ТРАНСПАРЕНТНОСТ СРБИЈА

Transcription

1 Међународни и стратешки документи и примена Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција Транспарентност - Србија Децембар Делимично је коришћен текст анализе о примени прописа о спречавању сукоба интереса коју је Трансапарентност Србија припремила септембра 2006 у оквиру ширег пројекта анализе капацитета Србије за приступање ЕУ који спроводи Фонд за отворено друштво.

2 Конвенција УН против корупције и сукоб интереса Скупштина бивше државне заједнице СЦГ је крајем ратификовала Конвенцију УН против корупције. Ова конвенција је нешто раније те године већ ступила на снагу зато што је ратификована од стране потребног броја држава потписница. Конвенција садржи и одредбе од значаја за регулисање питања сукоба интереса, и приметно је да норме у актуелном законском оквиру Србије са њима нису у потпуности усклађене. Већ код дефинисања појма јавног функционера наилази се на потенцијалне разлике, које није увек лако разлучити, с обзиром на сложеност дефиниције која се користи у Конвенцији. 2 Мада се може тумачити на разне начине, чини се да би се усаглашавањем домаћег законодавства са са Конвенцијом могло доћи до ширег круга лица под појмом јавног функционера него што је онај који се сада подразумева под њим. Треба напоменути и то да домаће законодавство неке категорије лица сматра јавним функционерима, али их изоставља из Закона који регулише сукоб интереса који се код њих може јавити (нпр. функционери из правосуђа). Обавезе из ове Конвенције често не иду довољно у детаље да би нужно водиле промени правног оквира. Таква је на пример и одредба члана 7 која говори о спречавању сукоба интереса. 3 2 (а) "Јавни функционер" означава: (и) свако лице које врши законодавну, извршну, управну или судску функцију државе уговорнице, било да је именовано или изабрано, било да је она стална или привремена, плаћена или неплаћена, без обзира на ранг тог лица; (ии) свако лице које обавља јавну функцију, укључујући у јавном органу или јавном предузећу или врши јавну службу према дефиницији домаћег законодавства државе уговорнице и на начин како се примењује право те државе уговорнице у односној области; (иии) свако друго лице дефинисано у праву државе уговорнице као јавни функционер. Међутим, у смислу неких посебних мера садржаних у Поглављу ИИ ове конвенције, термин "јавни функционер" може означавати свако лице које обавља јавну функцију или врши јавну службу према дефиницији законодавства државе уговорнице и сходно примени у односној области права те државе уговорнице; 3 4. Свака држава уговорница, у складу с основним начелима свог законодавства, настојаће да установи, одржи и јача системе којима се повећава транспарентност и спречава сукоб интереса.

3 Нешто конкретније, али поново не на начин који би водио нужно промени постојећег правног оквира (који је иначе неадекватан) говори се и у члану 8 Конвенције под називом Кодекси понашања јавних функционера. 4 Чини се ипак да са не може сматрати да је актуелни Закон у потпуности усклађен са Конвенцијом по питању садржаја извештаја које су функционери обавезни да подносе (на пример, по питању обавезе пријављивања других активности или инвестиционих улагања функционера). Ова Конвенција се бави и другим питањима, која имају додирне тачке са решавањем сукоба интереса, али превасходно спадају у кривичноправну материју У циљу борбе против корупције, свака држава уговорница унапређиваће, између осталог, интегритет, поштење и одговорност јавних функционера, у складу са основним начелима свог правног система. 2. Посебно, свака држава уговорница настојаће да у оквиру свог институционалног и правног система примењује кодексе или стандарде понашања за коректно, часно и правилно обављање јавних функција. 3. У циљу примене одредаба овог члана свака држава уговорница узимаће у обзир, где је потребно и у складу са основним начелима свог правног система, релевантне иницијативе регионалних, међурегионалних и мултилатералних организација, као што је Међународни кодекс понашања за јавне функционере, садржан у анексу резолуције Генералне скупштине 51/59 од 12. децембра Свака држава уговорница размотриће такође, у складу са основним начелима свог законодавства, могућност утврђивања мера и система који би јавним функционерима омогућили да лакше пријављују одговарајућим органима дела корупције када дођу до сазнања о истима у обављању својих функција. 5. Свака држава уговорница настојаће, где је потребно и у складу с основним начелима свог законодавства, да утврди мере и системе којима се од јавних функционера захтева да одговарајућим органима дају изјаве у вези, између осталог, са својим другим активностима, запослењем, инвестиционим улагањима, имовином и поклонима знатне вредности или користима из којих може проистећи сукоб интереса у односу на њихов рад у својству јавних функционера. 6. Свака држава уговорница размотриће, у складу с основним начелима свог законодавства, могућност предузимања дисциплинских и других мера против јавних функционера који крше кодексе или стандарде превиђене овим чланом.

4 Решавање сукоба интереса у документима значајним за придруживање Европској унији Будући да се питања реформе институција и борбе против корупције разматрају и у оквиру процеса приближавања Европској унији не треба да чуди што је ово питање завредило пажњу и у документима ЕУ који представљају снимак стања, утврђивање приоритета или напредак у процесу. Тако се у Студији о изводљивости из априла 2005 констатује између осталог да је усвојен Закон о спречавању сукоба интереса али још није почео да се примењује. Ова тврдња међутим није била у потпуности тачна у моменту објављивања тог документа и у том тренутку, као и данас, неке одредбе тог Закона су поштоване, а неке не, а орган задужен за његово спровођење је у то доба већ неколико месеци функционисао. У закључцима Студије о изводљивости доносе се неке конкретније констатације: Напредак у законодавној области је постигнут... Закона о спречавању сукоба интереса, док је кодекс понашања државних службеника још увек у процесу. Претходни законодавни вакуум је допринео веома спором реаговању на озбиљне оптужбе против највиших владиних званичника и министара. Чак ни постојеће институције у овој области не уживају неопходну подршку Владе. С обзиром да је ово једна од најважнијих ствари у транзицији из тоталитарног режима ка функционалној демократији базираној на владавини права, неопходно је постићи брзи напредак. На основу ове студије Влада Србије израдила је септембра 2004 документ познат као Европско партнерство. Тамо се, међу краткорочним приоритетима наводи и усвајање Закона о сукобу интереса. У плану Владе Србије за спровођење приоритета из Европског партнерства, који је усвојен 7. априла 2006, као приоритет под тачком се наводи у потпуности применити Закон о спречавању сукоба интереса, поред чета се констатује да је Закон донет и примењује се. Наравно, ова последња тврдња се може сматрати само формално исправном. Наиме, Закон се заиста примењује, али не и све његове одредбе. О томе како се остварују задаци из Европског партнерства и Студије о изводљивости говори и извештај о напретку Србије за 2006, који је Европска комисија објавила 8. новембра У поглављу о борби против корупције између осталог се наводе следећи ставови битни за нашу тему: «Међутим, како и сама Стратегија каже, сматра се да је корупција широко распрострањена у. Релативно мали број случајева излази пред лице правде. Акциони план за спровођење Стратегије још није усвојен. Закон о Агенцији за

5 борбу против корупције још увек није усвојен. Јасна институционална организација и улога постојећих тела као што је Савет за борбу против корупције још нису дефинисани. Још увек има тешкоћа у спровођењу закона о сукобу интереса и о финансирању политичких странака, пре свега када је реч о ефикасним механизмима кажњавања. Око 40% јавних функционера није поднело извештај о својој имовини и приходима у оквиру задатих рокова. Такође, питање чланства посланика у одборима јавних предузећа остало је нерешено. Укратко, од извештаја за годину било је напретка, али има простора за побољшање. Мада већина неопходних законских мера против корупције јесте на снази, спровођење Стратегије за борбу против корупције треба да отпочне без одлагања, а да би се се спроводила ефикасно треба основати централизовано, специјализовано тело за борбу против корупције.» У овом акту нашло се место и за помен једног специфичног вида сукоба интереса: «У области железничког саобраћаја, подела железничког система на пословне активности и инфрастуктуру још увек није извршена. Још увек постоји могућност појаве сукоба интереса у управним одборима два предузећа.» Дакле, у новом извештају ЕК апострофирају се два проблема у спровођењу закона. Први је чињеница да велик број јавних функционера не испуњава једну од својих формалних обавеза у року или уопште (предаја извештаја о имовини и приходима). Други проблем је питање чланства посланика у одборима јавних предузећа. У вези са овим другим проблемом није најјасније у вези са чим се односи тврдња да је «чланство остало нерешено». Без обзира што је реч о штетној појави, закон је у том погледу изричит посланици могу бити чланови највише једног управног одбора јавних предузећа, и многи од њих се том могућношћу и користе. Друга јасна одлика овог извештаја о напретку ЕУ јесте то да се даје подршка, заправо препорука успостављању централизованог специјализованог тела за борбу против корупције, што се може повезати са питањем усвајања Закона о Агенцији за борбу против корупције која се у истом документу нешто раније помиње. Као што је познато, међу надлежностима те Агенције је у поменутом предлогу закона предвиђено између осталог и бављење питањима решавања сукоба интереса код јавних функционера из свих грана власти, као и из јавних установа које постојећим законом нису обухваћене. У Националној стратегији за придруживање ЕУ питање регулисања сукоба интереса заслужило је нешто више пажње него у горе поменутим актима (што је и разумљиво, с обзиром на обим).

6 У том акту се сматра да је доношење Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција (даље: Закон) један од помака у борби против корупције, али и да је потребно учинити још напора да би се заокружила законска покривеност овог проблема и обезбедило доследно и ефикасно спровођење донетих закона. У вези са тим законом у овој стратегији се наводи да је неопходно његово доследно спровођење и примена (ова обавеза је означена као краткорочан приоритет). Када се ствари посматрају на дужи рок утврђује се да је потребно «започети припреме за спровођење средњорочних приоритета из ове области, као и обезбеђивање потпуне усаглашености домаћег права са Конвенцијом УН за борбу против корупције и релевантним конвенцијама Савета Европе». Видећемо касније да неке од ових конвенција такође третирају питање сукоба интереса. У делу стратегије који се односи на правосуђе говори се између осталог о потреби да се обезбеди «непристрасност (која се постиже институтом изузећа и правилима о спречавању сукоба интереса)». Нешто касније се, а у вези са овом тачком, у делу стратегије који се непосредно односи на борбу против корупције каже: «Сам Закон о сукобу интереса у ставовима 2 и 3 члана 2 каже да ће се донети посебни закони који ће регулисати сукоб интереса кад су у питању функције судија, судија Уставног суда, тужилаца и других функционера именованих у органе установа и других организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, општина, град и град Београд. Ти посебни закони ће бити ускоро донети.» Посебно је занимљиво видети на основу чега је изведена тврдња о томе да ће «закони бити ускоро донети», поготово када се има у виду да се на припреми таквих посебних закона није ни радило. Чињеница је међутим да се предлогом Закона о Агенцији за борбу против корупције прописују правила о спречавању и решавању сукоба интереса која би требало да важе и за функционере у органима правосуђа, али и установа организација. У делу Стратегије који се односи на учешће грађанског друштва нашло се места за помен сукоба интерес али у неуобичајеном контексту: Законом о сукобу интереса дато је право недржавним органима да предлажу неке чланове надзорног тела за његово спровођење, али право предлагања није добио шири круг удружења, него само Српска академија наука и уметности, која није невладина организација у класичном смислу речи. У овој стратегији се такође о сукобу интереса говори и када се разматра положај Антимонополске комисије, уз опаску да су у прошлости њени чланови често

7 бирани из редова «истакнутих привредника», што је водило конфликту интереса ; затим када се говори о нерешеним власничким односима код оператера мобилне телефоније; о потреби да се спречи сукоб интереса у процесу акредитације; Закон о спречавању сукоба интереса помиње се и као један од важних у процесу реформе државне управе.. Национална стратегија за борбу против корупције Основни документ који је релевантан за реформу у области спречавања и решавања сукоба интереса је Национална стратегија за борбу против корупције. Овај акт је усвојен у форми скупштинске резолуције 8. децембра Ова стратегија јесте основ за унапређење решавања сукоба јавног и приватног интереса код јавних функционера и јавних службеника, али и у другим секторима. Документ садржи мере које би требало ближе разрадити и операционализовати кроз акциони план чија је припрема још увек у току, а чије спровођење би требало да прати ново независно и стручно тело за борбу против корупције (закон који би требало да доведе до образовања таквог тела предложила је Влада у октобру 2006, али о њему Народна скупштина није расправљала нити је стављен на дневни ред неког скупштинског заседања). У Стратегији се питање решавање сукоба интереса третира кроз призму законских решења у три области (политички систем, правосуђе, државна управа), и истиче се потреба за унапређењем законских решења, без прецизирања на који начин би поједина решења требало побољшати. Осим тога, неки видови стварног или потенцијалног сукоба интереса третирани су кроз посебне мере (нпр. политичко ангажовање носилаца јавних функција). Најзад, стратегија садржи и мере које су уско везане за решавање сукоба интереса, попут оних који говоре о доношењу и поштовању етичких кодекса. Вероватно је највећа међутим промена која се најављује у поглављу Имплементација стратегије. Ту се наиме наводи да ће се основати самостално и независно тело, које ће, између осталог, бити овлашћено и за примену прописа из области решавања сукоба интереса за функционере у свим гранама власти. Ова одредба је изазвала многе недоумице и несигурност, будући да њена примена логично води престанку органа који се бави применом Закона о спречавању сукоба 5 Службени гласник РС, 109/2005 од

8 интереса, Републичког одбора, и сигурно је да се као таква одражава и на његов рад. Треба напоменути да је један од разлога за уношење ове одредбе чињеница да је у моменту писања стратегије примена Закона била озбиљно доведена у питање дуготрајном немогућношћу да се Одбор конституише. Ове околности нису међутим биле актуелне у моменту усвајања стратегије. Наравно, потреба преноса надлежности на нови орган могу се објаснити и неким другим разлозима (на пример, жеља за рационализацијом државног апарата кроз доделу надлежности за решавање сукоба интереса општем антикорупцијском органу). Други стратешки документи и прописи Осим Стратегије за борбу против корупције, за питање решавања сукоба интереса у су у извесној мери значајна и два друга стратешка документа недавно усвојена Стратегија реформе правосуђа 6 и Стратегија за реформу државне управе из 2004 те године. Ова потоња, посвећује пажњу спречавању сукоба интереса у оквиру питања борбе против корупције али и професионализације државне управе. Један од аспеката примене ове стратегије у пракси је и доношење Закона о државним службеницима, који уноси експлицитније одредбе о мерама да до сукоба интереса код државних службеника уопште не дође, да се они пријаве и разреше на ефикаснији начин. Тај закон уноси и промене у вези са статусом појединих лица ( службеници на положају који имају у смислу Закона о спречавању сукоба интереса и даље статус функционера), тако да кроз његову примену може доћи до преклапања решења из два прописа и преклапања надлежности између Републичког одбора за решавање о сукобу интереса и Високог службеничког савета. И многи други новији прописи садрже одредбе о предупређењу и решавању сукоба интереса, како у јавном сектору (нпр. Закон о Влади, Закон о полицији), тако и у приватном сектору (нпр. Закон о привредним друштвима). Анализа и препоруке Групе држава за борбу против корупције Савета Европе 6 Службени гласник РС, 44/2006 од

9 Дуго очекиване анализе и препоруке овог специјализованог механизма Савета Европе објављене су октобра 2006, након више од годину дана од посете евалуаторског тима. Описујући садржај прописа из области сукоба интереса евалуатори говоре на следећи начин: Сукоби интереса 80. Законски оквир за спречавање сукоба интереса обезбеђен је Законом о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција. Јавном функцијом, у смислу члана 2. став 1. овог закона, сматра се функција коју лице-функционер, врши на основу избора, постављења и именовања у органе Републике Србије, аутономне покрајине, општине, града и града Београда и у органе јавних предузећа чији је оснивач ( ), а које врши било који од претходно наведених органа. На основу става 2. и става 3. истог члана Закона, сукоб интереса при вршењу функција судија и јавних тужилаца, као и функционера именованих у органе установа и других организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, општина, град и град Београд, уређује се посебним законима. Свеукупни циљ Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција јесте да се забрани функционерима да, при обављању свог посла или службене дужности, своју јавну функцију користе за остваривање личне користи или користи за повезана лица. Према Закону о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција (члан 6), функционеру је, између осталог, забрањено да: 1) стекне ново или оствари постојеће право за себе или другог, ако тиме крши једнакост грађана пред законом, 2) злоупотреби посебна права која му припадају ради вршења јавне функције, 3) прими, тражи или прихвати неку вредност или услугу ради гласања о било чему или ради утицања на одлуку неког органа, тела или појединца, 4) обећа запослење или неко друго право у замену за поклон, обећање поклона или неку другу корист или погодност, 5) утиче на добијање послова или јавних набавки, 6) прими накнаду од стране државе или међународне организације изузев накнаде путних и других трошкова везаних за учешће на међународним скуповима сходно одлуци надлежног органа, 7) користи, ради стицања своје или туђе користи, знања и обавештења до којих је дошао у вршењу јавне функције ако она нису доступна јавности. 81. У члану 9. Закона пише: Функционер не сме бити директор, заменик или помоћник директора, члан управног или надзорног одбора јавног предузећа,

10 установе, предузећа или било ког другог правног лица са учешћем државног капитала ( ). Функционер је дужан да у року од 30 дана од постављења, пренесе своја управљачка права у привредном субјекту на правно или физичко лице (које није повезано лице), да их оно, у своје име а за рачун функционера, врши до престанка јавне функције (члан 8). Одредбама члана уређује се чланство народних посланика, посланика и одборника у управним одборима јавних предузећа и других привредних субјеката. Функционер је дужан да, у року од 15 дана од избора, постављења или именовања, поднесе Републичком одбору органу надлежном за спровођење овог закона и решавање евентуалних сукоба интереса 8 - извештај о својој имовини и приходима и о имовини брачног друга и крвних сродника у правој линији (чланови 12. и 13). Ако орган или тело расправља и одлучује у ствари у којој функционер или повезано лице има приватни интерес, функционер је дужан да постојање приватног интереса саопшти пре свог учешћа у расправи, а најкасније пре почетка одлучивања (члан 7). 82. У случају повреде претходно наведених одредби, према овом закону, функционеру се може изрећи једна од следећих мера: мера нејавног упозорења, мера јавног објављивања одлуке о повреди закона или мера јавног објављивања препоруке за разрешење. Ово не искључује кривичну одговорност за особе које су прекршиле горе поменути закон. Премештање на друго радно место 83. Законом није прописан систем редовног и повременог премештања на друго радно место запослених у државним органима подложним корупцији, али према речима представника власти у, тај систем се примењује у пракси. Закон о радним односима у државним органима садржи одредбу 7 Народни посланик, посланик и одборник може бити директор или заменик или помоћник директора или члан управног или надзорног одбора највише једног јавног предузећа, установе и предузећа или другог правног лица са већинским учешћем државног капитала у њима. У осталим привредним субјектима народни посланик, посланик и одборник може наставити да врши своја управљачка права или бити члан управног или надзорног одбора, директор, заменик и помоћник директора, ако то не омета вршење његове јавне функције и природа делатности привредног субјекта не утиче на непристрасно и независно вршење јавне функције. 8 Према члану 19. овог закона: Републички одбор има девет чланова. Три члана бирају судије Врховног суда Србије међу дипломираним правницима посебно стручним за кривично, грађанско, привредно или управно право, а једног члана бира Адвокатска комора Србије међу адвокатима. Председници судова, судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца не могу бити чланови Републичког одбора. Преосталих пет чланова бира Народна скупштина, на предлог Српске академије наука и уметности, са листе која садржи десет кандидата.

11 према којој, ако то потребе државног органа захтевају, функционер који руководи државним органом може распоредити запосленог на друго радно место у истом органу које одговара његовој стручној спреми и радним способностима. Не постоје одредбе којима се уређује прелазак функционера у приватни сектор. Примање поклона 84. На основу Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, за функционере и повезана лица важе ограничења која се односе на примање поклона, а поклоном се сматра новац, ствари, услуге и свака друга корист која је дата или обећана функционеру или повезаном лицу, у вези с вршењем јавне функције, лично или преко неког другог лица (члан 15). Како је прописано чланом 16, функционер не сме примити поклон у вези с вршењем његове јавне функције, изузев ( ) поклона чија вредност не прелази износ половине просечне месечне зараде у Републици 9. Мерила према којима се одређује који се поклони сматрају протоколарним и пригодним прописује Републички одбор (из тачке 79. овог извештаја). Ако је исти поклонодавац у току једне године поклонио више поклона, као вредност поклона узима се збир свих поклона. Ако му није позната вредност поклона, функционер је дужан да одбије поклон. Ако функционер није могао да одбије пријем поклона нити да поклон врати поклонодавцу, дужан је да поклон преда органу који га је поставио или именовао на јавну функцију, а тако предати поклони постају својина државе. Етички кодекс 85. Етички аспекти уређују се разним законским актима: Законом о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, Законом о радним односима у државним органима и Законом о државној управи. Не постоји општи кодекс понашања/етички кодекс за државне службенике. Одредбе Закона су углавном верно пренете у овом тексту. Наравно, избор одредаба које ће, као најважније бити уврштене у приказ је зависио од интересовања евалуаторског тима и приоритета који се у оквиру ове евалуације испитују. Занимљивије је погледати до каквих налаза је евалуаторски тим дошао анализом и какве су препроуке на основу тих анализа дате: 9 Просечна месечна плата износи око 220 евра.

12 94. Закон о спречавању сукоба интереса у вршењу јавних функција ступио је на снагу у априлу године. Према подацима Републичког одбора за решавање сукоба интереса, у првих девет месеци године, Одбор је испитао укупно 54 пријаве у вези са потенцијалним сукобом интереса. Исход тих испитивања било је разрешење три функционера. Овај закон важи за све државне функционере, осим судија и јавних тужилаца, као и функционере именоване у органе установа и других организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, општина, град и град Београд. Према овом закону, сукоб интереса који се односи на ове категорије лица уређује се посебним законима (члан 2. и члан 3). Међутим, представници власти у обавестили су ГЕТ да ти закони нису донети, са изузетком неспојивости за судије и тужиоце који су уређени одговарајућим законима (види став 28. и 35). Уз то, свеукупни циљ Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција јесте да се забрани функционерима да, при обављању свог посла или службене дужности, своју јавну функцију користе за остваривање личне користи или користи за повезана лица. У светлу претходно реченог, ГЕТ препоручује да се примена Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција прошири на све функционере органа државне управе, без изузетака из члана 2. став 2. и 3. овог закона (односно судија и јавних тужилаца, као и функционера именованих у органе установа и других организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, општина, град и град Београд ). 95. ГЕТ напомиње да не постоје посебна правила за прелазак функционера из јавног у приватни сектор. ГЕТ сматра да постоји потенцијални ризик да неко обећање везано за уносно запослење изврши утицај на поступке функционера, као и то да бивши функционери злоупотребе своје везе и познавање из прве руке претходних области рада, и то посебно у случајевима када је ново запослење тесно повезано са њиховом претходним функцијама. ГЕТ препоручује да се донесу јасна правила/смернице за случајеве преласка функционера у приватни сектор ( pantouflage ), како би се избегао сукоб интереса. 96. Као што је указано у опису стања (став 84), опште правило које се односи на примање поклона прописано је чланом 16. Закона о спречавању сукоба интереса, у којем се каже да функционер не сме примити поклон у вези с вршењем његове јавне функције, изузев поклона чија вредност не прелази износ половине просечне месечне зараде у Републици. ГЕТ сматра да је таква минимална вредност изузетно висока и, према томе, препоручује да се вредност свих поклона које функционери могу примити сведе на ниво

13 који никако неће изазвати сумњу да се ради о миту или неком другом облику недозвољене материјалне користи. 97. ГЕТ напомиње да је значајан напредак остварен у погледу спровођења стандарда понашања на нивоу општина. Национална конференција о етичким стандардима за представнике локалних органа власти у је, године, сачинила нацрт Етичког кодекса понашања за локалне функционере, као и Модел кодекса понашања запослених у управи и јавним службама у граду и општини, које је донела Стална конференција градова и општина. ГЕТ је обавештен да се ови кодекси већ примењују у око две трећине општина. ГЕТ-у је такође речено да се за ширу јавност спроводи обимна едукативна кампања, као и да се организује обука за запослене у органима управе, на општинском нивоу. Међутим, ГЕТ напомиње да на националном нивоу није створен јединствени систем стандарда понашања. Кодекси понашања за запослене у државним органима још нису сачињени и усвојени. С тим у вези, ГЕТ препоручује да се кодекси понашања за државне службенике донесу на националном нивоу, као и да се организује обимна кампања за њихово спровођење у државним установама. Од 25 препорука које су упућене и о чијем испуњењу треба поднети извештај до истека 2007 ме године налазе се и четири које се односе на материју сукоба интереса. Чини се међутим да као приоритети за решеавање, који су издвојени у препорукама нису одабрани заиста и највећи проблеми у обезбеђивању спречавања и разрешавања сукоба интереса јавних функционера. Овај тим исправно уочава као недостатак законског решења то што законим нису обухваћени функционери правосуђа, јавних установа и организација. Доследности ради, свакако би требало и они да буду подвргнути истом или сличном режиму са оним који важи за друге функционере. Међутим, овај извештај се не дотиче неколико важних питања тим поводом великих проблема да се прати спровођење закона и врши пуна контрола његове примене и са актуелним бројем функционера (поготово са актуелним капацитетима и овлашћењима Одбора). Поводом прве препоруке из области сукоба интереса може се рећи и то да она не дотиче ни веома важно питање различитог статуса у погледу ограничења и обавеза појединих функционера (народних посланика, посланика скупштине Војводине и одборника у градовима и општинама), које је у најмању проблематично и са правне и са моралне стране. У извештају се добро уочава као проблем могућност накнадне наплате злоупотребе и сукоба интереса до којег долази када се функционеру на пример

14 обећа запослење у приватној фирми у замену за одређене информације или услуге. Препоручује се и постављање јасних правила и смерница којима би то питање било регулисано. Чини се међутим да није довољно поставити правила функционерима. Забрана обављања функције може бити веома дискутабилна као могућност у светлу кршења људских права. Због тога би требало размислити и о модалитетима да се поштовање правила обезбеди али и о телу које би могло да цени да ли у одређеном случају треба поставитити препреке таквом ангажовању бивших функционера и како проверити остваривање циљева забране. Не мање важно је обезбедити да се забрана не примењује селективно на штету политичких противника нове власти. По питању примања поклона извештај се бави питањем које се у пракси показало као потпуно небитно. Наиме, из праксе Републичког одбора се може видети да су примање поклона (протоколарних и пригодних мање вредности, на које се односи констатација из извештаја) пријављивали само ретки појединци (председник и председник скупштине). У свим тим случајевима из праксе и садашње ограничење је представљало више проблем него што је заиста било индиција да би неки од тих пријављених поклона могао утицати на непристрасно вршење јавне функције. Услед тога је очигледно да прави проблем може лежати у томе што се други примљени поклони не пријављују у пракси и радити на томе да се обезбеди остваривање спровођења закона. Такође је далеко важније обезбедити добијање сазнања о томе да је неки функционер у вези са вршењем функције добио поклон који не испуњава услове да се нађе у категорији пригодних и протоколарних, и чије примање је законом забрањено. Најзад, очигледно је да би са даљим смањивањем вредности пригодног поклона који функционер може примити, контролни органи имали још више посла, чак и у случајевима када је очигледно да поклон, без обзира на своју вредност, није такве природе, нити су околности у којима се даје такве, да на конкретног функционера могу утицати на непримерен начин. 10 Кодекс понашања државних службеника који се помиње у препорукама свакако не би био на одмет у борби против корупције и логично би било да иза њега следи кампања. Међутим, чини се да би било исправније посветити више пажње за почетак обезбеђивању ефикасног спровођења одредаба актуелних прописа о државним службеницима који већ постоје у одговарајућим законима (нпр. Закон о државаним службеницима, Закон о општем управном поступку). Најзад и када је реч о самим Кодексима, управо пример који се у извештају наводи (Кодекс 10 На пример, Одбор се бавио између осталог и разматрањем да ли је дозвољено да познати шахиста дарује председнику Републике један сет шаховских фигура и шаховску таблу. Није при том била изражена сумња да се поклон даје ради утицања на вршење функције. Предмет провере је било да ли се поклон по вредности уклапа у оно што закон дозвољава.

15 понашања функционера локалне самоуправе) указује на то да је нужно вршити контролу примене (Кодекс је само усвојен у готово свим општинама, али тела за праћење његове примене постоје само у око 5 посто локалних самоуправа).