Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук ци је и ре про дук ци је ро ма на Ум бер то Еко Као за го вор ник те о ри је са зна ња и те о ри је ту ма че ња, одговар а ју ћ и по т р е ба ма в р е ме на, а на з а х т ев М а ри је Те р е з е С е р а фи н и, ко ја је при ре ди ла збор ник Co me si scri ve un ro man zo (St r um e nt i Bom pi a n i, M i la no 1996 ), Ум б е р т о Еко н у д и оп ш и р н у и ис по в ед но ин то нирану аутобиографску испо вест Како пи шем. У њој де таљно описује генезу интересовања за белетри сти ку и пр ве бе ле тристич ке по ку ша је, од ра ног де тињ ства до кра ја ХХ ве ка, об ја шњав а ју ћ и по је д и н и м зна чај н и ји м де л и ма не ке од с у ш т и н ск и в а ж н и х п р ем ис а с опс т в е не пси хо ло г и је и фи ло з о фи је с т в а р ањ а. 1 На тај на чин до зна је мо да је већ на по чет ку ба вље ња бе ле три сти ком писа ц к а о по че т н и к о с т в а рио де ло које п рипада нау чној фа нт ас т иц и На пи сао сам Древ не при че о мла дом ко смо су, г а ла к си је т ек ш т о су би ле на ста ле, а глав ни ју на ци би ли су Зе мља и оста ле пла не те, о б у з е т е у з а ја мн и м с у р о в о с т и м а и с т р а с т и м а : у јед ној од п рич а 1 У о б н ов љ ен о и з д а њ е п о з н а т е Е к о в е к њ и г е О к њ и ж е в н о с т и ( В у лк а н и з д а в а ш т в о, Б е о г р а д 2 015, с т р. 2 0 8), у п р е в о д у М и р е л е Ра д о с а в љ е в и ћ и А л е к с а н д р а Ле в и ја, у в р ш т е н а је п и ш ч е в а ау т о б и о г р а ф с к а и с п о в е с т К а ко п и ш е м. О н а је п о д е љ е н а у н е ко л и ко н а с л о в љ е н и х од е љ а к а : По ч е ц и, д а в н и, Е с е ји с т и на ра тор, Ода кле се по ла зи?, Пре све га са чи ни ти не ки свет, Од све та до с т и л а, Б ауд ол ин о к а о и з у з е т а к, П р и т е ш њ е н о с т, и в р е м е, К а ко п и ш е м, Ком пју тер и пи са ње, Ра дост и ту га и Пи сац и чи та лац (стр. 300 333). 421
Ве не ра се за љу бљу је у Сун це и не из мер но се тру ди да иза ђе из сво је ор би те, не би ли са му се бе уни шти ли сред уси ја не ма се воље ног. Мо је ма ле и не све сне c o s mi c o mic h e (стр. 304). Из наве де ног ци та та за нас су ве о ма ва жне иде о гра фе ме фант а с т и ка, п р и ч а и и м а г и н а ц и ја, јер оне без по сред ни ка све до че о р а зно в р сн и м и н т е р е с о в а њи ма м л а дог л и т е р а т е и о т о ме да с е не р еконс т руи ше с а мо св е т р е а л и ја не г о и св е т не ја сн и х и де а л и ја, ш т о ће он по т вр д и т и ка сн и је об ја в ље н и м ро ма н и ма. Ис т и не све т а у ко ме жи ви и исти не умет нич ког све та, ко је ства ра, мо гу се из рази т и са мо би нар н и м опо зи ц ијама, од који х је једна од најваж н ији х: фан та ст и ка ре а л ност. С д ру ге ст ра не по сма т ра но, на веден и ц итат по к а з у је ко л и ко опа сно с т и к ри је св а к а де фи н и ц и ја Еко ви х б е ле т ри с т и ч к и х де ла. Нај ве ћ и део ес т е т и ча ра, т е о ре т и ча ра, по е т и ча ра и кри ти ча ра уни со но твр де да то де ло при па да по е ти ци пост модер ни зма. У по зна тој књи зи Поет ика п ос т мо дер ни зма (Ис то ри ја, т е о р ија, ф и кц ија) Лин да Ха чи он твр ди: Као што је Ум бер то Еко (Um ber to Eco) хра бро по ка зао у Имену руже, енкодирање и декоди ра ње зна ко ва и њи хо ви х ме ђу од но са био је та ко ђе, и дејни интерес с р ед њ ов еков ног пе ри о д а (с т р. 10). Ме ђу т и м, п и с а ц је с а м с еб е свр стао у јед ну вр сту ма гиј ског ре а ли зма, при че му је ми слио на с р одно с т с а ју ж но а ме ри ч ком к њи жев но ш ћу ов е п р о в е н и јен ц и је. 2 Еко до след но и кон ти ну и ра но обра зла же иде ју по ко јој се свет реал и ја и св е т и де а л и ја ме ђу с о б но под с т и ч у и п р о ж и ма ју у т р а г а њу за ко нач ним сми слом ства ра ња и ми шље ња. Пра тећи генезу поетских идеја у евокативном и аутобиографском, тач н и је ре че но у пси хо ло ш ком и со ц и о ло ш ком ро ма н у Нул т и број (Nu me ro ze ro, Bom pi a ni, Mi la no 2015), уста но ви ли смо да се ње го ви е т и мо н и нај п ре к ри ју у е руд и тном ро ма н у Ф у ко о во к ла т но (1988), по т ом у ево к а т и в ном р о ма н у Та ја н с т ве н и п л а ме н к ра љице Лоане (2004) и по ли фо ном ро ма ну Пра шко гро бље (2010). То практич но зна чи да се је дан од ва жних ме то да иш чи та ва ња зву че ња и зна че ња у под јед на кој ме ри к ри је у чи та њу по је ди нач них ро ма на, као не за ви сних струк ту ра, али и да се у но вом мо де лу чи та ња кри ју но ва от кри ћа. Она се ла ко мо гу про на ћи тек чи та њем дип ти хо на: 2 У е с т е т и ч ко - п о е т о л о ш кој м о н о г р а ф и ји Ла в и р и н т и ч а р о б н о г р е а л и з м а Га бријела Гарсије Маркеса (ЦА НУ, Под го ри ца 2011, стр. 360) на ве ли смо не коли ко си но ним них озна ка за ову стил ску фор ма ци ју : ма гич ни ре а ли зам, маг и ј с к и р е а л и з а м, ч у д е с н и р е а л и з а м, ф а н т а с т и ч н и р е а л и з а м и ч а р о б н и р е а л и з а м. О ву в р с т у р е а л и з м а п р в и је т е о р и ј с к и де фи н и с а о Ф р а н ц Ро у к њиз и на не мач ком је зи ку Ма гич ни реализам. Про бле ми нај но ви јег европ ског сли карства (Лај пциг, 1925) ана ли зи ра ју ћи три ја ду: им пре си о ни зам (као тезу), експрес и о н и з а м (к а о а н т и т е з у) и м а г и ч н и р е а л и з а м (к а о с и н т е з у). Д а н а с с е ов а с т и л ск а ф о р м а ц и ја н ај че ш ће в е з у је з а поет ик у н а др еал изм а и и нт ег р а лног р еал изм а као ком по зит ног пој ма. 422
Ф у ко о во к ла т но Нул т и број, Тајанс т вени п ламен краљице Лоане Нул ти број, Пра ш ко г р о бље Нул ти број, с об зи ром на то да се у сва че ти ри ро ма на ра ди о ства ра лач ком по ступ ку ко ји, по пи шчевом м и ш ље њу, п рипада т опо су реконс т ру кц и је с т вар но с т и. 3 При то ме Еко ре алије на зи ва исто риј ском при по ве шћу, а иде а ли је могу ћом при по ве шћу, уз на по ме ну да исти не и прет по став ке зах те вају до дат н у а р г у мен т а ц и ју ( А л и, да би с е р а з ви л а, п р е т по с т а в к а мо ра да има не ке до ка зе ка же пи сац). Исти на и ма шта се при род но и ло г и ч к и ме ђу с о б но до п у њ а в а ју, је р к а д и х у в ла с т и т ом с е ћ а њу не ма мо, пре у зи ма мо их из умет но сти. Сто га ни је чу до што ро ман си јер јед ну од сре ди шних, ег зис т енц ија лн и х, фи ло зоф ск и х и с т ва ра лач к и х а поф т ег м и дефин ише на сле де ћи на чин: Све жи во увек има не ке ве зе са свим дру гим уко ли ко умеш пра вил но да ту ма чиш (стр. 140). Та се за ко ни тост, п р е сви х о с т ал и х, односи н а б р ојне конт а к т не в е з е с е п т а ло г и је Еко вих ро ма на (од Име на руже до Нултог бро ја). У нај ши рем концен т ри ч ном к ру г у ра с п ра в е коју в од и мо кон т а к т не в е з е с е нај п р е оч и т у ју у р а с п р а в и о од нос у Д р е вне и С ав р емене п р иче, је р с е ин те грал на ви зи ја о по сто је ћем и ла тент ном све ту не може завршит и без освр т а на ме ђу соб н и од нос по у зда не п ри че и не по у зда не при че, као још је дан при мер би нар не опо зи ци је или ма ни хеј ске сли ке све та. Пр ва при па да реалности, а дру га ма ги ји. На ту за кони тост ука зу је Све зна ју ћи при по ве дач као ho mo du plex (он је истов ре ме но и еп ск и и с т в а ра лач к и су бјек т), ко ји ме с т и м и ч но ко ри с т и и то пос афек ти ра не скром но сти (ка да му то за тре ба), ма да то предс т а в ља по с т у па к ко ји би смо де фи н и са л и ка о con t r a d ic t io i n a djec to ( Али, на жа лост, не пи шем ро ман, не го ре кон стру и шем исто ријске до га ђа је, а исто риј ска чи ње ни ца је да је Ду че о во те ло са храње но на дру гом ме сту, ка же еп ски ју нак на стр. 156). Јед н у од с р е д и ш н и х и де о г р а ф е ма Еко в е е с т е т и ке и по е т и ке п ред с т а в ља од нос п и сца ка о с т ва ра о ца и ч и т а о ца ка о са- с т ва ра о ца ( р ад и с е о однос у: i nt e nt io au ct or i s i n t e nt io le ct or i s). К а о ш т о је по зна то, Еко у одељ ку Пи сац и чи та лац књи ге О к њиж е внос т и 3 Ро ман Нул ти број ни је до жи вео очеки вани при јем код ши рег кру га чит а л а ц а, п а ч а к н и код спе ц и ја л и с т и ч ке к њи же в не к ри т и ке. Пр ви п рик а з о бјавио је но ви нар Дра ган Бо гу то вић У све ту об ма на и ла жи (Ве ч е р њ е н о в о с т и, Бе о град, 31. Х 2015, стр. 32) у ко ме, из ме ђу оста лог, твр ди: Ро ман Нул ти број, ко ји се у ре корд ном ро ку по ја вио на срп ском је зи ку, пред ста вља гро теск ну пар о д и ј у н о в и н а р с т в а и н о в и н а р а, а л и и п р е в р т љи в и х п о л и т и ч а р а, л и ц е м е р н и х ц р к в е н и х к р у г о в а, т ај н и х с л у ж б и и м ис т е р иоз н и х л о ж а. То је б е с ком п р о м и с н а сли ка да на шњег све та и ми ну ле де це ни је ита ли јан ске исто ри је обе ле же не кор у п ц и ја м а и н е п р е с т а н и м о б м а н а м а ја в н о с т и. За ни мљив при каз истог ро ма на на пи сао је Ђор ђе Пи са рев Ми сти фи кац и ја и л и (по но в о) и зг уб љ ен а с т в а рно с т, Днев ник (Но ви Сад), год. 73, бр. 24251, 15. I 2016, стр. 10. 423
(стр. 332 333) нај пре ре зо лут но твр ди: Ипак, не бих хтео да ово што сам упра во из ја вио пот кре пи сле де ћу тврд њу, ко ја је за јед ничка свим ло шим пи сци ма: да пи шу са мо за се бе. Чу вај те се оно га ко та ко го во ри, он је нар ци си ста, не по штен и ла жљив. Са мо се једно пи ше за се бе, а то је спи сак за на бав ку. По слу жи да вас под се ти шта тре ба да ку пи те, а кад оба ви те ку по ви ну, мо же те да га уни штите, за то што ви ше ни ко ме не слу жи. Све дру го што пи ше те, ви пише те да би сте не ко ме не што ре кли (стр. 332), а од мах по том изр и ч и т о с а оп ш т а в а ф и н а л н и з а к љу ч а к : П и ш е с е с амо з а н еког чи та о ца. Ни је да ла же онај ко ји ка же да пи ше са мо за се бе лич но. Он је стра вич но ате и стич ки на стро јен. И са стро го ла ич ког ста нови шта. // Не сре ћан је и оча јан онај ко ји не уме да се обра ти не ком будућем чи та о цу (стр. 333). По твр ду о уло зи чи та о ца као са ствара о ца из ре као је на ве о ма за ни мљив на чин Еко још у ро ма ну о краљи ци Ло а ни: Али у при чи се увек на ла зи чи та лац и он је глав ни сас т оја к не са мо на ра т и в ног по с т у п к а, не г о и саме п риче (с т р. 7 ). Све до сад ре че но о од но су при че и чи та о ца, од но сно пи сца и ре ципи јен та, да је нам за пра во да по ну ди мо сле де ћу ти по ло ги ју чи тала ца: прет по ста вље ни чи та лац Вол фган га Изе ра и узор ни чита лац Ум бер та Ека (а да не спо ми ње мо дру ге ти по ве чи та ла ца, као што су: фик тив ни, ем пи риј ски и по слу шни; као и: иде ал ни, п р е т по с т а в љ е н и, ви р т у е л н и и ме т а ч и т а о ц и, на п ри ме р). Основ на при ча у ро ма ну Нул ти број мо же се де фи н и са т и к а о са га о гу бит ни ци ма или са га о су ви шним љу ди ма ХХ ве ка ( Али к а д а ж и ви мо г а је ћ и л а ж не н аде в ећ смо г у би т н и ц и, к а же је д а н од еп ских ју на ка на стр. 16). Ни је по треб на ни ка ква по себ на до витљи вост да се ова пе си ми змом, аг ностицизмом и дефетизмом обоје на по ет ска сли ка ме та фо рич но пре не се на крај ХХ и по че так XXI ве ка, јер је Нул т и број i n extenso дело без иједног позит и вног л ика, говоре ћи уопштено. У том погле ду из двојена је мистериозна редакц и ја л и с т а С у т ра ко ји не ће угле да ти све тлост да на (са уред ни ком Са ме и јем, за ме ни ком Ко ло ном, свезнају ћим при по ве да чем и но вина ри ма гу бит ни ци ма: Ма јом, не срећ ним Бра га до чом, Кам бријо м, Лу ч и д и је м, П а л а т и н о м и Ко н с т а н ц о м). Н и с у бје к т и в н и н и и н т е рс убје к т и в н и св е т в р е ме ном не г у би о з н а ке пе си м и с т и ч ке п р ог но з е р а з в о ја ц и ви л и з а ц и је и оп ш т ег п р о па да њ а. 4 4 Н и је н а од ме т н а по ме н у т и д а је е в о к а т и в н и и ау т о би о г р а ф ск и, т ач н и је р е че но пси хо ло ш к и и с о ц и о ло ш к и р ом а н Нул ти број не у јед н а че но о с т в а р ен, д а је пи сан у вре ме пи шче ве бо ле сти, те ни је чу до што мно гим стра ни ца ма не дос т и же уо би ч а је не к њи же в но - е с т е т ске до ме т е, н а р о ч и т о у оде љ ц им а у којим а с е п и с а ц б а в и о т р и в и ја л н и м т е м а м а и м о т и в и м а. По в р е м е н и п р о б л ес ц и д ух а и евиден тн и х по к у ша ја л и т е ра ри з а ц и је р о ма на ( ус п у т н и м а с о ц и ја ц ијама, к а о ш т о су спо м и њ а ње и мена и дела Да нт е а, Д А н у н ц ија, Д и ме, Му зи ла, Ст е да ла, Х ај не а, С ко т а, Д. Ф о а и д ру г и х) н и је н а р о ч и т о по мо гло по д и з а њу н и в о а л и т е р а р но с т и: 424
На апо ка лип тич ку сли ку све та упу ћу је Са меи, уред ник необја в ље ног л и с т а (ко ји н и је сл учајно назва н Су т ра), јер је то еп ски ју нак са бо га тим жи вот ним и но ви нар ским ис ку ством: То се не од но си на на ше чи та о це, али ни је на од мет да им прип и ше мо од р е ђен у с т ар осн у доб: наш и би т р е ба ло да су п р е в а зи ш л и пе де се т у, ве р о ват но су у зор н и и че с т и т и г ра ђа н и же љ н и в ла да ви не за ко на и ре да, али и глад ни тра че ва и от кри ћа о ра зним ви до ви ма не ре да. По ћи ће мо од на че ла да ни су оно што би смо на зва ли страсним чи та о ци ма, на про тив, ве ћи на нај ве ро ват ни је у ку ћи не ма нијед н у к њи г у, п р е м д а, к а д а т о бу де не о п ход но, г о в о ри ће мо о неком по пу лар ном роману, неком који се у целом свету продаје у милион и ма п ри ме ра к а. На ш ч и т а ла ц не ч и т а к њи г е, а л и во л и да з ам иш љ а к а ко по с т о је в е л и к и у ме т н и ц и ко ји с у ч у д а ц и и м и л и ја р де ри, к а о ш т о н и к а д а не ће ви де т и и з б л и з а не к у д у г о но г у фи л м ск у з в е з д у, а ипак жу ди да са зна све о ње ним тај ним љу ба ви ма (стр. 30 31). Е ко з н а л ач к и с по м и њ е и а н ал и з и р а в е л и к и б р ој п р о б ле м а су п к ул т у ре, ка о и п ро из во да ма ло г ра ђа н ског д у ха ко ји фор си ра ју не до вољ но кре а тив ни но ви на ри, и са ми део те кул ту ре. Оспо рава ње при че на кра ју ро ма на, ме ђу тим, има ду бље зна че ње, јер се у пе ри о д у гло ба л и з а ц и је не г у би и н т е р е с о в а њ е с а мо з а к њи г у и умет ност не го и за уку пан ин те лек ту ал ни жи вот, па и за ду хов ност узе ту у нај ши рим окви ри ма. На то упу ћу је ис каз све зна ју ћег припо ве да ча при кра ју ро ма на: Пел цо ва ни смо на све при че, што год да нам ка жу твр ди мо да смо већ чу ли и за го ре, а да при том мо жда ни но ва ни ста ра тврд ња ни су тач не (стр. 198). 5 У на гл а ше ној г р а да ц и ји е л а б о ри р а н и х и де ја, Еко је по с е б но ме сто на ме нио иро ни ји и сар ка зму као нај кри тич ки јем об ли ку иска зи ва ња п и ш че вог не за до вољ ст ва ра з во јем са вре ме не д у хов но ст и. Рад и се о обр н у т ој сл и ц и свет а којом би се само п риви дно замен ио с а н о ег з о т и ч ном р а ју, с л и ц и ко ја т ек на гл а в ач ке п р о јек т о в а на о с т в ару је п у н е фе к ат су г е с т и в но с а оп ш т е не по ру ке: То су з ем љ е у ко ји ма не ма т ај н и, све се од ви ја ја в но, под м и ћ и ва ње по л и ц и је је потп уно лега лно, п ро ж и ма ње вла да ју ћ и х ст ру к т у ра и к риминалаца Ма ја ми је по вра ти ла мир, по ве ре ње у се бе или ма кар убла жи ла не по вере ње у свет ко ји ме окру жу је. Жи вот је под но шљив ако не тра жи те пре ви ше. Су тра је (као што је го во ри ла Скар лет О Ха ра, знам да је опет у пи та њу ци тат, али од ре као сам се го во ра у пр вом ли цу, те пу штам дру ги да го во ре) но ви дан. Остр во Сан Ђу лио по но во је бли ста ло на сун цу (стр. 201). 5 Н а с а м о м к р а ј у р о м а н а, к а о с у м и р а н о и с к у с т в о и с а з н а њ е, С в е з н а ј у ћ и п ри по в ед ач Колон а р е зи м и р а с оп с т в е н у е г зи с т е н ц и ја л н у фи ло з о фи ју с ле де ћ и м ис ка зом: Свет је пра ва мо ра, љу ба ви, ја сам хтео да си ђем, али су ми ре кли да је то не мо гу ће, ми смо у бр зом во зу без ус пут них ста ни ца (стр. 199). 425
пред ви ђе но је уста вом, бан ке жи ве од пра ња нов ца, а сва ко ко не по ло жи но вац сум њи вог по ре кла мо же да на др ља и оста не без дозв о ле з а б о р а в а к, у би ја ју с е с а мо ме ђу с о б но, а т у ри с т е о с т а в љ а ју на ми ру (стр. 200). Скеп тич но ин то ни ра ној слици бу дућ но сти, јед ним ко пер ник а н ск и м о бр т ом, р о ма н си је р с е в раћ а нек и м од в рл ина п р еуз ет и х из ка та ло га до ба ра, као што су: исти на, прав да, љу бав, сре ћа. Преск а ч у ћ и е фе к ат це ло к у п не п риче исп ричане у р оман у Нул ти број, р о ма н си је р с е ман и фе с тно в раћ а од бран и х уман ис т и чк и х и деала, ко је са оп ш т а ва оп т и м и с т и ч к и м и с т о и ч к и обо је н и м ис ка зи ма, саоп ште ним у ви ду ком по зи ци о ног пр сте на, у при вид но су прот ставље ној пе снич кој сли ци. Пр ви од њих гла си: У пред ве чер је сам сав тму ран, гле дао ка ко је зе ро по ста је тмур но. Остр во Сан Ђу лио, ко је је би ло окупано сунчаном светлошћу, са да је на лик на Бе клино в о Остр во мр твих (стр. 190), а дру ги, де се так стра ни ца да ље, са сви м су п рот но: Ост р во Сан Ђул ио поново је бл истало на су нц у (стр. 201). У ма ни ру је Ум бер та Ека као ро ман си је ра зна ња да чи та о ца као са бе сед ни ка и са ства ра о ца ни ка да не оста вља у ди лема ма и по ли ле ма ма. Из лаз из за ча ра ног кру га ди ле ма и по ли ле ма п р ед с т а в љ а ег зи с т ен ц и ја л н а и фи ло з о ф ск а а по ф т ег м а п и ш че в а, ко јом се ми ре су прот но сти на не кој ви шој рав ни ана ли зе и на лазе ре ше ња за све про бле ме и апо ре ме: На кра ју кра је ва, исто ри ја са ма на ђе на чин да ис пра ви те с т в а ри. 426 Где се кри ју хи је ро гли фи ствар но сти П иш ућ и о р ома нсије рском т ет рало г и ји р о ма на То ма са Ма на, у ко јој је пи сац оби ла то ко ри стио би блиј ски мит о Јо си фу и ње гов ој бра ћ и, л и т е ра т у р о лог Д ра г а н Ст о ја но ви ћ у ра д у Б ог А в ра ма, Ис а к а, Ја ко в а и Јос иф а (19 9 6 ) б ел еж и једн о в еом а з ан им љив о за па жа ње о ау тен тич ној при чи као пред у сло ву про дук ци је и реп р о д у к ц и је р о ма на: При ча ко ја у се би раз ми шља о при зи ва њу не чег про шлог, м у д ри ја је и че с т о в е д ри ја од оне ко ја с е л и ш а в а т а к в е р е ф ле к си је. Она је бо га ти ја за увид у сво ју крх ку при ро ду, не ма ње, ме ђу тим, и у св о ју не з а ме н љи в о с т. П и с а њ е о т в а р а и он у п р о ш ло с т које н ије би ло, об ли ку је та кву са да шњост у ко јој ова ква про шлост, ова кав им пер фект по сто ји, а бу дућност да је мо гућ ност да отво ри хо риз он т е ко је з а и с т а до г о ђ е н а п р ош ло с т не би мо гл а о т в о ри т и. Моћ н а је при ча на свој на чин. Ствар ност је не до вољ на; за то је нео п ходно до пу ња ва ти је при ча ма (стр. 129).
Нај ва жни ју по ру ку, по на шем ми шље њу, упу тио је ау тор читаоцу последњом реченицом на веденог цитата, ко јом по но во ин сис т и ра на с ре д и ш њој и де о г ра фе м и сва ке вр с т е п ри че и п ри ча ња Ствар ност је не до вољ на; за то је нео п ход но до п у ња ва ти је п ричама. Исто ветно стваралачко опре де љење пронашли смо у аутобиографи ји нај по зна ти јег ју жно а меричког пред став ни ка ма гиј ског реали зма Га бри је ла Гар си је Мар ке са Жи вје ти да би се при по ви је да ло (Vi vir pa ra con tar, 20 02). Тв р де ћ и да по с т о ји мо да би смо ра з у ме л и, р а з у ме мо д а би смо по с т о ја л и, р о м а н си је р н ај п р е к аже: Ж ив о т ни је оно што смо про жи вје ли, већ оно че га се сје ћа мо, да би смо га п ри по ви је да л и, а по т ом до да је: Х и је р о гл и фи н и с у би л и и н в енци ја фи ло зо фа ко ји су же ле ли да у њи ма са кри ју тај ну сво јих вел и к и х и де ја, већ су п ри род не по т ре бе за јед н и ч ке сви м п рвоби тн и м на р о д и ма. Га р си ју М а р ке с а с а Еком не в е з у је с а мо а по ло г и ја к њижевне умет но сти и ства ра ња, уоп ште узе то, не го и скло ност ка свим другим об ли ци ма д у хов них де лат но сти, ме ђу ко ји ма је и п у бли цистика. По зна то је да се пр ви од два ју пи са ца го то во три де сет го ди на ба вио но ви нар с т вом у по зна т и м ко л у м биј ск и м л и с т о ви ма El Espec ta dor и P re n sa L a t i n a, о б ја в љу ју ћ и на и з ме н и ч но к њи г е ко је п ри па да ју бе ле т ри с т и ц и и п у бл и ц и с т и ц и (Прича бродо лом ни ка, 1970, и Ри ба је ц р ве на, 1999, на при мер). Слич но је по сту пио и дру ги од на ве ден и х п ис аца, п иш у ћ и ко л у м не у л и с т у Cor r i e re del la se ra и дру гим л и с т о ви ма, 6 п р е ш т а м па в а ју ћ и и х доц н и је у по с е б н и м и з да њи ма, ко ја су на и ш ла на не по де ље не си м па т и је нај ш и рег к ру г а ч и т а ла ца (Il diario minimo или Пред гра ђе им пе ри је), као и у из бо ру об ја вљеном на срп ском је зи ку Из ми ни ма л ног днев ни ка (п ре ве ла М и р ја на Ђу кић Вла хо вић, На род на књи га Ал фа, Бе о град 1996, стр. 200). 7 6 По в о д о м п и ш ч е в е с м р т и б е о г р а д с к и Не д е љ н и к (25. II 2016) пре нео је у це ли ни раз го вор с пи сцем Све што зна мо не ко нам је ре као или смо не где п р о ч и т ал и, к ој и ј е с а п ис ц е м в од и л а Д уш к а Јов ан и ћ (с т р. 3 0 3 4). З ав рш н и акорд раз го во ра мо же по слу жи ти као ши фра ту ма че ња ро ма на Нул ти број: Јед на од ва ших књи га се зо ве П р ед г р а ђ е и м п е р и је. Ко л и ко је Ит ал ија по сле Дру гог свет ског ра та, за и ста, би ла обич на про вин ци ја Аме ри ке? П р и л и ч н о. К а д т о к а же м, м и с л и м н а ц ел о к у пн у А н д р е о т и је ву п о л и т и к у, али и на скан дал с ма сон ском ло жом П2. Па са ми сте ми при ча ли с ко ли ко сте оду ше вље ња про чи та ли мој есеј о Ли чу Ђе ли ју, ко га сам на звао Ел Грин гом, ко ји је од Ита ли је хтео да на пра ви нај о бич ни ју ба на на ре пу бли ку. Е ко в и д и ја л о з и с а о п о н е н т и м а н е д о к а з у ј у с а м о п о с т о ја њ е с т в а р а л ач ке не го исто вре ме но и по сто ја ње гра ђан ске хра бро сти. 7 Ре ви ја Не дељ ник је по све ти ла по се бан до да так из бо ру овог жан ра Најв е ћ е ко л у м н е Ум б е р т а Е к а. И з б о р ч и н е 15 ко л у м н и: Гл а с и н е о с м р т и к њи г е би ле су ба ш п ре т е ра не, Ја сле и т е ро ри за м, Мо но т е и за м и по л и т е и за м, Но ва р е л и г и ја, Шт а н а м з н а ч и П а р и з, Ку л т у р н и р а т о в и, Мо б и л н и т е л е ф о н и и Зла Кра љи ца, Сва ко је кри ти чар, Дру го ви ко ји по гре ше, Зар не ма мо стид а?, Ти ш и н а, мо л и м, Це н а у ж и в а њ а у ф е т и ш и зм у, З а ш т о м р зимо и П ле с 427
С об зи ром на то да смо ама нет ни Еков ро ман Нул ти број гено ло ш к и де фи н и с а л и к а о е в о к а т и в н и и ау т о би о г р а фск и, р ађ е н ис кљу чи во ко ла жном тех ни ком или ме то дом мон та жног по ступка, по де љен у XVI II рим ским бро је ви ма озна че них гла ва, ва жно је да кон ста ту је мо ка ко је си же до ми нан тан у од но су на фа бу лу, као што су зах те ва ли ру ски фор ма ли сти, а та ко ђе је еви дент но да је а л и не ар на на ра ц и ја до м и на н т на у од но су на л и не ар н у. К њи жев н у вр с т у днев ник и број не ње г ове подвр с т е Еко н ије сл учајно и забра о, јер му је вр ста днев нич ке про зе омо гу ћа ва ла об у хват ну скалу ствара лач ких сло бо да, као и од ре ђе ни број на ра тив них ме ан да ра (епизо да) ко ји су у ве ли кој ме ри до при но си ли ди на ми за ци ји и дра мати за ци ји еп ске рад ње, на шта упу ћу је по да так да је ње го ва књи га I l di a r io mini m o, у пе ри о ду од 1963. до 1995. го ди не, об ја вље на чак два де се так пу та на пет на е стак је зи ка. 8 Днев ник је књи жев на вр ста ко ја у нај ве ћој мо гу ћој ме ри за ви си од и н д и ви д у а л н и х, и н т е лек т у а л н и х, к р е а т и в н и х и и н т у и т и в н и х спо с о б но с т и. Н а т о у к а з у је З л а т а Б о јо ви ћ у Ре ч н и к у к њи ж е в н и х т ер ми на (Но лит, Бе о град 1985, стр. 129 130), би ло да се ра ди о некњи жев ној (а), би ло о хи брид ној (б), би ло чи сто књи жев ној фор ми (в). По сво јој на ра тив ној осно ви днев ник се при хва та као по у здан а п рич а, је р је в ођ ен у в р еме одвија њ а е л а б о ри р а н и х до г а ђ а ја и л и не по с р ед но по т ом. До к у мен т а р но -ис т о ри ј ск а и д ру ш т в е н а вред ност мо же би ти ве ли ка, пи ше ау тор ка, ако је на стао као прати лац сва коднев ног жи во та и стваралач ког про це са зна чај ног ист раж ивача, к њижевн ика, пол ит и чара... Ст и л је хрон ичарск и сведен на п ре ц и зно на бра ја ње по да т а к а; код да р о ви т и х ау т о ра мо же би т и п ри по ве дач к и у об л и чен и п р ед с т ав љ ат и з ан им љиву л ит арат уру (стр. 130). Све на бро ја не ге но ло шке од ред ни це ове вр сте мо гу се без ика квог на во да про ве ри ти у еру дит ном Пра шко гро бље и евока тив ном ро ма ну Нул ти број. Том при ли ком ана ли ти чар ће конс т а т о в а т и ви с ок с т е пен хармон из ац ије с т в аралачк и х оп редељењ а, било д а је у п ит ању т еори јск а, било п римењ ен а р ав а н р а сп р ав е. При то ме је ла ко уби ци ра ти пи шче во на сто ја ње да у хи брид ној ф о р м и, кон т и н у и р а но и л и мо з а и ч но, демонс т рир а спос о бнос т и п р еп л и т а њ а д в а н и воа: ви с о ке у ме т но с т и (по све ће не т ра г е д и ји) и т ри ви ја л не к њи жев но с т и (по св е ће не ко м и ц и). око смр ти. Упут но је ви де ти и Еко ву књи гу Култ ур а, и нф о рм ац ија, ком ун и к а ц и ја (Но лит, Бе о град 1973). 8 П р в и п р ев од је о б ја в љ е н у М ад р ид у (19 6 4), д р у г и у Л и с а б о н у (198 4), тре ћи у Па ри зу (1988), че твр ти у Мин хе ну (1990), пе ти у Сток хол му (1990), шести у Ко пен ха ге ну (1991), сед ми у То ки ју (1997), осми у Ам стер да му (1997), деве ти у Бар се ло ни (1997), де се ти у Лон до ну и Њу јор ку (1993), док су пре о ста ли о б ја в љи в а н и у: Ис т а н бу л у (19 96 ), Ат и н и (19 9 9), н а Тај в а н у (20 02) и у Бук ур еш т у (2004). 428
У зна лач к и п и са ној, а не по т п исаној, Б елеш ц и о к њизи (с т р. 205 206) ау тор са свим ис прав но све до чи о глав ном ци љу или систе му ци ље ва ко је Еко же ли да оства ри ама нет ним ро ма ном: Нул ти број је п р е св е г а не г а ц и ја но ви н а р ске п р о ф е си је, а л и и по ма ло гро тескна пародија нечега што се заиста одиграло у мног и м и т а л и ја н ск и м р е ж и м ск и м но ви н а м а т о ком Д ру г е р е п у б л и ке. Еко се у нај но ви јем р о ма н у по но во вра ћ а сво јој ом и ље ној т е ма т и ц и теоријама за ве ре и ла жним ми то ви ма, али овом при ли ком не урањ а у да ле к у п р о ш ло с т, где се ок ре ће но ви јој и т а л и ја н ској ис т о ри ји т ај н и м ло ж а м а, пе р фи д н и м п л а но ви м а с л у ж би б е з б ед но с т и, т а ја н с т в е н и м до г а ђа ји ма (с е да м т ачак а). Неке од т и х т ај н и ће с а зна т и и ч и та о ц и Нул тог бро ја. Прем да су глав на зби ва ња сме ште на у 1992. г о д и н у, р о м а н с е до т и че б р ој н и х до г а ђ а ја и з с е д а м де с е т и х г о д и н а ХХ ве ка, ко је су у Ита ли ји оста ви ле не из бри сив траг: од афе ре Глади јус (ак ци је спе ци јал них је ди ни ца НА ТО-а), пре ко не у спе лог др жавног уда ра про фа ши стич ког во ђе Ју ни ја Ва ле ри ја Бор ге зеа, до злогл а сне м а с он ске ло же П 2 и т а ја н с т в е не см р т и п а пе Јо в а н а П а в л а I (стр. 205 206). Ана ли зом кон ст ру к ци о не и ком пози ционе схеме романа Нулти број уста но ви ли смо да Еко функ ци о нал но ко ри сти низ од пет епиз о да ко је, по п р а ви л у, п ри п а да ју р е т р о спек ц и ји, а п р в о р а з р ед н и ц и љ и м је да по с л у же у к рш т ању д ијах р он и јске ра вн и (којој и наче п ри па да ју) с а си н х р о н и ј ском р а в н и п ри по в е да њ а (на ко ју ба ца ју боч но све тло ). Нај тач н и је би би ло кон ста то ва т и да су све еп и зо де, без из у зет ка, по слу жи ле исто риј ској ак ту е ли за ци ји те ма ти ке и мот и ви ке, ка о и л и т е ра ри за ц и ји и по е т и за ц и ји к њи жев ног т екс т а, је р оне нај ве ћ и м де лом п ри па да ју и зб ору реп ре зент ат и вн и х с т ран ица ро ма на. Ви сок књи жев но е стет ски до мет ко јим су об ликоване указу је без по с ред н и ка на п и ш чев у ро ђе н и и не го ва н и естет и чк и у к ус, као и на уро ђе но осе ћа ње ме ре. На ве ди мо их ре дом, уз на по ме ну да оне та ко ђе пред ста вља ју ме ста за раз ре ше ње хи је ро гли фа стварности: Пр ву од њих сре ће мо у гла ви I (стр. 9 19). Ова ево ка ци ја посв ећена је оп ис у б еж ив о тне, сколас т и чке у н и в е р зи т е т ске на с т а в е глав ног на ра тора Ко ло не, а са оп ште на је у ви ду па ро ди је, травестије или гро те ске, са оби љем би ра них и ве о ма су ге стив но са оп штен и х де та ља. Бес п лод на у н и ве р зи те т ска би ро к ра т и ја, ко ју п редвод и про фе сор Ди Са мис, ег зи сти ра у све ту хи ме ра ко је је са ма ство рила и које се, једном усво је не, вре ме ном те шко ме ња ју. Стога готово ни ка кве шан се не ма ју мла де и про гре сив не сна ге (про фе сор Фе рио и сту дент Ко ло на) да у прак су уве ду но ве на став не иде је и р а з би ју око ш т а л у у н и в е р зит е тск у х ијер а рх и ју, ко ја у п р а в о з б ог 429
те осо бе но сти под се ћа на сред њо ве ков ну, ма да се ра ди о савремено сти (епског ју на ка од опи са ног до га ђа ја де ле све га три деценије). Д ру г у н а л а з и мо у в е о м а ус пе ло к р е и р а ној гл а ви I I I (с т р. 29 47 ). Док ше т а ју уск и м и п р е т е ћ и м с о к а ком Б а њ е р а, п р еп уном оп а с но с т и, Ро м а но Бр а г а д о чо, к а о д о п у н с к и н а р а т о р у р о м а н у, у к р а т ко к аз у је св е зн а ју ћем н а р ат ору Ко ло н и ис т о ри ју с е ри ј ског уби це Ан то ни ја Ба ђа (из XIX ве ка). Свр ха ове епи зо де је да се нагла се не са мо про те кла не го и са да шња и на ро чи то бу ду ћа тра гична зби ва ња ко ја ће у п ри ч и за де си т и Бе н и т а Му со л и н и ја, а не д у г о по том и са мог Бра га до ча, ко ји стра да од ма фи је, за ве ре ни ка, те рори ста, нео фа ши ста или ма со на. Тре ћу на ла зи мо у гла ви V (стр. 53 66). Она је по све ће на опису улог е де ма нт ија који м се у ма н ип ула ц и ји ја в н и м м ње њем сл у же р е да к ц и је по је д и н и х л и с т о в а и д ру г и х ме д и ја. Њ о ме Еко по к а з у је скло ност не са мо ка иро ни ји и па ро ди ји не го исто вре ме но и ка сар ка зму и гро те сци, бу ду ћи да је на вео при мер као по твр ду теори ји о т ех н и ц и де ма н т и ја. О н а је с а оп ш т е на у ви д у по ле м и ч к и и нтон иране а л и и док ументарис т и чке п розе, је р се полем ика г рана у не до глед, на р о ч и т о у ко л и ко и ма мо у ви д у т ех н и к у де ма н т и ја де ман ти ја, ко ју де мон стри ра ју оба опо нен та Прав ди слав Приш и пе тљ а и Ис т и но љу б К ле пе т а ло (к а о п ри ме р мо же да по с л у ж и р е че н и ца: Делот в орна и нсин уац и ја јес т е она којом с аопш т ав амо ч ињ ен ице с аме по с еби б е зв р ед не, а које с е не мог у опов ргн ут и јер су тач не, стр. 61). Чет в р т а еп из ода с аопш т ена је у ок ви ру не на р о ч и т о ус пе ле гла ве VI (стр. 67 75) у ко јој Еко по ка зу је на чин на ко ји се ства ра ју ла ж н и м и т о ви и фа ма ко ју п р ои з в оде (с о ц и о ло зи т о на зи в а ју х а ло ефек том). Је дан од тих мо ти ва је мит о Мал те шким ви те зо ви ма, ко ји је је ди ни ори ги нал ни ред на зван Су ве ре ни вој ни и хо сп и т а л ни ред ве ли ког Све тог Јо ва на из Је ру са ли ма, са Ро до са и Мал те (са се ди штем у Риму). Уз њега исто вре ме но, твр ди ро ман си јер, ег зис т и ра још т ач но 16 ла ж н и х ре до ва ма л т е ш к и х ви т е зо ва, од који х је п р ви х 9 осно ва но у пе ри о д у од 1908. до 1971. го д и не. Еко по и мен це на во ди ини ци ја то ре и ве ли ке мај сто ре ла жних ре до ва, од прин ца Роб е рт а Араг она до вис оча нс т в а Ро б е рт а Пат е рнола. О в а еп из ода се за вр ша ва ин ди ка тив ном ре че ни цом: Пу сти мо љу де да се уљуљку ју у вла сти тим за блу да ма (стр. 72). И на кра ју, као пе ту епи зо ду, на ве ди мо ве о ма успе лу гла ву XIV (стр. 141 149), њен пр ви део ко ја прет хо ди ни зу мр твач ких при по ве сти. Ко ло ни на и Брагадочо ва посета путридаријуму служ и к а о опо ме н а с а в р е ме ној ц ивил из ац и ји ко ја мо р а л но п р о п а да и која сва ко дневно уводи све на карадније обичаје, као доказ проце са оп штег про па да ња. Огром не го миле костију и костура наго 430
ве шта ва ју пе си ми змом обо је ни крај ро ма на Нул ти број, крај по вес т и о њ ем у и к рај ц ивил из а ц ије, у к рајњ ој л и н и ји по сма т ра но, је р се она, по ми шље њу ху ма ни ста, пре тво ри ла у к л а н и ц у, л уд н и ц у и м рт в ачн иц у, о чем у смо више и си с т ема т и ч н и је п и с а л и у с т у д и ји Зло као етич ка апо ри ја у Тихом До ну Михаила А. Шо ло хо ва (2009). На сто је ћи да обо га ти ама нет ни ро ман ве ћим бро јем вр ста и жа н ро ва, Еко не ре т ко ко ри с т и пое т и к у к рим и на л и с т и ч ког ро ма на, без об зи ра на то да ли се она при ме њу је у па са жи ма по све ће ним р е т р о спек ц и ји и л и па с а ж и ма по св е ће н и м и н т р о спек ц и ји. Н а т ај на чин ро ман си јер још јед ном по сведо чу је сво је во де ће по ет ске идеје: да су и свет ствар но сти и свет ма ште мно го сло је ви ти ји и комплекснији од наших сазнања и иску става, као и да постојећа уметни чка де ла п редстављају само подно ш љиви об лик не са вр шен ства, к а ко је т и м по в о дом р е к а о р о ма н си је р М и х а и ло Л а л и ћ. Пр о це с у ус а в р ш а в а њ а, ме ђу т и м, подло ж не с у св е о бл а с т и м а т е ри ја л не и духов не кул ту ре, на шта без по сред ника упућује реторика аманетног р омана. Траг ање з а савршен и м а не ос т ва ри ви м н ул т и м бр о јем л и с т а Су т ра п ред с т а в ља само обл и к т ра г ања за т ак ви м мед и јск и м п р о и з во дом који би био л ишен де с ет и на недо с т а т а к а, п ла си ра н и х св е сно и не св е сно, док би ис т о в р е ме но п р о и з в е о де с е т и не но ви х, до т а да не по зна т и х не до с т а т а ка. О т о ме Еко не по с ред но све до ч и у гла ви III: А мо же се за то што нул ти број мо же да но си би ло ко ји да тум, те та ко мо же да бу де са вр шен при мер, ка ко би но ви не из гледа ле пре не ко ли ко ме се ци, на при мер, кад је ба че на бом ба (стр. 34). Да за кљу чи мо. Ка та лог оп штег про па да ња ро ман си јер илустру је нај пре про па да њем ег зи стен ци јал них, етич ких и есте тичких вредности. Њих вре ме нај пре ре ла ти ви зу је, а у крајњој инстанц и у по т п у нос т и о б е з в р е ђу је. Уп р а в о с т о г а н а ш а ц ивил из ац ија по ста је ци вилизација ла жи и обмана, чиме пи сац из ра жа ва сопствену критичку свест, као и стваралач ку само свест. Про цес обезвре ђи ва ња вред но сти се огле да у би нар ној опо зи ци ји: чо век по вере ња се вре ме ном пре тва ра у чо ве ка сум ње, а не по сред но по том у ка ри катуру човека. Потребно је само пажљиво пратити оне речени це и па су се ро ма на у ко ји ма вр ху ни пи шче ва кри тич ка свест, а ко ји ма се истовре мено довршава и њего ва жи вот на и ње го ва ствара лач ка ви зи ја. То су ре че ни це са но се ћим зна че њи ма, по пут следе ћих. Но ви не ла жу, исто ри ча ри ла жу, те ле ви зи ја и да нас ла же, за тим: Жи ви мо у ла жи, а ка да знаш да те об ма њу ју мо раш да сумњаш у све жи во. Ја сум њам, не пре ста но сум њам, да би на кра ју з а к љу ч ио: С у м њ е н и к а да н ис у п р ет ер ане, с у мњ ат и, неп р ек и дно сум ња ти, је ди но та ко ћеш до ћи до исти не. 9 9 З а н и м љив о м иш љ ењ е о и с т ин и и зр ек а о је не д а вно ф р а нц уск и филоз о ф А л е н Б а д ју : И д е ја о по с т о ја њу јед н е и с т и н е н и је ф и л о з о ф с к а, в е ћ р ел иг иоз н а. 431
У п ри р од ном с лeд у де ви ја ц и је људ ског и с т в а ра лач ког бић а, све за по чи ње не ве ри цом и сум њом, а за вр ша ва се скеп сом и пропа да њем. Да не би остао са мо при те о риј ским за кључ ци ма, Еко оп и сом ж и во т н и х суд би на оса м т ра г и ча ра и г у би т н и ка и л у с т ру је не са мо процес по сте пе ног отуђења него и изражене психотичности и де ви ја ци ја ко је ка рак те ри шу дру гу по ло ви ну ХХ века. Главн и еп ск и на р а т ор сма т р а Бр аг адоча не нор ма л н и м, М а ја б о л у је од ау т и зма, Луч и д и к ри је т ај не ко је р а зд и ру њ е г о ву пси х у, К а м брио с е р а з б о љ е в а од п р е т е р а не р а до зн а ло с т и, П а л а т и но је и з у з е т но три ви јал на при ро да, Кон стан ца при мер стаг на ци је или на глог опада ња вред но сти, Ко ло на је уве ли ко па ра но и чан, итд. Све том је завла дао не са вла ди ви ст рах од са да шњо сти и бу д ућ но сти, ст рах ко ји док р ајч ује п р о це с т р а н с ф о р м а ц и је од з а т о че н и к а с у мњ е до де г р а д и р а не л и ч но с т и. Најкра ће ре че но, Еков ро ман Нул ти број слу жи као ововековно зо л и н ско Оп т у ж у је м!, јер је на ша ци ви ли за ци ја, ка ко би ре као ег зи стен ц и ја л и ста Жан Пол Сар т р, који се у Па ри зу сре тао са Еком, до спела у по ложај обрн ут е п ирам и де. Буд ућ и да је Еко с т варала ц и ми сли лац ко ји је усво јио фи ло зоф ску и по ет ску иде ју да ег зис т ен ц и ја п ре т хо д и есен ц и ји и да се ис т о вре ме но мо ра ју ко ри с т и т и ме то де индук ци је и де дук ци је, ла ко се мо же за кљу чи ти да је свесрд но при хва тио и сле де ћу Сар тро ву де фи ни ци ју: Чо век ни је ништа дру го не го оно што од се бе чи ни, јер се на тај на чин за ла же за фи ло зо фи ју а к т и ви зма (ол ичен у у а поф т ег м и Ч и н и т и и би т и! ). Ис под свих гу стих сло је ва песими зма, скеп ти ци зма и аг но сти цизма, чвр сто ве ру је мо, на ау тен ти чан на чин се ипак про би ја ју пробле сци пи шче вог сто и ци зма и оп ти ми зма, јер че му би ина че служио сва ки до стој ни људ ски чин от по ра, па и ства ра лач ки чин, у п р в ом р е д у. 10 Ре л и г и ја је ус м е р е н а к а јед н ој и с т и н и. У н е р е л и г и ј с ко м с м и с л у, п о ја м и с т и н е с е ко ри с т и у м но ж и н и. Ау т о р п ри т о ме п р ед л а же че т и ри в р с т е ис т и н а: н а у ч н у, у м е т н и ч к у, п о л и т и ч к у и љу б а в н у. Слич но ми шље ње о исти ни са оп штио је С. Шам: Исти на је увек бли жа и с т о р и ји ко ј у о т к р и в а ј у п р е в е л и к и р о м а н и н е г о о п ш т и з а ко н и з а ко ји м т р а г а ју с о ц и о ло з и... Ис т и н а је оно н ај б о љ е ш т о и м а г и н а ц и ја мо же д а п ру ж и, а п и с а ц ј е с т ог а п о з в а н и ј и од и с т о р и ч а р а д а о т к р и ј е и п о н о в о у с п о с т а в и и зг уб љ ен е не ви дљи ве исто риј ске ве зе. Ве ли ки књи жев ни ци су успе ва ли да осве тле прошлост она ко ка ко углед ним исто ри ча ри ма то ни је по ла зи ло за ру ком. 10 Ви д ет и к њ иг е е с т е т и ч а р а М и рк а З ур о вц а : Умјет ност као исти на и лаж би ћа ( М а т и ц а с р п с к а, Но в и С а д 1987 ), п о с в е ћ е н у е с т е т и ч к и м с и с т е м и м а Кар ла Ја спер са, Мар ти на Хај де ге ра, Жа на По ла Сар тра и Мо ри са Мер ло -Пон тија, Т р и л и ц а л еп о т е (С л у ж б е н и гл асн и к, Б еог р а д 20 05 ) и Мет од и чко з ас н ив ањ е е с т е т и к е ( Д ер е т а, Б е о г р а д 2 0 0 8). Уп у т н о ј е в и д е т и и д в е к њ и г е М и л и в о ј а Со ла ра : Увод у фи ло зо фи ју књижевности (Библи о те ка, За греб 1978) и Фи ло зоф и ја к њи ж е в н о с т и (Ли бер, За греб 1985). 432
Фик ци ја мо же да об ли ку је свет У в ећ на в е де ном р а д у Но с т а л г и ја з а б е с ко нач н и м: ме т а физич ки ро ман Ум бер та Ека (1989) Ни ко ла Ми ло ше вић ну ди те о ријско с та но ви ш т е ко је н и је п риме њи во са мо на Ф укоово к ла тно него и на св е д ру г е де ло в е р о ма не ск не с еп т а ло г и је: У Еко в ом р о ма н у, на про тив, ли те ра тур ни пеј заж има не ка бит на обе леж ја сва ки дашњи це, а ме та фи зич ки ефе кат по сти же се та ко што пи сац лик сваки да шњег жи во та, по мо ћу јед не осо бе не тех ни ке сво ђе ња и смиш љ е н о г о с и р о м а ш а в а њ а, ч и н и н е к о м в р с т о м п о л у п р о в о д и в о г за сто ра к роз који п ро си ја ва ме та фи зи ч ко зна че ње ро ма на. За наш у ана ли зу нај зна чај ни ји је део ре че ни це ко ји се од но си на осо бе ну т ех н и к у св о ђ е њ а и см и ш љ е ног о си р о м а ш а в а њ а ог р омне г р ађ е знања и умења, због које је по знати семи оти чар и бе ле три ста Ум берто Еко се бе де фи ни сао као ро ман си је ра зна ња. 11 До бро по зна та је чи ње ни ца да сва ки од Еко вих ро ма на има д у г пе ри од и нк убац ије опс еда н т не т ема т ике и мот ивике ( у с фери син таг ма ти ке), као и про блема тике и апоре тике (у сфери парадигма ти ке). Као тип ства ра о ца и ми сли о ца ко ји п ро цес ен до то пи је (би ти у с т ва ри ма) у ве л и ко п ре т по с т а в ља п ро це су ег зо т о п и је (бит и и зва н с т вари), Еко д уг и м п ро це сом и н к у ба ц и је и по с т е пе ном се лек ц и јом гра ђе омо гу ћа ва ро ма ну риго ро зно приме ње ни про цес фил тра ције књи жев ног тек ста и по ет ских иде ја, ко је ће на нов на чин пре зенто ва ти и ре пре зен то ва ти по сто је ћи и ла тент ни свет до га ђа ја, поја ва и п р оцеса. Разум љиво, п иса ц т еж и к а нај у жем и з б о ру у р о ма н у в р ш т е н и х с л и к а и и де ја ко је не с а мо да у по т п у њ а в а ју по с т о је ћу ж и во т н у и с т ва ра лач к у ви зију нег о, зах ваљу ју ћ и ма г и ји с т ва ра њ а, ука зу ју на од ре ђе ни број сли ка и иде ја као на од сут не са др жа је, с ад рж аје који с е ш и р о ком ле пе з ом а с о ц и ја т и в н и х и д ог ађ ајн и х н и з о в а под ра зу ме в а ју. У п и т а њу је спе ц и фи ча н од но с арх ит екс т а, т ек с т а и па ра т ек с т а. Про це сом с т ро г о п ри ме ње ног ре д у кц ион изма, т ех н ике св ођењ а и о см иш љ еног о сир омаша в а њ а и т р а г а њ ем з а нај при клад ни јом фор мом мо же се об ја сни ти чи ње ни ца да је Нул ти број нај кра ћи ро ман у сеп та ло ги ји ро ма на. 11 Ви д е т и о т о м е с т у д и ј у М и л е Ме д и г о в и ћ С т е ф а н о в и ћ Ат л а с к њи г а о к њи г а м а (е с т е т и ч к а и п о е т и ч к а т е т р а л о г и ја Ра д о м и р а В. И в а н ов ић а), која је о б ја в љ е н а к а о п о г о в о р м о н о г р а ф и ји Ра д о м и р а В. И в а н о в и ћ а Сно ви и суд би не у н а р а т и в н ој п р о з и Ми х а и л а А. Шо л о х о в а (ЦА НУ, Под го ри ца 2012, стр. 201 227). У де л у по св е ћ е ном Ек у ау т о р к а а н а л и з и р а з а јед н и ч к у к њи г у Ж а н а К ло д а Ка ри је ра и У. Ека Не на дај те се да ће те се ре ши ти књи ге (Гра дац, Ча чак 2011) и т о м п р и л и ко м п и ш е: О в о је п р и л о г к у л т у р о л о г и ји и и с т о р и ји ц и в и л и з а ц и је у м а л о м ф о р м а т у. Но в и м т р е н д о м н ау чн и х о п р е дм е ћ и в а њ а и ус п о с т а в љ а њ а в е з а у с ф е р и х у м а н о л о г и је п р о в о ц и р а ј у о п с т а н а к ч о вје к а у х а о т и ч н о м с п л е т у про ти вр јеч но сти у ко ји ма жи ви мо (стр. 201 202). 433
Ре дук ци ја, сво ђе ње и оси ро ма ши ва ње на гла ше ни су, у иманент ној по ети ци, из бо ром днев ни ка као при ме ре не фор ме за оствари ва ње кон с т ру к ц и о не и ком по зи ц и о не схе ме ро ма на, и н вен т и в но и за бране. М но ш т во за по че т и х т е ма и мо т и ва, п ро бле ма и а по ре ма, свео је пи сац на са мо два глав на то ка еп ске рад ње: а) опис осмо члане по р од ице не о с т в а ре н и х г у би т н и к а и б ) с т в а ра лач к и и л и ла ж н и м и т о ф аш ис т и чком в ођи Б ен и т у Му с ол ин ију. Д руг и т ок је, б е з су мњ е, у све м у су пе р и ор н и ји и л и т е рар н и ји у од но су на п рви, б е з об зи ра на то да ли еп ски ју на ци ко ри сте књи жев ни (у сли ка ма) или и де о ло ш к и д ис к у р с ( у пој мо ви м а). Пр о це с р е д у к ц и је, ч и н и н а м се, не тра је са мо то ком ини ци јал не фа зе на ста ја ња ро ма на не го и то ком пи са ња и апо сте ри ор не контроле на пи са ног, јер је Еко време ном по ста јао све стро жи ји кри ти чар и соп стве них и ту ђих уметнич ких и на уч них де ла. То се, из ме ђу оста лог, ви ди по то ме што је од у с т а о од а п ри ор не на ме р е да у по т п у но с т и на с л ик а порт р ет е сви х о с а м но ви на р а. Уме с т о т о г а, по т п у н и је по р т р е т е до би л а с у са мо че ти ри ли ка (глав ни уредник Самеи, помоћник главног уредн и к а Ко ло на, и з а б р а на ж р т в а Ро ма но Бр а г а до чо и М а ја Ф р е зи ја, но ви на р к а). У д ру г ом п л а н у по в е с т и, к а о не до в р ше н и по р т р е т и, о с т ала су чет ворица ч ланов а новинарског е снафа: К а мбрио (лов а ц на сен за ц и је), Лу ч и д и (т ај н и а г ен т без бед но сне сл у жбе), Па ла т и но (но вин ски ениг ма ти чар) и Кон стан ца (но ви нар-лек тор). У јед ном момен т у ро ман си јер за у зи ма по т реб н у д ис тан ц у п ре ма сопст вен и м ју на ци ма из ре дак ци је Су тра та ко што их по ре ди са ли ко ви ма у рома ну Тор то на Вај дле ра Мост све тог кра ља Лу ја, док ре да к ц и ју ов л а ш но по р е д и с а р е д а к ц и ја м а з н а ч ај н и х л и с т о в а т о г а в р е ме н а : Corriere della sera, Evening Standard и Le Soir, проширујући темат и к у и п р о бле ма т и к у с а на ц и о на л ног на на д на ц и о на л н и п р о с т ор. У п р в ом т ок у р омане скне ра дњ е Еко је по к а з а о ви с ок с т е пен к ри т и ч ке св е с т и и с т в а р а л ач ке с а мо св е с т и. Њ е г о в а к ри т и ч к а визи ја усме ре на је на бес по штед ну кри ти ку ме ди ја, на њи хо ве не скриве не же ље да овим пу тем ма ни пу ли шу јав ним мње њем, на на чин ко ји је че сто у сфе ри три ви јал но сти или ба нал но сти. Ра ди се о нов ов ек о в н о м о в л а д а в а њу ј а в н и м м њ е њ е м н а ш и р о к о м п р ос т ор у с а в р емене ц и ви л и з а ц и је. Н а т о р о ма н си је р у п у ћу је ч ит аоца оном в рс т ом иск аз а који најд уже о с т ају у с е ћ ању и који су ис т ов р емено нај фу н к ц и о на л н и ји: но ви на ри се мо ра ју обра ћа т и ч и т аоц у језиком ко јим сви го во ре, а ко ји су оси ро ма ши ли и опу сто ши ли штам па и о с т а л и ме д и ји; не с т в а р а ју в е с т и но ви не не г о но ви не с т в а р а ју ве сти, нај че шће кри во тво ре њем исти не; но ви на ри мо рају бити безду шни, без са ве сти и без мо ра ла, увек глад ни тра че ва, јер је про фит њи хо во но во бо жан ство; мо ра ју се ду го трај но слу жи ти инсинуација ма све док оне у јав ном мње њу не по ста ну не по бит не исти не; и 434
чи тав низ дру гих при ме ра ко ји ма се бри ше гра ни ца из ме ђу ла жи и исти не. Ду ги низ три ви јал них те ма за почет је расправом о етимолог ији ре ч и (н и је сл у чај но за по четак изабра на лек се ма кон фор ми за м), о у це на ма ра з л и ч и т и х в р с т а, о по с т из а њу ск ривен и х ц иљ ев а у век под ре ђе н и х задово ља ва њу за х те ва цен та ра мо ћ и. За т и м сле д и д у г и низ три ви јал но сти: из ми шље не ве сти и ко мен та ри, ла жни све доц и и сведочењ а, ла ж н и де ма н т и ји и ла ж на п и сма ч и т а лаца, лаж н и и н те р вју и, лаж не бе ле ж н и це, ма н и п у ла ц и ја та мо где би се најмање оче к и в а л а ( у ру б ри к а ма к а о ш т о с у: хо р о ско п и, не к р о ло зи, ен и г ма т и к а, с л а г а л и ца, мо да, фуд ба л, јед ном р еч ју ч и т а в но ви на р ск и ар се нал). Основ ни циљ ме ди ја је да бу ду пр во ра зред ни из вор едук а ц и је : Та ко је. Но ви не т р е ба да о б у че ч и т а о це к а ко да м и с ле, или: Но ви не тре ба да слeде скло но сти љу ди или да их ства ра ју (стр. 93). 12 Н а з би р к у т ри ви ја л но с т и у к а зи в а о је Еко не ко л и ко де це н и ја ран ије (од по че т ка ше зде се т и х го д и на Х Х ве ка) објав љујућ и књи ге као што је Из м и н и м а л ног дне в н и ка (I l di a r io mi ni m o, 1996), у одељ ци ма као што су: Ка ко пре ћи гра ни цу (стр. 7 9), Ка ко го вори ти о живо тињама (стр. 10 12), Како не употребити мобилни те ле фон (стр. 44 46) и сл. Дру ги ток еп ске рад ње, у чи ји је опис ро ман си јер уло жио сав свој творачки потенцијал, по свећен је истовре ме но не дав ној прошло сти, не ја сној са вре ме но сти и бли ској бу дућ но сти. На и ме, писац је ду бо ко уве рен да се све анализи ране ци ви ли за циј ске по шаст и об на вља ју у много тежој ва ријант и, те се чо ве чан ст во мо ра свим рас по ло жи вим ка на ли ма кому ника ције упо зо ра ва ти на тај не ме хани зме зла и те ро ра, ка кав у на ше вре ме пред ста вља ју про цес глоба л и з а ц и је, по п л а в а м р ж њ е и р а ђа њ е не о фа ш и зма. Н а з а н и м љи в на ч и н Еко д ру г и ток еп ске ра д ње де л и у че т и ри мо за и ч но по ве за не н а р а т и вне цел ине, ко је з а јед но ч и не с р е д и ш н у по в е с т р о м а н а, на ме рно саопш т е не у ви д у од ло же не п ри че. Је да н де о т е по ве с т и од ви ја се као по у зда на при ча, а је дан део као не по у зда на при ча о Ду чеу, те та ко по тре ба за при чом и при ча њем и да ље кон ти нуи 12 Глав ни уред ник ли ста С у т р а не са мо да гре ши у пред ви ђа њу ка да ће и к а ко б и т и о б ја в љ е н п л а н и р а н и л и с т н е г о г р е ш и и у п р ед в и ђ а њу п л а н а ко ји м ће, з а јед но с а с а ра д н и ц и ма, на п ис ат и к њиг у која ће од ма х по ш т а м па њу по с т а т и б е с т с е л е р: Не по ми њи те реч у це н а. Ми ће мо об ја вљи ва ти ве сти као што ка жу у Њујорк тај мсу, all the news that s fit to print......а мо жда још и по не ку при де... У књи зи ће мо ра ти да се до ча ра пот пу но дру га чи ји лист, да се по ка же к а ко с а м м у ко т р п н о р а д и о д а н а п р а в и м н о в и н е н а т е м е љи м а п р о ф е с и о н а л н о г но ви на р с т в а ко је је и м у но на св е п ри т и ске, на г о в е ш т а в а ју ћ и да с е по д у х в ат не с л а в н о з а в р ш и о з а т о ш т о н и је б и л о м о г у ћ е д а јед н о с л о б од н о г л а с и л о з а ж и в и (стр. 26). 435