О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу, Економски факултет Трг краља Александра Ујединитеља 11, Ниш Е-адреса: natasa.golubovic@eknfak.ni.ac.rs СРЂАН ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу, Правни факултет Трг краља Александра Ујединитеља 11, Ниш Е-адреса: sgolub@ptt.rs СА Ж Е ТА К: Д ру ш т в е не в е з е, којe с у у о сно ви д ру ш т в е ног к а п и т а л а, о т в ар ају м но г о б р ој не мо г ућ но с т и з а п ри с т у п р а з л и ч и т и м р ес у рсим а. К а о скуп ре сур са до ступ них кроз дру штве не ве зе, дру штве ни ка пи тал је у о снови д ру ш т в ен и и пол ит и чк и ф еномен; р ез у лт а нт а, у с оц иолош ком см и с л у, и н с т и т у ц и ја и а к т и в но с т и д ру ш т в е н и х г ру п а. Ис т о в р е ме но, д руштве ни ка пи тал има и еко ном ску ди мен зи ју, ко ја се огле да у до дат ној про дук тив но сти привреде која резул ти ра из си нер ги је дру штве них од но - са. Ме ђу тим, ме ђу ауто ри ма по сто је спо ре ња око то га да ли се оно што се под р а з у ме в а под д ру ш т в е н и м к ап ит а лом мо же уоп ш т е см а т р а т и о б л и ком к ап ит а л а. Ц и љ ов ог р ад а је д а ист р аж и оп р а вд ано с т у по т р е б е и зр аз а д ру ш т в е н и к а п и т а л з а о зн а ч а в а њ е р е с у р с а до с т у п н и х к р о з д ру ш т в е не в е з е, ко ји мо г у д а до п ри не с у по в е ћ а њу бл а г о с т а њ а по је д и н ц а и ч и т а в ог д ру ш т в а. К ЉУ Ч Н Е РЕЧ И: д руш т в ен и к ап ит а л, и нс т ит уц ије, и нв ес т ир ањ е, дру штве не ве зе, ре сур си Ка пи тал је је дан од пој мо ва ко јем се у еко ном ској те о ри ји, али и у сва ко днев ној прак си, приписују различита значења. Готово од самог нас т а н к а економске науке поја м к ап ит а ла био је п р едме т м ног обр ојн и х кон т р о в е р зи. К а ко у к а п и т а л и с т и ч кој п ри в р е д и к а п и т а л и ма цен т ра л н у * Припремљено у оквиру пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањи на у пограничним општинама источне и југоисточне Србије (179013), који се изводи на Универзитету у Нишу Машински факултет, а финансира га Министарство за науку и те хнолошки развој РС.

596 уло г у у п р о и з в од њи и ра с по де л и, кон т р о в е р з е у н у т а р т е о ри је к а п и т а ла п ре но си ле су се и на ос та ле сег мен т е економ ске т е о ри је. У осно ви т е о ри је д ру ш т в е ног к а п и т а ла је јед но с т а в на п р е м и с а: и н в е с т ирањ е у д руш т в ене в е з е с оче к и в а н и м п ри но си ма на т р ж и ш т у. О в а т е о ри ја п р ед с т а в љ а значај но п ро ш ирење те о ри је ка п и та ла уоп ш те, а по себ но нео к ла си ч не те о ри је ка пи та ла. Чвр сто по ве за на с оп штом те о ри јом ка пи та ла, те о ри ја дру штвеног к а п и т а ла т р е ба да доп ри нe с е б о љ ем ра з у ме в а њу п р о це с а к а п и т а л и- з а ц и је ко ји у к љу ч у је х и је ра р х и ј ске с т ру к т у р е, д ру ш т в е не в е з е и од но с е и еко ном ске акте ре. Ме ђу тим, у по ре ђе њу с раз во јем те о ри је људ ског ка пита ла, ко ји ка рак те ри ше по сто ја ње ви со ког сте пе на са гла сно ст и у по гле д у њ е г о в е п ри р о де и ме р е њ а, и з г ра д њу кон зи с т ен т не т е о ри је д ру ш т в е ног капитала опструира постојање више различитих, али подједнако аналитич ки ко ри сних при сту па. Ме ђу ауто ри ма ко ји се ба ве кон цеп том дру штвеног ка п и та ла не по с т о ји по т п у на са гла снос т у ве зи с т и м ш та д ру ш т ве н и к а п и т а л о б у х в а т а и к а ко фу н к ц и о н и ше; а ра з л и к а и з ме ђу и з в о ра, ма н и- фе с т а ц и ја и е фе к а т а д ру ш т в е ног к а п и т а ла че с т о је з а ма гљ е на. По с т о је спо ре ња и око то га да ли се оно што се под ра зу ме ва под дру штве ним к а п и т а лом уоп ш т е мо же сма т ра т и о б л и ком к а п и т а ла. Циљ овог ра да је да ис тра жи оправ да ност упо тре бе из ра за дру штвен и ка п и та л за озна ча ва ње ре су р са до с т у п н и х к роз д ру ш т ве не ве зе, ко ји мо г у да до п ри не с у по в е ћ а њу бла г о с т а њ а по је д и н ца и ч и т а в ог д ру ш т в а. Д РУ Ш Т ВЕ Н И К А П И ТА Л И Д РУ Ш Т ВЕ Н И РЕ С У Р СИ Д ру ш т в е н и к а п и т а л п р о и з и ла зи и з и н с т и т у ц и ја, од но с а, с т а в о в а и вред но сти, ко ји упра вља ју ин тер ак ци ја ма по је ди на ца и, са мим тим, утич у на еко ном ск и и д ру ш т в е н и ра з в ој. Д ру ш т в е н и к а п и т а л н и је п р о с т о з би р и н с т и т уц и ја ко је п р ед с т а в љ а ју т е ме љ е јед ног д ру ш т в а, д ру ш т в е н и ка пи тал је и ве зив но тки во ко је их спа ја. Ту ми сли мо, пре све га, на оп штепри хва ће не вред но сти и правила понаша ња у дру штву, из ра же не кроз одно се по је ди на ца; по ве ре ње и осе ћај г ра ђан ске од го вор но сти, што д ру штво ч и н и це л и ном ко ја је м но г о ви ше од п р о с т ог ск у па по је д и на ца [ World Ba n k 1998]. Д ру г и м ре ч и ма, д ру ш т ве н и ка п и та л ч и не спо не ко је по ве зу ју не ф ор ма л на п ра ви ла с ф ор ма л н и м п ра ви л и ма по на ша њ а, ко је под с т и ч у с а ра д њу по је д и на ца а но си о ц и с у с ло б од но уд ру же не г ру пе, м р е же и л и а с о ц и ја ц и је. Пра ви ла (нор ме) ко ја с у у о сно ви д ру ш т в е ног к а п и т а ла по - ве за на су с тра ди ци о нал ним вред но сти ма, као што су искре ност, др жање обе ћа ња, из вр ша ва ње оба ве за, ре ци про ци тет и сл. Ове нор ме мо ра ју да бу д у пот в рђе не у и н т е р а к ц и ја ма по је д и на ца. Н и је до в ољ но да по с т о је по ве ре ње, м ре же од но са, ор га н и за ц и је и а со ц и ја ц и је г ра ђа н ског д ру ш т ва и слич но, ко ји се ве зу ју за дру штве ни ка пи тал они мо ра ју да во де до с а ра д њ е ме ђу по је д и н ц и ма. У о снови д руш т в еног к ап и т а ла с у д руш т в ен и односи; б ољ е р ечено, карактеристике друштвених односа које економским актерима омогућава ју да оства ре сво је ци ље ве. Дру штве не ве зе и од но си отва ра ју мно го - бр ој не мо г ућ но с т и з а п ри с т у п ра з л и ч и т и м р е с у р си ма. Ре с у р си ко ји с е

могу кретати уз по моћ дру штве них ве за су ра зно вр сни: ин фор ма ци је, иде - је, по слов не мо г ућ но с т и, п ре по ру ке, са ве т и, ка п и та л, и тд. Пред с та ви в ш и дру штве не ве зе као ка на ле за пре нос сред ста ва, те о ри ја дру штве ног ка пит а ла омо г у ћ и ла је и н т е г ра ц и ју в а ж н и х е ле ме на т а д ру ш т в е не с т ру к т у р е у а на л и з у п ри в р ед ног и д руш т в еног ра з в о ја. Од р ед н и ца д ру ш т в е н и ука зу је на то да ти ре сур си ни су лич на имо ви на; ти ре сур си жи ве унут а р м р е ж а од но с а по је д и на ца и г ру па у д ру ш т ву. Од р ед н и ца к а п и т а л ис ти че да је дру штве ни ка пи тал (као и људ ски или фи нан сиј ски ка пит а л) п р од у кт и в а н: њи ме мо же мо с т в а ра т и в р ед но с т и, о ба в љ а т и по с ло в е, о с т в а ри в а т и св о је ц и љ е в е. Ов де се поста вља ве о ма важно пита ње: На и ме, за што су љу ди спремн и да р е с у рс е у ч и не до с т у п н и м д ру г и ма, б е з би ло к ак в е експ л иц и тне ком пен з а ц и је? С о ц и о ло зи и з д в а ја ју д в е в р с т е мо т ив а. Ф у н кц иона лн и, ко ји је резул тат чвр сто ин тер на ли зо ва них нор ми. Појединци дају добро - в ољ не п ри ло г е, по ш т у ју с а о бра ћ ај на п ра ви ла и п ла ћ а ју св о је д у г о в е на вре ме јед но став но за то што се осе ћа ју оба ве зним да се та ко по на ша ју. Друг а в р с т а мо т и в а је и н с т ру мен т а л не п ри р о де. У ов ом с л учају, д руш т в ен и к а п и т а л у т и че на по на ша њ е по је д и на ца т а ко ш т о појачав а д руш т в ене санк ци је у слу ча ју опор ту ни стич ког по на ша ња. Је вреј ска за јед ни ца тр го - в а ца д и ја ма н т и ма у Њу јор к у, на п ри ме р, ш т е д и на д нев н и ца ма а д в о к а т а је р о ба в љ а т ра н с а к ц и је на не ф ор ма ла н на ч и н; сна г а з а јед н и це је до в ољ - на да о б е з б е д и сп р о в о ђе њ е не ф ор ма л н и х у г о в о ра. За т о Џејмс Ко ле ма н [C o le m a n 199 0] у де фи н и с а њу д ру ш т в е ног к а п и т а ла на гла ша в а г у с т и н у хо ри з он т а л н и х в е з а у н у т а р з а јед н и це и њи хо ву уло г у у ја ча њу и е фи к а- сној а ло к а ц и ји д ру ш т в е н и х с а н к ц и ја. Дру штве ни ка пи тал је у од но су на фор мал не ко ор ди на ци о не ме хан и зме (к а о ш т о с у у г о в о ри, би р о к рат ск а п ра ви ла, и тд.) је ф т и н и ји на ч и н за спро во ђе ње ак тив но сти од за јед нич ког ин те ре са, ре ша ва ње не спо раз у ма, а ло ц и ра њ е р е с у р с а, п р ев азилаже њ е ра з л и к а, и тд. Д ру ш т в е не в е з е мо гу да пред ста вља ју и суп сти тут за не до ста ју ћа или ску па фор мал на прави ла, ко ја т реба да подстич у инвестиције и оста ле фи нан сиј ске т ран сак ци је [Ar row 1972]. Чињеница је да се пословне тран сак ци је не мо гу у пот пу но - сти регулиса ти законима, па се оно што ни је фор мал но де фи ни са но ре шав а не ф ор ма л н и м п ра ви л и ма. У он и м д ру ш т ви ма у ко ји ма и н т е р а к ц и ја ф орма лн и х и неф орма лн и х п равила под с т и че с а ра д њу ме ђу еко ном ск и м ак те ри ма за сно ва ну на по ве ре њу, раз ме на се од ви ја уз ни же тран сак ционе т р ош ков е. Понашањ е које подс т иче пов ер ењ е и змеђу економск и х ак те ра, и ко је олак ша ва еко ном ску раз ме ну у усло вима несавршених инфор ма ци ја, ства ра осно ву за раст еко ном ске ефи ка сно сти у при вре ди. ДРУ ШТВЕ НИ КА ПИ ТАЛ КАО ЈАВ НО ДО БРО 597 У с о ц и о ло г и ји и по л и т и ч к и м на у к а ма, на к а п и т а л с е гле да к а о на ре сурс ко ји је са др жан у дру штве ним ве за ма. Ка пи тал је дру штве ни ре - с у р с ко ји по је д и н ц и мо г у да ко ри с т е з а х в а љу ју ћ и с оп с т в е н и м в е з а ма и п ри па д но с т и од р е ђе н и м д ру ш т в е н и м м р е ж а ма и л и г ру па ма.

598 У со ц и о ло ш кој л и т е ра т у ри, на гла са к је на ор га н и за ц и ја ма на ло ка л- ном н ив оу, к а о ш т о с у лок а лне а с оц ијац и је, г ру пе г ра ђа на и не ф ор ма л не м р е же, ко је не г у ју нор ме по в е р е њ а и р е ц и п р о ц и т е т а, ч и ме с е ох ра бру ју а к т и внос т и од з аједн и чког и нт ер ес а. Основн и и нд ик ат ор д руш т в еног ка п и та ла је г у с т и на м ре же не фор ма л н и х к л у бо ва, ор га н и за ц и ја и а со ц и- ја ц и ја у од р е ђе ној з а јед н и ц и. Д ру ш т в е не в е з е мо г у да омо г у ће п ри с т у п до бри м ш ко ла ма, до бро п ла ће н и м по сло ви ма, фи на н сиј ск и м с ред с т ви ма, итд. Ме ђу тим, у од ре ђе ним слу ча је ви ма, про дук тив ни дру штве ни ка пита л би ва за ме њен из о па че н и м д ру ш т ве н и м ка п и та лом, ко ји мо же би т и и з в ор ко ру п ц и је, не по т и зма и с л и ч но, ш т о у т и че на сма њ е њ е по в е р е њ а у не п ри с т ра сно с т и е фи к а сно с т ја в н и х и н с т и т у ц и ја [Sch le i fe r & Vis h ney 1993]. У случају ор га ни зо ва них кри ми нал них гру па у Латинској Америц и и Р у си ји, т а к в е г ру пе мо г у да г е не ри ш у зна чај не не г а т и в не екс т е р не ефек те за оста так дру штва у фор ми из гу бље них жи во та, ра у бо ва них ре - с у р с а и св е оп ш т е не си г у р но с т и. У по ли тич ким на у ка ма, на гла ша ва се уло га ин сти ту ци ја и дру штве - н и х нор м и ко је о б л и к у ју по на ша њ е по је д и на ца. Д ру ш т в е н и к а п и т а л је к а ра к т е ри с т и к а ш и ри х з а јед н и ца, па ча к и на ц и ја, у ме с т о ма л и х г ру па. Као та ка в, он г у би би ло ка к ву не га т и в н у ко но та ц и ју и по с та је г о т о во синон и м Мак ијав ел ијеви м г рађа нск и м в рл и на ма. О в е в р ед но с т и п ри с у т не с у у он и м г ра до ви ма и з а јед н и ца ма ч и ји г ра ђа н и гла с а ју, по ш т у ју з а кон, с а ра ђу ју ме ђу с о б но и ч и ји с у л и де ри ис к р е н и и по св е ће н и ја в ном до бру [Put nam 1993; 1995]. У скла ду с тим, Пут нам (Ro bert Put nam) де фи ни ше д руш т в ен и к ап ит а л к а о оне одл ике д руш т в еног ж ив от а д руш т в ене мреже, норме и поверење које појединцима омогућавају да делују ефика сни је у остварењу заједничких циљева. Према овом приступу, друш т в е н и к а п ит а л је и нхер ен тно доба р и у в ек и ма позит и вне е фект е на бла г о с т а њ е ч ла но в а д ру ш т в а. У с о ц и о ло г и ји и по л и т и ч к и м на у к а ма д ру ш т в е н и к а п и т а л де фи н и- ше се углав ном као атри бут дру штва, као ква ли тет мре жа и од но са ко ји по је д и н ц и ма омо г у ћ а в а ју да с а ра ђу ју и де л у ју ко лек т и в но. Д ру ш т в е н и к а п и т а л з а сн и в а с е на ви с о ком с т е пе н у ме ђу с о б ног по в е р е њ а, к а о и на к р е д и би л и т е т у ја в н и х и по л и т и ч к и х и н с т и т у ц и ја о б е зб еђују в ладавин у п ра ва, чи не ћ и ра з мен ске од но се т ран спа рент ни ји ма и си г у р ни ји ма. Из ти х раз ло га, дру штве ни ка пи тал има од ли ке јав ног до бра, ко је обез бе ђу је по - с т и за ње ви ш и х н и воа ефи ка сно с т и и п ро д у к т и в но с т и. Д ру ш т ве н и ка п и- тал од но си се на оно ве зив но тки во ко је др жи гру пе и дру штво за јед но за јед нич ке вред но сти, нор ме и ин сти ту ци је [Na rayan 1999: 1]. Д РУ Ш Т ВЕ Н И К А П И ТА Л К АО И Н Д И ВИ Д У А Л Н И РЕ С У РС У нео к ла си ч ној еко ном ској т е о ри ји, на ка п и та л се гле да као на је да н од фа к т о ра п р о и з в од њ е, по р ед з е м љ е и ра да. О в ај фа к т ор п р о и з в од њ е ме р љи в је хо мо г е н и м је д и н и ца ма ме ре, без об зи ра на кон к ре та н фи зи ч к и са став. Као и оста ли фак то ри про из вод ње и овај фак тор је про дук ти ван, а п р од у кт и вне ус л уг е к ап ит ала п лаћ ају с е к а о и д руг е р об е и ус л уг е.

599 Цена употребе ка пи та ла је про фит на (ка мат на) сто па, а доходак од капита ла про фит. Ка пи тал има це ну (тј. ула зи у про цес раз ме не) јер је огран и чен ( ра с по ло ж и ви о би м и да т и ра с по р ед), а њ е г о в а оп т и ма л на а ло к а- ц и ја, од но сно у по т р е ба, по с т и же с е у од но си ма по н уде и т раж њ е; дак ле, у п р о це с у ра з ме не. Та к в о с т ановиш т е доп уш т а да с е п р офи тна с т опа, од но сно про фит, по сма тра и као на гра да за жр тве (вре мен ске или у пот р о ш њи) п р о у з р о ко в а не п р о це с ом ф ор м и ра њ а к а п и т а ла. У т е о ри ји људ ског и т е о ри ји к ул т у р ног к а п и т а ла, к а о с ег мен т и ма не о к ла си ч не т е о ри је к а п и т а ла, на гла с а к је на и н в е с т и ра њу с оп с т в е н и х р е с у р с а с а ц и љ ем с т в а ра њ а п р о фи т а. Ра з л и к у ју с е у од но с у на п р ед ме т п р о и з в од њ е ( у п р в ом с л учају в еш т ине и знањ е, у д руг ом в р еднос т и и нор ме) и при ро ду при но са (економски при но си на ула га ња ко ја чи не по - јед и н ц и, на с у п р о т р е п р о д у к ц и ји до м и на н т не к ул т ур е). У о ба с л учаја, на к а п и т а л с е гле да к а о на р е с у р с е ко је по с е д у ју и и н в е с т и ра ју по је д и н ц и. Основ но по лазиште анализе су поједин ци, би ло као не за ви сни, ато ми зира ни еле мен ти слу чај но рас по ре ђе ни у дру штву, као што је то слу чај у те о ри ји људског капитала, или као појединци индоктринирани доминант ним вред но сти ма у дру штву, као у слу ча ју кул тур ног ка пи та ла. У еко ном ској науц и с е и д руш т в е н и к а п и т а л де фи н и ше у гла в ном као атри бут по је дин ца, као по тен ци јал по је дин ца да ак ти ви ра и ефи касно мо би ли ше мре жу дру штве них ве за за сно ва ну на бли ско сти ( у друш т в е ном п р о с т о ру), а ко је с е од р ж а в а ју си м б о л и чком и мат ерија лном ра зменом. У т ом конт екс т у, д руш т в ен и к ап ит а л и ма к ара кт ерис т ике п ри в атног добра које појед ина ц а к ум ул ира и корис т и з а о с т в арив ањ е сво ји х ц и ље ва. За нео к ла си ч н у еко но м и к у, д ру ш т ве н и од но си, оби ча ји и струк ту ре, као та кви, не по сто је не за ви сно од по је ди на ца ко ји их са чи њава ју. Та ко је, на п ри мер, т р ж и ште ре зул тат исто риј ског ра з во ја ра з мен ск и х од но са уз по сред ство нов ца. По је дин ци на ста ју ab ini tio, с би о ло шк и да тим п р е фе р ен ц и ја ма. Д ру ш т в е н и к а п и т а л је не ш т о ш т о по је д и н ц и по с е д у ју и мо же да се по ве ћа ва или сма њу је као и фи зич ки и људ ски ка пи тал, иа ко по је д и н ц и ко ри с т е и с т в а ра ју д ру ш т в е н и к а п и т а л у и н т е р а к ц и ји с дру гим по је дин ци ма. Са мо у том огра ни че ном сми слу овај сег мент кап и т а ла добија ат рибу т д руш т в ен и [ Be cke r 1976; 1996]. Д руш т в ена ком по нен та не мо же да се по сма тра одво је но од ин ди ви ду ал них ин тер - а к ц и ја, о си м у ф орм и нек и х ис т ори јск и на с ле ђе н и х ог ра н и че њ а. О в а к а в п ри с т у п и з о л у је еко ном ск у на у к у од д ру г и х д ру ш т в е н и х на у к а, о си м у с л у ча ју к а да д ру ш т в е не на у ке п ри х в а т а ју т е о ри ју ра ц и о на л ног и з б о ра. Дру штве ни ка пи тал ин те гри сан је у еко ном ску ана ли зу као: а) пре фер ен ц и ја у фу н к ц и ји ко ри сно с т и, б ) и н д и ви д у а л н и р е с у р с ко ји по с е д у ју по је дин ци или пред у зе ћа, и в) сред ство за ре ла ти ви зо вање проблема асимет ри ч н и х и н ф ор ма ц и ја и сма њ е њ е ри зи к а у еко ном ск и м т ра н с а к ц и ја ма. Д ру ш т в е н и к а п и т а л к а о п р ефер ен ц и ју у фу н к ц и ји ко ри сно с т и у в е о је Бе кер [Bec ker 1993; 1996] а ка сни је и Гле зер, Лај бсон и Са кер дот [Gla e ser et al. 2002]. Дру штве ни ка пи тал од ре ђен је као пре фе рен ци ја за од ре ђе - н и м д р у ш т в е н и м в р ед н о с т и м а, п о п у т п р и з н а њ а и п р е с т и ж а. О в о т з в. ин с т румент а л но схва т а ње дру ш т ве ног ка п и т а ла од но си се на сх ва та ње

600 дру штве ног ка пи та ла као ин ди ви ду ал не пре фе рен ци је, при че му се акум у ла ц и ја д ру ш т в е ног к а п и т а ла по сма т ра к р оз c o st b e ne f it ана ли зу, што зна чи да ће по је дин ци аку му ли ра ти дру штве ни ка пи тал све док су гран и ч н и п риход и њихов ог и нв ес т ирањ а в ећ и од г ран и чн и х т р ош ков а. Пр е т по с т а в к а је да по је д и н ц и би ра ју в р с т у и н и в о д ру ш т в е ног к а п и т а ла ко ји ма к си м и зи ра оче к и ва н у ко ри снос т. Д ру ш т ве н и ка п и та л ов де по с та је с т вар ра ц и о на л ног из бо ра. По је д и н ц и би ра ју д ру ш т ве не м ре же на на ч и н ко ји ће ма к си м и зи ра т и њи хо ву ко ри сно с т. К а да с е по је д и на ц оп р е де л и за од го ва ра ју ћу дру штве ну мрежу, она огра ни ча ва ње гов из бор јер по је - ди нац има не зна тан ути цај на ње но функ ци о ни са ње. Дру штве ни ка пит а л п р ед с т а в љ а е ле мен т у фу н к ц и ји ко ри сно с т и и inp u t у п р ои зв одној функ ци ји. Бе кер опи су је дру штве ни ка пи тал као по себ ну вр сту ин тер ме - д и ја р ног до бра у п р о и з в од њи, ко је с е по ја в љу је к а о је да н од а р г у ме на т а у фу н к ц и ји ко ри сно с т и по је д и н ца. Пр о ш и р е на фу н к ц и ја ко ри сно с т и... с та би л на је је р у к љу ч у је п ро ш ло ис к у с т во и д ру ш т ве не фа к т о ре [ Bec ker 1996: 5]. На тај на чин, ова функ ци ја до би ја уни вер зал ну при мен љи вост у об ја ш ње њу људ ског по на ша ња. Шта ви ше, она п ред с та в ља фи л т е р к роз ко ји с е у т и цај д ру ш т в е н и х фа к т о ра и н кор по ри ра у еко ном ск у а на л и з у. Аналитички хо ри зон ти ра ци о нал ног из бо ра по ста ју на тај на чин нео грани че ни: лич ни и дру штве ни ка пи тал су кру ци јал ни... за раз у ме ва ње укупног по на ша ња у те ку ћем и про те клом пе ри о ду [Bec ker 1996: 6]. Схва та ње дру штве ног ка пи та ла као ин ди ви ду ал ног ре сур са слично је сх в а т а њу к а п и т а ла к а о и н д и ви д у а л не п р е фе р ен ц и је. Та ко, Бу р д и је и Ва кант [Bo ur di eu & Wacquant 1992] истичу да друштвени капитал предс та в ља у к у п не с т вар не и л и по т ен ц и ја л не ре су р се ко ји су на ра с по ла га њу а к т е ри ма по о сно ву п ри па днос т и г руп и. Д ру ш т в е н и к а п и т а л пе р ц и п и ра с е к а о ат рибу т по је д и на ца т ј. к а о по т ен ц и ја л по је д и н ца да а к т и ви ра и е фи к а сно мо би л и ше м р е ж у д ру ш т в е н и х в е з а з а сно в а н у на бл и ско с т и ( у д ру ш т ве ном п ро с т о ру), а ко је се од р жа ва ју си м бо л и ч ком и ма т е ри ја л ном ра зменом. За Бу рд ије а [ Bou rd ieu 1986], д руш т в ен и к ап ит а л је ат рибу т по је дин ца у дру штве ном кон тек сту. Kроз свр сис ход ну ак тив ност, поје - д и на ц може да т ра нсф орм ише д руш т в ен и к а п и т а л у еко ном ск и до би т а к. Та мо г ућ но с т, ме ђу т и м, з а ви си од к а ра к т е ри с т и к а по с т о је ће д ру ш т в е не с т ру к т у р е. Бу р д и је не п р едлаже а нал из у д руш т в еног к ап ит ала у з помоћ еко ном ске ме т о до ло г и је, а л и ње г о ва де фи н и ц и ја се у к лапа у с т рат ег ијск и мо дел економског по на ша ња. Дру штве ни ка пи тал по сма тра се као атрибу т по је д и н ца. У т ом кон т ек с т у, д ру ш т ве н и ка п и та л и ма ка ра к т е ри с т и ке при ватног добра ко је по је ди нац аку му ли ра и ко ри сти за оства ри ва ње сво - ји х ц и љ е в а. Велики број те о риј ских и ем пи риј ских ис тра жи ва ња у ко ји ма је друш т в е н и к ап ит а л и н т е г ри с а н к а о р е с у р с у еко ном ске мо де ле, с а с т а в н и с у де о И н и ц и ја т и в е Св е т ске ба н ке у в е зи с д ру ш т в е н и м к а п и т а лом ( World Bank So cial Ca pi tal ini ti a ti ve WBSCI ). Под друштвеним капиталом подра зу ме ва ју се и н с т и т у ц и је, од но си, с та во ви и вред но с т и ко ји у п ра в ља ју ин тер ак ци ја ма ме ђу по је дин ци ма и до при но се еко ном ском и дру штве - ном раз во ју [World Bank 1998: 1]. Ова ини ци ја ти ва из не дри ла је мно штво

601 с т у д ија, од који х пос е бно пом ињ емо с т уд ију о д руш т в еном к ап ит ал у ко ју с у у р е д и л и Да с г у п т а и С е р е г е л д и н [ Da s g up t a & Se r e gel d i n 1999], а која п ред с тав ља пок ушај и нт ег рац ије д руш т веног кап итала у орт одоксн у не о к ла си ч н у еко ном ск у а на л и з у к а о р е с у р с, у з по т ен ц и ра њ е од р е ђе н и х ин сти ту ци о нал них аспек та дру штве ног ка пи та ла. Еко ном ско -по ли тичк и за к љу чак ко ји п ро ис ти че из ова к вог п ри ст у па је да д ру штве ни ка пи та л мо ра да ја ча кроз по др шку ци вил ног дру штва и ло кал не вла сти, а не кроз по д р ш к у цен т ра л н и х д р жа в н и х ор га на. У ск ла д у с ова к вом кон цеп ц и јом дру штве ног ка пи та ла као ре сур са, од но сно по себ ног про из вод ног факто ра, Пал дам и Свенд сен а да п т и ра л и с у п р о и з в од н у фу н к ц и ју т а ко ш т о су укљу чи ли и дру штве ни ка пи тал [Pal dam & Svend sen 2004: 237]. Y = f (K, T, L, H, SC) где је Y п р о и з в од њ а, K к а п и т а л, T т ех но ло г и ја, L рад, H људ ск и к а п и т а л, док је SC дру штве ни ка пи тал као до дат ни про из вод ни фак тор. Уп ра в о је сх в а т а њ е д ру ш т в е ног к а п и т а ла к а о не з а ви сног р е с у р с а, ко ји н и је од г о в ор но с т д р ж а в е и на ла зи с е у по је д и н ц и ма, п р ед у з е ћ и ма и ор га ни за ци јама, резултирало снажним кри ти ка ма Ини ци ја ти ве Свет - ске бан ке у ве зи с дру штве ним ка пи та лом [ Fi ne 20 01]. О в ак в о т умачењ е дру штве ног ка пи та ла, по Ха ри су и де Рен зи ју [Har riss & de Ren zio 1997], носи опасно с т од ма рг инал из ов ањ а улог е д рж ав е у њ ег ов ом с т в арању. Прет по став ка да дру штве ни ка пи тал мо же да за ме ни др жав ну ре гу лац ију с т им ул и ш у ћ и по је д и н це да с е у ч ла њу ју у к л у б о в е, а с о ц и ја ц и је и д ру г е о б л и ке по в е зи в а њ а с д руг има, пог р еш на је. Посмат рано и з у гла хе т е р о док сне еко но м и ке, т и ме с е и г но ри ш у т рај не а си ме т ри је мо ћ и ко је с у де о д ру ш т в а и ко је р е з ул т и ра ју д ру ш т в е ном ис к љу че но ш ћу, не јед нако с т и ма и кон т р о лом у н у т а р и и з ме ђу ра з л и ч и т и х г ру па. Ст о г а, п р е по - ру ке Св е т ске ба н ке, з а сно в а не на сх в а т а њу да д ру ш т в е н и к а п и т а л мо же да слу жи као суп сти тут за уло гу др жа ве, тре ба узи ма ти с ре зер вом. Крит и ке ов ак в ог сх в ат ањ а д руш т в е ног к а п и т а ла у к а з у ју на т о да дру штве ни ка пи тал ни је ин ди ви ду ал ни ре сурс, не го да ег зи сти ра у одно си ма из ме ђу по је ди на ца, а то да ље зна чи да ин ве сти ци је јед ног по је - д и н ца з а ви с е од и н в е с т и ц и ја д ру г и х. Д ру ш т в е н и к а п и т а л не мо же да с е св е де на св ојин у и л и ат рибу т појед и нца. К а о ск у п р ес у рс а дос т у пн и х к р оз д ру ш т в ене в ез е и однос е, д руш т в е н и к а п и т а л је у о сно ви д ру ш т в е - ни и по ли тич ки фе но мен: ре зул тан та, у со ци о ло шком сми слу, ин сти туц и ја и а к т и в но с т и д ру ш т в е н и х г ру па. Д ру ш т в е н и к а п и т а л не мо же да по сто ји ван сфе ре дру штве них од но са. Д ру ш т в е н и к а п и т а л је у еко ном ске мо де ле и н т е г ри с а н, не с а мо к а о п р ефер енц и ја у фу н кц ији кориснос т и и и нд ивид уа лн и р ес у р с, нег о и к а о в а ри ја бла ко ја у п у ћу је на ри зи к у в е зи с а си ме т ри ч н и м и н ф ор ма ц и- ја ма. По ла з е ћ и од п р е т по с т а в ке да с у т р ж и ш не фу н кц ије мод ификов ане по с т о ја њ ем не с а в р ше н и х и н ф ор ма ц и ја, не е ко ном ск и фе но ме н и мо г у да с е о б ја сне т а ко ш т о по је д и н ц и ула з е у ме ђу с о б не и н т е р а к ц и је у п ра в о с а ци љем пре ва зи ла же ња непотпуних инфор ма ци ја. Та ко, ре ци мо, фор ми рање удру же ња за не е ко ном ске свр хе или на осно ву не е ко ном ских кри те -

602 ри ју ма мо же да бу де и н д и р ек т а н на ч и н до би ја њ а и н ф ор ма ц и ја. Д ру г и м ре чи ма, не тр жи шни од но си су на чин ком пен за ци је за не пот пу не ин фор - ма ц и је на т рж и ш т у. На о ко не о п т и ма л не ф ор ме по на ша њ а, к а о ш т о с у повере ње, реципроцитет, обичаји и норме, је су за пра во оп ти ма лан од го - в ор по је д и на ца на т р ж и ш не не с а в р ше но с т и. У ин струменталном приступу друштвеном капиталу (где се друш т в е ном к а п и т а л у п ри с т у па к а о ме х а н и зм у з а р е ла т и ви з о в а њ е ри зи к а ко ји п р о ис т иче и з а симет ри чн и х и нф орма ц и ја) на по в е р е њ е с е гле да к а о на к љу ч н у ва ри ја бл у д ру ш т ве ног ка п и та ла. Еко но м и с т и су и п ре ра з во ја кон цеп та дру штве ног ка питала препозна ва ли уло гу по ве ре ња у убла жав а њу т р ж и ш н и х г р е ша к а и подс т ицању еко ном ске е фи к а сно с т и. Та ко, р е ц и мо, Ер оу [A r row 1971: 22] п и ше: У од с у с т ву по в е р е њ а, п р о п у с т и ла би с е мо г ућ но с т о б ос т рано корисне с ара дњ е међу економск и м а кт ерима... нор ме друштве ног по на ша ња... (је су) ре ак ци ја друштва на тржишне грешке. 1 По в е р е њ е с е у ов ом с ег мен т у л и т е ра т у р е де фи н и ше и н с т ру мент а л но, к а о рац иона лно очек ив ањ е у в ези с понашањ ем д руг и х [ Da sg upt a 1999: 330]. Пал дам и Свенд сен [Pal dam & Svend sen 2004] га озна ча ва ју к а о ра ц и о на л но по в е р е њ е, ко је п р о ис т и че и з д у г о р оч н и х и н т е р а к ц и ја с о с т а л и м а к т е ри ма, где с е т е к у ће ко ри с т и опор т у н и с т и ч ког по на ша њ а п р о п уш т ају у ц иљу о с т в арив ањ а в ећ и х буд ућ и х корис т и од с ара дњ е. Оту да по ве ре ње има ин стру мен тал ну вред ност у мак си ми за ци ји функц и је ко ри сно с т и по је д и наца. Ол ив е р Вил и ја м с он, је да н од нај по зна т и ји х з аг о в орн ик а т еорије т ра нс а кц ион и х т р ош ков а, не с лаже с е с ов ак ви м схва та њем по ве ре ња. Он ис ти че да ова кав при ступ по ве ре њу ме ша кред и би л и т е т, ко ји п р о и з и ла зи и з п р о ра ч у на т ог ри зи к а, с е т и ч ком в р ед но - ш ћу (а спек т ом) по в е р е њ а. У т а к ви м ус ло ви ма п р о ра ч у на т о с т мо же да де вал ви ра однос [Williamson 1993: 484] будући да може нарушити атмо - с фе ру и в о д и т и не т о г у би т к у з а до в ољ с т в а ме ђу у к љу че н и м с т ра на ма [Wil li am son 1993: 481]. За то, по ње го вом ми шље њу, из раз по ве ре ње тре - ба з а ме н и т и и з ра з ом к р е д и би л и т е т. Очи глед но је да у еко ном ској на у ци до ми ни ра функ ци о нал ни прис т у п у а на л изи д ру ш т в е ног к а п и т а ла. Ф у н к ц и о на л н и п рис т у п дру штвеном к а п и т а л у не г у је и де ју о д ру ш т в е ном к а п и т а л у к а о п р е фе р ен ц и ји у функ ци ји ко ри сно сти, ин ди ви ду ал ном ре сур су или ме ха ни зму за ре лат и ви зи ра ње т р ж и ш н и х не до с та та ка, п ри че м у је па ж ња усме ре на са мо на ефек те дру штве ног ка пи та ла, без об ја шње ња на чи на на ко ји се он акум у л и ра. За не ма ру је с е к а у з а л н и ме х а н и з а м ко ји р е з ул т и ра еко ном ск и м ко ри с т и ма. Ис т о в р е ме но, и г но ри ше с е ч и њ е н и ца да д ру ш т в е н и к а п и т а л по не к а д и ма не г а т и в не е фек т е и да не в о д и еко ном ск и м ко ри с т и ма, к а о ш т о је т о с л у чај с ор г а н и з о в а н и м к ри м и на лом. И г но ри ш у с е д ру ш т в е н и ок ви ри и нд ивид уа лног и зб ора, ра зл ике у п ри с т у п и ма и кон т р о л и на д р е с у р си ма и не г а т и в н и е фек т и по је д и н и х нор м и у од р е ђе н и м г ру па ма. Кри т и ча ри ор т о док сног не о к ла си ч ног п ри с т у па д ру ш т в е ном к а п и т а л у 1 Мно го пре Ероуа и формулиса ња прве фунда мен тал не те о ре ме еко но ми је бла го ста - ња, фи ло зо фи -еко но ми сти 18. ве ка, по пут Деј ви да Хју ма, Ада ма Сми та и Ан то ни ја Ђе но - ве зи ја, та ко ђе су пи са ли о ва жно сти по ве ре ња у еко ном ским тран сак ци ја ма.

603 ис ти чу да на чин на ко ји је овај кон цепт об у хва ћен нео кла сич ном па рад и гмом не до п ри но си б о љ ем ра з у ме в а њу у т и ца ја д ру ш т в е н и х од но с а на еко ном ске про це се [Fi ne 2001; Har riss 2001]. Бу ду ћи да је ука лу пљен у ме то до ло шки ин ди ви ду а ли зам, кон цепт дру штве ног ка пи та ла иг но рише п и т а њ а мо ћ и, кон фл и к а т а и к ла с а. За т о Фајн с у г е ри ше п р о у ча в а њ е д ру ш т в е н и х, по л и т и ч к и х и к ул т у р н и х д и мен зи ја економск и х п р оцес а и з пе р спек т и в е по л и т и ч ке еко но м и је. ИМА ЛИ ДО ВОЉ НО АР ГУ МЕ НА ТА ЗА КО РИ ШЋЕ ЊЕ И З РА ЗА Д РУ Ш Т ВЕ Н И К А П И ТА Л? Д ру ш т в е н и к а п и т а л је р е ла т и в но но ви ји кон цеп т у еко ном ској на у- ц и ко ји т р е ба да до п ри не с е б о љ ем ра з у ме в а њу п р о це с а к а п и т а л и з а ц и је који укљу чу је хи је рар хиј ске струк ту ре, дру штве не ве зе и еко ном ске ак те - ре. У нео кла сич ној еко но ми ци, ка пи тал је би ло шта што мо же да до прине с е, д ир ек т но и л и и нд ир ек тно, буд ућем т о к у п ри но с а. С о б зи р ом на т о да дру штве ни ка пи тал пред ста вља скуп не е ко ном ских ин тер ак ци ја из - ме ђу појед инаца које мог у и мат и еко номске е фект е, и ма е леменат а з а ко ри ш ће њ е и з ра з а к а п и т а л у еко ном ском см и с л у, а л и ис т о в р е ме но и ус ло в а з а к ри т и к у. Ст а в љ а њ е д ру ш т в е ног к а п и т а ла по р ед фи зи ч ког и људ ског к а п и т а ла, к а о in p u ta у про из вод њи до ба ра и услу га, у осно ви је ши ре ње кон цеп та фе ти ши зма ро бе из ван тра ди ци о налног домена, сматрају Фајн и Грин [Fi ne & Green 2000]. Дру штве ни ка пи тал по и сто ве ћу је се с ма т ерија лн и м р е с у р с ом ко ји мо же да по в е ћ а п р о и з в од њу и л и по б ољ ша еко ном ске пе р ф ор ма н с е. К а о ш т о фе т и ш и з а м р о б е си м б о л и з у је к а ко с е р е а л н и п р о и з в од н и од но си по к а з у ју к а о од но си ме ђу с т в арима, и нд ивиду а ли стич ко схва та ње људ ског и дру штве ног ка пи та ла, ис ти чу на ве де - н и ау т ори, з амагљује п рир од у д руш т в ен и х однос а к р оз које с е одвија п р о це с у че њ а и а к у м у л и ра њ а ис к у с т в а, и к р оз ко је д ру ш т в о де л у је на по на ша ње и ис ку ство по је ди на ца [Fi ne & Green 2000: 86]. По Ро б е р т у С о лоу [So low 1999], к а п и т а л п р ед с т а в љ а к ако п рир одне ре сур се, та ко и фак то ре про из вод ње ко ји су ре зул тат про из вод ног про - це с а, а од ко ји х с е оче к у је да п ру ж а ју ко ри сне п р о и з в од не ус л у г е у буду ћем пе ри о ду. Из раз дру штве ни ка пи тал, по Со лоу, не а де кват но из - ра ж а в а с у ш т и н у кон цеп т а и п р ед с т а в љ а по к у шај да с е до би је у в е р љи в о о б ја ш њ е њ е на о сно ву ло ше а на ло г и је 2. С о лоу је по с е б но р е з е р ви с а н око у по т р е бљи в о с т и и з ра з а д руш т в ен и к а п и т а л з б ог п р о бле ма в е з а н и х з а њ е г о ву кон цеп т у а л и з а ц и ју и ме р е њ е. П и т а њ а на ко ја с е кон цеп т од но си с у в е о ма в а ж на ; ме ђу т и м, он п р ед ла же и з ра з о бра сц и по на ша њ а, у ме - сто дру штве ни ка пи тал. И Ке нет Ероу [Ar row 1999] за ла же се за од ба ци ва ње из ра за друш т в е н и к а п и т а л. Ер оу ко ји је ме ђу п р ви ма на гла ша в а о зна чај по в е р е - ња за еко ном ску ефи ка сност и еко ном ске тран сак ци је сма тра да су т е р м и н и д ру ш т в е на м р еж а и л и д ру ш т в ене и нт е ра кц ије а дек в атн ији 2 Ми сли се на ана ло ги ју с фи зич ким ка пи та лом.

604 од из ра за дру штве ни ка пи тал. Кључ ни атри бут ка пи та ла је да предс т а в љ а а к ум ул иране р ес у рс е који о б е зб еђују п ринос е у буд ућнос т и. Ста но ви ште да су дру штве не ве зе и од но си ре сур си од но сно да предс т а в љ а ју к а п и т а л зна ч и да је д ру ш т в е н и к а п и т а л не ш т о ви ше од ск у па д ру ш т в е н и х ор г а н и з а ц и ја и л и д руш т в ен и х в р ед но с т и. На с т ра н и ула г а- ња (inp uta) т о зна ч и да с у не о п ход не и н в е с т и ц и је у ц и љу п р о и з в од њ е трај них до ба ра; на стра ни ре зул та та (out pu ta) мо ра да по сто ји спо соб ност г е не рис ањ а одг ов арајућ и х корис т и. По Ер оу [A rrow 1999: 3 5], и зра з к а п ит а л и мп л иц ира т ри а спект а: а) у в ећ ањ е у в р емен у, б ) наме рно (св е сно) ж р т в о в а њ е з а ра д бу д у ћ и х ко ри с т и, в) не о т у ђи в о с т. О н ис т и че да у слу ча ју дру штве ног ка пи та ла не ма ма те ри јал них ула га ња. Су штина дру штве них мре жа је да су раз ло зи њи хо вог на стан ка дру га чи ји, а не еко ном ска ко рист за чла но ве. Ме ђу тим, тре ба скре ну ти па жњу на то да, иако по је дин ци не ин ве сти ра ју ди рект но у дру штве ни ка пи тал, они чес т о до но с е п р о ра ч у на т е од л у ке да с е п ри д ру же к л уб овима, ч ине ус л уг е, ск ла па ју и од р ж а в а ју в е з е, оче к у ју ћ и ко ри с т и у бу д ућ но с т и. И а ко је да н де о д ру ш т в е ног к а п и т а ла н и је по в е з а н с а ж р т в о в а њ ем, ула г а њи ма и напо ри ма, п ри с т у п д ру ш т ве ном ка п и та л у, у ве ћ и н и сл у ча је ва, за х т е ва улаг а њ е од р е ђе н и х р е с у р с а [ Wol c o ck 1998]. Јед на од од л и к а к а п и т а ла је и о т у ђи вос т, од но сно мо г ућ нос т п ре но ше ња в ла сн и ш т ва с јед ног на д руг ог по је д и н ца а т о је, п р ема Ар оу, у с л учају д руш т в еног к ап ит ала г от ов о не мо г у ће. Ме ђу т и м, у од р е ђе ној ме ри, и т о је мо г у ће. Де о д ру ш т в е ног к а п и т а ла в ла сн и к а п р о да в н и це је њ е на р е п у т а ц и ја. Мо г у ће је да с е п р е - не с е в ла сн и ш т в о на д п р о да в н и цом д ру г ом по је д и нц у, а да с е не у н иш т и по в е р е њ е по т р о ша ча у п р ои зв оде који с е у њ ој п р одају. У т ом конт екс т у, и з г ра д њ а кор по ра т и в ног и дент ит ет а и у гле да је на ч и н ус т а но в љ а в а њ а т р ж и ш т а з а од р е ђе не т и по в е д ру ш т в е ног к а п и т а ла. СЛИЧ НО СТИ И РАЗ ЛИ КЕ ИЗ МЕ ЂУ ДРУ ШТВЕ НОГ К А П И ТА Л А И О СТА Л И Х ОБ Л И К А К А П И ТА Л А Дру штве ни ка пи тал по се ду је од ре ђе не ка рак те ри стике које га одваја ју од оста лих фор ми ка пи та ла. Пр во, дру штве ни ка пи тал има ка рак те ристи ке јав ног до бра, што има ди рект не им пли ка ци је на обим ње го ве по - н у де. Као и код ос та л и х ја в н и х до ба ра, по н у да д ру ш т ве ног ка п и та ла би ће ис под дру штве но оп ти мал ног ни воа због не пот пу не ко лек тив не ин тер нал и з а ц и је по зи т и в н и х екс т е р на л и ја в е з а н и х з а њ е г о в о с т в а ра њ е [ L e s se r 20 0 0: 7 8]. Д ру г о, д ру ш т ве н и ка п и та л ло ц и ра н је, не у са м и м а к т е ри ма, не го у њи хо вим односима с другим актерима. Већина аутора на друштве - н и к а п и т а л гле да к а о на р е с у р с ко ји по је д и н ц и ко ри с т е у о с т в а ри в а њу св о ји х ц иљ ев а, а л и који појед и нц и не пос ед ују у ф орма лном см ис л у. Док се економски капитал налази на банкарским рачунима, људски капитал уну тар гла ва љу ди, дру штве ни ка пи тал је са ставни део мреже одно - с а ме ђу по је д и н ц и ма. Да би по с е до в а о д ру ш т в е н и к а п и т а л, по је д и на ц мо ра да бу де по ве зан с дру ги ма и упра во су ти дру ги, а не он, ства ран из вор ње го вих пред но сти [Por tes 1998]. Као атри бут дру штве не струк-

605 т у р е у којој егзис т ира појед ина ц, д руш т в ен и к ап ит а л н ије п рив атно в ла сн и ш т в о по је д и н ца ко ји г а корис т и рад и о с т в арив ањ а св оји х ц иљ ев а. Дру штве ни ка пи тал уткан је у дру штве ну струк ту ру и има ка рак те рис т и ке ја в ног до бра [ Na r aya n 1997]. Да би ко ри с т ио д ру ш т в е н и к а п и т а л, по је д и на ц мо ра да бу де по в е з а н с д ру г и ма и у п ра в о он и п р ед с т а в љ а ју и з в ор по т ен ц и ја л н и х мо г ућ но с т и, а не он сâ м. Д ру ш т в ен и к ап ит а л не мо же да ег зи сти ра у ва ку у му; он за ви си од ин тер ак ци ја из ме ђу по је дина ца. По ла з е ћ и од т о г а, по је д и на ц не може и з о ло в а но да у т и че на н и в о д ру ш т ве ног ка п и та ла у г ру п и; нео п ход на је ко лек т и в на а к ц и ја ка ко би се п р о ме н ио sta tus quo. Д ру ш т в е н и к а п и т а л, ме ђу т и м, де л и не ко л и ко ат ри бу т а с о с т а л и м ф ормама к ап ит ала [Ad le r & Kwon 20 0 0]. Прв о, и д руш т в ен и к ап ит а л зах те ва ин ве сти ра ње мо жда не увек у ви ду нов ца, али сва ка ко у ви ду в р е ме на и на по ра ко је мо же би т и знат но. Д ру ш т в е н и к а п и т а л је р е с у р с у ко ји о с т ал и р ес у рси мог у да с е и нв ес т ирају с очек ив ањ ем п ринос а (ма да неи зв есн и х) у буд ућем период у. Кр оз и нв ес т ирањ е у и зг ра дњу мре жа екс тер них од но са по је дин ци мо гу да остваре приступ драгоце - н и м конт а кт има и и нф ормац ијама, а и нв ес т ирањ ем у и нт е рне однос е ко лек т и в н и а к т е ри мо г у да оја ча ју ко лек т и в н и и ден т и т е т и по в е ћ а ју к а- па ци тет за ефи ка сно упра вља ње (на при мер, пред у зе ће фи нан си ра се - м и на р е к а ко би о спо с о би ло по је д и н це да г ра де св о је не ф ор ма л не м р е же и ин тер ак ци је ко је во де ве ћем ни воу по ве ре ња). Друго, друштвени капитал може да се користи за раз не продуктив - не свр хе: на при мер, мо же да олак ша тран сфер ре ле вант них зна ња и вешти на из јед ног де ла ор га ни за ци је у дру ги, или да олак ша до ла зак до ин фор ма ци ја о отва ра њу но вих рад них ме ста, итд. Од свих фор ми ка пи та ла, ка пи тал у фи зич ком и фи нан сиј ском об лику је нај лак ше пре тво ри ти у дру ге фор ме ка пи та ла, као што је људ ски, к ул т у р н и и л и д ру ш т в е н и к а п и т а л. Мо г ућ но с т п р е т в а ра њ а д ру ш т в е ног у дру ге об ли ке ка пи та ла је знат но ма ња. Тр е ће, к а о и д руг е ф орме к ап ит ала, д руш т в ен и к а п ит а л може да бу де с у пс т ит у т и л и комп лемен т д руг и м о бл иц има к ап ит ала. Наиме, еко номск и а кт ери мог у нек а д да компенз ују недос т ат а к фина нси јског или људског капитала добрим везама. Међутим, много чешће друш т в е н и к ап ит а л п р едс т ав љ а комп лемен т о с т ал и м ф ормама к ап ит ала. Д ру ш т в е н и к а п и т а л, на п ри ме р, мо же да по б ољ ша е фик асно с т у пот р еб е к а п и т а ла у фи зи ч ком и фи на н си ј ском о б л и к у сма њ ењ ем т ра нс а кц ион и х т р о ш ко в а. Као и фи зич ки и људ ски ка пи тал (али за раз ли ку од фи нан сиј ског к а п и т а ла), д ру ш т в е н и к а п и т а л з а х т е в а од р ж а в а њ е к а ко би п р о д у ко в а о од го ва ра ју ће ефек те. Без утро шка вре ме на, енер ги је или дру гих ре сур - са, ве зе из ме ђу по је ди на ца еро ди ра ју про то ком вре ме на, по пут ок си даци је на комаду гво жђа. Ме ђу тим, за раз ли ку од људ ског ка пи та ла, одрж а в а њ е д руш т в е ног к а п и т а ла з а х т е в а у че ш ће о б е с т ра не (по је д и н ца и о с т а л и х ч ла но в а д ру ш т в е не м р е же). За ра з в ој и н т е р а к ц и ја з а сно в а н и х на по ве ре њу из ме ђу чла но ва од ре ђе не про фе си о нал не ор га ни за ци је по -

606 тре бан је чи тав низ го ди на. Нео п ход не су ге не ра ци је и ге не ра ци је да би се из гра дио дру штве ни ка пи тал и да вао ефек те. И као што то ја сно пок а з у ју г ра ђа н ск и с у ко би ш и р ом св е т а, по в е р е њ е с е м но г о ла к ше ра з а ра не г о г ра д и. То зна ч и да по с т о ји оч и гле да н т р о ша к од р ж а в а њ а д ру ш т в е - ног ка пи та ла у ви ду вре ме на. Као и људ ски ка пи тал, али за раз ли ку од фи зич ког ка пи та ла, друш т в е н и к а п и т а л не ма п р ед ви д љи ву с т о п у де п р е си ја ц и је. И а ко мо же да де пресира неко ри шће њем, ко ри шће ње не до во ди до ње го ве де пре си јаци је. Као што се зна ње раз ви ја упо тре бом, сва ко днев не тран сак ци је засно в а не на по в ер ењу р ез улт ирају њ ег ов ом р еп р од у кц ијом и јачањ ем 3. Д ру г о, иа ко од ре ђе не п ро ме не мо г у да до ве д у до за с та ре ва ња д ру ш т ве ног ка пи та ла [San de fur & La umann 1998], стопа депресијације потпуно је не - п р ед ви д љи в а. Д ру ш т в е н и к а п и т а л, к а о и ор г а н и з а ц и о но зна њ е, ра с т е и по ста је про дук тив ни ји с упо тре бом. За то има рас ту ће, а не опа да ју ће прино се то ком вре ме на. Ипак, као што ор га ни за ци о но зна ње мо же да по стане ире ле вант но (на при мер, када револуционарна технологија учини те - к у ћу т ех но ло г и ју з а с т а р е лом), д ру ш т в е н и к а п и т а л мо же в е о ма бр з о да и з г у би св о ју в р ед но с т (на п ри ме р, а к ви зи ц и ја мо же да у ма њи в р ед но с т д ру ш т ве ног ка п и та ла с т во ре ног у н у тар п ред у зе ћа ко је се п ре у зи ма, у ко - л и ко с е оче к у ју о т п у ш т а њ а). ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА И а ко по с т о је ра з л и ч и т е де фи н и ц и је к а п и т а ла, з а јед н и ч к а н и т ко ја и х по в е з у је је да с е под пој мом к а п и т а ла под ра з у ме в а ју р е с у р си ко ји с у ре зул тат п ро из вод ног п ро це са (сх ва ће ног у нај ш и рем см и сл у), а ко је еко - ном ски ак те ри ко ри сте у свр ху оства ри ва ња сво јих ци ље ва. С јед не стране, ка пи тал је ре зул тат (out put) п р о и з в од ног п р о цес а (п р ои зв одњ а и л и у в е ћ а њ е в р ед но с т и р е с у р с а); с д ру г е с т ра не, п р ед с т а в љ а фа к т ор (in p u t) п р о и з в од њ е. На о сно ву а на л и з е д ру ш т в е н и х в е з а, к а о и ра з л и к а и с л и ч- но с т и ко је по с т о је и з ме ђу д ру ш т в е ног к а п и т а ла и о с т а л и х о б л и к а к а п и- т а ла можемо да з ак ључ имо да, у п рко с к ри т и к а ма, д ру ш т в е н и к а п и т а л п р ед с т а в љ а од г о в а ра ју ћ и и з ра з з а озна ча в а њ е р е с у р с а до с т у п н и х к р оз дру штве не ве зе, за то што дру штве не ве зе по се ду ју го то во све ка рак те - ри сти ке ко је се обич но при пи су ју дру гим об ли ци ма ка пи та ла. За не о к ла си ч н у еко но м и к у, по че т на т ач к а у де фи н и с а њу к а п и т а ла су ма те ри јал ни ре сур си ко ји су у ста њу да до при не су увећању производњ е, с а св р хом по в е ћ а њ а по т р о ш њ е у бу д у ћем пе ри о д у. Ме ђу т и м, од р едн и ца ма т е ри ја л н и н и је кон цеп т у а л но нео п ход на. Да би не ш т о би ло кап и т а л, св е ш т о је по т р е б но је да о б е з б е ђу је п ри но с е у бу д у ћем пе ри о д у. Оту да, фи нан сиј ски и људ ски ка пи тал не мо ра ју да постоје у некој видљивој фор ми да би би ли ка пи тал. Све до не дав но, би ло је увре же но ми шље ње да к а п и т а л о б у х в а т а с а мо ви д љи в е р е с у р с е (фа бри ке, оп р е м у и с л и ч но), 3 Д р у ш т в е н и к а п и т а л а п р е с и р а т о ко м у п о т р е б е и з а т о т р а д и ц и о н а л н и т е о р и ј с к и м о - д е л и, ко ји о п и с у ј у к а ко с е ко л и ч и н а ф и з и ч ко г к а п и т а л а м е њ а с у п о т р е б о м, н е о м о г у ћ а в а ј у м о д е л и р а њ е п р о м е н а д р у ш т в е н о г к а п и т а л а т о ко м в р е м е н а.

607 који с е корис т е у св рх у о с т в арив ањ а п р офит а. О ви о бл иц и к ап ит ала сма т ра н и с у б о г ат с т в ом на ко јем с е з а сн и в а ју еко ном ск и ра с т и ра з в ој. Ме ђу т и м, да на с св е ви ше п р е о в ла да в а с т а в да ов а т ри о б л и к а к а п и т а ла не од ре ђу ју у пот пу но сти процес економског раста. Начин на који се одви ја ју и н т е р а к ц и ја и ор г а н и з о в а њ е еко ном ск и х а к т ера у п р оцес у рас т а и раз во ја, та ко ђе је ве о ма би тан. Еко ном ски раст зах те ва ула га ње раз лич и т и х о бл ик а к а п и т а ла, а д ру ш т в е н и к а п и т а л је је да н од њи х. Ме ђу т и м, д ру ш т ве н и ка п и та л и ма јед н у је д и н с т ве н у ка ра к т е рис т ик у која се сас т оји у т о ме да по в е ћ а в а е фи к а сно с т п р о це с а ком би но в а њ а о с т а л и х о б л и к а к а п и т ала. И з т ог у гла гледано, д руш т в ен и к ап ит а л н ије с амо inp u t у про изводној функцији него и експонен цијални фактор читаве производне функ ци је, и по то ме је сли чан тех но ло ги ји. ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА Adler, Paul. et al. (2000). Social Capital: the Good, the Bad, and the Ugly, in Knowledge and Social Capital: Foundations and Applications. Ed. E. Lesser, Boston: Butterworth- Heineman, pp. 89 15. Arrow, Kenneth; Frank Hahn (1971). General Competitive Analysis. San Francisco: Holden-Day. Arrow, Kenneth (1972). Observations on Social Capital, in Social Capital. A Multifaceted Perspectives. Ed. P. Dasgupta, Washington D.C.: The World Bank, pp. 3 5. Becker, Gary (1993 [1964]). Human Capital: A Theoretical and Empirical Analysis, with Special Reference to Education, 3 rd edition. Chicago: University of Chicago Press. Becker, Gary S. (1976). The Economic Approach to Human Behaviour. Chicago: The University of Chicago Press. Becker, Garry S. (1996). Accounting for Tastes, Cambridge, MA: Harvard University Press. Bourdieu, Pierre (1986). The Forms of Capital. Ed. J. Richardson, Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education, New York: Greenwood, pp. 241 248. Bourdieu, Pierre; Loïc Wacquant, (1992). An Invitation to Reflexive Sociology. Cambridge: Polity Press. Coleman, James (1990). Foundations of Social Theory. Cambridge, MA: Harvard University Press. Dasgupta, Patha (1999). Economic progress and the idea of social capital, Eds. P. Dasgupta, I. Serageldin, Social capital; a multifaceted perspective.washington, D. C.: World Bank, pp. 325 424. Dasgupta, Patha; Ismail Serageldin, Eds. (1999). Social capital: a multifaceted perspective. Washington, D. C., World Bank. Fine, Ben et al. (2000). Economics, Social Capital and the Colonisation of the Social Science, Eds. S. Baron et al. Social Capital Critical Perspectives. Oxford: Oxford University Press, pp. 78 93. Fine, Gary (2001). Enacting Norms: Mushrooming and the Culture of Expectations and Explanations. Eds. M. Hechter, K. Dieter Opp. Social Nomrs. New York: Russell Sage Foundation. Glaeser Edward et al. (2002). An Economic Approach to Social Capital. The Economic Journal, vol. 112 (November), no. 483, pp. 437 458. Harriss John; Paul De Renzio (1997). An Introductory bibliographic Essay. Journal of International Development, Vol. 9, Issue7, pp. 919 937. Lesser, Eric (2000). Leveraging Social Capital in Organizations. Ed. E. Lesser. Knowledge and Social Capital. Foundation and Applications. Boston: Butterworth-Heinemann, pp. 3 16. Narayan, Deepa (1997). Voices of the Poor: Poverty and Social Capital in Tanzania. Environmentally and Socially Sustainable Development, Studies and Monographs Series 20, Washington, DC: World Bank.

608 Narayan, Deepa (1999). Bonds and Bridges: Social Capital and Poverty. Washington: The World Bank. Paldam Martin, Tinggaard Svendsen (2004). Social Capital and Economics, Eds. Flap, H., Välker, B. Creation and Returns of Social Capital. A New Research Program. London: Routledge, pp. 231 253. Portes, Alejandro (1998). Social Capital: Its Origins and Applications in Modern Sociology. Annual Review of Sociology, Vol. 24. No. 1, pp. 1 24. Putnam et al. (1993). Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. Princeton: Princeton University Press. Putnam, Robert (1995). Bowling Alone: America's Declining Social Capital. Journal of Democracy. Vol. 6, No. 1, pp. 65 78. Sandefur, Rebecca et al. (1998). Paradigm for Social Capital, Rationality and Society, Vol.10, No.4, pp. 481 501. Schleifer, Andrey et al. (1993). Corruption. Quarterly Journal of Economics, No. 108, pp. 599 617. Solow, Robert (1999). Notes on Social Capital and Economic Performance, Eds. P. Dasgupta. Social Capital. A Multifaceted Perspective. Washington, D.C.: The World Bank, pp. 6 12. Tendler, Judith (1995), Social Capital Across the Public Private Divide, MIT, mimeo. Williamson, Oliver (1993). Transaction Cost Economics Meets Posnerian Law and Economics. Journal of Theoretical and Institutional Economics, Vol. 149, No. 1, pp. 99 118. Wolcock, Michael (1998). Social Capital and Economic Development: Towards A Theoretical Synthesis and Policy Framework. Theory and Society, Vol. 27, No. 2, pp. 151 208. World Bank (1998). The initiative on defining, monitoring and measuring social capital; overview and program description. Washington, D. C.: World Bank. Original scientific paper ON THE JUSTIFICATION OF USE OF THE TERM SOCIAL CAPITAL by NATAŠA GOLUBOVIĆ University of Niš, Faculty of Economics 11 King Aleksandar the Unifier Square, Niš E-mail: natasa.golubovic@eknfak.ni.ac.rs SRĐAN GOLUBOVIĆ University of Niš, Faculty of Law 11 King Aleksandar the Unifier Square, Niš E-mail: sgolub@ptt.rs SUMMARY: Social relationships which are at the base of social capital enable access to different resources. As a set of resources available through social relationships, social capital is in fact social and political phenomenon; resultant, in the sociological scence, from institutions and activities of social groups. At the same time, social capital has its economic dimension reflected in the additional productivity which results from the sinergy of social relationships. However, there are disputes among authors about whether we could those aspects of social structures which are usually labelled as social capital really regard as a form of capital. The aim of this paper is to investigate justification of use of the term social capital to indicate resources available through social ties, which could enhance welfare of individuals and of the entitire society. KEYWORDS: social capital, institutions, investment, social relationships, resources