СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај и пре да мо му се, па смо та ко исто вре ме но у два слу ча ја, те је тад дво стру ко те же из ву ћи се... Хен ри Деј вид То ро 2 Да прет по ста ви мо, прет по ста ви мо да се та мо по ја ве ту и та мо и ту и та мо, та мо се ја ви слу чај зна ња... Ге р т р у д а С т ајн 3 Шта пре ма То роу зна чи претпоставити случај? Претпостави т и, к а ко С т ај но в а на в о д и, је с т е з а ме н и т и не к и уда љ е н и, је д в а мо г у ћ и с л у чај з а с оп с т в е н у с т в а р н у по зи ц и ју. ( Пр е т по с т а ви т и [енг. s u p p o se; прим. прев.] за пра во до ла зи од ко ре на с у п с т и т у и ра т и и п о з и ц и ја.) Слу чај је низ окол но сти или усло ва. Прет поста вља ње слу ча ја, он да, мо ра зна чи ти раз ми шља ње у по тен ци јал у: з а м и ш љ а њ е сце н а ри ја, р а звија њ е х и по т е з а, спе к у л и с а њ е д а кад би то био слу чај или у том слу ча ју или у сва ком слу ча ју... 1 Е н г л е с к и о р и г и н а л S u b j e c t- c a s e s a n d B o o k- c a s e s ; т р и р а з л и ч и т а з н а ч е њ а р е ч и c a s e : с л у ч ај, п а д е ж (Su bje c t- c a s e с у бје к а т с к и п а д е ж, од н о с н о но ми на тив) и ку ти ја (од но сно Bo ok-ca se по ли ца за књи ге) прим. прев. 2 He n r y D a v id T h o r e a u, Wa l d e n [1847], T h e A n n o t a t e d, New York 1970, 443 ( Хенри Де ј ви д Тор о, Волде н, прев. Зо ра Мин де ро вић, СКЗ, Бе о град 1982 прим. прев.). 3 Ger tru de Stein, An Elu ci da tion [1923], A Stein Re a der, Evan son Ill. 1993, 430. 407

Али слу чај има и још јед но зна че ње: зло чин ко ји зах те ва ис тра гу. 4 За и ста, најбо љи на чин за ре ша ва ње та квог слу ча ја, пре ма те о ре тича ри ма мен тал не ана ли зе од Оги ста Ди пе на до Ч. С. Пир са, је сте з а м и ш љ а њ е сви х мо г у ћ и х с л у ча је в а. У м е т а ф и з и ч кој д е т е к т и в с кој п р и ч и Д у х о в и (Ghosts, 1986) По ла Осте ра при ват ни шпи јун по име ну Блу упу шта се баш у та кву спе к у ла ц и ју о св ом т р е н у тном з адатк у, ко ји у в ек на зи в а с л у чај : Чи ни му се да је са свим мо гу ће да и ње га не ко пра ти... Ако је та ко, он да он ни ка да ни је био сло бо дан. Од са мог по чет ка је чо век у с ре д и н и, сп ре да бло к и ра н с т ра г а оп ко љен. 5 И па к, Бл у о ве м и сл и ни су ис ка за не у по тен ци ја лу (ако би то био слу чај...) већ у ин ди кати ву као да то, за пра во, и је сте слу чај. Блу је он да мо жда не свес т а н т е с у пт и лн е а л и к љу чн е г р ам ат и ч ке д и с т и н к ц и је и з м е ђу ма ште и ствар но сти. Као и дру ги ме тафизички детективи, он вероват но за бо ра вља да ка да прет по ста вља слу чај, он га са мо прет поста вља и ни шта ви ше. Бр ка ју ћи та ко на чи не раз ми шља ња у по тен ци ја лу и ин ди кат и ву, ка ко То ро на во д и, чо век г у би т ра г соп с т ве ног сл учаја. Заис та, Блу ов став чи ни се још сла би јим ка да по ку ша да га из ра зи управо ци та том из То ро о вог ре мек-дела из 1847. године: Зачудо, та мисао га под се ти на не ке ре че ни це из Вол де на, те пре ли ста све ску у по т ра зи з а т ач н и м ц и т а т ом, г от ово сиг ура н да г а је негде з ап иса о. Ми ни смо ту где смо, на ла зи он, већ на ла жној по зи ци ји. Због слаб о с т и в ла с т и т е п ри р о де, п ре тпо с т ав љ а мо не к и сл у чај и п ре да је мо му се, па смо та ко исто вре ме но у два слу ча ја, те је тад дво стру ко т е же и з ву ћ и с е. Ч а к и д ок оп ис у је оп аснос т и п р е тпос т ав љ ањ а с л у ча ја, Б л у з а ме њу је То р о о в е р е ч и з а с оп с т в е не. 6 И док по ку шава да за ми сли ту ђи жи вот у то ку сво је ис тра ге, он по ста је за твор е н и к с а м о г с л у ч а ја и р и з и к у је д а п о т п у н о и з г у б и с о пс т в ен и иден ти тет. П р е т п о с т а в љ а њ е с л у ч а ја и з а т и м н а л а же њ е у д в а с л у ч а ја истовреме но, наравно, честа је професи о нал на опа сност за књи жевне де т ек т и ве. Де т ек т и во ва ск ло нос т ка д у бл и ра њу и п ре ру ша ва њу, ем па ти ја пре ма дру ги ма, ње го ва опа сна спо соб ност да на слу ти мо ти ве и ме то де зло чин ца све су то од ли ке ко је де фи ни ш у ч у ве не 4 A ca se (енг. слу чај ; прим. прев.), на рав но, зна чи и ку ти ја као што ука зу је То ро ов при каз ста вља ња у и не мо гућ но сти да се иза ђе из. 5 Paul Au ster, The New York Tri logy Ghosts, New York 1990 (Пол Остер, Њу јо р ш к а т р и л о г и ја Д у х о в и, п р е в. З о р а н П а у н о в и ћ, Ге о п о е т и к а, Б е о г р а д 2013 прим. прев.). 6 Тр е б а о б р а т и т и п аж њу к ако ов ај одлом а к п ри к ри в а ау т о р ск и и де н т и т е т што је стал но при сут на те ма у Осте ро вој три ло ги ји ти ме што Во лд е н не ста вља у кур зив, из о ста вља зна ке на во да око ци та та и уба цу је фра зу сма тра он уну тар ње га. 408

ис тра жи те ље као што су Ди пен Ед га ра Ала на Поа или Шер лок Холмс Ар ту ра Ко на на Дој ла. Али без об зи ра на то ко ли ко Ди пен и Холмс на га ђа ју о сво јим про тив ни ци ма, ни је дан ни кад не угрож а в а с оп с т в е н и је д и н с т в е н и и ден т и т е т. Ме ђу т и м, п р о т а г о н и с т а ме т а фи зи ч ке де т ек т и в ске п ри че мог а о би з а к љу ч и т и да не у ме да ра злик ује п ре тпо ста вља ње од зна ња. 7 Де тек тив осу ђен на про паст (ка ко ка же Сте фа но Та ни), мо же схва ти ти да је он сам жр тва ко ју све ти, зло чи нац за ко јим тра га или оба од јед ном. У та квим причама, одговор на вечно пита ње детект ивск и х п ри ча ко је то у ра дио? је сте Ја. А Ко је ја?, то је већ пот пу но за себ но пи та ње. Мет афизи чк и дет ект и в т ако о тк ри в а, ба ш к а о ш т о ч и н и Б л у, да ка ко год се би пред ста вио слу чај, и он је ње гов део. Де тек тивска књи жев ност је од у век при зна ва ла м о г ућ н о с т да по тра га за исти ном мо же од ве сти до ми сте ри је чо ве ко вог соп стве ног идент и т ет а. На т ак а в ра сп ле т, з ап раво, наи лазимо у д ра м и Краљ Едип, ко ју нек и к рит ича ри на зи в а ју п р вом де т ек т и в ском п ричом. 8 Едип, н а и з глед не п ри с т р а сн и ис т р аж ит е љ, т ол ико је п р енер ажен к ад а са зна да је он жр твин син и уби ца да сам се би ис ко па очи, у же љи да у н и ш т и св а к и и з в о р т е б ол не с а мо спо зна је. С о ф о к ло в а т р а г е ди ја оте ло тво ру је ужас не мо ћи да се ис трг не из оног што је претпо с т а в љ е но е п и с т е мо ло ш к у ноћн у мору ко јом с е т а ко ђ е б а в е ме та фи зич ке де тек тив ске при че, ко је че сто алу ди ра ју на Ед и п а. 9 Ме ђу тим, самооткривање метафи зичког ис тра жи те ља из носи на све тло са вре ме ни ју стреп њу над иден ти те том: страх од то га да се оста не за ро бљен уну тар са мог се бе, с јед не стра не, и страх од би в а њ а и з в а н с е б е, с д ру г е. С т ог а је ис п ла н и р а н и и о т к ри в е н и зло чин у ме та фи зич ким де тек тив ским при ча ма обич но са мо у бис т в о п р е не г о оце у би с т в о. С а мо у би с т в о ко је с е т е к и м п л и ц и р а Еди по вим са мо о сле пљи ва њем или Ди пе но вим и Хол мсо вим каж њ а в а њ ем њи хо ви х з ло ч и н ач к и х д в ој н и к а, по с т а је екс п л и ц и т но и ен дем и чно у ови м касн ији м радо вима. Наро ч и то у ме та фи зи ч к и м 7 З а д е ф и н и ц и ј у м ет аф из и чк е д ет е кт и вс к е к њ и ж е в н о с т и в и д и: Pa tri cia Me r i v a le, T h e F l a u n t i n g of A r t i f i c e i n V l a d i m i r Na b o kov a n d Jo r ge Lu i s B o r ge s, Na bo kov: The Man and His Work, Lon don 1967, 290 324; re prin ted C r i t i c a l E s s a y s on Jor ge Lu is Bor ges, Bo ston 1987, 141 153; Mic hael Hol qu ist, Who du nit and Ot her Q u e st i on s: Met aphysi c a l D e t e c t i ve St o r i e s i n Po st wa r f ic t ion, T h e Po e t ic s of Mu rd e r: D e t e c t i v e Fi c t i o n a n d Li t e r a r y T h e o r y, San Di e go 1983; Ste fa no Ta ni, T h e D o o m e d D e t e c t i v e. T h e C o n t r i b u t i o n o f t h e D e t e c t i v e N o v e l t o Po s t m o d e r n A m e r i c a n a n d It a li a n Fi c t i o n, Car bon da le Ill. 1984. 8 M. Hol qu ist, Who du nit and Ot her Qu e sti ons..., ibid, 154; Jan van Me ter, Sop hoc les and the Rest of the Boys in the Pulps: Myth and the De tec ti ve No vel, D i m e n s i o n s o f D e t e c t i v e Fi c t i o n, Bow ling Green Oh. 1976. 9 Узми мо, на при мер, гу му Едип и дру ге алу зи је Роб-Гриjеа у де лу E r a s e r s (19 53), Е д и п у М а с, д о м аћ и ц у и ст р аж ит е љк у и з П и нч он ов е О бјав е бро ја 49 (1966) и при чу о Еди пу у Пе ре ко вом де лу A Void (1969). 409

де тективским при ча ма Фе ли пеа Ал фа уа, Вла ди ми ра На бо ко ва, Хорхеа Лу и са Бор хе са и Пола Остера, детективи као и злочинци инсцени ра ју соп стве не смр ти ка ко би узур пи ра ли ту ђе иден ти те те. Шта ви ше, та ква за ме на се обич но од ви ја на два ни воа: пр ви је ди је ге тич ки заплет текста (на водна смрт протагонисте замењује зло чин), а дру ги ње го ва екс тра диј е ге тич ка на ра ци ја (про та гони ста тра га за бе смрт но шћу уну тар тек ста). 10 Д ру г и м р е ч и ма, п ри че А л фа уа, Н а б о ко в а, Б о р хе с а и О с т е р а под р а з умев а ју и с у бје к ат ске с л у ча је в е и к њи жев не с л учајев е (мој л и ч н и т е р м и н з а з ло ч и не фа л си фи ко в а ног ау т ор ског и дент ит ет а). З а и с т а, по т ен ц и ја л н и з ло ч и н ц и и де т ек т и в ск и у мо ви ови х п ри ча бр ка ју та два ни воа; од но сно, не успе ва ју упра во за то што не разли ку ју по тен ци јал ни гла гол ски на чин од ин ди ка ти ва, фи гу ра тивно од до с лов ног, х и по т е т и ч ко од с т в а р ног и л и п ри ч у о з лоч ин у од са мог зло чи на. Сва ки про та го ни ста по ку ша ва да иза ђе из сопс т в е ног с л у ч аја п р е тпос т ав љ ају ћ и д ру г и. Ме ђу т и м, р а де ћ и т о у ствар но сти уме сто у ма шти, он се на ла зи у два слу ча ја од јед ном и, као што ка же То ро, он да схва та да је дво стру ко те же иза ћи. 410 Дво стру ко те же: По У р а з ум н и м т р е н у ц и м а п о с м а т р а м о с а м о ч и њ е н и ц е, с а м с л у ч а ј. Хен ри Деј вид То ро 11 Пр е не г о ш т о с е ок р е нем и н сце н и р а н и м см р т и ма у ме т а физич ким де тек тив ским при ча ма, хте ла бих да по ве жем њи хов нас т ан а к с а д в о с т р у к и м и д е н т и т е т и м а у к л а с и ч н ој д ет е кт и вс кој књи жев но сти. По је уса вр шио ову те му у сво јој се ри ји о де тек тиву Ди пе ну Уби ство у ули ци Морг (1841), Ми сте ри ја Ма ри Ро же (1842 1843), и Укра де но пи смо (1844) ко ја кул ми ни ра у з а в р ш ној п ри ч и ко ја о би л ује б р а тск и м п а р о (ви ) м (а) 12 и мо гућно шћу да Ди пен и Д, кри ми на лац, ни су са мо слич ни, већ исти. 13 Али По је по пр ви пут екс пе ри мен ти сао са дво стру ким де т ек т и ви ма у п ри ч и Ви л и ја м Ви л с он (1839). Ис т о и ме н и (и л а жно и ме ни) на ра тор те при че при по ве да о сво јим уза луд ним по 10 З а о б ја ш њ е њ е р а зл ике и змеђу д ијег ет и чког и екст р ад ијег ет и чког н ив оа в и д и: G é r a r d G e n e t t e, Na r r a t i v e D i s c o u r s e: A n E s s a y i n Me t h o d, It ha ca N. Y. 1980. 11 H. D. Tho re au, ibid, 443. 12 Claude R ich a rd, Dest i n, Desig n, Dasei n: L a ca n, De r r i d a a nd T he P u r lo i ne d Let ter, The Io wa Re vi ew, vol. 12, no. 4, 1981, 8. 13 Li ah na Klen man Ba be ner, The Sha dow s Sha dow: The Mo tif of the Do u ble i n E d ga r A l la n Po e s T he P u r lo i ned L et t e r, Myste r y and De te c t ion An n u al, Pa sa de na Ca lif. 1972.

ку ша ји ма да утек не про го ни те љу ко ји ли чи на ње га у сва ком смислу, укљу чу ју ћи и име. Противник не ка ко изводи, осујећује и освећу је све на ра т о ро ве з ло ч и не; у ме ђу вре ме н у, п ри по ве дач сп ро во д и сво ју ис тра гу од тај не по се те су пар ни ко вој спа ва ћој со би до детаљ не ана ли зе ње го вих ме то да и ма ни ра све ка ко би от крио ње гов иден ти тет. Њи хов од нос као онај из међу наратора у Поовој причи Чо век го ми ле (1840) и ста р ца ког он про го ни на тај на чин ан ти ци пи ра дво стру кост де тек ти ва и зло чин ца у при ча ма о Дипену. Ви л и ја м Ви л с он с е ко нач но суочав а са своји м п р ог он ит ељ ем на ба лу под ма ска ма и од вла чи га у пре двор је ко јим се за вр ша ва низ оста ва и пред со бља у ко ји ма су се су сре та ли кроз при чу. Ов де, на кон крат ке али же сто ке бор бе, про ба да свог су пар ни ка кроз ср це. Али не ко дру ги по ку ша ва да отво ри вра та и при по ве дач их, жу ре ћи да спре чи упад, из гле да за кљу ча ва. Ка да се вра ти сво јој жр тви, пре стра вљен је оним што ви ди: Тре ну так док сам се био окре нуо на дру гу стра ну био је до вољ а н д а и з а з ов е ви д н у и с т в а рн у п р омен у у р а с по р е д у н а ме ш т а ја у г о р њ е м и л и уд а љ е н и је м де л у с о б е. Јед но в е л и ко огле д а ло т а ко ми се у пр ви мах у мо јој збу ње но сти учи ни ло ста ја ло је та мо где н и је б и л о н и к а к в о г о г л е д а л а м ал о п р е; а к а д а с а м м у у к р ај њ е м ужа су при шао, мој лик али са цр та ма са свим бле дим и по пр ска ним кр вљу ишао ми је у су срет, сла бим и по ср ћу ћим ко ра ци ма. Та ко је, ве лим, из гле да ло, али ни је та ко би ло. То је био мој про тив ник то је био Вил сон, ко ји је ста јао ту пре да мном у пред смрт ној аго ни ји. Ма ска и огр тач ле жа ли су где их је он био ба цио на под. Ни је би ло н и јед ног кон ца на ње г о вом оде л у, н ијед ног пот еза у сви м изразит и м и не о би ч н и м ц р т а м а њ е г о в ог л иц а, а д а н ије био ч а к до н ајс ав рше ни је исто вет но сти исти ја. То је био Вил сон, али он ви ше ни је го ворио ша па том, и ја сам мо гао да уо бра зим да то ја сам го во рим кад он п р о з б о ри: Ти си по бе дио и ја се пре да јем. Али од сад и ти си мр тав мр тав за свет, за не бо, за на ду. У ме ни си по сто јао и у мо јој смр ти, по гледај ову сли ку ко ја је тво ја соп стве на, по гле дај ка ко си са свим убио са мог се бе (По ов кур зив). 14 Овај уз не ми ру ју ћи рас плет у ком при по ве дач схва та да је он у исто вре ме и жр тва и зло чи нац и ис тра жи тељ зло чи на сто ји као прет ход ни ца слич ним за вр ше ци ма ме та фи зич ких де тек тивск и х п ри ча. Та ко ђе а н т и ц и п и р а на ч и н на ко ји де т ек т и в ск и ж а н р 14 The Col lec ted Works of Ed gar Al lan Poe, ed. Tho mas Ol li ve Mab bott, Cambrid ge Mass. Lon don 1978, 447 448 (Ед гар Алан По, О д а б р а н а д е л а, прев. Иси до ра Се ку лић и др., прир. Зо ран Ми шић, Но лит, Бе о град 1964 прим. прев.). 411

п ри по ве да т а к во о т к ри ће. По о ве р е фе р ен це на ви зу е л но опа ж а ње, пре по зна ва ње и од раз при зивају асоци јацију на чуло вида и разреше њ е м и с т е ри је у Ед и п у и окре ћу се ка оквир ној при ро ди ис тра ге у к а с н ији м р ад ов им а. 15 Шт ав иш е, По ко м п л и к у је о в ај р а с п л е т на гла ша вају ћи при по ве да че ва не по у зда на чу ла (огле да ло,... очиглед но... чи ни ло се... ста ја ло је та мо где ни је би ло ни ка квог огледа л а ма ло п р е ) и не по у зда но р а с у ђи в а њ е ( у мо јој з бу ње н о с т и... ми се у ч и н и л о (мој кур зив) и ко ри сте ћи сли ке раз от кри ва ња као што су од ба че на ма ска и огр тач и огле да ло ко је го во ри. По себ но огле да ло ко је с у г е ри ше мо г ућ но с т да с у сви Ви л с о нови с ус р ет и са ње г о ви м д вој н и ком би л и за п ра во су с ре т и са в ла с т и т и м од ра зом ч и н и п ри по в е да че ву спо зн а ју још д в о см и с ле н и јом. О н у њ е м у пр во ви ди свој лик, али са цр та ма са свим бле дим и по пр ска ним кр вљу, он да лик свог про тив ни ка чи ја је сва ка цр та чак и до нај са вр ше н и је исто ве т но ст и, иста ја ; овај п ро т и в н и к зат и м, т врд и, на су прот то ме, да ње го ва сли ка пред ста вља при по ве дачево самоу би с т во. Заме н и це у по с лед њи м р едови ма п ри че ја, он, т и, с оп с т ве н и, се бе по с т а ју г о т о во ме ђу с об но з а менљиве док По у н и ш т а в а в е з е и з ме ђу Ви л с о но в ог и ден т и т е т а и њ е г о в ог и ме на, л ик а и гласа. Ис по с т а в љ а се да је Ви л с о нов искон ск и неп ријат е љ и зли ге ни је, ког он про го ни и ко ји ње га про го ни, за пра во он сам. Та са мо спо зна ја за у зи ма ме сто на кра ју при че или, бо ље р е ћ и, с т о ји у ме с т о з а в р ше тк а. Ви лс он о бјаш њ ав а н а поче тк у д а ова п ри ча н и је успо ме на на њег ове касн и је г о д и не... нео п ро с т и вог зло чи на, већ ис тра га јед ног до га ђа ја ко ји је до вео до њих. Ипак, по што се ње го во при зна ње за вр ша ва по твр дом да је убио са мог се бе, т о са мо у би с т во, с д ру г е с т ра не, ка о да до во д и до са с т а в ља ња са мог тог п ри зна ња ко је је, ка же он, под стак н у то п ри бл и жа ва њем См р т и... и сен ке ко ја јој п ре т хо д и. Та к ва ц и р к у лар нос т на ра т и ва на ли ку је струк ту ри де тек тивске фикције, која почиње резултатима, за вр ша ва се узро ци ма и ства ра при че да би об ја сни ла зло чи не ко ји су се већ де си л и. Ис т ра ж ујућ и т у ст ру к т у ру, за п ра во, Ви л и јам Ви л с он а н т и ц и п и р а р е к у р зи в не з а в р ше т ке к а сн и ји х р а до в а к а о што су На бо ко вљев Ст в а р н и ж и в о т Се ба с т и ја н а На јт а (1941) или Г у м и ц е Але на Роб-Гри јеа (1953). Уп р ав о је п ри по в е д а че в о т ај но ви т о с а мо у би с т в о оно ш т о омо г у ћ а в а з а г о не т ке у п ри ч и и н а д и је г е т и ч ком и на екс т р а д и је 15 За д ру г е ве зе између Вил ијама Ви лсона и Еди п а ви ди: John T. I r wi n, The Mystery to a So lu tion: Poe, Bor ges, and the Analytic De tec ti ve Story, Balt imore 1994, 214 216. Ви л с о но во п р е т р е са ње ко на ца, л и н и ја и ц р т а у и з глед у њег овог противника прет хо ди ве зи из ме ђу тра га (clue) и клуп ка (clew) у По о вој причи Убиство у ули ци Морг (J. T. Ir win, ibid, 196), као лу пи из кла сич них де тек тив ских п р и ч а и п р и в а т ном ш п и ју н у и з т в р д о к у в а н и х (,, h a r d - b o i le d ) к р и м и - р о м а н а. 412

г е т и ч ком н и в оу. Н а д и је г е т и ч ком н и в оу, ов ај ч и н је к ул м и на ц и ја прогресивног низа његових злочина (непо слушност, опијање, коцк а ње, п ре љу ба), ча к и к а д за т вара њег ову пот раг у за п рот и вн иком. Та к а в з а в р ше т а к, у ком је да н д в ој н и к по б е ђу је д ру г ог т и п и ча н је за при че о Doppelgänger-има. Али у овом слу ча ју не ја сно је да ли п ри по в е да чев ч и н т р е ба сх в а т и т и до с лов но (к а о с а мо у би с т в о и л и не сп р е т н и по к у шај у би с т в а), фи г у р а т и в но (к а о см р т њ е г о в е св е с т и), и л и к а о о б о је ис т о в р е ме но. И н а екс т р а д и је г е т и ч ком н и в оу, њ е г о в о с а мо у би с т в о ком п л и к у је с т в а ри. Уби ја ју ћ и св ог д в ој н и к а он по с т а је п ри по в е д ач св оје п риче, ус п у т ч а к до би ја ју ћ и и но ви иден ти тет (или бар но во име): До зво ли те да се на зо вем за са да Ви ли јам Вил сон. Цир ку лар ност при че на тај на чин им пли ци ра да је ње го ва реч по след ња, јер он жи ви да би ис при чао при чу; ипак, та при ча се за вр ша ва по след њим ре чи ма ње го вог двој ни ка, а оне су њ е г о в а с оп с т в е на см р т на п р е с у да. И св е т е з а г о не т ке од р а ж а в а ју д у бљу м и с т е ри ју Ви л с о но в ог с а мо о б ма њу ју ћег с оп с т в а. Прича Вил и ја м Ви л с он о би ч но с е не сма т ра де т ек т и вском, али хте ла бих да је на ве дем као По ов пр ви ве ли ки до при нос жанру. Ути ца ла је на ње го ву пр ву при чу о Ди пе ну, Уби ство у ули ци Морг 16 као и на ка сни је пи сце и тек сто ве. По себ но јер је Вил соново к ри пт и чно самоубис т во би тно кол и ко и де т ек т и в и з фо т е ље, за кљу ча на со ба и сви дру ги По о ви из у ми. За и ста, ова прича коначно во д и до мет афи зи ч к и х де т ек т и в ск и х п ри ча А л фа уа, Наб оков а, Б о р хе с а и О с т е р а ч и ји п р о т а г о н и с т и т а ко ђе и н сце н и р а ју св о је см р т и к а ко би до би л и но в е и ден т и т е т е и ус по с т а ви л и кон т р о л у упра во над тек сто ви ма у ко ји ма се по ја вљу ју. Са мо је дан из лаз: Дојл По сто јао је слу чај и, на рав но, са мо је дан из лаз из ње га. Ар тур Ко нан Дојл 17 Ме ђу тим, Дојл је био пр ви ко ји је по зај мио то при по ве дач ко с р ед с т в о. У п ри ча ма о Ше р ло к у Хол мс у он п р е р а ђу је По о в ог де тек ти ва а по не кад и По о ве де тек тив ске при че до да ва њем де таљ а о л и ко ви ма, з а п ле т у и ме с т у р а д њ е ко ји по ја ча в а ју ж а н р ов ск у 16 Уб и с т в о у у л и ц и Мо р г п р е т в а р а Ви л и ј а м а Ви л с о н а у д в о с т р у ко г Ди пе на тво р ца и раз ре ши те ља и у дво стру ке ве зе из ме ђу де тек ти ва (Ди пен и при по ве дач), жр тве (ма дам Л Е спа на је и ње на ћер ка) и зло чи на ца (мор нар и ње гов Оранг -Утанг); та при ча, та ко ђе, до во ди у ве зу су о ча ва ње двојника и закључа не со бе, огле да ла, по тра гу и на пад. 17 Art hur Co nan Doyle, The Man with the Twi sted Lip [1891], Th e Co m ple te Sher lock Hol mes, vol. 1, 230. 413

на пе т о с т, а л и у ма њу ју ме т а фи зи ч к и зна чај. 18 Дојл на та кав на чин по на вља мо т ив са мо у би ства у п ри чи Чо век са ис к ри вље ном усном (1891). 19 При ча по ч и њ е Во т с о но в ом по с е т ом оп и ју м ској ја з би н и, где, у по т р а зи з а п ри ја т е љи ч и н и м з а бл у де л и м м у жем, п р оналази Хол мс а ко ји ис т р а ж у је м и с т е ри ју з а к љу ча не с о б е. Госпо ђа Не ви л С ен т К ле р, с у п ру г а до бр о с т о је ћег по с лов ног чо ве ка, про ла зи ла је кроз сум њи ви део Лон до на ка да је уле да ла свог му жа ка ко јој фре не тич но ма ше са про зо ра на дру гом спра ту опи јум ске ја зби не. Пре пла ше на, без у спе шно је по ку ша ла да уђе у зг ра д у, з а т и м је позв ала пол и ц ију која с е силом п р обила до г ор е али ни је би ло ни тра га од Сент Кле ра. Је ди на осо ба ко ју су на шли био је Хју Бун про сјак, са ка ти јад ник огав не спо ља шњо сти а је ди ни дру ги из лаз из со бе био је кроз про зор ко ји гле да на Тем зу. По ли ци ја је ухап си ла Бу на због Сент Кле ро вог уби ства. Али Холмс за кљу чу је да су њих дво ји ца за пра во иста осо ба: Сент Клер је своје бо гат ство за ра дио про сја че ћи, а ка да га је су пру га угле да ла у из најм ље ној со би у ко јој се пре ру ша вао у Бу на, ни је ви део дру гог из ла за до ла жи ра ња соп стве не смр ти. Иа ко го спо ђа Сент Клер уо ча ва свог му жа на про зо ру, не мо же да га пре по зна ка да је об у чен, на шмин кан и са фри зу ром као у про сја ка, јер чак ни око вла сти те же не не мо же про зре ти та ко добру ма ску. Али Хол мсо во око мо же, по себ но ка да за па жа да оба чо ве ка на де сној ру ци има ју ра ну ко ју су са ми се би за да ли. При ча та ко при ка зу је Хол мсо ву спо соб ност да пре по зна да је Сент Клер из ме нио свој из глед и да за кљу чи да је за ро бљен у ал тер на тив ном ж и в о т у ко ји је з а с е б е см и с л ио. Шт а ви ше, Хол мс г а р а с к ри н к а в а у још јед ној за кљу ча ној со би за твор ској ће ли ји пред за пре паш ће н и м по гле д и ма Во т с о на, по л и ц и ј ског и н спек т о р а и ч и т а о ца. Ни кад у свом жи во ту не ви дех та кав при зор, ка же Вот сон. Спа де гру би там ни тен! Не ста де и ужа сни ожи љак ко јим је био про штеп а н, и ис к рив љ ен а усн а... Једн и м т р з а јем о с ло б о д и с е з а м р ше не цр ве не ко се, и ту оста де... чо век бле дог и ту жног ли ца и пре фиње них цр та. Ме ђу т и м, у п р ко с Во т с о но в ом з а п р е па ш ће њу, он з а п ра в о в ећ ви де(х) та кав при зор. Упра во на по чет ку ове при че су сре ће се с а с т а ри ји м оп и ју м ск и м з а ви сн и ком, в р ло м р ша ви м, в р ло на б о р ан и м, повијен и м од г од ин а, ког не поз н аје. Пр ед В о тс онови м 18 Susa n El i z a bet h Sweeney, P u rloine d L ett e r s: Poe, Doyle, Na bo kov, Ru s sia n Li t e r a t u r e Tr i q u a r t e r l y, 24 (1991), 216 222. 19 У Дој ло вој причи Проблем идентитета човек се прерушава у удварача сво је по ћер ке ка ко би је од вра тио од бра ка и за др жао кон тро лу над ње ним н о в ц е м ; о в ој п р и ч и, м е ђ у т и м, н е д о с т а ј у м е т а ф и з и ч к е и м п л и к а ц и ј е и з п р и ч е Чо век са ис кри вље ном усном. 414

очи ма, та осо ба се пре тва ра у не ког дру гог: Ње го ва си лу е та се по пу ни, бо ре не ста до ше... и то, се де ћи крај ва тре и сме ју ћи се мом з а п р е п а ш ће њу, не б е ше н и ко д ру г и до Ше р лок Хол мс. З а јед но, т е д ве сце не на гла ша в а ју ис т ра ж и т ељ е ву сл и ч но с т са чо ве ком ког рас крин ка ва. По пут са мог Хол мса, Сент Клер је сја јан мо мак са см ис лом з а п р ерушав ањ е, т ален т ом з а р а зо т к ри в а њ е (он с е ба вио ис т раж ивачк и м но ви нар с т вом), и спо соб но ш ћу да за рад и са ж иво т с а мо у з по моћ св о ји х к л и ке р а. 20 За пра во, баш због то га што та ко до бро раз у ме Сент Кле ра, Холмс мо же да по го ди ње гов пра ви иден ти тет. Раз ре ше ње овог зло чи на, да кле, је сте да зло чи на не ма. Сент Клер не може бити оптужен за соп ствено убиство, признаје полициј ски ин спек тор, осим ако га не пре тво ре у слу чај по ку ша ја са мо убиства. Међутим, оно што остаје нераз ре ше но је сте ми стери ја оже њ е ног чо в е к а ко ји ж у д и з а д в о с т ру к и м ж и в от ом т ема на ко ју су На та ни јел Хо торн, Де ши јел Хе мет и Пол Остер, по ред о с т а л и х, п ра ви л и и н т ри г а нт е в ари јац ије. 21 И у овом слу ча ју по једи нац по ку ша ва да иза се бе оста ви свој пр во бит ни иден ти тет, али са мо да би са знао ка ко то Хо торн ка же у Веј кфил ду да склањ а ју ћ и с е на т р е н у т а к, чо в ек с е и з л а же з а с т р а ш у ју ћем ри зи к у да за у век из гу би сво је ме сто. Дој ло ва кла сич на при ча на тај на чин п р е но си д у б о ко с а в р е ме н и о с е ћ ај о т у ђе но с т и. П а и па к, Чо в ек с а ис к ри в љ е ном усном н и је ме т а фи зи ч к а де т ек т и в ск а п ри ча је р с е е г з ис т е н ц и јал и с т и чко п ит ањ е које с е јав љ а с а С е н т К л ер ов о м си ту а ци јом не пре но си да ље ни на Хол мсо во ис тра жи ва ње злочи на, ни на чи та о че во ис тра жи ва ње тек ста. 22 При ча Чо век са ис кри вље ном усном ука зу је на ко ји на чин су По о ви не по сред ни след бе ни ци тран сфор ми са ли те му са мо спо 20 У вези са ч и с т о и н т е лек т у а л ном п ри р о дом Хол мсо вог ра да ви д и: Aud rey Jaf fe, De tec ting the Beg gar: Art hur Co nan Doyle, He nry Mayhew and The Man with the Twi sted Lip, Re p r e s e n t a t i o n s, vol. 31 (1990), 96 117. 21 Уз м имо Хо т о р но в ог В е ј кфи л д а (1835), Хе ме т о в ог Ма л т е ш ко г с о ко л а (1930) ко ји са др жи Флит краф то ву при чу и Осте ро ве Ду хо ве у ко ји ма ис тра житељ на пу шта бу ду ћу го спо ђу Блу да би пре у зео свој слу чај, а за тим от кри ва да је по стао дру ги Веј кфилд. У ве зи са те мом Веј кфил да у ме та фи зич ким дет е к т и в с к и м п р ич ам а в и д и : R i c h a r d S wo o p e, A p p r o a c h i n g t h e T h r e s h ol d (s) i n Po s tmod e r n D e t e ct ive Fict io n: H aw t hor ne s Wakef ield a nd O t he r M i s si ng Pe r s o n s, C r i t i q u e, vol. 39, 3 (1998), 207 227. 22 Холмс, на при мер, ни кад не при зна је сво ју слич ност са Сент Кле ром, иа ко па ра ле ле са Ви ли ја мом Вил со ном и Сти вен со но вим Ч у дн и м с л уч аје м д о к т о р а Џе к и л а и г о с п о д и н а Х а ј д а (1886) ука зу ју да би се то мо гло ура ди ти. Дојлова п рича евоц ира Поову своји м и рон и ч н и м самора з ре ше њем (ов де су ж р т ва и зло чи нац јед но), ми сте ри јом за кљу ча не со бе и ис ти ца њем Сент Клерове разот кри ва ју ће ра не. Та ко ђе асо ци ра на Сти вен со но ву де тек тив ску при чу о су и ци дал ним двој ни ци ма кроз опис Сент Кле ро вог ал тер ега као огав ног јад ни ка и иден ти фи ку ју ћи ње го ву тран сфор ма ци ју са тај ном про сто ри јом. 415

з н аје и с а мо у би с т в а и з п р и че Ви л и ја м Ви л с он. К л а си ч н и ис тра жи тељ са зна је до ста о дру ги ма, а вр ло ма ло пак о се би; ка сније п ри че доп у ш т а ју мо г ућ но с т с амоо тк рив ањ а, 23 али са мо у ме тафи з и ч кој де т е к т и в ској к њи же в но с т и до њ е г а з а п р а в о и дол аз и. За и ста, у п ра вој ме та фи зи ч кој де тек т и в ској п ри ч и, ка же Па т ри ша Ме ри вејл, де т ек т и в ск и ју на к са м пос т а је... у би ца з а ко ји м т ра г а. А л фау, Н а б о ков, Б о р хе с и О с т е р, по г о т о в о, р а з р а ђу ју По о ву у по тре бу са мо у би ства сред ства ко јим се ко ри сте и Џ. К. Че стер тон у при ча ма Тај ни врт (1910) и По гре шан об лик (1911) и Ага та Крис т и у п рич и Де се т ма л и х И н д и ја на ца (1939) као нај елеган тн ијег на чи на да се ис тра жи при ро да су бјек тив но сти у окви ри ма де тектив ске при че. У њи хо вим при ча ма уло гу жр тве, уби це и ис тра жите ља мо же игра ти са мо јед на свест, ко ја по ку ша ва да се осло бо ди с а ме с еб е. Тачн ије р ечено, св ак и п р от аг он ис т а лаж ир а с опс т в ен у смрт ка ко би пре у зео ту ђи иден ти тет. И по пут уби це из Че стер тоно в ог По г р е ш ног о б л и к а ко ји с е по с т а р а да по с лед њ а по ру к а њ е г о ве ж р т ве звуч и к а о само убилачк а оп р о ш т ај на по ру к а св а к и од п р о т а г о н и с т а з а сн и в а св ој по че т н и з ло ч и н на по к у ша ју да и з ме ни на чин на ко ји је он пред ста вљен у тек сту. Слу чај о ком се ра ди: Ал фау Сви слу ча је ви су је дин стве ни и ве о ма слич ни дру ги ма. Т. С. Ели от 24 При ча из пр вог ро ма на Фе ли пеа Ал фа уа Lo cos (1936) илу струје и ег зи стен ци ја ли сти ч ке и ме та фи зи ч ке им п ли ка ци је самоубиства. Lo cos н и је т о л и ко р о м а н кол ико н и з м е ђу с о б н о п р о ж и м а ј у ћ и х де тек тив ских при ча у ко ји ма на ла зи мо раз не зло чи не, криминалце, по л и цај це, хол мсов ске а л у зи је и па р о д и је зва н и ч н и х ре ше њ а з а г о н е т ке п о с т о ја њ а. А л ф ау н а т ај н а ч и н ко р и с т и д ет е кт и вс к и ж а н р да ис т р а ж и м и с т е ри ју и ден т и т е т а. 25 Пр ва при ча у ро ма ну Lo cos за пра во се зо ве Иден ти тет и опис у је с л у чај ис це н и р а ног с а мо у би с т в а. Ф у л а но, п р о т а г о н и с т а, по 23 К р и с т и је в а о б м а њу ј у ћ е п р и к а з у је о б а и д е н д и т е т а В о т с о н а у п р и ч и Уби ство Ро џе ра Акрој да (1926) и де тек ти ва у Ми шо лов ци (1950), Се јер со ва ист р а ж у је и зна чај м и с т е ри је з а ж и в от е њ ен и х де т ек т и в а у де л у Gaudy Night (1935), Хем е т и Че н д л е р с т в ар ај у п р ив а тн е ш п иј ун е ко ји у в и ђ а ј у с в о ј у у м е ш а н о с т у ко ру мп и р а н и св е т, ч а к п ризн ајућ и к ако М а рлоу к аже у Вел иком с н у (1939) да су и они са ми са да део не ва љал шти не. 24 T. S. Eli ot, The Coc ktail Party, New York 1950, 2 25 Su s a n El i z a b e t h Swe e n e y, A l i e n s, A l i a s e s, a n d A l i bi s: A l f a u s Lo cos as a Me t aphysi ca l D e t e c t i ve St or y, T h e Re v i e w of Con te m p o ra r y Fic t ion, vol. 13, 1 (1993), 207 214. 416

п ри по ве да че ви м ре ч и ма је нај не ва ж н и ји чо век на све т у. Он ж у д и за сла вом, по пу лар но шћу или бар нај ма њим при зна њем ње го вог по сто ја ња: Не ва жност си ро тог Фу ла на сти гла је до тле да га је у ч и н ила невид љи ви м и не ч у ј н и м. Њ е г о в о и ме је не в а ж но, л и це и те ло су не ва жни, ње го ва оде ћа је не ва жна и цео ње гов жи вот је не ва жан. За пра во, не знам ни ка ко сам га ја сâм уоп ште при ме тио. Баш као што овај па ра граф на гла ша ва Фу ла но ву не ва жност по навља ју ћи при дев не ва жан че ти ри пу та, та ко и при ча по на вља исту по ен т у оп и с у ју ћ и њ е г о в е св е очај н и је по к у ша је да п р о на ђе не ког ко ће п ри зн а т и њ е г о в о по с т о ја њ е. Н а п ри ме р, он ви че По ж а р! на пре пу ном тр гу, али ни ко га не чу је и тро леј бус га за ма ло прега зи. Раз би ја из лог, али вла сник га не ви ди и на глас се пи та шта с е т о до г о д и ло. О в ај н и з с у л у д и х а нег до т а до с т и же в р х у на ц к а да Фу ла но пре кли ње при по ве да ча за по моћ на кон што пр во куц ка по сто лу, гра би га за ре ве ре и ви че да би при ву као ње го ву па жњу. Да ли би му при по ве дач по мо гао да по ста не сла ван и ва жан, пи та он, та ко што ће га пре тво ри ти у књи жев ног ју на ка не ког ко је за пра во вре дан па жње упра во због сво је не ва жно сти? Дакле, по пут ве ћи не ли ко ва у ро ма ну Lo cos, Фу ла но те жи исп у њ е н и јем, не з а ви сн и јем по с т о ја њу. А л и док с у о с т а л и у гла в ном из ми шље на би ћа са сна жном же љом да по ста ну ствар ни 26, Фула но већ је сте ства ран. Уме сто то га, убе ђен да не по сто ји, сем ако дру ги мо гу да га ви де и чу ју, он же ли да по ста не књи жев ни лик к а ко би с е би о б е з б е д ио п у бл и к у. К а о о б р н у т и П и но к ио, он же л и да по ста не лу так, а не људ ско би ће. Ка ко Фу ла но мо же пре ста ти да бу де онo што је сте? Док тор Хо зе де лос Ри ос, ко ји је на чуо ње гов раз го вор са при по ве да чем, ка же му да мо же по ста ти књи жев ни ју нак је ди но ако по чи ни зван и ч но с а мо у би с т в о. Док т о р Де ло с Р и о с о б ја ш њ а в а: Вечер а с, чим пад не мрак, оти ћи ћеш до мо ста Ал кан тра и оста ви ти на зем љи свој кап у т са сви м сво ји м ле г и т и ма ц и ја ма, по да ц и ма, нов цем, че ков ном књи жи цом итд. и по ру ком у ко јој ка жеш да си се ба цио у Та хо. З ат и м ћ е ш с е в р ат ит и у М а д р и д, и з г у би в ш и с оп с т в е н и иден ти тет, и та мо ће мо по ку ша ти да од те бе ство ри мо ју на ка. За по че т а к, oв о и с це н и р а но с амоубис т в о је пот е нц ија лно р ешењ е п р о б л е м а б и т и с а њ а ; од н о с н о, о н о б и р е ш и л о п р о б л е м б и в а њ а Фу ла ном. Ка ко Ен Смок (Ann Smock) у свом де лу D o u ble d e a ling (1986) ка же: Би ти, би ти ти иден ти тет је сте зло чин ко ји вам је под ва љен као да је ваш. Пре у зе ти соп стве ни иден ти тет зна чи упра во сле по на се сти на ту об ма ну, схва ти ти је као са мо спо зна ју. 26 Fe l i p e A l f ay, P r o lo g u e, L o c o s: A C o m e d y o f G e s t u r e s [1936], New York 1988, xii. 417

Жи вот је зло чин под мет нут ње го вој жр тви ко ја по слу шно се бе дож и в љ а в а к а о к ри в ца. Уме с т о т о г а, Ф у ла но по к у ша в а да п р еузме нов иден ти тет и да на ка чи тај зло чин са мом жи во ту та ко што ће н а п и с а т и фи к т и в н у оп р ош т ајн у пору к у и н а к а ч и т и је н а св ој п р а з а н к а п у т. А л и ов а к а в с ц е н а р и о п о п р и м а с у п р о т а н е ф е к а т к а д а н еко д ру г и п ри сво ји ње гов и ден т и т е т. Уме с т о да Ф у ла но по с т а не не ко, не ко дру ги по ста је он та ко што про на ђе ње го ву опро штај ну пору ку, узме ње го ве ис пра ве и за ме ни их сво ји ма. Тај не ко је иденти фи ко ван са мо као чо век зло коб ног из гле да, Тај и тај ко ји је по бе гао из за тво ра, али он са да но си Фу ла но во име, и са мим тим ње гов иден ти тет. У ме ђу вре ме ну, Фу ла но по ста је до слов но и фигу ра тив но ано ни ман; ка ко ка же, сва ки иден ти тет има свог власни ка, а ја сам ни шта, ни шта. Ја не по сто јим. Још јед ном, док тор Де лос Ри ос пред ла же ре ше ње. Ка же Фу ла ну да са да за и ста мо ра по ч и н и т и с а мо у би с т в о ко је је п р е т ход но и н сце н и р а о: По с т о ји са мо је дан иден ти тет ко ји је су ви шан ко ли ко и ти, а тај иден ти тет се на ла зи на дну ре ке Та хо. Да, се њор Фу ла но, зва нич но, тај иденти тет је на дну те ре ке, а у по след ње вре ме сте си гур но схва ти ли зна чај зва нич них ства ри. Та ду ша на дну Та хоа жу ди за те лом исто ко ли ко и ви жу ди те за ду шом. Иди те, при дру жи те јој се и окончај те сво ју за јед нич ку ап сурд ност. На кон то га, си гу ран сам да ће мој при ја тељ по ку ша ти да вас ожи ви у при чи. Та за јед нич ка ап сурд ност ко ју Фу ла но де ли са тим не по сто је ћим тру плом одр а ж а в а с е ов де к р оз па р а ле л не кон с т ру к ц и је, по на в љ а њ е ф р а з а и ре чи у док торовом говору. У складу са та квим та у то ло шким дискур сом, је ди но име ко је Фу ла но има на рас по ла га њу је сте оно званич ног са мо у би це, Тај и тај ; и је ди ни на чин да за ра ди то без и ме но име је сте да ско чи с мо ста у соп стве ну смрт. Он да је Фу ла но п р и ч а с у бје к а т с ко г с л у ч а ја о о н о м п ар ад о кс у у ко м п ојед и нц и по к у ша в а ју да по б ег н у и з м р еже о т иса к а п р с т и ју ко ја са ч и њ а в а њи хов иден ти тет, са мо да би схва ти ли да без ње не по сто је. 27 Ова п рича п ре но си Ф у ла нову неваж нос т, а нон и мнос т и жељу да по ста не не ко, и то у окви ри ма тек ста. Као и дру ге при че у ро ману Lo cos, И ден т и т е т оп и с у је св е т у ком по је д и н ц и пос т оје с амо н а п а п и р у од н о с н о, с а м о а ко је њи хо в о п о с т о ја њ е п о т в р ђ е н о п и са н и м до к у мен т и ма. Узм и т е, на п ри ме р, до к у мен т ко ји Ф у ла но пи ше на по чет ку при че, по ру ку ко ја ка же: По чи нио сам са мо у биство та ко што сам ско чио у Та хо. Њ е г о в а оп р о ш т ај на по ру к а, на вод но нај л и ч н и ји, нај и ск р е н и ји т екс т ко ји чо век може нап исат и уоп ш т е не п ри па да ње м у. Пр во, ма ње -ви ше м у је д и к т и ра док т ор 418 27 F. Al fay, Fin ger prints, ibid, 73.

Де лос Ри ос. Дру го, он за бо ра вља да се пот пи ше. Упра во тај потпис ко ји не до ста је омо гу ћа ва не ком дру гом да при сво ји његов иденти тет та ко што ће оста ви ти не пот пи са ну по ру ку на истом ме сту и оста ви ти дру га до ку мен та и ис пра ве уме сто Фу ла но вих. С обзиром на истицање текстуал них конструкција идентите та, при клад но је што Фу ла но са зна је да ње го во зва нич но са моу би ство ни је ус пе ло та ко што о то ме чи та у но ви на ма; пр во, у и з в е ш т а ју о од б е глом з а т в о р е н и к у ко ји с е уд а вио у Та х у; по с ле то га, у на сло ви ма о не ком дру гом са Фу ла но вим име ном. За и ста, мо г у ће је да је њ е г о в о и н сце н и р а но с а мо у би с т в о и с а мо би ло з а сно в а но н а р а н и је м т е к с т у, р о м а н у Лу и ђи ја П и р а н де л а По кој н и Ма т и ја Па с ка л (Il fu Mat tia Pa scal) из 1904. го ди не. 28 И што је још ва жни је, на кон што за и ста умре, Фу ла но ко нач но до сти же сла ву ко ју је тра жио као књи жев ни ју нак. Он за и ста не по сто ји на кра ју при че, док се ра ни је са мо та ко чи ни ло; па ипак, он по пр ви пут и пос т о ји, је р п ри по в е д ач од р ж а в а о б е ћ а њ е и ч и н и г а б е см р т н и м к роз т екс т п ри че И ден т и т е т, онај ко ји у п ра во ч и т а мо. А л фа у о ва п ри ча та ко по ка зу је на ко ји нач и н се к риза су бјек т и в но с т и (д ру г и м р е ч и ма с у бје к ат ск и с л у чај ) п р е т в а р а у п р о блем т ек с т у а л но с т и (од но сно књи жев ни слу чај ). А у овом слу ча ју ис ход чак до но си с р е ћ а н з а в р ше т а к ш т о је п ри л и ч н а р е т ко с т у ме т а фи зи ч кој де т ек т и в ској фи к ц и ји. Чуд н и с л у ч а је в и: На бо ко в Слич но сти су сен ке раз ли ка. В л а д и м и р Н а б о ков 29... на шли су мо је те ло... у не ком упра жње ном за пле ту ко ји сам че сто по хо дио. Жан Ла уг 30 Набоковље ви про та го ни сти та ко ђе траже ли те рар ну бесмртност, али је по сти жу та ко што по ста ју при по ве да чи, а не ју на ци. Ње го ви ро ма ни из ра жа ва ју ову ме та фик циј ску по тра гу за идент и т е т ом, и т о к р оз ок ви р е де т ек т и в ске п ри че. Н а б о ков св р с т а в а 28 Fr a n c o Z a n g r i l l i, P i r a n d e l l o a n d A l f a u, T h e R e v i e w o f C o n t e mp or a r y Fic tion, vol. 13, 1 (1993), 217 219. 29 V l a d i m i r Na b o kov, Pa l e Fi r e, New York 1990, 265. (Вла ди мир На бо ков, Бледа ва т ра, прев. Да вид Ал ба ха ри, На род на књи га БИГЗ, Бе о град 1988 прим. прев.) 30 Je a n L a h o u ge, L a Re s s e m bl a n c e, La res sem blan ce et au tres abus de lang a ge, Pa ris 1989; пре вод са фран цу ског на ен гле ски Џеф Ед мундс: The Re sembl a n c e, Na b o k o v S t u d i e s, vol. 2 (1995), 241. 419

Поа, Дојла и Чес т е рт она међу своје ом и љ е не п и сце и з де т и њ с т в а 31 и ка да су га пи та ли због че га па ро ди ра де тек тив ски жа нр, од гово рио је: Мо ја де чач ка страст пре ма при ча ма о Шер ло ку Хол мсу и оцу Бра у ну мо гла би от кри ти не ки увр нут траг. Увр нут, за и ста. Не ки од ње го вих нај бо љих ро ма на, као што су Ствар ни жи вот Се ба с т и јан а На ј т а (1941), Ло л и т а (1955) и Б л е д а в ат р а (1963), и з в р ћу на р а т и в н у ф о р м у ж а н р а. 32 На ро чи то два ра на де ла Око (1930) и О ча ја ње (1934) п ри ка зу ју п ро т а г о н и с т е ко ји по к у ша ва ју да ин сце ни ра ју соп стве не смр ти и на ди је ге тич ком и на екс тра дије ге тич ком ни воу. У де лу Око по тен ци јал ни са мо у би ца при по веда о по ку ша ју са мо у би ства као да је био успе шан, чак опи су ју ћи са мог се бе у тре ћем ли цу као пре жи ве лог. У О ч а ја њу чо в ек у би ја не ког д ру г ог к а ко би ла ж и ра о с оп с т в е н у см р т; а л и ис пос т ав љ а с е да ње гов двој ник уоп ште не ли чи на ње га, и иш чи та ва ју ћи сво ју при чу, он схва та да је оста вио тра го ве о иден ти те ту овог дру гог. Је дан про та го ни ста по ку ша ва да се по де ли на дво је; дру ги да спо ји се бе и дру гог чо ве ка у јед ну осо бу. Али ни у јед ном од тих слу чаје ва он не успе ва увер љи во да од глу ми соп стве ну смрт би ло у ствар но сти, би ло у при чи у ко јој при по ве да о то ме. Око (The Eye, ка ко гла си ен гле ск и на зи в На бо ко в ље ве новеле), ја сно и з ра ж а в а по де л у у п ри по ве да че в ој л и ч но с т и на ја (њ е г о ву лич ност) и око (ње го ву оштру са мо свест). И На бо ков ко ри сти огле да ла и ма ске ка ко би опи сао та кву дво стру кост, као што По ч и н и у Вил и ја м у Ви л с о н у. 33 На ра тор же ли да пре ста не(м) да бу де(м) све стан се бе ; од но сно, уме сто да има сво је ја ко је се мо же по сма т р а т и, он с а мо же л и да ш п и ју н и р а, гле да, п р е т р е с а се бе и д руг е, да не буде н и ш т а д руг о до вел ико, помало с т ак лас т о, до не к ле з а к р в а в љ е но, не т р е п т е ће око. Н а к р а ју, не спо с о б а н д а под не с е св о ју с а мо св е с т, о с е ћ а њ е не у спе х а и не мо ћ и, и ис т и онај о с е ћ ај о т у ђе но с т и ко ји по г а ђа Дој ло в ог С ен т К ле р а и А л фа у о в ог Фу ла на, он од лу чу је да се уби је. Та од лу ка чи ни да се На бо ко вљев п риповедач о с ећ а невер ов ат но сло б од но ; на кон ш т о у м р е, о с е ћ а се још сло бод ни је ка да от кри је да као дух мо же да по сма тра дру ге и су ди о њи ма не ка жње но. 31 V l a d i m i r Na b o kov, Strong Opi ni ons, New York 1989, 42 43. 32 У в е з и с а Н а б о ко в љ е в и м м е т а ф и з и ч к и м д е т е к т и в с к и м п р и ч а м а в и д и: P. Me ri va le, The Fla un ting of Ar ti fi ce..., ibid; у ве зи са ње го вом па ро ди јом жанра у С т в а р н о м ж и в о т у ви ди: S. E. Swe e ney, Pur lo i ned Let ters..., ibid; у ве зи са О ч а је м ви ди: Ann Smock, D o u b l e D e a li n g, Lin coln 1986. 33 При по ве дач, увек скри вен иза ма ске, угле да свој од раз опи сан у т р е ћ е м л и ц у н е п о с р ед н о п р е п о к уш а ја с ам оу б и с т в а. К а с н и је к а же д а с у с е он и од раз сто пи ли у јед но, чак и кад се ње гов и Сму ро вљев иден ти тет сто пе у јед но у при по ве да њу. 420

О н по с е б но п р о у ча в а јед ног ју на к а: С м у р о в а, не у с т р а ш и ву фи г у ру, не б ојш у ко ји је в о ле о да ко ке т и ра с а см р ћу, чо в е к а ко ји је био све што при по ве дач ни је. Чак по чи ње и да при ку пља до ка зе у ви д у т у ђи х з а па ж а њ а, к а ко би р е ш ио м и с т е ри ју С м у р о в љ е в е личности. Приповедач описује тај поду хват у окви ри ма де тек тивске при че, као на пор да се про ник не у тај не оног дру гог, лов, стра жа ре ње, су ма ну ти по ку шај да се Сму ров при те ра у ћо шак, к а о п р ет раг у по к у ћ а ма, ову мо ју по т ра г у з а п ра ви м См у р о ви м. И См у ро вљев и дент ите т се отк ри ва, у ск ла д у са т ра д и ц и јом жан ра, на кра ју при че ка да се са мом при по ве да чу обра ћа ју тим име ном. Као Сму ров, при по ве дач ни је ни ма ло на лик на ро ман ти чар ску фи гу ру кроз ко ју же ли се бе да при ка же. Из гле да да је ота љао само у би ство за ко је је ми слио да ће му омо гу ћи ти да по бег не од соп стве ног иден ти те та; и што је још па те тич ни је, он не успе ва ни у свом су лу дом по ку ша ју да ели ми ни ше тај не у спех и да по ку ша још јед ном да по бег не од се бе кроз на чин на ко ји при по ве да при чу. 34 На кра ју сво је при по ве сти, и да ље се осе ћа ра њи во под ту ђим осуђу ју ћ и м по гле д и ма: Ја не пос т оји м: пос т оје само х иљаде огледала у ко ји ма се ре флек ту јем... И до ћи ће дан ка да ће умре ти и по следња осо ба ко ја ме пам ти. Обр ну ти фе тус, и мо ја сли ка, сма њи ће се и у м ре т и у н у т ар по след њег све до ка з ло ч и на ко ји са м по ч и н ио самим тим што сам жи вео. У по след њим ре до ви ма но ве ле он и нас укљу чу је ме ђу ове оп ту жи ва че: Сре ћан сам да, сре ћан! Шта још тре ба да ура дим да бих то до ка зао, ка ко да об ја вим да сам сре ћан? О, да ви чем на сав глас ка ко би сте ми ко нач но по ве ро ва ли, ви окрутни, уми шље ни љу ди. О ч аја ње је још јед на при ча са Doppelgänger-ом. За пра во, она по чи ње ка да при по ве дач у пр вом ли цу, Хер ман успе шан, срећ но оже њен по словни чо век, по пут Дој ло вог Сент Кле ра налази успава ног лу та ли цу за ког ми сли да ли чи на ње га. Он истог тре нут ка по чи ње да пла ни ра са вр ше ни зло чин: да пре тво ри си ро тог Фе ликса у свог мр твог двој ни ка. Ка да те ло бу де про на ђе но, раз ми шља Хер ман, по ли ци ја ће ми сли ти да је он уби јен, па ће он да мо ћи да ра ди шта хо ће по себ но ка да ње го ва су пру га унов чи по ли су њег о вог ж и во т ног оси г у ра ња. 35 За п ле т ко ји сле д и ко ри с т и кон вен ц и је при ча о Doppelgänger-у као што су сли ке у огле да лу, бли зан ци и Хер ма нов осе ћај, на кон што уби је Фе лик са, да за и ста не мо гу ре ћи ко је уби јен, он или ја. Хер ман над ме но по ре ди ау тен тич ност 34 Њ е г о в о о б м а њи в ач ко п ри по в ед а њ е од јек у је у л аж и коју г ов ори д руг ом ли ку, о не у стра ши вом бе гу у ком је чак за до био и лак шу про стрел ну ра ну ра ну ко ја је з а п р а в о р е з у л т а т њ е г о в о г п о к у ш а ја с а м о у б и с т в а. 35 У в е з и с а е г з и с т е н ц и ја л и с т и ч к и м и п с и хо а н а л и т ч к и м и м п л и к а ц и ја м а Хер ма но вог зло чи на ви ди: A. Smock, ibid. 421

свог зло чи на са умет нич ким де лом, сма тра ју ћи се бе чак су пер и орн и м у од но су на је д и ног у ме т н и ка ког по зна је, ро ђа ка ње г о ве же не (за ко ју не схва та да га ва ра). Ме ђу тим, на кон што спро во ди овај су ма ну ти план, Хер ман от кри ва да по ли ци ја ни кад ни је ни по веро ва ла да је он жр тва, већ је све вре ме зна ла да је он уби ца. Из гле да да ни ко дру ги ни је ви део слич ност из ме ђу ње га и Фе лик са. У при чи Оча јање, као и у при чи Око, неуспеш но и нсцен ирање смр ти про та го ни сте удво стру че но је не до ста ци ма у ње го вом припо ве да њу у п р вом л и ц у. Са м Хе р ма н ис т и че ову по ве за нос т по ре де ћ и свој з ло ч и н са к њи жев ном ком по зи ц и јом и са де т ек т и в ск и м ро ма ном ко ји чи та ње го ва су пру га. И баш као што уми шља да је по ч и н ио с а в р ше но у би с т в о, ис т о т а ко г а ји в е л и ке на де у в е зи с а к њи г ом ко ју је о т о ме на п и с а о. За п ра во, њ е г ов ру ко п ис је д ру г а вер зи ја ње го ве ма ска ра де. Хер ман на по чет ку об ја шња ва да је нада хн ут о лаг ање једна од ње г ови х о снов н и х к а ра к т е ри с т и к а, а ка сн и је см у ља и из м и ш ље н и к рај сво је п ри че. Ча к и п ри к ри ва свој ст вар н и и ден т и те т у п ри по ве да њу, баш као См у ров: на кон уби ст ва, за по ч иње п рво поглав ље Фел и к со ви м гласом у п рвом л иц у у мес т о сво ји м соп с т ве н и м. Ме ђу т и м, ка о под ва ла, Хе р ма но ва п ри ча н и је ни ма ло успе шни ја од ње го вог зло чи на. На кра ју ро ма на. скри ва јући се у хо те лу под ла жним име ном, ра до сно се ба ца на иш чи та ва ње сво је п рипо ве ст и о са вр ше ном уби ст ву и та мо, на соп ст вен и у жас, от кри ва да је на ме сту зло чи на оста вио пред мет са Фе лик со вим именом ко ји га мо же раз от кри ти. Уви дев ши да су ње гов зло чин и ру коп ис непоп ра в љи во фа л и ч н и, Хе р ма н од ма х к њи г у на зива Очајање. По ред ин ди ка тив ног на сло ва, На бо ков до да је и за вр шни метафизи ч к и обр т који наглашава п рипо ве дачев не до с т а т а к ау т о ри т е т а ( у сва ком сми слу). Хер ман је од лу чио да по ша ље сво је ре мек-де ло и з в е сном ем и г р а н т ском п исц у в е р ов а тно с амом Н аб окову ка ко би би ло об ја вље но под ту ђим име ном. Да кле, књи га ко ју чита мо је сте тек сту ал ни екви ва лент Хер ма но вог зло чи на у ве зи с идент и т е т ом. О ч а ја ње т а ко по к а з у је к а ко с у бје к ат ск и с л у чај мо же да по ста не књи жев ни слу чај, и то онај ко ји укљу чу је чи та о ца у са мо са г р е ше њ е које оп исује. Заис т а, је да н од Наб оков љ еви х ч ит алаца, Жан Лауг, драматизовао је то саучесни штво у сво јој при чи о књижев ном слу ча ју La Res sem blan ce (1989) ко ја је, ка ко је по ка зао Ми шел Сир вен (Mic hael Sir ven), очи глед на, пре на гла ше на па род ија О ч а ја ња и На б о ко в љ е в ог с т а т у с а ау т о ра. Шт а ви ше, На б о ков на ста вља ову те му у сво јим ро ма ни ма Ствар ни жи вот Се ба стија н а На ј т а и Б л е да в а т ра у ко ји ма умет ну ти ау то ри као да лажи ра ју соп стве не смр ти са мо да би умр ли, чи ни се, у текст. 36 36 Ствар ни жи вот са др жи и до каз да ње гов текст на вод на ис трага ауторо ве смр ти је сте мо жда ње гов нај но ви ји ро ман; Б ле да в а т ра п ри к ри в а т ра г о в е 422