се ми о тич ког у сим бо лич ки устро је ној ствар но сти. Cвакомe ja ње гов објект, сва ко ме над-ја ње го во за зор но. Kri ste va, J. (1989) Mo ći uža sa Ogled o za zor no sti, Za greb: Na pri jed, str. 8. 10 René M. (1929) Je ne vo is pas la fem me cachée dans la forêt, La Révo lu tion Su rréali ste No. 12. 117
ви си ни, сме ште на је на ме сту не до ста ју ће ре чи. Овим гестом над ре а ли сти су на гла си ли не до вољ ност објек ти фи каци је на гог жен ског те ла ра ди до сезања ње го ве це ло куп не ствар но сти, сек су ал но сти, за ко ни то сти и при ро де. Та ко ђе, још уоч љи ви је је њи хо во при зна ње о не мо гућ но сти по гле да да спо зна објект у це ли ни, о не до стат ку мо ћи ко ју по глед има над те лом и су бјек том. О овој фо то гра фи ји, као и ограни че ној мо ћи по гле да да де ма ски ра жен ско, Вик тор Бур гин је ре као: У гле да њу увек по сто ји не што што се не ви ди не за то што се опа жа као не до ста ју ће као у слу ча ју фе ти шизма, већ за то што то не што не при па да по љу ви дљи вог. 11 При влач ност мо де ла, на гла ше на је ме стом ко је је жен ском до де ље но на овој фо то гра фи ји, али и ме стом му шког су бјекта ко ме је ениг ма тич но и сим бо лич но од у зе та моћ по гледа. Жен ско те ло оста је на ме сту ениг ме, али је ње го во зна чење ко је кре и ра из ме ње но. Из ло же ност те ла овог пу та не указу је на ње го ву сек су а ли зо ва ну рас по ло жи вост, јер они ко ји по сма тра ју у же љи да до ку че ње го ву уну тра шњост има ју скло пље не очи. Овим кон тра стом, ак тив но-во а је ри стич ки на гон при су тан у по гле ду усме ре ном пре ма на гом жен ском те лу, пре и на чен је у па сив но-ре цеп тив ни. Спо ља шња фор ма те ла су о ча ва по сма тра ча са ње го вим соп стве ним не до статком у гле да њу, дис тан цом ко ју су бјект по ста вља у од но су на жен ски објект, за др жа ва ју ћи је и пре у зи ма ју ћи кон тро лу над њом. Исти на је да сте ре о тип на ста вља да по сто ји и та мо где по гле да, па и на гог те ла не ма, да по тре ба за де ма ски ра њем и де ми сти фи ка ци јом упр кос де кон струк ци ји оп ста је, али жена као објект над ре а ли стич ке фо то гра фи је по чи ње да де лу је у јед ном но вом ре фе рент ном си сте му, пре ме шта ју ћи и граде ћи сво ју су бјек тив ност у не за ви сном по љу фе ми ни стич ке са мо ре пре зен та ци је. Стра те ги је ма ски ра ња ми ми кри је Ис под ма ске још јед на ма ска. Ни ка да не ћу ус пе ти да ски нем сва ова ли ца. 12 Прак се са мо ре пре зен та ци је (ау то ре пре зент ци је или са мо изво ђе ња) иден ти те та је су тран сгре сив не, дис кур зив не, ауто би о граф ске прак се ко ји ма се де кон стру и шу нор ма тив ни усло ви про из вод ње и ре пре зен та ци је. Пре тва ра ју ћи сопстве не нео бич но сти, раз ли чи то сти или ано ма ли је у средство па ро ди ра ња дру штве но- кул тур них обра за ца, ове праксе кри ти ку ју ка те го ри је по ла или ро да као ди сци пли но ва не 11 Bur gin, V. Per verz ni pro stor, nav. delo, str. 207. 12 Au to bi o graf sko de lo Klod Ka hun, Ot ka za na is po vest : Ca hun, C. (2007) Di sa vo wals or Can cel led Con ffe ci ons, Mas sa cu setts, The MIT Press. 118
из вед бе сте ре о ти па, из во де ћи лич ни иден ти тет на пот пу но не у о би ча јен на чин. Ко ри сте ћи кон сти ту тив но, ма те ри јално при су ство сек су ал но сти као услов ре пре зен та ци је и само о пред ме ће ња, ове прак се по кре ћу раз ли чи те стра те ги је ма ски ра ња и ми ми кри је, као и па ро ди је, ка ко би исто време но по дра жа ва ле и исме сти ле хе ге мо не об ли ке ви ђе ња и пре по зна ва ња. Успе ва ју ћи да де лу ју у дис кур су а оста ну ван ње га, умет ни це чи ји ћу рад украт ко ана ли зи ра ти ко ристе ре сур се и је зик упра во оних струк ту ра ко је кри ти ку ју и же ле да опо врг ну. По чев ши од да да и стич ких и над ре а листич ких ау то би о граф ских прак си: Ха не Хох (Han nah Hoch), Клод Ка хун (Cla u de Ca hun), Да јан Ар бус (Di a ne Ar bus), па све до кон цеп ту ал них, пост мо дер них фо то граф ских пор трета Син ди Шер ман (Cindy Sher man), Бар ба ре Кру гер (Bar ba ra Kru ger), Ени Нен Гол дин (An nie Nan Gol din), Ка те рин Опи (Cat he ri ne Op pie), Џу ли јан Ве а ринг (Gil lian We a ring), или ак ту ел не фран цу ске умет ни це пер фор ман са Ор лан (OR LAN ) ко ја ка ме ром бе ле жи спро во ђе ње опе ра тив них за хва та на вла сти том ли цу и те лу исип ту ју ћи ба нал ност стан дар да ле по те. Овим прак са ма спро ве де на је оштра кри ти ка друштве не кон тро ле иден ти те та, им пе ра ти ва сек су ли за ци је и во ајеризма усме ре ног пре ма жен ском те лу. Сли ка 3 / Ale xan dr Hac kenschmied, Maya De ren with man ne qu in in mir ror, 1943. Ове ау тор ке од би ја ју аси ми ла ци ју у дру штве ни кон структ же не, ин си сти ра ју ћи на хе те ро ге не зи иден ти те та. Њи хов ми ме зис под ра зу ме ва ма ски ра ње (не рет ко и тра ве сти ју) у ко јој же на ни је сво дљи ва на на мет ну ту фор му (ко ју са мо подра жа ва), су ге ри шу ћи да је су бјек тив ност увек не из ве сна. Им пли ци ра ју ћи на оно дру го од дис кур са, фе ми ни стич ка фо то гра фи ја пре шла је пут од мар ги нал не, тран сгре сивне, кар нал не, па све до умет но сти ки бор га у ко јој је те ло са свим пре ва зи шло сво ја при мар на од ре ђе ња и функ ци је. Те ло по ста је ме та мор фи чан, ки не тич ки знак, отво рен за 119
им провизаци ју и ко му ни ка ци ју. Из ла га ње соп ства као маски ра но из во ђе ње раз ли чи тих иден ти тет ских мо гућ но сти да нас ви ше не пред ста вља ра ди кал ну ни ти опо зи ци о ну стра те ги ју, већ основ ни мо дел од но са пре ма соп стве ном и дру гим те ли ма. Жен ско те ло у са вре ме ним усло ви ма је изво ђач ко, дис пер зив но, а ње го ва ре пре зен та ци ја на да све перфер ма тив ног ка рак те ра. Је дан од нај вe ћих ау то ре пре зен та циј ских опу са пред ста вља рад фран цу ске умет ни це је вреј ског по ре кла, Клод Ка хун. Ње ни над ре а ли стич ки пор тре ти и фо то мон та же об ли ку ју еле мен ти ма ми ми кри је и па ро ди је. Те ло ове умет ни це изло же но је тра ве сти ја ма, кви ру 13 и тран срод ном иден ти те ту. Ка хун под ри ва тра ди ци о нал не кон цеп те род них уло га, маски ра ју ћи и де ма ски ра ју ћи свој лич ни иден ти тет из но ва, оста вља ју ћи по сма тра ча у нео ду ми ци о то ме ко је за пра во она. Прак са ма ми ми кри је и тра ве сти је, Ка хун ис ти че не посто ја ност иден ти те та и исме ва дру штве не кон струк те истог. Она се ко сти ми ра, ма ски ра и по и гра ва, стал но ме ња ју ћи уло ге, па ро ди ра ју ћи на тај на чин па три јар хал ну уло гу жене. Та ко ђе она екс пли цит но и дра ма тич но ука зу је на не могућ ност фик си ра но сти иден ти те та, про бле ма тич ног ста ту са те ле сног ега, сек су ал но сти и пол но сти као дру штве но мани пу ли санх ка те го ри ја. Про бле ма ти зу ју ћи соп стве ну фрустра ци ју и ле збеј ски иден ти тет, Ка хун се тран спа рент но су про ста вља мо де ли ма мо ћи. Ви зу е лим и ли те рар ним ра дови ма от кри ва ал тер на тив не схе ме кон струк ци је иден ти те та. Соп стве на иден ти тет ска ко ле ба ња, из ко ри сти ла је да јав но ука же на про блем дис кур зив не кон струк ци је ега и фик тивне иден ти фи ка ци је по ла, ро да и сек су ал но сти ко је су бјект усва ја. Есе је и члан ке об ја вљу је под раз ли чи тим псе у до ними ма, а због се мит ског по ре кла и ак ти ви зма 1944. би ва осуће на на смрт. Ње но пра во име Lucy Re nee Mat hil de Schwob (ко је ука зу је на ње но сло же но по ре кло), још у осам на е стој го ди ни за ме њу је умет нич ким име ном Cla u de Ca hun, када на ста је и ње на пр ва ве ли ка се ри ја над ре а ли стич ких ауто пор тре та. Ода брав ши род но дво сми сле но име, Ка хун се својом репрезен та ци јом усме ри ла ка ан др о ги ној фор ми. Уче шће Клод Ка хун у над ре а ли стич ком по кре ту, од пресуд ног је зна ча ја за пре о крет у на чи ну при ка зи ва ња и 13 Квир те о ри ја је област кри тич ке те о ри је ко ја је на ста ла у по след њој деце ни ји XX ве ка из геј и ле збиј ских и фе ми ни стич ких сту ди ја. Ве ли ки ути цај на раз вој квир те о ри је има ли су ра до ви Ив Ко зоф ски Сеџ вик и Џу дит Ба тлер на ста ли под сна жним ути ца јем фран цу ског фи ло зо фа Мише ла Фу коа (eng. qu e er на стран, чу дан, увр нут). Су шти на квир те о ри је је де кон струк ци ја и од би ја ње на мет ну тих нор ми, би ло да се ра ди о сексу ал но сти, ро ду, по лу или дру гим ка те го ри ја ма, по ла зе ћи од чи ње ни це да иден ти тет ни је фик сан већ про мен љив од но сно флу и дан. 120
промишља ња жен ског те ла уоп ште. Са изо ло ва ног, доми нант но ерот ског сим бо ла, скре ну та је па жња на мно гостру кост и хе те ро ге ност ко ја је у та квом те лу већ са др жана, те је ова осо би на ка сни је из ко ри шће на за ис тра жи ва ње но вих об ли ка су бјек ти ви те та, из ван ма три це дру штве но конструисане ре ал но сти. Сли ка 4 Gil lian We a ring, Me as Ca hun hol ding a mask of my fa ce, 2012. На кон Ка хун, нај ве ћи ис ко рак у прак са ма са мо ре пре зен таци је на чи ни ла је њу јор шка умет ни ца Да јан Ар бус, по зна та по фо то гра фи ја ма де ви јант них и мар ги нал них љу ди, па туља ка, џи но ва, бли за на ца, љу ди тран срод них иден ти те та, ну ди ста, цир ку ских пер фор ме ра, ин ва ли да, кло ша ра, стара ца, као и оних чи ји из глед де лу је за стра шу ју ће, ка те горич ки ру жно, би зар но или над ре ал но. Од ра сла то ком ве лике де пре си је 30 их го ди на, за по чи ње ко мер ци јал но ба вље ње фо то гра фи јом об ја вљу ју ћи ра до ве у по зна тим мод ним мага зи ни ма, што је оце ње но као про сеч но, али се ри је пор трета љу ди са ин ва ли ди те том или про бле ма тич ним сек су алним иден ти те том Ар бус ре а ли зу је тек у по зним го ди на ма, по став ши та ко је дан од нај о ри ги на ни јих и нај у ти цај ни јих фо то гра фа ХХ ве ка. Фо ку си ра ју ћи нео бич но, ис кри вље но, не при род но те ло, чи не ћи га ак ту ел ним и мо ну мен тал ним у сво јој гро теск но сти, она кре и ра нео че ки ва не ре ла ци је изме ђу ана том ски при хва тљи вог и го то во на ка рад ног. Ра до ви као што су: Мла ди му шка рац са ви кле ри ма (1966), Тето ви ра ни чо век на кар не ва лу (1970), Краљ и кра љи ца на пле су пен зи о не ра (1970), Ма ски ра на же на у ин ва лид ским ко ли ци ма (1970), Де вој ка у цир ку ском ко сти му (1970), Стри пти зе та (1973), Је вре јин џин у ку ћи са сво јим роди те љи ма (1967), Мек сич ки па ту љак у хо тел ској со би у Њу јор ку (1970), или 26 не и ме но ва них пор тре та гру пе 121
ментално оболе лих љу ди, ко сти ми ра них за Ноћ ве шти ца/ Hal lo we en, на ста лих (од 1960. до 1995. године), де ста би лизу ју дру штве не и есте тич ке нор ме о ле пом, жен стве ном, мужев ном, при влач ном, еро тич ном, за бав ном или при род ном уоп ште. За раз ли ку од Клод Ка хун, ко ја је пр ва упо тре би ла стра те гију ма ски ра ња као прак су са мо и зво ђе ња и Да јан Ар бус ко ја је фу ку си ра ла ис кри вље не иден ти те те, ми ми кри ја аме ричке кон цеп ту ал не умет ни це Син ди Шер ман (Cynthia Cindy Mor ris Sher man) усред сре ђе на је на ви зу ел ни је зик ма сов них ме ди ја и ма те ри ја ли за ци ју са мог во а је ри зма усме ре ног према жен ском те лу. Сво јом ау то ре пре зен та ци јом пре и спи ту је ма сме диј ски ко ди ра ну жен скост ар ти ку ли шу ћи очи глед не сте ре о ти пе. Она ма ни пу ли ше ви зу ел ним кон струк том женско сти, па жљи во ис тра жу ју ћи и па ро ди ра ју ћи тра го ве ствара ња иден ти те та ви ди љи вих на те лу, гра де ћи сво је ли ко ве у сцен ски ор га ни зо ва ним та бло и ма. Ка ко би кре и ра ла фо тогра фи је, Шер ман пре у зи ма ви ше стру ке уло ге: ау то ра, ре дитељ ке, шмин кер ке, гар де ро бер ке, би бли о те кар ке, сер вир ке, ка фе-ку ва ри це, чи ста чи це, мо де ла итд. У ин тер в јуу ко ји је 1990. године да ла за New York Ti mes ре кла је: Осе ћам се ано ним но у свом ра ду. Ка да гле дам у те сли ке ја ни кад не ви дим се бе. Не ка да, не ста нем. 14 Мно ге од фо то граф ских се ри ја Син ди Шер ман скре ћу пажњу на сте ре о ти пе о же на ма при сту не на фил мо ви ма, теле ви зи ји и ча со пи си ма, па је та ко нај по зна ти ја оста ла се рија пор тре та (на ста лих у пе ри о ду од 1977. до 1980. године), Филм ске сли чи це/film Stills, на ко ји ма умет ни ца ре и зво ди кли ше ти зи ра не жен ске филм ске фи гу ре ХХ ве ка. Пор трети 69 има ги нар них хе ро и на ма пи ра ју иде ал жен стве но сти у кул ту ри по сле рат не Аме ри ке, ко ја је по ста ви ла те ме ље савре ме не ме диј ске ми то ло ги је. Ве ћи на ли ко ва је из ми шље на, као и филм ски ка дро ви у ко ји ма се пој ав љу ју, али они изгле да ју као да их ми већ по зна је мо јер по дра жа ва ју уна пред прет по ста вље не уло ге же не у ме диј ском окви ру. По сма трач ла ко мо же да де ко ди ра зна ко ве на ко је ови жен ски ли ко ви упу ћу ју, па сте ре о ти пи би ва ју очи глед ни. Ма ни пу ли шу ћи ма ски ра ном ви зу ел ном кон струк ци јом жен ско сти, Шерман под ри ва на шу пре тен зи ју да зна мо шта же не је су, на осно ву њи хо ве спо ља шно сти и сва ко днев ног про сто ра у ко ме се при ка зу ју. Лу кав ство ових пред ста ва на ла зи се у до слов ној ре пе ти ци ји пре по зна тљи вих жен ских фи гу ра, 14 Јо ван Деспотoвић, Хи ља ду ли ца и по ја ва Син ди Шер ман на тр жи шту, Ма га зин, Ma dl Art, бр. 5., Бе о град, 2. 2011, https://ator wit hme.blog spot. rs/2016/05/hi lja du-li ca-i-po ja va-sin di-ser man-na.html, при сту пље но 13. 6. 2017. 122
њихо ве оде ће, по за и ло ку са, јав не и при ват не сфе ре ко ју наста њу ју у медиј ском ра му, па је скоп тич ко и во а је ри стич ко кли ше ти зи ра но и до ве де но до ап сур да. На кон ове ве ли ке се ри је, Шер ма но ва про ши ру је сво ју праксу ма ски ра ња еле мен ти ма фар се и хо ро ра, ства ра ју ћи гротеск не и мор бид не пор тре те. 15 Ма ску при хва тљи ве, ве родо стој не жен ско сти, по том за ме њу је и жи во тињ ским маска ма, па и из об ли че ним и рас ко ма да ним де ло ви ма те ла. Фо то гра фи је Шер ма но ве раз у ме ју се као ар ти ку ла ци ја маску ли ни стич ких стра хо ва од за го нет ке жен ског ко ја се скрива иза сва ко днев ног пре ру ша ва ња-ма ски ра ња; кад Шер мано ва ски не ма ску све што оста је је сте ужас не ис ка зи вог. 16 Са ма умет ни ца о свом ра ду ка же ка ко по ку ша ва да се не ко осе ћа ло ше због то га што има од ре ђе но оче ки ва ње. Ка да мушка рац отво ри ма га зин оче ку ју ћи сек су ал но за до вољ ство, сли ка ко јом Шер ма но ва же ли да уз вра ти је сте же на као жртва пе не тра тив ног по гле да, али де ма ски ра на, жр тва ко ја узвра ћа тај на сил ни по глед. Стра те ги је ма ски ра ња као мо дел би хе јви о рал но сти, на чин за по ста ја ње жен ским у кул ту ри ко ја ве ћин ски не гу је му шкар ца као кон зу мен та, у ра до вима Син ди Шер ман про бле ма ти зо ва не су и ар гу мен то ва не до гра ни це мон стру о зно сти. Де ко ди ра њем озна чи те ља жен ске ма ске, њи хо вим ис ти ца њем и пре у ве ли ча ва њем, Шер ман са гле да ва кар нал не стра не соп ства ка ко би обез бе ди ла момен те от по ра. Она ис пи ту је те ло као те мељ ал тер на тив ног ре пре зен та циј ског си сте ма. Те ло као не пре кид но и не минов но ухва ће ну ре пре зен та ци ју 17, Шер ман на сто ји да преу ре ди лич ном и спе ци фич ном ре пре зен та циј ском прак сом, ко ја ру ши по зи ци ју гле да о ца у од но су на те ле сно. Раз от крива ју ћи ми зо ги ну од бој ност пре ма тај ни жен ског као не чег са мо свој ног 18, она су ге ри ше да ис под са мо на из глед и су више пре по зна тљи ве по вр ши не те ла леб ди на го ве штај јед ног дру гог про сто ра 19. 15 Нај ви дљи ви је у се ри ја ма Sex Pic tu res (1992) i Un ti tled Clown Se ri es #1 and #2 (2004). 16 Ro uz, Dž. Stva ra nje pro sto ra za žen ski su bjekt fe mi ni zma, u: Uvod u fe mi nistič ke te o ri je sli ke, pri redila An đel ko vić, B. (2002) Be o grad: Cen tar za sa vreme nu ume nost, str. 282. 17 De La u re tis, T. (1986) Fe mi nist Stu di es/cri ti cal Stu di es, In di a na Uni ver sity Press, str. 12. 18 Па ра фра зи рам Ло ру Мал ви (La u ra Mul vey) у рас пра ви о Син ди Шерман, из ло же ној у есе ју: A Phan ta sma go ria of The Fe ma le Body: The Work of Cindy Sher man (1991), http://www.scribd.com/doc/64398770/a-phan tasma go ria-of-the-fe ma le-bo dy#scribd (pri stu plje no 7. 5. 2017) 19 Исто. 123
Сли ка 5 Di a ne Ar bus, Un tit tled, Kids ma sked for Hel lo we en, NY, 1969. Иа ко је рад ових умет ни ца сме штен у раз ли чи тим и удаље ним исто риј ским и по ли тич ким кон тек сти ма, на стао из дру га чи јих мо ти ва и усло ва ау то ре пре зен та ци је, све оне ука зу ју на про блем ша блон ске про из вод ње иден ти те та и су бјек ти ви те та као и ка те го ри ја по ла, ро да и сек су ал но сти. Ове прак се су зна чај не јер про бле ма ти зу ју од нос по је дин ца и дис кур са, тар ге ти ра ју ћи ге не зу иден ти тет ског пре по знава ња, кроз на чи не на ко је по је ди нац до жи вља ва и по ста вља сво је те ло, али и оне кроз ко је по сма тра дру га те ла. Кри тика до ми нант них ма три ца иден ти фи ка ци је ука за ла је на проблe ме по сма трач ког во а је ри зма у ви зу ел ним умет но сти ма, са ко јим се су бјект са о бра жа ва у сва ко днев ном окру же њу. Исто вре ме но, ове прак се да ле су ја сне на зна ке про стор ности дру га чи је од сва ко днев не дис кур зив но ма ни пу ла тив не, про стор но сти ко ја се на ла зи у дво смер ној кон сти ту тив ној ве зи са јед ним од но сом пре ма те лу и су бјек ту, раз ли чи том од од но сa у ко ји ма, пре ма њи ма, сто је вла да ју ћи по ре дак и су бјект 20. Овим су те мат ски на ја ви ле оно чи ме ће се уметност да на шњи це у нај ве ћој ме ри ба ви ти, а то је иден ти тетско не пре по зна ва ње гра ни ца, у сми слу не ка кве он то ло шке при пад но сти. За ми сао о иден ти те ту као ску пу осо би на садр жaном у не ком од ре ђе ном ло ку су, нео др жи ва је. Де центри ра ност и мно го стру кост иден ти те та и су бјек ти ви те та, па и ан дро ги ност те ла, не пред ста вља ви ше са мо за ми сао над ре а ли стич ке фи ло зо фи је, она по ста је ле ги тим на ре презен та циј ска прак са, као и из ра жај на кул ту ро ло шка цр та дана шњи це. Ал тер на тив не прак се са мог над ре а ли зма, на ја виле су и ар ти ку ли са ле фе ми ни зам, а он је пак, из по ли тич ке, мар ги нал не бор бе пре ра стао у зна ча јан об лик са вре ме ног раз ми шља ња о су бјек ту, па и но ви иден ти тет ски им пе ра тив. 20 Ro uz, Dž. nav.de lo, str. 290. 124
За кљу чак Же ном се не ра ђа не го по ста је, ре кла је на са мом по четку ра ди кал ног фе ми ни стич ког от по ра у дру гој по ло ви ни ХХ ве ка ро до на чел ни ца фе ми ни стич ког ег зи стен ци ја ли зма у пост мо дер ној те о ри ји Си мон де Бо ву ар (Si mo ne de Be a uvo ir). Он је Су бјект Он је Ап со лут-он а је Дру го. 21 Надре а ли зам је, као пра вац ко ји је ду го оп стао на умет нич кој сце ни, по ка зао из вр сну зре лост ка да је у пи та њу раз у ме ва ње од но са сек су ал но сти и ро да и с њи ма по ве за них ре пре зента циј ских прак си. Ме ња ју ћи се и при ме њу ју ћи но ве тех нике у при ка зи ва њу жен ског те ла, над ре а ли зам је по сте пе но тран сфор ми сао став пре ма дис кур зив ним од ре ђе њи ма те ла, ко ја об ли ку ју ка ко по глед та ко и објeкт. За хва љу ју ћи тој свести жен ски акт је у над ре а ли зму по ста вљен про блем ски и до де ље на му је ак тив на, чак и суб вер зив на уло га. При ка зива њем на гог жен ског те ла ви зу ел на умет ност над ре а ли зма пре и спи та ла је дру штве не кон струк те о ра зли ци (му шкожен ској, ма те ри је-ду ха, ре ал ног-има ги нар ног, естет ски лепог или ру жног, ви со ког и ни ског у умет но сти, итд.), преи пи ту ју ћи исто вре ме но и ме ха ни зме дру штве не мо ћи ко је се уте ме љу ју си сте мом раз ли ке, од у зи ма ју ћи им ле ги ти митет и сна гу у соп стве ном хи брид ном дис кур су у ко ме влада не ста бил ност од но са и пер ма нент на ме та мор фич ност. Жен ски мо дел по ста је не за ви стан у од но су на по сма тра ча и ма ски ра ног пер фор ман са ко ји из во ди за ка ме ру, за у зима ју ћи ак тив ну, кри тич ку по зи ци ју. Од сту па ње од па тријар хал ног мо де ла дру штве не све сти и по јав но сти су бјек та, по ста вље но је па ра диг мат ски. Под па ро лом ан ти у мет но сти, у при сту пу жен ском те лу над ре а ли сти на пу шта ју ве ли ки на ра тив о не све сном, от кри ва ју ћи да жен ско те ло по се ду је соп стве ну отво ре ну ди ја лек ти ку, те да не ма по тре бе огра нича ва ти га ви зу ел ним стра те ги ја ма, у ко ји ма оно за сту па реги стар фан та зма го рич ног, већ до пу сти ти да ње му свој ствен ре ги стар сли ка иза ђе на по вр ши ну. Умет ни це над ре а листич ке фо то гра фи је, као и екс пе ри мен тал не, кон цеп ту ал не па све до кар нал не умет но сти, по ка за ле су ка ко пер фор матив род не он то ло ги је мо же по слу жи ти де ма ски ра њу же не из та ко зва ног жен ског ста ња и фа лич не еко но ми је 22, ко ји 21 De Be a u vor, S. (1949) The se cond sex, Wo man as Ot her. https://www.go o gle.rs /ur l?ur l =https://nas hvil le fe mi ni start.fi les.wor dpress.com /2014/06/1949_si mo ne-de -be a u vo ir-th e -se cond-se x.pd f&rc t=j&fr m=1&q=&esrc=s&sa=u&ved=0cbmqfja A a hu KE wiwktcnw_xi AhVDBywKHSq9AWE&sig2=kShU9wI Rax5Z4DGOFL5LOQ&usg=AFQjCNHRo du9g3f7ch41ij NsR3nMa za62w (pri stu plje no: 5.5.2017.) 22 Тер ми ни ко је је у кри ти ци род не он то ло ги је утвр ди ла Џу дит Ба тлер (Judith Bu tler). Пре ма: Ba tler, Dž. (2001) Te la ko ja neš to zna če: o dis kur ziv nim 125
пер пе туирају кроз на ше сва ко днев не из вед бе. Род на он толо ги ја нај зад би ва раз от кри ве на као игра при ви да, а по стаја ње же ном кроз по јав ност по ла у дру штве ном кон тек сту до би ја по све дру га чи је зна че ње. Уни фор ми са ни за кон, као за кон дис кур са за иден ти фи ка ци јом сва ког су бјек та, по коме су сви ор га ни зми за ро бље ни у сво јој око ли ни, због ко јег и те же стра те ги ја ма ма ски ра ња и ка му фла же 23, по љу љан је стра те ги ја ма по ме ну тих умет ни ца и те о ре ти чар ки чи ји радо ви ус по ста вља ју но ве ди ја лек тич ке ве зе из ме ђу су бјек та, објек та и фе ми нистич ке ре пре зен та ци је. Сли ка 6 Man Ray, No ir and blan che, 1926. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ba tler, Dž. (2001) Te la ko ja neš to zna če: o dis kur ziv nim gra ni ca ma po la, Be o grad: Sa mi zdat B92. Bur gin, V. Per verz ni pro stor, u: Uvod u fe mi ni stič ke te o ri je sli ke, priredila An djel ko vić, B. (2002), Be o grad: Cen tar za sa vre me nu umet nost. Bu r gin, V. Pho to graphy, Phan tasy, Fun ction, in: Thin king Pho tography, ed. Bur gin, V. (1987) Lon don: Mac Mil lan Edu ca tion. Ca hun, C. (2007) Di sa vo wals or Can cel led Con ffe ci ons, Cam brid ge: Mas sa cu setts, The MIT Press. Ci xo us, H. (1975) The La ugh of Me du sa, in: The Ro u tled ge Lan gu a ge and Cul tu ral The ory Re a der, (2000) Lon don: Ro u tled ge. De La u re tis, T. (1987) Tec hno lo gi es of Gen der: Es says on The ory, Film, and Fic tion, In di a na Uni ver sity Press. De La u re tis, T. (1986) Fe mi nist Stu di es/cri ti cal Stu di es, In di a na Uni ver sity Press. gra ni ca ma po la, Be o grad: Sa mi zdat B92. 23 Пре ма по став ка ма о ми ми кри ји ко је да је Ро же Ка јоа (Ro ger Cal lo is) у сту ди ји: Ka joa, R. (1965) Igre i lju di: ma ska i za nos, Be o grad: No lit. 126
Fo ster, H. (2000) Com pul si ve Be a uty, Cam brid ge (MA): MIT Press. Fo ster, H. (2012) Po vra tak Re al nog, Be o grad: Orion Art. Fo u ca ult, M. (1978) Hi story of Se xu a lity. Vo lu me I :An in tro duc tion, New York: Раntheon. Ka joa, R. (1965) Igre i lju di: ma ska i za nos, Be o grad: No lit. Kri ste va, J. (1989) Mo ći uža sa Ogled o za zor no sti, Za greb: Na prijed. Mir ror Wo men Sur re a lism and Self Re pre sen ta tion Ima ges, ed. Whit ney Chad wick (1998), Cam brid ge MA: The MIT Press. No hlin, L. Že ne, umet nost i moć, u: Uvod u fe mi ni stič ke te o ri je sli ke, pri red. An djel ko vić, B. (2002), Be o grad: Cen tar za sa vre me nu umetnost. Lidija Cvetić Belgrade MASKING AS SEXUALIZATION OF SIGHTING ONTOLOGY AND RESISTANCE Abstract The image of a woman in visual arts is profiled and limited by social constructs, which are shaped and represented in accordance with the needs of a male author on the one and the observer on the other side. The image of a woman is produced in such discursive frames that it deviates from essential femininity, insisting on masking and camouflage strategies, in order to satisfy the imposed norm. When it comes to artistic practices that defy strategies with a masculinized approach in the representation of a woman s body and identity, feminist studies of images recognize several forms. One is aimed at presenting what the dominant discourse excludes articulating marginal identities, others focus on the deconstruction of the masculine-centred language and the space as a representational framework, while some are directed at mapping the space beyond hegemonic discourse to the discovery and performance of discursively unrecognizable identities. All these practices are common in that they are critically related to the construct of gender and gender differences, by providing resistance to the masked image of a woman in visual arts, and by defining new, specific, decentred subjectivities in their work. The greatest contribution to feminist strategies for the realization of idiosyncrasies was precisely the surrealistic picture, in which the decentralized subject as a paradigm encouraged their own deconstruction, by removing all those layers imposed by the canonical patriarchal culture, by changing, transforming and transgressing in the field of feminist self-representation. Key words: surrealistic photography, female body deconstruction, masking-demasking, sexualisation, transformation, resistance 127