Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ Са же так: Ни че о во (Ni etzsche) иден ти фи ко ва ње са хе лен ским божан ством Ди о ни сом је нај и зра зи ти ји слу чај ње го вог ма ски ра ња. У овом огле ду се по ста вља ју два основ на пи та ња: ка ква је функци ја тог ма ски ра ња, и шта се кри је ис под Ни че о вих ма ски. Одго вор се тра жи у ка рак те ри сти ка ма Ни че о вог ге не а ло шко-перспек ти ви стич ког по ступ ка ми шље ња. Ре зул тат овог по ступ ка је ди на ми чан и фраг мен та ран текст, ко ји је игра скри ва ња и по кази ва ња, игра ко ја кон сти ту и ше сво ја пра ви ла, као и са мог игра ча. Раз ли чи те пер спек ти ве Ни че о вог тек ста се не сми ру ју у ди ја лектич кој син те зи или у хер ме не у тич ком ста па њу хо ри зо на та. Иза ма ски не ма ни ка квог пра вог ли ка, али то не зна чи да су ма ске ла жне. Кључ не ре чи: Фри дрих Ни че, Ди о нис, ма ска, иден ти тет, текст, пер спек ти ви зам Плод ни смо са мо по це ну да оби лу је мо су прот но сти ма. Ни че, Су мрак идо ла (GD-V, 3) 1 Та ко зва не це ду љи це из лу ди ла (Wahnsin nzet teln) Ни че је ис пи си вао из ме ђу 1. и 4. ја ну а ра 1889. и слао раз ли чи тим адре са ти ма од бли ских при ја те ља до ита ли јан ског кра ља не по сред но по свом ду хов ном сло му у То ри ну кра јем 1888. или по чет ком 1889. године. Анег до ту по ко јој се то догоди ло 1 Ни че о ва де ла ци ти рам пре ма из да њу ekgwb (Di gi ta le Kri tische Ge samta us ga be Wer ke und Bri e fe, ed. D I o rio, P.), чи ји је текст, уз уне те фи ло лошке и штам пар ске ко рек ци је, иден ти чан стан дард ним из да њи ма KGW и BKG, ко ја су при ре ди ли Ђор ђо Ко ли (Col li) и Ма ци но Мон ти на ри (Monti na ri). Кон крет на ме ста озна ча вам ини ци ја ли ма на сло ва де ла на не мачком, и ред ним бро јем по гла вља, па ра гра фа или афо ри зма. Сва ци ти ра на ме ста сам пре вео на срп ски је зик. 76
на ули ци, пред при зо ром ко ња ко јег је не ми ло срд но ту као ко чи јаш, за бе ле жио је Ерих По дах (Po dach), и то тек 1930. го ди не, 2 па је у пи та њу ве ро ват но ма ње све до чан ство, а више на кнад на сти ли за ци ја Ни че о вог жи во та. Мно го бо ље све до чан ство пру жа ју це ду љи це из лу ди ла; оне по ка зу ју како ра сте та ма око Ни че о вог све сног соп ства и ка ко се све бр же рас пар ча ва ње гов лич ни иден ти тет. Из те та ме он ви ше ни је иза шао, ни ти су се фраг мен ти ње го ве лич но сти по но во оку пи ли у не ко одр жи во је дин ство. От при ли ке по ло ви на ових це ду љи ца пот пи са на је име ном Ди о нис, а оста так име ном Рас пе ти (Der Ge kre u zig te). Као Ди о нис, Ни че је пи сао, из ме ђу оста лих, Ка ту лу Мен дезу (Men des), Ја ко бу Бурк хар ту (Bur ckhardt), Па у лу Дој се ну (De us sen) и Ер ви ну Ро деу (Roh de), а као Рас пе ти Ау густу Стринд бер гу (Strind berg), Ме ти фон За лис (von Sa lis), Мал ви ди фон Мај зен буг (von Meysen bug) и Кра љу Ум бер ту Пр вом. За са др жај и ат мос фе ру це ду љи ца из лу ди ла ка ракте ри стич на је она упу ће на 3. ја ну а ра 1889. године удо ви ци ком по зи то ра Ри хар да Ваг не ра (Wag ner) Ко зи ми, ко ју на другом ме сту Ни че на зи ва сво јом Ари јад ном. У овом крат ком за пи су жи во се ви ди кре та ње пред ста ва у ма ни ји ве ли чине, ко је се, ме ђу тим, окон ча ва ис пре ки да ним, ви ше не та ко си гур ним, ис ка зи ма, мо жда по след њим тра го ви ма опи ра ња Ни че о вог Ја. Ту се ви ди и чу је вр тлог лу ди ла ко је ства ра нео бич не и не мо гу ће сли ке, али се, иза ис фор си ра но еу форич них ре че ни ца, из гле да чу је и ва пај оно га ко га су те сли ке за тво ри ле у до жи вот ну там ни цу. У за пи су сто ји: Пред ра су да је да сам ја чо век. Али већ сам че сто жи вео ме ђу љу ди ма и по зна јем све што љу ди мо гу да до жи ве, од нај ни жег до нај ви шег. Ме ђу Ин диј ци ма сам био Бу да, у Грчкој Ди о нис Алек сан дар и Це зар су мо је ин кар на ци је, једна ко као што је пе сник Шек спи ра лорд Беј кон. Био сам још и Вол тер и На по ле он, мо жда и Ри хард Ваг нер Овог пу та до ла зим као по бед нич ки Ди о нис ко ји ће од зе мље на пра вити свет ко ви ну Ни је да имам баш мно го вре ме на Не бе са се ра ду ју што сам ту А и на кр сту сам ви сио (BVN- 1889, 1241). Ка ко се ста вља ју ма ске Очи глед но је, и по са др жа ју и по рит му ових ре че ни ца, да су па то ло шки мен тал ни про це си узе ли ма ха. Али би ло би ису ви ше јед но став но ка да би смо Ни че о во иден ти фи ко ва ње са Ди о ни сом при пи са ли са мо ње го вој бо ле сти. У пи та њу је 2 Ni e meyer, Ch. Ni etzsches Le ben, in: Ni etzsche Hand buch. Le ben Werk Wir kung, ed. Ot tmann, H. (2011), Stut tgart / We i mar: J. B. Met zler, р. 30. 77
мно го сло же ни ји од нос, ко ји се ти че ка ко Ни че о вог жи во та, та ко и ње го вог де ла. Да из ме ђу тог жи во та и тог де ла по стоји сна жна ве за, ја ча и пре суд ни ја не го код мно гих дру гих ми сли ла ца, те за је ко ју је ме ђу пр ви ма из не ла Лу Ан дре ас- Са ло ме (An dre as-sa lomé), од ко је је Ни че при жељ ки вао љубав, а до био, у нај бо љем слу ча ју, при ја тељ ску при вр же ност. Она тра жи ми сли о ца у ње го вим спи си ма. Пре ма ње ном тума че њу, оно на шта тре ба да усме ри мо по глед ка ко би смо се сна шли у Ни че о вим де ли ма је чо век, а не те о ре ти чар. 3 То не тре ба раз у ме ти као за ла га ње за по зи ти ви стич ки би о граф ски ме тод, већ као по ри ца ње дис тан це из ме ђу ау то ра и тек ста, као увид да се они уза јам но омо гу ћу ју и об ли ку ју. Ни че се пред крај све сног жи во та (а по жи ве ће још је да на ест го ди на у ду шев ној та ми) пот пи су је као Ди о нис и као Рас пети (Христ). Њи ма је за јед нич ко то што су бо го ви ко ји па те, уми ру и вас кр са ва ју, и ко ји, на раз ли чи те на чи не, афир ми шу жи вот. Док Христ до но си љу бав и обе ћа ва бу ду ће спа се ње, Ди о нис кроз за нос и опи је ност ја ча са да шње еле мен тар не жи вот не сна ге. Ни чеу је, не са мо због ан ти хри шћан ске тенден ци је ње го вог ми шље ња, био бли жи Ди о ни сов на чин, и име и сим бо ли ка овог хе лен ског бо жан ства про вла че се кроз чи та во ње го во де ло. Ис пр ва, у Ро ђе њу тра ге ди је из ду ха музи ке, та сим бо ли ка уче ству је у кон стру и са њу ме та фи зич ког, ду а ли стич ког по гле да на чо ве ко ве ду хов не мо ћи и умет ност; ту се још увек ве ру је да ди о ни ски за нос мо же, у ви ду хе ленске тра гич ке дра ме, да се по ми ри са апо лон ском ви зи јом. У По ку ша ју са мо кри ти ке, до да том 1878. го ди не у тре ћем из да њу овог спи са (пр во је иза шло 1872), Ни че се бе на зи ва Ди о ни со вим уче ни ком и по све ће ни ком (GT-Selbstkri tik, 4); ову фор му ла ци ју по на вља 1886. у књи зи Са оне стране до бра и зла (JGB, 295). Ди о ни ско код Ни чеа по сте пе но до би ја зна че ње по гле да на свет, на че ла афир ма ци је жи во та у сва ком по гле ду и не спу та них ства ра лач ких мо ћи. По следња фа за, у ко јој до ла зи до иден ти фи ка ци је, ко ли ко год носи ла не сум њи во па то ло шке цр те, има, пре ма све му то ме, и одлике ра ди кал не до след но сти. Кла сич на фи ло ло ги ја XIX ве ка је Ди о ни са по сма тра ла као по зног при до шли цу у хе лен ски пан те он, не-олим пско божан ство чи ји култ су Гр ци на вод но пре у зе ли по Ро деу из Тра ки је, а по Ви ла мо ви цу (Wi la mo witz) из Ма ле Ази је. Од по ло ви не про шлог ве ка сли ка се пре о кре ну ла, и сма тра се да је по стој би на овог бо жан ства Крит, што из гле да да по твр ђују за пи си де ши фро ва ни са ли не ар ног-б пи сма на та бли ца ма 3 An dre as-sa lomé, L. (1894) Fri e drich Ni etzsche in se i nen Wer ken, Wi en: Carl Ko ne gen, р. 42. 78
про на ђе ним ка ко на остр ву (у Ха ни ји), та ко и на оба ли Пело по не за (у Пи лу). На та бли ца ма, за ко је се про це њу је да су ис пи са не око по ло ви не дру гог ми ле ни ју ма пре наше ере, на ла зи се, уз Зев со во, и Ди о ни со во име, чи ме он ула зи у ред за пра во нај ста ри јих у тек сту до ку мен то ва них бо го ва код Грка. До да нас је жи ва ди ску си ја о Ди о ни су и ње го вом од но су пре ма Апо ло ну. 4 Нај мар кант ни ја ком по нен та Ди о ни со вог кул та би ле су орги ја стич ке по вор ке у ко ји ма је из вр тан уо би ча је ни, ра ци онал но кон тро ли са ни со ци јал ни по ре дак. По вор ке су би ле раз у зда не и на сил не, опо на ша ју ћи стра да ње бо жан ства коме су би ле по све ће не. Уче сни ци у ри ту а лу су се, нај че шће под деј ством ви на или дру гих опи ја та, ме ња ли, по ста ја ли не ко дру ги, де ла ли као дру ги, за њих ви ше ни су ва жи ле сваки да шње нор ме на ко ји ма се за сни вао жи вот за јед ни це. Од об ли ка дру штве ног по на ша ња очу ва них до да нас, је ди но кар не ва ли са др же не што од те ат мос фе ре, али са убла же ном или са свим иш че злом ком по нен том на си ља. Ди о нис је божан ство тран сфор ма ци је, по ве зан не са мо са за но сом и опије но шћу, не го и са по зо ри штем. Он се по пра ви лу при ка зу је са ма ском на ли цу; у ве зи са тим ука за ћу на јед ну за ни мљиву ети мо ло шку ко ин ци ден ци ју. Ла тин ска реч за по зо ри шну ма ску per so na у мно гим са вре ме ним је зи ци ма озна ча ва лич ност. За нас је лич ност не што су прот но од ма ске, оно што се от кри ва ка да се ма ске ски ну. Код Ни чеа, ко ји Ди о ни са ви ди у све тлу зна ња свог вре ме на, као бо жан ство ко је се та ко ре ћи ко ло ни зо ва ло у грч ке предста ве, он од по чет ка но си сим бо ли ку дру го сти, и оту да је са свим ло гич но што се по ве зу је са прак са ма ма ски ра ња. Јер, но си ти ма ску зна чи не што дво ја ко: са јед не стра не при крити свој иден ти тет (нпр. ло пов ко ји не же ли да га пре по зна ју док по слу је), а са дру ге при ка за ти се као не ко дру ги (нпр. ша ман ко ји пред оку пље ним пле ме ном же ли да се при ка же као то тем ска жи во ти ња). У пр вом слу ча ју реч је о ма ски рању као скри ва њу, а у дру гом о ма ски ра њу као пре тва ра њу; и јед но и дру го су ви до ви за во ђе ња, ва ра ња, по на ша ња по знатог не са мо чо ве ку, не го и мно гим дру гим жи вим би ћи ма. Раз у ме се, мо гу ће је да не ки об лик по на ша ња укљу чи оба ова ви да ма ски ра ња, као ка да се не ко скри ва та ко што се пре тва ра да је не ко дру ги (ми ми кри ја). 4 Пре глед ди ску си је у окви ру кла сич но фи ло ло шких сту ди ја да је: Isler- Kerényi, C. (2007) Dionysos in Ar cha ic Gre e ce, Le i den: Brill, р. 235 254. О Ди о ни су и ње го вом ме сту у ре ли ги о зним схва та њи ма ста рих Гр ка видети син те тич ки при каз у: Bur kert, W. (2011) Gri ec hische Re li gion der ar cha ischen und klas sischen Epoc he, (drugo izdanje), Stut tgart: W. Kohlham mer, рр. 249 257. 79
Ма ски ра ње мо ра да је већ на пси хо ло шкој рав ни би ло блиско Ни чеу, ко ји је се бе раз у ме вао као стран ца у он да шњој не мач кој кул ту ри, као не ког не са вре ме ног. То је ве ро ват но јед но од ис по ља ва ња ба зич ног осе ћа ња не при па да ња, ко је је Ни чеа му чи ло још од де тињ ства, и ко је је по ку ша вао да са вла да са ста вља ју ћи у ви ше на вра та ау то би о граф ске скице. Пр ви са став те вр сте пи ше већ 1858, ка да му је са мо 13 го ди на. У том и ка сни јим ау то би о граф ским тек сто ви ма из мла до сти, те мат ски ак це нат је на иде ји о са мо-вас пи та вању, ко ју ће ка сни је Ни че ак ти ви ра ти и у спи су Шо пен хау ер као вас пи тач (SE, 2). Вас пи та ти се бе са мог, то зна чи упу сти ти се у све сно спро во ђе но са мо-об ли ко ва ње, што је про цес ка ко мо рал не, та ко и естет ске при ро де то зна чи са мом се би би ти ма те ри јал за умет нич ко де ло. Про цес само-об ли ко ва ња укљу чу је сти ли за ци ју жи вот них чи ње ни ца и њи хо вих со ци јал них прет по став ки ко ја код Ни чеа по не кад ма ње опи су је а ви ше про јек ту је (као при ме ри ов де се мо гу на ве сти Ни че о ве из ја ве о ра но пре ми ну лом оцу и ње го вој бо ле сти, фан та зи је о плем ству и пољ ском по ре клу по ро ди це итд.), као и скло ност да се, из овог или оног раз ло га, што ће ка сни је би ти раз мо тре но, у сти ца њу иден ти те та као ис хо да са мо-вас пит ног про це са при бег не ста вља њу ма ски и про мена ма уло га. За што свет, ко ји нас се не што ти че, не би смео да бу де фикци ја?, пи та се Ни че (JGB, 34). Ма ска Ди о ни са ни је је ди на Ни че о ва ма ска; Ни че је пра ви мај стор пре ру ша ва ња. У спи си ма свог по зи ти ви стич ког пе ри о да он на вла чи ма ску сло бод ног ду ха, а ка сни је ће про го во ри ти као За ра ту стра. Ње го ва пе снич ка де ла но се на сло ве ко ји упу ћу ју на прак су ма ски ра ња, го во ра у име дру гог: Пе сме прин ца-од мет ни ка и Ди о ни со ви ди ти рам би. По ред тих из ри чи тих слу ча је ва у ко ји ма Ни че го во ри као не ко дру ги, ма ски ра ње ве ро ват но сме мо да пре по зна мо и у спрем но сти да при хва ти игра ње раз ли чи тих уло га у од носу пре ма дру гим љу ди ма (за мај ку и се стру њи хов Фриц, за ака дем ску јав ност го спо дин про фе сор Ни че, за круг приста ли ца Ваг не ра нај пре апо стол а по том апо ста та ваг не ризма итд.), као и у на чи ну ње го вог пи са ња, ус по ста вља њу ди на мич ног и фраг мен тар ног тек ста ко ји се од ли ку је сталним про ме на ма пер спек ти ве, и оту да оста је ви ше сми слен, нестабил них и отво ре них зна че ња. За што се ста вља ју ма ске Ни че ов по зна ти став, ко ји се че сто узи ма као сиг нал на ознака ње го вог ми са о ног по ступ ка, као и пер спек ти ви стич ког схва та ња са зна ња и вред но сти, да не по сто је чи ње ни це, него са мо раз ли чи те ин тер пре та ци је, мо же да бу де при ме њен 80
и на де ла ко ја је сам пи сао. И она су са мо ин тер пре та ци је, да те из од ре ђе не пер спек ти ве. У до слов ном об ли ку, фор мула ци ја тог ста ва је са чу ва на у пи шче вој за о став шти ни (NF- 1886, 7[60]), а на број ним дру гим ме сти ма у штам па ним де ли ма, пре пи сци и бе ле шка ма на ла зе се ње не ва ри ја ци је и па ра фра зе. Ка рак те ри стич на је ре че ни ца из Ге не а ло гије мо ра ла: По сто ји са мо пер спек ти ви стич ко ви ђе ње, са мо пер спек ти ви стич ко са зна ње ; и што ви ше афе ка та пу сти мо да до ђу до ре чи о не кој ства ри, што ви ше очи ју, раз ли чи тих очи ју, уме мо да упра ви мо ка ис тој ства ри, уто ли ко ће би ти пот пу ни ји наш по јам те ства ри, на ша објек тив ност (GM III, 12). Не ка же се да ће би ти пот пун, не го пот пу ни ји, утоли ко што ће узе ти у об зир ви ше раз ли чи тих по гле да, ви ше пер спек ти ва. Ни че је око ре чи са зна ње, по јам и објек тивност до след но ста вио зна ке на во да. Иа ко на пр ви по глед тај став во ди у па ра докс свој ствен сва ком ре ла ти ви зму ко ји мо ра да твр ди да је и ње го ва исти на ре ла тив на за пра во није про тив реч но за сту па ти ми шље ње да су све чи ње ни це, одно сно оно што сма тра мо чи ње ни ца ма, са мо ин тер пре та ци је. Оно што у том слу ча ју би ва на пу ште но је уве ре ње о по стоја њу објек тив но утвр ди ве, не-пер спек ти ви стич ке исти не. Са ме ин тер пре та ци је мо гу би ти ви ше или ма ње ко хе рент не, ве ро ват не и оправ да не, али не и исти ни те или ла жне. Ни че на дру гом ме сту из ри чи то ука зу је на ма ску и об лик ма ски ра ња као скри ва ња: Сва ка фи ло зо фи ја скри ва не ку фи ло зо фи ју, сва ко ми шље ње је скро ви ште, сва ка реч маска (JGB, 289). Раз мо три мо овај зна ча јан, сиг нал ни ис каз, по чев ши од ње го вог кра ја. Ре чи ни су ства ри, већ за ме не за њих, њи хо ве ма ске. Оту да је и пи са ње увек ма ски ра ње, и то у об ли ку пре тва ра ња. Пи са њем се су ге ри ше пред мет, али и пи сац; ако по сто ји текст, мо ра по сто ја ти и ње гов ау тор. Не ки ин тер пре та то ри из овог од но са из вла че да ле ко се жне за кључ ке ре ци мо тај, да је Ни чеа ство рио ње гов сопстве ни текст. 5 У из ве сном, фор мал ном сми слу, то ва жи за сва ки текст и сва ког пи сца, али је у Ни че о вом слу ча ју од нос аку тан. Овом на чи ну за кљу чи ва ња се не мо же до ско чи ти пи та њем ко је Ни че ка да не пи ше, јер се то пи та ње од но си на претпо ста вље но ста ње ства ри ко је је или обра зо ва но прет ходним пи са њем и уто ли ко већ ре ше но, или прет хо ди пи са њу, па је ире ле вант но. Али у истом афо ри зму (JGB, 289) на лази се и сле де ће пи та ње: Не пи ше мо ли књи ге упра во за то да при кри је мо оно што скри ва мо код се бе? пи та ње ко је 5 Ne ha mas, A. (1985) Ni etzsche: Li fe as Li te ra tu re, Cam brid ge, MA: Ha r vard Uni ver sity Press, р. 8. 81
упо зо ра ва да Ни чеа ни ка да не сме мо да схва ти мо до слов но, не узи ма ју ћи у об зир да уз оно из ре че но мо жда по сто ји и не што не из ре че но, или чак не из ре ци во. Па та ко и Ни че, та кре а ту ра соп стве них тек сто ва, мо ра да са др жи у се би и лави рин те је зич ког, кроз ко је се у на че лу, уз све те шко ће, мо же про ћи, али и без да не ко је је зик тек тре ба да пре мо сти. Исто та ко, чи та лац Ни че о вог тек ста мо ра да бу де осе тљив за њего ве стил ско-ре то рич ке фи не се, ко је че сто но се до дат на значе ња. У ци ти ра ном афо ри зму, тај за да так је по ве рен опо зици ја ма, од но сно ди хо том ним па ро ви ма пој мо ва, ко ји су поста вље ни та ко да се уза јам но на гла ша ва ју: ми шље ње/ма ска, по вр ши на/ду би на, пред њи план/по за ди на, те мељ/понор 6 Ако је сва ко ми шље ње скро ви ште, он да то мо ра да ва жи и за Ни че о во ми шље ње. Пред ко јом опа сно шћу он тра жи склони ште? Ка ква је функ ци ја ма ски по мо ћу ко јих се скри ва? Од го вор на ово пи та ње ни је јед но зна чан. Скро ви ште тра жи онај ко се осе ћа угро же ним, а скри ва ју ћи се ма ски ра онај ко не же ли да обе ло да ни свој иден ти тет. Код Ни чеа су оба од но са у игри. У јед ном ско ра шњем ту ма че њу, из не то је ми шље ње да је реч о сво је вр сној со ци јал ној ми ми кри ји. Пре ма тој су ге стији, Ни че о во ма ски ра ње мо же мо да раз у ме мо као об лик одбрам бе ног по на ша ња за сно ва ног на кон вен ци ја ма ко је ва же у да том дру штву: Ма ска пред ста вља ба ри је ру из ме ђу неко га са мог и дру гих; она је ин стинкт од сто ја ња. Она мо же би ти и фор ма об зи ра, ре спек та пре ма они ма ко ји дру га чи је ми сле. Умил ност, угла ђе на уљуд ност, при вид на нор мал ност и из ве шта че на осред њост су не про зир на по вр ши на иза ко је уса мље ник скри ва сво је ја де, али и екс пло зив ни по тен цијал сво јих ми сли и њи хо ве ра зор не пер спек ти ве. 7 Ни че је у сва ко днев ном оп хо ђе њу са дру ги ма увек био угла ђен и уљудан, али са мо рет ко је са оп шта вао дру ги ма сво ја нај ду бља осе ћа ња и нај ва жни је ми сли. То не зна чи да је био не ис крен, не го да се из опре зно сти (а мо жда и из са жа ље ња и добро те ) устру ча вао да из ло жи сво је би ће. У та квом на чи ну скри ва ња имао je јед ног ве ли ког прет ход ни ка Ге теа (Goet he) на чи ју се из ја ву о пу то ва њу in cog ni to и о по тре би 6 Del lin ger, J. (2012) Zwischen Me i nung und Ma ske. Über le gun gen zum Um gang mit Ni etzsches Tec hni ken der Sub ver sion, Ni etzsche for schung Vol. 19, Nr. 1, р. 317. 7 Vi va rel li, V. (1998) Ni etzsche und die Ma sken des fre ien Ge i stes. Mon taig ne, Pa scal und Ster ne, Würzburg: Königshausen und Ne u mann, р. 15; упoредити при лог том ту ма че њу Ни че ов афо ри зам из Пут ни ка и њего ве сен ке : ме ди о кри тет је нај срећ ни ја ма ска ко ју мо же да но си надмоћ ни дух, јер она ве ли кој ма си, што зна чи ме ди о кри те ти ма, не да је да ми сле о ма ски ра њу: а он је ста вља упра во због њих, да их не би дра жио, чак, не рет ко, из са жа ље ња и до бро те (MA II, WS-175). 82
да се пред љу ди ма при ка зу је као не знат ни ји и ни жег ран га не го што за и ста је сте, освр тао ви ше пу та. 8 Нај ве ро ват ни је је том иде јом био ин спи ри сан и афо ри зам из дру гог де ла Људског, су ви ше људ ског: Љу ди ду бо ког ума се у са о бра ћа њу са дру ги ма по ка зу ју као ко ме ди јан ти: јер они се, да би би ли схва ће ни, увек пр во мо ра ју пре тва ра ти да су по вр шни (MA II, VM-232). Из у зет ни, ства ра лач ки по је дин ци угро же ни су, пре ма овом схва та њу, већ са мом сво јом из у зет но шћу, ти ме што се раз ли ку ју од про сеч них и уо би ча је них љу ди, и да би до ско чи ли ста њу угро же но сти, они при бе га ва ју ма скира њу као ком би на ци ји скри ва ња и пре тва ра ња, на из глед се утапају ћи у ма су из ко је им до ла зи прет ња. Али за Ни чеа за шти та ни је је ди на функ ци ја ма ски ра ња у со ци јал ном кон тек сту. Уз њу, он по ста вља још јед ну, чи ни се пот пу но су прот ну функ ци ју. На и ме, ма ска, осим што пома же по је дин цу да се ми ми криј ски уто пи у ма су, мо же да му по мог не и да се из дво ји из ма се, да се од ње раз ли ку је. 9 Све што је ду бо ко во ли ма ску [ ] Сва ком ду бо ком ду ху по требна је ма ска: и ви ше од то га, око сва ког ду бо ког ду ха ра сте ма ска, сто ји у јед ном Ни че о вом фраг мен ту (JGB, 40). На дру гом ме сту, као да ми сли о се би ка да го во ри о они ма ко ји се скри ва ју под ка пу том све тла (JGB, 44) о они ма ко ји се за ви ја ју у ја сно ћу сво јих ми сли. Но си ти ма ску је ов де особи на на да ре ног по је дин ца, то је оно што га ис ти че. Оби чан чо век из ма се не но си ма ску, она му ни је по треб на. Не тре ба да нас чу ди то што се у Ни че о вим тек сто ви ма две на зна че не функ ци је ма ски ра ња у со ци јал ном кон тек сту рази ла зе по сво јим ин тен ци ја ма, од но сно што са јед не стра не упу ћу ју на ми ми криј ску за шти ту, а са дру ге на из два ја ње и раз ли ку. Јер, код Ни чеа не по сто ји ни ка ква за о кру же на тео ри ја ма ски ра ња, чак ни стро га до след ност у упо тре би терми на ма ска и ма ски ра ње. Би ло би те шко од го во ри ти чак и на нај ши ре по ста вље но пи та ње о ње го вом од но су пре ма ма ски ра њу: да ли он у пр вом ре ду ма ски ра или де ма ски ра? Не сум њи во је да чи ни и јед но и дру го, али шта је ва жније: то што на се бе ста вља раз ли чи те ма ске и игра раз ли чи те (сти ли зо ва не, да кле ар ти стич ке) уло ге, или то што у сво јим ге не а ло шко-пер спек ти ви стич ким спи си ма усред сре ђе ним на зах тев за пре вред но ва њем свих вред но сти, рас крин ка ва ста ре, у кул тур ну свест чо ве чан ства сна жно уса ђе не иде а ле? 8 Упо ре ди ти: Vi va rel li, рр. 16 18. 9 Klass, T. N. Von Pe itschen und Ma sken. Ni etzsches Suc he nach Stra te gien der Selbst-Anrührung, in: Ma sken und Ma ski e run gen, ed. Schäfer, A. and Wim mer, M. (2000), Wi es ba den: Sprin ger Fac hme dia, pр. 266 267. 83
На ово пи та ње не мо ра мо да пру жи мо од го вор у об ли ку искљу чи вог или и ли ; уме сто то га, мо же мо по ку ша ти да расло ји мо ни вое на ко ји ма се код Ни чеа по ја вљу ју мо ти ви маске и ма ски ра ња, од но сно да раз ли ку је мо те о риј ска по ља стра те ги је са мо-ма ски ра ња 10 у ње го вим де ли ма. Та ко до ла зи мо до пр вог де ла на ве де ног ис ка за, по ко ме свака фи ло зо фи ја скри ва не ку фи ло зо фи ју. У спи су Са оне стра не до бра и зла тај ис каз ва ри ра не што ра ни је из нет став да је сва ка фи ло зо фи ја фи ло зо фи ја пред њег пла на (JGB, 289). Ка да ка же мо пред њи план (Vor der grund), ми од мах за ми шља мо и ње му од го ва ра ју ћу по за ди ну (Hin ter grund), не кад као те мељ (Grund) пред њег пла на, а не кад јед но ставно као ње го ву дру гу стра ну. Ли це и на лич је. По ве зи ва ње тих иде ја са кри тич ком ам би ци јом про све ти тељ ског по ре кла је оно што по кре ће де ло ва ње та ко зва не хер ме не у ти ке по дозре ња 11 прак се кри тич ког ми шље ња ко је на сто ји да иза мани фе сто ва них уве ре ња, ста во ва, вред но сти, па и чи та вих тео ри ја, от кри је (де ма ски ра) њи хо ве скри ве не, пра ве мо ти ве. То је прет по став ка по сту па ња три ју ва жних об ли ка кри ти ке мо дер но сти, мо дер ног дру штва и мо дер не ра ци о нал но сти, оли че них у де ли ма Ни чеа, Ма рк са (Ma rx) и Фрој да (Freud). Сва тро ји ца ве ру ју да, раз ли чи тим сред стви ма (ге не а лошким при сту пом, еко ном ском ана ли зом, пси хо а на ли зом), иза оно га што се по ја вљу је от кри ва ју не што скри ве но, што по ја ва ма ски ра. А ка ко ни је дан од њих ни је иде а ли ста, то скри ве но се за њих не ука зу је као су шти на по ја ве, већ као не што од ње основ ни је, не што по ло же но ду бо ко у сло је ве чо ве ко вог би ћа над ко ји ма овај не ма све сну кон тро лу, ње гов мо ти ва ци о ни и енер гет ски из вор са соп стве ном ди на ми ком: во ља за моћ, еко ном ски ин те рес, ли би до. То скри ве но ни када ни је не у трал но, ни ка да не мо же за рад објек тив но сти да од у ста не од се бе и од соп стве не пер спек ти ве. По Ни чеу, чак и екс трем ни ду хов но и сто риј ски при ме ри при гу ши вања сво га Ја, у по ја ва ма аске ти зма, у крај њој ли ни ји та ко ђе се сво де на ис по ља ва ње во ље за моћ, са мо окре ну те не ка споља шњим, већ уну тра шњим од но си ма. 10 Видeти: Klass, стр. 256. и да ље, где се раз ма тра ју са знај но те о риј ско, соци јал но-те о риј ско, и по ље он то ло ги је соп ства. 11 Овај тер мин по ти че од По ла Ри ке ра (Ri co e ur), ко ји га је ко ри стио као опо зи ци ју хер ме не у ти ци по ве ре ња, под ко јом је раз у ме вао оне страте ги је ту ма че ња, ко је ве ру ју да мо гу да ра све тле и ре кон стру и шу смисао сво јих пред ме та, од но сно да оства ре ста па ње хо ри зо на та са њим. Први об лик по ве ре ња на ћи ће мо код Шла јер ма хе ра (Schle i er mac her), а дру ги код Га да ме ра (Ga da mer). 84
Шта је ис под ма ски Го вор о ма ски ра њу и прак са ма ски ра ња су уско по ве за ни са го во ром и прак сом де ма ски ра ња. Раз ли ка из ме ђу тро ји це заго вор ни ка стра те ги је раз от кри ва ња оно га што ма ска скри ва, је сте у то ме што Ма ркс и Фројд ве ру ју да је мо гу ће за у зе ти по зи ци ју ко ја осве шћу је од нос из ме ђу по за ди не и пред њег пла на на ших вред но сти, и ко ја је оту да спо соб на да раз власти онај скри ве ни из вор на шег ми шље ња и де ла ња. Тех ни ка тог осве шћи ва ња за пр вог је ре во лу ци ја ко ја ће из ме ни ти ма те ри јал не од но се про из вод ње у мо дер ном дру штву, а за дру гог те ра пи ја, ко ја ће из ме ни ти пси хич ке од но се уну тар лич но сти. Са дру ге стра не, Ни че не де ли њи хо во убе ђе ње да је не ка та ква ме та-по зи ци ја уоп ште мо гу ћа. У ње го вом ми шље њу не ма спа со но сног те ле о ло шког ре ше ња, не ма дија лек тич ке син те зе ни ти уки да ња про тив реч но сти, чак ни хер ме не у тич ког ста па ња хо ри зо на та. Ње го ва пред ста ва о здра вљу укљу чу је пу но ис по ља ва ње жи вот них по тен ци јала са свим пра те ћим про тив реч но сти ма и те шко ћа ма, бо лом и пат њом, а не ле че ње и убла жа ва ње те шко ћа. Он се не одри че свог пер спек ти ви зма да би ма штао о не пр о ти вреч ном рај ском ста њу на кра ју чо ве ко ве исто ри је; шта ви ше, склон је иде ји да чо ве ка тре ба за ме ни ти но вим чо ве ком, ње го ве вред но сти но вим вред но сти ма, а не са мо из ме ни ти их, ма ко ли ко ра ди кал ним, по пра вља њем по сто је ћих лич но сти и дру штва. Ни че ов ге не а ло шки ми са о ни по сту пак по ла зи од ак ту ел ног фе но ме на и иде ка ње го вом по ре клу (што ни је исто што и утвр ђи ва ње узроч но-по сле дич них ве за). Он на сто ји да раз уме не са мо ка ко се об ли ко ва ла са да шња кон сте ла ци ја ства ри и до га ђа ја, не го и за што се об ли ко ва ла баш та ко. Тај по ступак му не до пу шта про јек ци је у бу дућ ност; ка да та кве пројек ци је ипак пра ви, оне се го то во по пра ви лу ти чу пер со налне рав ни, бу дућ но сти ње го вих књи га и ње го ве бу ду ће сла ве. Оне нај че шће из гле да ју на ив не, па те тич не и, по зна је мо ли ње го ву спо ља шњу би о гра фи ју ту жне. Ма ски ра ње код Ни чеа, пре ма до са да из не тим за па жа њима, за хва та епи сте мо ло шке, етич ке и есте тич ке аспек те. Пр ви се ти чу пер спек ти ви стич ког са зна ња чи ји иде ал је ма ње исти на, а ви ше афир ма ци ја жи вот них сна га, што поне кад успе шни је мо гу да по стиг ну лаж и за бо рав. Етич ки аспек ти од но се се на прак се скри ва ња и пре тва ра ња у соци јал ном кон тек сту, мо ти ви са не по тре ба ма за за шти том, од но сно раз ли ко ва њем. Тре ћи, есте тич ки аспек ти од но се се на са мо-вас пи та ва ње, са мо-об ли ко ва ње жи во та, на са моконституисање лич но сти у тек сту ко ји пи ше, на ма ску ко ју 85
јој об ликује текст. У сва три слу ча ја, ма ска уче ству је у не ком об ли ку изра жа ва ња ви та ли стич ког схва та ња основ них вредно сти, и сма тра се не са мо не из бе жном, већ и по треб ном. Не са гла сно сти и про тив реч но сти ко је се по ја вљу ју у Ни чео вом тек сту као ре зул тат при ме не ге не а ло шко-пер спек ти вистич ког по ступ ка по ка зу ју да се тај по сту пак не мо же уо квири ти и имо би ли са ти ста бил ном пој мов ном апа ра ту ром тради ци о нал не фи ло зо фи је. Ге не а ло шко от кри ће из во ра ни је ли не ар но кре та ње, већ тре ба да по ка же кри ву да ве пу те ве на ко ји ма се, че сто слу чај но, не хо ти це или чак као по сле дица гре ша ка, фор ми ра ло да на шње ста ње нпр. по ре кло vi ta con tem pla ti va у аскет ском иде а лу, а ово га у стра ху од жи вота. 12 Та кав по сту пак, ко ји је срод ни ји ту ма че њу умет нич ких де ла не го пој мов ној ана ли зи, да је као ре зул тат ком плек сан и се ман тич ки ве о ма бо гат текст, на чи јим сло је ви ма се изво ди игра скри ва ња и по ка зи ва ња, игра чи ја пра ви ла ни су уна пред за да та, већ се кон сти ту и шу док игра тра је, за ви сно од ак тив не пер спек ти ве тек ста. По што се она ме ња у скла ду са ге не а ло шким кре та њем ка по ре клу (из во ру) по ја ве о ко јој је реч, и по што ис тој про це ду ри тре ба да бу де под врг ну та и ау тор ска пер спек ти ва, тра же ћи од ау то ра да бу де кри ти чан пре ма ге не а ло шким ко ре ни ма соп стве не ак тив но сти, 13 тј. да не ап со лу ти зу је соп стве ну пе р спек ти ву, не ми нов но је напу шта ње ста бил но сти струк ту ре тек ста, као и ста бил ности аутор ског иден ти те та. Ни че ов по сту пак из гра ђу је текст ко ји на ла же ау то ро во маски ра ње, а ма ски ра ње опет по др жа ва ми са о ни по сту пак. Про бле ми су та ко на шли свој ме тод, ми сао свој стил, али шта је са ау то ром? Шта је ис под свих Ни че о вих ма ски, иза свих ње го вих тек сто ва? Ка кав суп страт, ко ја су бјек тив ност? У до са да шњим ин тер пре та ци ја ма Ни че о ве фи ло зо фи је форму ли са но је не ко ли ко од го во ра на то пи та ње. Лу Са ло ме мисли да пра ви Ни че, ма ко ли ко не ста лан и про тив ре чан био, мо же да се та ко ре ћи иш чи та из сво јих тек сто ва и те о ри ја, има мо ли са мо у ви ду ко ли ко је Ни че те те о ри је под ре ђи вао ста њу сво је ду ше, ко ли ко сна жно је у њи ма од ра зио сопстве но би ће и ка ко је ко нач но чак и основ ни за кон жи во та из вео из сво јих нај ду бљих по тре ба. 14 Тај на чин за кљу чи вања пру жа јед ну, а ра ни је по ме ну то схва та ње да Ни чеа ства ра ње гов текст, дру гу крај њу мо гућ ност. Као крај њо сти, та два од го во ра ума њу ју зна чај не ких аспе ка та си ту а ци је на ко ју 12 Упо ре ди ти: Gil mo ur, J. C. (1995) Ge ne a logy, In ter pre ta tion, and Hi sto ri cal Masks, Hi sto ri cal Re flec ti ons / Réfle xi ons Hi sto ri qu es Vol. 21, Nr. 3, р. 500. 13 Исто, стр. 495. 14 An dre as-sa lomé, стр. 196 197. 86
се од но се пр ви ума њу је зна чај ар ти фи ци јел но сти, а дру ги зна чај ин тен ци о нал но сти Ни че о вог пи са ња/ма ски ра ња. Не где из ме ђу се на ла зи од го вор ко ји ми из гле да нај а де кватни ји, а за сно ван је на схва та њу о мо за ич кој ком плек сно сти иден ти те та: иза не ке ма ске, Ни че о ве или би ло чи је, кри је се сле де ћа ма ска, и та ко ре дом, са два мо гу ћа ис хо да. Или да се јед ном до ђе до по след ње ма ске, иза ко је је сле по, не му што и без о блич но, не из ре ци во по сто ја ње, или да се ма ске нижу у бес ко нач ност. Из пер спек ти ве на ше мо ћи да са зна је мо и ар ти ку ли ше мо са зна ња, оба ис хо да су у јед ном са гла сна: не ма ни че га не про мен љи вог и трај ног иза ма ски, оне са ме се бе но се, скри ва ју и по ка зу ју. Што не зна чи да су ма ске ла жне. Као ин тер пре та ци је ре зул та та са мо-вас пи та ња, оне мо гу би ти ви ше или ма ње ко хе рент не, ве ро ват не и оправ дане, али не и исти ни те или ла жне. Ка да је о Ни че о вом тек сту реч, у ње му не ма јед не је дин стве не, сва кој дру гој над ре ђене пер спек ти ве, иде ал ног су бјек та, фи ло зоф ског Ја. Он не са оп шта ва ап со лут ну, без у слов ну исти ну, али ти ме ни је ни пре пу штен слу ча ју и са мо во љи. Он увек при па да од ре ђе ном кон тек сту, од ре ђе ној пер спек ти ви или, бо ље, у мно жи ни: кон тек сти ма и пер спек ти ва ма пи са ња и чи та ња. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ni etzsche, F. Di gi ta le Kri tische Ge sam ta us ga be Wer ke und Bri e fe, he ra us ge ge ben von Pa o lo D I o rio. URL: http://www.ni etzsche so ur ce. or g/#ekgwb An dre as-sa lomé, L. (1894) Fri e drich Ni etzsche in se i nen Wer ken, Wi en: Carl Ko ne gen. Bur kert, W. (2011) Gri ec hische Re li gion der ar cha ischen und klassischen Epoc he, (drugo izdanje), Stut tgart: W. Kohlham mer. Del lin ger, J. (2012) Zwischen Me i nung und Ma ske. Über le gun gen zum Um gang mit Ni etzsches Tec hni ken der Sub ver sion, Ni etzsche forschung Vol. 19, Nr. 1, рр. 317 326. Gil mo ur, J. C. (1995) Ge ne a logy, In ter pre ta tion, and Hi sto ri cal Masks, Hi sto ri cal Re flec ti ons / Réfle xi ons Hi sto ri qu es Vol. 21, Nr. 3, рр. 493 514. Isler-Kerényi, C. (2007) Dionysos in Ar cha ic Gre e ce, Le i den: Brill. Klass, T. N. Von Pe itschen und Ma sken. Ni etzsches Suc he nach Strate gien der Selbst-Anrührung, in: Ma sken und Ma ski e run gen, ed. Schäfer, A. and Wim mer, M. (2000), Wi es ba den: Sprin ger Fac hme dia, рр. 251 279. Ne ha mas, A. (1985) Ni etzsche: Li fe as Li te ra tu re, Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press. 87
Ni e meyer, Ch. Ni etzsches Le ben, in: Ni etzsche Hand buch. Le ben Werk Wir kung, ed. Ot tmann, H. (2011), Stut tgart / We i mar: J. B. Met zler, стр. Vi va rel li, V. (1998) Ni etzsche und die Ma sken des fre ien Ge i stes. Mon ta ig ne, Pa scal und Ster ne, Würzburg: Königshausen und Ne u mann. Saša Radojčić University of Arts in Belgrade, Faculty of Fine Arts, Belgrade NIETZSCHE S MASKS AN ESSAY ON PERSPECTIVISM Abstract Nietzsche s identification with the Hellenic deity Dionysus is the most obvious example of his masking. In this essay, two basic questions are examined: What is the function of this masking and what lies beneath Nietzsche s masks? The answer is sought in the characteristics of Nietzsche s genealogic and perspectivistic way of thinking. The result of this contemplation is a dynamic and fragmentary text, which is a game of hide and display, a game that creates its own rules as well as the players. Different perspectives of the Nietzsche s text do not find the end in the dialectical synthesis or hermeneutical fusion of horizons. Behind the mask, there is no real character although it does not follow that the masks are therefore false. Key words: Friedrich Nietzsche, Dionysus, mask, identity, text, perspectivism Сања Филиповић, Фигуре 2, уље на платну, 70x100 цм, 1998. 88